MIGRACIJE

Seminarski rad iz predmeta

MENADMENT LJUDSKIH RESURSA

Profesor: Doc. dr Rajko Macura

Student: Dragan
Radanovi 2/12

1. UVOD
Odlazak ili migracija je fenomen koji je vezan za populaciju, odnosno populacijski
fenomen koji je uz svo nastojanje jako teko predvideti, a samim tim i kontrolisati. Posebno se to
odnosi na migriranje visokoobrazovanog kadra populacije, jer je taj kadar podvrgnut
sinergijskim uticajima konjukturnih i politikih inioca na tritu radne snage, vie nego ostali.
Migriranje visokoobrazovanog kadra ili visokoobrazovane radne snage moe se opisati
kao kompleksno polje odluivanja same individue u interakciji sa sistematskim iniocima.
Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka. Na te njihove individualne odluke
jako utiu kratkoronost i dugoronost, jednom reju vrijeme, skup informacija kao
informisanost, kontakti pre i posle migriranja, korienje intelektualnih resursa, lokalne politike
vlade, privrede, zakona, drutva uopte.
Zadnjih godina, tanije od 1991. godine, raspadom bive Jugoslavije, dolazi do velikih
migracija koje totalno menjaju demografsku sliku Republike Srpske. Poraavajua je injenica
da se ni poslednjih godina nita bitnije nije promjenilo, osim ako se nije i uveala elja za
odlaskom u neku sigurniju i perspektivniju zemlju.

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -2

Migracije

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA

ezdesetih godina, kada je ekonomska migracija iz ranije Jugoslavije poela da igra

znaajnu ulogu na evropskom prostoru, fenomen meunarodnih migracija se dosta menja. Sa
promenama odnosa drava i njihovom politikom koju zastupaju, migracije su se konstantno
poveavale, retko kad stagnirale.
Populacija, odnosno stanovnitvo, jedan je od kljunih faktora drutveno ekonomskog
razvoja jedne zemlje. Stanovnitvo se pod uticajem privrednog razvoja, nivoa standarda,
stabilnosti i sigurnosti menja i utie na demografsko kretanje tj. na odlazak stanovnitva.
Demografske promjene i ukupna struktura stanovnitva su meusobno povezani i teko ih je
razdvajati posebno kada se ovi procesi posmatraju sa stanovita ekonomskog razvoja odreenog
podruija ili vee teritorijalne celine.
Motivacije za migraciju su razne, ali sve se svodi na isti cilj- izvesnija i perspektivnija
budunost. Ljudi danas na razne naine pokuavaju da odu iz zemlje. Jedan od takvih naina je i
azil. Ljudi koji trae azil danas to rade najee iz ekonomskih razloga, rjee iz politikih.
Klasifikacija migracionih tokova nije jasno razgraniena. Jedni odlaze zbog potreba posla, drugi
zbog porodinog okupljanja, trei zbog azila.
Veza izmeu regulisanih i neregulisanih migracija i izbeglica, samim tim i azilanata, je
vremenom postala suvie tesna da bi bila zanemarljiva. Ranija podela zemalja na tri iste
kategorije, zavisno od politike kakvu njihova vlada vodi, vie nije validna i ne moe se smatrati
jedinom ispravnom.
Postojale su tri iste kategorije:
eligracione
imigracione
tranzitne

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -3

Migracije

Sve je vei broj zemalja koje imaju kombinovane karakteristike dve ili sve tri kategorije i
koje su definitivno promenile svoj prvobitni postojei validni status.
Migracije kao ekonomske, gledajui na definiciju, imaju neka zajednika obeleija
njihovog nastajanja, ali ne moraju biti sasvim iste. Sve zavisi od linih atributa ekonomskih
migranata:
stepen obrazovanja
etniko poreklo
geografsko poreklo
godine starosti
i pol osobe
Ekonomske migracije mogu biti :
legalne ili
skrivene
privremene ili
stalne.
Iako nemamo precizne statistike podatke, stranci kao radna snaga predstavljaju rastuu
komponentu savremene globalne radne snage. Evropa kao region je sa najvie stranaca i sa
najbrojnijom random snagom.
Migracija stanovnitva moe se klasifikovati sa stanovita zemalja porekla (emigracija) i
sa stanovita zemalja prijema (imigracija), ili alternativno, sa stanovita samih uesnika u njoj.
Tako se u jednoj zemlji javljaju razliiti tipovi migranata i to:

Migracija radi zapoljavanja - ugovorna migracija

Savremena migracija po ugovoru dobila je na znaaju kada su tokom ezdesetih i
sedamdesetih godina radnici iz manje razvijenih i siromanih zemalja krenuli u bolje i razvijenije
zemlje Severne i Zapodne Evrope. U velikoj mjeri taj tok migracije obuhvatao je
nekvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu. U tom periodu ni naa zemlja, tj. naa
BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -4

Migracije

populacija nije bila izuzetak. Nai ljudi odlazili su od Kanade, preko SAD, preko June Afrike,
mada najvie u zemlje starog kontinenta, Evrope.

Migracija radi obrazovanja

Ovaj tip migracije neobuhvata, strogo govoreci, ekonomski aktivna lica, ali su ona
ukljuena u ovu grupu budui da je njihov motiv ekonomski. Stiui inostrane diplome priznatih
fakulteta, svakom pojedincu se smei blistavija i uspena karijera, perspektivnija i sigurnija
budunost, a samim tim i lagodniji ivot kome svi teimo. Retko se desi bar to se nae zemlje
tie, da se takav neko vrati u matinu zemlju odakle je otiao.

Migracija radi usavrsavanja

Ovaj tip migracije je skroman segment osnovnih meunarodnih migracija, ali
ekonomski je vrlo koristan. Uesnici u ovoj vrsti migracije su po pravilu pozvani u privatne ili
javne ustanove razvijenih zemalja, da provedu nekoliko meseci ili godina radi sticanja novih ili
viih kvalifikacija, strunog usavravanja, esto i da se upoznaju sa novim metodama rada i
novom tehnologijom.

Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe

Hiljade menaderskih, tehnikih, profesionalnih radnika kao i poslovnih ljudi svih
kategorija putuju svakodnevno iz jedne zemlje u drugu. Neki u zavisnosti od okolnosti, neki
zbog potreba posla, ostaju mesecima, neki godinama, a neki se vremenom i nastane. Evropska
unija je domain za oko dva miliona stranih strunjaka koji su doli iz zemalja lanica EFTA, ili
sa drugih kontinenata.

Migracija radi useljenja u drugu zemlju

Ovo je klasian tip migracije, karakteristian za Australiju, Kanadu, Novi Zeland,
SAD u koje se godinje useli vie od million ljudi. Novi useljenici su esto izdravana lica onih
migranata koji su se ranije uselili, koji su radno aktivni, od kojih se veliki broj odnosi na
BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -5

Migracije

visokokvalifikovane, a samo mali broj na niskokvalifikovanu radnu snagu. Na ovaj nain

useljavaju se itave porodice.

Migracija preduzetnika
Ovaj tip migracije se vri radi otvaranja novih radnih mesta. SAD, Singapur,
Kanada, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati nastoje da privuku to vie stranih preduzetnika
koji e za uzvrat otpoeti lini biznis uloivi svoj kapital u profitabilne investicije, samim tim
otvoriti nova radna mesta kako za sebe tako i za druge radnike.

Neregularna migracija
Svi prethodni oblici meunarodnih ekonomskih migracija obuhvataju regularne
migracione tokove. Pojedinci su ovlaeni da dou u imigracionu zemlju, i ako su ekonomski
aktivni da se angauju u nekoj isplativoj aktivnosti, naravno u skladu sa zakonima i propisima te
zemlje. S druge strane, neregularna migracija predstavlja ilegalne ulaske, boravak ili ekonomsku
aktivnost stranca u zemljama u koje su uli. Cilj svakog ilegalnog migranta je da dobije legalan
posao, ili da dobije sezonsko zaposlenje, a zatim da okupi svoju porodicu, da budu zajedno.

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -6

Migracije

3. EFEKTI SAVREMENIH MIGRACIJA

U mnogim aspektima, savremena migracija je dvosmerni process koji ne pogaa samo
uesnike u njoj (migrante), ve i one zemlje u koju migranti ulaze i one iz koje odlaze. Stepen
ekonomske razvijenosti, demografski razvoj i uslovi trita radne snage u obe grupacije zemaljau zemljama porekla migranata i zemljama prijema predstavljaju glavne inioce koji uzrokuju
dobrovoljne migracije. esto se deava da sami migranti budu i razoarani situacijom u kojoj se
nau, jer se to realno stanje ne uklapa u njihovu viziju stvarnog ivota napolju. Ne retko se
deava, da njihovi interesi i interesi drave u koju su migrirali ne budu isti, jednostavno se
razilaze. Nai ljudi budu esto u zabludi o stvarnom ivotu izvan naih granica.
Za zemlje porekla, u procesu migracije tri elementa su od najveeg interesa:
regrutovanje migranata
devizne doznake
povratak migranata
Uslovi koji determiniu selekciju i odlazak, odreuju u stvari, i line i profesionalne
atribute migranata. Svi uslovi koje pominjemo puno utiu na zaposlenost, na proizvodnju, na
demografski razvoj u zemljama porekla. Efekti savremenih migracija na zemlje prijema su
obino pozitivne. One same odluuju o kretanju i njihovom intezitetu dolaska stranih radnika.
Strani radnici, a i nai migranti imaju odreenu ulogu u zemlji i drutvu u kome se nau. Oni
slue za uspostavljanje ravnotee izmeu ponude i tranje na tritima rada razvijenih zemalja.
U posledjim godinama razvijene zemlje su uvele otre restriktivne mjere kako bi suzbile
nekontrolisano ulaenje migranata. Njihove mere se ogledaju u pootravanju viznog reima, po
mnogim uslovljavanjima koje neko fiziki, a i mentalno nije u stanju da podnese. Ovaj nain
kontrole legalnog ulaska u eljenu zemlju uslovio je veliki pritisak na porast potranje za azilom.
Tako da je danas sve vie trailaca azila koji vre pritisak na trite rada imigracionih zemalja. A
nije ni mali broj migranata koji rizikujui, ilegalno ulazi u neku zemlju. esti su i ovakvi
sluajevi koji se skrivaju pred licem zakona dok ne budu otkriveni i deportovani, jedino ako se
ubrzo ne snau i ne reguliu svoj brani status. Najbrzi nain do sticanja neke pravne sigurnosti.

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -7

Migracije

4. GRADJANI REPUBLIKE SRPSKE NA RADU U INOSTRANSTVU

Graani Republike Srpske koji ive u inostranstvu, imaju u najveem broju status radnika
na privremenom radu. Prema popisu stanovnitva izvrenog 1991. godine, najvie ih ima u
razvijenim zemljama Evrope. Najvie ih ima u Nemakoj 24,9%, slede Austrija22,5%,
Svajcarska14,1% i Francuska7,7%.
Meutim, s obzirom da popis stanovnitva nije bio sveobuhvatan, ukupan broj naih
graana na privremenom radu u inostranstvu je znatno vei, posebno ako se uzme u obzir da je
veliki broj graana napustio zemlju posle 1991. godine, kada su poeli etniki sukobi i graanski
rat na prostoru bive Jugoslavije. Veliki broj ljudi, naroito visokoobrazovanih i strunih otilo je
u prekookeanske zemlje, Kanadu, SAD, Australiju, Novi Zeland, Junoafriku Republiku
tragajui za znanjem, usavravanjem, boljim ivotom, veim zaradama, sigurnijom budunou.
Krenuli su studenti, ininjeri, lekari, profesori, naunici.

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -8

Migracije

5. ZAKLJUAK

Ispitivanjem javnog mnjenja, radei mnoge ankete, vrei razne eksperimente, dolazi se
do iste poraavajuce konstatacije, jer svaki odgovor, svaki razlog, svodi se na isto. Opte
nezadovoljstvo perspektivom u institucijama, nezadovoljstvom u mogunostima za znaajno
usavravanje i razvoj. Kod mnogih je izraen opravdani strah od budunosti. Drugim reima, ta
god uinile aktuelne vlasti Republike Srpske, u politikom smislu ,segment pozitivno
selekcioniranih mladih strunjaka (i studenata), uvek e biti izloen jakim izazovima
konkurencije i samopotvrivanja u najboljim istraivakim institucijama u inostranstvu.
Migracija ljudi se ne moe totalno zaustaviti, ali se moe znaajno kontrolisati i usporiti.
Kojim nainom? Reavanjem nekih osnovnih i kljunih problema koji mue veinu populacije
Republike Srpske. Poveavanjem stope zaposlenosti, poveavanjem plata, razliitim
pogodnostima do kredita za reavanje stambenog pitanja, ulaganje u tehnologiju i modernizaciju
oprema, ulaganjem u literature, u obrazovanje, vrednovanje pravih vrednosti.
Treba imati u vidu da e se razlike u ivotnim oekivanjima demografskoj i ekonomskoj
strukturi, socijalnim uslovima i politikoj stabilnosti jo vie poveati i stvorie se jo vea
razlika izmeu manje razvijenih i razvijenih zemalja. Samim tim e se nastaviti i proces
migracije, tj. iseljavanja ljudi. Po proverenim statistikim podacima, Republici Srpskoj se ne pie
dobro, jer se smatra da emo sa ovakvim migracijama, malim natalitetom, a velikim
mortalitetom, za 20.godina biti manjina u sopstvenoj drzavi. Postavlja se pitanje da li emo na
polovini 21.veka postojati kao nacija?

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -9

Migracije

6. SADRAJ

1. UVOD....................................................................................... 2
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA..................3
Migracija radi zapoljavanja - ugovorna migracija .................................4
Migracija radi obrazovanja ..................................................................5
Migracija radi usavrsavanja .................................................................5
Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe .........................................5
Migracija radi useljenja u drugu zemlju ................................................5
Migracija preduzetnika ........................................................................6
Neregularna migracija.........................................................................6

3. EFEKTI SAVREMENIH MIGRACIJA.................................................7

4. GRADJANI REPUBLIKE SRPSKE NA RADU U INOSTRANSTVU..........8
5. ZAKLJUAK.............................................................................. 9
6. SADRAJ................................................................................. 10

BLC College - Dragan Radanovi (Index broj - 2/12)

Strana -10

Migracije