UPUTSTVO ZA MASTER RADOVE

ta je master rad?
Master rad predstavlja istovremeno struni, ali i nauni rad. Stoga pisanju master rada
treba pristupiti ozbiljno, odgovorno i savesno. Odbranom master rada stei ete pravo na
odgovarajue akademsko i nauno zvanje, pa je zato od sutinskog znaaja da Va rad bude
originalan i da ima odreeni doprinos nauci i drutvenoj zajednici.
Master rad obino ima izmeu 70 i 100 stranica, ali ovaj okvir treba shvatiti relativno, jer
obim rada najvie zavisi od same teme koju u radu obraujete.
Ova forma se od svih ostalih razlikuje, izmeu ostalog i po tome to sadri takozvane
teorijsko-metodoloke elemente (predmet istraivanja, ciljeve istraivanja, metode
istraivanja, kao i sistem naunih pretpostavki hipoteza, koje u svom radu elite da
potvrdite ili opovrgnete). Smisao ovih elemenata rada jeste upravo u procenjivanju
doprinosa koji ste kao autor ostvarili pisanjem master rada i vrlo je vaan za njegovu
naunu zasnovanost.
Predmet istraivanja je zapravo glavna tema koju obraujete (npr. Uticaj svetske
ekonomske krize na turizam ili verodostojnost finansijskih izvetaja u Srbiji ili, pak, zatita
privatnosti na drutvenim mreama).
Metode istraivanja su sredstva koja koristite da biste doli do odgovarajuih saznanja o
predmetu rada koji piete. Ove metode mogu biti razliite: osnovne, opte-naune ili
metode prikupljanja podataka.
Ciljevi istraivanja su vani, jer iroj javnosti i komisiji pred kojom branite rad, ukazuju na
to koji su glavni doprinosi Vaeg master rada. Ovi ciljevi mogu biti: drutveni (ta
drutvena zajednica ima od rezultata Vaeg rada) i nauni (kako ste pokuali da
doprinesete nauci svojim radom).
Hipoteze su pretpostavke koje elite da dokaete ili osporite u svom radu. Sistem naunih
hipoteza uvek treba da proverite sa svojim mentorom, jer je ceo rad odreen i
pretpostavkama koje ste postavili.

Priprema za pisanje master rada

Pre nego to pristupite pisanju samog rada, imajte na umu da je veoma vano da se za rad
adekvatno pripremite. Priprema koja moe da traje due od izrade samog rada.
Priprema podrazumeva iitavanje literature i istraivanje elektronskih izvora, a u nekim
sluajevima moe podrazumevati i paljivo planiranje praktinog istraivanja.
Za pisanje radova je vano izbegavati internet izvore! Ovo se posebno odnosi na sajtove
koji su reklamnog tipa i na tekstove koji nisu autorski i zato mogu biti puni netanih
informacija. Da biste koristili internet na pravilan nain, radove i knjige ete traiti na
Google scholar-u ili u drugim referentim bazama naunih radova. Na tom pretraivau
imate mogunost da podesite i vremenski opseg radova (npr. samo novije radove traite od
2008.). Nekad je naravno, neophodno traiti i navoditi i starije radove, ali je za svaki master
rad od velikog znaaja da obiluje savremenom literaturom, jer to pokazuje da je autor
upuen u najnovija nauna postignua u odreenoj oblasti. Na Google scholar-u ete
ukucati kljune rei koje Vas zanimaju, npr.: spa tourism, wellness tourism, economic
crisis, internal control, thermal bath, spa hotels etc. i njihove kombinacije. Neki radovi
imaju prikazane samo apstrakte (saetke) a neki imaju i ceo tekst (imate desno opciju pdf.
pored nekih radova, tu je ceo tekst prikazan). Pristup itavim radovima moete imati preko
Kobsona iz Narodne biblioteke ili Univerzitetske biblioteke.
Kada naete neto korisno, najbolje je da otvorite word.doc u kome ete slagati podatke.
Reference odmah uvajte u ovom dokumentu da se ne biste nali u bezizlaznoj situaciji
sa 60 strana teksta i nijednom referencom. Kako ete zabeleiti reference? Ispod svake
stavke koju naete na Google Scholar-u imate opciju CITE ili CITIRAJ. Kada kliknete na nju
imaete pop-up sa referencom koja je prikazana u tri stila navoenja. Za radove iz
drutvenih oblasti najpoeljniji je APA stil i najbolje je da njega izaberete. U svakom
sluaju, ta god da izaberete treba da se drite jednog stila navoenja, tj. da Vam sve
reference budu sreene na jedan nain!

Navoenje referenci i citiranje

Dalje, vrlo vano je da: master rad treba da bude originalni tekst autora. To znai da je
najstroe zabranjeno preuzimanje tuih misli, reenica ili ideja u celini, bez navoenja
izvora (reference). Kandidat mora navesti literaturu za sve informacije koje nisu njegovo
delo, na primer: preuzet tekst, formule, slike, grafike i slino (pri tom slike koje su
dekorativne prirode ne moraju imati izvor ali u ovakvim radovima ih i nema).

I ako navodite izvor i stavljate referencu, onda to radite tako da tekst prepriate. Ako
uzimate itavu reenicu u originalu, onda stavljate znake navoda (kao da je citat).
Podrazumeva se naravno, da ne moete imati itave pasuse pod znacima navoda. Prema
tome, sve to uzimate od drugih, stavljate referencu i prepriavate! Ukoliko se utvrdi
da je rad ili deo rada plagijat, odnosno da je preuzet sa interneta ili doslovno prepisan iz
literature, bie poniten u skladu sa Etikim kodeksom Univerziteta Singidunum.
Navoenje tuih rezultata moete izvesti na sledei nain:
1. Amad i saradnici (2009) navode da...
2. Prema Amadu i saradnicima (2009), ....
3. Istraivanje koje je sproveo Amad i saradnici (2009) a koje je imalo za cilj da utvrdi...,
pokazalo je da...
4. Rezultati nekih istraivanja pokazuju da... (Amad i sar., 2009; Daniels, 2010; Andras i sar.,
2010)...
Dakle, reference se prilikom pisanja ne navode u fusnotama, ve u samom tekstu, na
kraju reenice. Na kraju rada se nalazi spisak svih referenci po abecednom redu.
U fusnotama moete eventualno dati pojanjenje odreenih pojmova, ukoliko smatrate to
neophodnim za razumevanje i bolji kvalitet svog rada.
Naroito se danas koristi automatsko unoenje literature. Prednost ovog naina jeste da
se posle spisak literature moe formatirati prema razliitim stilovima. Izvodi se na sledei
nain: postavite kursor na kraj teksta gde elite da postavite referencu i u Word dokumentu
u kartici References, odaberete Insert Citation, zatim Add New Source i popunite karticu u
zavisnosti od vrste literature. Kada unesete svu literaturu moe formirati automatski
spisak literature, odabirom iste kartice References, zatim Bibliography.
to se tie tehnikih detalja, treba obratiti panju na sledee:
Pristupni rad treba da ima izmeu 25 i 35 stranica teksta, formata A4 (290x217) i
obavezno otkucan u fontu Times New Roman. Rad moete pisati irilinim ili latininim
pismom, uz obaveznu upotrebu svih dijakritika (, , , ) ukoliko rad kucate latinicom.
Tekst treba da ima uvuene paragrafe i da bude poravnat po marginama sa obe strane.
Svaka stranica osim naslovne treba da ima svoj broj, u sredinjem delu u dnu stranice.
Koristite osnovni tip slova, a ukoliko elite neto posebno da naglasite, koristite kurziv
(italik), kao i u sluaju navoenja citata. Veliina slova je 12, dok su veliine slova na
naslovnoj stranici, kao i veliine naslova vee, 14-16. Najbolje je da naslove obeleite i
formatirate pomou opcije Styles koju imate u gornjem desnom uglu word-a. Glavni naslovi
- Heading 1, podnaslovi - Heading 2 idr.

Stil pisanja
Na kraju, vano je da obratite panju na stil pisanja:
Prilikom pisanja koristite standarde srpskog knjievnog jezika. To znai da obavezno
konsultujete vaei pravopis i da izbegavate upotrebu varvarizama (tuica), osim
ukoliko to nije neophodno. Takoe, upotreba slenga (argona) u pisanju diplomskog rada
nije doputena.
Najea je greka upotreba novinarskog naina pisanja, tj. preterivanja u opisima,
pristrasnosti, bombastinih izjava/naslova isl. Akademski stil podrazumeva neutrala
n pristup!
Preporuljivo je da rad piete u prvom licu mnoine (Mislimo da je, Smatramo da je i
slino). Izuzetno, moete pisati u prvom licu jednine (Mislim, smatram) ili bezlino (misli
se, smatra se). Ove stilove pisanja ne bi trebalo bezrazlono kombinovati.