Istorija 81

ISSN 0352-5716 | UDK 93/99(05)
MATICE SRPSKE
ZA ISTORIJU
ZBORNIK
MATICE
SRPSKE
ZA
ISTORIJU
81
ZBORNIK
81
NOVI SAD
2010
MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA DRUTVENE NAUKE
ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA ISTORIJU
81
MATICA SRPSKA
DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES
PROCEEDINGS IN HISTORY
Pokrenut 1970. godine

Do 28. sveske (1983) nosio naziv Zbornik za istoriju
Glavni urednici
Akademik Slavko Gavrilovi (19702004)
Akademik Milo Blagojevi (2005 )
Urednitvo
Akademik Milo Blagojevi
arko Dimi
Akademik Vasilije Kresti
Dr Ana Stoli
Dr Biqana imunovi-Belin
Glavni i odgovorni urednik

Akademik M i l o B l a g o j e v i
Copyright Matica srpska, Novi Sad, 2010
ISSN 0352-5716 | UDK 93/99(05)
ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA ISTORIJU
81
NOVI SAD
2010
SADRAJ
CONTENTS
LANCI I RASPRAVE
ARTICLES AND TREATISES
Dr Q u b o m i r k a K r k q u , O programu Save Tekelije za obnovu srpske drave On Sava Tekelija's Programme for the Renewal of the Serbian State
U r o T a t i , Francuska u Aneksionoj krizi 19081909. France in the
Annexation Crisis in 19081909 . . . . . . . . . . . . . . .
7
23
PRILOZI I GRAA
CONTRIBUTION AND MATERIALS
B o i d a r P a n i , Prvi tutorski dnevnik Tekelijine crkve u Aradu
(deo trei, 17521768) The First Trustee Diary of Tekelija's Church
in Arad (Part Three, 17521768) . . . . . . . . . . . . . . .
S t e v a n B u g a r s k i, O boravku protosinela Kirila (Cvetkovia) u
manastiru Bezdinu On the Stay of Protosyngellos Kirilo (Cvetkovi) in
the Bezdin Monastery . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a r k o D i m i , Popis carsko-kraqevskog slobodnog vojnog komuniteta
Karlovaca iz 1840. godine Census List of Imperial-Royal Free Military
Community of Karlovci from 1840 . . . . . . . . . . . . . . .
Dr P e t a r V . K r e s t i , Uspomene kapetana Adama Kosania Memories of Captain Adam Kosani . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mr M i l i v o j B e l i n, Prilog prouavawu Tree krize u jugoslovensko-sovjetskim odnosima 1968. poverqiva prepiska L. I. Breweva
i J. B. Tita A Contribution to the Study of the Third Crisis in the
Yugoslav-Soviet Relations in 1968 Confidential Correspondence of L.
J. Brezhnev and J. B. Tito . . . . . . . . . . . . . . . . . .
43
81
89
99
113
PRIKAZI I BELEKE
REVIEWS AND NOTES
Dr N e d e q k o R a d o s a v q e v i : Tamara Petrova Stoilova, Veliieto
Mr M i l i v o j B e l i n: Momir Samarxi, Od San Stefana do Slivnice Srbija protiv Bugarske 18781886. . . . . . . . . . .
129
130
Mr M i h a e l A n t o l o v i : Zoran Janjetovi, Nemci u Vojvodini . . .

Akademik Z o r a n L a k i : Vlado Strugar, Srpstvo Janka Vukotia i
Mitra Martinovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dr S t a n i s l a v S t o j a n o v i : Dr Sava ivanov, Rusija 1917 . . .
M i l o v a n V i t e z o v i : Vlado Strugar, Vladar Kraqevsta Srba, Hrvata i Slovenaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
142
V e r a V a s i l i , Zbornik Matice srpske za istoriju. Sveske 7180

(20052009). Sadraj po autorima . . . . . . . . . . . . . .
145
134
137
139
Zbornik Matice srpske za istoriju izdaje Matica srpska

Izlazi dvaput godiwe
Urednitvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1
Telefon: (021) 420-199
Proceedings of Matica Srpska for History
Published twice a year
Editorial and publishing office: Novi Sad, ul. Matice Srpske 1
Phone: +381-021/420-199
e-mail: jboarov@maticasrpska.org.rs
www.maticasrpska.org.rs
Redakcija Zbornika Matice srpske za istoriju

zakquila je 81. svesku 22. aprila 2010. godine
Za izdavaa: prof. dr Duan Nikoli
Struni saradnik Odeqewa: Julkica Boarov
Lektor i korektor: Mirjana Zrni
Prevodilac rezimea: prof. dr Predrag Novakov
Tehniki urednik: Vukica Tucakov
Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad
tampa:
tampawe ovog Zbornika finansiralo je

Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije
CIP Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
93/94(082)
ZBORNIK Matice srpske za istoriju = Proceedings in History /
glavni i odgovorni urednik Milo Blagojevi. 1984, 29 .
Novi Sad : Matica srpska, 1984 (Subotica : Grafis"Minerva"). 24 cm
Dva puta godiwe. Rezimei u publikaciji su na engleskom i nemakom jeziku. tamparije: Minerva", Subotica (sv. 31/1985);
Prosveta, Novi Sad (od sv. 32/1985. do sv. 41/1990); Grafo-ofset,
Novi Sad (od sv. 42/1990. do sv. 56/1997); Duplex, Novi Sad (od sv.
57/1998. do sv. 59/60/1999); Prometej, Novi Sad (od sv. 61/62/2000. do
sv. 65/66/2002); Ideal, Novi Sad (od sv. 67/68/2003). Je nastavak:
Zbornik za istoriju = ISSN 0350-0489
ISSN 0352-5716
COBISS.SR-ID 7793410
ISSN 0352-5716
9 7 7 0 3 52 5 7 1 0 0 8
LANCI I RASPRAVE
UDC 94(497.11)17"
929 Tekelija Sava
Qubomirka Krkqu
O PROGRAMU SAVE TEKELIJE

ZA OBNOVU SRPSKE DRAVE
SAETAK: Pored svoje delatnosti u kulturnom ivotu Srba u Habzburkoj monarhiji, Sava Tekelija je igrao i znaajnu ulogu u wihovom politikom ivotu. Na Temivarskom saboru je odrao besedu u kojoj se zalagao za inartikulaciju srpskih privilegija, smatrajui da e one biti
boqe obezbeene autoritetom zakona, nego carskom voqom. U vreme Prvog
srpskog ustanka nainio je kartu srpskih zemaqa i prevod dela Rimqani u
paniji, gde je izneo svoje poglede o oruanoj borbi za slobodu i nainima da se ona osvoji. U dvama pismima caru Napoleonu je predloio da se
osnuje jedna politika jedinica od junoslovenskih zemaqa, ukquujui
one koje je Francuska osvojila i od kojih e biti formirane Ilirske provincije. Jezgro te pokrajine je trebalo da bude Srbija. Tekelija predlae
Francuskoj da u tom ciqu pomogne srpski ustanak, jer bi se osnivawem takve drave spreio ruski prodor i irewe wihovog uticaja na ovim teritorijama. Pismo slinog sadraja je uputio i austrijskom caru Frawi ,
predlaui druge politike saveze, ali takoe sa ciqem spreavawa prodora ruskog uticaja. Tekelijin projekt predvia osnivawe jedne srpske,
ili, preciznije junoslovenske drave.
KQUNE REI: Sava Tekelija, Temivarski sabor 1790, srpske privilegije, inartikulacija, Prvi srpski ustanak, Rimqani u paniji, pismo
caru Napoleonu 1804, pismo caru Napoleonu 1813, pismo caru Frawi
1805, velike sile, Rusija, Austrija, Francuska, Ilirske provincije, ilirska, junoslovenska drava.
U srpskim krugovima u Austriji rano je sazrela svest o neminovnosti formulisawa jednog politikog programa, ije bi ostvarewe obezbedilo opstanak srpskog naroda, rasutog na irokoj teritoriji nekoliko tadawih velikih drava i monih sila: Austrije, Osmanske imperije i Mletake republike.
U razmaku neto duem od jednog veka, od posledwih decenija H
veka, pa do vremena Prvog srpskog ustanka nastao je niz programa o obnovi srpske drave. Wihovi autori su bili razliiti, voeni esto
linim ambicijama da postanu vladari te budue obnovqene srpske drave. Meu wima je bilo i pustolova, pojava tako svojstvenih H ve-
8
ku.1 Meutim, nekoliko programa o obnavqawu srpske drave zasluuju
posebnu pawu, jer su wihovi autori bile linosti koje su u povesti
srpskog naroda ostavile svojom ukupnom delatnou dubok i znaajan
trag. Prve zamisli o osloboewu i politikom ujediwewu Srba wihovi tvorci su nuno vezivali za istorijske osnove, s obzirom na vladavinu principa legitimiteta, kao temeqa evropskog poretka. Stoga se
svugde javqa, mawe ili vie naglaena, ideja o obnavqawu stare sredwovekovne srpske drave. Wihovi su stvaraoci bili razliiti: samozvani despot ore Brankovi, zatim jedan od najznaajnijih jereja srpske pravoslavne crkve, znameniti karlovaki mitropolit Stefan Stratimirovi, i najzad, Sava Tekelija.2
Ime Save Tekelije, prvog doktora prava kod Srba, plemia i dobrotvora, predsednika Matice srpske, podsetie najpre na wegovu ulogu u kulturnom ivotu Srba u Junoj Ugarskoj. Meutim, Sava Tekelija
bio je istaknuta linost i u politikom ivotu ovostranih Srba.
Politikoj sudbini srpskog naroda, bilo da se radilo o onom wegovom delu koji je iveo u Habzburkoj monarhiji, ili pak o celom
srpskom narodu, Sava Tekelija je posvetio mnogo pawe i formulisao
svoje stavove u nekoliko dokumenata, nastalih u vremenima preokreta i
u drutvu u kojem je iveo i u sudbini srpskog naroda na teritoriji
Osmanske carevine.
1 S. G a v r i l o v i , Ka srpskoj revoluciji, u: Istorija srpskog naroda, -1, Beograd 1986; D. P a n t e l i , Beogradski paaluk 17941804, 367378, 378381, 383388.
2 J. R a d o n i , Grof ore Brankovi i wegovo vreme, Beograd 1911, 13, 257; J.
R a d o n i , ura Brankovi, despot Ilirika", Cetiwe 1955, 26, 6162, 77, 98100,
104; R. S a m a r x i , ore Brankovi, Istorijske i politike osnove prvoga srpskog programa u Pisci srpske istorije, Trea kwiga, Prosveta Beograd 1986, 1113, 18; D. M e d a k o v i , Temeqi srpske dravotvorne misli u vekovima graanske vladavine, u: Istorija
srpske dravnosti, Novi Sad, 323; A. Ivi, Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivawa Potisko-pomorike granice (1703), Novi Sad 1929, 253, 281; R. L. V e s e l i n o v i , Srbi u Velikom ratu 16831699, Istorija srpskog naroda -1, Beograd
1993, 514; J. S a v k o v i , Borba Srba Vojvoana za svoju teritorijalnu i politiku samostalnost, Zbornik Matice srpske, Serija drutvenih nauka 3, Novi Sad 1952, 26; K.
M i l u t i n o v i , Ilirik, Dunavska konfederacija i istona vajcarska, Zbornik za
istoriju MS 13, Novi Sad 1976, 25; S. N o v a k o v i , Iz Hronike despota ora Brankovia, Glasnik Srpskog uenog drutva, 1872, kw. HHH, 135190; J. R a d o n i , Mitropolit Stevan Stratimirovi, Slike iz istorije i kwievnosti, Beograd 1938, 304306;
M. V u k i e v i , Karaore , Beograd 1907, 9193; S. T e r z i , Rusija i srpska revolucija 18041815", u Evropa i srpska revolucija 18041815, Platoneum Novi Sad
2004, 228229, 239240; St. M. D i m i t r i j e v i , Stevana Stratimirovia mitropolita karlovakog plan za osloboewe srpskog naroda, Beograd 1926, 612; D. J a n k o v i ,
Srpska drava prvog ustanka, Nolit Beograd, 100102; Prvi srpski ustanak, Akta i pisma na
srpskom jeziku, kw. , 18041808, U redakciji Radoslava Perovia, Narodna kwiga Beograd, br. 1, 2, 3, 5, 7, 20, 21, 28, 29, 30, 35, 45, 54, 55; S. G a v r i l o v i , Vojvodina i Srbija u vreme prvog ustanka, Novi Sad 1974, 1820; V. S. D. (Dimitrije Ruvarac), Austrija,
Karaore i mitropolit Stratimirovi, Delo, kw. HH, Beograd 1899, 40; S. G a v r i l o v i , Austrijska carevina i ustanika Srbija 18041815, u Evropa i srpska revolucija
18041815, Platoneum Novi Sad 2004, 117120; Mil. V u k i e v i , Jedan memoar o
osloboewu Slovena, Srpski kwievni glasnik HH, 428437; N. P o p o v, Srbija i Rusija, kw. , 2630; N. R a d o j i , Mitropolit Stevan Stratimirovi, Letopis MS,
kw. 345, 1936, 5052.
9
iveo je u burno doba, kada se lomio evropski poredak, i drutveni i politiki, kada su stare dravne granice ilile i mewale se. U
samoj Habzburkoj monarhiji je smrt Josifa 1790. godine u punoj
otrini otvorila pitawe odnosa dvora i ugarskog plemstva, tzv. ugarske ustavnosti. Parole velike Francuske revolucije uticale su na duhove u Austriji i posebno u Ugarskoj. Ugarski sabor zahtevao je reforme.3 I kod Srba se javila struja koja je smatrala da srpska prava treba
da dobiju drugaiju pravnu osnovu, iru od personalnih prava pripadnika jedne verske zajednice. Nain na koji je to trebalo da se ostvari je
po wihovom miqewu bila inartikulacija srpskih privilegija u ugarske zakone. Time bi se Srbi u pravnom pogledu izjednaili sa drugim
stanovnicima drave i bili priznati za ravnopravan narod u dravi.
U tom ciqu su zahtevali da im se omogui uee u pounskoj Dijeti, ugarskom saboru koji je bio sazvan posle dugog vremena. Meutim,
zahtev mitropolita Mojsija Putnika da Srbi, kao predstavnici svog
naroda uestvuju u saboru nije bio prihvaen od strane ugarskih vlasti.
Kancelar grof Palfi je 15. aprila izneo caru Leopoldu svoje miqewe o mitropolitovoj molbi. Smatra da se privilegije Srba mogu potvrditi i da se mitropolit i neka druga duhovna lica mogu pozvati na
ugarski sabor kao predstavnici jedne verske zajednice, ali ne i kao
predstavnici ilirske nacije": mora se najpokornije primetiti: da
takozvana ilirska nacija, kao nacija u ugarskoj dravi nema politiku
egzistenciju, i nigde meu wenim graanima ne predstavqa poseban
korpus, nego stoji pod wenim zajednikim zemaqskim zakonima, i, ukoliko je nastawena u provincijalnim predelima, podreena je ugarskim
zemaqskim vlastima, a u Vojnoj granici vojnim organima."4 U ovom je
stavu ve u to vreme jasno izraena doktrina koja e vladati maarskim
politikim ivotom sve do 1918. godine doktrina o jednom, maarskom, politikom narodu. To je vreme snanog zamaha ugarske nacionalne svesti. Sava Tekelija je to u svojim memoarima ovako izrazio: Jednom reom ot toga vremena podie se duh nacionaliteta maxarskoga."5
Kako srpskim predstavnicima nije bilo omogueno da uestvuju u
ugarskoj Dijeti, s carskom dozvolom je u Temivaru 1790. odran srpski sabor.6 Sabor je imao izrazito politiki karakter i na wemu su
3 M. K o s t i , Nekoliko idejnih odraza francuske revolucije u naem drutvu krajem 18 i poetkom 19 veka, Zbornik Matice srpske, Serija drutvenih nauka 3/1952, 6.
4 muss man unterthnigst bemerken: dass die sogenannte illyrische Nation, als Nation in
dem hungarischen Staate keine politische Existenz habe, und auch nirgends unter dessen Brgern
ein besonderes Corpus ausmache, sondern mit ihnen unter gemeinschaftlichen Landesgesetzen stehe, und in soweit sie in Provinzialbezirken wohnet, den hungarischen Landesbehrden, in den Militrgrnzen aber den Militrgrnzbehrden untergeordnet sey". Temivarski sabor 1790, izbor
i objawewa Sl. G a v r i l o v i i N. P e t r o v i , Novi Sad Sremski Karlovci
1972, (u daqem tekstu Temivarski sabor), 4849.
5 S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, Beograd 1966, 148.
6 S. G a v r i l o v i , Stremqewa srpskog naroda ka autonomiji u Habsburkoj monarhiji i Ugarskoj (od kraja H do sredine HH veka), Zadubina, br. 10, maj 1999; Temivarski sabor 1790; S. G a v r i l o v i , Srbi u Habsburkoj monarhiji pred ugarski sabor 1790,
JI 5 (1965), 1734; D. J. P o p o v i , Srbi u Vojvodini, kw. , Novi Sad 1963, 2629;
S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 152.
10
dola do izraaja dva osnovna gledita na reewe poloaja srpskog
naroda i osnove wegovog pravnog poloaja. Za privilegije, kao oslonac
i jamstvo srpskih prava zalagali su se vojni i graanski predstavnici
srpskog drutva, dok su visoka crkvena jerarhija i plemstvo zahtevali
inartikulaciju, tj. ozakowewe srpskih privilegija od strane ugarskog
sabora. Veina se zaloila i za to da se trai posebna teritorija.7
Na Temivarskom saboru je Sava Tekelija odigrao vidnu ulogu.8 U
svojoj znamenitoj Besedi, za koju je Nikola Radoji rekao da predstavqa
pravi nauni rad nesumwive vrednosti i onda i danas",9 a Stanoje
Stanojevi ocenio kao neobino pametan govor", Tekelija je izneo
svoje poglede na politiki poloaj srpskog naroda, pitawe wegovog
opstanka i osigurawe wegove budunosti. Zalagao se za promenu dotadaweg poloaja Srba u Austriji i wegovo ustavno regulisawe, inkorporisawem srpskih privilegija u ugarski ustav, polazei od pretpostavke
da e na taj nain Srbi kao ravnopravni graani Ugarske biti izjednaeni sa Maarima: Ako wu (tj. inartikulaciju) dobijemo, neemo vie
onako igrati kako nam se zasvira, niti e nam se sloboda i prava naa
samo na izmoqenim i svojevoqnim privilegijama osnivati, ve emo se
u srcu radovati to nam se ona na javnim dravnim pravima i na samoj
konstituciji osnivaju".10 Inartikulacijom bi srpska prava i privilegije dobili stalnost i garantiju. Objasnio je, obraajui se pojedinim
staleima da nijedno srpsko pravo nee inartikulacijom biti ugroeno, nego naprotiv, zajameno i obezbeeno. To e se postii tako to
e prava srpskog naroda biti garantovana autoritetom javnog zakona
kraqevine. Privilegije e tako, umesto izraza line i promenqive (i
prevrtqive) voqe vladareve, dobiti snagu javnog i opteg zakona kraqevine" koji vae za sve graane.11 Srbi bi, prema tome, sa Maarima
uivali ista prava, ekonomska i politika, ukquujui i upravqawe
dravom.12
Govorei o srpskom narodu i wegovoj sudbini, Tekelija je na Temivarskom saboru, razumqivo, mislio na onaj deo srpskog naroda koji
je iveo u Austriji, ali je u govoru pomenuo i srpske zemqe. U pogledu
zahteva za teritoriju, o kojem je Sabor raspravqao, Tekelija je smatrao
da je to neizvodqivo, mada je eleo da srpski narod dobije svoju teritoriju i bude nezavisan. Srpsko pitawe ne bi bilo reeno dobijawem
Banata, kao zasebne oblasti, jer je na narod sa ostalim iteqima
7 Temivarski sabor, 256; N. R a d o j i , Oivela Vojvodina, Zbornik Matice
srpske za istoriju, 51, Novi Sad 1995, 190191.
8 V. M i l o s a v q e v i , Sava Tekelija i srpska misao, Beograd 1998, 133189; V.
G a v r i l o v i , Temivarski sabor i Ilirska dvorska kancelarija (17901792), Platoneum Novi Sad 2005, 131140.
9 N. R a d o j i , Sava Tekelija, O dvestagodiwici roewa, Istorijski asopis
1213, (19611962), 1963, 113.
10 J. o r e v i , Narodni kongresi ovostranih Srba, Srbski letopis za godinu
1862, ast prva, godina HHH, kw. 105, U Budimu 1863, (u daqem tekstu Narodni kongresi) 97.
11 Isto, 98.
12 S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 155156.
11
kraqevine smean i po svim provincijama rasut", a u srpskoj provinciji bi se naao veoma mali broj Srba. On ne vidi, osim Srbije, nijednu drugu oblast koju bi Srbi po pravu" mogli traiti, jer je samo
ona u privilegijama obeana Srbima: I zaista, osim ove nee narod
na nijednu drugu s pravom i po zasluzi iskati, niti jedna druga ne
pripada mu po pravu, ni jedna druga nije wegova. Iz Srbije se vei deo
naroda naeg iselio, u Srbiji su nai imali svoja sedita, Srbija
sama u reenim privilegijama bila obeana, a ne druga kakva provincija."13 ak i ako bi Srbi i dobili Srbiju kao carsku provinciju, zahtevao bi inartikulaciju wihovih prava i utelovqewe te provincije, jer
bi srpski narod i u Srbiji i u drugim ugarskim provincijama mogao
samo tako opstati ako bi imao politika prava i svoje institucije. Veruje da ne obezbeuje samo teritorija i weno fiziko stawe narodu
wegov opstanak, ve graansko stawe naroda (Status civilis) koji na toj
teritoriji ivi". Tekelija je dokazivao da Srbi ne treba da trae zasebnu teritoriju u Ugarskoj (ekskorporaciju), jer to nee nikada dobiti;
predlozima o tome Be samo vara Srbe i zavaa ih sa Maarima, nego
treba da trae da se prava srpskog naroda, ukoliko se ne kose sa ugarskim zakonima, uzakone (inartikuliu), jer e zakon u Ugarskoj uvek
vie vredeti nego privilegije.14 Tekelija je bio uveren da je zahtev za
ekskorporaciju Banata bio sugerisan od dvora, da bi se time oslabile
pozicije maarskog sabora, da je dvor na taj nain eleo da ukroti
Maare".15
S namerom da paralie otpor ugarske Dijete, dvor je januara 1791.
godine potvrdio odluke Temivarskog sabora, te je 22. februara 1791.
uspostavqena Ilirska dvorska kancelarija (Cancelaria Illyrica aulica),
koja je trajala samo do 3. jula 1792, kada ju je ukinuo car Frawa , nagodivi se sa maarskim plemstvom. Tekelija je jasno uoio koji su bili
razlozi ukidawa: Maari su to uporno zahtevali, obrazlaui da postojawe kancelarije predstavqa status in statu, a drugo, dvor je smatrao da
je weno postojawe isuvie skupo. U meuvremenu su H zakonskim
lankom od 1791. Srbi priznati za ugarske dravqane.16 Tekelija je
ubrzo uvideo sutinu maarske politike: Zaista obetawa lepa, ali
se ne obdravaju. Posle vojske kopqem u trwe, kau qudi, dok im trebujemo, dotle nam obetavaju, kad svoje polue nas otbace."17
Tekelija je uvideo da se pitawe poloaja srpskog naroda reava u
meusobnim odnosima Nemaca i Maara i da i jedna i druga strana koriste pri tom Srbe, obeavajui im povoqniji poloaj. Wihov poloaj
je bio jedno od onih pitawa koja su trajno izazivala nesuglasice izmeu
dvora i ugarskih stalea, a dvor je sukobe izmeu Srba i Maara podsticao i koristio kao uvek delotvorno sredstvo ouvawa svoje prevlaNarodni kongresi, 118119.
Narodni kongresi, 121122; S. S t a n o j e v i , Istorija Srba, Beograd 1926, 308.
16 D. J. P o p o v i , Srbi u Vojvodini, kw. , 3941; Istorija naroda Jugoslavije,
Beograd 1960, kw. , 11071109.
13
14
12
sti. I u Tekelijinim pogledima na poloaj srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji i wegovom pokuaju da mu odredi i pravne okvire moe
se jasno uoiti ono to je trajno obeleavalo sva razmiqawa o tom
pitawu: da li je srpski narod doseqen u Monarhiju samo privremeno,
dok se Turci ne isteraju iz srpske zemqe, ili se tu nalaze trajno.
Kada je ve posle nekoliko godina postalo sasvim jasno da su se
oekivawa Srba da se posle 1791. godine izjednae sa Maarima bila
izjalovila, Tekelija je 1796. u svome dnevniku zapisao: mi ne treba
da ostavimo ni Maxara, niti da se sasvim oslonimo na Nemca, jel' i
Nemac nas samo za nos vue, a nita ne daje. Maxar dati nita ne moe, nego po upuewu Nemca nas goni i svakojako, rez glupost svoju, silu svoju kvari, a nam je svejedno; ta joba Maxarev, ta rob Nemcem biti;
koje e tako doveka ostati, ako se narod ne stane opasnije vladati i
gledati u emu sostoji slabost wegova". Ukoliko Maari ne daju Srbima sva prava, od cara treba zahtevati Banat i Baku po datim patentima, dok se Srpska drava od Turina uzme, koje e mislim Nemci
uiniti, da bi Maxare oslabili. Al' ako ni jedan ni drugi ne ushoe
dati, to e se vremenom pokazati kuda emo prestupiti, ili sami rei:
Mi smo ovu zemqu otbranili i uivali, mi emo za nas da odrimo.
Ali sloi, Boe, kaurina!"18 Promenio je, dakle, stav koji je zastupao
na Temivarskom saboru o zahtevima za posebnu teritoriju.
Naelno ispravne, Tekelijine pretpostavke o karakteru privilegija i autoritetu i optoj obaveznosti zakon, kao i jednakosti iteqa drave, u realnim politikim uslovima ugarske ustavnosti, gde se
upravo u to vreme poiwe sve snanije utvrivati doktrina o jedinom
politikom narodu u Ugarskoj, nisu imale izgleda da budu i ostvarene.
A. Forikovi je o Tekeliji dao ocenu koja je u velikoj meri opravdana
upravo ovim Tekelijinim stavom na Temivarskom saboru: Juridino
obrazovawe, koje je kod Save Tekelije bilo nesumwivo briqantno, bitno e uticati na konano oformqewe wegove linosti. Zato je teko
oteti se utisku da je on i na wemu savremene politike pojave gledao
vie legistiki, a to znai mawe realistiki, temeqei svoja stanovita na onome to se obino naziva pravna istina (veritas juridica)."19
Istovremeno, mada je do svog socijalnog statusa veoma mnogo drao i
izraavao svoje uasavawe od revolucionarnog prevrata u Francuskoj,
Tekelija je, kao obrazovan ovek i pravnik i kao otrouman posmatra,
jasno uoio i u svome govoru pokuao da obrazloi delovawe onih procesa koji su u Monarhiji u to doba uveliko uzeli maha, o kojima je mnogo kasnije pisao S. Simeonovi-oki, vrsni istoriar srpskih privilegija i analitiar wihovog karaktera. On zakquuje da je nemoguno,
a sa pravnog gledita i besplodno, zadrati se na doktrinarnom razmatrawu samih privilegija i jedino po wima ceniti pravni poloaj
Srba u Ugarskoj. Pravo je ono to stvarno vai kao pravo, a ocena
18 Dnevnik Save Tekelije, priredio Stevan Bugarski, Matica srpska, Novi Sad
1992, 6062.
19 A. F o r i k o v i , Predgovor u S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, Beograd
1966, 11.
13
stvarnog pravnog stawa prema nekom idealnom spada u politiku vaqa
naelno naglasiti da su u razdobqu od punog veka (16901790), u kome
je u Ugarskoj nastao prelom od feudalizma ka apsolutizmu, srpske privilegije mogle posluiti samo kao polazna taka za daqi razvoj pravnoga poloaja Srba u Ugarskoj, do konanog pretapawa srpske politike autonomije u crkvenu i kolsku, na koju je privilegijalno pravo Srba konano svedeno. To je i jedini logian zavretak povlastica personalne prirode, jer se samouprava verskih zajednica moe i u modernoj dravi zasnivati na personalnom pravu a politika autonomija jedino na teritorijalnom."20
Tekelijin stav na Temivarskom saboru razliito je ocewivan u
srpskoj istoriografiji. Jedan broj autora je ocewivao da je on ovom
prilikom zastupao interese ugarskog plemstva i iskazao privrenost
feudalnom poretku i govorio u prilog maarske aristokratije i wene
politike, da je bio protivnik slobodarskih ideja Francuske revolucije, da je to bila re protiv politikih tradicija srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji, ali i da je to politiki program nesumwive vrednosti i pravi nauni rad.21
*
Ne dobivi naimenovawe za referendara godine 1798. Tekelija je,

razoaran, dao ostavku i odluio da vie i ne misli o dravnoj slubi. Tada je poelo wegovo zanimawe za stawe u Srbiji. ak je razmiqao o tome da napusti Austriju i uputi se u Srbiju: No mene je to jako ogoravalo tako da sam ja bio naumio ostaviti carstvo i ii u Srbiju i tamo to raditi. Ponee posle turske vojske koja se 1790. godine
svrila, Srbqi nisu mirovali, a osoblivo koji su bili u koru Mihailovia; zato sam uio ot Teodosija Obradovia grki i ot drugoga
prahmajstera turski. I tako se dogovorim s Obradoviem da on ide u
Srbiju i tamo da gleda ta se moe s otima qudma uiniti.
Tu dakle zimu i leto 1798. povedem u Beu i oktomvrija meseca rezigniram. I tako kad ja otidem iz Bea to i Obradovi otide u Trst i
otuda preko Dalmacije u Srbiju posle dve godine."22
20 S. S i m e o n o v i - o k i , Srpske privilegije, Vojvodina , fototipsko izdawe, Prometej, Novi Sad 2008, 85.
21 M. G r b i , Karlovako vladianstvo , 1893, 121; J. orevi, Srpsko-maxarsko prijateqstvo, Beograd 1895, 11. N. P e t r o v i , O temivarskom saboru i wegovom
istorijskom znaaju u zborniku Temivarski sabor. Graa za istoriju Vojvodine. Kwiga 9,
Novi SadSremski Karlovci 1972, -10; J. S a v k o v i , Borba Srba Vojvoana za svoju
teritorijalnu i politiku samostalnost, Zbornik Matice srpske, Serija drutvenih nauka, 3, Novi Sad 1952, 2151; A. F o r i k o v i , nav. delo, 24; N. R a d o j i , Sava
Tekelija, Istorijski asopis, kw. HH, 19611962, Beograd 1963, 78; M. K o s t i ,
Nekoliko idejnih odraza francuske revolucije u naem drutvu krajem 18 i poetkom 19 veka, Zbornik Matice srpske, Serija drutvenih nauka, Novi Sad 1952, br. 3, 3640; M.
J a k i , D. J. Popovi, Problemi Vojvodine , Beograd 1925, Glasnik Istorijskog drutva u Novom Sadu, /1, 1929, 118119.
22 S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 165. D. Panteli smatra da se ovaj podatak
odnosio na pripremu spahijsko-srpske bune, a ne na Prvi srpski ustanak. (D. P a n t e -
14
U vreme kada je u Srbiji Prvim srpskim ustankom oruanom borbom i zapoeo proces osloboewa, Srbi iz Monarhije su ga svesrdno
podrali. Pomagali su ustanicima materijalno, ali i neposrednim
uestvovawem u oruanim dejstvima. Meutim, doprinos Srba iz Austrije srpskoj revoluciji bio je znaajniji u uobliavawu politikih
programa i stvarawu osnov ustavnog i pravnog poretka i ureivawu
drugih drutvenih ustanova.
Ustanak je pobudio iv interes i kod Save Tekelije. Kao obrazovan
ovek i rodoqub, Tekelija je nesumwivo bio svestan da je srpski ustanak bio onaj dogaaj, koji je pokrenuo jedan sudbinski proces: Srpska
revolucija je jedan od plodova svesti srpskog naroda o sebi, a u istoriji gradwe te svesti sama je revolucija bila znaajna stepenica u modernu dravu, kao osnovu politikog suvereniteta u budunosti Na toj
osnovi izgraene su sve srpske drave budunosti."23 Tome je procesu
svoj doprinos dao i Tekelija. U svojim memoarima navodi da se jo
1802. u Budimu sreo sa Petrom Novakoviem ardaklijom i razgovarao
s wim o stawu u Srbiji i mogunosti podizawa oruanog ustanka: Pre
nego to sam poao na Dijetu, budem kod moga roaka Antonovia u Budimu na kvartiru. Preko sokaka bio kapetan bivi u koru Mihailovia iz Srbije, Novakovi, i tu se mi razgovaramo o stawu Srbije, kao i
lane to sam se dogovarao, i ne moe li se malo dignuti narod protivo Turaka da se oslobodi. To on meni kaza, to je gotovo teke da ima ko i
upraqati. Ja mu kaem da sam se ja dogovorio s Obradoviom i da je Obradovi tam' otiao, nego da nam treba jote koga uenoga oveka otavde. To sutradan dovede k meni Teodora Filipovia, i tako se mi tu
ugovorimo da oni idu u Srbiju i da gledaju moe li se to uiniti, i
tako meni da javu i ja tamo doem. To dakle oni i uine i otidu oba u
Srbiju, i tako se pobuni Srbija, ali mene jote ne zovu. No vidno da
su oni o meni tamo govorili i radili, zato prota vaqevski Nenadovi vozvrativi se iz Rosije doao nou k meni da me vidi, no ja onda
bolestan bivi razgovorio sam se s wime, no on me nije zvao nego samo
na preporuku Novakovieva inae ardaklije doao mene posetiti i
razumeti mnenije moje, poslat bio i neki Vujanovi, koji je poslat bio
opet u Peterburg. No Filipovi se razbole i umre u N. Sadu, ardaklija umre u Beogradu i Obradovi koji je sve Srbqem govorio da oni
za naalnika boqeg od mene imati ne mogu. I tako sudba opet drugo
uini i ja u Srbiju ne odo."24 Tekelija je zapisao da je u Srbiju uputio
l i , Beogradski paaluk 17941804, 381383). Tekelija je i ovde, kao i u kasnijem tekstu, netano naveo vreme. Ova pometwa sa datumima je mogua posledica iwenice da je
Tekelija svoje memoare i druge spise pisao u dugom vremenskom rasponu od 1798. do 1841.
godine.
23 M. E k m e i , Evropski okviri i karakter srpske revolucije 18041815, u: Evropa i srpska revolucija 18041815, Platoneum Novi Sad 2004, 69.
24 Po ovom Tekelijinom izlagawu bi se moglo zakquiti da su ovi dogaaji sledili
jedan drugom. Tekelija je na ovom mestu oigledno pobrkao datume pojedinih dogaaja. Dositej je u Srbiju prispeo 1807, a umro 1811. Teodor Filipovi je doao aprila 1805, a
umro je 1807. Prota Mateja Nenadovi je posetio Tekeliju prilikom povratka iz Rusije, u
zimu 1804. godine.
15
Dositeja Obradovia i Teodora Filipovia da gledaju moe li se ta
uiniti, i tako da meni javu i ja tamo doem. To dakle oni i uine i
otidu oba u Srbiju i tako se pobuni Srbija, ali mene jote ne zovu."25
Posle toga, pie Tekelija, u Srbiji su ga pomiwali; navodi da je Obradovi Srbima govorio da oni ne mogu imati boqeg vou, naalnika"
od Tekelije. Iz ovih prvih podataka koje Tekelija navodi o srpskom
ustanku proizlazi da se on nadao da e ga ustanici pozvati da se stavi
na elo ustanka.26
Sledei korak kojim je Tekelija nameravao da pomogne srpskim
ustanicima bilo je objavqivawe wegovog navodnog prevoda sa engleskog
jezika spisa pod naslovom Rimqani u paniji, 1805. godine.27 U brojnim i opirnim primedbama i komentarima iscrpno je izloio svoje
stavove o nainu ratovawa, taktici i strategiji, stareinama i wihovom vladawu, vojnim propisima, ratnikom moralu, kao i druga razmatrawa o politici i ureewu drave. Posle uspenog ratovawa, zakquuje on, kada bude mogue stvoriti novu dravu bitno je da se okupe odgovarajui qudi, ueni i obrazovani. Wih treba pozivati, a ne ekati
da se sami jave.
Tekelijine primedbe nisu predstavqale konkretne savete i uputstva ustanicima, to su bila sasvim opta razmatrawa o ratovawu i
imale su, po miqewu D. J. Popovia, vie karakter sovjeta zdravog
razuma".28 Iako je poticao iz porodice koja je svoj poloaj, ugled i
imetak stekla na bojnom poqu, vojnikog iskustva Tekelija nije imao.
Wegova je vojna karijera bila sasvim kratka i nije graena na bojnom
poqu.29
V. Milosavqevi, pak, ocewuje da je kwiga Rimqani u paniji
imala karakter poverqive poruke Karaorevim ustanicima, koja bi, u
najkraem glasila: uvajte se velikih sila koje bi dole kao oslobodioci, a postale bi osvajai. Treba se oslawati na sopstvene snage, biti
sloan, u ratu potovati moralne principe, negovati prijateqstvo i
potewe, davati prednost politikim nad vojnim reewima i sli25 S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 169, 212. Ovi podaci se verovatno odnose na
spahijsko-srpsku bunu 1802. godine, a ne na Prvi srpski ustanak (D. P a n t e l i , Beogradski paaluk pred prvi srpski ustanak (17941804), Beograd SAN, 1949, 381383).
26 A. G a v r i l o v i , Nesueni knez Srbije, Policija, 15/16, sveska za avgust, Beograd 1926, 759763.
27 Rimlni u pani: s primeanmi i kratkim dodatkom Pravila, i Upranen voennago, Upravlen Sraenh, i Ukreplen Mestah, V Budine grade: Peatano pismen
Slaveno-Serbski Peatni Kralevskago Vseuilia Petanskago, 1805.
28 D. J. P o p o v i , Sava Tekelija prema prvom srpskom ustanku, Zbornik Matice
srpske, Serija drutvenih nauka, 7, Novi Sad 1954, 124.
29 Krajem leta 1800. je u Aradu izvrena opta mobilizacija (portalna insurekcija), te su formirane etiri kompanije peaka i jedan eskadron kowice. Tekelija je dobio
komandu nad jednim bataqonom landvera, sa inom potpukovnika. Tri meseca je uvebavao vojnike, ali bez puaka. Kada je januara 1801. izdata naredba da bataqonom mogu komandovati samo majori, Tekelija, koji je imao vii in, nije eleo da bude degradiran,
te je dao ostavku. Napomiwe da su oficiri negodovali zbog toga to im je Srbin komandant. Najvie mesta u opisu svoje kratke vojne karijere Tekelija je posvetio jednoj svojoj
reformi, koja je naila na opte odobravawe naredio je da vojnici odseku duge kose,
perine (S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 166168).
16
no.30 Ako je kod Tekelije i postojala namera da ustanicima uputi poruke
na ovaj nain, ona je teko mogla biti ostvarena. Oekivati da bi ustanike voe, u najveem broju nepismene, mogle primiti ovakve poruke,
uvijene u komentare jednog drevnog ratovawa, bilo je sasvim nerealno.
Tekelija je pokuao da pomogne ustanicima i na drugi nain:
1804. dakle", pie on u svojim memoarima, digne se narod pod upravlenijem Georgija Petrovia inae Karaora. Meni je sve u glavi bilo
kako da ja srpski narod postavim u stawe slobode, zato da bi oni znali
sebe uputiti metem se, te iz razni' mapa nainim mapu Srbije s kirilovi' slovi' da je Srbqin moe itati i dam ju u Beu na cenzuru i posle tampati." Kartom je eleo da pokae ustanicima koje su srpske
zemqe, to se vidi iz natpisa mape: Zemqeobraenije Srbske, Bosne,
Dalmacije, Dubrovne, Crne Gore i ograninih predjel". Inae, sama
karta pokazuje da je i Tekelijino znawe o Srbiji bilo, kako zakquuje
Duan J. Popovi sasvim malo, gotovo nikakvo".31 Znaaj ove Tekelijine karte opravdano treba videti u tome to nastoji da d celoviti
pregled onih zemaqa koje on smatra za srpske. To su zemqe koje treba
osloboditi. Tekelijina karta bila je zato vie politiki program
nego vojnika mapa."32
Jedini Tekelijin susret sa nekim od ustanikih voa odigrao se
pred sam slom ustanka, 1813. godine. Tekelija je tada boravio u Beogradu. Prisustvovao je egzerciru srpskih vojnika, kojima je komandovao Jakov Nenadovi. Tekelija je pozdravio Nenadovia, ali ga ovaj nije lepo primio".33 Ustanici su od Tekelije oigledno oekivali mnogo vie, nego to im je on pruio. U wega su se razoarali, po svemu sudei, jo na poetku ustanka, kada ga je posetio prota Mateja Nenadovi
po povratku iz Rusije, januara 1805. godine i sa wim vodio kratak razgovor.34
* * *
Najvaniji spis u kojem je Tekelija razmatrao pitawe sudbine srpskog naroda i wegovog politikog organizovawa nastao je u vezi sa
francuskim osvajawem oblasti naseqenih junoslovenskim stanovnitvom.
O Francuskoj revoluciji je Tekelija jasno izrazio svoje stavove.
Povodom organizovawa Temivarskog sabora, osudio je proteste u srpskim krugovima, nastale zbog maarske odluke da se sastav srpskog sabora proiri sa jo 25 pripadnika plemstva.35 Vest o pogubqewu francuskog kraqa 1793. godine ga je uasnula.36
V. M i l o s a v q e v i , Tekelija i srpska misao, Beograd 1998, drugi deo, 9.
D. J. P o p o v i , Sava Tekelija prema prvom srpskom ustanku, Zbornik Matice
srpske, Serija drutvenih nauka 7, Novi Sad 1954, 124.
32 V. M i l o s a v q e v i , nav. delo, 7.
34 Prota Matej N e n a d o v i , Memoari Mateja Nenadovia, Celokupna dela, Narodna prosveta, Beograd, 155156.
30
31
17
I pored toga, on je 14. juna 1804. napisao jedan opiran memorandum i uputio ga Napoleonu, uz mnogo divqewa i pohvala i Francuskoj
i Napoleonu: 1803. godine smislim gdi su Francuzi bili osvojili
Dalmaciju i Horvatsku da im dam projekt da bi nainili ot oni' provincija osoblivo kraqevstvo, no ponee su tu Horvati, Krawci, Dalmatinci i proi, to da ne bi jedan ili drugi narod sebe uvreena ili
podlona drugome mislio, da tome kraqevstvu mete se ime Ilirija. I
tako ja sledujute predstavlenije napiem francuskim jezikom, potpiem se Joanovi, otac mi se zvao Joan ili Ivan i otnesem francuskome eliji ampani, onda u Beu sutemu."37 U memorandumu on savetuje
caru da pomogne akcije srpskih ustanika, kako bi Srbija postala jezgro
slovenske drave na Balkanu, pod imenom Ilirija. Ta bi drava bila
francuski saveznik i posluila kao protivtea uticajima Rusije i
Austrije. Ona e spreiti wihovo irewe na raun Turske.
Tekelija zakquuje da je u Evropi jedino Rusija u mogunosti da se
nosi sa Francuskom i Engleskom. U svom irewu i jaawu svog uticaja
Rusija ima nekoliko ogromnih prednosti nad drugim evropskim silama.
To su: poloaj zemqe, religija i jezik narod koji ulaze u sferu wenog
irewa. Da bi se Rusiji nainile ozbiqne i trajne smetwe, treba traiti neki narod istog jezika i iste vere i koji se slui istim pismom. Zbog ravnotee u Evropi treba podrati jedan takav narod, koji
upravo pokuava da se oslobodi srpski narod. Srpski narod nema
nijedan od uslova koji bi mu omoguili da izgradi dravu: malobrojan
je, nema qudi sposobnih da upravqaju, ustanak koji se die u Srbiji je
sada samo hajduija i beskrajno prolivawe krvi.
Dve sile se za wega interesuju: Rusija i Austrija. Tekelija smatra
da se evropska politika ne moe pomiriti sa irewem ni jedne ni
druge od ovih dveju sila, naprotiv Evropa treba da iskoristi sadawi
ustanak, da odjednom presee svu wihovu nadu dveju sila u pogledu tih
pokrajina, jer ova nacija jedina ima sve prednosti pomou kojih Rusija
moe da ostvari svoje planove. Ona ima istu religiju, isti jezik, isto
pismo, iste crkvene kwige: wu je Rusija uvek titila i nesumwivo
e podrati ovaj ustanak, da bi osvojila srbijanska srca. U interesu
Evrope je da se podri ustanak da bi se ova nacija postavila na vrste
noge i da bi se ubudue zatitom drugih evropskih sila ona okrenula
protiv irewa Rusije na tu stranu."38
Tekelija je u tu (srpsku) naciju osim stanovnitva Srbije ubrojao
i iteqe velikog dela Bugarske, Bosne, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Maarske, Dubrovnika, Crne Gore, Albanije, Makedonije, i, u pogledu jezika, Karintije, Karniolije i Stirije.39 Granice tako ujediwene
oblasti bi se prostirale od Jadranskog do Crnog mora, prema severu
vie od Dunava, i ona bi mogla da postane sila vie nego drugog reda.
Podrana od drugih sila mogla bi da sprei irewe Rusije i Austrije
37
38
39

Koruke, Krawske i tajerske.
18
i da dostigne tursko carstvo. Mada Tekelija smatra da svi iteqi ovih
oblasti u osnovi ine srpski narod, nije previao da postoje razlike
meu wima i da se oni nazivaju razliitim imenima. Meu ovim stanovnitvom ima pripadnika raznih veroispovesti, ali je on uveren da
e ih nacionalno oseawe ujediniti u zajednicu verski mawe iskquivu. Jezgro te drave bi, ukoliko ustanak uspe, mogla biti Srbija. S obzirom na razlike bilo bi teko okupiti ove oblasti pod jednim jedinstvenim srpskim imenom. Da bi se olakalo stvarawe jedne jedinstvene nacije sposobne da se odupre irewu Rusije i Austrije mogla bi se
proglasiti Ilirska republika ili Ilirsko kraqevstvo: Za prvo
ureewe teritorije bilo bi moda dovoqno da se toj dravi doda Srbija, Bosna, Hercegovina, Dubrovnik, Crna Gora, i ako je mogue bez rata
sa Austrijom, Boka Kotorska. U Bugarskoj vidinski paa dri prevlast, ali posle wegove smrti ili moda i ranije moglo bi se postati
gospodarem te zemqe."40 Tekelija naglaava da jedino Francuska, moe
odigrati ulogu novog osnivaa drave ovog naroda koji cvili pod turskim jarmom i progonstvom drugih. Od sadawih voa ove nacije se ne
moe oekivati ideja za obnovu ili uvrewe jedne drave. Jedino uz
pomo Francuske se ova zamisao moe ostvariti.
Na kraju Tekelija napomiwe da je sudbonosno vano nai linost
koja e se staviti na elo ove nove drave. To treba da bude ovek u kojeg bi ova nacija imala poverewa, koji govori wenim jezikom, wene je
vere, koji bi imao i vojnika i politika znawa da upravqa dravom.41
I pored divqewa iskazanog prema Francuskoj i Napoleonu i nade
koju je poloio u wihovu pomo, Tekelija je ve sledee godine (10/22.
septembra 1805) austrijskom caru Frawi podneo jedan drugi memorandum u kojem je izloio svoje stavove o politikoj situaciji u Evropi.
Francuska se, po wemu, moe iriti samo na raun teritorija Svetog
nemakog carstva i nemakog naroda. Wu u tome mogu spreiti samo
Pruska i Rusija, koje su neprijateqi Habzburke monarhije. Rusija ve
od vremena Petra Velikog vodi uspenu panslovensku politiku, u emu
joj ide na ruku iwenica da se na teritoriji wenog irewa nalaze
brojni narodi iste vere i porekla. Rusiju u tom napredovawu moe zaustaviti samo neka unutrawa revolucija, koja nije u izgledu. Savetuje
caru da sklopi savez sa Rusijom protiv Francuske, da svoje planove
usmeri ka Nemakoj koju e osvojiti kao nemaki car. Da bi se Habzburka monarhija odrala i osnaila, ona treba da iri nacionalnu
ideju u Evropi; tako bi umesto jake Francuske, nastale nacionalne drave: panija, Italija, Nemaka i druge. Austrija bi zato trebalo da
pomogne Srbiji koja se pobunila i koja treba da se stvori. Woj bi Austrija trebalo da proda Kotor i Dalmaciju i da joj pomogne da se sjedini sa Bosnom, Albanijom i rairi do Bugarske. Jedna takva Srbija bi
presekla put Rusiji prema Grkoj. Kao protivteu Rusiji treba osnova40
41

19
ti srpsko ili ilirsko kraqevstvo", za ta zgodnu priliku pruaju
nemiri u Srbiji, u kojima, primeuje Tekelija, Rusija ima svoje prste.42
Tekelija je 1813. godine napisao jo jedno pismo koje je nameravao
da uputi Napoleonu, ali ga nije poslao.43 Pomiwe da je jo 1805 (?)
uputio Napoleonu predlog o tome kako da sprei irewe Austrije i
Rusije prema Turskoj. Podsea Napoleona da je tada predloio da se
ponovo osnuje staro Ilirsko kraqevstvo i da time okrenemo sav ilirski narod od Austrije i Rusije, narod koji ivi u Stiriji do Jadranskog mora i odavde do Crnog mora." Zbog svojih vojnikih sposobnosti
i uz francusku zatitu ovaj bi narod mogao postati mala sila prvog
reda". Izjavquje da je polaskan to je pogodio Napoleonovu ideju o
osnivawu Ilirskih provincija, te predlae, s obzirom na nove okolnosti, novi plan. Novoj teritoriji treba da se d jedan kraq iz wene
sredine, koji e biti omiqen u narodu. To bi trebalo da bude linost
poznata i kod Srba i kod Maara, ije je ime poznato u istoriji. Jedna
linost toga imena je prognala Leopolda iz Bea.44 Osobine koje treba
da ima taj vladalac, preporuuju oigledno wega lino: Poznajem jednog plemia takvog imena, jednog otroumnog pravnika koji govori gotovo sve evropske jezike, oveka koji ima politikog i neto vojnikog
iskustva. Predstaviu ga im vae velianstvo prihvati moj plan, Vee velianstvo e u wemu imati saveznika, koji e mu biti privren
iz zahvalnosti i potrebe." Svoje pismo Napoleonu Tekelija je zavrio
sledeim zakqukom: Uvrujui Ilirsku kraqevinu samo v. v. e zauvek podii kineski zid protiv Rusije i Austrije."45
Tekelija je bio potpuno uveren da su Ilirske provincije bile
osnovane po wegovom predlogu. ali za proputenom prilikom to se
Srbija, pre nego to je ustanak uguen nije ujedinila sa Ilirijom, ali
se tei time to je zamisao o osnivawu ove tvorevine bila wegova.46
42 S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 188; D. J. P o p o v i , Sava Tekelija prema
prvom srpskom ustanku, Zbornik Matice srpske, Serija drutvenih nauka 7, Novi Sad
1954, 122123.
44 Ovde je Tekelija aludirao na svoje navodno poreklo od Imrea (Emerika) Tekelija,
najistaknutijeg predstavnika ugarske velikake porodicu Thkly de Ksmark (S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 216, 367). Imre Tekeli je bio voa maarskih ustanika (kuruca)
protiv habzburke vlasti krajem H veka. Posle Karlovakog mira 1699. emigrirao je u
Tursku, gde je i umro, 1705. godine, u Nikomediji. Wegovom se smru ugasila ova loza.
( P . R o k a i, Z. e r e, T. P a l, A. K a s a , Istorija Maara, Clio, Beograd 2002,
278281) Otac Savin, Jovan Popovi Tekelija, zapovednik Pomorike granice dobio je
plemstvo 1717. godine (Duan. J. P o p o v i , Plemstvo, Vojvodina , fototipsko izdawe, Prometej, Novi Sad 2008, 120.
46 S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 206207. Tekelijin memorandum upuen Napoleonu je vremenski prethodio osnivawu Ilirskih provincija (Les Provinces Illyriennes), koje su osnovane tek 1809. godine. Pri danawem stawu poznavawa izvora nije mogue ustanoviti vezu izmeu Tekelijinog predloga i osnivawa ove pokrajine. Mada je mala
mogunost da ona postoji, iwenica da je Tekelija predloio upravo ono to je delimino bilo i ostvareno, ukazuje na wegovo izvanredno dobro poznavawe meunarodne politike i odnosa meu evropskim silama. M. Ekmei ukazuje na to da u nauci nisu razraeni
Napoleonovi projekti i wegovi motivi vezani za osnivawe Ilirskih provincija. Sma-
20
Ono to je je osobeno u Tekelijinom projektu i po emu se on razlikovao od Brankovievog programa, naiwenog jedan vek ranije, ali i
od Stratimirovievog, nastalog u isto vreme i u istim uslovima kad i
Tekelijin, i to je odudaralo od raspoloewa veine tadawih Srba,
bio je negativan stav prema Rusiji. Stvarawem jedne velike slovenske
(srpske) drave, bilo uz francusku bilo uz austrijsku pomo, trebalo je
da se sprei prodor ruskog uticaja i ouva ravnotea meu evropskim
velikim silama. Tekelija je nesumwivo u osnovi veoma tano procenio
odnose meu velikim silama i wihov stav prema balkanskim zemqama,
te je neobino to je zakquio da e srpski narod uz wihovu pomo
uspeti da opstane i stvori svoju veliku dravu. Srpski narod je bio
nesumwivo rtva upravo politike evropskih velikih sila koje su uvale opstanak Turske, zato da ne bi wena propast otvorila put Rusiji, jer
su zbog istovetnosti vere i slinosti etnikog porekla, Srbi uvek
na sebi nosili sumwiv beleg vratara balkanskih kapija za prolaz ruskih vojski."47 Srpska revolucija se uvek doivqavala kao dogaaj koji
mami Rusiju prema turskim moreuzima, pa se duhovi nepodeqeno okreu
na tursku stranu."48
Teko je zakquiti da li je ovakva Tekelijina orijentacija predstavqala samo pokuaj da se iskoristi raspoloewe evropskih velikih
sila i da se pridobije wihova naklonost za osloboewe srpskog naroda,
ili je bilo iskreno wegovo uverewe da je drutveni poredak u Rusiji
neprihvatqiv u vreme kada je Francuska revolucija afirmisala slobodu u wenim najrazliitijim pojavnim oblicima.49 Mada je u vie mahova osudio revoluciju i wene metode, ipak je svesrdno prihvatio i neka
wena osnovna naela. Moda je u wegovom nepovoqnom miqewu o Rusiji izvesno uee imalo i iznevereno oekivawe da tamo naini
uspenu karijeru u vojsci gde je wegov stric Petar Tekelija bio jedan
od najistaknutijih vojskovoa.
Jedan potowi istoriar je ocenio da je Tekelija bio promiqen i
racionalan rodoqub, pragmatian i realan politiar. Linost visokih svojstava, sposoban i veoma uen, ne samo u okvirima i po merilitra da je zaposedawe jadranske obale i junoslovenskih pokrajina, pre i posle 1809, motivisano srpskom revolucijom. Organizovawe junoslovenskih pokrajina je Francuskoj
bilo snaan adut da ih, preko osloboene Srbije, ne okupira Rusija. (M. E k m e i ,
Evropski okviri i karakter srpske revolucije 18041815, u: Evropa i srpska revolucija
18041815, Platoneum Novi Sad 2004, 81, 91; M. E k m e i , Stvarawe Jugoslavije
17901918, Prosveta Beograd, 174). Prema tome, nije sasvim iskqueno da Tekelijino
uverewe da je u tome i wegov memorandum imao izvesnog uticaja nije bilo iskquivo
plod wegovog samoqubqa.
47 M. E k m e i , Evropski okviri, 86.
48 M. E k m e i , Evropski okviri, 51.
49 Putujui po Rusiji, Tekelija je upoznao tamowi spahijski sistem. Zakquio je
da ruski krepostni seqaci tek duu imadu i robqe pravo su" (S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 118). Osuivao je zavistan poloaj kmetova, ali je kao praktian ovek, koji
je spretno vodio svoju ekonomiju, istakao i neke prednosti ovog sistema. Obuene zanatlije, pa i muziari i glumci kmetskog statusa ostajali su na imawima svojih spahija i
nisu ih mogli naputati, to Tekelija smatra za vrlo korisno. (S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 8890).
21
ma svoje ue sredine, Tekelija je bio odlian poznavalac evropskih politikih prilika, wegova analiza tih prilika veoma je pronicqiva,
zasnovana na iwenicama i tanoj proceni poloaja i odnosa velikih
sila, on je i eleo i umeo da vidi. Jasno je uviao da sudbina srpskog
i drugih balkanskih naroda zavisi od odnosa snaga meu velikim silama. Mada je teko poverovati da je Napoleon osnovao Ilirske provincije po wegovom savetu, iwenica je da su one osnovane tek 1809, a da je
Tekelija uputio pismo Napoleonu jo 1804. godine.50 Ipak, iwenica
da je Tekelija predloio upravo ono to je delimino bilo i ostvareno, pokazuje wegovo izvanredno dobro poznavawe meunarodne politike
i wegovu sposobnost da predvidi daqi razvoj dogaaja. Sa Tekelijinom
izvanrednom pronicqivou i ovde se vrsto preplitala wegova neobuzdana ambicija.
Kada se radilo o wegovim linim ambicijama, nije bio dovoqno
realan. Preporuivao se Napoleonu da bude vladalac drave ije bi
osnivawe Francuzi omoguili. Bio je nameran da pomogne srpskim
ustanicima, ali kao prva politika linost, vladalac koji je ekao da
ga pozovu i smatrao da e ustanicima biti od koristi dajui im savete
o ratovawu i saiwavajui mape neke budue drave.51 Nije bio spreman, kao Dositej, kao Boa Grujovi i mnogi drugi, mawe znameniti, da
se uputi u Srbiju i podeli sudbinu ustanika. Na elu ustanka i drave
koja se izgraivala, nali su se drugi qudi, oni ijim je pregnuem to
bilo i omogueno. Tekelija se nesumwivo iskreno trudio da pomogne
srpskim ustanicima, ali su ti potezi bili ogranieni wegovim shvatawima jednog klasino obrazovanog oveka, imunog plemia, koji je
imao veoma visoko miqewe o svojoj vrednosti. Ono je bilo sasvim
opravdano, ali wegove osobine nisu bile one vrste koje je revolucija
zahtevala. Pored toga, u srpskom ustanku je Tekelija video pre svega
mogunost da ostvari svoje ambicije. U svim wegovim komentarima o
50 Ilirske provincije (Les Provinces Illyriennes), osnovane 1809. godine, nakon mira
u enbrunu, obuhvatale su Koruku, Krawsku, Goriku, Trst, civilnu Hrvatsku i Vojnu
krajinu, Dubrovnik, Dalmaciju i Istru. Postojale su do 1813. godine. Tekelijin memorandum upuen Napoleonu je vremenski prethodio osnivawu Ilirskih provincija (Les
Provinces Illyriennes). Pri danawem stawu poznavawa izvora nije mogue ustanoviti vezu
izmeu Tekelijinog predloga i osnivawa ove pokrajine. M. Ekmei ukazuje na to da u nauci nisu razraeni Napoleonovi projekti i wegovi motivi vezani za osnivawe Ilirskih provincija. Smatra da je zaposedawe jadranske obale i junoslovenskih pokrajina,
pre i posle 1809, motivisano srpskom revolucijom. Organizovawe junoslovenskih pokrajina je Francuskoj bilo snaan adut da ih, preko osloboene Srbije, ne okupira Rusija (M. E k m e i , Evropski okviri i karakter srpske revolucije 18041815, u: Evropa i
srpska revolucija 18041815, Platoneum Novi Sad 2004, 81, 91; M. E k m e i ,
Stvarawe Jugoslavije 17901918, Prosveta Beograd, 174). Prema tome, nije sasvim iskqueno da Tekelijino uverewe da je u tome i wegov memorandum imao izvesnog uticaja
nije bilo iskquivo plod wegovog samoqubqa.
51 Tekelija nije bio usamqen u svojoj ambiciji da postane vladar budue obnovqene
drave. Takvih pojedinaca, koji su teili da postanu vladari obnovqene srpske drave,
uglavnom uz rusku, ali i drugu pomo bilo je u H veku nekolicina. Meu wima je bilo
i pustolova i karijerista, tako karakteristinih za ovaj vek. (S. G a v r i l o v i , Ka
srpskoj revoluciji, u: Istoriji srpskog naroda, -1, Beograd 1986; D. P a n t e l i , Beogradski paaluk 17941804, 367378, 378381, 383388).
22
ustanku on nije nigde pomiwao da se radi o dogaajima sudbinskim za
srpski narod, o borbi za opstanak, nego je u wemu pre svega video mogunost ostvarewa svojih snova o poloaju vladara i voe.
I pored linih ambicija, koje se nisu ostvarile, kao obrazovan
ovek i rodoqub, Tekelija je nesumwivo bio svestan da je srpski ustanak bio onaj dogaaj, koji je pokrenuo jedan sudbinski proces: Srpska
revolucija je jedan od plodova svesti srpskog naroda o sebi, a u istoriji gradwe te svesti sama je revolucija bila znaajna stepenica u modernu dravu, kao osnovu politikog suvereniteta u budunosti Na toj
osnovi izgraene su sve srpske drave budunosti."52 Tome je procesu
svakako i Tekelija dao svoj doprinos.
ON SAVA TEKELIJA'S PROGRAMME FOR THE RENEWAL

OF THE SERBIAN STATE
by
Ljubomirka Krklju
Summary
The first doctor of law among the Serbs, nobleman and patron of arts, Sava Tekelija had a significant role primarily in the cultural life of the Serbs in the Habsburg Monarchy. In addition, Sava Tekelija was also a prominent figure in their political life. In
the Timisoara Meeting in 1790, he made his famous speech in which he pleaded for the
legal inclusion of the Serbian privileges. He supported his standpoint with a thorough
analysis of the privileges and with legal arguments, starting from the opinion that law
presented a higher authority than the will of individuals, rulers, so that the privileges
would be better protected if they were included into the Hungarian laws. At the time of
the First Serbian Uprising, he made a map of the Serbian lands which represents a specific political programme. He also made a translation of the work The Romans in Spain,
where he presented his views about the armed struggle for freedom and the ways to
achieve it. In two letters to the Emperor Napoleon (1804 and 1813, which was not
sent), he proposed the foundation a political unit of South Slavic countries, including
those conquered by France and from which the Illyrian provinces would be formed
later. Serbia should have been the core of that unit. To achieve that goal, Tekelija proposed that France should help the Serbian Uprising, because the foundation of such a
state would prevent the Russian penetration and spreading of its influence in these territories. He sent the letter with the similar content to the Austrian Emperor Francis I in
1805, proposing other political alliances, but also with the goal to prevent the penetration of the Russian influence. Tekelija's project implies the foundation of a Serbian or,
more precisely, South Slavic state. Tekelija's writings show excellent insight into European political circumstances and international relations of that time, particularly into the
struggle for prevalence between the great powers. They also contain his vews about the
future of the Serbian and other South Slavic nations.
52
M. E k m e i , Evropski okviri, 69.
UDC 94(44)1809/1909"
Uro Tati
FRANCUSKA U ANEKSIONOJ KRIZI 19081909.

SAETAK: Na stav francuske vlade u Aneksionoj krizi odluujui
uticaj su imali pomueni odnosi Francuske sa Nemakom po pitawu Maroka. U takvim spoqnopolitikim okolnostima, kada je Austrougarska 7.
oktobra 1908. objavila aneksiju Bosne i Hercegovine, francuska vlada nije
pokazala equ da ozbiqno podri svoju saveznicu Rusiju i izloi se opasnosti od sukoba s Nemakom. Francuska je savetovala Rusiji opreznost, a
wen ministar Stefan Pion je u jeku krize jasno stavio do znawa da, uprkos ugovoru o savezu, Francuska ne moe ratovati zbog jednog pitawa u kome vitalni interesi Rusije nisu neposredno ugroeni. Takav stav ostavio
je otvoren put politici centralnih sila koje su naterale Rusiju na diplomatsku kapitulaciju", a Srbiju primorale da promeni pravac wene tadawe politike prema Austrougarskoj.
KQUNE REI: aneksija, Bosna i Hercegovina, Francuska, Srbija,
Aleksandar Izvoqski, Stefan Pion, Milovan Milovanovi, Milenko
Vesni.
Meunarodni poloaj Francuske 1908.

Poetkom 1908. meunarodni poloaj Francuske, na ijem elu je
bila radikalna vlada ora Klemansoa (Georges Clemanceau), je bio
relativno povoqan. Plan generala Lioteja (Louis-Hubert Lyautey), koji
je bio imenovan za visokog komesara u Maroku, podrazumevao je miroqubivo prodirawe u unutrawost zemqe putem trgovine, obnavqawem
lokalnih prinadlenosti (vlasti) i saradwe sa policijskim organima
koje je inilo domae stanovnitvo.
Meutim, borba izmeu sultana Abd-el-Azisa (Abd Al-Aziz) i Mulaj Hafida (Moulay-Hafid), koji je protiv Francuske razvio zastavu marokanske nezavisnosti, ubrzo je pokvarila planove. Poetak godine
obeleio je pokuaj Nemake da diskredituje sultana Abd-el Azisa, optuujui ga da je naklowen Francuskoj i pruajui mu dokaze koji govore protiv francuskog uticaja.1 U politikim krugovima poelo je da
1 Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo F-3, pov. Br. 18, Milenko Vesni Nikoli Paiu, Pariz, 16. 1908.
24
vlada uverewe da otpor francuskoj akciji ne dolazi od samih Marokanaca i da naredni dogaaji u Maroku mogu imati jo tee i ozbiqnije
posledice.2
itava 1908. u Maroku je bila ispuwena incidentima koje je izazvala nemaka vlada u pitawima izgradwe kanala u Tangeru, zakupaca i
nemakih podanika u auji, priznavawa Mulaja Hafida, koga je Nemaka elela da imenuje za sultana ne traei prethodno od wega obeawe
da pristane na obaveze koje je preuzeo wegov prethodnik, i na kraju dogaaj vezan za dezertere iz Kazablanke koji je Francusku i Nemaku vratio u dane krize iz 1905.
Suoena sa takvim unutrawim i spoqnim tekoama, kada je Austrougarska 7. oktobra 1908. objavila aneksiju Bosne i Hercegovine,
francuska vlada nije pokazala equ da ozbiqno podri Rusiju i izloi se opasnosti od sukoba s Nemakom. Francuska je savetovala Rusiji
opreznost, a wen ministar spoqnih poslova Stefan Pion (Stephen
Pichon) je u jeku krize 25. februara 1909. jasno stavio do znawa da uprkos ugovoru o savezu, Francuska ne moe ratovati zbog jednog pitawa u
kome vitalni interesi Rusije nisu neposredno ugroeni. Takav stav
ostavio je otvoren put politici centralnih sila koje su naterale Rusiju na diplomatsku kapitulaciju", a Srbiju primorao da promeni pravac wene tadawe politike prema Austrougarskoj.
Stav francuske vlade prema proglaewu aneksije

Bosne i Hercegovine i srpskom zahtevu za teritorijalnom naknadom
Ne obavetavajui i ne savetujui Francusku, saveznicu Rusije,
ruski ministar spoqnih poslova Aleksandar Izvoqski (Aleksandr Petrovi Izvolski) je 2. jula 1908. u svom aide-mmoire-u izloio Erentalu (Aehrenthal, Alois Lexa, graf von) miqewe da pitawa o aneksiji
Bosne i Hercegovine, o Carigradu i moreuzima, predstavqaju pitawa
od opteg evropskog interesa, ali da je on spreman da po potrebi stupi u raspravu o wima.3 Upoznat sa ivom eqom austrougarskih predstavnika da anektiraju Bosnu i Hercegovinu, Izvoqski je sebi bez sumwe predstavio da bi poverqivi pregovori na toj osnovi imali mnogo
izgleda na uspeh. Na sastanku u Buhlau 16. septembra, Erental je izloio nameru da konano rei bosansko pitawe, a ako bi Rusija pristala
na taj austrijski plan, ministar je bio spreman da raspravqa o otvarawu moreuza za ruske ratne brodove.
Izvoqski je pokrenuo veoma krupno pitawe i Francuska je kao saveznik Rusije imala pravo da bude nezadovoqna ako o tome bude drana
u neznawu.4 Meutim, vlade velikih sila su upravo preko Pariza saznale o predstojeoj aneksiji. Austougarski ambasador u Francuskoj, grof
2 Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo F-3, pov. Br. 18, Milenko Vesni Nikoli Paiu, Pariz, 16. 1908.
3 Vasiq P o p o v i , Istono pitawe, Beograd 1996, 210.
4 Momtchilo N i n t c h i t c h, La crise bosniaque III, Paris 1937, I, 355356.
25
Kevenhiler (Khevenhuller, graf von) je propustio da se povinuje uputstvima dobijenim od svoje vlade i vest o aneksiji saoptio je pre vremena francuskom ministru spoqnih poslova Pionu. Ambasador je dodao da je Austrougarska za ovaj in prethodno obezbedila pristanak Petrograda, Berlina i Rima. Jo ozbiqnija iwenica je bila uruivawe
pisma cara Frawe Josifa (Franz Joseph) koje sadri proglas o aneksiji
predsedniku republike Falijeru (Fallires, Armand) 3. oktobra. Ovaj potez nije bio u skladu sa uputstvima ministra koji je propisao svim ambasadorima da urue pisma efovima stranih drava tek 5. i 6. oktobra. Na taj nain vladari i dravnici velikih sila su saznali putem
telegrama iz Pariza sadraj pisma pre nego to su ga primili. Predsednik republike je skrenuo pawu ambasadoru da je bio vrlo iznenaen to saznaje da je Austrougarska ve osigurala pristanak Nemake,
Rusije i Italije, jer nikada nije uo da se govori o pregovorima izmeu
sila o tom pitawu.5
Stav Francuske prema ovoj povredi meunarodnih ugovora odreivali su pre svega wen poloaj u Maroku, a potom weni odnosi sa saveznicima i Austrougarskom. Izvoqski je na proglaewe aneksije reagovao zahtevom da se sazove meunarodna konferencija. Wegov program u
vezi sa konferencijom i priznavawem aneksije mewae se u zavisnosti
kako od stava Engleske i Francuske prema wegovim potezima, tako i od
reagovawa wegovih unutrawih protivnika na te poteze.6
Nekoliko dana pre sastanka u Buhlau, Izvoqski je saoptio srpskom ministru inostranih dela Milovanu Milovanoviu da e aneksija biti izvrena. On je uveravao srpskog ministra da Rusija nije dala
pristanak Austrougarskoj da kri Berlinski ugovor, ali da e bez obzira na wene i proteste drugih sila, aneksija ostati svren in. Izvoqski je traio nain da se posledice aneksije ublae i ideja o kompenzacijama koju je izneo ruski ministar se tada javila prvi put. Ipak,
treba naglasiti da prilikom razgovora dvojice diplomata, ruski ministar nije uspeo da pronae adekvatnu naknadu za Srbiju, osim ako bi
ona bila ekonomske ili saobraajne prirode.7
Milovanovi nije bio pripremqen na ovakav razgovor i prihvatio je ideju o naknadama kao jedinom izlazu. On je sam, bez saradnika i
neophodne dokumentacije, na karti Balkana skicirao pojas du Drine i
Polimqa, koji e u narednih est meseci biti predstavqen Evropi
kao srpski teritorijalni zahtev. Sutina plana srpskog ministra bila
je da se spajawem Srbije i Crne Gore onemogui daqe prodirawe Austrougarske na Balkan i da Srbija dobije izlaz na more. Izvoqski je
odmah prihvatio predlog uveren da ga moe braniti, kako u ime Srbije,
tako i u ime Evrope. Na dan proglaewa aneksije 7. oktobra, Milovanovi je sastavio notu velikim silama u kojoj je srpska vlada protestovala protiv krewa Berlinskog ugovora. Vlada je traila povratak
Momtchilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, , 255256.
Qiqana A l e k s i - P e j k o v i , Odnosi Srbije sa Francuskom i Enleskom 1903
1914, Beograd 1965, 409.
7 Dimitrije o r e v i , Milovan Milovanovi, Beograd 1962, 91.
5
6
26
preaweg stawa ili odgovarajuu naknadu za Srbiju da bi se obezbedila jemstva za wenu nezavisnost i opstanak srpskog naroda, bar u onoj
meri u kojoj je to omoguavao ovaj ugovor.8
Odgovor francuskog predsednika Republike Falijera na pismo cara Frawe Josifa zamiqen je tako da wegov sadraj bude koliko god je
to mogue prijatan Austrougarskoj u postojeim okolnostima. U pismu
nema nijedne zamerke zbog upotrebe svrenog ina, ak ni spomena o
krewu meunarodnih obaveza.9
Dokaz za ovu tvrdwu nalazimo u izvetaju srpskog poslanika u Parizu Milenka Vesnia. Iz razgovora sa orom Lujem (Georges Louis),
direktorom Politikog odeqewa francuskog ministarstva spoqnih poslova, on je saznao da je miqewe francuske vlade bilo da Srbija u vezi sa aneksijom ne treba da ini suvie nagle korake i da treba da sauva potrebnu hladnokrvnost. Ovaj stav zasnivao se na tome da nain na
koji je Austrougarska nameravala da sprovede aneksiju nije u suprotnosti sa meunarodnim ugovorima u onoj meri u kojoj se to tumai u javnosti. Prema pisawu pariskih listova, francuska vlada je gotovo bila
reena da prihvati austrougarsko gledite. Vesni se istog dana u Parizu sastao sa Izvoqskim, koji ga je uveravao da Srbija i srpski narod
aneksijom nita ne gube, naprotiv, dobijaju time to austrijske trupe
naputaju Sanxak.10
Meutim, ve sutradan, 4. oktobra, Klemanso je izrazio britanskom
ambasadoru Frensisu Bertiju (Francis Bertie, 1 st Viscount Bertie of Thame) miqewe koje je bilo sasvim u suprotnosti sa zvaninim stavom
francuske vlade od prethodnog dana. On je smatrao da Francuska i Engleska nije trebalo bez ozbiqnih prigovora da prihvate nain na koji
je postupila Austrougarska. To je bila oigledna povreda jednog meunarodnog ugovora i javnog morala. Naravno, za Francusku i Englesku
nije dolazilo u pitawe da uine ili kau neto to bi ih dovelo da
upotrebe silu, ali je trebalo da budu otri u izjawavawu i da ne odobre postupak Austrougarske. Pion je obavestio britanskog ambasadora
da je prihvatio ideju Izvoqskog koja se tie saziva konferencije sila
potpisnica Berlinskog ugovora. Na toj konferenciji, Austrougarska bi
bila tuena za krewe meunarodnog ugovora i verovatno bi wena jedina podrka bila Nemaka.11 Razlog za ovu promenu u stavu francuske
vlade lei u tome to je ona po dolasku Izvoqskog u Pariz saznala da
Austrougarska nije izvrila aneksiju uz saglasnost ruske vlade, kao
to joj je to saoptio ambasador Kevenhiler.12
Milenko Vesni je pokuao da pridobije za srpsko stanovite
ministra spoqnih poslova Piona, sa kojim se sastao u dva navrata,
kao i predsednika vlade Klemansoa. On je opisao Pionu poloaj SrIsto, 9195.
10 Arhiv Srbije, PO 1908, br. 1765, Vesni Milovanoviu, Pariz 22. H/5. H 1908,
pov. Br. 509.
11 Momtchilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, , 356.
12 Qiqana A l e k s i , navedeno delo, 422.
8
27
bije i srpskog naroda. Vesni je ukazao na oigledno i jednostrano krewe Berlinskog ugovora od strane Austrougarske, koja je potpisala taj
ugovor i koji je utvren na weno insistirawe. Srpski poslanik je izrazio ministru svoje uewe da Evropa moe da prihvati takav in i
ocenio kao teak poloaj kraqa i srpske vlade.13
Pion je primio Milovanovievo pismo koje sadri protestnu
notu srpske vlade i qubazno sasluao Vesnieva objawewa. On je zamolio srpskog poslanika da utie na svoju vladu da odri to veu
pribranost i hladnokrvnost i dodao da su koraci koje je preduzela Austrougarska bili za Francusku potpuno iznenaewe. Ministar je rekao
da Francuska nije voqna da prihvati ovu oiglednu povredu Berlinskog ugovora i da e sile koje ine Trojni sporazum u najkraem roku
pokrenuti inicijativu za saziv meunarodne konferencije radi wegove
potpune revizije. Trebalo je da se prethodno utvrdi program konferencije, a Pion je smatrao da e protivqewe Austrougarske wenom sazivu biti uzaludno. Ministar je izjavio da Srbija moe raunati na potporu francuske vlade radi mogue ispravke wenih granica to e biti predmet kasnijih razmatrawa. U razgovoru sa srpskim poslanikom,
predsednik vlade Klemanso je rekao da uvia da je Austrougarska preduzela protivpravne korake i najodlunije ih osudio. Meutim, Klemanso
i Pion nisu smatrali da zbog ove oigledne povrede meunarodnih
ugovora treba ratovati. Dvojica dravnika su izjavili da e uiniti
sve da te povrede na konferenciji budu svedene na najmawu meru.14 Srpskoj vladi se posle protestne note savetovalo mirno drawe, iako je
oceweno da sadraj note nije izlazio iz okvira diplomatske utivosti.15
Srpski poslanik u Parizu dobio je nalog da teritorijalnu naknadu
Srbiji precizira kao ispravku granice Bosne i Hercegovine prema
Srbiji i Crnoj Gori, uglavnom du severnog dela Novopazarskog sanxaka. Novopazarski sanxak je trebalo odvojiti od austrougarske teritorije ime bi se spreilo daqe prodirawe Austrougarske ka Egejskom
moru i novo zauzimawe srpskih zemaqa pod Turskom. Poto ni Vesni
u Parizu, kao ni Slavko Gruji u Londonu, nisu uspeli da pridobiju
dravnike za stanovite srpske vlade, Milovanovi je odluio da sam
krene u obilazak zapadnih prestonica. On je raunao da e uz podrku
ministra Izvoqskog uspeti da uini neto vie za srpske dravne
interese.16
U toku oktobra meseca u Parizu su poeli da se ophode sa obzirom
prema Austrougarskoj. Francuski ambasador u Beu Filip Krozje (Philippe Crozier) je 10. oktobra saoptio austrougarskoj vladi da su na wegov zahtev srpskom poslaniku u Parizu upuene ozbiqne predstavke po13 Arhiv Srbije, PO 1908, pbr. 1809, Vesni Milovanoviu, Pariz 24. H/7. H
1908, br. 512
14 Isto.
15 Isto, pbr. 1865, Vesni Milovanoviu, Pariz 27. H/10. H 1908; pbr. 1864, Vesni Milovanoviu, Pariz 27. H/10. H 1908, br. 515.
28
vodom stava wegove vlade. On je govorio u istom smislu i Izvoqskom.
Krozje je istakao veliku vanost koju ministar Pion pridaje prijateqskim vezama izmeu Pariza i Bea i ukazao da interesi Austrije i
Francuske ni u jednom pitawu ne dolaze u sukob, ni u Evropi ni van
we.17
Meu francuskim ambasadorima nije postojala sloga po pitawu
stava koji je Francuska trebalo da ima u krizi koja se upravo otvorila.
Ambasador u Carigradu an Konstan (Jean Constans) i ambasador u Beu
Krozje izgleda da nisu pridavali dovoqno vanosti savezu wihove zemqe sa Rusijom. Obojica su svojim stavom doprineli da oslabi poloaj
Francuske kao ruske saveznice. U Londonu i Petrogradu, isto kao i u
Berlinu i Beu, imali su utisak da je francuska vlada imala prijateqski stav prema Austrougarskoj.18
Situacija u Maroku je odluujue uticala na to da francuska vlada
bude predusretqiva prema Dvojnoj monarhiji. Poznato je da je jo od
prve marokanske krize 19051906, francuska vlada vodila politiku
koja je imala za ciq da oslabi saveznitvo izmeu Austrougarske i Nemake i na taj nain omogui da francuski kapital lake pritie u
Maroko. Ovu politiku francuska vlada je stalno primewivala bez obzira na to da li su u vladi preovladavale grupacije koje su bile zainteresovane za poslove u Maroku ili grupacije iji su neposredni interesi leali u drugim poslovima u kojima se saraivalo s nemakim kapitalom. Pred aneksiju Bosne i Hercegovine na vlasti je bila prva grupacija sa Klemansoom kao predsednikom vlade. Ona je zahtevala pregovore izmeu francuske i nemake teke industrije kako bi se ublaila
konkurentska borba u Maroku.19
Nemaka je 1908. pozvala Francusku na razgovore radi postizawa
privrednog sporazuma. Meutim, usred ovih razgovora dogodio se incident u Kazablanki koji umalo nije doveo do rata izmeu dve sile. U Kazablanki je postojala kancelarija nemakog konzulata koja je imala zadatak da organizuje bekstva iz Legije stranaca. U septembru 1908. nemaki
konzul je nagovorio na bekstvo iz Legije dva Nemca, jednog Francuza
nemakog porekla, jednog vajcarca i jednog Austrijanca. Jedan nemaki slubenik je pokuao da ih sprovede na brod 5. septembra, ali je amac koji ih je prebacivao bio otkriven, a vojnici su uhapeni. Incident je dobio meunarodne razmere, a nemaki konzul je traio da wegovi sunarodnici budu osloboeni.20
Nemaka vlada je zauzela vrst stav po pitawu begunaca iz Kazablanke koji je u Parizu izazvao iznenaewe i strah da se ne poremeti
mir u odnosima izmeu Francuske i Nemake. ak ni najoprezniji
francuski dravnici nisu iskquivali mogunost da je drawe Nemake u marokanskom pitawu u tesnoj vezi sa, u ovom trenutku, mnogo
Momtchilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, 356357.
Isto, 357358.
20 X. P. G u J. M. J o v a n o v i , Diplomatska istorija moderne Evrope 1878
1919, Beograd 1933, 388.
17
18
29
krupnijim srpskim, odnosno Istonim pitawem. Bez obzira na incident u Kazablanki i proglaewe aneksije Bosne i Hercegovine, izmeu
najdera i Krupa je bio postignut sporazum o francusko-nemakom
sindikatu kome su pristupili jo neki jaki nemaki koncerni. Vlade u
Parizu i Berlinu uspele su da sauvaju potrebnu hladnokrvnost i kod
obe je preovladala eqa da se incident rei mirnim putem. Ove tewe zasluivale su pawu srpske vlade zbog potrebne saglasnosti velikih sila u vezi sa dogaajima na Balkanu.21
Na stav francuske vlade prema Austrougarskoj u toku oktobra imali su uticaj pomueni odnosi s Nemakom u pitawu Maroka i incident
s dezerterima u Kazablanki, koji je poetkom novembra dobio zabriwavajui obrt. Naime, pretei incident je izglaen zahvaqujui neposrednoj intervenciji Frawe Josifa kod nemakog cara, 6. novembra.
Jedna zajednika deklaracija Francuske i Nemake je utvrdila da se dogaaj stavi u nadlenost arbitranog suda u Hagu. Francuska vlada se
pokazala osetqivom na uslugu koju joj je tom prilikom uinila Austrougarska. Radi postizawa sporazuma s Nemakom o Maroku, Francuska
nije htela da zaotrava odnose sa Dvojnom monarhijom zbog aneksije
Bosne i Hercegovine. Ona je elela da, zauzimajui pomirqiv stav u
ovom pitawu obavee Austrougarsku. Francuska je oekivala usluge od
Austrougarske kada se pojave tekoe u uvek zategnutim odnosima izmeu Francuske i Nemake. Zarad ovih usluga Francuska je bila spremna
da se dogovori sa Austrougarskom po pitawu Bosne i Hercegovine i
pree preko krewa Berlinskog ugovora i novog austro-nemakog prodora na Balkan.
Za vreme rasprave o spoqnoj politici u Narodnoj skuptini u
drugoj polovini novembra, uloga Francuske je bila tano odreena.
Poslanici su insistirali na interesima Francuske u Turskoj, na zakonitim interesima balkanskih naroda, na potrebi da Francuska ostane verna savezu s Rusijom, na opasnosti od krewa meunarodnog ugovora. Klemanso i Pion su inei usluge Austrougarskoj verovatno
eleli da je veu za Francusku. S druge strane, francuski dravnici
su bili svesni da bi slini pokuaji mogli tetno da utiu na saveznike odnose Francuske i Rusije. Aneksiona kriza je, bez sumwe, neposredno pogaala francuske interese. Bilo je vano za Francusku da
ne oslabi svoj savez s Rusijom i da izbegne zahlaewe u odnosima sa
Engleskom zbog wenog energinog stava u pogledu postupaka Austrougarske. Francuska vlada nije mogla da rizikuje da se wena zemqa jednoga
dana, sama ili uz nedovoqnu podrku, nae u sukobu s Nemakom. Ona
je takoe imala u Otomanskom carstvu krupne materijalne i moralne
interese. Verovatno je da je i engleska vlada vrila na Pariz izvestan
uticaj u ovom smislu. Upravqajui svojom diplomatskom delatnou i
uvek elei da ouva prijateqske odnose sa Austrougarskom, francuska
vlada nije mogla da zanemari osetqivost svojih saveznika. U krugovima
21 Arhiv Srbije, PO 1908, Vesni Milovanoviu, Pariz 20. H 1908; Isto, Vesni
Velimiroviu, Pariz 28. H 1908.
30
bliskim vladi, postojalo je uverewe da je bosanska kriza samo epizoda u
englesko-nemakom suparnitvu. Balkanska prepirka je, zbog wenih saveznikih obaveza, mogla da odvue Francusku u uasan rat kojim bi
sudbina zemqe bila dovedena u opasnost. Takvu mogunost je trebalo izbei. Krajem novembra 1908, stav francuske vlade je poeo da se izraava u svojoj konanoj formi: ona je podrala sve napore u korist ouvawa mira i, koliko je to bilo mogue, ne gubei veze sa Beom i ak sa
Berlinom, nije napustila Rusiju.22
Protesti sila Antante nisu bili upueni Austrougarskoj zbog aneksije kao takve, ve zbog naina na koji je ona izvrena. Jednostrana izmena Berlinskog ugovora od strane Dvojne monarhije nije omoguavala
ni obeteewe ni postavqawe uslova od strane Antante, ime je ugroen wen opti ugled i uiwen opasan presedan. Bilo je neophodno sazvati meunarodnu konferenciju kako bi se centralnim silama pokazalo da ne mogu kriti meunarodne ugovore bez pristanka drugog bloka.
Francuska nije mogla da dozvoli sebi da se odvaja od svojih saveznika i
da na taj nain doprinese slabqewu bloka od koga zavisi wena bezbednost. S druge strane, postupajui prema optim interesima Antante,
francuska vlada se trudila da time ne nakodi svojim interesima u
Maroku i Turskoj. Javno izraavawe vrstine Antante pojaavalo je poloaj Francuske u pregovorima s Nemakom. Francuska je bila spremna
da prizna aneksiju Bosne i Hercegovine da bi obezbedila podrku Austrougarske u pitawu Maroka. Francuska vlada se odluno izjasnila
protiv bilo kakvih mera koje bi dovele do opteg rata zbog aneksije.
Ona je pristala na konferenciju samo ako se prethodno utvrdi wen
program i ako bi na taj program pristala Austrougarska. Potreba za
blagonaklonim drawem Austrougarske u pitawima Maroka i francuski privredni i poslovni interesi u Turskoj su odluujue uticali na
stav Francuske u pitawu izlaska Srbije na more.
Milovanoviev put u Pariz

Akcija Milovana Milovanovia u oktobru i novembru 1908, bila
je usmerena u dva pravca: da pridobije zapadnu Evropu i Rusiju za srpsko gledite i da sporazumno sa Crnom Gorom i Turskom uspostavi odbranu zajednikih interesa. Ciq koji je sebi postavio Milovanovi
nije bio toliko da predstavi srpski program u prestonicama zapadne
Evrope, koliko da izazove interesovawe za srpsku stvar uopte kod
vlada i javnog mwewa velikih sila. U Berlinu se srpski ministar susreo sa obeshrabrenim Izvoqskim. Sile Trojnog sporazuma su ve reile da se iz programa meunarodne konferencije izbace sve precizne
odredbe o naknadama Srbiji i Crnoj Gori. Napadnut sa svih strana to
se naelno saglasio sa aneksijom, Izvoqski je, ukqeten izmeu Erentala i sopstvene vlade, bio spreman da pogazi dogovor koji je postigao
22
Isto, 312.
31
sa Milovanoviem u Karlsbadu. Posle ubeivawa, Izvoqski se vratio
srpskom kompenzacionom programu, uslovqavajui ga podrkom Francuske i Engleske.23
Milovanovi se u Parizu susreo sa Falijerom, Klemansoom i Pionom. U razgovoru sa francuskim ministrom spoqnih poslova Pionom, on je iscrpno izloio gledite srpske vlade i zahtev za teritorijalnim naknadama. Pion je odgovorio da je Francuska naklowena
Srbiji i da e diplomatski podrati Rusiju u svemu to ona bude traila za Srbiju i dokle god bude nalazila za shodno da to ini. Francuski ministar je dodao da nema izgleda da Srbija dobije bilo kakvu
teritorijalnu naknadu, poto je Austrougarska stavila do znawa da je
spremna, pre da vodi rat nego da ispuni ovaj zahtev. U tom pogledu
Dvojna monarhija je imala potporu Nemake. Pion je izrazio miqewe da ima izgleda da se od Austrougarske dobiju sledei ustupci: jemstvo za autonomiju Bosne i Hercegovine, potpuno i definitivno naputawe Novopazarskog sanxaka, osigurawe veze Srbije sa Crnom Gorom
i Jadranskim morem. Posle Milovanovieve molbe, ministar je obeao
ne samo da e podsticati Rusiju da istraje na pitawu teritorijalne
kompenzacije, nego da e sa najveom gotovou podravati sve ono
to Rusija u tom ciqu preduzme. Milovanovi je izrazio uverewe da e
Austrougarska ipak popustiti ako saveznici budu uporni u zahtevu za
teritorijalnom naknadom, ako pitawe konferencije ostane otvoreno i
ako aneksiju ne priznaju velike sile i Turska. Po reima Milovanovia, ni naputawe Novopazarskog sanxaka od strane austrougarskih trupa ne moe se smatrati kao konano, dok se on ne odvoji od Austrougarske tako to bi se Srbiji dala teritorijalna naknada.24
Na sastanku sa Klemansoom, ministrom finansija i direktorom
politikog odeqewa Ministarstva spoqnih poslova orom Lujem,
Milovanovi je saznao da u Francuskoj strahuju od rata i da su zabrinuti zbog drawa Nemake. Srpski ministar je smatrao da bi odrawu
mira doprinelo da sile podre srpski zahtev za teritorijalnom naknadom, a ne da ga odbace i da pitawe ree nepovoqno po Srbiju. Milovanovi je istakao da ovaj zahtev ini neophodnu dopunu naputawu Novopazarskog sanxaka od strane austrougarske vojske i da predstavqa jedino pravo jemstvo ne samo za srpske nego i za opte evropske interese. Znajui da Francuska ostavqa Rusiji inicijativu u pitawima Balkana, ali da za sebe zadrava ulogu posrednika u pregovorima izmeu
Rusije i Austrougarske, Milovanovi je insistirao da se Francuska
ogranii na pruawe podrke Rusiji u pitawima programa konferencije i teritorijalne naknade Srbiji. Francuski dravnici, naroito
Klemanso, usvojili su u potpunosti Milovanovieve poglede i predloge. Rusija e moi da rauna na Francusku i Englesku u podravawu
srpskog zahteva za teritorijalnom naknadom i moi e da postavi kao
uslov za odravawe konferencije i priznawe aneksije ispuwewe ovog
23
24
H 1908.
Dimitrije o r e v i , navedeno delo, 110111; Q. A l e k s i , navedeno delo, 433.

Arhiv Srbije, PO 1908, Milovanovi Ministarstvu spoqnih poslova, Pariz 21.
32
zahteva. Oni su preporuili Srbiji da to pre zakqui sporazum sa
Turskom, za koji su znali da u Kraqevini postoji raspoloewe. to se
tie vojnih mera koje je preduzela Dvojna monarhija, francuski predstavnici su smatrali da je iskquena mogunost austrougarskog napada
na Srbiju, jer bi na taj nain ona preuzela odgovornost za izbijawe
evropskog rata. Srpska vlada treba da bude oprezna, jer e Austrougarska upotrebiti sva sredstva da isprovocira Srbiju i da joj na taj nain da povod za sukob i represalije.25 Klemanso je dotadawe drawe
Francuske objawavao time to ona u Balkanskim pitawima stoji iza
Rusije kao najjae i neposredno najzainteresovanije sile. Pritom, Rusija je kategorino izjavila da za wu casus belli ne postoji i da nee ratovati zbog aneksije. Francuska vlada je, po reima Klemansoa, u svom
i u interesu svoje ruske saveznice delovala da se to pre povrate dobri odnosi izmeu Rusije i Austrougarske i osigura mir. Milovanovi
je zabeleio da mu je Klemanso odao priznawe za wegove argumente i
obeao diplomatsku podrku sve dok Rusija ne bude zatraila posredovawe.26 U razgovoru sa ministrom finansija, Milovanovi je uspeo da
izdejstvuje da se neutroeni ostatak zajma iz 1906, namewen eleznicama, utroi za naoruawe.27
Milovanovi je u razgovorima sa francuskim dravnicima pomenuo i autonomiju Bosne i Hercegovine, ali tek poto je iscrpeo svoje
argumente u vezi sa naknadama. Pomenuvi autonomiju, on je odmah izneo miqewe da taj zahtev ne treba iznositi, ve staviti teite na
teritorijalnu naknadu. Ako se na konferenciji ne postigne sporazum o
naknadama, onda je Austrougarsku trebalo iznenaditi zahtevom o autonomiji, a ne pripremati je unapred na wega. Potpuna unutrawa autonomija Bosne i Hercegovine bi podrazumevala samostalnu trgovinsku
politiku, tako da Srbija preko tih autonomnih oblasti dobije slobodan
izlaz na more. To je bila sutina zahteva za autonomijom, na ta Austrougarska ne bi nikad pristala, niti bi sile to mogle da joj nametnu.
Zahtev za autonomijom u okviru Dvojne monarhije predstavqao bi meawe u wena unutrawa pitawa. S druge strane, autonomija u okviru Turske predstavqala je oduzimawe Bosne i Hercegovine od Austrougarske i
naruavala je ravnoteu snaga koju je uspostavio Berlinski kongres.
Velike sile ne bi sebi dozvolile da upute ovakav zahtev Austrougarskoj
u trenutku izbijawa nove marokanske krize koju je izazvala Nemaka u
nameri da izmeni postojeu ravnoteu snaga. Pion je zato prihvatio
Milovanovievu sugestiju da se o autonomiji ne govori javno, ve da se
najpre insistira na teritorijalnoj naknadi za Srbiju kao na maloj barijeri", pa tek ako se u tome ne uspe da se postavi zahtev za autonomijom Bosne i Hercegovine, koja bi predstavqala veliku barijeru" daqem
austro-nemakom prodirawu na Balkan.28
25
Arhiv Srbije, PO 1908, Milovanovi Velimiroviu, Pariz 23. H 1908.

Arhiv Srbije, Hartije Milovana Milovanovia H, 3940; Qiqana A l e k s i ,
navedeno delo, 438.
27 Arhiv Srbije, PO 1908, Milovanovi Velimiroviu, Pariz 23. H 1908.
26
33
Meutim, tekst programa konferencije, koji je predloio Izvoqski, nije prihvaen ni u Londonu ni u Parizu. Pion je rekao grofu
Kevenhileru 15. oktobra da e izjaviti da je za Austrougarsku neprihvatqiv tekst lana . Ovaj lan je ureivao ispravku granice u korist
Srbije i Crne Gore na delu teritorije Bosne i Hercegovine koji se
granii sa Novopazarskim sanxakom. Uz podrku engleskog ministra
spoqnih poslova ser Edvarda Greja (Gray, Sir Edward) tekst je bio zamewen sledeom reenicom: Koristi koje treba priznati Srbiji i Crnoj
Gori". Da bi umirio Erentala, Pion je 21. oktobra objasnio grofu
Kevenhileru da pod reju koristi (avantages)" nije podrazumevao teritorijalne naknade. Nekoliko dana ranije, Pion je dao slina objawewa nemakom otpravniku poslova u Parizu da bi dve sile Trojnog
saveza prihvatile ovakav program konferencije. Pion je rekao nemakom diplomati da je namerno dao lanu neodreen oblik, jer mu je
izgledalo malo vano da li e Srbija i Crna Gora iz toga izvui bilo
kakvu korist.29
Pion je eleo da sile uesnice konferencije postignu prethodni sporazum u svim pitawima koja e biti predmet rasprave, kako ne
bi dolo do wihove podele na dva bloka. Ciq francuske diplomatije
je bio da umiri srpsko javno mwewe i da se nastave pregovori s Nemakom. Francuska diplomatija nije uspela da blagonaklonim drawem
prema Austrougarskoj po pitawu aneksije podstakne Dvojnu monarhiju da
odigra ulogu posrednika u francusko-nemakim pregovorima i umirujue deluje na Nemaku. Milovanovieva poseta Parizu se vremenski poklapala sa eskalacijom francusko-nemakog sukoba i Francuska je odluila da izvri pritisak na Austrougarsku. Qubazan i predusretqiv
prijem Milovanovia, podrka wegovom planu i saglasnost da se ostatak francuskog zajma iz 1906. utroi na naoruawe Srbije, bili su
prilika da Francuska pokae svoju vernost savezu s Rusijom i da privoli Austrougarsku da utie na Nemaku da se incident u Maroku prijateqski rei. Francuska je imala u Srbiji krupne finansijske i trgovinske intrese, to je bio jo jedan vaan razlog da prui podrku
Milovanovievim zamislima.30
Francuska i odbacivawe srpskih zahteva

U decembru 1908. su zapoeli austro-turski pregovori koji su trebali da ree pitawe aneksije Bosne i Hercegovine. Zapadne saveznice
pratile su odvijawe pregovora i nastojale da se austro-srpski sukob ne
zaotrava, savetujui umerenost srpskoj vladi. Ministar Pion je gajio uverewe da u Beu ipak preovladava miroqubiv duh; potvrdu za ovo
miqewe Vesni je dobio u saoptewima koja su stizala iz Dvojne monarhije, i prema kojima je car Frawa Josif bio izriito protiv rata.31
29
30
31

Qiqana A l e k s i , navedeno delo, 442.
Arhiv Srbije, PO 1908, br. 569, Vesni Milovanoviu, Pariz 29. H 1908.
34
Jedan deo francuske tampe je tokom januara 1909. zastupao miqewe po kome bi se Srbiji kao naknada za aneksiju Bosne i Hercegovine mogla dati eleznika pruga UiceVarditeSarajevoMetkovi. Kako je izgledalo da ovo gledite podrava francusko Ministarstvo spoqnih poslova, Vesni je pokuavao da objasni Pionu da
niko ozbiqan tu eleznicu ne bi mogao prihvatiti kao naknadu Srbiji; da se ona, tavie, ni pod kojim uslovima ne bi mogla primiti pre
nego to bi bila sagraena pruga DunavJadransko more. Dvojica diplomata razgovarali su zatim o odnosima Francuske i Austrougarske.
Pion je negirao austrofilstvo francuske vlade, koje ne bi bilo saglasno ni sa wenim savezom ni sa wenim prijateqstvima, mada ne porie da su odnosi Francuske prema Austriji prijateqski, to uostalom nije novina". Pion je rekao da e vlada Republike pomoi Srbiji koliko god bude mogla, izraavajui sumwu u mogunost ostvarewa
teritorijalnih naknada. Ministar je takoe govorio o neutralizaciji
Novopazarskog sanxaka, a kao svedoanstvo wegove blagonaklonosti trebalo je da poslui to to je pristao na Vesniev predlog da Srbija i
Crna Gora otkupe Sanxak od Turske.32
Francuska diplomatija je krajem 1908. i u prvim mesecima 1909.
nastojala da se odgodi razmatrawe srpskih zahteva, pri emu je wen
glavni ciq bio da aneksionu krizu iskoristi za postizawe sporazuma o
Maroku s Nemakom. Uveravawa ministra Piona da e zahtev srpske
vlade za teritorijalnom naknadom podravati sve dok to bude inila i
ruska diplomatija bio je diktiran obzirima prema Rusiji i Antanti.33
Francuska diplomatija je, ne obavetavajui Rusiju, radila na postizawu sporazuma s Nemakom. Na tome su insistirali predstavnici
politikih i privrednih krugova zainteresovanih za Maroko. Ti krugovi su se tokom pregovora pozivali na blagonaklono drawe Francuske prema Austrougarskoj u aneksionoj krizi i povezivali marokansko i
austro-srpsko pitawe. Meutim, glavna uloga u odrawu dobrih odnosa
francuske vlade sa Dvojnom monarhijom, koji je trebalo da doprinesu
da bude postignut francusko-nemaki sporazum, pripala je ambasadoru
u Beu Filipu Krozjeu. Krozje je verovao da je Austrougarska bila prema Nemakoj skoro u istom poloaju kao Italija i da je Francuska uprkos savezu mogla da joj se priblii s politike take gledita. On je
potvrdio da je, prilikom svog boravka u Beu, vodio politiku u tom
pravcu.34
Austrougarska diplomatija je imala nameru da pridobije Krozjea da
bi oslabila otpor aneksiji od strane Trojnog sporazuma. Ona je elela
da poremeti odnose izmeu sila koje su inile Trojni sporazum. Krozje
nije shvatao da je potpuno ouvawe saveza s Nemakom bilo za Dvojnu
monarhiju apsolutna nunost jer je taj savez nudio jemstvo wenom opstanku i potreban oslonac wenoj politici. Izgledalo je na prvi po32
Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo, F-3, Vesni Milovanoviu, Pariz 21.
33

Momtchilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, 313.
1909.
34
35
gled da e politika koju je preporuivao Krozje umawiti izglede za sukob izmeu Francuske i Nemake. Meutim, s obzirom na meunarodnu
situaciju u Evropi, postojala je mawa opasnost da doe do rata izmeu
Francuske i Nemake zbog sukoba wihovih neposrednih interesa nego
zbog balkanskih pitawa koje je neoprezno pokrenula Austrougarska. Krozjeovo miqewe i dela davali su stavu francuske vlade tokom aneksione krize nepovoqno tumaewe u pogledu postojanosti saveznikih veza
izmeu Francuske i Rusije.
Meunarodna situacija je bila neizvesna jer sile nisu postigle
dogovor po pitawu odravawa konferencije. U januaru 1909. ambasadori Francuske i Italije u Berlinu su se trudili da saznaju od dravnog
sekretara oena (Schoen, baron von) ta nemaka vlada misli o posredovawu zapadnih sila u sporazumu s Nemakom. Francuski ambasador
il Kambon (Jules Cambon) je sugerisao da bi u datom trenutku Nemaka mogla ponuditi svoje usluge Beu a Francuska Petrogradu.35 Zarad
postizawa francusko-nemakog sporazuma o Maroku, francuski ambasador je takoe predloio zajedniko posredovawe dveju vlada u spreavawu austro-srpskog sukoba. Francuska se obavezala da e posredovati u
Petrogradu nasuprot izjavama koje je dala dva meseca ranije srpskom
ministru spoqnih poslova Milovanu Milovanoviu.
Francusko-nemaki sporazum o Maroku, koji je potpisan u Berlinu 9. februara 1909, izazvao je jo vee sumwe u to da francuska vlada
ne daje odluujuu vanost savezu s Rusijom. Sporazum je ukazao na tewu Francuske da nezavisno od Rusije uredi svoje odnose sa centralnim silama. Pokrenute zajednikom eqom da olakaju izvrewe ugovora iz Algesirasa, dve vlade su se sloile u tome da istaknu vanost
koju pridaju wegovim odredbama i da na taj nain izbegnu svaki nesporazum izmeu dve zemqe u budunosti.36
Posle sklapawa sporazuma o Maroku s Nemakom, dolo je do promene u stavu francuske vlade u pitawu aneksije. Francuskoj diplomatiji je bilo u interesu da se austro-srpski spor to pre rei mirnim
putem. Bilo je predvieno da francuska i engleska vlada zajedniki
utiu na Rusiju kako bi odustala od zastupawa teritorijalnih zahteva
srpske vlade. Na promenu u stavu dveju sila uticalo je to to su se austro-turski pregovori bliili kraju i to su nagovetavali reewe
spora izmeu zainteresovanih strana. Francusko-nemaki sporazum se
vremenski poklopio sa zavrnom fazom ovih pregovora, a francuska
vlada je smatrala da je za wu najpovoqnije da se u svojim stavovima ne
odvaja od stavova engleske vlade. Kao neposredan povod za ovu promenu
posluio je zahtev ruske vlade da se Francuska i Engleska izjasne u vezi sa vestima koje se ire u javnosti da Austrougarska namerava da napadne Srbiju. Na taj nain Rusija je htela da navede Francusku i Englesku da jae izraze svoje saveznitvo. Rusija je poruila saveznikim
Momtchilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, , 42, 313, 314, 315.
Arhiv Srbije, PO rolna 333, pov. Br. 262, Dclaration du 9. fvrier 1909. entre la
France et l'Allemagne.
35
36
36
vladama da e teko moi da se suzdri od meawa, poto bi pasivno
drawe znailo potpuni slom wene dotadawe spoqne politike i nametnulo joj istupawe iz Antante i korenitu promenu wene spoqnopolitike orijentacije.37
Glavne brige francuske vlade u najdramatinijim danima krize,
tokom februara i marta 1909, bile su spreavawe rata i ouvawe bloka
Antante putem diplomatske podrke Rusiji. Ministar Pion je rekao
nemakom ambasadoru knezu Radolinu (Radolin, Prince Hugo von) da bi
Francuska, Engleska i Italija bile spremne da preduzmu u Beu prijateqske korake radi spreavawa sukoba izmeu Austro-Ugarske i Srbije.
On je pridavao veliku vanost nemakom ueu u ovom zajednikom
koraku. Nemaki kancelar knez Bilov (Bilow, Prince Bernhard von) je 21.
februara odgovorio Pionu da nije u mogunosti da prihvati wegov
predlog. Delatnost koja tei da ukloni razmirice izmeu Austrougarske i Srbije trebalo bi prema miqewu nemake vlade da se vri uestalije u Beogradu nego u Beu, jer od Srbije dolaze provokacije. Od
Srbije je trebalo traiti da se posle miroqubivih uveravawa datih
silama obrati neposredno Austrougarskoj i da sa wom razmotri ekonomske prednosti koje je ova elela da joj da. Koraci u Beogradu bi bili utoliko delotvorniji ako bi sve sile, a naroito Rusija uestvovale
u tome.38
Odbijawe nemake vlade da izae u susret Pionovom predlogu odredio je stav Francuske i Engleske prema Rusiji. Francuska i engleska
diplomatija su izvrile pritisak na Rusiju i prinudile je da odustane
od podrke teritorijalnim zahtevima srpske vlade. Francuska vlada je
odbila da odobri srpskoj vladi novi zajam kojim je ona elela da ublai finansijske posledice aneksione krize i da dobije nova sredstva za
naoruavawe.39
Francuska vlada je smatrala situaciju tako ozbiqnom da je elela
da o tome iskreno razgovara sa Petrogradom, i 26. februara wena ambasada je podnela notu ruskom ministarstvu spoqnih poslova. Pawa
francuske vlade je bila zaokupqena situacijom koja je proizala iz dugotrajne austro-srpske krize i neizvesnosti koja je lebdela nad konanim namerama Austrougarske i Rusije. Vlada Republike je traila u toj
noti razmenu miqewa s ruskom vladom da bi zatim zajedniki odredile pravac koji treba slediti. U pismu je naglaeno da bi Rusija i
Francuska trebalo da urade sve to je u wihovoj moi da uklone opasnost od oruanog sukoba u pitawu koje neposredno ne pogaa glavne
interese Rusije. Javno mwewe u Francuskoj ne bi razumelo da jedno takvo pitawe moe biti povod za rat u kojem bi francuska i ruska vlada
trebale da uzmu uea. Na kraju ovog saoptewa, francuska vlada je
zahtevala da razmotri s ruskom vladom pitawe teritorijalnih naknada
za koje bi trebalo potraiti reewe razliito od onog koje trai
Momtchilo N i n t c h i c h, navedeno delo, , 96.
39 Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo, F-4, Navij srpskom Ministarstvu finansija, Pariz 19. 1909.
37
38
37
Beograd. U tom ciqu, Francuska je molila Rusiju da joj saopti svoje
gledite. Ovaj korak francuske vlade odluujue je uticao na Nemaku
da uputi 21. marta 1909. ruskoj vladi ultimatum, kojim je sukob izmeu
dva bloka evropskih sila zavren porazom Antante.40
Francuska vlada je vodila na obe strane svoju akciju u korist odrawa mira. S jedne strane, ona se trudila da odri svoj pomiriteqski
uticaj u Beu i da uini da nemaka vlada sprei nepopravqive postupke Austrougarske. S druge strane, u Petrogradu, francuska vlada je
traila da saveznice zajedniki odlue o stavu koji treba zauzeti da bi
se Srbija navela da napusti zahtev koji je po wenom miqewu najvie
vreao Austrougarsku. Da ne bi bila uvuena u rat s Nemakom zbog Srbije, Francuska je morala da izvri pritisak na Rusiju. Poto je
obezbedila svoje interese u Maroku, francuska vlada je bila spremna
da pree preko novog austro-nemakog prodirawa na Istok.
Francuski ambasador u Berlinu il Kambon je upoznao nemaku
vladu da je wegov ministar imao nameru da predloi Londonu i Parizu
sledei modus procedendi: Francuska, Engleska i Rusija e u saglasnosti s Nemakom dati na znawe Srbiji da ne moe raunati ni na kakvu
podrku u svojim teritorijalnim zahtevima i traiti od we momentalno razoruawe i obeawe da e se uzdrati od svih provokacija. Ako
Srbija na to pristane, bie joj dozvoqeno da izrazi razumne (umerene)
eqe u pogledu ekonomskih prednosti koje bi mogla dobiti od Austrougarske. Sile e saoptiti te eqe Beu i pitati Austrougarsku da li
je spremna da ue u pregovore sa Srbijom na tim osnovama.41 Ideju koja
je data u nemakom odgovoru od 21. februara, zamisao nemakog ministra spoqnih poslova Kiderlen-Vahtera (Kiderlen Wachter), francuska
vlada je skoro predstavila kao svoju ideju.
Naknade koje su obeane Srbiji, inile su 7. taku programa konferencije. Austrougarska je to prihvatila uz ograniewe da te naknade
mogu imati samo ekonomski karakter.42 Izvoqski je posle ove izjave austrougarske diplomatije i pritiska koji su na wega izvrile saveznice
bio ubeen da hitno treba nagovoriti vladu u Beogradu da napusti teritorijalne zahteve. Ruski ministar je smatrao da Srbija treba da uloi napor kojim bi pokazala svoju dobru voqu i liila Austrougarsku
izgovora za svoj agresivan stav. U telegramu od 27. februara, Izvoqski
je traio od srpske vlade da jasno stavi do znawa silama da se vie
nee drati svojih teritorijalnih zahteva i da e se osloniti na odluku sila u svemu to se tie reewa spornih pitawa.43
Vlada Republike se pridruila savetima koje je Izvoqski uputio
srpskoj vladi da se odrekne svojih teritorijalnih pretenzija. Francuska nije bila istrajna u pruawu podrke Rusiji u pitawu srpskih teritorijalnih zahteva. Ona nije odrala obeawe koje je dala srpskom
40
41
42
43

Momthilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, , 99.
Isto, 99.
38
ministru Milovanu Milovanoviu da e podravati srpske zahteve dok
to bude inila Rusija.
Stav Francuske prema Srbiji pred zavretak krize i reakcije

koje je izazvala kapitulacija Izvoqskog
Francuska je pred zavretak Aneksione krize usmerila svoju delatnost na to da sprei napad Austrougarske na Srbiju. Ona je smatrala
da bi Austrougarska trebalo da da Srbiji ekonomske povlastice koje je
spomenula u svom odgovoru na program konferencije.44
Francuska vlada je sa olakawem primila vest koju je saoptio
ruski ambasador Nelidov (Nelidov, Aleksandr) da je Izvoqski preporuio srpskoj vladi da odustane od teritorijalnih zahteva. Ova odluka
ruske vlade je Francusku oslobaala straha od ratne opasnosti i brige
zbog obaveza koje su proisticale iz ugovora o savezu s Rusijom. Francuska vlada je smatrala da je izvesno da Austrougarska nee pristati da
ponudi Srbiji teritorijalnu naknadu i da e rat biti neizbean ako
Srbija ostane uporna u svom zahtevu. Na takvu mogunost se gledalo sa
velikom zabrinutou i miqewe vlade je bilo da bi Srbija mudro
postupila ako bi odustala od teritorijalnih i insistirala na ekonomskim kompenzacijama. Ovaj zahtev bi bio smatran kao razloan i Srbija bi mogla raunati na jaku diplomatsku podrku. Ekonomske naknade
koje bi dobila Srbija su morale potvrditi evropske sile, meutim,
Francuska nije dala nikakve konkretne predloge na ta bi se te naknade odnosile (ta bi te naknade podrazumevale).45
Izvoqski je u vie navrata izraavao svoje nezadovoqstvo stavom
francuske vlade i wenih predstavnika za vreme aneksione krize. Britanski ambasador je napisao da su u Petrogradu imali utisak da savez s
Francuskom nije bio od velike pomoi Rusiji tokom krize.46 Izvoqski
se alio ambasadoru u Petrogradu admiralu Tuaru da Francuska nije
dovoqno snano podravala gledite ruske vlade.47
U pogledu wenog drawa tokom krize, Francuskoj je ila u prilog
iwenica da nijedan vitalan ili ak neposredan interes Rusije nije
bio doveden u pitawe. Aneksija Bosne i Hercegovine nije predstavqala
sluaj koji je predvien ugovorom o savezu. S te take gledita, poziv
upuen ruskoj vladi, 26. februara 1909, da dve sile zajedniki odrede
pravac koji treba slediti, predstavqao je normalan postupak u odnosima izmeu saveznika.48 Kada se u martu 1909. kriza pogorala i kada se
jo uvek strahovalo da e Austrougarska napasti Srbiju, stav francuske
vlade je postao vri. Srpski poslanik Milenko Vesni javqa da je
Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo F-3, izv. Br. 37, Vesni Milovanoviu, Pariz 16. 1909.
47 Isto, , 315.
48 Isto, , 316.
44
45
39
protiv te eventualnosti upuena akcija Trojnog sporazuma, ili tanije Engleske, uz koju Francuska danas ide dosta energino, dok Rusija
kao da je paralisana posle svojeg posledweg uniewa".49 Francuska je
elela da stavi do znawa vladi u Berlinu da bi ona ispunila svoje saveznike obaveze ako Nemaka napadne Rusiju. Petrograd je bio o tome
zvanino obaveten.50 Odbijawe francuske vlade da izloi svoju zemqu
ratnoj opasnosti je postalo razumqivo kada je u Pariz stigla vest da je
ruski ratni savet, koji se sastao u arkoe Selu 13. marta, zakquio da
je Rusija nesposobna da vodi rat. Stav francuske vlade, koji je predstavqao i tumaio ambasador u Beu Filip Krozje, mogao je imati za posledicu da u austrougarskoj prestonici izazove zablude u pogledu politike solidarnosti Francuske sa druge dve sile Trojnog sporazuma, posebno sa Rusijom.51
U Beu su jo bili voeni pregovori izmeu Engleske i Austrougarske da se spor izmeu Dvojne monarhije i Srbije rei mirnim putem, kada je Nemaka 21. marta uputila Rusiji ultimatum kojim je traila od we da bezuslovno pristane na ukidawe lana HH Berlinskog
ugovora. Izvoqski je smatrao da je re o zajednikoj akciji Bea i Berlina, koja ne doputa nikakvu opoziciju i koja ima za ciq da stavi Antantu pred sledeu alternativu: mirno reewe pitawa aneksije razmenom nota ili napad na Srbiju. Poto je austro-srpski sukob predstavqao veliku opasnost kako za Rusiju, tako i za opti mir, ruska vlada
nije mogla da uini nita drugo nego da prihvati nemaki predlog.
Izvoqski je sastavio odgovor nemakom ambasadoru grofu Purtalesu
(Pourtales, Graf Friedrich von) ne konsultujui vlade u Londonu i Parizu.52
Stav Izvoqskog je ostavio lo utisak u Parizu i Londonu. Nelidov je pisao Izvoqskom da su u francuskom ministarstvu spoqnih poslova bili neprijatno iznenaeni to je ruska vlada, koja je do sada
radila u dogovoru sa Londonom i Parizom, dala svoj pristanak na ukidawe lana HH bez saglasnosti saveznika i pre nego to je Austrougarska pristala na predloge sila koji se tiu Srbije. Pion je bio
spreman da odgovori pozitivno na zahtev Austrougarske. Prvi utisak
francuskog ministra je bio da je uspeh nemakog demara u Petrogradu
olakao mirno reewe krize. Meutim, kada se sutradan pojavio nemaki ambasador Pion se ogradio po pitawu pristanka na ukidawe
lana HH na isti nain kao i vlada u Londonu. Francuski ministar
je izjavio knezu Radolinu da e dati svoj bezrezervni pristanak na zahtev Austrougarske kao to je to uinila Rusija. Ali, kako je taj odgovor
bio ispuwen eqom francuske vlade da sauva opti mir, on je usrdno
molio austrougarsku vladu da mu poaqe taj zahtev samo u sluaju da austro-engleski pregovori, koji su zapoeli u Beu u ciqu reewa spora
sa Srbijom, ne dovedu do sporazuma. Na odluku francuske vlade, iji je
49 Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo F-3, pov. Br. 67, Vesni Milovanoviu, Pariz 13. 1909.
51 Isto, , 316.
52 Isto, , 128.
40
stav bio u najmawu ruku nesiguran, uticala je izjava Edvarda Greja. Grej
je osudio postupak Nemake i rekao da Engleska nikada nee prihvatiti takvu vrstu pritiska. U Parizu su shvatili da bi momentalno prihvatawe nemakog zahteva imalo za posledicu neuspeh osetqivih englesko-austrijskih pregovora.53
Nesporno je da su dve zapadne saveznice pokuale da ublae diplomatski poraz koji je doivela Antanta zbog poputawa Rusije pred
nemakim ultimatumom. Engleska i francuska vlada su se opredelile u
pitawu konferencije samo da bi podrale Izvoqskog. Kada je ruski
ministar 15. marta izjavio da austro-ruski sporazum ne iskquuje nunost podvrgavawa pitawa aneksije Bosne i Hercegovine konferenciji
sila potpisnica Berlinskog ugovora, francuska i engleska vlada su
odgovorile u istom smislu. Francuska vlada bi smatrala kao presedan
da rezultati pregovora izmeu Austrougarske i Turske s jedne, i izmeu
Bugarske i Turske s druge strane, ne budu podvrgnuti razmatrawu na jednoj konferenciji sila potpisnica Berlinskog ugovora. Takav postupak
bi dao za pravo potpisnicama jednog ugovora da bez pristanka drugih
potpisnica zakquuju sporazume krei ovaj ugovor. U vreme nemakog
demara u Petrogradu, Erental je u pregovorima sa vladom u Londonu
ve poeo da koristi pretwu vojnom akcijom protiv Srbije. Ciq austrougarskog ministra je bio da obezbedi pristanak sila Antante na
ukidawe lana HH Berlinskog ugovora. U trenutku kada je ishod krize
bio krajwe neizvestan, Rusiji je od strane Engleske bila osigurana samo diplomatska podrka, dok joj je francuska vlada jasno izjavila da
treba da upotrebi sve da izbegne sukob u kome weni najvaniji interesi nisu dovedeni u pitawe.54
Francuska i engleska vlada se ni pre nemakog pritiska u Petrogradu nisu opirale ukidawu lana HH Berlinskog ugovora. Pitawe saziva konferencije je bilo za wih pitawe principa. Nemaki predlog
nije prihvatao konferenciju, zahtevao je momentalan pristanak i nije
nudio nita u zamenu za ustupke koje je Austrougarska traila od sila.
Erentalov predlog imao je za Francusku i Englesku veliku prednost:
austrougarski ministar nije iskquivao saziv konferencije i zadovoqio se obeawem sila da e prihvatiti na konferenciji ukidawe lana
HH.
Za vreme najveeg pritiska Austrougarske na Srbiju polovinom
marta 1909, francuski ambasador u Beogradu je zajedno sa ostalim predstavnicima velikih sila radio na tome da srpska vlada prizna aneksiju. Francuski ambasador je bio ubeen da srpska vlada eli samo dovoqan pritisak od strane sila da bi prihvatila ma kakvu formu ili
tekst koji bi joj one preporuile. On je zajedno sa ostalim predstavnicima podrao intervenciju engleske vlade i uputio 30. marta demar
srpskoj vladi. Velike sile su traile od Srbije da napusti proteste i
opozicioni stav koji je zauzimala u pogledu aneksije i da promeni pra53
54
Isto, , 175178.
41
vac svoje politike prema Austrougarskoj kako bi ubudue sa wom ivela
u dobrosusedskim odnosima.55 Francuska je priznala aneksiju 19. aprila 1909.
Za vreme aneksione krize, Francuska je kao saveznik Rusije, javno
podravala u svemu predloge ruske vlade i uticala na wu u pomirqivom pravcu. Ona nije pokazivala veliki interes za Bosnu i Hercegovinu, a po ugovoru o savezu s Rusijom morala je da zarati ako Rusija bude
uvuena u oruani sukob. Francuska vlada se od poetka pokazala odlunom da sprei da se situacija ne pogora toliko da poremeti opti mir. Pre svega radi bezbednosti svojih granica, Francuska je elela da ostane verna Trojnom sporazumu. S druge strane, wena vlada je
koristila dobre odnose sa Austrougarskom da uz wenu pomo vri umirujui uticaj na Nemaku. Francuskoj je takoe bila potrebna podrka
Austrougarske da bi postigla sporazum o Maroku s Nemakom. Posle
potpisivawa francusko-nemakog sporazuma u februaru 1909. francuska vlada je imala u aneksionom pitawu u najmawu ruku nesiguran"
stav. U dramatinim trenucima krize odluujui uticaj na wu imao je
stav engleske vlade. Vlada Republike nije imala equ da promeni politiki pravac. Pion je zabeleio da tewe zbliavawe sa Austrougarskom vlada Republike uopte nije razmatrala.56 Grubi nasrtaj Austrougarske na Bosnu i Hercegovinu 1908. stvorio je u Parizu uverewe
da je Austrougarska postala najopasniji inilac po buduu Tursku, pre
svega za wen evropski deo, u kojem je u znatnoj meri bio angaovan kapital Otomanske banke. Francuska politika je pokazivala sve veu aktivnost i bila je spremna da podri grupisawe balkanskih drava, ali
pod uslovom da to bude prepreka austro-nemakom uticaju.57 Francuska
je do 1912. pomagala Srbiju samo ekonomski, i tek tada poiwe da joj
prua politiku i vojnu podrku.58 Pravu prekretnicu u srpsko-francuskim odnosima predstavqao je Prvi svetski rat, kada su se obe zemqe
nale na istoj strani.59
55
56
57
58
59
Isto, 178180.
Isto, , 317.
Mihailo V o j v o d i , Putevi srpske diplomatije, Beograd 1999, 229.
Milorad E k m e i , Aneksija Bosne i Hercegovine 1908. i istorijske posledice, 396.
Mihailo V o j v o d i , navedeno delo, 230.
42
LA FRANCE DANS LA CRISE D'ANNEXION 19081909
Uro Tati
Rsum
Pendant la crise d'annexion, le gouvernement franais s'tait montr dcid, ds
le commencement, faire tous ses efforts pour empcher que la situation ne s'aggravait
au point de compromettre la paix. C'tait l'ide fondamentale de la politique franaise
l'poque de la crise 19081909. Les angoisses de la crise marocaine n'avaient pu que
renforcer le dsir de la France d'avoir la paix. En 1908, les ngociations marocaines
avec l'Allemagne n'avaient pas encore abouti et les surprises de ce ct taient toujours
possibles. De plus, en octobre 1908 avait surgi l'affaire des dserteurs de Casablanca
qui semblait de nouveau mettre srieusement la paix en danger. La rponse du prsident
Fallires la lettre autographe de Franois Joseph qui proclamait l'annexion de la Bosnie-Herzgovine se contente de prendre acte de l'annexion, sans formuler de critique.
Ministre Pichon, d'abord favorable la reunion d'une confrence, y renonce devant le
refus de l'Autriche qui veut la reconnaissance de ce fait accompli" par la Serbie et par
la Russie, seules finalement le contester. Le gouvernement franais a considr qu'il
tait utile de conserver des relations aussi bonnes que possibles avec l'Autriche-Hongrie. L'ambassadeur de France, Crozier, a eu, au cours de sa rsidence Vienne,
l'espoir sur le rle que l'Autriche-Hongrie pouvait jouer dans la politique du maintien
de la paix entre la France et l'Allemagne. La crise d'annexion touchait sans doute et directement les intrts franais. Il tait important pour la France de ne pas affaiblir son
alliance avec la Russie ni son amiti avec l'Angleterre. Le gouvernement franais ne
pouvait pas risquer de voir le pays se trouver un jour seul en face de l'Allemagne. La
France avait aussi de grands intrts matriels dans l'Empire ottoman. L'attitude du
gouvernement franais a t influence par la nature encore trouble de ses rapports
avec l'Allemagne dans la question marocaine. Pichon considre que la modification du
statut officiel de la Bosnie-Hrzegovine entrine une ralit de fait et, le 26 fvrier
1909, il refuse un ventuel soutien militaire parce que les intrts vitaux de la Russie
ne sont pas en jeu. Le 21 mars, Nicolas II tlgraphie Guillaume II sa reconnaissance
de l'annexion. La Serbie ne peut que le suivre, 31 mars. La France reconnait l'annexion
en 19. avril 1909.
PRILOZI I GRAA
UDC 271.222(497.11)-523.4(498.44):657.3711752/1768"
Boidar Pani
PRVI TUTORSKI DNEVNIK TEKELIJINE CRKVE

U ARADU (DEO TREI, 17521768)1
SAETAK: U ovom delu prikaza Prvog tutorskog dnevnika Tekelijine crkve razmatraju se glavne stavke prihoda i rashoda u vreme kada je na
tronu Aradske eparhije stolovao vladika Sinesije (ivanovi). Kratki
zapisi tutora na tadawem srpskom svetovnom jeziku odslikavaju detaqe
iz svakodnevnog ivota stanovnika aradske Velike varoi sredinom H
veka: narodne obiaje, zanimawa tadawih Araana, starawe o veroispovednoj koli, veze sa saplemenicima iz drugih mesta, suivot sa inoplemenim sugraanima. Pomiwu se obini iteqi aradske Velike varoi,
ali i poznate istorijske linosti lanovi porodice Tekelija, Stefan
Tenecki i dr. Predanou svojoj misiji, angaovanou u svim crkvenim
poslovima, pa i u administrativnim, izdvaja se izuzetna linost vladike
Sinesija.
KQUNE REI: crkva Svetih apostola Petra i Pavla, vladika Sinesije, Velika varo, Tekelije, tutorski dnevnik.
U tutorskom dnevniku Tekelijine crkve nema pisanih tragova po

kojima bi se moglo zakquiti da je vladika Isaija (Antonovi), naslednik Vikentija (Jovanovia) na tronu Aradske eparhije, na bilo koji nain kontrolisao rad ili vrio smenu tutora. Veoma kratko, 1748
1749. episkop aradski bio je Pavle (Nenadovi). Kada je 1749. postao
karlovaki mitropolit, nastavio je da administrira Aradsku eparhiju
sve do 1751. Stoga je razumqivo to ni u tom periodu nije bilo nadzora nad radom tutora. Dolaskom vladike Sinesija (ivanovia) za episkopa aradskog (ustolien 21. septembra 1751. godine2) uoqiva je, u tom
pogledu, korenita promena. Vladika je ustanovio poseban postupak imenovawa i uvoewa u dunost novih tutora uz sveani in polagawa zakletve. Vladika je sastavio i svojeruno zapisao u tutorski dnevnik
(str. 72, 73) tekst zakletve (Prilog 1) kojom se epitropi" obavezuju da
1
Prva dva dela: Zbornik Matice srpske za istoriju, sv. 6162/2000, sv. 7576/
2007.
2 Dr Sava (V u k o v i ), Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, BeogradPodgoricaKragujevac 1996, 457.
44
e savesno vriti poverenu im dunost, tano voditi evidenciju prihoda i rashoda, da e samo u meusobnom dogovoru i uz odobrewe Vladike troiti crkveni novac za podmirewe wenih potreba i da e stalno,
vremeno i bezvremeno" raditi o polzje cerkovnej". Ispod teksta zakletve, Vladika je dopisao: Ustroisja sej jorament i protokol obnovisja pri astlivom episkopstvovaniji Mene Sinesija ivanovia,
pravoslavnago episkopa aradskago, jenopoqskago, velikovaradskago, halmadskago i tjeh predjelov, v rezidenciji naej episkopskoj aradskoj,3
meseca januarija, 1go dne, 1752. goda". Istog dana, posle arhijerejske liturgije u Tekelijinoj crkvi, novi tutori poloili su zakletvu: Togo
e dne postavleni bia episkopom, viepomjanutija cerkve pervij
epitrop gospodin ivan Stovlatov, drugij [epitrop] gospodin Nikola
Jakovqev, tretij [epitrop] gospodin Rista Stojanov, koji v prisutstviji
naem, pred licem cerkve, po Svjatoj liturgiji viepisatiju zakletvu
poloia". Sledi peat na crvenom vosku i svojeruni Vladiin potpis uz navoewe arhijerejskog ina: episkop aradskij, jenopolskij, velikovaradskij, halmadskij i tjeh predjelov".
Vladika Sinesije s pravom je zapisao da je tutorski dnevnik obnovqen, jer se, od poetka 1752. godine pa nadaqe, uredno evidentiraju
prihodi i rashodi, a svaki upis je datiran. Obino pri datirawu, naziv meseca beleen je jednom (prvi upis u mesecu) a u nastavku, umesto
naziva meseca, stoji sego". Kad je istog dana bilo vie stavki prihoda/rashoda, umesto ponavqawa datuma, tutori su beleili togo e
dna". Za svaku godinu posebno, tutori su beleili u tri odvojena poglavqa: prihod od tasa, prihod od milostiwe i rashod.
Pod zaglavqem: Protokol crkve aradskija velikija varoi hrama
svjatih pervoverhovnih apostol Petra i Pavla kojem prihod crkovnij
naatija zapisivati[sja] kogda to pridjet i kako sqedujet ot 1go januarija [1]752go goda", novopostavqeni tutori otvorili su obnovqeni tutorski dnevnik Tekelijine crkve. Vaqa obratiti pawu na sintagmu Velika varo". To je u stvari Srpska varo poznata, kako meu iteqima
Arada tako i u zvaninim dokumentima prve polovine H veka, kao:
Civitas Rascianica, Rczvros ili Die Ratzen Stadt. Weni iteqi Srbi su
je tada nazivali Vojinstvjena varo" ili Velika varo". To potvruje i zapis vladike Vikentija Jovanovia 1728. godine, na prvoj strani tutorskog dnevnika: Sej protokul Voinstvjene varoi aradskija".
U meuvremenu dogodilo se razvojaewe Potisko-pomorike krajine.
Vojna varo i Stari Arad (komorski, ili pulgerski grad) spojeni su u
jednu administrativnu celinu sa jednom gradskom upravom. Naziv Vojinstvjena varo" postao je bespredmetan, ali svoj deo grada, na renom
ostrvu izmeu glavnog toka Moria i rukavca Malog Moria, Srbi su
3 Od kako je vladika Isaija akovi 1706. premestio sedite Eparhije iz Jenopoqa
u Arad, episkopska rezidenija nalazila se u staroaradskoj mahali ukovac, blizu obale
Moria, na kraju Episkopovog sokaka" (Bischoffs gasse, danas ul. Nicolae Blcescu), u neposrednoj blizini crkve Svetog Jovana Krstiteqa, saborne crkve Aradske eparhije. Svetojovanska crkva nalazila se na mestu danaweg Nacionalnog kolexa Mojse Nikoara".
45
i daqe nazivali Velika varo" jer je i po veliini i po broju stanovnika bio vei od susednog Starog Arada na suprotnoj obali Malog
Moria.
1. Tutori Tekelijine crkve u vreme stolovawa vladike Sinesija

(ivanovia)
Poetkom 1753. godine, vladika Sinesije izvrio je prvu smenu
tutora:
[1]753go goda, januarija 1go dne, postavismo epitrope crkve Svjati
Ap[osto]l Petra i Pavla aradskeja Nikolu Jakovqeva ot starih, Arsenija
iria i Bou Vuia, koji pred licem crkve obinij jorament poloia
i potom v rezidenciji naej episkopskoj kako sej protokol tako novce i
proija mobilija crkovnija ot nas i vjedomostije nae v ruki svoja vosprimia kako sqedujet, u novcu:
Crkovni novaca gotovi
208 f[orinti]
47 k[rajcara]
Ot kutije potirske gotovi
43 f.
27 k.
Ot kolske kutije gotovi
18 f.
25 k.
suma
I ot Tekeli Joanna da primu
270 f.
4 f.
39 k.
12 k.
suma sumarum
274 f.
51 k.
Na slian nain, na kraju svakog tutorskog mandata", Vladika je

lino kontrolisao godiwe raune, upisivao bilanse prihoda i rashoda i postavqao novu ekipu tako to je od trojice zamewivao dvojicu tutora, oigledno, radi kontinuiteta u nainu voewa raunovodstva.
Vladika je imenovao tutore iz redova uglednih iteqa Velike varoi,
trgovce i zanatlije, koji su osnovnu pismenost stekli u koli pri Tekelijinoj crkvi.
Za istoriju Tekelijine crkve veoma je znaajan zapis vladike Sinesija kod obrauna trokova za 1755. godinu (str. 105):
[1]756. januar 4i zakquismo hesap potroka cerkve katedralnija aradskija hrama Svjatih apostolov Petra i Pavla, to potroeno na cerkovniju
potrebu na 1755 toe qeto rez epitropi Arsu iria, Dimitrija Miina
i Petra Gavrilovia, koji epitropi pravedno i vjerno jesu hesap svoj nam
predali kako protokol pokazujetv naej rezidenciji aradskoj episkopskoj, viepisatago goda i isla.
svojeruni potpis:
Sinesij Episkop
Ovo je pouzdan dokaz da je Tekelijina crkva neko vreme bila saborna crkva Aradske eparhije za pastirstvovawa vladike Sinesija, negde
oko 1755. Nije poznato zato je Petropavlovska crkva umesto Svetojo-
46
vanske privremeno dobila taj status: da li zbog opravki na oronuloj
staroj ukovakoj crkvi ili iz nekih drugih razloga.4 Posledwi put je
vladika Sinesije overio bilans prihoda i rashoda i postavio nove tutore: Dimitrija Miina, Nikolaja Konstantinovia i Petra Vasia,
3. januara 1760. godine. Iz drugih zapisa moe se zakquiti da su oni
obavqali tu dunost negde do poetka 1764. a da su ih nasledili: Nikolaj Konstantinovi, Joan Ilin i Manojlo nepoznatog prezimena. Posle 1760. godine, Vladika Sinesije vie nije lino uestvovao u primopredaji tutorske dunosti. Na kraju godine zabeleeno je da je: Vo
rezidenciji episkopskoj prohesapqen prihod crkve S[vjatih] ap[osto]l
ot 1760. qeta". Potpisuje Feldvari. Evidenciju pojedinanih rashoda na kraju 1764, 1766. i 1768. godine potpisuje Joan Ilin, a prihode i
rashode 1767. overio je jeroakon Joan Feldvari:5
1768. januar 5. V rezidenciji episkopskoj prohesapqen prihod crkve S[vjatih] ap[osto]l ot 1767. qeta kako vie pisati protokol glasit.
Jerodijakon Joan Feldvari
1768. januar 5. V Rezidenciji Episkopa Aradskog prohesapqen razhod crkve
S[vjatih] ap[osto]l ot 1767. qeta kako protokol glasit.
Jerodijakon Joan Feldvari
Naruenog zdravqa, vladika Sinesije umro je u 57. godini, 14.
marta 1768. Sahrawen je u svojoj zadubini (danas manastir Svetog Simeona Stolpnika u Arad-Gaju), u manastirskoj crkvi. Zvui neverovatno
da, poput drugih znaajnih zbivawa, taj dogaaj nije zabeleen u tutorskom dnevniku Tekelijine crkve.
Tablini pregled tutora Tekelijine crkve u vreme stolovawa vladike Sinesija
Datum imenovawa
Za period
Tutorska trojka
01. 01. 1752.
1752. godina
ivan Stovlatov, Nikola Jakovqev,

Rista Stojanov
01. 01. 1753.
17531754. g.
Nikola Jakovqev, Arsenije iri, Boa Vujin
01. 01. 1755.
1755. godina
Arsenije iri, Dimitrije Miin,

Petar Gavrilovi
04. 01. 1756.
17561757. g.
Dimitrije Miin, Joan Popovi, Pavle Mojsejev
18. 01. 1758
17581759. g.
Dimitrije Miin, Andrej Okalovi, Petar Jawin
03. 01. 1760
17601764. g.
Dimitrije Miin, Nikolaje Konstantinov,

Pera Vasi
Nepoznat
1764?
Nikolaj Konstantinovi, Joan Ilin, Manojlo ?
4 Stara Svetojovanska crkva bila je tako mala da su graditeqi, 1790, u vreme stolovawa vladike Pavla Avakumovia, gradei na istom mestu novu crkvu veliine Tekelijine, oko stare iskopali temeqe nove crkve, sagradili je, a potom staru crkvu kao graevinski ut izneli iz nove (Otto Lakatos, Arad trtnete, Arad 1881, tom 2, 63).
5 U svojim memoarima Sava Tekelija pomiwe akona Feldvarija, koji je posle postao arhimandrit" (Opisanije ivota, Beograd 1966, 56.)
47
Slian nain kwigovodstva i imenovawa tutora uz polagawe zakletve, vladika je ustanovio i u sabornoj Svetojovanskoj crkvi u staroaradskom ukovcu.6
2. Prihodi
2.1. Prihod od tasa
U Tekelijinoj crkvi, bogosluewa (bilo ih je stotinak godiwe)
odravana su redovno, nedeqom i u vreme crkvenih praznika, to se jasno vidi iz evidencije prihoda od tasa. Zavedeni su: datum, naziv praznika kada je sluena liturgija: v nedequ, na astni verigi, v Subotu
Teodorovu, na Svetloje Voskresenije" itd., i koliko je novca prikupqeno u diskos".
Sudei prema teini" tasa, crkva je najposeenija bila na Bogojavqewe, Cveti, na Uskrs, urevdan, Petrovdan, na Vavedewe i na Boi. Liturgija je sluena i u danima srpskih svetiteqa: na Svjatago
Savje Srpskago [14. januara], na Kneza Lazara [15. juna], na Svjatago Arseniju peski ho[28. oktobra], na Svjatago Stefana Srpskago [11. novembra]". Ovi zapisi svedoe o tome da se u Tekelijinoj crkvi, sredinom
H veka molitveno slavio kako Sveti Sava tako i drugi srpski svetiteqi, to svakako ne znai da se nisu i ranije u ovoj crkvi molitveno praznovali.
S obzirom da upisi prihoda od tasa slede godiwi ciklus crkvenih praznika, nee se daqe posebno pomiwati, sem u jednom posebnom
sluaju. Naime, 16. jula 1761. u ponedelnik kade je poao G. Joan Vasiqev i G. Steja iz ule u Jerosalim", u tas je sakupqeno 1 f. 37 k. to
znai da je toga dana sluena liturgija i moleban za srean put Araanina Joana Vasiqeva i ulinca Steje (ije se prezime ne navodi) na
hodoae u Svetu zemqu. Pri povtratku, u znak blagodarnosti, Joan
Vasiqev je darivao crkvu: 1762. godine, septevrija 9. dade G. Joan Vasiqev jedan pojas tkan od svile i zlatom [vezen], kade je doao iz Jerosalima, hramu Svetih Apostol Petra i Pavla". Da je Joan Vasiqev bio
imuni iteq aradske Velike varoi potvruju i drugi zapisi:
1758.
1759.
avg. 30. predloi Marta, G. Joanna Vasiqeva gazdarica,

1 arav to se mee na nalonu, svilom i zlatom vezen.
apr. 18. primi od gospodara Ioana Vasiqeva to smo prodali
drva od stare porte 10 f.
Posebno su kwieni godiwi prihodi od svearske kutije kojom

je o praznicima crkvewak obilazio sveare po Velikoj varoi i prilozi prikupqeni na vaarima letwem vaaru o Petrovdanu, hramovnoj slavi, i jesewem o Mitrovdanu. Prilozi za kupovinu utvari prikupqani su u potirskoj" ili jadiarskoj kutiji", a za pokrivawe kolskih trokova postojala je kolska kutija":
6
Preot dr. Pavel V e s a, Episcopii Aradului 17062006, Arad 2007, 56.
48
1756.
1758.
1760.
1762.
1765.
1767.
Od tasa to se kupi na jadiare dolo 36 f. 50 1/2 k.

U svearskoj kutiji nae se 12 f. 19 k.
kolski novaca na 1756. leto do posqednogo dekevrija primi
38 f. 8 1/2 k.
Od jadiarske kutije dolo 32 f. 25 1/2 k.
U svearskoj kutiji i po vaari 10 f. 42 1/2 k.
Iz jadiarske kutije dolo 35 f. 7 k.
U svearskoj kutiji dolo 8 f. 49 k.
U jadiarskoj kutiji nalo se 28 f. 50 k.
U svearskoj kutiji i po vaari 5 f. 27 k.
Ot svearske kutije primi 9 f. 66 1/2 k.
Prehod u jadiarsku kutiju 56 f.
U kolski tas doe 30 f. 99 1/2 k.
U svearskoj kutiji i po vaaru doe 8 f. 64 k.
U jadiarsku tasu doe 65 f. 60 k.
U kolsku tasu doe 23 f.
2.2. Prihod od milostiwe

Pod stavkom milostiwa upisivane su uplate za zvona" (za oglaavawe pokojnika), novani prilozi vernika, obredni predmeti sa navoewem imena prilonika i darodavaca. Posebno su uvoeni prihodi
od prodaje svea i kamata na pozajmqeni crkveni novac. Ovo poglavqe
naslovqeno je: Da se ima znati to hristijani daju milostiwu na
s[vja]t[ij]e cerkve apostola Petra i Pavla".
2.2.1. Uplate za oglaavawe pokojnika
U ovim upisima obino se navodi: za malo zvono, za sredwe zvono", ili samo: za zvono, za zvona", u zavisnosti od visine uplate
od 14 krajcara do nekoliko forinti. Vei iznosi (6f. 12f. i vie)
uplaivani su za oglaavawe i za grobno mesto u porti Tekelijine crkve. Za druga grobqa se nije plaala posebna taksa za grobno mesto. Vaqa napomenuti da je sredinom H veka Velika varo imala etiri
grobqa: za imunije graane grobqe u porti Tekelijine crkve, drugo
Staro grobqe", oko 200 m severo-zapadno od Tekelijine crkve (na
mestu gde je nekad bila crkva Svetog Nikolaja, prva crkva aradskih graniara), tree Grobqe pod gradom", kraj jugo-istonog bedema stare
tvrave (sirotiwsko grobqe) i etvrto Novo grobqe", u novom nasequ Prwavor (u neposrednoj blizini Velike varoi, sa wene zapadne
strane).7 Ovo naseqe nastalo je posle seobe graniara u Rusiju. Veina
wegovih iteqa bili su Srbi.8
7 O grobqima videti: Arhivele Naionale ale Romniei, Direcia Judeean Arad, Registre
de stare civil, Oficiul parohial Ortodox srb Arad, Registrul nr. 85, botezai-decedai, 1728
1774; Otto L a k a t o s, n. d. sa priloenom mapom Arada 1752. Emerika Rutkaja.
8 Horia M e d e l e a n u, Aradul n secolul al XVIII-lea pe baza conscripiei strzilor din
anul 1783, Ziridava XIV, Arad 1982, 174.
49
Kao parohijani Tekelijine crkve Prwavorci se u tutorskom dnevniku pomiwu poev od 1766. godine. Kod uplata od iteqa Velike varoi, wihovo mesto boravka se podrazumeva i zato se, po pravilu, ne belei, dok se za Prwavorce to uvek posebno istie: Stepan iz Perwavora, ena u Perwavoru, Pavla iz Perwavora gazdarica" itd.
Kod ovih upisa uoqiva je velika smrtnost dece, posebno 1753. godine, kada se od etrdesetak smrtnih sluajeva vie od polovine (28)
odnosi na decu umrlu po svoj prilici u nekoj od mnogih epidemija koje
su harale Aradom. Te godine, marta meseca umrlo je devetoro dece,
aprila estoro.
1752.
1753.
1754.
1755.
1756.
1757.
1758.
1759.
1760.
7. sego [jan.], dade Pavao Mojsin za sredwe zvono, 1f.

1go aprilija, prestavi se gospodar Marko Kreki, 12f.
14. aprilija prestavi se Pavao Bodroanin, dade za zvono 45 k.
23. junija, prestavi se Pavla, popa Milankova sina, dete,
za malo zvono, 14 k.
Jenuari 20. dade iva Barjaktarov radi deteta 24 k.
Jenuari 23. dade Aleksa radi deteta 27 k.
Jenuari 24. prestavi se Pavla Mojsina dete, 1 f.
Ferfuari 7go prestavi se Jose Romoga dete, 17 k.
Ferfuari 8go prestavi se Jerkovo dete, dade 17 k.
Ferfuari 9. prestavi se Jove Subinoga dete, 24 k.
Jenuari 22go prestavi se Petra Koniara dete, 17 k.
Ferfuari 6go prestavi se Arse Sabova dete, 17 k.
Dekemrija 10go dade Damaskin za parastos, 17 k.
12. januarija prestavi se Petar Novakovi, 18 f.
1. ijula, prestavi se Crni Cveja, dade 4 f. 9 k.
22. dekevrija prestavi se Santraeva ivana, dade 17 k.
Togo e [14. jan.] prestavi se G. Boa, plati 24 f.
Julija 24. prestavi se G. Nikolae Jakovqevi, 12 f.
Noevrija 12. od Pavla popa Milanka, za dete, 3 f.
Januarija 1. od Gospodina birova konpaniskoga za svee, 1 f.
Ijunija 15. od Avrama simixije za zvona, 24 k.
Januarija 1. od Ostoje Dudlikape za zvona, 1 f.
Ferfuarija 14. od Joana umara za zvono, 17 k.
Togo e dna [14. febr.] od Gospodina Janka Miia za zvona
na parastos, 17 k.
Marta 20. od Gospodina Konstantina Kalinovia kade mu se
prestavila gazdarica Ana plati 12 f.
Dekevrija 16. od Georgije aia kade mu se prestavilo dete
za zvona, 2 f.
Januarija 31. za vence, 24 k.
Marta 31. od Petra Kulunxije za zvono, 17 k.
Januarija 9. Za vence 26 k.
Fevrara 28. od Lazara Krekia za zvono, 15 k.
Marta 5. paki od Lazara Krekia za zvono, 15 k.
Marta 26. od Joana Avazova za zvono na dete, 35 k.
50
1761.
1762.
1763.
1764.
1765.
1766.
Maija 15. od Mije Glavatogo za zvono, 17 k.

Aprila 28. od Tee Gruina za zvono, 17 k.
Avgusta 10. od Petra Gavrilovia za dete, 2 f.
Fevruarija 4. prestavi se Stojan Zarubleni, plati za zvono 1f.
Avgusta 21. od Tee Gruina za zvono, 17 k.
Oktovrija 1. od ivana Drpia kade se prestavi, 1f. 15 k.
Januarija 16. primi od G. Nere za pokojnogo Joan[a] Manojlovia
12 f.
Aprila 10. od Pavla kasapina za zvono, 17 k.
Dekevrija 1. od Arse Seanca za zvona na parastos, 18 k.
Januarija 8. od Jove Sapunxije za zvono na parastos, 17 k.
Marta 2. od Crvenogo Nikole za zvona, 1 f.
Marta 6. od Jerka Ciganina za zvono, 15 k.
Aprila 16. od Petra Rusa kade se prestavi za zvono, 17 k.
Noevrija 25. primi od G. Nikolaja Konstantinovia kade mu se
prestavi dete za zvona i to je pogreben[o] u porti 4 f. 12 k.
Dekevrija 13. primi od Jove Sapunxije od resta to je obeao
kade mu se dete prestavilo i pogrebeno u porti 6 f.
Dekevrija 23. primi od Pavla, Petra Bowaka sina, za jegovu
mater ivanu to je pogrebena u porti i za zvona 12 f.
Ferfara 10. primi od Joce berberina za zvona 17 k.
Ferfara 21. prestavi se Nikola Cerveni, plati 1 f. 6 k.
Ferfara 23. od Jose Koniara za zvona, 51 k.
Marta 6. prestavi se Nikole Cervenog sna[ja], za zvona 1 f.
Aprilija 27. prestavi se Palkov Gerk, pogrebe se u porti,
plati za zvona i to se pogrebe u porti 12 f.
Maija 10. prestavi se dete kod Pavla Bowakova iz Budima,
pogrebe se u porti, plati 6 f. 7 k.
Julija 20. prestavi se ena iz Peke imenom Ana. Palti za
zvono i to se pogrebe u porti 6 f.
Septemrija 10. od gospodinova kuvara9 za malo zvono, 16 k.
Septemrija 23. prestavi se Mana Ciganin, plati za zvono 30 k.
Januarija 31. prestavi se dete Jovana Janoeva, plati 28 1/2 k.
Ferfara 6. prestavi se popa Petra popadija iz Torwe, za zvona
1 f.
Marta 16. prestavi se Janka Kolara ena, plati 1 f.
Marta 25. prestavi se Janko Kolar, plati za zvona 1 f.
Maija 4. prestavi se Arsa Sabo, pogrebe se u porti, plati 12 f.
Noevrija 4. prestavi se Ostojino dete Neia, pogrebe se
u porti, dade 3 oke voska u crkvu.
Dekevrija 21. prestavi se Arse Seanska devojica, plati za
mesto i za zvona 4 f. 20 k.
Dekevrija 27. ot Gligorije Vla za zvona plati 1 f. 25 k.
Januarija 26. prestavi se ena Jovana katane, za zvona 28 1/2 k.
Januarija 28. prestavi se Nika Gerk, starac, 12 f. 10 k.
Kuvar episkopa Sinesija
51
1767.
1768.
Togo e dna [5. apr.] prestavi se Jakinica, za zvono 1 f.

Aprilija 10. prestavi se Nikoliinica, plati za zvono 2 f.
Avgusta 9. prestavi se devojica Petra Boia,10 1f.
Avgusta 16. prestavi se dete kod popadije Mare, 1 f.
Septevrija 26. prestavi se ena u Perwavoru, za zvona 1 f.
Oktovrija 12. prestavi se dete popa uke sina, 25 k.
Togo e dna [okt. 23.] prestavi se Petar Jani, 12 f.
Oktovrija 30. prestavi se Jerka, umara ki, plati 56 1/2 k.
Dekevrija 17. prestavi se Stepan iz Perwavora, 1 f. 70 k.
Januarija 5. prestavi se Mihajlo Gojkov, plati za zvona 5 f.
Ferfara 10. prestavi se gospodar Mia ai, dade 12 f.
Marta 17. prestavi se Marko Batawac, za malo zvono dade 25 k.
Maija 3. prestavi se gazdarica Ostoje Dugakog, plati 1 f. 50 k.
Maija 15. za parastas Petra Jania, 28 1/2 k.
Maija 19. prestavi se dete Pavla Bogiwavog, plati 1 f.
Juli 29. primi ot Jove urije, Adamkova posinka, za zvona 1 f.
Avgusta 3. prestavi se Damjan mutavi, plati za zvono 1 f.
Avgusta 17. prestavi se berberua Rua, plati za zvona
2 f. 16 1/2 k.
Septemri 8. prestavi se Kluanovica, plati za zvona 2 f. 3 1/2 k.
Noevrija 25. prestavi se Pavla iz Perwavora gazdarica,
plati za zvona 1 f.
Januarija 5. prestavi se Mara Slepa, plati za zvono 1 f.
Januarija 28. prestavi se Josa Svirac, za zvona 85 k.
Ferfara 1. prestavi se Ilija Kaplar, za zvono dade 6 f.
Marta 6. prestavi se Joana Miia dete muko, 1 f.
Marta 10. prestavi se ena u Perwavoru, za malo zvono 28 1/2 k.
Marta 23. prestavi se Save Bearoa gazdarica, dadoe 4 f.
Aprilija 20. prestavi se Petar Rus, dadoe u cerkvu 1 f.
Maija 3. prestavi se Nikoliinice dete, 1 f. 78 k.
Juni 30. prestavi se Petra Savia muko dete, dade 1 f. 50 k.
Juli 1. prestavi se i drugo dete muko Petra Savia, 1 f. 50 k.
Noevrija 29. prestavi se Sima Jezdivojev, dade za zvona 1 f.
Dekevrija 1. prestavi se Janko umar, dade za zvona 66 1/2 k.
Dekevrija 13. prestavi se Stojana Bukala ena, za zviona 4 f.
2.2.2 Liturgijski pomen pokojnika

Sem parastosa, kao poseban liturgijski pomen pokojnika u tutorskom dnevniku pomiwu se sarandar i parusija. Za te verske obrede postojale su odreene takse: 12 f. za sarandar i 75 f. za parusiju.
10 Petar Boi (17441799), pravnik, gradski senator, uesnik Temivarskog sabora 1790. Wegov nadgrobni spomenik ugraen je u juni zid Tekelijine crkve.
52
1756.
1757.
1759.
1760.
1760.
1761.
1762.
1762.
junija 9. od Stojana Oliko kue kade se prodala primismo jedan

sarandar za jegova brata Joana to je ostavio na smrt, 12 f.
avgusta 6. primi od G. Riste Stojanova za prestavluju se
proto[po]pinicu Ikoniju 18 f.
Togo e dna [20. marta] prestavi se Dima Manojlov i plati se
hramu semu rez gospodina Nikolaje Konstantinovia jedna
parusija, to jest 75 f.
noevrija 2. primi rez G. Janka Miia, za pokojnoga ivana
arca i wegove gazdarice ivane, sarandar 12 f.
aprila 28. primi za pokojnog Arsu iria jedan sarandar rez
Arse Seanskog, to jes[t] 12 f.
dekevrija 19. primi od gospoe Nere, pokojnoga Joana Manojlovia
gazdarice, jedan sarandar, 12 f.
dekevrija 24. prestavi se Doka, pokojnogo Boe Vuia gazdarica,
primi jedan sarandar rez G. Vuia ivana, to jest 12 f.
januarija 26. primi od Stojana Dukina, za pokojnogo starca
Duku, 1 sarandar 12 f.
septevrija 9. primi od gospoe Mitre, pokojnogo Georgije
ivkieva gazdarice, 1 sarandar za pokojnogo Georgija, to jest
12 f.
2.2.3 Od svadbi
Nekoliko priloga od svadbi zabeleeni su tokom 1752. i 1753. godine:

1752.
1753.
Jenuarija 22. kade se Crvenoga Nikole sin uenio, izprosismo

23 1/2 k.
25. sego [jan.], kade otvedoe devojku Jevrinu u Temivar,
2 f. 20 1/2 k.
26. sego [jan.], kad se eni Sima Dragalov, izprosismo 39 k.
30. sego [jan.], kad se eni bodroki kuvar, 10 1/2 k.
Fevr. 1. eni se momak preko vode, 24 k.
Maja 3go, kad se eni Pana[j]ot Dimin, 19 k.
Okt. 11. kad se eni haxi S[ve]tomira sin Kuzman dade
milostiwu 51 k.
Ferfuara 8. kad se eni ore Gaborov, doe 48 k.
2.2.4. Od trova"
Sredinom H veka u aradskoj Velikoj varoi bilo je razvijeno
zanatstvo organizovano po cehovima: urijski, sabovski (krojaki), kapamaxijski i drugi. Zanimqiv je podatak da su prekrioci cehovskih
uredbi novano kawavani, a crkva je, kao najvia instanca srpske zajednice u svim poslovima, ubirala taj novani iznos: 1752. marta 11.
iz ceha urinskoga dadoe to su Mihaila trofovali, 4 f. 10 k."
53
Za nedolino ponaawe izricane su takoe visoke novane kazne:
1756. togo e [31. avg.] od Mitra Sabova iz Batawe, plati trova to
se bio svadio s Perom Vasinim, to ga je bio psovao u uli, 6 f." To
je ondawa vrednost oko deset jagawaca ili est kola drva za ogrev.
Druge novane kazne (one koje su izricale graanske vlasti) varoki
dom je takoe uplaivao Tekelijinoj crkvi:
1759.
1759.
aprila 6. iz varoka doma od trova 1 f.

ijulija 4. iz varoka doma primili 51 k.
2.2.5. Prilozi iz drugih mesta

Da je Tekelijina crkva bila nadaleko poznata, potvruju i prilozi
pravoslavnih vernika iz Kekemeta, Sentandreje, Velikog Varadina i
drugih mesta:
1757.
1759.
1760.
1762.
oktovrija 19. primi za pokojnoga Teodora iz Vaarela,11 preko

G. Lacka Simonovia, 50 f.
septevrija 1. od Radivoja iz Torwe za zvona, 34 k.
dekevrija 28. primi od Lazara iz Jenove, za wegovu gazdaricu rez
aia 16 f. 7 1/2 k.
marta 19. pisa Pavao Grk iz Kekemeta jedan sarandar za
spomen ivi i usopi, 12 f.
dekevrija 20. primi od kasapina isentandrie [iz Sentandrije]
milostiwe 4 f. 7 k.
dekevrija 30. primi rez Pavla Popovia iz Varad[a] za
pokojnogo Kareia Joana 12 f.
2.2.6. Novani prilozi

Kao to se iz nie navedenih upisa vidi, vernici su u raznim
prilikama, esto namenski (za minej, za posni triod), poklawali crkvi izvesne sume novca. Vladika Sinesije je takoe bio prilonik ili
posrednik u dostavqawu priloga.
1752.
1752.
11
dina.
jenuarija 11. prestavi se dete Novakovo, dadoe na crkvu 3f.

jenuarija 15. dade Kreki gospodaru ivanu [ivan Stovlatov,
prvi tutor] kad se je delio sa sinom 1f.
fevr. 23. dade Marko Kreki 1 dukat (4 f. 12 k.)
apr. 14. primismo od Gospodina Sinesi [vladika Sinesije]
6 f.
dek. 20. primismo ot Arsa Marinkova 2 f.
Po svoj prilici re je o nasequ Hdmezvsrhely, 25 km severoistono od Sege-
54
1756.
1757.
1758.
1760.
1761.
1762.
1763.
1766.
1767.
1768.
dek. 30. primismo ot Petra Sapunxije 20 f. koje jesu bile

Teodora Popovia prestavlagosja marta 26.
jan. 14. za minej od G. Boe Vujina, 7 f. 30 k.
jul. 24. paki za minej od Nikole, 7 f. 30 k.
avgust 24. plati Pavao popa Milankov sin za posni triod
to jest 12 f.
septevrija 19. primi rez Gospodina episkopa Sinesije za
Pavla, G. ivana Vuia sluge, 6 f.
maija 25. od Joce berberina, dade milostiwu 4 f. 12 k.
junija 5. primi za pokojnoga Janka Boina rez G. Nikolaja
Konstantinov 12 f.
dekevrija 15. kade se prestavi Marija, ivka anadca ki,
primi 8 f. 30 k.
fevr. 10. od Pavla Mojsina i Petra Boia, 34 k.
maija 2. primi od Petra Markova milostiwu 4 f.
ijulija 27. primi od popa Joana Mijatova za oca 3 f
noevrija 17. primi od oca Petra Krstia za pokojnogo
Teodora Vla Palinkaa 1 f.
septevrija 27. priloi Pavel Boin milostiwe 1 f.
julija 10. prestavi se Janko Gerk, dade hramu S[vja]tih apostol
Petra i Pavla 6 f.
dekevrija 1. dade Aksentija za prestavlagosa oca wegova
Mihaila i matere Janke hramu S[vja]tih apostol Petra i
Pavla 6 f.
dekevri 29. Primi ot gospodara ora aia za pokojnoga
brata wegova Lazara 12 f.
2.2.7. Od kamate na pozajmqeni crkveni novac

Posebno se kao izvor prihoda izdvaja kamata na pozajmqeni crkveni novac, to je samo po sebi neobino i za crkvu, i za tadawe vreme. Tutori su crkveni novac izdavali na zajam sa godiwom kamatom
od oko 10%, uglavnom, imunim parohijanima Tekelijine crkve, po svoj
prilici zanatlijama i trgovcima Velike varoi. Da je novac korien za ulagawe u razvoj esnafskih i trgovakih radwi moglo bi se zakquiti i po tome to su zajmovi dostizali pozamane vrednosti, ponekad i vie od hiqadu forinti. Neobino je i to se to dogaalo kad
u Habzburkoj monarhiji jo nisu postojale ni banke ni tedionice, u
doba feudalnih drutveno-ekonomskih odnosa. Na taj nain je, u srpskoj zajednici aradske Velike varoi, Tekelijina crkva bila, pored
ostalog, i faktor ekonomskog razvitka.
1756.
julija 1. primi od Deme Seanskoga to smo mu bili dali novaca

crkveni na intere, 4 f.
dekevrija 30. to smo dali Ostoji novaca na intere 50 f. za
3 meseca, svojevoqno dade interea 2 f. 45 k.
55
1757.
1758.
1759.
1760.
1761.
1762.
1763.
1765.
1765.
1766.
dekevrija 14. od Joana Milanovia, od interea 12 f.

dekevrija 20. od Ioana Milanovia, plati intere na 100 f. za
6 meseci, 6 f.
dekevrija 14. primi od Save Mojsina na sto forinti interea,
na 51/2 meseci, 5 f. 30 k.
dekevrija 27. primi od Joana Milovanova interea na 50 f. za
6 meseci, 3 f.
junija 22. primi na 100 f. interea za 5 meseci i 10 dni,
2 f. 40 k.
togo e dna [30. dec.] od G. Petra Vasia, od interesa 12 f.
ijulija 19. primi od G. Nikolaja Konstantinovia na 100 f. za
2 godine interea 16 f.
dekevrija 30. Primi ot gospodina aia ot interesa na hiqadu
i dve stotine forinti 96 f.
dek. 30. primi ot gospodara Nikolae Kostadinovia ot
interesa 16 f.
Ot oca Petra Krstia primi 6 f.
Ot kafexije primi ot interesa 3 f
Togo e dna primi ot gospodara Janka Miia na dve stotine
ot interesa 12 f.
dekevrija 24. Primi ot oca Petra Krstia [interesa] na sto
forinti 6 f.
Primi ot gospodara ore aina interes na iqadu i dve
stotine 96 f.
2.2.8. Obredni predmeti pokloweni crkvi

Svojoj crkvi parohijani su esto poklawali bogoslubene predmete: kandila, kadionice, zvonca, sasude (aa-putir), pokrivae (darak,
aer-vozduh), odede ili samo pojedine wene delove (stihar, narukvice,
epitrahiq, pojas, felon), ikone, i drugo:
1757.
1757.
1757.
1758.
1758.
1759.
januarija 27. primi 1 felon od beza, i 1 stihar paki od beza,

i 1 petrahiq od rajhcajha zelena od pokojnoga popa Georgija
Popovia, kako je sam ostavio na smrti, koji prestavi se
1757. jan. 16.
oktovrija 26. predloi G[ospoa] Eva, pokojnoga Vasila Rumuna
gazdarica, 1 felon od plavetne svile, 1 patrihal od ute svile.
noevrija 18. predloi Marija, Sanakova ki, 1 obraz Matere
Boije po staklu.
ijunija 20. preloi hramu semu G. Petar Kreki 1 petrihal od
aik svile, [sa] zlatnim pedicama.
dekevrija 6. predloi hramu semu G. Janko Mii 1 petrihal i
1 narukvice od crvene damake s belom ipkom naokolo.
aprila 8. dade Doka Boina jedan arav beo s belom ipkom.
56
1759.
1759.
1760.
1761.
1761.
1763.
1763.
1763.
1763.
1764.
1764.
1765.
1765.
1766.
togo e dna [10. apr.] predloi Marta G. Arse iria

gazdarica felon od beza bela.
aprila 11. dade ivana Petra Novkovia jedan arav vezen na
prestol.
togo e dna [26. marta] dade Petar Kreki jedan pojas vezen po
svili sa zlatom i pavte metute jete to mu ded dao u crkvu.
fevruarija 23. primi jednu au srebrnu od 11 lota rez
zdewega magistrata, po testamenti ostavlena prestavle se
Ikonije protopopinice nadlake hramu S[vja]ti apostol Petra
i Pavla.
dekevrija 22. dade Ana, Joana Ilinoga ena, 1 stihar od beza.
marta 20. dade Rista ili ti Hari Grk 1 arav na prestol,
polak od svile a polak od rahiscajha.
junija 2. dade ivan Ruzmirov 1 zvonce.
septevrija 13. dade G. Konstantin Kalinivi jedan aer od bela
rajhcajha hramu semu.
meseca marta 20. primismo, vieimenovata leta, od ceha
sabovska jedan arav na prestol od ute svile, sinciv
plavetan izokola, rez G. cehmajstora Save Kijurskog i proi
majstora.
Togo e leta [1763.] dade Stojan Dukin jedno zvonce od pirina,
vezeno s granami, hramu sjemu, rez oca Petra Krstia.
maija 8. preloi Sava Mojsin jednu kadionicu utu, hramu
Svjatih apostol Petra i Pavla.
noevrija 1. dade Stojan Dukin jedan pojas od crvena kumaa,
zlatom vezen, hramu Apostola Petra i Pavla.
V dar preloi Gospodar Kostadin Kalinovi jedan prsluk od
kumaa crvena [sa] zlatnom ipkom, hramu Svjatih Apostol
Petra i Pavla za prestavlagosja jego sina ora, dekevrija
15. [qeta] 1764.
aprilija 1. preloi v dar Gospodar Kostadin Kalinovi hramu
S[vja]tih apostol Petra i Pavla dva kandila srebrna po ot
20 1/2 lota jedno.
Togo e dana [1. apr.] preloi v dar Ivan Sabov hramu
S[vja]tih apostol Petra i Pavla belu svilu za mali barjak.
Zdje po obiaju crkovnom protukulirati: izjaviti svakomu
nadleaemu znati potrebno kako gospoa Doka Rusmirova
preloi v dar hramu S[vja]tih apostol Petra i Pavla jednu
odedu ot zelene svile [sa] zlatnim granama i petrihaq i
narukvice, za spomen i due spasenije prestavalago se jeja sina
ivana, a imenovata odeda i petrihaq i narukvice predane
sud [sic!] ktitorom12 to jest Nikolaju Kostadinoviu i Joanu
Ilinu i Manojlu.
dekevrija 20. dade Petar Kreki jedno zvonce hramu S[vja]tih
apostol Petra i Pavla.
12 U zapisu je pogreno navedeno da su odede predate na uvawe ktitorom", umesto epitropom", odnosno, tutorima.
57
3. Rashodi
Poglavqe rashodi sadri upise svih trokova za podmirewe tekuih potreba crkve: zejtin u kandila, tamjan, vino za priee, brano
za poskure" (prosfore), ugaq i drva za ogrev, sapun za prawe odedi,
razne posude i sl. Znaajne stavke predstavqaju trokovi za crkvene
odede, utvari, bogoslubene kwige, odravawe crkve, porte crkvene i
pomone zgrade, plata crkovnom sinu" (crkvewaku), nadoknade svetenicima za odravawe posebnih pomena (sarandara i parusija), plata
magisteru" (uitequ) i drugi trokovi za kolu pri Tekelijinoj crkvi, kao i posebni izdaci o crkvenim praznicima.
Za 1752. godinu ovi trokovi upisivani su hronoloki pod zaglavqem: Protokol cerkve aradskija velikija varoi hrama svjatih pervoverhovnih apostolov Petra i Pavla vo kojem rashod ili potroak crkovni naatsja zapisivati, kogda to potroisja kako sqedujet ot 1go januarija [1]752go goda". Na slian nain kwieni su trokovi za svaku
narednu godinu.
3.1 Redovni trokovi

1752.
1753.
1754.
1756.
1757.
1758.
17. [marta], 2 oke tamjana po 5 marjaa, 2 f. 50 k.

22. [marta], jedna oka sapuna, 14 k.
Jedna kola drva, 34 f.
Trud u kandila, 6 k.
Meda za koqevo, 6 k.
28. [marta], 2 lota izmirna, 34 k.
Teneeta13 [tenekjeta] u kandila, 7 k.
31. [marta], za ugqevqe, 15 k.
17. [aprila], Paji Davidovu platih tamjan, 21 k.
26. [juna], 25 oka brana po 2 k, 50 k.
26. [juna], 5 1/2 oka zejtina, 2 f. 52 k.
24. [dec.], 1 oka svee votane, 2 f.
Dekemrija 18go, dado za drva 1 vat [fat] 2 f. 16 k.
Oktomrija 25go, za jedna kola ugqevqa dado 1 f. 54 k.
Togo e [16. juna], jedna kola drva u eliju, 51 k.
Ijulija 1. dve oke tamwana po 1f. 25 k. 2 f. 50 k.
Noevr. 6. plati krmaru Manojlu za vino to je u crkvu noeno
za slubu 2 f.
Dekevrija 21. 11/2 inik umura, 40 1/2 k.
Togo e [3. dec.] jedna kola drva u eliju, 43 k.
Togo e dna [16. aprila], dve oke zetina po 36 k. 1 f. 12 k.
Septevrija 4. jedna kola drva u keliju za proskure, 41 k.
13 Tenee (zbirna imenica teneeta) je verovatno komadi tankog lima kojim se

prekriva plovak" kandila, radi zatite od plamena ika.
58
1759.
1760.
1761.
1762.
1763.
1767.
Noevrija 15. Avramu krmaru za vino to je noeno u crkvu za

slubu sego leta, 2 f.
Dekevrija 3. dva uika u kandilo, 10 k.
Dekevrija 18. za umur plati 48 k.
Fevrara 26. po oke tamjana, 51 k.
Marta 29. po oke sapuna to su prati stihari, 7 k.
Aprila 2. jedna kola drva da se peru odede, 41 k.
Aprila 7. za 4 ice bela brana za poskure, 12 k.
Januarija 28. kupi umura, 24 k.
Marta 20. kupi 10 oka zetina, a po 30 k. 5 f.
Junija 28. kupi 2 lota izmirne, 36 k.
Septevrija 14. plati za 1 icu vina za slubu 7 k.
Januarija 31. kupi umura, 1 f. 58 1/2 k.
Togo e dna [9. okt.] plati za 1 icu vina 5 k.
Januarija 30. kupi 1 inik umura, 43 k.
Dekevrija 24. kupi umura, 41 k.
Fevr. 14. kupismo jedna kola drva da se peru feloni i aravi
i proaja, 1 f. 3 k.
Togo e dna kupi dve rude sapuna, 16 k.
Ijulija 1. kupi od Marka iz grada14 15 oka zetina po 30 k. to
jest 7 f. 30 k.
Ijulija 18. kupi 1 kola drva za poskure, 41 1/2 k.
1764. Aprilia 15. za so dado to su poskore mesili, 3 k.
Julija 5. plati za vino za slubu 24 k.
Togo e dna [24. nov.] plati za tenee u kandila 3 k.
1765. Julija 18. kupi 2 oke tamjana, 3 f. 29 k.
Julija 23. plati za vino to su nosili za crkvu 75 k.
Septevra 20. plati 3 oke zejtina 1 f. 80 k.
Septevra 25. kupi soli i au na proskomidiju, 10 k.
Dekevrija 16. kupi ugqevqa i brana za poskure, 41 1/2 k.
Dekevrija 18. kupi sapuna da se peru odede, 6 k.
Ferfara 9. tamjana i zejtina platismo 2 f. 3 1/2 k.
3.2. Trokovi za crkvene odede

1752. 28. [apr.] Dva epitrahiqa i tri para narukvici to
napravismo, za ipku iz klonc lajmeta i za gajtani, i gambaru za rojte,
i cigl-lajmet, i ibriim, 6 f. 31 k.
15. [maja], za odede to smo i[h] krpili, 21 k.
14 To znai da je reeni Marko imao bakalnicu unutar stare tvrave, koja je tada
odbrojavala svoje posledwe dane jer je 1763. godine, na suprotnoj banatskoj obali u velikom luku Moria, otpoela gradwa nove terezijansko-jozefinske tvrave po projektu arhitekte Ferdinanda Filipa Hara (zavrena 1783. postoji i danas), u ijim je bedemima
poruena stara (leopoldinska) tvrava ugraena kao graevinski ut. Staru tvravu sagradili su 16981702. graniari Jovana Popovia Tekelije, po nareewu Evgenija Savojskog, a prema projektu Johana Georga Harukerna.
59
1756.
1757.
1758.
1760.
1761.
1762.
1763.
1765.
1766.
1768.
20. [sept.] 1 1/2 rifa gajtana srebrna na odedu, 18 k.

Marta 13. napravismo orar od kartona, 1f. 28 1/2 k.
Maja 29. za bez, za stihare detiwe i ipke, 4 f. 51 k.
Togo e dna [29. maja], to su saiveni stihari, 1 f.
Ijunija 7. za pantqike na stihare, 20 1/2 k.
Togo e dna [16. aprila], za ibriim to su krpqene odede,
49 k.
Avgusta 4. napravismo 1 orar od crvene svile za utom
pantlikom, 3 f. 53 1/2 k.
Ijulija 2. plati sabovu to je saio stihar od kartona, 1 orar
paki od doha, 2 f. 36 k.
Togo e dna [2. jula], paki plati sabovu to je popravio
stihar 1 f.
Avgusta 20. napravismo 4 stihara aka, kotovalo 14 f.
10 1/2 k.
Oktovrija 9. kupi 4 riva gajtana za narukvice, 12 k.
Julija 1. kupi 10 riva ipki beli na stihare, 1 f. 15 k.
Marta 8. plati ivanu sabovu za 2 stihara to je saio, od
beza, 2 f.
Marta 31. plati ot zlata rojte na petrahiq to je
Kalinovi dao pruslu u crkvu 8 f.
Togo e dna [31. marta], plati majstoru to je saio 50 k.
Maija 22. potroi na petrihaq i na pojas 1 f.
Noevrija 30. plati to ni je [nam je] stiglo troka na
odedu, to je ostavio ivan Rusmarov 12 k.
Juli 20. Za odedu plati 1 f. 8 1/2 k.
3.3. Izdaci za utvari, crkveni nametaj i druge

crkvene predmete
1752.
1754.
28. [marta], tileru za anbon mali, 2 f. 30 k.

Za mali anbon to je doneen ot tilera, 10 k.
Ferfuara 20. dado za putir kusura to je bilo 8 f. 50 k.
Posle kanonske vizitacije 1754/55. godine, vladika Sinesije boravio je u Beu, najverovatnije radi reavawa mnogih problema vezanih
za odbranu pravoslavnih vernika Aradske eparhije od unijaewa. Tada je
za Tekelijinu crkvu nabavio srebrnu kadionicu i petohlebnicu:
1755.
[qeta], 21. dekemvrija doplatismo Gospodinu za kadilnicu i

petoqebnicu 24 f.
to kadilnica srebrena u Beu zdjelana 3 marke i 1 lot, po 26
f. marka ini 79 f. Za petohqebnicu ot srebra 4 marke i
6 lota. Za oba dato 180 f. Episkopu dara, 12 f. 30 k.
60
Prema zapisu protojereja stavrofora Dragutina Ostojia, dugogodiweg paroha aradskog, na ovom svetenom sasudu bio je ugraviran
sledei tekst: Sija pjatohqebnica cerkve Katedralnija Aradskija
S[vja]tih verhovnih apostolov Petra i Pavla: ustroisja vo vremja astlivago vladjenija Franciska ago [Pervago], imperatora Rimskago i
Mariji Tereziji, Kraqici Vengerskija, pri arhiep[is]k[o]pje i Mitropolitje Karlovakom kir Pavqe Nenadovije i pri ep[is]k[o]pje Arad:
Jenopol: Velikovarads: i Halmadskom Sinesiji ivanovije, v Vjewe
1755. ", to dodatno potvruje podatak da je tokom wegovog pastirstvovawa, izvesno vreme Tekelijina crkva bila saborna crkva Aradske
eparhije. Naalost, ovaj dragocen obredni predmet, star vie od 230
godina, nestao je iz crkvene riznice 1986. godine.15
Drugi izdaci za crkvene predmete:
1756.
1758.
1759.
1761.
1762.
1763.
1764.
Marta 14. napravismo dva darka od beza, 2f. 15 k.

Togo e dna [16. aprila], pozaradi sanetija, za svilu crvenu i
postavu i ipku, i majstoru to je saio, 11 f. 7 k.
Maija 21. kolunxija to je popravio putir, 18 k.
Ijulija 17. za legen i ibrik od kositera to se umeva Gospodin
platismo 3 f. 15 k.
Togo e dna [17. jula], za svee drvene to su molovate,
1 f. 19 k.
Dekevrija 1. to su iene ikone potroio 18 k.
Maija 2. plati kolunxiji to je krtst popravio 51 k.
Maija 8. kolunxiji to je popravio kandilo, 12 k.
Septevrija 14. kupi 1 sanduk za potrebu crkovnu, 45 k.
Togo e dna [5. marta], kupi 1 komad kartona za potrebu
crkovnu, za arav na prestol, 8 f.
Aprila 12. kupi 1 kadelnicu od pirina, 1 f.
Aprila 13. plati Miku kulunxiji to napravio kaiku
srebrnu 33 k.
Aprila 14. plati sabovu to je saio arav na prestol, od
kartona, 39 k.
Dekevrija 20. plati Filipu lakatuu to je napravio dva
kraka na pevnice i to je popravio velike irake 6 f.
Dekevrija 24. kupi 2 stakla u kandila po 5 k. 10 k.
Dekevrija 31. to je napravio G. Georgija ai 1 stihar i
1 orar kotovalo 65 f. 29 k. i s toga pokloni reeni Georgija
40 f. a drugo doplatismo sa crkveni novci sa 25 f. 29 k.
Dekevrija 12. kupi 8 riva kartona pozaradi zavesa, 5 f. 46 k.
Marta 31. plati tileru za astal to se deca krste i noge
pod petolebnicu i za krst to se prate mratavci (sic!) 4 f. 30 k.
Maija 9. kupi jednu au na proskomidiju, 3 k.
Junij 27. Kupi sanduk aren u crkvu, 1 f.
15 Boidar P a n i , Stevan R a j i , Natpisi na obrednim predmetima i spomenicima aradske crkve Svetih apostola Petra i Pavla, Temivarski zbornik, sv. 2, Novi
Sad 2000.
61
1765.
1766.
1767.
1768.
Marta 2. plati Mati kulunxiji za kandilo i kope to je

napravio 19 f. 25 k.
Maija 15. za ikone to je tiler napravio plati troka koje
zato 1 f. 16 1/2 k.
Septevra 19. plati za malo zvonce to su ga opravili 25 k
Noevrija 21. plati kloferu to je napravio irake 1 f.
Junija 15. za kanap na kandila, 11 1/2 k.
Oktovrija 2. plati za kerst to se pogrebavu mertvi 2 f. 40 k.
Dekevra 26. plati za 12 ikona mali po 1 f. 12 f.
Marta 10. plati luseru za klince to su ikone prekovali
1 f. 20 k.
Dekevrija 13. kupi kadionicu, 1 f. 13 k.
Dekevrija 14. za Gospodinov sto dadosmo 130 f.
Dekevrija 14. plati luseru za gvoe na Gospodinov sto 4 f. 40 k.
3.4. Za bogoslubene kwige

1752.
1754.
1756.
8. [jula], prolog to okrpismo, 15 k.

Aprilija 25go platismo za ustav 18 f.
Meseca julija pervago, dado eklisarhu gospodinovom za 11 mineja
82 f. 30 k.
Maija 27. kupismo evangelije veliko za 8 dukata (33 f. 36 k.)
Togo e [maja 27.] Za dva trioda, jedan cvetni i jedan posni,
22 f.
Vladika Sinesije ponovo je putovao u Be 1757. godine, verovatno

istim povodom kao i dve godine ranije. Ovoga puta poneo je sa sobom
veliko Jevaneqe Tekelijine crkve, koje je za crkvu kupio Rada Sapunxija, da ga u carstvujuem gradu" beki kujunxija okuje srebrom i zlatom. S tim u vezi, na strani 116 tutor zapisiva belei:
1756.
1757.
Zdje izjavquju koliko kotoje veliko jevangelije sasvim:

[qeta] maja 27go kupi ga Rada Sapunxija, 33 f. 36 k.
to je okovano u Beu rez Gospodina vladike naego Sinesije,
plati se s crkveni novci 305 f. 24 k.
Sledea dva zapisa (str. 147 i 156) odnose se na istu bogoslubenu

kwigu i potvruju ukupni troak od 305 f. 24 k. za kujunxijski rad:
1757.
1758.
Dekevrija 22. za jevangelije veliko to je okovato u Beu rez

Gospodina vladike naego Sinesije plati se sa 300 f. 24 k.
Togo e dna [20. marta], platismo G. Kalinoviu to je bio
doplatio za jevangelije u Beu 5 f.
Iz prethdnog zapisa moglo bi se zakquiti da je Konstantin Kalinovi, trgovac aradske Velike varoi, boravio u Beu kad i vladika
62
Sinesije i doplatio za Jevaneqe iznos, koji mu je, po povratku u Arad,
crkva nadoknadila.
1759.
1760.
1761.
1762.
1768.
Maija 1. kupi 2 oktoiha, 1 apostol, 30 f.

Dekevrija 17. za kwige to su opra[v]qate i krpqene plati
5 f. 8 k.
Aprila 30. kupi 1 psaltir i 1 molebnoje pjenije, 4 f. 49 k.
Dekevrija 23. plati lakatuu za kqu na jevangelije 18 k.
Noevrija 16. plati Gospodinu Episkopu Sinesiji za 2 kwige
Sluba Srpskim Svetiteqem16 12 f. 22 1/2 k.
Dekevrija 10. plati Mojsi pupinteru (sic!) to je opravio
jevangelije sa zelenom kadivom 4 f. 12 k.
Togo e dna [10. dec.], za 3/4 riva kadive zelene na jevangelija,
6 f. 45 k.
1/4 lota ibriima paki pozaradi jevangelija, 7 k.
Togo e dna [10. dec.], za 4 kwige na veliko kolo po 2 f. 30 k.
10 f
Dve ermologoje, jedna leturgija po 1 f. 3 f.
Kulunxiji to je popravio srebro na jevangelije, 1 f. 30 k.
Marta 11. plati za jevangelije tolkovano 8 f. 5 k.
3.5. Rashod na odravawe crkvene zgrade, porte i elije

3.5.1. Crkvena zgrada
Za poploavawe crkvenog poda zabeleeni su izdaci u vie navrata:
1755.
1757.
1766.
1767.
Dado u Peti za 100 kamenij i 1 veliki 21 f.

Dado kirije to donee 6 f.
to patosae crkvu i drugog troka, 6 f. 35 k.
Ijunija 8. za 450 kamena bela za patos, 81 f.
Maija 30. plati oveku to je doneo kamen iz Pete 1 f.
Junija 15. plati za kamen beli 70 pareta 12 f. 60 k.
Junija 15. potroismo kad smo patisali u altaru 28 f. 25 k.
Noevrija 30. plati Veselinu to je patisao altar 24 f.
Ferfara 14. platismo oru aiu dva balvana to su
patisali pred oltarom 4 f.
Mawe opravke:
1757.
1764.
Marta 23. to je pokrpqeno nad artarem majstorom, 4 f. 46 k.

Oktovrija 19. plati cimermanu to je crkvu kerpio 3 f.
Dekevrija 15. kupi 50 dasaka to smo krpili crkvu, 6 f. 22 k.
16 Vladika Sinesije priredio je rukopis Srbqaka, kwige u kojoj su sabrane slube

posveene srpskim svetiteqima, i dao da se tampa u vlakoj tampariji u Rimniku
1761. godine. (Dr Sava V u k o v i , n. d., 457).
63
Nekoliko obimnijih radova obavqeno je 1765. godine. Crkva je
okreana za Uskrs (slavqen 3. aprila), a na vrh crkvenog torwa postavqena je jabuka s krstom i obnovqen je krovni pokriva:
1765.
Marta 30. plati Veselinu to je kreio crkvu 4 f. 25 k.

Avgusta 12. plati kloferu, a za jabuku pod krst na crkvu 3 f 25 k.
20. dadosmo majstorom na vino to su krst namestili
gore 75 k.
Dekevrija 29. potroismo kad smo pokrivali crkvu 364 f. 40 1/2 k.
Znaajne opravke crkvene zgrade obavqene su 1768. kada su ugraene

i gvozdene reetke na prozorima:
1768.
Avgusta 1. plati za pesak to su nosili qudi 1 f. 30 k.

3. plati qudma to su iznosili kamen iz altara 10 k.
12. kupi 200 lusnegl, 20 k.
18. dadosmo maorom kade su sverili crkvu na vino 2 f.
Dekevrija 14. maorom to su oreparirali crkvu, 210 f.
luseru za gvoe na penere, 200 f. 5 k.
Tutori nisu propustili da istog dana (14. decembra) zavedu: maorom na tringl 2 f." to je zapravo napojnica (Trinkgeld) graevinskim
majstorima.
3.5.2. Crkvena porta
1757.
1758.
1760.
1763.
Maja 23. za 400 dasaka za portu, 38 f.

Noevrija 3. za 16 komada drva za portu, 13 f. 1 k.
Dekevrija 22. majstorom to smo pogodili da zagrauju portu
dadosmo kapare 10 f.
Dekevrija 22. to su kopali rupe za portu, 2 f. 4 1/2 k.
Togo e dna [16. aprila], isplati majsterom to su
zagraivali portu i rupe kopali 10 f. 14 k.
April 30. Kupi 25 dasaka pozaradi porte, 3 f.
Maija 23. lakatuu to je opravio arke i brave na vrata
portenska, 10 f. 12 k.
Dekevrija 12. dulerom to su pravili vrata na portu plati 10 f.
Dekevrija 13. plati za eksere koje za portu, koje i za vrata,
to je potroeno 7 f. 44 k.
Togo e dna [16. dec.], tri lokota za portu, 36 k.
Dekevrija 20. to su nasipali oko porte, 2 f. 16 k.
Junija 25. plati lakatuu Filipu za arke na portenska vrata
i kantu to su okovali, to se poliva crkva, 12 f.
Marta 21. kupi 16 dasaka za krevete (sic!) pred crkvu, 2 f.
14 1/2 k.
Togo e dna, majstorom to su napravili [krevete] i za eksere,
3 f. 21 k.
64
1764.
1767.
Togo e dna [15. apr.], plati Veselinu to je klupe pravio kod

cerkve 2 f.
Avgusta 8. kupi dva direka za vrata portenska, 1 f.
Noevra 20. kupismo 6 direka za portu po 45 k. 2 f. 70 k.
Noevra 23. to su kopali jame za direke i to su doneli, 30 k.
Noevra 24. eksera stotinu, 26 1/2 k.
Dekevra 16. plati majstoru to je poslovao u portu 4 f.
3.5.3. elija
U crkvenoj porti, naspram crkve s june strane, postojale su dve
zgrade: elija i kolska zgrada. U eliji (danas crkvewaki stan) skladitili su brano i so za prosfore, zejtin za kandila, vino za priee, tamjan i sve ostalo potrebno za bogosluewe kao i za odravawe
istoe. Tu su mesili i pekli prosfore, prali odede.
1752.
1754.
1754.
1756.
1757.
1759.
1760.
1761.
1762.
1764.
1765.
1766.
22. [marta], jedan kotao gvozdeni velik, 1 f.

10. [jula], za peku to se poskuri pee, na opravku, 51 k.
22. [okt.], za peku, nainismo u keliji, 1 f. 6 k.
Jenuarija 1go, dado za ibrik i za leen 30 k.
Marta 27. za jedne klete, 12 k.
Togo e [30. nov.], jedan fewer u crkvu, 12 k.
Ijulija 29. jedan kotao gvozdewak, 33 k.
Marta 25. lakatuu to je opravio dolav, 9 k.
Maija 24. kupi 150 dasaka da se pokrije elija, 13f. 30 k.
Dekevrija 6. jednu erpewu gvozdenu za vatru, 30 k.
Dekevrija 25. pinteru za kantu to se poliva crkva, 30 k.
Januarija 4. plati Ciganinu to je okova[o] kantu za vodu 9 k.
Marta 4. kupi jedan astal u eliju, 6 k.
Togo e dna [20. marta], kupi jednu reetku od ple[h]a da se
poliva crkva, 30 k.
Septevrija 20. kupismo 3000 cigli da opra[v]qamo eliju, po
5 f. [za 1000 cigala] 15 f.
Dekevrija 31. kupismo drva ili ti grau pozaradi elije za
14 f. 36 k.
Dekevrija 31. dadosmo majstorom kapare da opravqa[j]u eliju 2 f.
Junija 29. kupi jedan ibrik, 2 f.
Dekevrija 15. plati Pavlu Neiu to je pravio eliju 16 f.
Togo e dna plati za eksere paki na eliju 3f. 15 k.
Togo e dna plati za 100 dasaka paki na eliju 11 f.
Maija 25. plati za kablicu to brano stoji 27 k.
Januarija 17. plati Veselinu to je opravio avoq 25 k.
Julija 16. plati Veselinu to je napravio merdivene 20 k.
Noevrija 10. plati za fewer u cerkvu 26 k.
Dekevrija 15. erpewu to u crkvu loe vatru, 70 k.
Januarija 9. kupi 2 metle u cerkvu, 13 1/2 k.
65
1767.
Ferfara 15. kupi sito za poskure, 85 k.

Noevrija 8. potroismo to smo vrata popravili u eliji 85 k.
Noevrija 20. plati za korito za poskure 15 k.
Noevrija 30. kupi 200 eksera za vrata na eliju, 56 1/2 k.
Dekevrija 31. kupi stakla [boce] za zejtin, 16 1/2 k.
Oktovrija 26. to su eliju pokrili s rogozom, 50 k.
3.5.4. Zajedniki izdaci za odravawe zgrada i za

crkvenu portu
1753.
1754.
1757.
1757.
1759.
1760.
1760.
1761.
1762.
1764.
1764.
1765.
1765.
1766.
1766.
1766.
1766.
1767.
1768.
1768.
1768.
Marta 17go, kad smo pravili basamake, za ciglu, za kre, za

pesak, 1 f. 8 k.
Marta 18. dado za bravu i za kqu 30 k.
Togo e [24. marta], to su doneeni direci od Moria,
1 f. 33 k.
Togo e [23. maja], to su prate daske i doneene, 1 f. 29 1/2 k.
Togo e dna [24. maja], to su oprali daske plati 9 k.
Oktovrija 1. platismo kloselu to je opravio penxer 16 1/2 k.
Dekevrija 23. platismo tileru to je napravio basamake na
dveri 2 f.
Maija 16. plati Ciganom to su oxak lepili 17 k.
Junija 14. plati lakatuu za arku na vrata 14 k.
Marta 15. plati luseru za kuke na vrata 18 k.
Avgusta 13. plati luseru to je brave opravio 45 k.
Noevrija 25. kupi 1 1/2 veka krea, 42 1/2 k.
Noevrija 25. eksera 50 kupi, 13 1/2 k.
Junija 15. dva balvana od ora aina, 4 f.
Junija 15. to su doneli balvane plati 21 1/2 k.
Junija 15. kola peska, 1 f. 90 k.
Noevrija 13. jedan lokot, 15 k.
Avgusta 29. plati Veselinu to je pravio vrata 7 f. 50 k.
Dekevrija 14. platismo tileru to je napravio penxere 36 f.
Dekevrija 14. klazeru za stakla, 33 f.
Dekevrija 14. za ciglu plati 3 f.
3.6. Plata crkvewaku

Za posluivawe u crkvi, crkovni sin" primao je novanu nadoknadu od oko 25 f. godiwe, uz to ponekad i obuu:
1752.
1753.
1754.
31. [jan.], dadosmo Avramu 1f. 42 k.

5. [febr.], paki Avramu, 51 k.
30. [juna], Avramu 1 par izme, 3 f. 24 k.
Oktomrija 3go, dado Avramu 2 f.
Ferfuara 17go, dado Avramu za wegovu slubu 2 f.
66
1756.
1757.
1758.
1759.
1760.
1761.
1762.
1763.
1764.
1765.
1766.
1767.
1768.
Marta 24. Avramu dado 5 f.

Oktomrija 25go, dado Vlajku za wegovu slubu 5 f.
Dekemrija 22. dado Vlajku za wegovu slubu 7 f.
Junija 16. isplati Maksi crkovnu sinu 4 f.
Januarija 2. Avramu crkvenu sinu za wegovu sl[ubu], 3f 36 k.
Dekevrija 22. Maksi crkvenu sinu za wegovu slubu, 13 f.
Ijunija 11. isplati Maksimu crkovnu sinu do datoma kako se
vidi sa 11 f.
Dekevrija 25. plati Maksimu crkovnu sinu za jegovu slubu 14 f.
Ijunija 11. isplati Maksi crkovnu sinu za jego slubu do
danawego datoma 5 f.
Dekevrija 29. isplati Maksi za slubu na po godine sa 12 f. 30 k.
Junija 11. isplati Maksi crkvenu sinu do danawego datoma sa
12 f. 30 k.
Dekevrija 23. platismo Maksimu crkvenu sinu za jegovu slubu
do posledwago dekevrija 14 f.
Junija 4. isplati Maksimu za jegovu slubu do 11. junija sa 11 f.
Dekevrija 30. plati Arsi crkvenu sinu za 5 mesecio 11 f.
Junija 30. isplati crkovnu sinu Arsi za slubu 9 f.
Avgusta 1. isplati Avramu crkovnu sinu 13 f. 36 k.
Avgusta 6. plati Avramu za 6 meseci 9 f.
[Krajem decembra], plati Lazaru cerkovnu sinu 7 f. 54 k.
Dekevrija 29. plati Lazaru, crkovnu sinu 18 f.
Dekevrija 31. plati Lazaru crkovnu sinu 18 f. 50 k.
Dekevra 29. Lazaru crkovnu sinu plati 17 f.
Dekevrija 29. Plati Lazaru cerkvenu sinu 22 f. 50 k.
3.7. Posluga u eliji

Tutori belee da je prosfore mesila izvesna Jevra, koja je verovatno radila i druge poslove prala odede u eliji, gde je po svoj prilici i stanovala. Veoma retko dobijala je skromnu novanu nagradu.
1757.
1763.
1764.
1765.
Marta 24. Jevri to je u eliji dadosmo 34 k.

Dekevrija 9. dado Jevri to mesi poskure 1 f.
Aprilija 4. dado Jevri to mesi poskore 1 f.
Septevrija 19. prestavi se Jevre iz elije mati, plati za zvono
28 1/2 k.
Pretpostavqamo da je u eliji, kao i ranijih godina, bilo i nekoliko kaluerica:

1761.
Fevr. 25. dado kaluericama 12 k.
67
3.8. Nadoknade svetenicima za posebne
crkvene obrede (trebe)
Nije zabeleeno da su svetenici Tekelijine crkve (sluilo je
vie svetenika pod naalstvovanijem protoprezvitera Hristifora
Gria) primali platu od crkve. Jedino su za posebni liturgijski pomen pokojnika (sarandar) dobijali novanu nadoknadu:
[1]756. okt. 23. to po dunostej crkovnej sarandare i pol predati
hramu semu jest odslueno od zdenago svetenstva, a to jest
[sarandari] po imenu: Maksa Lijanin, Petar Novakovi, Joan
to je ubijen, Georgije opul, Marta Boina, Boa Vujin,
Petar Teleanin, Joan Olikov, Mihajlo ivanov, Lazar
Kiulov, Nikola Jakovli i celo je plaeno za 9 1/2 saradara s
gotovi novci, koje novce jest predato G. ocu protoprezviteru
Hristiforu Griu zaradi viepisatoga, to jest 19 f.
1757. Togo e [29. jula], svetenikom za sarandar, 2 f.
1759. Ijunija 17. to po dunosti crkovni sarandar i pol predavati,
jete k tomu stvari ili ti jadiari predavati hramu sjemu
jest isplaeno za vieimenovate sarandare s gotovi novci
koje jesu primili otac Joan i otac Petar Krsti, a to jest
34 f.
1760. Septevrija 15. plati svetenikom to su sluili sarandare
crkovne, to jest za Grka Pavla iz Kekemeta, i za ivana
arca i wegove gazdarice ivane, i za Arsu iria, i za Janka
Boina, to jest za 4 sarandara 8 f.
1763. Junija 27. plati svetenikom to su sluili crkovne
sarandare, to jest plaeno zdenim svetenikom 12 f.
1765. Julija 10. plati svetenikom to su sluili salandare 6 f.
1766. Junija 26. plati svetenikom za salandar 2 f.
1767. Marta 29. plati svetenikom za salandare 5 f.
1768. Juli 21. plati svetenikom za salandare 9 f.
3.9. kolski trokovi

Pri Tekelijinoj crkvi radila je osnovna kola, u zgradi do elije. Crkva je obezbeivala materijalne uslove potrebne za izvoewe nastave: odravala kolsku zgradu, opremala uionicu (klupe, kaqeva
pe), plaala uiteqa. Navodi se poimenino jedan od uiteqa iz tog
perioda Jovan Pavlovi. Godine 1764. ake su poduavali svetenici: otac Petar [Krsti] i otac Manojlo.
Na 1757. [leto], sa gotovi novci i s trokom to je potroeno na
kolu i magisteru plaeno ot crkovni novac 38 f. 8 1/2 k.
1764. Januarija 25. kupi ot Alekse kafexije 13 daska, 2 f. 41 k.
68
Togo e dna [25. jan.], plati Veselinu dulerinu to je
poslovao u koli, klupe i rasrove (sic!) 2 f. 37 k.
Januarija 27. plati Pavlu Neiu to je poslovao u koli
1 f. 30 k.
Oktovrija 14. plati za kre i za zemqu na potrebu koli 32 k.
15. Kupi kaqeve u kolu, 39 k.
17. Plati oveku to je pe pravio 1f. 8 k.
18. Plati to su indru doneli 54 k.
22. Plati za kre to su sobu podbili 25 k.
Noevrija 24. Plati Niki Crnu to je lepio kolu 1 f. 8 k.
Krajem decembra zaveden je izdatak: Plati ocu Petru [Krstiu] i
ocu Maksimu to su decu uili 36 f. 40 k."
1765.
1766.
1767.
1768.
Oktovra 2. dado u kolu hartije da zalepe u penxere, 12 1/2 k.

Oktovra 30. plati to su kapke opravili na koli 28 1/2 k.
Dekevrija 17. dado jedan konc hartije u kolu, 16 1/2 k.
Dekevrija 29. plati magistru Joanu Pavloviu 27 f.
Januarija 9. jedan afoq u kolu kupi, 16 1/2 k.
Dekevrija 31. plati maistoru 17 f.
Oktovrija 15. kupi krea to su kolu mazali, 42 1/2 k
Oktovrija 22. kupi 4 daske to su vrata napravqena u koli,
1 f.
Noevra 15. plati za bravu u koli 1 f.
Dekevra 29. plati maistoru 15 f.
Maija 10. maistoru Joanu dali smo 25 f.
Noevrija 18. plati qudma to su kopali jamu kod kole 1 f.
13 1/2 k.
Dekevrija 14. nainismo dolaf u kolu maistoru, 7 f. 50 k.
3.10. Posebni izdaci o crkvenim praznicima

Postojao je obiaj da se o velikim crkvenim praznicima: Uskrsu,
hramovnoj slavi Petrovu dne, Velikoj Gospojini, Boiu, Novoj godini
puca iz prangija za to su tutori kupovali barut kod domaih trgovaca
Arse Seanskog, Joana Popovia, drvene epove kod pintera" (bavara) i plaali vojnim licima (Joanu panduru, kaplaru) za rukovawe
prangijama. Za Badwe vee kupovali su ribu za posnu veeru a za Uskrs
jagwe.
1752.
1756.
28. [marta], za epove pinteru, 30 k.

3. [aprila], za jagwe peeno, 42 k.
29. [juna], za epove u prangije, 15 k.
24. [dec.], 17 funti ribe somove, 51 k.
Togo e [13. aprila], jednu fun[tu] sira na Voskresenije, 8 1/2 k.
Maija 18. panduru to je potpaqivao topove, 21 k.
69
1757.
1758.
1759.
1760.
1761.
1764.
1765.
1766.
1767.
1768.
Togo e [1. jula], Joanu panduru to je palio to[pove], 17 k.

Marta 30. za jagwe na Voskresenije Gospodwe, 22 k.
Marta 31. panduru to su poxiali topove, 15 k.
Ijulija 29. Joanu panduru to je potpaqiva topove, 15 k.
Dekevrija 25. na Rodestvo za barut, 2 f. 28 1/2 k.
Aprila 18. za jagwe i sira na Voskresenije, 22k.
Togo e dna [8. maja], Joanu panduru, 12 k.
Avgusta 15. plati za barut 3 f. 10 k.
Marta 26. na Voskresenije G[ospo]dwe kupismo jedno jadwe, 36 k.
Togo e dna [31. dec.], kupi 3 1/2 funte baruta a po 42 k.
2 f. 27 k.
Junij 29. dado kaplaru to je prangije putao 12 k.
Maija 15. plati Arsi Seanskom za barut i za sir 2 f. 55 k.
Januarija 1. kupi 5 funti baruta po 60 k. 3 f.
I paki 6 funti baruta po 70 k. 4 f. 20 k.
Junija 15. za epove pinteru, 8 1/2 k.
Noevrija 30. 6 funti baruta po 60 k. 3 f. 60 k.
Dekevrija 31. kupi 5 funti baruta 3 f. 50 k.
Juni 29. kupi 6 funti baruta 3 f. 90 k.
Togo e dna [29. juna], plati to su otiali prangije 40 k.
Juni 29. za ribu plati to smo dali Gospodinu 1 f. 10 k.
Dekevra 25. kupi 4 funte baruta po 56 k. 2 f. 26 1/2 k.
Marta 29. kupismo jagwe u crkvu na Voskresenije, 40 k.
Marta 30. osam funti baruta po 60 k 4 f. 80 k.
Toga e dna [30. marta], plati za gvoe za prangije 1 f.
Oktovri 20. plati Joanu Popoviu za barut 3 f.
3.11. Drugi izdaci

Ovde su izdvojeni trokovi za odravawe zvona, kupovinu nekretnina i skupocenih metala, popravku nasipa na Moriu, iewe bunara kod crkve, dar episkopu Sinesiju i drugo:
1752.
1754.
1756.
1757.
1758.
1758.
28. [marta], lakatuu to stegnu zvono, 15 k.

Aprilija 25go za tri ueta na zvona, 1 f. 15 k.
Vlaom to su pomagali o prazniku, 12 k.
Aprilija 25go i pak[i] Vlajku icu vina, 7 k.
Septemrija 11go, dado za tasove to su kalaisali 44 k.
Marta 23. to su popravili bent, 41k.
Septevr 8. jedan konc artije, 7 k.
Avgusta 24. kupismo od popadije Mare i wene keri Sare dom
kod crkve za 30 f.
Dekevrija 22. Gospodinu episkopu dara 12 f. 30 k.
Dekevrija 5. za jedno ue na zvono, 1 f. 8 k.
Dekevrija 10. lakatuu to je popra[v]qao oko zvona, 18 k.
Januarija 4. za jedan konc hartije, 10 k.
70
1759.
1760.
1761.
1763.
1764.
1765.
1766.
1767.
1768.
Aprila 8. za 1/2 riva kartona, 24 k.

Aprila 9. lakatuu to je popravqao zvona, 12 k.
Marta 21. za jedno ue na zvono plati trangaru 57 k.
Togo e dna [14. apr.], plati dulerom to su popra[v]qali 34 k.
Aprila 15. kupi 1 ue na zvono, 54 k.
Maija 20. plati tileru za 2 nosila 4 f. 15 k.
Dekevrija 31. kupismo 2 ueta na zvona, 1 f. 25 k.
Marta 22. kupi jedno ue za zvono veliko, 1 f.
Marta 26. kupi ue na zvono, 45 k.
Aprilia 12. plati luseru to je opravio zvono 4 f.
Avgusta 16. to su doneli amce kod cerkve, 48 k.
Dekevrija 13. plati to su nasipali bent 27 k.
Januarija 4. artije bele na prestol, 29 k.
Aprila 2. dadosmo Gospodinu milostiwe 3 dukata 14 f. 40 k.
Septevra 20. jedan palamar na bunar, 40 k.
Dekevrija 16. plati to su bunar istili kod crkve 75 k.
Januarija 7. plati luseru to je opravio klatno u zvonu 85 k.
Ferfara 8. plati sarau za kaie na zvona 56 1/2 k.
Ferfara 10. plati luseru to je klatno pravio u zvona 1 f.
80 k.
Togo e dna [20. nov.], artije bele, 3 1/2 k.
Noevrija 23. potroismo na cerkovnu potrebu 91 1/2 k.
Noevrija 30. plati lakatuu za zvono 1 f. 25 k.
Dekevrija 24. artije bele i pioda u cerkvu, 4 f.
Marta 18. kupismo ot gospodara Pavla srebra, 31 lot, 38 f.
Marta 12. plati Veselinu to je napravio umivaonicu 1 f. 55 k.
Noevrija 13. plati za ue na zvona trangaru 2 f. 50 k.
4. Zapisi o istorijskim linostima

4.1. Tekelije.
U ovom delu tutorskog dnevnika pomiwu se pojedini lanovi porodice Tekelija, ime se potvruju i dopuwuju saznawa o wima i wihovim porodinim odnosima.
Petar Tekelija. Nezadovoqan to mu je po povratku sa ratita
1748. otac Ranko oduzeo komandu kompanije, porunik Petar Tekelija
napustio je Arad i odselio se u Rusiju, gde je nastavio vojnu karijeru i
ubrzo stigao do kapetanskog ina. U dva maha, 1751. i 1752. godine, nabavqao je u Ugarskoj opremu za rusku vojsku i istovremeno vrbovao Srbe
za selidbu u Rusiju. Tom prilikom, tridesetdvogodiwi kapetan ruske
carske vojske Petar Tekelija boravio je u rodnom Aradu i uplatio parusiju, po svoj prilici, za pomen oca Ranka, umrlog 1750. godine:
[1752.] Sept. 9. Primismo ot kapetana Petra Tekelia frtal ot
parusije, 18 f. 45 k.
71
Konstantin Tekelija. Sledei zapis odnosi se na Konstantina Tekeliju: 1757. januarija 16. priloi G. Marica i G. Ana 1 felon hramu
semu, od ute svile, za pokojnoga G. Konstantina Tekelia, u parusiju".
Konstantin Tekelija (roen posle 1725. godine) sin je oberkapetana Janka Tekelije, zapovednika Pomorike krajine 17311732. Mada
nije umro u Aradu, u matinim kwigama Tekelijine crkve godine 1755.
zabeleeno je: Julija 23go prestavi se blagorodnij G. Konstantin Tekeli i pogreben bist u Budimu kod hrama S[vja]tija Trojici, u porti
protiv oltara, s desne strane, togoe meseca, 24go dna".17 Konstantinova udovica, Ana iz porodice oberkapetana Vulina Ilia, nekadaweg
zapovednika Potiske milicije, preudala se 1757. za ruskog oficira i
odselila u Rusiju.18 Zato se sa velikom verovatnoom moe pretpostaviti da su prilog za pomen dale roake Konstantinove: Marija (Marica), supruga strica Mihajla (Mika), i Ana, supruga strica Ranka.
Ana Tekelija, roena Cvetkovi. Pod stavkom rashod za 1763. godinu zabeleeno je:
Oktovrija 24. dado G. Ani, pokojnogo G. Ranka Tekelia eni, novaca gotovi 18 f. 45 k. to jeste primwena jete 1752. leta od G. kapetana
Petra Tekelia, 1 frtaq parusije, i tako se sade obeala G. Ana da hoe napraviti 2 jednaka felona to e kotovati do 2 parusije jedna za
Ranka a drugi za jegovu enu Anu.19
Posebno je znaajan izdvojeni zapis u tutorskom dnevniku na strani 184:
Zdje po obiaju crkovnom, protokolirati i izjaviti vsjakomu nadleaemu znati potrebno, kako Gospoa Ana Tekeli priloi v dar hramu
S[vjat]i apostol Petra i Pavla dve odede ot kotorija jednu za spomen
i due spasenija prestavlago se jeja gospodara Branka Tekeli, druguju e
za zdravije jeja samija podarova na nain sledujuim da ae jej smert
prikqui se i neki budut za pogreb jeja provideti da pogrebena budet gde i
proija familiji kosti i telesa leat, bez vsjakija protivnosti ktitorov crkovni koji budut. Ona e obeajet, iva sui, vsegda do smerti oim mono budet sluiti s milostiweju hramu semu i imenovate
odede predane sut ktitorom, to jest Dimitriju Miiu, Nikolaju
Konstantinoviu i Petru Vasiu.
U Aradu, 15. januarija 1764. [qeta].
17 Arhivele Naionale ale Romniei, Direcia Judeean Arad, Registre de stare civil, Oficiul parohial Ortodox srb Arad, Registrul nr. 85, botezai-decedai, 17281774.
18 Aleksandar F o r i k o v i , Tekelije, Vojniko plemstvo H veka, Novi Sad
1985, 269.
19 Ana Tekelija, roena Cvetkovi, bila je drugobrana supruga Ranka (Branka) Tekelije. (Aleksandar F o r i k o v i , n. d., 186.)
72
Ovo je jo jedan dokaz da su lanovi ktitorske porodice Tekelija
sahraweni u crkvi. Tutori su i ovde, grekom ili svesno, pripisali
sebi zvawe ktitora.
Marija Tekelija, roena Milivojevi. Na strani 216 zabeleeno je:
Na 1764. [qeto], aprilija 23. Zdje, po obiaju crkovnom, protokolirati i
izjaviti vsjakomu nadleaemu znati potrebno, kako Gospoa Marija
Tekelina preloi v dar hramu S[vjat]i apostol Petra i Pavla jednu odedu i petrihaq i narukvice od raih cajha za pomen i due spasenija prestavlago se Gospodara Mika Tekelina. Imenovata odeda i petrihaq
preda[ti] sut ktitorom to jest Nikolaju Konstantinoviu i Joanu Ilinu i Manojlu.
Mihajlo-Miko Tekelija, sin oberkapetana Jovana Popovia Tekelije, kapetan i zapovednik kompanije u Sombothequ, poginuo je na ratitu u Bavarskoj oko 1744. godine. Marija, roena Milivojevi, je
udovica Mihajlova.20 Godine 1767. umrla je i Marija i sahrawena je u
Tekelijinoj crkvi:
1767.
dekevrija 2. Prestavi se Marija, Gospodara Mika Tekelije

gazdarica, pogrebe se u enskoj crkvi.
4.2. Stefan Tenecki.

U nekoliko zapisa pomiwe se Stevan Moler" ili samo moler".
Re je o slikaru Stefanu Teneckom, poznatom i kao Stevan (Stefan)
Moler, koji je iveo u aradskom ukovcu. Bio je parohijanin Svetojovanske crkve i, neko vreme, jedan od wenih tutora.
1754.
1758.
1760.
1764.
1765.
dekemrija 7ga dado moleru za kwige to je opravio 3 f. 17 k.

januarija 7. primi rez Stevana Molera za pokojnogo Stoika
obeati 12 f.
septevrija 16. platismo moleru za kutiju to je molovao 1 f.
42 k.
aprilija 9. plati moleru za ikonu na barjak i gonbaru za rojte
za barjak i majstoru to je io 10 f. 18 k.
avgusta. 20. plati moleru to je bojadisao kerst 5 f.
4.3. esarsko-kraqevske krunisane glave

Franc Stefan i Marija Terezija. Na strani 106 tutorskog dnevnika zabeleena je vest da je preko mesne komande objavqen ukaz carskog
20
Isto, 191.
73
branog para Franca Stefana i Marije Terezije, koji se odnosi na
metalni novac: Zdje zapisuju u protokol hrama Svjatih apostol Petra i
Pavla na znanije posqedwim, kako pri dravje carskogo veliestva imperatora Francika Prvago, imperatrice i kraqice Marije Terezije, zapoved poplicira se rez zdjewe komande za bakarne novce a to jest krajcare, grelike, i novie, i pol krajcare, pri arhijereja G.G. Sinesije ivanovia, aradskog, velikovaradskog i proaja, i proaja. 1763. M[ese]ca
Marta 17. d[ne], u Aradu.
Re je o nekoj vrsti monetarne reforme to bi se moglo zakquiti
po tome to je do kraja 1764. godine, odnos forinta-krajcara bio 1 f.
= 60 k. a od 1765. forinta je vredela 100 krajcara. To se jasno vidi kod
sumirawa godiwih prihoda/rashoda.
Josif . Pred Uskrs 1768. godine, car Josif boravio je u Aradu
i pored ostalih ustanova posetio je i Tekelijinu crkvu. Tutori su na
dan carske posete upisali raun za tamjan: 1768. marta 13. kupi izmirne kade je car bio u crkvi, 33 k.", to znai da je tom prilikom sluena liturgija. Dan kasnije umro je vladika Sinesije.
5. Odjeci razvojaewa Pomorike krajine i seobe graniara

u Banat i Rusiju
Na strani 106 zabeleeno je da je Pomorika krajina konano ukinuta onoga dana kada su sedamnaest vojnih barjaka krajikih odreda, kowikih i peadijskih, predati na uvawe Tekelijinoj crkvi:
1751go qeta, u Aradu, ijunija 13ga donee ot Pomorike krajine 17 barjaka
kowiki i peaki u nau crkvu, to jest hrama Svjatih apostolov Petra i Pavla i sije vpisah posqedwim na spomen da [se] moe znati kade
je pokvarena Pomorika krajina. Od reeni 17 barjaka pak odnee u novonaredenoj Miliciji bana[t]skoj 6 barjaka iz zdjewe crkve noevrija, 22
d[ne], 1752. [qeta].
Re posqedwim", oigledno ima znaewe potomcima, buduim
generacijama. Wima na spomen i na znawe. Toga dana, 22. novembra
1752. kada je est barjaka odneto u Banat na novu granicu, bila je nedeqa. U Tekelijinoj crkvi sluena je liturgija. Sem redovnog priloga u
tasu (2 f. 11 k.), tutori su ukwiili poseban, neobino veliki prilog
od prisutnog naroda: 1752. Noem. 22. Kade barjake 6 odnee iz crkve u
Banat, izprosismo 12 f. 30 k." to svedoi o velikom odjeku ovog dogaaja meu Srbima u itavom Pomoriju, ne samo u Aradu.
O prisustvu ruskih oficira u Aradu 1752. godine govori i sledei
zapis: 1752. apr. 27. Za proskomidiju ot Moskala, 15 k."21
21 Oigledno grekom, prilog od Moskala" upisan je pod stavkom rashod. S obzirom na dvojako znaewe termina proskomidija" mesto u oltaru i prvi deo liturgije
74
Od povratnika iz Rusije u poseti starom zaviaju ve je spomenut
Petar Tekelija. Bilo je i drugih: 1757. ijunija 14. predade G. hadna
Mihailo ivanovi iz Rusije za oca jedan sarandar i za mater, to jest
12 f. 22 1/2 k." Sasvim je mogue da su pomenuti hadna (zastavnik)
Mihajlo ivanovi i kornet Mihajlo ivanov iz komande generala
Jovana Horvata, zapovednika Nove Srbije,22 jedna te ista linost.
6. Razni zapisi
Od mnogih drugih zanimqivih zapisa izdvajaju se sledei:
1752.
1755.
1758.
1760.
1761.
1765.
1766.
1767.
1768.
17. [apr.] Sari pokrtenici, 30 k.

29. dekevrija prestavi se maija Arhimandritova, 17 k.
Maija 1. Od babe Sele kade se prestavila to se nalo te smo
isprodavali koje u emu 7 f. 8 k.
Dekevrija 29. Primi od dulera to su odposlovali, to sede u
crkovnoj kui 4 f.
Aprila 3. Prodadosmo uki Boinu urdiju, Joana Drakule ene
to je dala u crkvu, 6 f.
Noevrija 10. Od Joanovi kukuruza kad smo prodali, 24 k.
Marta 9. Predado bau pokojnog Joana sviwara Petru
Graanov, 1 f. 42 k.
Marta 29. primi rez magistrata za pokojnu Stanu Mijailovu
6 f.
Marta 30. Prodadosmo bau u Adi23 babi Nemici, 35 f.
Sept. 30. to smo prodali zlatna dugmeta s prusluka pokojnago
ora Kalinovia 60 k.
Januarija 2. Prodado 1 1/2 amac cerkovni, 1 f. 50 k.
Junija 11. Prodado Joanu Miiu grane, 28 1/2 k.
Septevri 3. Prestavi se Vla u Adi, naosmo kod wega 10 k.
Dekevrija 31. Primi za akov vina, to je poklonio Sava Mojsin
u cerkvu, 3 f. 25 k.
Oktovrija 26. Dado to su iskopali raku jednoj siroti 30 k.
Marta 30. Troka koje zato, 80 k.
Prilog 1
Jorament ili zakletva epitropov24
Ja, imja: zakliwajusja vsemoguem Bogom vo Svjatej Trojice slavimom,
preistoju Bogorodicjeju i vsemi svjatimi, da hou i dolen jesm po mojeju
ovde je verovatno re o prilogu za zdravqe ivih i za spomen umrlih (poimence) kad u
toku proskomidije svetenik priprema asne darove.
22 Qubivoje C e r o v i , Srbi u Ukrajini, Novi Sad 2002, 64.
23 Na mapi Emerika Rutkaja iz 1755. godine, oko Arada vide se rukavci Moria i
nekoliko renih ostrva, ada. Ovde pomenuta Ada verovatno je naziv koji su Araani koristili za jedno od tih ostrva sa obradivim zemqitem, gde su imali bate.
24 Prepis ovog teksta objavio je prota Stevan Raji u napisu: Tutorska zakletva,
Bilten Srpskog pravoslavnog vikarijata u Temivaru, H, 2 (38)/1981, 5960.
75
hristijanskoj sovjesti vovjerenuju mwe slubu epitropstva cerkve seja hrama
Svjatih slavnih i pervoverhovnih apostolov Petra i Pavla userdno i priqeno obsluivati, prihodi i rashodi cerkovnija sovjestno i pravedno zapisivati. Nito jee to po mojeju sobstvenoj voqi na potrebu ili nepotrebu cerkovniju istoevati no vsje so soglasiju druini mojeja epitropov a najpae s
voproenijem preosveewejago gospodina episkopa naego podavati nam i
jego preosvetenstva vsje initi uradati i o prihodkov i polzje cerkovnej
vremeno i bezvremeno nastojati.
Ae li bi bezsovjestno i nepravedno na ubitak svjatija cerkve to libo
sotvorio i prihodke cerkovnija u novcu ili u inomu vidu zatail i na svoju potrebu upotrebil i crkvi ne izdal, da mi Bog ne pomoet i svjati apostoli da
mi sopernici budut na strawem sudje Hristovjem i ono cerkovno imjenije to
u dom moj otnesena i zataita budu da budetu ogw i da vse imjenije moje pojast i
poet vo istinoje.
Sego mojego joramenta cjeluju Hrista Boga krest, evangelije i obraz svjatih
apostolov ie da budut mwe na vsjako vremja pomonici.
Prilog 2
Pregled imena
1. Prilonici
Ioan Avaz
Janko Avramov
Adamko
Ilija Adamov
Ilija Adamovi
Aksentije
Jovica Alas
Aleksa
Nika Aleksin
Toma Aleksin
Ana, iz Peke
Andreja
Ari
Sima Arnaut
Kosta Arnautin
Petar Arnautin
Arsa
Petar Arsin
Marta Arsina
tevan Arsi
Jova Balaua
Joan Balaev
ivan Barjaktarov
Janko Batawac
Ilija Benda
Janko Berar
Joan Berarski
Mila Berarski
Joca Berberin
Rua Berberua
Sava Bearo
Nikola Bogani
Pavle Bogiwavi
Pavao Bodroanin
Toma Bodroanin
Boa
Arsa Boin
uka Boin
Janko Boin
Pavle Boin
Pera Boin
Doka Boina
Eka Boina
Marta Boina
Petar Boi
Todor Bokani
ivana Bowak
Pavle Bowak
Petar Bowak
Todor Bowak
Laza Brzakov
Stojan Bukal
Mija Bukalov
Pera Vasin
Petar Vasi
Joan Vasiqev
Marta Vasiqev
Vevka
oka Velikov
Veselin, dulerin
Aleksa Vla
Vasilije Vla
Gligorije Vla
Danilo Vla
ore Vla
Joan Vla
Mikora Vla
Mojsa Vla
Onul Vla
Petar Vla
Preda Vla
Toer Vla
Flore Vla
Vlajko
ivan Vlajkov
Neca Vlajkovi
Revka Vlah
Todor Vlaki
Ivan Vodeniar
Petar Vodeniar
Stojan Vodeniar
Toda Vodeniar
Toer Vodeniar
Mihajlo Vujin
Stoja Vujin
Boa Vuji
Doka Vuji
ivan Vuji
Stefan Vuji
ivan Vuji
ivan Vujiin
Ostoja Vujiin
Pera Vuenov
76
Gavrilo
ore Gaborov
uka Gaborov
Petar Gavrilovi
Joan Gelin
Janko Gerk
Mijailo Gerk
Nika Gerk
Palkov Gerk
Mija Glavati
Mihajlo Gojkov
Arsa Granatirov
Pera Granatirov
Petar Graanov
Pavao Grk
Teodor Grk
Hari Grk
Gruban
Dea Gruin
Pera Gruin
Tea Gruin
Stepan Gruji
Lazar Davidov
Damaskin
Laza Damjanov
Sava Divnin
Panajot Dimin
Pavle Dmitrov
Sima Dragalov
Joan Drakula
Mija Drbi
Pavao Drpaev
ivan Drpi
Ostoja Dugaki
Ostoja Dudlikapa
Duka, starac
ivan Duin
Stojan Dukin
Peja Dulerin
Andreja ermek
Sava ermekov
ivan orev
uka
Josa ukin
ura, dulerin
Janko urev
Jova urev
Mitar urev
Pera urev
Avram urin
Arsa ucin
ivan
Mihajlo ivanov
Mihajlo ivanovi
Georgije ivkiev
Mitra ivkiev
uka ivojnov
Stojan Zarubleni
Toer Zimandan
Vlajko Igwat
Ikonija, protopopina
Ilija
Jova Ilijin
Ana Ilin
Ioan Ilin
Ioan Ilin
Marta Ilina
Iluna
Nikolaj Jakovqevi
Jakinica
Jana
Janka
Janko, umar
Petar Jani
Jova Janiin
Jovan Janoev
Radivoj Janikin
Pavle Janin
Petar Janin
Jevra
Jekta Jezdivojev
Mija Jezdivojev
Sava Jezdivojev
Sima Jezdivojev
Sima Jezdin
Mijat Jeremijak
Pavle Jeremin
Jova Jereminski
Jerka
Jerko
Jerko, umar
Jova Jerkov
Manda Jerkova
Josa Jerkovi
Joan
Ilija Joanin
Mija Joanov
Sava Joanov
Sima Joanov
Joan, umar
Aleksa Joanovi
Petar Joviin
Josa
Joca, berberin
Nika Kazanxija
Toma Kazanxija
Kajica
Ana Kalinovi
ore Kalinovi
Kostadin Kalinovi
Konstantin Kalinovi
Avram Kapamaxija
Jova Kapetan
Sara Kapetanova
Ilija Kaplar
Jovan Kaplar
Mijailo Kaplar
Petar Kapra
Kata
Jovan Katana
Petar Katin
Kerbalta
Joan Kerean
Raka Keri
Sava Kiura
Sava Kiurski,
Kibirov
Adamak Kibirov
ore Kibirov
Lazar Kiulov
Nika Klaji
Ninko Klaji
Pavle Klai
Ioan Kluan
Marko Kluanov
Kluanovica
Janko Kolar
Marjan Kolarov
Mija Kostadinovi
Nika Kostadinovi
Nikolaj Konstantinovi
Josa Koniar
Petar Koniar
Kreki
Lazar Kreki
Lena Kreki
Marinko Kreki
Marko Kreki
Marta Kreki
Petar Kreki
Trifun Kreki
Krkbalta
Kuzman
Petar Kulunxija
Lazar, iz Jenove
Marija Lazareva
Grigorije Lazarov
Maksa Lazarov
Sava Lazin
Lapadat
Leka
Maksa Lijanin
Joan Litriin
Pavle Litriin
Kosta Lupi
Maksa
Androi Mali
Jaka Mali
Manojlo
Dima Manojlov
Joan Manojlovi
Nera Manojlovi
Mara, popadija
ivan Marin
Arsa Marinkov
Marko
Mija Markov
77
Pavle Markov
Petar Markov
Mija Markuanov
Nedeqko Mezimkin
Mera, sin Jakova
Mija
Stana Mijailova
Pera Mijatiev
Pera Mijatov
Pavle Mijin
Pavle pop-Milankov
Ioan Milanovi
Jova Miliev
Joan Milovanov
Ninko Milosavqev
Josa Miloev
Milutin, dulerin
Joan Miokov
Joan Mitrov
Luka Mitrov
Sava Mitrov
Jova Mihokov
Dimitrije Miin
Mitar Miin
Andreja Mii
Dimitrije Mii
Janko Mii
Joan Mii
Pera Mii
Jelka Miieva
Jova Mikov
Mikovica
Mihailo
Pavle Mojsejev
Pavao Mojsin
Pavle Mojsin
Sava Mojsin
Jovka Mojsina
Stevan Moler
Stepan Momirov
Momilo
Damjan Mutavi
Neda
Neca
Jova Nein
Ostoja Nei
Pavle Nei
Nikola
Georgije Nikolin
Jova Nikolin
Ana Nikolina
Ana Nikoliina
Nikoliinica
Ninko
Novakov
ivana Novakovi
Petar Novakovi
Andreja Okalovi
Joan Olikov
Stojan Olikov
Olikovica
Ostoja
Pavao
Pavle, iz Perwavora
Pavle, kasapin
Pavle, sluga
Gligorije Pavlov
Palinka
ore Palinka
Jova Palinka
Luka Palinka
Mikleu Palinka
Teodor Vla Palinka
Panajot
Miko Pejin
Petar
Stana Petkova
Petran
Ioan Petrov
Jova Petrov
Josa Petrov
Marko Petrov
Ana Petrova
Marko Petrovi
Pavel Petrovi
Joan Pivar
Nikola Popov
Pera Popov
Damaskin Popovi
Ioan Popovi
Pera Popovi
Teodor Popovi
Toer Popovi
Joan Popovi
Nikolaj Popovi
Pavle Popovi
Ioan Prvulov
Putinica
Joan Ragi
Radivoj, iz Torwe
Mija Radovanov
Radojica
Rajica
Novak Ranisavqev
Revka, starac
Maksa Revkin
Rista
Marko Ristin
Jano Romi
Jevta Romi
Josa Romi
Mili Romi
Vasile Rumun
Eva Rumun
Ioan Rus
Petar Rus
ivan Rusmirov
Doka Rusmirova
Arsa Sabov
ivan Sabov
Ivan Sabov
Mitar Sabov
Petar Savi
ivan Savev
ivana Santraeva
Marija Sanakova
Ioan Sapunxija
Jova Sapunxija
Mihailo Sapunxija
Pavle Sapunxija
Petar Sapunxija
Rada Sapunxija
Rista Sapunxija
Todor Sapunxija
Sara, pokrtenica
haxi-S[ve]tomir
Joan Sviwar
Josa Svirac
uka Sedi
Ivko Sekeruevi
tefan Sekretar
Sela, baba
Arsa Seanac
Arsa Seanski
Dema Seanski
Ilija Seanski
Sibinka
ivan Sivev
Jova Simiun
Avram Simixija
ore Simixija
Lacko Simonovi
uka Slatina
Mara Slepa
ivan Sokeri
Stanko Sokeri
Solak
Andrija Stankov
Jevta Stankovi
Rista Stankovi
Mijailo Starac
Stevan, kapamaxija
Steja, iz ule
Sava Stejin
Stepan, iz Perwavora
Stepanov
Suba Stepanov
ivan Stovratov
Marko Stovratov
Pavao Stovratov
tevan Stovratov
Jelka Stojanovi
Lazar Stojanovi
Rista Stojanovi
Stoiqko
Stoiko
Jova Subin
78
Josa Subin
Joan Teleanin
Petar Teleanin
Teodora Teleanin
Ana Teleka
Ana Tekeli
Branko Tekeli
Joan Tekeli
Marica Tekeli
Marija Tekelija
Miko Tekelija
Marija Tekelina
Ana Tekeli
Konstantin Tekeli
Petar Tekeli
Teodor, iz Vaarela
Nika Teodorovi
Todor
Joan Todorev
ivan Todorev
Jovan Todorev
Toer, krmar
Kosta Tomin
ira
Arsa iri
Arsenije iri
Kuzman oravi
ivan urija
Jova urija
Marko urija
Mitar urija
Mihaq urija
Sava urija
Toda urija
ira uri
Ioan uulov
Ana uulova
Arsa ucin
ivan ucin
Mitra Fickovqeva
ivana Flajna
Stoja Forgi
Marko Fugi
Jova Hadvaz
Mirko Hadna
uka Hadnaev
Hari
Rista Haria
uka Harnaev
Jova Hinvazov
Jerko Ciganin
Lapadat Ciganin
Mana Ciganin
Nikola Crveni
Cveja Crni
ivko anadac
Marija anadac
Jova ain
Lazar ai
Georgije ai
Mia ai
izmexija
Jovan izmexija
Mitar izmexija
Toa oain
Jovan okovqev
oninica
ivan arac
ivana arac
andi
Raka areni
Sima ipo
Pavao ipoev
tevan
Georgije opul
2. Svetenstvo i monatvo
Hristifor Gri
uka
Joan
Maksim
Joan Mijatov
Petar Krsti
Mijat
Milanko
Georgije Popovi
Sinesije (ivanovi),
vladika
Joan (Feldvari), jerodijakon
3. Uiteqi
Joan Pavlovi
otac Petar Krsti
otac Maksim
4. Crkvewaci Avram
Arsa
Vlajko
Lazar
Maksim (Maksa)
5. Bakalniari i krmari
Aleksa, kafexija
Avram, krmar
Ari, krmar
Vlajko
Gavrilo
Damaskin
Paja Davidov
Marko
Manojlo, krmar
Joan Popovi
Arsa Seanski, trgovac
6. Nadniari
Joan Drakula
Pavle Nei
Nika Crni
79
7. Zanatlije i vojna lica Veselin, dulerin
ivan, sabov
Joan, pandur
Marko, sabov
Mata, kolunxija
Mija, berberin
Miko, kulunxija
Mojsa, pupinter
Pavle, sapunxija
Rua, berberua
Rada, sapunxija
Filip, lakatu
THE FIRST TRUSTEE DIARY OF TEKELIJA'S CHURCH IN ARAD

(PART THREE, 17521768)
by
Boidar Pani
Summary
This part of the presentation of the first trustee diary of Tekelija's church discusses the main items related to income and expenses from 1752 to 1768, when the throne
of the Arad Eparchate was held by the Bishop Sinesije (ivanovi). Short notes of the
trustee in the vernacular Serbian language of that time reflect many details from
everyday life of the inhabitants of the great town of Arad in mid-18th century: folk customs, professions of the inhabitants of Arad of that time, organization of the religious
school, relations with the representatives of the Serbian nation from other places, common life with the inhabitants from other nations. It also mentions ordinary inhabitants
of the great town of Arad, as well as renowned historical figures members of the
Tekelija family, Stefan Tenecki and others. By his dedication to his mission, engagement in all church activities, even in the administrative ones, there stands out the extraordinary figure of the Bishop Sinesije (ivanovi).
UDC 726.7(498 Bezdin)

271.2-788:929 Kirilo
Stevan Bugarski
O BORAVKU I GROBU PROTOSINELA KIRILA

(CVETKOVIA) U MANASTIRU BEZDINU1
SAETAK: Protosinel Kirilo2 (Cvetkovi) proveo je posledwe godine ivota u manastiru Bezdinu (sada u Rumuniji, Eparhija temivarska). Iz do sada nepoznatih beleaka bezdinskih monaha dolazi se do novih saznawa o dolasku protosinela Kirila u Bezdin, o uslovima wegovog
boravka i o grobnom mestu.
KQUNE REI: Protosinel Kirilo, manastir Bezdin
O boravku protosinela Kirila u manastiru Bezdinu i o wegovoj

smrti doznao sam poneto iz pisawa starih bezdinskih monaha, do kojih sam doao vie igrom sluaja.
Dugogodiwi bezdinski stareina iguman Pantelejmon (Doen)3
ostavio je biografske beleke o mnogim bezdinskim monasima,4 pa i o
protosinelu Kirilu. Prema wegovoj beleci, dolazak protosinela
Kirila u Bezdin zbio se ovako:
1 Ovaj se napis nadovezuje na prilog Gorana Komara: Bokeki i dalmatinski ispovjednik Pravoslavqa protosinel Kiril Cvjetkovi (17911857), Zbornik Matice srpske
za istoriju, 7778/2008, 6975.
2 U bezdinskim zapisima vodi se preteno kao Kirilo, ali i kao Kiril.
3 Roen u Poitequ (upanija Liko-Krbavska) 1875, svrio je Monaku kolu u
manastiru Hopovu 1898, zamonaen je u manastiru Bezdinu 1899, rukopoloen iste godine. Boravio je u vie manastira Temivarske eparhije, najdue u svom postrigu, i opsluivao razne parohije; godine 1945. vraen je u Bezdin i tu kao stareina ostao do
smrti 1960. godine.
4 U stvari, on je ispisao dva registra velikog formata, skoro istovetna po sadraju; jedan je naslovqen Beleke o bratstvu i manastiru Bezdinu", a drugi Opis manastira Bezdina od 1529. god.". Po izgledu, poeo je pisati u jednom registru oko 1920, a
dopisivao je posle 1945; sreeni i neznatno dopuweni tekst prepisao je zatim u drugi
registar. Nijedan nije potpuno sauvan, nego im je istrgnuto po vie desetina listova.
Deo sauvanih biografskih beleki, prema novijem prepisu, poeo je objavqivati jerej
Blagoje obotin pod naslovom Biografije bezdinskih monaha, u publikaciji Glasnik.
Crkveni asopis Srpske pravoslavne eparhije temivarske", broj za godinu 2005 (izaao
2006), 7890 (tekst o protosinelu Kirilu na str. 8285); isto za 2006 (izaao 2007),
124130.
82
Godine 1842. pomilovan je od Frawe Josifa , s tim da daqe robovawe
nastavi u jednom od srpskih manastira; odreen mu je manastir Bezdin.5
Bratstvo manastira Bezdin odralo je 13. avgusta 1842. bratsku
sednicu, na kojoj je protosinel Kirilo primqen u manastir:
Br. 10/842.
Zapisnik bratske sednice bratstva manastira Bezdina od 13. avgusta 1842. godine.
Jeromonah, paroh ibeniki, Kirilo (Cvetkovi), bivi inogda u
Dalmaciji, svevisoajim pomilovanijem iz Glubieskago, v weme prebivanije zatvora otpuen i v manastirje vsevisokijem raspoloenijem prevashoditeqstvenago gospodina Grafa kancelara, proeja kazni svojeja vremja izdrati imui, uputstvujetsja sjemo milostivijem pisanijem Jego
Visokopreosvetenstva Episkopa naego od 12. maja t.g.
Zakqueno jest: Shodnija radi vjedomosti i upravqenija naego, sije
istoje zdje naznaiti.
Ne otkrivajui izvor, iguman Pantelejmon navodi i detaqe o kaznenom amovawu protosinela Kirila u Bezdinu:
Kad je protosingel Kirilo (Cvetkovi) doao u Bezdin da i daqe robuje, bratstvo manastira Bezdina sazidalo mu je jednu malu sobu na tavanu manastirskom sa severne strane: 2 m iroku, 3 m dugaku, 2 m visoku,
sa dva mala prozoria od tavanskog zaeqa, a u jednom kraju klozet.6 I
ovde je amio muenik srpski pune tri godine dana.
Kao dopunsku potvrdu iwenice da je protosinel Kirilo ve
1842. bio u Bezdinu, iguman Pantelejmon pomiwe pismo profesora Zadarske bogoslovije Petra Lupulova upueno arhimandritu Samuilu (Maireviu)7 23. marta 1843, u kojem, izmeu ostalog, stoji: Pozdravite
protosingela Kirila (Cvetkovia), heroja i muenika za Pravoslavqe u
Dalmaciji".
Protosinel Kirilo je tako robovao do 12. februara 1846. godine,
a zatim je ostao u Bezdinu kao iteq i sabrat; godine 1847. godine konano je primqen u bratstvo.8
5 Navodi u ovom napisu za koje nije naznaen izvor potiu iz rukopisa igumana
Pantelejmona. Pri navoewu je primewen savremeni pravopis i ispravqene su oiglene
greeke, ali su zadrane autorove osobenosti, pa i nedoslednosti u prepisivawu starijih tekstova iz manastirskog arhiva.
6 Ta prostorija i sada postoji na tavanu manastirskog konaka.
7 Roen u Somboru 1803, svrio je prava i bogosloviju; zamonaen 1826. u manastiru Kruedol; bio je profesor Bogoslovije u Vrcu, zatim u inu arhimandrita upravqao
manastirom Svetoga ura na Brzavi 18341839. i Bezdinom od 1839. do rukopoloewa
za episkopa temivarskog 1853; izabran 1864. za mitropolita karlovakog i patrijarha
srpskog. Umro je 1870.
8 Avtobiografija protosinela Kirila Cvjetkovia i wegovo stradawe za Pravoslavqe, Beograd, 1898 (u daqem tekstu: Avtobiografija), 247.
83
Iguman Pantelejmon ostavio je podataka i o daqem boravku protosinela Kirila u Bezdinu:
Aktom 69/1849. od 19. februara 1849. Preosveeni episkop temivarski, po nalogu Jego Svjatosti gospodina patrijarha naego9 od 17.
tekuih, jee izvestije esnosti Vaeja Cvetkovia protosingela povedenija za celoje vreme od kojego on v Bezdiwe nahoditsja prislati mu,
sim preporuujem estnosti Vaej da nam voprosnoje izvestije podneti
uskorite".
Arhimandrit bezdinski 1. marta 1849. godine odgovara Preosveenom
episkopu Pantelejmonu (ivkoviu) izmeu ostalog, sledee:
Probavqenoje Jego protosingela Cvetkovia v Bezdiwe vreme na dva
perioda uzob razdeliti se moet, i ubo: Perva, na etiri qeta, jae on
pod vidom vsevisoajeje umekanije jego kazni provel; Vtoroje, na poslqedniji tri qeta, jae jako svobod i i posle svi vremene bratstvu manastirskomu priisqeni sobrat probavil jest.
O povedeni ubo esto pominajemago protosingela Cvetkovia v pervom periodu spadajuem, imate, Vae Visokopreosvetenstvo, pokorwejeje moje pod 3. februara 1846. qeta podnesenije i na pohvalu kasajueje
in sluaeje izvestije.
Ne mogu ni o sem, jae teenijem posqedwa tri qeta imjejae povedeni jego ono razvje dobro rei: povnegda toje po pervom izvestiju, miroqubivi, esni i primjerni Cvetkovi, ot posqedujuim vremeni sam sebje podoben ostal i novija o ime ukraen jest dobrodjeteq otkril jest.
A tija sut: iskrenost, vjernost i priqeenije, s kojimi i sluba cerkovnaja povjerena jemu soborni struki ikonomieskija, od vremeni priisqenija svojego bratstvu bezdinskomu dae do sego dne otpravqajet" itd.
Svakako je na osnovu ovakvog i slinih izvetaja protosinel Kirilo 1852. godine nagraen pravom noewa crvenog pojasa.10
Pretpostavka je da je protosinel Kirilo kao sabrat bezdinski
preduzeo i pokloniko putovawe u Fruku goru; za to je dobio dozvolu
od episkopa temivarskog Pantelejmona (ivkovia); u pismu arhimandritu Samuilu (Maireviu), koji se tada slubeno bavio u Plakom, on se izviwava to je dozvolu i blagoslov uzeo od vladike, a
pravda se arhimandritovim odsustvom (bili ste daleko"). Poto se on
Samuilu obraa kao arhimandritu, ovo pismo mora da je pisano najkasnije 1852. godine, jer je neposredno zatim ovaj postao temivarski
episkop.11
Od arhimandrita bezdinskog Isaka (Doena)12 doznao je prota
Dimitrije Ruvarac datum smrti protosinela Kirila: 28. septembar
9
Re je o mitropolitu i patrijarhu Josifu (Rajaiu).

Avtobiografija, 248249.
11 Iguman Pantelejmon veli da je pomenuto pismo bilo i posledwe u wegovom [to
jest Kirilovom] ivotu", to ne stoji, s obzirom da je i u godini svoje smrti pisao sinovcu pop-Nikoli.
12 Roen u Poitequ (upanija Liko-krbavska) 1850, svrio je Gimnaziju i Bogosloviju u Sremskim Karlovcima; zamonaen je u manastiru Gomirje 1876. i rukopoloen
10
84
1857.13 Iguman Pantelejmon navodi 29. septembar, ali su mu poznate podrobnosti oko sahrane:
Sahranu je izvrio jedan jeromonah iz manastira Bodroga14 sa bratstvom manastira Bezdina; pogrebu je prisustvovao akon varjaki Zaka
Stojanovi i rumunski svetenik iz Sekusia, pop Kosta.
Isto je arhimandrit Isak saoptio proti Dimitriju Ruvarcu informaciju (prema jednom pismu arhimandrita bezdinskog Sergija (Kaanskog)15 od 9. oktobra 1857), da je protosinel Kirilo sahrawen u manastirskoj porti, uz svoju naznaku da spomenika nikakvog nema; takoe
je, pozivajui se na kazivawe bratstva, saoptio da je protosinel Kirilo poloen u malu kosturnicu do junijeh vrata, jer mi mlai rekoe da su tu i pokojnog igumana Nikanora sahranili, i da se vidi jo
sanduk unutri".16
Prireujui kwigu Avtobiografija protosinela Kirila Cvjetkovia i wegovo stradawe za Pravoslavqe (Beograd, 1898) prota Dimitrije
Ruvarac je, izmeu ostalog, naveo sledee rei Toma Krstova Popovia:
No ako Cvjetkovi za ivota ne bi te sree da wegova postojbina
Primi opet svoje djete" i po samrti U svom poqu da mu groba, svojim
cvjeem grob mu kiti", to sada, poslije toliko godina, kad se bura sasvim
utiala, duguje mu svojta, duguje mu manastir Savina, duguje na dijecezalni vladika i cijela opina hercegnovska, da mu kosti, bez svake huke i
buke, ba kao to je vladika Petranovi prenio one arhimandrita Zelia, prenesu u otaxbinu i sahrane kraj manastira Savine, kome je pokojnik
pridruen bio.17
U vezi s tim, a imajui u vidu saoptewe arhimandrita Isaka, ustvrdio je da se ta rodoqubiva eqa g. Tomina ne da izvesti, jer se
upravo ne zna mesto gde je poloeno izmueno telo Kirilovo".18
Meutim, izgledi su da saoptewe arhimandrita Isaka o grobu
protosinela Kirila nije pouzdano.
iste godine. U in arhimandrita unapreen je 1893; bio je nastojateq manastira Gomirja
18761889, Hopova 18891895, Bezdina 18951919, kada je penzionisan. Od tada je iveo
po raznim manastirima, a umro je u Bezdinu 1928. godine.
13 Avtobiografija, 254.
14 Manastir Bodrog nalazi se na svega petnaestak km od Bezdina, i do jerarhijske
podele (1864) pripadao je Karlovakoj mitropoliji u okviru Aradske eparhije.
15 Roen u Sentomau (sada Srbobran) 1813, svrio je Filozofiju i Pravo u Peti i Pounu i Bogosloviju u Sremskim Karlovcima; zamonaen je i rukopoloen 1839;
upravqao je manastirom Beoin, bio patrijarki mandatar u Budimu 18481853. U Bezdinu je preuzeo upravu 1853, ali je od 1855. administrirao i Gorwokarlovaku eparhiju.
Izabran je za episkopa gorwokarlovakog i rukopoloen decembra 1858, umro je januara
1859. godine.
17 Avtobiografija, 256; navod iz kwige Herceg-Novi u spomen petstogodiwice mu,
Zadar, 1884.
85
Prvi koji je posumwao u wegovu pouzdanost bio je bezdinski iguman Josif (Proti).19 On je imao Avtobiografiju odmah im je izala
i potpisao se na woj: Svojina Josifa Protia, Ketfeq, 1898", a o
grobu protosinela Kirila ostavio je na nekom listiu sledeu zabeleku:
Po kazivawu manastirske stare i dugogodiwe kuvarice Julke Popovi roene u Peki, prozvane Mamika, protosinel Kiril (Cvetkovi) je
sahrawen sa severne strane pored crkve, gde ima kameniti krst bez postoqa, koji krst oznauje da je tu protosinel Kiril Cvetkovi sahrawen, a ne u grobnici do junih vrata, kao to pie u Avtobiografiji
protosinela Kirila Cvetkovia, strana 255.
U grobnici do junih crkvenih vrata sahrawen je arhimandrit Gedeon
(Cveti), koji je 6. novembra 1878. umro u 60. godini ivota, i iguman
bezdinski Nikanor (Nedeqkovi), koji je umro 23. avgusta/4. septembra
1894; iveo je 47 godina.
Potpisani je bio tada u manastiru kada je iguman Nikanor (Nedeqkovi) umro i u grobnici do junih vrata sahrawen. Ta grobnica je tako
mala, da nije moglo biti vie sahrawenih osim arhimandrita Gedeona
(Cvetia) i igumana Nikanora (Nedeqkovia).
Ovo je bratstvu bilo znano i prenosilo se s narataja na narataj. Jeromonah Miron (Nenadov),20 piui 1932. o manastiru Bezdinu,
napomenuo je:
Vredno je spomenuti ime jednog zaslunog Srbina, protosinela Kirila (Cvetkovia) Umro je ovde, u manastiru Bezdinu a sahrawen je
pored manastirskog hrama prema zvoniku sa severne strane, bez da ima kakovo obeleje ili spomen-plou Pisac ovih redova, kao sabrat manastira Bezdina, vie puta mu je grob tamjanom okadio, vinom prelio i opojao
molitvama za upokojene.21
Iz ovog kazivawa jeromonaha Mirona proizilazi da je u meuvremenu s groba nestao krst bez postoqa", na koji se svojevremeno pozivao iguman Josif (Proti).
Slina tvrdwa nalazi se kod igumana Pantelejmona, ali izraena
precizno i bez svakog dvoumqewa:
19 Roen u Kikindi 1867, zamonaen u Bezdinu 1892. i rukopoloen iste godine.

Rukoproizveden je za igumana 1924, sluio je na parohijama i pri Eparhijskoj upravi; manastirom Bezdin upravqao je 19281944. Umro je 1949.
20 Roen u Ketvequ 1889, zamonaen u manastiru Rakovcu 1915, svrio je Monaki
teaj u Sremskim Karlovcima. Rukopoloen je za jeroakona 1919, za jeromonaha 1920. godine. Tada se vratio u Eparhiju temivarsku i sluio uglavnom na parohijama; 1930. Za
namesnika je postavqen u Bezdinu, a kasnije je opet opsluivao parohije. Umro je 1949.
21 Prilozi za povest manastira Bezdina u Banatu, Duhovna straa, , 4/1932, 218.
86
Protosingel Kirilo sahrawen je u manastirskoj porti s leve strane
enske preprate, 3 m daleko od zida.22
U to je on bio ubeen, pa se s protom temivarskim Slobodanom
Kostiem dogovarao da mu se podigne spomenik, kao i arhimandritu
Isaku (Doenu)".
Svoju beleku o protosinelu Kirilu zavrio je sledeim reima:
Godine 1913. primila je uprava manastira Bezdina jednu molbu od
uprave manastira Savine, u kojoj se moli uprava manastira Bezdina da
izvesti upravu manastira Savine da li se zna za grob muenika Kirila
(Cvetkovia), jer bi dalmatinski narod srpski eleo da sina svoga Kirila prenese kosti u wegov roeni zaviaj.
Zbog zapleta na Balkanu stvar je legla.
Prema tome, iz beleaka bezdinskih monaha proizilazi:
da protosinel Kirilo (Cvetkovi) nije stigao u Bezdin 1846,
kako se do sada tvrdilo, nego 1842;
da nije doao u Bezdin po izdranoj dvadesetogodiwoj robiji,
nego da posledwe etiri godine odlei u manastiru kao zatvorenik;
da mu je u Bezdinu ograen posebni prostor kao zatvorska soba,
na tavanu konaka;
da je 1846, po navrewu dvadeset godina robovawa, izaao iz
zatvorske sobe i daqe ostao u manastiru;
da je 1847. konano primqen u manastirsko bratstvo;
da je od svoga dolaska pa do smrti bio primernog vladawa, te da
su o tome bezdinski arhimandriti pohvalno pisali temivarskim vladikama, a ovi karlovakim mitropolitima;
da je on, ipak, i po svom osloboewu bio pod nekakvom prismotrom dravnih vlasti; to proizilazi iz tona pisma arhimandrita bezdinskog Sergija (Kaanskog), upuenog iz Plakog namesniku bezdinskom (Vi znate bive izvanredno stawe pokojnoga Protosinela, zato
je nudna sva predostronost"23), ali i iz iwenice da niko od eparhijskih dostojanstvenika nije doao na wegovu sahranu, kao, uostalom,
ni pravoslavno svetenstvo iz okolnih mesta;
da je grobno mesto protosinela Kirila poznato, da je u starini bilo obeleeno krstom bez natpisa, ali je to obeleje, najverovatnije poetkom HH veka, ukloweno;
da je manastir Savina 1913. godine nameravao da izvri prenos
posmrtnih ostataka protosinela Kirila iz Bezdina u wegov rodni
kraj, ali zbog ratova koji su tada voeni, to nije uiweno.
Sticajem raznih nepovoqnih okolnosti, arhiv manastira Bezdina
samo je delimino sauvan. Na inicijativu Temivarskog odbora Matice srpske zapoeto je pre nekoliko godina sreivawe arhiva Eparhije
22 U tekstu koji je objavio jerej Blagoje obotin (navedeno delo, str. 85) stoji (pogreno raitano ili pogreno odtampano) 8 m.
87
temivarske. Beleke bezdinskih monaha, do kojih se dolo vie sluajno, dragocene su, ali svi su izgledi da e se, po sreivawu manastirskog arhiva, nai i drugi podaci o ovom predmetu.
ON THE STAY OF PROTOSYNGELLOS KIRILO (CVETKOVI)

IN THE BEZDIN MONASTERY
by
Stevan Bugarski
Summary
Protosyngellos Kirilo (Cvetkovi) spent the last years of his life in the Bezdin
Monastery (now in Romania, the Eparchate of Timisoara). On the basis of the so-far
unknown notes of the Bezdin monks, one gets new insights into the arrival of Protosyngellos Kiril to Bezdin, into the conditions of his stay and the place of his grave.
UDC 94(497.113 Sremski Karlovci)1840"
arko Dimi
POPIS CARSKO-KRAQEVSKOG SLOBODNOG

VOJNOG KOMUNITETA KARLOVACA IZ 1840. GODINE
SAETAK: U ovom radu autor objavquje jedan popis stawa Vojnog komuniteta Karlovaca iz 1840. godine. Dokument je preveden sa nemakog jezika. U wemu je saeto popisana kompletna administracija komuniteta, sa
spiskom imena inovnika, pravoslavnih i katolikih svetenika, iteqa, uvara, lekara fizika varokih, ranara hirurga itd.
KQUNE REI: Izvetaj vojnog komuniteta Karlovaca, dr Konstantin Peii, Ilija Okrugi, brojno stawe stanovnika, brojno stawe stoke,
broj kua, optinske zgrade i dr.
Za izuavawe prolosti naih gradova i naseqa, od izuzetnog su

znaaja popisi istih, koji su saiwavani u odreenim vremenskim periodima, najee svake 34 godine, nekada i ee. Kada se radilo o
vanrednim situacijama (ratovi, elementarne nepogode, poari i zarazne epidemije, kao to su kuga i kolera), tada su ovi popisi pravqeni
svake godine, retko dva puta godiwe. Ovi izvetaji raeni su prilino precizno i sluili su kao pregled, tj. statistiki podaci i viim institucijama vlastima u Monarhiji.
Jedan takav redovan popis, koji se odnosi na Sremske Karlovce
potie iz 1840. godine. Originalan dokument pisan je nemakim jezikom na est strana, uvezan u 4 lista ili osam strana, 39 h 24 sm formata.1 Posebno je vredan i zbog toga to je popis izvren uoi znaajnih dogaaja koji su, za nepunu deceniju usledili i ostavili dubokog
traga kako na stanovnitvo Karlovaca, tako i na samu varo Sremske
Karlovce. Re je, dakako, o dogaajima iz Narodnog pokreta 1848/1849.
godine u kome su se Karlovci i Karlovani nali u wegovom sreditu,
tj. epicentru.2
Do 1835. godine na Habzburkom prestolu nalazio se reakcionarni Frawa ,3 koga na prestolu nasleuje, sve do revolucionarnih zbiva1
ASANUK (VARIA) 1840.

Kosta P e t r o v i , Sremski Karlovci kroz istoriju, Kalendar Matice srpske 3,
Novi Sad 1957, str. 49.
3 Franc () (17681835) Car Svetog rimskog carstva 17921806. i car Austrije do 1835. kao Franc .
2
90
wa iz 1848/49, slaboumni i nesposobni Ferdinard.4 Dravni aparat je
bio neefikasan, administracija glomazna i troma, najee zavisna od
zajmova finansijskih magnata, kojima je morala da pribegava zbog stalne finansijske krize i porasta dravnih dugova5 iz kojih se carevina
teko izvlaila jo od ratova sa Napoleonom. Svaki pokuaj reforme
sudarao se sa nepremostivim preprekama. Vrhunac ovih kriza desie se
u 1846. godini, kada je nerodica izazvala glad skoro u celoj dravi.
Posledice su bile bankrotirawe, pobune gladnih i osiromaenih u
celoj monarhiji. Dravni dug tada se popeo do, za tadawe prilike,
basnoslovnih 748.000.000 ilinga, a papirni novac je preplavio zemqu.6
Ekonomsko-socijalni i politiki razvitak Srema u H i HH
veku odraavao je stawe i u ostalim krajevima Ugarske i pored toga,
to se nalazio u tzv. provincijalu. Brojno stawe stanovnitva u Sremskoj upaniji od kraja H veka, kada je bio na najnioj taki (1789.
godine bilo je 82.151 stanovnika), da bi taj broj 1834. godine bio
92.560, 1835. godine 94.011 stanovnika i 1840/41. oko 96.058 stanovnika.
Dakle, broj stanovnika je, posle 1835. godine, bio u laganom porastu, da
bi, uoi Srpskog narodnog pokreta ili revolucije 1848. dostigao broj
od 102.202.7 U Karlovcima u ovom periodu belei se opadawe stanovnitva: 1831. broji 4.098 stanovnika, a prvi sledei objavqeni popis potie iz 1854. godine i u Karlovcima se belei podatak o 3.559 stanovnika.8 Uzrok ovakvom stawu naen je u nekoliko iwenica: iseqavawe
zbog slabog materijalnog stawa i loih zdravstvenih prilika koje, su
koliko je za sada poznato, veoma uticale na broj stanovnika u Karlovcima. U godinama 1830, 1831, 1832, 1842, 1850, 1854, 1858. zabeleeno je
vie umirawa nego raawa stanovnika, a u godinama 1833, 1837, 1838,
1844, 1855, 1856, 1857. prirodni prirataj je proseno bio 33. Od 1836.
do 1850. godine umrlo je 2.027 stanovnika, meu kojima blizu 800 dece
do deset godina. Zaudo, statistike tablice izriito napomiwu da tih
godina nije bilo nikakvih epidemija.9 Ipak, u bolnikim protokolima
Gradske bolnice, u periodu od 18381845, zabeleene su sledee bolesti: bogiwe, suica, malarija, crveni vetar, trbuni tifus, srdoboqa,
skorbut, crveni katar, zapaqewe plua, zapaqewe porebrice, sifilis,
gonoreja, reumatizam, reumatina groznica. Potrebno je naglasiti da su
veliki broj bolesnika u bolnici bili stranci. U Karlovcima je tri
puta harala i kolera, u dva navrata u ovom periodu 1831, 1849. godine i
kasnije 1866.10 Veoma je vaan ovaj izvetaj iz 1840. godine, koji u jednoj stavci obuhvata i brojno stawe domaeg stanovnitva.11 Prema po4
5
Ferdinand (17931835) Car Austrije 18351848

Slavko G a v r i l o v i , Srem u revoluciji 18481849, SANU ka 43, Beograd 1963,
str. 2.
Slavko G a v r i l o v i , isto , str. 2.
Isto , str. 3.
8 Isto , str. 7.
9 Dr Risto J e r e m i , Prilog istoriji zdravstvene kulture Sremskih Karlovaca od
1772. do 1872. godine, Beograd 1940, str. 89.
10 Isto , str. 9.
11 Isto , str. 10.
6
7
91
pisu iz 1839. brojno stawe domaeg stanovnitva iznosi zajedno 4.661,
od toga mukih stanovnika 2.200, enskih 2.150 i stranaca 311. Karlovana ima 4.350, to predstavqa znaajan porast uoi nastupajuih
ratnih dogaaja. Ovaj popis, pored broja stanovnika, obuhvata i sledee
popise: magistratsko, policijsko, bezbedonosno i sanitetsko osobqe,
zatim svetenike pravoslavne i katolike, uiteqe, umare, putare,
oxaare, intere, uvare, etvrtinare, spoqno venike, broj kua, optinske zgrade, posede, brojno stawe stoke, godiwe obaveze u novcu i
naturi, znamenitosti, kole, objekte u vlasnitvu varoi i magistrata, sve do varokih zatvora. Na ovom popisu nema profesora i uiteqa
Karlovake gimnazije, Bogoslovije i Crtake kole i slubenika na
Mitropolijskom dvoru jer nisu pod ingerencijom magistrata, ve pod
ingerencijom Srpske pravoslavne crkve i mitropolita, kasnije patrijarha.
POPIS CARSKO-KRAQEVSKOG SLOBODNOG VOJNOG

KOMUNITETA KARLOVACA12
Magistratsko osobqe
1.
2.
Kapetan gradonaelnik Georg Klunovi fon Kampfberg

Sindikus Hajnrih Lampel13
1
1
Sindikus Franc Koska1

Gradski pisar Elijas (Ilija) Okrugi14
4.
5.
1. Magistratski venik Jovan Jovanovi
2. Magistratski venik porunik Maksim Sekuli
1. Kancelist Mojsije Stamatovi
2. Kancelist Franc Tupek
Policijsko i bezbednosno osobqe

1.
Policijski komesar Lazar Stoievi
2.
Policijski adjunkt Petar Vomovi
12 ASANUK (VARIA) 1840. Pregled (popis) carsko-kraqevsko slobodnog vojnog komuniteta Karlovaca.
13 Hajnrih Lampel, sindikus privremeni stareina Karlovakog magistrata.
Pre 18391842. boravio na slubi u Karlovcima, ponaao se autokratski, nije voleo
Srbe, uz to i otvoreni neprijateq dr Konstantina Peiia varokog fizika, koga je
stalno tuakao Generalnoj komandi za nesavesan rad, estog izbijawa iz mesta, ugroavawa pacijenata, tui ga da je ispipavao" sindikov, tj. wegov rad, da navodi magistratske
inovnike na izdaju slubenih tajni, tuio ga je i za nemarnost i sl. Peii je ovo teko podnosio pa je pokuao da zameni radno mesto sa panevakim fizikom Vasilijem
Petroviem i napusti Karlovce. Kako je Hajnrih Lampel ve dosadio i Generalnoj komandi brzo je, ve 1. januara 1842. premeten sa slubom iz Karlovaca u Erdeq.
14 (Elijas) Ilija Okrugi, gradski pisar, otac potoweg kwievnika i katolikog
svetenika Ilije Okrugia Sremca (18271897).
92
3.
Gradski narednik
4.
Gradski kaplar
5.
Obini gradski vojnici
10
Sanitetsko osobqe
1.
Komunitetski fizikus Konstantin dr Peii15

Gelinek16
2.
Komunitetski ranar Petar
3.
Komunitetska babica Antonija Ruvaevi17
1
1
Duhovnici i uiteqi
1.
Katoliki upnik i dekan Johan Filipan
2.
Pravoslavni protoprezviter (protopop) Jovan Maksimovi
3.
Pravoslavni svetenik Simeon Jovanovi
4.
Pravoslavni svetenik Pane Maleti
5.
Pravoslavni svetenik Mojsej Stamatovi
6.
Pravoslavni svetenik Atanasije Popovi
7.
Pravoslavni svetenik Pane Nikoli
8.
Katoliki kapelan Ludvig Gecer
9.
Naduiteq Andreas Kosijak
15 Konstantin dr (Peji) Peii (18021882), lekar, pisac, javni i politiki

radnik. Jedan je od posledwih sledbenika Dositeja Obradovia. Po profesiji je lekar.
Slubovao je izmeu ostalih mesta i kao gradski fizik u Karlovcima, gde je na slubu
zvanino postavqen 16. maja 1835, a ve u septembru 1835. kupio kuu u Karlovcima od
Konstantina Janka Antule i postao karlovakim gradaninom. Za deputata u ciqu izbora
arhiepiskopa i mitropolita izabran je 1837. Bio je lini lekar trojici karlovakih mitropolita: Stefanu Stratimiroviu, Stevanu Stankoviu i patrijarhu Josifu Rajaiu.
Patrijarh Rajai ga je postavio za nadzornika karlovakih srpskih kola i za lana patronata Srpske velike karlovake gimnazije. Peii je tom prilikom, tada jo uvek mitropolitu Rajaiu podneo nacrt za reorganizaciju nastave. Karlovce je sa slubom napustio i preao u Panevo 1844, gde je sa Q. Nenadoviem ureivao i izdavao popularno
medecinski asopis Domai lekar". Aktivni je uesnik Srpskog narodnog pokreta
1848/1849. Iza sebe je ostavio bogatu karijeru i itav niz znaajnih dela meu kojima i
itije Teodora Pavlovia, Graa za istoriju srpskog pokreta u Ugarskoj i dr.
16 Petar Gelinek, gradski karlovaki hirurg ili komunitetski ranar. Gelinek se
pomiwe da je kao hirurg radio u Karlovcima od 18371847. godine
17 Antonija (Galuek) Ruvaevi (1778 26. aprila 1854). Kurs za babicu zavrila
je u Beu oktobra 1812. i u Brodu nakon toga ekala na red za posao. Prvi put se udala za
pothirurga Galueka (Gallushek), kao udovica preudala se kasnije za uiteqa Ruvaevia.
Konstantin Peii je oktobra 1838. godine predlae za penziju zbog wene starosti
ima tada 60 godina. Ali, zbog tromosti i poluukoenosti zglobova, usled ega je sluba za
wu bila naporna. Protiv ovog Peiievog stava su hirurg Gelinek i tabnolekarska direkcija. Babica Antonija Ruvaevi ostaje u slubi, tek su je fizik Vasilije Petrovi i
hirurg Petar Gelinek 10. jula 1846. predloili najzad za odlazak u penziju. Vidi: dr
R i s t o J e r e m i , Prilog istoriji zdravstvene kulture u Sremskim Karlovcima od 1772.
do 1872. godine, Beograd 1940, str. 2341 i Kosta P e t r o v i , Zdravstvene prilike u
Sremskim Karlovcima u H, HH i HH veku, Rad vojvoanskih muzeja, Novi Sad 1962, str.
6063.
93
10.
Poduiteq Mihajlo Stamatovi
11.
kolski pomonik Petar Kukuqan
12.
Devojaka uiteqica Eleonora Damjanovi
13.
1. srpski uiteq Grigorije Avakumovi
14.
2. srpski uiteq Aleksandar Ostoji
15.
3. srpski uiteq Dimitrije Aranicki
16.
Organist Adam Feder
um[ar]ski nadzor
1.
umarski nadzornik Matija Filipovi
2.
umarski nadzornik Paul ucman
1
1
3.
umarski nadzornik Sima Ili
Putarski nadzor
1.
Taracar i skladitar
2.
Taracar i skladitar
Nadzor Jarkovake pustare

1.
Nadzornik pustare Josif Simeonovi
2.
Predijumski poqar
istako osobqe
1.
Oxaar Jakob Fuks
2.
Strvinar Lorenc Mihali
Osim toga:
1.
Spoqni venici
12
2.
etvrtinar
27
3.
uvari vinograda
4.
uvar stoke
Ukupno:
100
Broj kua
1.
Erarskih
2.
Komunitetske zgrade
94
3.
Gradska kua
4.
kola
1
1
5.
Gradska bolnica
6.
Katolika upna crkva sa upnikovim stanom
7.
Katolika kapela Marije od Mira sa stanom crkvenog sluiteqa
8.
Pravoslavne crkve sa po jednim stanom
9.
Graniarske kue
10.
Stanovi za uvara stoke
11.
Sklonite rekvizita za izgradwu puteva
12.
Sklonite rekvizita za vatrogasce
13.
Objekat za vagu
14.
Stan za strvodera
15.
Kaptani bunari puweni vodom sa izvora
16.
Bunari
17.
Stan za nadzornika pustare Jarkovci
18.
Ekonomske zgrade na pustari Jarkovci
Ukupno:
37
Optinske zgrade
1.
Privatne kue
2.
Tu postoji
941
Brojno stawe domaeg stanovnitva (prema popisu iz 1839.

1.
Mukih
2200
2.
enskih
2150
3.
K tome stranaca
311
Zajedno:
4661
Posed
1.
Oranice, livade, pawaci na pustari Jarkovci
2.
Livada u senu
694
283/
3.
Kue u vowacima
489
125/
4.
Vinogradi
2351
1525/
5.
Pawaci
1640
400/
6.
Neurbarski ratrkani posed izmeu vinograda rr.
1744
284/
7.
ume u planini
8.
Ostrva na Dunavu
Ukupno jutara:
4660
737
1524/1600
1530/
522
12840
871/1600
Primedba: Od 4660 1524/1600 jutara pustare Jarkovci, optina Golubinci u Petrovaradinskoj graninoj regimenti uiva 589 1524/1600 jutara.
95
Brojno stawe stoke:
1.
Kowi za rad
284
2.
Kowi za priplod
108
3.
Volovi
194
4.
Bikovi
5.
Krave za priplod
811
6.
Telad
125
7.
Ovce
835
8.
Koze
9.
Sviwe
423
Ukupno:
2850
10
60
Godiwe obaveze u novcu i naturi

1.
Na zakonski porez
2.
Na razne arende
13.584 f. 52
3.
Na sluajne prihode priblino
4.
Ukupna suma kase graniarskih prihoda
5.
Razni prihodi u gradsku kasu
5.748 f. 10
2.335 f. 46
21.668 f. 48
2.331 f. 59
Ukupno:
24.000 f. 47
Rad
1.
Zajedniki runi
6.648
2.
Zajedniki vozni (vua)
1.612
Znamenitosti
Karlovci su sedite pravoslavnog mitropolita i pod svojim patronatom imaju Alumneum i Konvikt, zatim Gimnaziju. Daqe, Karlovci
imaju dravni spomenik Kapela Marije od mira, gde je 14. marta 1699.
zakquen mir sa Turcima.18
Najzad, Karlovci su poznati zbog svojih odlinih belih i crvenih
vina. U dobrim godinama ima plemenitih sorti, naime Tropf vermuta
(bermeta) i Ausbruha.
18 Nakon zavretka Velikog bekog rata (16831699) sklopqen je mir izmeu Hrianske alijanse (Austrija, Poqska, Venecija i Rusija) i Turske u Karlovcima 26. januara (a ne 14. marta kako grekom u dokumentima navodi pisar)1699. god.
96
Granica
Prema istoku su ortanovci Petrovaradinske granine regimente.
Prema jugu mesta Provincijala: Maradik, Kruedol, manastiri Remeta
i Grgeteg. Prema zapadu su Bukovac i Petrovaradin. Prema severu Dunav i ajkaki bataqon.
Sadraj povrine cele teritorije

Sastoji se od 14.349 jutara. Cela oblast Karlovaca ima u obimu
priblino 10 miqa i na glavnom potanskom putu od granice sa Petrovaradinom do 3 humke na Banstolu sa Petrovaradinskom graniarskom regimentom i Provincijalom broji 4.730 hvati.
Iskaz
Ime objekta i gradwe
Datum i broj
dobijenih odobrewa
Odobreno ili
traeno
Primedba
Isposlovano u
oglaenoj godini
Gradska kua
24. jun
Isposlovano u
oglaenoj godini
Koliba za vagu
??R
Isposlovano u
oglaenoj godini
Gorwa graniarska kua
1245
Isposlovano u
oglaenoj godini
kola
Isposlovano u
oglaenoj godini
Dowa graniarska kua

Glavni bunar
15. 10. 1839. R.3775
isto
Poploavawe glavne
ulice grada
06. 04. 1840. R.1221
isto
Suma:
1.259 24
kole
kole godine 1840. imaju sledei broj uenika:
1.
Nemaka glavna kola
2.
Nemaka devojaka kola
117
3.
Srpska kola ima: 111 deaka i 18 devojica
129
Ukupno:
322
76
97
Zatvori
U zatvoru se nalaze dve osobe, ve osuene, a akti visokog suda su
podneti.
Karlovci, 3. jul 1840.
Ilija Okrugi
(gradski pisar)
CENSUS LIST OF IMPERIAL-ROYAL FREE MILITARY COMMUNITY

OF KARLOVCI FROM 1840
by
arko Dimi
Summary
In this paper the author publishes a census list which shows the situation in the
military community of Karlovci from 1840. The document is translated from the German language. It briefly mentions the complete administration of the community, with
the list of the names of clerks, Orthodox and Catholic priests, inhabitants, guardians,
doctors the town physicians, wound-healers surgeons etc.
UDC 94(497.113 Banat)1848/1849"(049.32)

821.163.41-94.09 Kosani A. (049.32)
P e t a r V. K r e s t i
USPOMENE KAPETANA ADAMA KOSANIA

SAETAK: U radu su predstavqena seawa Adama Kosania, kapetana
u austrijskoj vojsci, koja se odnose na Revoluciju 18481849, posebno na
ratne operacije u Banatu tokom 1849. godine, kao i wegovu ulogu u tim prelomnim trenucima po srpski narod u Ugarskoj. Posebnu teinu wegovim
zapisima daje iwenica da je re o jednom od neposrednih uesnika, i to
komandujuem kadru, u ratnim operacijama koje su za dui period vremena
odredile sudbinu Srba u Monarhiji.
KQUNE REI: Srbi u Ugarskoj, Banat, Revolucija 18481849, Stevan Knianin, Adam Kosani, general Majerhofer.
Kapetan i geometar Adam Kosani (Izbite, Banat, 6. 1802

Panevo, 4. 1875) potekao je iz srpske oficirske porodice koja je
sluila u austrijskoj carsko kraqevskoj vojsci. Wegov pradeda nadporunik Mihailo Kosani borio se pod princom Evgenijem Savojskim.
Mihailov sin Stefan sluio je kao kapetan u Rumunsko-banatskoj pukovniji. Adamov stric Lazar bio je natporunik, poginuo 1799. kao dobrovoqac kod Dutlingena, u Nemakoj.
Stefanov sin i Adamov otac Mihailo (17591828) roen je u Rai. Bio je kapetan. Adamova majka Marija (17631832), poreklom iz porodice Mihailovi iz Belegia, u Sremu, udala se 1786. za Mihaila
Kosania. Adam je osnovna znawa stekao u nemakoj koli u Homoliu.
Bavio se sportom i ve u ranoj mladosti bio je dobar rva i trka. Od
detiwstva je voleo vojsku i oruje, i bio dobar lovac.
Kada je otac 1808. penzionisan porodica se preselila u Bavanite, gde su kupili kuu. Adam je preao u srpsku kolu. Normalnu
kolu u Panevu upisao je 1813, gde je iste godine prebaen iz treeg u
etvrti razred. U to vreme za brigadira je u Panevo doao general
Mihailo Mihailovi,1 koji je 1819. po odobrewu Dvorskog ratnog saveta (Hofkriegsrath) podigao matematiki (vojni) zavod, za ijeg pitomca je
izabran i Adam. Kao najboqi od ezdeset pitomaca, radi premeravawa
i naseqavawa Mramorka, Adam je dodeqen geometru natporuniku Tri1 Mihailo Mihaqevi (17701837), carsko kraqevski feldcajgmajstor i baron. Nalazio se na poloaju brigadira u Panevu od 1815. do 1831.
100
funu Todoroviu. Ve 1820. bio je proizveden za pukovnijskog kadeta, a
kolovawe je zavrio 1822. kao geometar. Potom je sa zvawem samostalni zemqomer bio odreen da radi na premeravawu terena u Kuiu. Kasnije je prebaen na hidrometrijske radove u Homoli. Generaltabnom
oficiru Dimitriju Stojiu za trigonometrijsko premeravawe na Dunavu dodeqen je 1823, da bi sledee godine, radi triangulacije preao na
Primorje, Hrvatsku i Krawsku. Odatle je vraen u Banat, gde je radio
na premeravawu zemqita sve do 1831. Te godine postao je zastavnik,
naredne potporunik, 1841. natporunik, a krajem 1848. proizveden je u
in kapetana. Na sopstveni zahtev 1849. je penzionisan.
Bio je oewen Aleksandrom, kerkom kapetana Jovana Radia, iz
Bavanita, s kojom je imao estoro dece, tri sina i tri keri.
Dobio je titulu viteza reda Gvozdene krune stepena. Odlikovan
je ratnom medaqom i oficirskim slubenim znamewem. Bio je poasni
graanin Paneva.
Uspomene kapetana Adama Kosania nalazile su se u posedu Sofije
Drndarske, keri pokojnog carsko kraqevskog kapetana Adama viteza
Kosania. Ona je ustupila prepis oevih beleaka generalu oru Stratimiroviu,2 s molbom da se ovaj postara da se Uspomene sauvaju za
istoriju i publikovawem priblie javnosti. Rukopis, koji je danas pohrawen u Arhivu SANU, u Istorijskoj zbirci pod brojem 9.247, sa nemakog je preveo ore Stratimirovi, sin generala Stratimirovia.
Re je o Kosanievim zabelekama u kojima je opisao svoje doivqaje za vreme Revolucije 18481849, tok ratnih operacija u Banatu
1849. godine, kao i svoju ulogu u tim prelomnim trenucima po srpski
narod u Ugarskoj. Iako seawa iz pomenutog vremena nisu tako retka i
sporadina, svako novo je veoma dragoceno za stvarawe zaokruene slike o dogaajima i linostima koji su obeleili ova burna i smutna
vremena.
Kako ne postoji sauvan Kosaniev autograf nije mogue utvrditi
vreme nastanka rukopisa. Po svemu sudei, re je o posledwoj deceniji
wegovog ivota, a verodostojnost i plastinost izraavawa, kao i preciznost u izlagawu i veliki broj detaqa pisac ovih seawa najverovatnije duguje nekim svojim belekama koje su zapisivana nedugo poto su
se dogaaji zbili.
U tekstu prevoda, koji je prilino uredan, nisu vrene jezike i
ortografske izmene, osim neophodnih interpunkcijskih prepravki, uiwenih radi wegovog lakeg razumevawa. Mawe dopune i objawewa
stavqeni su u uglaste zagrade, dok su napomenama pruena razreewa
linosti i tumaewa nepoznatih termina. Napomene oznaene zvezdicama (*) pripadaju prevodiocu oru Stratimiroviu, sinu generala
Stratimirovia.
2 ore Stratimirovi (18221908), austrijski general, predsednik Glavnog odbora naroda srpskog, izabranog na Majskoj skuptini u Sremskim Karlovcima 1848. i vojni
zapovednik Srba iz Ugarske u revoluciji 1848. godine.
101
*
U poetku revolucije godine 1848. postadoh kapetan-lamanom3 i

bih odreen s bataqonom za odlazak u Italiju, mada prema tadawim
propisima nije bio na mene red. Pri korpusu f[eld] m[aral] l[ajtnanta] grofa Nuana (Nugent),4 u Milanskom predjelu, bih gotovo svaki
dan odaiqan k predvodnici. Pri napadu na Viencu, budem ja, kao i
vie wih mojih drugova, rawen, i to u desni kuk. Nakon 10[-to] nedjeqnoga bolovawa u glavnoj bolnici u Veroni, doem kao rekonvalescent s
jo 1.000 momaka rekonvalescenata k regimenti u Kuone, pa odande do
vicarske granice. U Lovenu5 na Veem jezeru (Lago Maggiore) budem s
i kompanijom dodijeqen brigadi Mauerer.
Moja u Italiji izvrena djela bie po brigadiru g[neral] m[ajoru]
Mauereru u zapovijesti" pripoznata, a i meni lino jednim wegovim
svojerunim pismom potvrena. Poto sklopqeno bi primirje, primih
ja i jo wih 12 oficira u Sondriju6 zapovijest da odemo k ugarskoj
srpskoj vojsci, te nakon 10[-to] dnevnog mara, preko Trsta, stigoh u
Panevo. Tamo zateem estitoga starca brigadira Luksetia (Luxetich)
i vojvodu upqikca7 sa estitim potpukovnikom Ozvarekom (Ozwarek).
Od vojvode upqikca dobih zapovijest da najprije pripravim narodski ustanak (Land sturm) u Jabuci, Glogowu, Sevkerinu, Hopovu, Barandi i Sakuli, to za nekoliko dana poizvrim. Zatim bih opredijeqen da primim u Crepaji od natporunika Todora Lazia poqski
bataqon, koji da se tamo bio ustrojio, pak da se sjedinim s tadawim
srpskim pukovnikom Stefanom Petroviem Knianinom,8 koji se nahodio sa svojim Srbijancima u Crepaji.
Kad u Crepaju stigoh, naoh tamo umijesto bataqona tek gomilu neregularnih qudi pod komandom reenoga Lazia. Veina ih je bila naoruana s vilama, batinama, takozvanim kopqima, a samo malo wih imaahu stare reservne puke, bez bajoneta, nekolicina imaahu neto malo municije, puke bijahu veinom neupotrebqive, ne mogae se s wima pucati, a pukara ne bijae da ih opravi.
Ovaj tobowi bataqon, ili boqe rei ova neuvjebana i nedisciplinovana gomila bijae namjesto 1.308 samo 216 momaka, na okupu dakle bijae samo jedna kompanija.9
Preawi zapovjednik te gomile, T[odor] Lazi, borio se jo
prije moga povratka iz Italije pod Knianinom i wegovim Srbima protiv Maxara kod Tomaevca, a poslije svrena boja ode vei dio Lazievih qudi kui tj. u svoje tacije.
3
Potporunik.
Albert Nuan.
5 Odnosi se na mesto Laveno-Mombello na jezeru Lago Maggiore.
6 Sondrio (ital. Sondrio) je grad u severnoj Italiji, sredite istoimenog okruga u
okviru italijanske pokrajine Lombardija.
7 Stevan upqikac (17861848), pukovnik austrijske vojske, srpski vojvoda 1848.
godine.
8 Stevan Petrovi Knianin (1807/18091855), pukovnik, vojvoda, dravni savetnik, komandant dobrovoqaca iz Srbije tokom revolucije 18481849. u Vojvodini.
9 eta.
4
102
Poto htjedoh da imam svoj potpuni bataqon to iskah od Knianina i od zemaqske pukovnijske komande vascijelu svoju momad, pak jednoga bar lekara, sveenika, nadfurira,10 pukara itd. to pripadahu k
mome bataqonu, i tek s velikim trudom moglo se sve to prikupiti. Kad
sve prikupqeno bijae, poesmo vjebawe sve po kompanijama, pri tadawem stranom mrazu; a nou se opravqalo ono malo puaka to
imaasmo.
Na udivqewe Knianinovo i svih strukovwaka, bijae moj bataqon poslije 10 dana sasvim izvjeban i spravan za boj. Snabdio sam i
narodwu i erarsku11 kasu bataqona sa svima trebitnim12 blagajnikim
urnalijama13 i ispravama tako da se pravo moglo rei da ovaj bataqon ne ustupa nikojem drugom poqskom bataqonu.
Tek to sve to do konca dekembra 1848. uiweno bi, a vojvoda upqikac umrije prijekom smru u Panevu, pri prijamu wekolicine
onostranih Srba.
Na wegovo mjesto primi, dok se ne bi imenovao drugi vojevoda, po
zapovjesti tadawega carskoga komesara, srpskog patrijarha, a umjesto
panevakoga brigadira Luksetia upravu cijeloga srpskoga korpusa pukovnik Majerhofer14 (Mayerhofer), koji je iz Biograda preao bio, gdje
bijae konsul.
Najedanput i iznenada dobi, poslije nekoga vojenoga vijea u Panevu, pukovnik Knianin zapovijest da s wegovom srpskom vojskom, s
mojim bataqonom i s onom jednom baterijom, sutradan tj. 1. januara
1849, iz Crepaje put Novoga Sela marira, i da obrazuje lijevo krilo srpskoga vojenoga korpusa koji iz Paneva nastupae, eda bi se
na susret izalo maxarskoj vojsci enerala Kia,15 koja iz Vrca preko Petrova Sela dolazie. Ja s mojim bataqonom bijah skrajwe lijevo
krilo.
Tek to sam svoj bataqon i meni pridruenu bateriju kako vaqa u
poqu namjestio bio, opazim da je naa zgodno smjetena predvodnica
odmah iza prvoga nasrtaja maxarske predvodnice, uzmicati, a poslije i
bjeati stala, te vojsku to za wome stojae sa sobom potegla, a uz wu
pristane i vojska Knianinova (Srbijanci); tako ostanem ja sa svojim
bataqonom, s dva 6-funtaa i 3-funtaa, sam na bojitu.
Poto moja etiri topa ne imaahu vie municije do za 20 metaka, a poto se pored toga i wihova posluga sastojala od naimqenih Turaka i Cigana, to odmah odluim da se pod zatitom baterije odstupawe dadem, te tako ne samo svoje nego i odstupawe cijeloga korpusa maskiram.
10 Furir vojniki pisar, podoficir koji nadgleda namirnice i brine se za
prenoite vojske.
11 Dravnu.
12 Potrebnim.
13 Dnevnicama.
14 Ferdinand fon Grinbil Majerhofer /Ferdinand von Grnbhel Mayerhofer/ (1798
1869), austrijski general major, generalni konzul u Beogradu.
15 Erne Ki, general.
103
U tome kritinome trenutku zapovjedih da baterija sad vie ne puca na neprijateqsku bateriju i kowicu, nego na pjeadiju koja za ovom
navaqivae. Moj bataqon, koji bijae postrojen u tri divizijone mase,
zaustavi se; neprijateq sad se trgne i obustavi nastupawe, a poto ne
znadijae kako je u naem korpusu, to koncentruje vatru iz svih svojih
topova na mene; ja se tim trenutkom, a i ve nastalom pomrainom posluim, te potegnem svoje divizijone mase na uzbrdicu (rideau), koja je
bila za mojim leima a jedno 500 koraka udaqena od nas; tamo namjestim
svoje topove, a pod wihovom zatitom produim odstupawe do mjesta
Francfelda,16 pak onda dam ureeni znak, te se moji topovi u velikom
kasu meni pridrue.
Tek to se moja baterija uklonila, pojave se na uzviici kowike
patrule17 koje dozovu svoje baterije. Baterije nas i selo granatama obasipae, a selo se zapali. Ja s 2. i 3. divizijom sretno proem kroz gorue mjesto; 1. divizija pod komandom natporunika Lazia i autanat
pukovnika Knianina, Milivoje Petrovi,18 izgubie se. Sumrakom se
koristei, stignem kasno nou na Nadelu19 kod Paneva, na Crepajski
most, gdje zateem cijeli srpski vojni korpus, pa i izgubqenog natporunika Lazia s 1. divizijom i s mojom baterijom, a isto i Knianina.
Tek to sam sio, eto stigne iz varoi Paneva, koja na sahat daleko za naim leima bijae, jedan pobonik20 na saonicama, javqajui
Knianinu da po usmenoj zapovjesti korskoga21 zapovjednika odmah s
wime u Panevo ide na ratno vijee.
Knianin, hotei se odazvati zapovijesti, preda meni komandu cijele vojske. Ali poto sam jo otprije opazio neposlunost natporunika Lazia i pobonika Petrovia, kano i zapovjednika Petrovaradinskoga bataqona, kapetana Mih[aila] Jovanovia,22 koji ni samoga
Knianina nije htio sluati, a poto pored toga i kapetan ari,23
zapovjednik Srpsko-banatskog bataqona, stariji od mene bijae to se
ne primim komande, ve svjetovah Knianina da u ovome kritinome
trenutku ne ostavqa vojsku, nego da zaite da se ratno vijee na oi neprijateqa, koji se uslijed nastale noi primirio, tu na Nadeli odri.
Knianin poslua moj savjet, te tako nakon jedva jednog sahata doe
korski zapovjednik pukovnik Majerhofer.
Posijedasmo oko vatre, te otpoe vijeawe. Pukovnik Majerhofer
predoi nam danawe neuredno odstupawe, i izjavi miqewe da se i u
16
Danawe Kaarevo.
Patrole.
18 Milivoje Petrovi Blaznavac (18241873), upravnik Topolivnice, ministar
vojni, prvi namesnik 18681872, predsednik Ministarskog saveta. U ovom periodu autant vojvode Knianina.
19 Reica Nadel tee od Kovaice kroz june krajeve Junobanatskog okruga do ua
kod Paneva.
20 Oficir koji slui kod nekog vieg stareine.
21 Velika vojna jedinica sastavqena od nekoliko divizija, korpus. Kor se obino
sastoji od 23 vojne divizije.
22 Mihajlo Mihl Jovanovi (18151849), graniarski kapetan, narodni major.
23 Filip ari.
17
104
budue protiv dobro naoruanoga neprijateqa neemo odrati moi, te
predloi da se povuemo ili u Zemun, ili du Dunava put Bazjaa, a
odande put Velike Vlake.
Ovaj predlog odobrie neobuzdani kapetan Mihl Jovanovi i hrabri estiti eneraltapski natporunik Jovan Stefanovi;24 kad mene
upitae, odgovorih da je to protiv svih taktikih regula: jedno, da je
Panevo veim dijelom ve opaneno i za odbranu to boqe udeeno;
drugo, da bi varo i wezini dobri i estiti stanovnici bez ikoje odbrane neprijatequ dopali; tree, da led na Dunavu prijelaz u Zemun
spreava; etvrto, da bi nas ako odstupamo du Dunava, u viednevnim ubrzanim marovima pri nastalim stranim mrazovima i pri
oskudici u hrani, tim prije odsjekli, e je [sic!] Bijela Crkva blizu Bazjaa ve od Maxara zapremqena, a i Bjelocrkvanci nijesu dobro raspoloeni prema carevcima.
Majerhofer ipi osorno na mene pa ree: vaqda ste voqni sami
neprijateqa zaustaviti, zar nijeste vidjeli da su danas svi u najveem
neredu ispred neprijateqa pobjegli, ja va glas (votum) ne primam.
Ja negodujui odvratim, neka mene ne broji u bjegunce, jer sam jedino ja privrijedio da se to neuredno odstupawe uredno zakloni. On to
pripozna, ali dodade: sutra ipak neete moi odoqeti neprijatequ
pred Panevom".
Ja ga iznova ponudim da moj savjet usvoji, i zamolim ga da se samo
na hranu za ovaj mah postara, a sutrawi dan neka ostane Bogu i naoj
odbrani.
Na ovo mi Majerhofer ve nita ne odgovori, nego prijee na pukovnika Knianina.
Knianin, ne razumijevajui wemaki, dade si od bivega advokata
Zubana,25 koji sluae kao vojevoda u onostranoj srpskoj vojsci, prevesti na srpski jezik cijeli razgovor moj i Majerhoferov, pak zamoli da
se izjavi pukovniku Majerhoferu da on (Knianin) nije kukavica da
ostavi Panevo neprijatequ bez odbrane, a da je ovamo preao da Austriju i srpski narod brani; dakle dajte hrane, a Panevo e se sutra
braniti, kako kapetan Kosani ree. I Zuban bude upitan, te i on se,
kao i ja i Knianin, izjavi za odbranu.
Poto se iza toga Majerhofer s velikim negodovawem u Panevo
odvezao, naredi Knianin, po mome savjetu, da vas korpus put Paneva
poe, zaostavqajui samo nekolicinu najskrajnijih straa, koje e straarske vatre podravati.
Jo iste noi zaposjednemo glavne ulaze i redute.26 Kad se vojska
jelom prihvatila, pa poslije pokojem i snom dobro odmorila bila,
osvane jutro.
24
Jovan Stefanovi Vilovski (18211902), major, hidrolog.

Lazar Zuban (17951850), lan Apelacionog suda, sekretar Sovjeta, dravni savetnik, srpski kapuehaja u Carigradu, lan Drutva srpske slovesnosti. Uestvovao je u
prevoewu Napoleonovog zakonika. Prijateq Vuka Karaxia, prevodilac i saradnik brojnih listova.
26 Zatvoreno utvrewe okrueno nasipom i rovom.
25
105
Ja i pukovnik Knianin rasporedimo baterije i vojsku prema poloaju i zemqitu, kako je gdje trebalo. Tek to to svrili bijasmo,
doveze se na karucama pukovnik Majerhofer sa svojim pobonim kapetanom Jevenijem Janoem;27 nedaleko od mene zastane, prizove me k sebi,
pa izjavi da mu se osobito dopada moje juerawe drawe i moja prisebnost pri odstupawu, i to tim vie e ja triput po autantu pukovnika Knianina, po Milivoju, pozivan bijah na ubrzano odstupawe s
ostalom vojskom, a ja ipak ne odstupah, uslijed ega neprijateq u svome
napredovawu zadran bi, a naa glavna vojska dobi vremena da odstupa,
te tako korpus i wegovih 40 topova ja spasoh.
Poto se pukovnik Majerhofer napred odvezao, doe Knianin s
wegovim pobonikom Milivojem pa mi ree, da je ve zaposjednuo sjevernu ivicu (lisire) varoi prema Jabuci; ja ga upitam kome je povjerio
kupiranu28 est29 tj. vinograde du Tamia? Nikome!", odvrati. Na
to reknem: onda smo izgubqeni, jer samo odande moe neprijateq u varo ulei vratite se brzo, pa zaposjednite to zemqite sa to vie
vojske".
On odmah odjezdi onamo, i uvjeri se da dobro kazivah i svjetovah. U
tome ve nastupahu u kolonama Maxari uz Jabuki drum kako bi prijateqska im mjesta Jabuku i Glogow za leima, a Francfeld po lijevom
boku kao zaklon imali.
Odjednom dojezdi Knianin u velikom trku k meni, pa zapovjedi da
weku shodnu est moga bataqona uzmem te da sam onamo poem. Poto
odaberem 4. i 5. kompaniju uputim se k vinogradima; usput zateem jedan Knianinov 18-funtaki top bez potpore, te ostavim tu za zatitu polovinu kompanije.
Tek to sam se sa 1 1/2 kompanije u vinogradima pojavio i vojsku
razmjestio bio, opazim redovni maxarski bataqon (wegda: Marijaija)
kako se kao predvodnica kradom kroz bunovita poqa prikquuje.
Moja vojska sve donde nije smjela pucati dok sam ne bih dao znak.
Dok onaj bataqon kradimice protiv nas nastupae, donde se i maxarski korpus razvio po otvorenoj ledini i otpoeo bombardawe varoi.
im nam se maxarski bataqon na pukomet pribliio, dam znak
za paqbu, a Maxari odmah se odazvae. Ma da nas je malo s pukama naoruanih bilo, a weki samo srpske pitoqe imaahu, ipak uspjesmo
odmah s poetka i ustrijelismo jednoga maxarskoga porunika, wekoliko podoficira i arkaa.30 im ovo postigosmo, udarismo koliko sa
gorwih vinograda, toliko i iz Tamike doline na juri, nastupismo i
potisnosmo cijeli neprijateqski bataqon.
Pri tome zarobismo wekolicinu i zagrozismo desnom krilu neprijateqskoga korpusa koji je s tim vie u tjeskobi bio, e iza mjesta
gdje se maxarski korpus postrojio, bijahu iskopali graniari jo prije
toga dubok i irok jarak, sahat hoda dug, du svega zemqita Paneva27
28
29
30
Evgenije (Jene) Jano.

Prekriven neravninama, ispresecan.
estar, gusta, teko prohodna mlada, niska uma, gusti.
Vojnik u predwoj bojnoj liniji koji poiwe pukarawe, arkar.
106
kog, od Jabukoga druma pa do mosta na Nadeli (Crepajski most). Cijeli
je maxarski korpus mogao odstupati jedino kroz prolaz (defil) koji se
otvarao izmeu reduta sagraenog na Jabukom drumu, a od Paneva
vrlo daleko, uz koji priawahu vinogradi koje brawah i varoi Paneva.
Uzajamna artiqerijska vatra posta sve ea, a weke kue u Panevu uegoe se.
Kad razabra maxarski zapovjednik da mu je desno krilo suzbijeno i
da se u bjegstvo dalo, a videi opasnost i za leima zbog onoga reduta
on naredi opi odstup. U taj mah izletoe Srbijanci iz Paneva i
nasrnu na Maxare sa ela, a ja uspijem da ih spopadnem po boku sa mojim malenim odredom to dovede vas korpus u nered, pa isti se rasturi na sve strane: weki dijelovi udare na Dunav, na Jabuku, Crepaju i
Francfeld, a weki dijelovi bjegahu ak preko Bavanita. Bjegunci se
posluie kolima to ih iz graniarskih sela sa sobom doveli bijahu,
te tako pobjegoe jo istu no sa smrzlim nosovima i uima do Velikog Bekereka, Vrca i Bijele Crkve. Za wima je u potjeru poao bio
pukovnik Knianin sa svojim Srbijancima i sa est topova.
Mi poosmo naprijed, pak ostadosmo preko noi u Francfeldu.
Sutradan tj. 3. januara 1849. budemo porazmjetani po susjednim selima
za kantonirawe.31
U Crepaji, gdje ja s pukovnikom Knianinom kantonirah, ostadosmo do 5. januara u jutru, onda moradosmo u Uzdin poi, gdje ostanemo
do 17. januara.
18. januara dobismo zapovijest da poemo u Sentmihaq.32
19. januara poemo daqe na Vrac, kud se imao koncentrovati vei
dio srpskoga vojenoga korpusa. Pukovnik Knianin sa svojima Srbijancima ostavi me u 6 sahata ujutro pa poe sa svojom na kola smetenom
vojskom na Ziidorf (Zichydorf),33 da potrai neprijateqa, meni pak
zapovjedi da mu branim desni bok, i da preko Sentjanoa34 i preko vrlo lomnoga rita na Vrac mariram, gdje u se i s wim onda sjediniti.
Idui sa svojim 9. bataqonom na Vrac stade se opaati u vojsci
glad i umor; na p sahata pred mjestom opredjeqewa opazim da se na
vojeni korpus (i pukovnik Knianin) postrojio u wekoj ravnici ispod
uzbrdice (rideau) na kojoj neprijateq bijae zauzeo izvrstan poloaj.
Topovska paqba bijae ve otpoela na obje strane.
Neprijateq se bijae postrojio sjeverno od Vrca, prema Moravici. Ne domiqajui se mnogo, pohitam ubrzanim korakom35 na nae lijevo krilo koje u opasnosti bijae; kad se primakoh na jedno 300 koraka
Knianinovim Srbima, tad ve juriahu Maxari u zbijenim kolonama
31
32
33
34
35
Razmetati vojsku po privatnim kuama.

Szent-Mihaly, danawe Lokve.
Danawe Plandite.
Danawe Barice kod Vrca.
U originalu pie: krokom.
107
na Srbe, koji u svome rasutom bojnom rasporedu ne bijahu nikako dorasli da odole estokom udaru.
Pukovnik Knianin stajae kod jednog 18-funtakoga topa, sa srpskim topxijom Rapom, koji se u Rusiji dobro izvjebao bio. Knianin
pokuavae da s tim jenditim topom zadri Maxare to juriahu, a
da zaustavi odstupawe svoje vojske. On (Knianin) se sa tim topom tako
izolovao da ve ne bijae vie od 300 koraka udaqen od napadaa.
im prispijem sa svojim bataqonom na lijevo krilo gdje stojae
nita ne inei 4. Wemako-banatski bataqon sa kapetanom Klingerom opazi me Knianin i poaqe do mene eneraltapskog natporunika J. Stefanovia, koji pored wega stajae, pozivajui me da napadnem neprijateqa po desnome boku od wegove 1.500 momaka jake jurike kolone, te da Knianina time spasem.
Odmah postrojim svoj bataqon u jurike kolone; polovina 1. kompanije (Perleske) pod komandom natporunika Todora Lazia obrazuje
arkaku liniju, duga polovina pak i cijela 2. i 3. kompanija obrazuju
jurike kolone; ostatak bataqona pod komandom kapetana Vie Atanackovia osta postrojen u jurike kolone u reservi.
Sa prvom polovinom bataqona i sa dva 6-funtaa topa pooh na
susret ogromnim neprijateqskim jurikim kolonama, pod preestokim
ogwem neprijateqskih topova i haubica.
18-funtaki top pukovnika Knianina anfilirao36 je neprijateqa, a ja ga napadoh po desnome boku; neprijateq se nae na prijekrst u
vatri, pa ma da hrabri maxarski zapovjednici vikahu naprijed", nagnu
vojnici odjednom nazad.
Ja dozovem svoju reservu, postrojim ubrzo tri mase; dozovem i
18-funtaki top, od ije zaprege dva kowa ve poginula bijahu te napustim sa svojom vojskom i s dva 6-funtaa prema desnome krilu neprijateqskoga poloaja. Meutim, povrati se naa vojska, koja ve odstupae, te zagrozi sa svih strana neprijateqskoj glavnoj poziciji, a
poto se no poela hvatati, to ne preosta neprijatequ, koji ve na
svima takama suzbijen bijae, drugo, do da se pomou seoskih kola, koja u reservi stojahu, u divqem bjegstvu u Moravicu skloni.
Pukovnik Knianin, hrabri (poznat sa svoga ovjekoqubqa i potovan) dade se sa 6 poqskih topova u potjeru za bjeuim neprijateqem, te se tek oko 10 sahata uvee k nama povrati.
Pri povratku izree mu korski zapovjednik eneral Todorovi37 i
pukovnik Majerhofer najtopliju zahvalnost, s rijeima: gospodine pukovnie Knianine, primite od nas za hrabro i smotreno suzbijawe neprijateqa pretoplu i presauesnu zahvalnost; i budite uvjereni da emo
ovo danawe sjajno suzbijawe neprijateqa obznaniti wegovom velianstvu caru, dodavajui, da ste jedino Vi sa svojom hrabrom i mudrom
upravom podreene Vam vojske pobjedu odluili".
Knianin na to ne odgovori nita, nego se okrete nekoliko puta,
dok mene ne smotri, onda me prizove pred okupqenu gospodu, pa ree
36
Tui topovima po duini, s boka.
108
eneralu Todoroviu i pukovniku Majerhoferu: gospodo moja, hvalu
nikako ne primam, nego svi mi to ovdje stojimo imamo jedino da zablagodarimo ovome kapetanu Kosaniu na sjajnoj pobjedi to je poluismo, e bez wega izgubili bismo sve nae topove, a po svoj prilici sastali bismo se pod okriqem noi tek u Panevu; akoli za koga, gospodo
moja, to initi mislite, inite to samo za ovoga kapetana".
Zatim dooe izaslanici iz Vrca i pozvae nas onamo, uvjeravajui da niko od neprijateqa tamo zaostao nije. Sve ulegne u Vrac,
samo ja sa svojim bataqonom morah varo i korpus obezbijediti predstraama. Te strahota hladne noi okrijepie Vrani vinom i jestivom moj na predstraama stojei hrabri, gladni i sasvim umorni bataqon. Pod jutro budem odmijewen s drugim bataqonom, i na odmor odreen.
Poslije afere tj. u subotu, na dan pogreba poginulih, kupi Knianin gojna vola, i naredi da se itav na rawu ispee na samome pobjeditu; pa da ga onda lijepo okiena, uz burad vina i s muzikom koju je
sam Knianin naimio bio, dade pred moj stan dovesti, i meu momke
moga hrabroga bataqona porazdijeliti.
U nedjequ se dralo blagodarewe (Tedeum), pukovnik Knianin
opet naimi muziku, te ja pooh uza zvuke muzike sa svojim bataqonom, a
s pukovnikom Knianinom na elu, koji se bio odjenuo u purpur, zlato
i srebro, pred Sabornu crkvu, gdje ve ostala vojska postrojena bijae.
Po svrenoj crkvenoj paradi bude cijeli oficirski lik od srpskoga dijecezana, episkopa Popovia,38 na objed pozvan. Tom prilikom
meni povjerqivo ree moj drug iz mladosti i tadawi korski pobonik, kapetan Jevenije Jano, da bih u odaslanom izvjetaju Weg[ovom]
velianstvu caru Francu Josifu preporuen na odlikovawe radi moje
svuda posvjedoene obazrivosti i hrabrosti, i rad moga sretno izvrenog odluivawa bojeva.
Poslije ruka dobih zapovijest da sa svojim bataqonom i sa etiri
topa poem na Bijelu Crkvu.
Maxarski bataqon koji je stojao za vrijeme bitke u Bijeloj crkvi,
ostavio je skupa s topovima nou varo i povukao se u jedno mjesto* izmeu Bijele Crkve i Vlajkovca. Dobih zapovijest, za sluaj ako bi se
Bijela Crkva opirala, da varo bombardujem, i da je jo iste noi na
juri zauzmem.
Oko 8 sahata uvee stigoh sa svojim odredo pred Bijelu Crkvu. Zaustavih se na visu u vinogradima pri nekome ancu koji bijae neposjednut. Odmah zatim predsretne me sa buktiwama snabdevena deputacija
od Vlaha i Nijemaca (koji su prije vie mjeseca jedno dvjesta bjelocrkvanskih srpskih graana, pod okriqem jednoga maxarskoga bataqona,
dijelom na neovjean nain poubijali, a dijelom kao divqe zvijeri po
kuama iu po ulici pukarali).
37
Kuzman Todorovi, vrhovni komandant srpske vojske 1849. godine.

Stefan Popovi (18431840), episkop vraki.
* U prijepisu to ga imam stoji Hatzfeld, ali to mora da je pogrijeka bie vaqda Lagerdorf.
38
109
Deputacija me moqae da wih i wihove kue potedim, da priznaju da su pogrijeili, ali da se sada pod moju zatitu stavqaju.
Ja uzeh sve mjere opreznosti i zadrah cijelu deputaciju kao taoce,
te onda ulegnem u varo, koja bijae sjajno rasvijetqena i belim zastavama naikana. Svoje topove namjestim kod rimske crkve, pa, raspoloivi mjere za bezbjednost, razmjestim svoje ete po wekolikim kuama
tamo blizu.
Sutradan (u ponedjeqak) dobi korpus od zemaqskoga zapovjednika
barona Rukavine39 zapovijest, da na Arad poe.
Pukovnik Knianin dobi zapovijest da sa svojim Srbijancima na
Segedin marira, ali on se u tome suprotivi pukovniku Majerhoferu,
pa i samome korskom zapovjedniku Todoroviu, izjavqujui da e on samo onda na Segedin poi, ako ja sa svojim bataqonom u Bekereku** wemu se pridruim, te stoga zaite od mene odmijene. Knianin moqae
i tadawega carskoga komesara, srpskoga patrijarha Josifa Rajaia,
da mene natrag pozovu iz Bijele Crkve, to treega dana i bude.
Meutim, bio sam sasma razoruao varo Bijelu Crkvu, i prikupqeno oruje poto sam svoj bataqon opremio bio doslao korskoj
komandi. Odmijenio me srpsko-banatski bataqon od etiri kompanije,
koji stojae u opanenom okolu u Lokvi. Ja odmariram u Bekerek,
gdje se sastavim s pukovnikom Knianinom, koji me tamo ekae. Zatim
poemo na Segedin, gdje se Maxari skoncentrovae, pa uzmemo svoj tabor u mjestu Stara Beba.
Malo pred na dolazak, ispade jedan odred one u Segedinu stojee
vojske od 40.000 momaka, i udari pod vodstvom maxarskih enerala Baawije40 i Hadiga41 na srpsko selo Sirig, koje je etvrt sahata od Segedina udaqeno; tu Maxari iskasape mirne srpske porodice, djevojke i
mlade ene povedu, spale crkvu i srpsku est42 sela, a tamowe maxarske porodice povedu sa sobom u Segedin.
Kad se u Staroj Bebi to boqe opkopasmo, stie, poto se grad
Arad od opsade oslobodio, i cijeli vojeni korpus sa Todoroviem i
Majerhoferom, koji uzmu glavni stan u Turskoj Kawii.*** U isto doba
stigne i eneraltapski potpukovnik Herdi (Herdy),43 koji od hrvatske
vojske k nama bi doslan.
Ve drugi dan zatim dobih zapovijest da se odvojim od Knianina
sa 3. i 4. bataqonom, pa da posjednem Sirig i Desku, a svakih 48 sahata
da jedan bataqon sa drugim smijeniti dadem.
Nareeno bi da od Siriga dvije kompanije i u Sentivan**** odaiqem.
39
uro Rukavina.
** Bie to Mali Bekerek kod Temivara.
40 Kazmer Baawi, grof, veliki upan, ministar sigurnosti i inostranih poslova.
41 Gustav Hadiga, grof, pukovnik.
42 Deo.
*** Nova Kawia. [Danas Novi Kneevac P. K.].
43 Joef Herdi.
**** Bie to Novi Sentivan.
110
Moja dva bataqona bila su tako raskomadana, da nijedan dio drugoga nije mogao poduprijeti, e jedno odjeqewe od drugoga vie od 3/4 miqe udaqeno bijae. Razabrah da i ostali bataqoni isto tako raskomadani bijadu, mada suprot sebe imaasmo pet puta jaega neprijateqa.
Bataqoni bijahu razmjeteni u Staroj Kawii,44 Oroslamou,45
ali, Bebi, u Novoj Kawii i Somboru***** itd. tako da je trebalo vie sahata za da se priskoi napadnutim predwim bataqonima tj. toliko
vremena, da meutim napadnuti bataqoni potrveni budu.
Dok ja sa svojim 3. bataqonom u Sirigu stojah, doe k meni potpukovnik Herdi i ree: jeli, ne treba nam vie Srbijanac Knianin i
wegovi qudi", na to mu odvratim da nas je Knianin dosad odlino
posluio, i da nam je taj hrabri, vrlo oprezni i pravedni stranac, sa
svojim pomnim i obazrivim qudima prijeko potreban, te da je uputno
zadrati ga. Herdi srdito od mene ode.
Drugi dan ujutru dobih zapovijest da otpravim oficira ka Knianinu, da od wega uzme topove i municiju, te da sve to u glavni stan odveze.
Zatim se Knianin sa svojim qudima ukrca u lae i poe niz Tisu
u Biograd.
U svojoj dislokaciji rasturen, a oslabqen polazom Knianinovim,
pomiqah na katastrofu kojoj na susret idemo, ako nas neprijateq s
koncentrovanom silom napadne.
Utom dobijem slijedee noi nezaslueno grozan ukor. Prigovaralo mi se da sam govorio protiv naredaba komandujuega enerala Rukovine, a obznanilo mi se da u u budue za slian prekraj biti uzet
pod vojenosudski postupak.
Bijah potpuno svjestan svoje nevinosti, i nita nijesam znao za
naredbe komandujuega enerala. Uz to bi mi saopeno da e weki u
Italiji novo-avansovani major ore Paveli moj 3i, major Kulman
moj 4ti, a major Mazut novo-ustrojeni 5ti bataqon preuzeti; ja pak, kao
bivi bataqonski zapovjednik, da dobijam 1vu kompaniju moga 3ega bataqona poto sam se do sada radi kratkovidosti posluivao naoarima i poto sam radi tjelesnih neduga46 vavijek na kolima hodio!
Moja vjerna predanost i moje portvovawe za svoju otaxbinu i svoga cara zlo bie nagraeni. Ovaj nezaslueni postupak spram mene toliko me je ucvijelio da sam se namah bolesnim i za umirovqewe prijavio. Bataqon smjesta predam kapetanu Vii Atanackoviu i poem u
glavni stan u Tursku Kawiu.
to sluah, to se i desi; bataqon za bataqonom bude od koncentrovanih Maxara napadnut, i bivi bez potpore satrven. Vas srpski korpus bude potisnut do u Wemako-banatsku graniarsku regimentu, uz velike gubitke; i morade se najzad bjegstvom preko Dunava dijelom
u Srbiju, a dijelom u Srijem (Zemun) spasti.
44
Danawa Kawia.
Danawe Banatsko Aranelovo.
***** Bie to Mali Sombor kraj Moria.
46 Fiziki nedostatak.
45
111
Poslije ovoga poraza ponaglim u Bavanite, gdje sam bio naslijedio kuu roditeqsku i gdje mi porodica stojae; uzmem svoju porodici
i preselimo se s weto malo svojih stvari u Smederevo (Srbija). Sam
se pak smjesta vratim u Panevo, gdje me ve ekae zapovijest pukovnika Majerhofera da preuzmem zemaqsku pukovnijsku komandu od umirovqenog kapetana avokog, pa da s pukovnijskom kancelarijom prebjegnem k wemu u Zemun. Kao nastupni pensijonista i bolesnik protivih
se primiti pukovnijsku komandu, te avoki i nadaqe ostane, a ja odem
k svojoj porodici u Smederevo.
Malo kasnije dobijem zapovijest da opet u Zemun doem, gdje budem
uslijed previsoke odluke po carskom komesaru, srpskome patrijarhu Rajaiu, dekorisan redom Gvozdene krune stepena, a to u prisutnosti
zapovjednika 7og distrikta, pukovnika Majerhofera, mnogih tapskih i
nadoficira i inovnika.
Tom prilikom budem u ime Wegova Velianstva od komesara, distriktskog zapovjednika i svih prisutnih lica vrlo laskavo predusreten; rekoe mi da sam za ovoga rata, s vojskom slabo naoruanom s
mojim bataqonom protiv posve dobro opremqena neprijateqa onoliko izvrio, to u velikoj vojsci zapovjednik sa 10.000 momaka jedva bi
uiniti mogao; i da e mi s obzirom na moje zasluge u budue zahvalni
biti i sjetiti se ne samo mene, ve i moje djece.
Istom prilikom bude mi veliki objed prireen, i tu padoe mnoge nazdravice.
Sutradan vratih se preko Biograda k svojoj porodici u Smederevo,
gdje prebudem od 5. maja do 18. avgusta 1849, za koje vrijeme Rusi u Ugarsku upadoe, a Maxari kod Vilagoa oruje poloie.
Budem kvalifikovan za sasvim invalidnog i predstanem superarbitriji u Zemunu, ali me tadawi zapovjednik June armade, grof Jelai, samo za polu-invalida primi.
Kad Maxari Banat ostavie, poem sa svojom porodicom u Bavanite, otkud godine 1850. iznova predstanem superarbitriji u Temivaru, pa kao sav invalid umirovqen budem.
Zarad vaspitawa svoje djece bio sam prinuen da prodam svoju kuu
u Bavanitu i da se preselim u Panevo.
Stara je poslovica: Milost i slavujev poj, istina, lijepi su, ali
ne traju dugo!
112
MEMORIES OF CAPTAIN ADAM KOSANI
by
Petar Kresti
Summary
The paper presents the memories of Adam Kosani, captain in the Austrian army,
which are related to the Revolution in 18481849, particularly to the war operations in
Banat during 1849, as well as to his role in the those turning points for the Serbian nation in Hungary. Special weight to his notes is provided by the fact that are concerned
with one of the direct participants, belonging the commanding staff, in the war operations which determined the destiny of the Serbs in the Monarchy for a longer period of
time.
UDC 327(497.1:47+57)1968"
Milivoj Belin
PRILOG PROUAVAWU TREE KRIZE U

JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKIM ODNOSIMA 1968.
poverqiva prepiska L. I. Breweva i J. B. Tita
SAETAK: Autor daje kratak pregled jugoslovensko-sovjetskih odnosa
u posleratnom periodu, sa posebnim osvrtom na Treu krizu na relaciji
BeogradMoskva, uzrokovanu vojnom intervencijom zemaqa lanica Varavskog ugovora na suverenu ehoslovaku 1968. i otrom jugoslovenskom
reakcijom na taj in krewa meunarodnog prava. U nastavku rada slede
integralni tekstovi pisama sovjetskog lidera Leonida Breweva jugoslovenskom predsedniku Titu i Titov odgovor Brewevu.
KQUNE REI: jugoslovensko-sovjetski odnosi, ehoslovaka, reformski socijalizam, doktrina ogranienog suvereniteta", vojna intervencija, 1968, Josip Broz Tito, Leonid Iqi Brewev.
Odnosi socijalistike Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom kao hegemonom istonog bloka, bili su nesumwivo primarni za jugoslovensku
diplomatiju, te su zbog toga predstavqali i neku vrstu linog zabrana
predsednika Tita, najdelikatniju ne samo spoqnopolitiku oblast u
koju je malo kome bio dozvoqen pristup. Jugoslovenski predsednik je
ak zahtevao od ambasadora u Moskvi da uz redovne izvetaje vladi i
nadlenom ministarstvu, u svakoj prilici obavetavaju i wega lino.1
Ipak, sovjetsko-jugoslovenski odnosi oscilirali su u posleratnom periodu od divergencije i sukoba do saradwe i razumevawa, a istraivai su identifikovali tri velike krize na relaciji MoskvaBeograd.
Prva eskalacija neprijateqstva desila se prelomne 1948. godine, Rezolucijom IB-a, tekim Staqinovim optubama i neskrivenim pretwama Titu i KPJ, te potpunim prekidom odnosa izmeu dve zemqe.2 Ipak,
1 Veljko M i u n o v i , Moskovske godine 1956/1958, Beograd 1984, 33; Todor K u l j i ,
Tito sociolokoistorijska studija, Zrenjanin 2005. 302.
2 Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. godine (Zbornik radova sa naunog skupa), Beograd
1999; Vladimir D e d i j e r, Izgubljena bitka J. V. Staljina, Sarajevo 1969; Ivo B a n a c, Sa Staljinom protiv Tita, Zagreb 1990; Radovan R a d o n j i , Sukob KPJ s Kominformom, Zagreb
1979; Branko P e t r a n o v i , Sava D a u t o v i , Velika izma etrdesetosma, Podgorica 1999; Edvard K a r d e l j, Seanja borba za priznanje i nezavisnost nove Jugoslavije
19441957, BeogradLjubljana 1980, 99137; Bela kwiga o agresivnim postupcima vlada
114
uprkos velikoj odlunosti i vehementnosti u otporu Staqinu, Tito je
veto dozirao kritiku Sovjeta, strahujui od ireverzibilnosti i mogueg odlaska u tabor antisovjetizma. Vremenom poboqani odnosi sa zapadom, ostajali su bez alternative samo do Staqinove smrti, kada novo
rukovodstvo u Moskvi pokazuje equ za prevazilaewem antagonizama.
Novi sovjetski lider, Nikita Hruov 1955. je doao u posetu Beogradu, koja je sa dobrim razlogom u zapadnim izvorima interpretirana kao
Kanosa kremaqsog vrha, pristao je da stavi potpis na Beogradsku deklaraciju", koja je garantovala razliite puteve razvoja socijalizma,
ime je Jugoslavija izala kao nesumwivi moralni pobednik iz ovog
sukoba.3
Odnosi dveju drava ponovo se sputaju na najniu taku 1958. godine. Povodi za prekidawe jugoslovensko-sovjetske meudravne i meupartijske saradwe su bili, pre svega, odbijawe Jugoslavije da potpie Deklaraciju 12 komunistikih partija u Moskvi, novembra 1957. kojima se faktiki osnivao novi Kominform, pod patronatom Kremqa,
kao i usvajawe novog Programa SKJ na Sedmom kongresu u Qubqani,
aprila 1958. godine. Odbijawe jugoslovenskog rukovodstva da pristupi
novoj asocijaciji socijalistikih drava i time politiku neutralnosti i nesvrstavawa zameni faktikim, etapnim vraawem u lager, te,
insistirawe novog programa Saveza komunista na samostalnosti komunistikih partija u izboru vlastitog puta u socijalizam, rasprili su
sve nade Hruovqevog rukovodstva da bi konani ciq normalizacije
odnosa sa Jugoslavijom mogao da znai i vraawe na stawe pre prve
krize u odnosima dve zemqe 1948. godine.4 Lavinu antijugoslovenske
propagande podsticali su i Moskva i Peking. Osnovne teze su bile da
je program SKJ revizionistiki, antimarksistiki, da zagovara nacionalni komunizam, te je od Jugoslavije traeno da odustane od wega.5 U
to vreme maarski reim je uz sovjetsku podrku i uprkos ranije datim
garancijama, pogubio Imre Naa, vou pobune iz 1956, pod optubama
koje su bile identine onima koje su upuivane Jugoslaviji.6 U sutini
druga sovjetsko-jugoslovenska konfrontacija imala je istovetan povod
kao i prva, deset godina ranije, jer, kako smatra Dragan Bogeti Titovo nastojawe da samostalno rukovodi zemqom nikako nije mogla biti
SSSR, Poqske, ehoslovake, Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji,
Beograd, 1951.
3 Darko B e k i , Jugoslavija u hladnom ratu, Zagreb 1988. 667734; Radoica L u b u r i ,
Pomirenje Jugoslavije i SSSR 19531955, tematska zbirka dokumenata, Podgorica 1999; Edvard
K a r d e l j, nav. delo, 145149.
4 Dragan B o g e t i , Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob 1958. i koncept aktivne
miroqubive koegzistencije", Istorija 20. veka, br. 2, Beograd 2004, 123141.
5 Leo M a t e s, Meunarodni odnosi socijalistike Jugoslavije, Beograd 1976. 183; Duan
B i l a n d i , Hrvatska moderna povijest, 1999, 380381; Veljko M i u n o v i , Moskovske
godine 1956/1958, Beograd 1984, 421461.
6 Veljko M i u n o v i , nav. delo, 463476; Ivan I v a n j i, Maarska revolucija 1956,
Beograd 2007. 207; Qubodrag D i m i , Josip Broz, Nikita Sergejevi Hruov i maarsko pitawe 19551956", Tokovi istorije, 14/1998, Beograd, 1998, 2359; Dragan B o g e t i , Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob 1958. i koncept aktivne miroqubive koegzistencije", 141145.
115
opcija prihvatqiva za velikodravnu politiku sovjetske komunistike
oligrahije"7 Sovjetsko-kineske suprotnosti, koje su ubrzo izbile na
povrinu, pacifikovale su stav zemaqa sovjetskog bloka prema Jugoslaviji, te su ezdesete godine, uglavnom, protekle u prijateqskim odnosima.
Tree ozbiqno antagonizovawe jugoslovensko-sovjetskih odnosa, bilo je inicirano vojnom intervencijom na ehoslovaku, koju su 1968.
izveli SSSR i wegovi istonoevropski sateliti. Tradicionalno prozapadno orijentisana i sa dugom demokratskom tradicijom, ehoslovaka je formalno postala lan lagera 1948, kombinacijom izborne pobede
Komunistike partije i nasiqa nad nekomunistikim politiarima.
Sovjetizacija javnog ivota u duhu staqinizma, pretvorila je ovu sredweevropsku zemqu u uporite Varavskog pakta. Proces destaqinizacije,8 karakteristian za skoro sve istonoevropske zemqe, ehoslovaku je meu posledwima zahvatio i, kao i drugde, odlikovao se neravnomernou, neujednaenou, kolebqivou i protivrenou, to je
dalo neznatne i polovine rezultate.9 Autokratski kurs konzervativnog
dogmate Antowina Novotnog, doiveo je konani krah na januarskom
plenumu 1968. smenom Novotnog sa mesta prvog sekretara Komunistike
partije ehoslovake i izborom Slovaka Aleksandra Dubeka za novog
partijskog lidera.10 Politiki porobqena, kulturno unazaena i ekonomski devastirana zemqa, sa puno nade i poleta budila se iz dvodecenijske stagnacije, poniewa i kolektivne apatije, a komunistiki liberali na elu sa Dubekom su predvodili ovaj istorijski proces. Demokratizacija javnog ivota, zapoeta u januaru 1968. dosegla je zenit
na aprilskom plenumu, kada je usvojen Akcioni program KP, svojevrsna
Magna carta reformskih stremqewa Dubekovog rukovodstva, kako ga je
determinisao Jiri Valenta.11 Ovaj dokument je, poavi od ehoslovakih uslova", i odustajui od mehanikog i nekritikog" usvajawa
7 Dragan B o g e t i , Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob 1958. i koncept aktivne miroqubive koegzistencije", 127.
8 Kquni dogaaj u procesu destaqinizacije bio je HH kongres KPSS iz 1956, kada
je sovjetski lider Nikita Hruov podneo tzv. tajni referat u kome je izneo brojne primere nasiqa, zloina i zloupotrebe vlasti, koje je poinio wegov prethodnik Staqin.
Re je o najotrijoj i najsveobuhvatnijoj kritici staqinistikog razdobqa, koja se mogla
uti od jednog visokog sovjetskog zvaninika. Tajni referat N. S. Hruova, Zagreb 1970,
1792; Jurij A k s j u t i n, Hruov protiv Staqina" u: Hruov: ivot i sudbina, (ur.
Aleksej Serov), Moskva, 1989, 1418; Mihail G e l e r, Aleksandar N e k r i , Utopija na
vlasti, Podgorica, 2000, 495499; Sava i v a n o v, Staqinizam i destaqinizacija,
Novi Sad, 1969. 57.
9 Richard J. C r a m p t o n, Eastern Europe in the twentieth century and after, London
New York 2006, 319325; Sava i v a n o v, nav. delo, 1969. 57; Peter C a l v o c o r e s s i,
Svjetska politika nakon 1945, Zagreb 2003, 294, 298; Volter L a k e r, Istorija Evrope 1945
1992, Beograd 1999, 434435; Jii P e l i k a n, Prako proljee, Zagreb 1982.
10 Zvanian stav sovjetske istoriografije i deset godina nakon intervencije bio je
da je izborom A. Dubeka prevladala desno oportunistika" i antisocijalistika"
struja u KP, usmerena protiv politike Partije i socijalistikog sistema." Bola
sovetska nciklopedija, t. 29, Moskva 1978,3 152.
11 Jii V a l e n t a, Revolutionary Change, Soviet Intervention, and Normalization in East-Central Europe", Comparative Politics, Vol. 16, No. 2, New York, Jan. 1984, 131.
116
sovjetskih iskustava, proklamovao na, ehoslovaki nain izgradwe
i razvoja socijalizma" koji je podrazumevao: demonopolizaciju uloge
Partije u drutvenom ivotu, ukidawe cenzure, slobodu govora, udruivawa, odlazaka u inostranstvo, participaciju radnika u upravqawu
preduzeima, obnavqawe funkcija trita i razvijawe konkurencije u
privredi, konanu i potpunu rehabilitaciju svih progowenih, reorganizaciju sudstva na naelima pune samostalnosti, nacionalnu ravnopravnost, federalizaciju zemqe, jaawe uloge Narodne skuptine.12 Novi kurs je zadobio plebiscitarnu podrku graana i doneo stepen slobode i demokratije do tada nezabeleen u bilo kojoj socijalistikoj zemqi na svetu.13 Eksperiment nazvan socijalizam sa qudskim likom,14 prako prolee ili preporod mnogi istraivai i svedoci poredili su sa
sovjetskom perestrojkom, dvadeset godina pre Gorbaova.15 Ipak, uspeh
reformskog socijalizma nadrastao je po svome znaaju granice ehoslovake, a privlanost toga poduhvata i nove mogunosti koje je nagovetavao, nije bilo teko anticipirati, zbog ega je izazivao ogorene
reakcije u veem delu sovjetskog lagera.
Savez komunista Jugoslavije i predsednik Tito oekivano su pokazivali vidno interesovawe i umerene simpatije za izmewenu situaciju
u ehoslovakoj.16 Bliski na momente svakodnevni diplomatski kontakti" izmeu zvaninika dve zemqe prevazilazili su okvire uobiajene diplomatske prakse.17 Jugoslovenska tampa je iscrpno i na momente
entuzijastino pratila ehoslovaku demokratsku evoluciju, jer se jo
jedna zemqa nala na jugoslovenskom putu samoupravnog socijalizma,
12 Rezolucija o savremenoj politikoj situaciji", ehoslovake perspektive, Beograd 1968, 7182; Vesna P r g a, ehoslovaka 1968. prako proljee", Nae teme, 33
(12), Zagreb 1989, 241244; Jurij G u s t i n i , ekoslovaka 1968, Ljubljana 1969, 31
49; Ciril B a k o v i , SSR 1968, Ljubljana 1983, 4769; Zdenk M l y n , Mraz dolazi iz
Kremlja, Zagreb 1985, 107111, 119120; Qubodrag D i m i , Pogled iz Beograda na ehoslovaku 1968. godine", Tokovi istorije, 34/2005, Beograd 2005, 219; Sava i v a n o v,
nav. delo, 83, 91.
13 U Moskvi se na ehoslovake napore u procesu demokratizacije gledalo kao na
demagoke parole" kojima su veto prikrivani agresivni napadi desno oportunistikih i antisocijalistikih" snaga, usmerenih na ruewe socijalizma, ukidawe vodee
uloge radnike klase", naruavawe saveznitva ehoslovake sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemqama. Prema Sovjetskoj enciklopediji, obrazovani tabor antisocijalistikih snaga" s podrkom imperijalistikih krugova na Zapadu" nainio je iroku
bazu kontrarevolucionarnog prevrata" u ciqu restauracije buroaskog sistema". Bola sovetska nciklopedija, t. 29, Moskva 1978,3 152.
14 Ova sintagma, esto vezivana uz dogaaje u ehoslovakoj 1968, ima svoju etimologiju u Dubekovoj reenici: Sve to mi elimo da uinimo, to je da izgradimo socijalizam koji nee izgubiti svoj qudski karakter." Mihail G e l e r, Aleksandar N e k r i ,
Utopija na vlasti, Podgorica 2000, 582.
15 Zdenk M l y n , Bilanca politike prakog proljea" dvadeset godina kasnije", Nae
teme, 33 (12), Zagreb 1989, 208221; Vaclav S l a v i k, ehoslovaka 19681988", Nae
teme, 33 (12), Zagreb 1989, 222230; Fransoa F i r e, Prolost jedne iluzije komunizam u
dvadesetom veku, Beograd 1995, 606607.
16 Intenzivirawe prijateqskih odnosa izmeu dve zemqe bilo je uoqivo jo tokom 1967. godine, prilikom posete Novotnog Jugoslaviji. Qubodrag D i m i , Pogled iz
Beograda na ehoslovaku 1968. godine", 212215.
17 Isto, 206.
117
kao i zbog iwenice da se spoqnopolitika orijentacija ehoslovake
u brojnim pitawima pribliavala jugoslovenskoj.18 Titov kratkotrajni
boravak u Moskvi u aprilu 1968. i viednevna poseta Pragu, desetak
dana pre vojne intervencije, jasno su bili usmereni na odvraawe sovjetske pretwe i pruawe nedvosmislene podrke Dubeku i wegovim
saradnicima.19 Zbog svega toga, upad sovjetskih tenkova i okupacija
prijateqske zemqe, izazvali su u Jugoslaviji snaan ok i optu konsternaciju, uprkos prethodnim procenama rukovodstva da je sukob MoskvaPrag neminovan.20 Na delu je bila primena, naizgled, nove tzv.
doktrine ogranienog suvereniteta.21 Iako je principe proleterskog
internacionalizma" promovisao jo Lewin, a Hruov intervencionistiku politiku SSSR-a primenio u sluaju guewa maarske revolucije 1956. godine, nastanak i primena doktrine ogranienog suvereniteta socijalistikih zemaqa, vezuje se uz ime sovjetskog lidera Leonida Breweva i agresije na ehoslovaku.22 Temeqne postavke ove politike svode se na legalizaciju derogirawa suverenosti socijalistikih
drava, ukquujui i vojnu silu kao wen instrument, u ciqu postizawa
hegemonije Moskve u komunistikom svetu, nametawem vlastitog poli18 Ranko P e t k o v i , Subjektivna istorija jugoslovenske diplomatije 19431991,
Beograd 1995. 4950; Qubodrag D i m i , Pogled iz Beograda na ehoslovaku 1968. godine", 211.
19 Jugoslovenski predsednik posetio je Prag 911. avgusta 1968. godine. Rukovodstvo i graani ehoslovake doekali su Tita s neskrivenim oduevqewem. Osim podrke politikom kursu novog vostva KP, jugoslovenski predsednik je svoje domaine
ohrabrivao na radikalnije poteze prema opozicionim grupama, koje su svojim delovawem
davale povoda sovjetskim kritikama situacije u ehoslovakoj. Politika, Beograd, 10
12. avgust 1968; Dnevnik, Novi Sad, 1012. avgust 1968; Duan B i l a n d i , nav. delo,
525527; Leo M a t e s, nav. delo, 184187; Q. D i m i , Pogled iz Beograda na ehoslovaku 1968. godine", 230231.
20 Nasuprot jugoslovenskim procenama, da su ponaawe i retorika Sovjeta siguran znak da e se u ehoslovakoj intervenisati", na zapadu su bili skeptini u pogledu skore sovjetske invazije, smatrajui je veoma malo verovatnom". Q. D i m i , Pogled iz Beograda na ehoslovaku 1968. godine", 219, 221; Jii V a l e n t a, The Bureaucratic
Politics Paradigm and the Soviet Invasion of Czechoslovakia", Political Science Quarterly, Vol.
94, No. 1, Spring, 1979. 5556.
21 Na dan invazije zemaqa Varavskog pakta na ehoslovaku, 21. avgusta 1968. vodei sovjetski dnevni list, Pravda je citirajui dravnu novinsku agenciju, pisao:
TASS je ovlaen da prenese, da su se partijski i dravni zvaninici ehoslovake
Socijalistike Republike obratili Sovjetskom Savezu i drugim saveznikim zemqama s
molbom za pruawe neodlone pomoi bratskom ehoslovakom narodu, ukquujui i oruanu pomo. Taj poziv je iniciran opasnou kontrarevolucionarnih snaga, koje nastupaju u dogovoru sa spoqnim, socijalizmu neprijateqskim silama." Pravda, 21. avgusta
1968. Hrestomati po istorii Rossii s drevneih vremen do naih dne, (sost. A. S. Orlov i dr.), Moskva 2000, 565.
22 Sovjetska vojna intervencija u ehoslovakoj, nije bila novo iskustvo u politikom ivotu istone Evrope, koja se u posleratnom periodu razvijala pod snanom dominacijom Moskve. Naime, u Maarskoj je u jesen 1956. sovjetska vojska uz brojne rtve uguila irok pobuweniki pokret. Vidi: Peter R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l,
Aleksandar K a s a , Istorija Maara, Beograd 2002, 598608; Giuseppe B o f f a, Povijest
Sovjetskog Saveza, II, Opatija 1985, 374375; Volter L a k e r, Istorija Evrope 19451992,
Beograd 1999, 377380; Mihail G e l e r, Aleksandar N e k r i , nav. delo, 503509; Ivan
I v a n j i, nav. delo; Dobrica o s i , Sedam dana u Budimpeti" u: Nada i akcija, Beograd 2000, 31132.
118
tikog modela, petrifikovanog dravnog socijalizma, svim drugim zemqama, nezavisno od nacionalnih specifinosti.23
Jugoslavija se kao socijalistika zemqa mogla nai na udaru ove
doktrine, ali se sovjetskom intervencijom, takoe i znaajno suavao
manevarski prostor reformama u istonom lageru, te je oekivano i razumqivo, prva Titova zvanina reakcija bila istovremeno odluna i
otra, ali i kontrolisana, jer je ulaskom trupa Varavskog pakta u ehoslovaku 21. avgusta 1968, kako je rekao: Naruen, pogaen suverenitet jedne socijalistike zemqe i zadat teek udarac socijalistikim i
progresivnim snagama u svijetu."24 Na zatvorenoj sednici Predsednitva SKJ, 21. avgusta uvee, Broz je bio jo otriji i o stvarnim razlozima okupacije rekao: Razlog intervencije nije vojni nego politiko-ideoloki. Wima nije Zapadna Wemaka odjednom postala tako
strano opasna, ve je to demokratizacija unutraweg ivota ehoslovake. Opasni su postali rukovodioci koji su vrsto rijeili da likvidiraju ostatke dogmatskih i drugih snaga u unutrawem ivotu i
metode koje su bile zavedene ehoslovakoj u nizu godina poslije rata
Ide se za tim da se sprijei takav razvitak unutraweg ivota i socijalistikih odnosa u ehoslovakoj i u mnogima drugim zemqama."25
ef jugoslovenske diplomatije, Marko Nikezi sovjetsku intervenciju
nazvao je pravim imenom primenom sile koja je kawiva prema Poveqi UN i nametawem teorije ogranienog suvereniteta itavom socijalistikom svetu.26 Tih dana (22. i 24. avgusta) odrane su masovne demonstracije u Beogradu i Novom Sadu, na kojima su se govornici, Mijalko Todorovi i Mirko Tepavac, pre svih, teko obruili na hegemonistiku i agresivnu politiku SSSR-a. Istodobno, jugoslovenska
tampa je u svojim redovnim i vanrednim izdawima dramatino izvetavala o situaciji u ehoslovakoj, nazivajui akt Sovjeta invazijom,
agresijom, okupacijom
Dosledno, principijelno i beskompromisno drawe jugoslovenskog dravnog i partijskog vrha i predsednika Tita tokom krize izazvane agresijom zemaqa Varavskog ugovora na suverenu ehoslovaku
1968, posebno imajui u vidu sovjetsku spremnost da koristi vlastitu
vojnu supremaciju u Evropi, usled amerike defanzive zbog vijetnamskog rata, inilo je poziciju Jugoslavije rizinijom, ali i prestinijom u svetu. Argumentovana i nepokolebqiva odbrana ehoslovake nezavisnosti, pomo wenim izbeglicama, gostoprimstvo delu wene legitimne vlade,27 te nepodeqena empatija i solidarnost konsternirane ju23 Stanislav S t o j a n o v i , Doktrina ogranienog suvereniteta i autonomni socijalizam", Beograd (bez godine izdawa) 3, 5; Sava i v a n o v, nav. delo, 31, 78.
24 Dnevnik, Novi Sad, 22. avgust 1968. 1.
25 Svetozar V u k m a n o v i Tempo, Memoari 19661969. Neslaganja, BeogradZagreb 1985, 348.
26 Ranko P e t k o v i , nav. delo, 50.
27 Dr Ota ik, potpredsednik Vlade SR, dr Jiri Hajek, ministar spoqnih poslova i dr Frantiek Vlasak, ministar za narodnoekonomsko planirawe ehoslovake,
na poziv jugoslovenskog rukovodstva provodili su odmor na jadranskoj obali, gde ih je zatekla vest o sovjetskoj agresiji na wihovu zemqu. O wihovoj delatnosti u Jugoslaviji na-
119
goslovenske javnosti sa rtvom, provocirali su veliko nezadovoqstvo
Sovjetskog Saveza, jednako koliko i otra kritika sovjetskog nasiqa,
koje je kroz metode progovorilo o sutinskim karakteristikama sistema u ije ime je nastupalo, kako je primetio Marko Nikezi.28 Branei
principe miroqubive koegzistencije, humanizma, potovawa meunarodnog prava, ali i pravo svake zemqe na sopstveni put u izgradwi socijalizma, Jugoslavija je znaajno uveala svoj presti u meunarodnim
odnosima, irei prostor za nezavisnije istupawe mawih zemaqa, ali
i uvrujui vlastitu, qubomorno uvanu suverenost. Gnev sovjetskog
rukovodstva pretoen je najpre u otar i pretei protest koji je Titu
proitao ambasador Benediktov 30. avgusta 1968, to e biti prvi sovjetsko-jugoslovenski kontakt nakon intervencije. U demaru sovjetske
partije i vlade, ogorenih zbog neprijateqske i antisovjetske propagandne kampawe u jugoslovenskoj tampi" stoji i da su jugoslovenski
rukovodioci podravali antisocijalistike snage" i time istupali
protiv SSSR", ime se Jugoslavija solidarisala sa antisovjetskom
kampawom" zapadnih sila, te su upozoravali da odgovornost za posledice ovim od strane SSSR niim izazvane kampawe koja se u Jugoslaviji vodi protiv Sovjetskog Saveza pada na jugoslovensku stranu" i da
se takav stav Jugoslavije mora tetno odraziti na sovjetsko-jugoslovenske odnose".29 Zvanian odgovor jugoslovenskog rukovodstva na ove
optube stigao je 11. septembra 1968. U wemu se nedvosmisleno odbacuju
sve optube protiv Jugoslavije i ponovo osuuje agresija Varavskog
pakta na ehoslovaku.30 Kako se odnosi dve zemqe nisu popravqali,
sovjetski voa je koristei se rezultatima nasilne pacifikacije okupirane ehoslovake, sredinom oktobra uputio pismo jugoslovenskom
predsedniku. Otar diskurs korespondencije dvojice lidera, kao i hladan ton bez elementarnih izraza qubaznosti i odsustvo bilo kakvog pozdrava na kraju, reito svedoi o najnioj taki u odnosima dve zemqe
jo od 1958. godine.
kon 21. avgusta 1968. detaqno: Jan P e l i k a n, Pokuaj stvarawa jezgra ehoslovake
emigracije u Jugoslaviji nakon sovjetske okupacije ehoslovake u avgustu 1968. godine",
Tokovi istorije, 12/2007, Beograd 2007, str. 81106
28 Na desetoj sednici CK SKJ Nikezi je govorei u kontekstu vojne intervencije u
ehoslovakoj o sovjetskoj politici rekao: Uspeh jedne pogrene politike nisu mogla
obezbediti prikrivena sredstva. Ta politika je morala da se ispoqi potpuno ogoqena
kao politika sile i kao uvek u momentima krize u ivotu drutva, u toj krizi je progovorila sutina stvari: kroz metode progovorila je i prava priroda i pravi ciqevi te
politike." Dnevnik, Novi Sad, 27. avgust 1968. 4.
29 Arhiv Vojvodine (AV), Fond 334 Pokrajinski komitet Saveza komunista Vojvodine, Poverqiva i strogo poverqiva prepiska 1968", strogo poverqivo 38/1968.",
Zabeleka o prijemu sovjetskog ambasadora kod predsednika Tita; Milivoj B e l i n,
Prilog istoriji jugoslovensko-sovjetskih odnosa", Zbornik Matice srpske za istoriju,
br. 7778, Novi Sad 2008. str. 165187.
30 Vie o jugoslovenskom odgovoru na sovjetski demar u fusnoti 35.
120
Dokumenti:31
PISMO L. I. BREWEVA DRUGU TITU

Predsedniku SKJ
drugu Josipu Brozu Titu
Potovani drue Tito!
U razvoju sovjetsko-jugoslovenskih odnosa u posledwe vreme nikle
su zabriwavajue i opasne pojave. Politbiro CK KPSS, zabrinut zbog
nepovoqnih tendencija, koje su se pojavile u odnosima izmeu SFRJ i
SSSR, naloio mi je da Vam se obratim sa ovim pismom i da otvoreno
iznesem nae gledite.
U prethodnom periodu Vi i drugi jugoslovenski drugovi esto ste
podvlaili da je podravawe i jaawe dobrih odnosa sa Sovjetskim Savezom jedan od najvanijih ciqeva politike SKJ i SFRJ i, kao to je
poznato, to je nailazilo na povoqan odziv i sa nae strane. Uzajamna
tewa za razvojem i poboqawem odnosa poela je donositi vidqive
pozitivne rezultate u uspenoj ekonomskoj, kulturnoj i politikoj saradwi izmeu naih zemaqa i u nizu uspenih istupawa SSSR i
SFRJ na meunarodnoj areni.32
Ali u posledwe vreme kao rezultat podsticawa antisovjetskog raspoloewa u Jugoslaviji kojim se sudei prema zvaninim odlukama slue vii partijski i dravni organi SFRJ, odnosi meu naim zemqama naglo su se pogorali.
Korak daqe u pravcu naglog pogorawa odnosa sa Sovjetskim Savezom, kao i sa Bugarskom, Maarskom, NDR i Poqskom uinila je jugoslovenska strana, kao to je poznato, u avgustu o.g. kada su ciqevi internacionalistike akcije pet socijalistikih zemaqa usmereni na zatitu socijalistikih tekovina ehoslovakog naroda, bili u SFRJ
nepravilno oceweni.33
31 Arhiv Vojvodine (AV), Fond 334 Pokrajinski komitet Saveza komunista Vojvodine, Poverqiva i strogo poverqiva prepiska 1968", strogo poverqivo 1/69".
32 Misli se pre svega na dogaaje u vezi sa izraelsko-arapskim sukobom 1967. godine. Naime, Jugoslavija se svojom otrom osudom Izraela i prekidom diplomatskih odnosa, veoma pribliila sovjetskom bloku. Predsednik Tito je na iznenaewe mnogih uestvovao na savetovawu rukovodilaca komunistikih partija i vlada socijalistikih zemaqa u Moskvi, juna 1967. godine, iako je do tada odbijao uee na slinim skupovima.
Ovakav wegov gest je u delu domae i meunarodne javnosti ocewen kao pribliavawe Jugoslavije Varavskom paktu i izvesno odstupawe od politike nesvrstavawa. Aleksandar
L e b l, Prekid diplomatskih odnosa SFRJIzrael 1967. godine", Tokovi istorije, 4/2001,
Beograd, 2001. 3975; Dragan B o g e t i , Pribliavawe Jugoslavije socijalistikom
lageru tokom arapsko-izraelskog rata 1967. godine", Tokovi istorije, br. 34/2008, Beograd, 2008. 98116; Ranko P e t k o v i , nav. delo, 4849.
33 U noi izmeu 20. i 21. avgusta 1968. trupe pet navedenih zemaqa tenkovima su
ule na teritoriju suverene ehoslovake, izvrivi time wenu okupaciju. Okupacione
vojske suoene samo sa pasivnim otporom gnevnih graana brzo su prodrle do Praga, kidnapovale ehoslovake lidere na elu sa prvim sekretarom KP Aleksandrom Dubekom,
predsednikom Narodne skuptine Smrkovskim i premijerom erwakom, te ih odvele na
121
U ovom pismu, svakako, nema potrebe da se vraamo na detaqno sutinsko razmatrawe tog pitawa. Ve je mnogima od onih koji su u prvo
vreme nepravilno ocenili situaciju sada jasno kakvu je realnu pretwu
ne samo za socijalistike tekovine ehoslovakog naroda, ve i za interese mira i socijalizma u Evropi predstavqalo irewe antisocijalistikih, kontrarevolucionarnih snaga u SSR.34 ivot i realni tok
dogaaja to daqe, time jasnije e razotkrivati pravo znaewe osujeewa imperijalistikih planova usmerenih na otcepqewe ehoslovake
od socijalistike zajednice. Nije sluajno da su danas upravo imperijalistike drave, a pre svega SAD i SRN, istupile kao kolovoe nove
antikomunistike i antisovjetske histerije, jer su odlune akcije saveznikih zemaqa predstavqale ozbiqan udarac raunici imperijalizma.
Neprijateqima socijalizma je jasno da su te akcije usmerene na to da se
ne dopusti slabqewe socijalistike zajednice, da se ojaa wena bezbednost, da se spree pokuaji imperijalista koji tee da izmene odnose
snaga u Evropi na tetu socijalizma, to bi moglo dovesti do naruavawa mira na naem kontinentu.
Mi smo duni da otvoreno kaemo da negativan stav u odnosu na
internacionalistiku akciju saveznikih zemaqa, koju je u svom odgovoru od 11. septembra o.g. podrao CK SKJ i vlada SFRJ35 i pokuaj da
teritoriju SSSR, gde su bili podvrgnuti torturi. Volter L a k e r, nav. delo, 440443;
Richard J. C r a m p t o n, nav. delo, 336337; Mihail G e l e r, Aleksandar N e k r i , nav.
delo, 580583; Peter C a l v o c o r e s s i, nav. delo, 307309; Jurij G u s t i n i , ekoslovaka 1968, Ljubljana 1969, 7377.
34 Odnosi se na otvoren proces reformi i demokratizacije, koji je sprovoen u
blaoj formi od januarskog plenuma KP 1968. da bi se intenzivirao od aprila, iste godine. Ciril Bakovi, SSR 1968, Ljubljana, 1983. 1169; ehoslovake perspektive, Beograd,
1968.
35 Odgovor vlade SFRJ i CK SKJ na Izjavu CK KPSS i vlade SSSR od 30. avgusta
1968. stigao je 11. septembra, a proitao ga je jugoslovenski ambasador u Moskvi Dobrivoje Vidi predsedniku Vrhovnog sovjeta SSSR-a Nikolaju Podgornom. U jugoslovenskom
odgovoru se otro odbacuju sve sovjetske optube na raun Jugoslavije i izraava duboka
nesaglasnost" sa demarom sovjetskog rukovodstva od 30. avgusta 1968. Sovjetske optube
su ocewene kao neistinite, uvredqive, zabriwavajue, a uz to i liene svakog osnova",
zbog ega je oceweno da se prema SFRJ nastoje ponovo primeniti metodi i sredstva koji
su bili javno osueni i sa sovjetske strane i za koje smo bili uvereni da se ne mogu vie
ponoviti" I ovom prilikom najvii jugoslovenski organi su izrazili najdubqe neslagawe sa agresijom na ehoslovaku, jer je za nas upotreba sile kao sredstva za reavawe
sporova i nesuglasica u odnosima izmeu suverenih drava uvek bila neprihvatqiva, bez
obzira na ciqeve i motive kojima se takva upotreba sile pokuava pravdati." Otro
opovrgavajui kremaqske optube da se u Jugoslaviji vodi antisovjetska kampawa, te iznosei iwenicu da su se u jugoslovenskim medijima mogli uti razliiti stavovi o navedenim dogaajima u ehoslovakoj, u saoptewu se navodi da jugoslovenska javnost i
ovom prilikom, kao to je uvek i inila, sudi o jednoj akciji na osnovu wenog stvarnog
karaktera i onoga to ona predstavqa, a ne na osnovu toga ko je sprovodi i kako se prikazuju eqe i motivi nosioca akcije." Najzad, odgovarajui najdirektnije na temeqne postavke doktrine ogranienog suvreniteta, najvii jugoslovenski organi su poruivali da
SFRJ ne priznaje nikome pravo da se primenom vojne intervencije ili bilo kakvih oblika pritiska samovoqno mea u unutrawi razvoj i poslove nezavisne zemqe." Na kraju
je porueno da e se narodi Jugoslavije svim sredstvima" suprotstaviti svakom ugroavawu jugoslovenske suverenosti, koji podrazumeva i na sopstveni put razvitka socijalistikog drutva". Arhiv Vojvodine (AV), Fond 334 Pokrajinski komitet Saveza ko-
122
se ocrni politika KPSS, Sovjetski Savez i druge socijalistike drave, mogu samo da tete interesima mira, demokratije i socijalizma.
Mi odluno odbacujemo sline pokuaje, kao pokuaje koji su lieni
bilo kakve osnove i elimo da podvuemo da su oni u suprotnosti sa
interesima razvoja sovjetsko-jugoslovenske saradwe.
Sada u ehoslovakoj razvoj dobija novi proces proces normalizacije stawa. Po naem miqewu, koje dele i ehoslovaki drugovi,
situacija zahteva da se taj proces svestrano podri. Takav prilaz stawu u ehoslovakoj dominirao je i na naim posledwim pregovorima
sa drugovima A. Dubekom, O. erwikom, G. Husakom, koji su, kao to je
poznato, zahtevali poveawe uloge komunistike partije, pojaawe borbe sa antisocijalistikim snagama, kao i to da sredstva masovnog informisawa budu potpuno stavqena u slubu socijalizma, da se partijski i dravni organi pojaaju qudima koji vrsto stoje na pozicijama
marksizma-lewinizma i proleterskog internacionalizma. Ugovor, zakquen izmeu vlade SSSR i vlade SSR36 o uslovima privremenog boravka sovjetske vojske na teritoriji ehoslovake stvara dobre preduslove za uspean rad ehoslovakih drugova, usmeren na savlaivawe
posledica akcija antisocijalistikih sila i garantuje trajnost socijalistikih tekovina trudbenika SSR.
Svi oni kojima je stalo do interesa socijalistike ehoslovake
sa razumevawem i odobravawem doekuju napore ehoslovakih drugova
za normalizaciju stawa u zemqi na toj principijelnoj osnovi. Ubeeni
smo da bi na meunarodnom planu normalizacija stawa u SSR u najveoj meri doprinela interesima jaawa jedinstva antiipperijalistikih snaga.
U vezi s tim nemogue je shvatiti, niti opravdati stalnu kampawu
protiv Sovjetskog Saveza i drugih socijalistikih zemaqa koja u SFRJ
ne prestaje. U Vaoj zemqi uporedo sa stalnim izvrtawem sutine dogaaja u ehoslovakoj aktivno se ire provokativne i neosnovane izmunista Vojvodine, Poverqiva i strogo poverqiva prepiska 1968", strogo poverqivo
38/1968." Odgovor Vlade SFRJ i CK SKJ na Izjavu CK KPSS i Vlade SSSR od 30. avgusta 1968. godine.
36 Nakon otmice i torture kidnapovani ehoslovaki lideri (prvi sekretar KP
Aleksandar Dubek, premijer Oldrih erwak, predsednik Narodne skuptine Jozef Smrkovski, sekretar KP Zdewak Mlinar i u meuvremenu pristigli predsednik Republike Ludvig Svoboda) su dovedeni u Moskvu na razgovore sa sovjetskim rukovodstvom, gde su
naterani na potpisivawe Sporazuma" tj. sui generis kapitulacije, kojom legitimni organi ehoslovake post factum sankcioniu in agesije i krewa odredaba meunarodnog
prava od strane SSSR. Ova de facto kapitulacija izmeu ostalog predvia: borbu protiv
kontrarevolucije, ponitavawe 14. kongresa KP, izbacivawe iz partijskog vrha nekorisnih funkcionera tj. onih koji su nelojalni okupatoru, prihvatawe okupacionih trupa na
svojoj teritoriji, obnavqawe cenzure, zatitu od gowewa onih koji su pomagali okupatoru, zabranu svih partija koje nisu deo Narodnog fronta, obavezu KP da konsultuje Sovjete u vezi sa svim vanijim odlukama Fred H. E i d l i n, Capitulation, Resistance and the
Framework of Normalization: The August 1968. Invasion of Czechoslovakia and the Czechoslovak Response", Journal of Peace Research, Vol. 18, No. 4, (1981), 322325; Richard J.
C r a m p t o n, nav. delo, 336337; Zdenk M l y n , Mraz dolazi iz Kremlja, Zagreb 1985;
Volter L a k e r, nav. delo, 440441; Jurij G u s t i n i , nav. delo, 7585; Svetozar V u k m a n o v i T e m p o, nav. delo, 382383.
123
miqotine o pretwi napadom na SFRJ od strane socijalistikih drava.37 U antisovjetsku kampawu ukquili su se i diplomatski predstavnici SFRJ u inostranstvu.38 uju se pozivi da se preispitaju sovjetsko-jugoslovenski odnosi, to je i bilo reeno u govoru lana Predsednitva CK SKJ A. Huma od 22. septembra o.g.
U svom odgovoru na Izjavu CK KPSS i sovjetske vlade, CK SKJ i
vlada SFRJ izneli su nameru da se razvijaju bilateralni odnosi sa
SSSR koji su od interesa za narode obeju zemaqa i za stvar mira." U
ciqu ostvarewa takvih namera sa nae strane, razume se, nema prepreka. CK KPSS i sovjetska vlada dosledno su istupali i istupaju za razvoj svestrane saradwe izmeu SSSR i SFRJ. Ali je jasno, da je za to
potrebna drukija atmosfera od one koja se sada iri u Jugoslaviji.
Vi, naravno, shvatate da se sada ne radi o razliitim prilazima teoriji i praksi socijalizma koji su i ranije meu nama postojali. Mi govorimo o pravcu u kome se razvija politika SFRJ u posledwe vreme.
Hteli bismo da verujemo da je Vama, kao i ranije stalo do saradwe
izmeu SSSR i SFRJ, u ije smo uspostavqawe svi mi uloili strpqewe, upornost i velike napore, i da ste Vi ne mawe od nas zainteresovani za to da sve ono to je pozitivno u razvoju prijateqskih veza
naih zemaqa ne bude izbrisano zbog linije koju je Jugoslavija neosnovano zauzela u posledwe vreme. Uporedo s tim, oigledno je da je prava
briga za jaawem sovjetsko-jugoslovenskih odnosa nespojiva sa antisovjetskom kampawom koja se iri u SFRJ.
Upuujui ovo pismo mi se nadamo da ete Vi pravilno oceniti
motive kojima je ono diktirano, da ete odmeriti stvorenu situaciju i
da ete doi do toga da je neophodno da se spree razliita neodgovorna istupawa i akcije, koje ozbiqno mogu da komplikuju sovjetsko-jugo37 Posle oruane intervencije snaga Varavskog pakta na ehoslovaku u Jugoslaviji se oekivao domino efekat" odnosno nastavak privoewa poslunosti Moskvi
ostalih socijalistikih zemaqa, tj. primena doktrine ogranienog suvereniteta i na Jugoslaviju. Do agresije na ehoslovaku u najviim komandnim i obavetajnim strukturama
JNA, Varavski pakt nisu smatrali za potencijalni izvor bezbednosnog ugroavawa."
Meutim, to se promenilo i u Generaltabu JNA 25. avgusta 1968. potpisano je strogo
poverqivo nareewe, broj 342, kojim se definiu poviene mere borbene gotovosti. Sutradan je komanda JRV i PVO izdala nareewe broj 472 sa detaqnim uputstvima ta bi
trebalo uiniti da be se spremno doekala potencijalna intervencija. Zbog eqe da se
ne provociraju Sovjeti, itava akcija je bila obavijena velom tajne i nosila je kodirano
ime veba Avala". Dugorona konsekvenca krize u SSR bila je promena stratekih
procena koja su sve do kraja postojawa SFRJ bile usmerene na razradu dve mogunosti
agresije od strane oba bloka" Aleksandar R a d i , Veba Avala jugoslovenska odbrana
od Varavskog pakta 1968. godine", Istorija 20. veka, br. 2/2006, Beograd 2006. 87104.
38 Stalni predstavnik Jugoslavije u UN dr Anton Vratua, zatraio je da se sve
okupacione trupe odmah povuku s teritorije ehoslovake." Obraajui se 23. avgusta Savetu bezbednosti UN, jugoslovenski ambasador je rekao da je za wegovu zemqu neprihvatqiva doktrina kojom se pravda strana intervencija na ehoslovaku Nikakvi principi socijalizma ne mogu se uzeti kao paravan za pravdawe ove grube povrede suvereniteta
jedne drave i za okupirawe wene teritorije Oruane snage izvrile su invaziju s namerom da utiu na pravac razvitka u SR. One hoe da lie narod, vladu i druga ustavna
tela ehoslovake neotuivog prava da suvereno odluiju o svom razvitku." Dnevnik, Novi
Sad, 25. avgust 1968. 9.
124
slovenske odnose, kao i da se preduzmu mere koje e doprineti ozdravqewu i daqem razvoju tih odnosa.
GENERALNI SEKRETAR CENTRALNOG KOMITETA
KOMUNISTIKE PARTIJE SOVJETSKOG SAVEZA
L. BREWEV
17. oktobra 1968. godine
ODGOVOR DRUGA TITA L. I. BREWEVU

Generalnom sekretaru CK KPSS
drugu L. I. Brewevu
Primio sam Vae pismo od 17. oktobra 1968. g. koje ste mi uputili
u ime Politbiroa CK KPSS. Vae pismo razmatrali su vlada SFRJ,
Predsednitvo Savezne skuptine, kao i rukovodei organi Saveza
komunista Jugoslavije.
U Vaem pismu se govori o pogorawu jugoslovensko-sovjetskih
odnosa i iznosi tvrdwa da je do tog pogorawa u naim odnosima dolo zbog navodne promene politike SFRJ.
Mi smo, takoe, naalost, bili prinueni da konstatujemo da je u
posledwe vreme dolo do pogorawa u naim odnosima. iwenica je,
meutim, da je to pogorawe izazvano promenom u sovjetskoj spoqnoj
politici to je dolo do izraaja u vojnoj intervenciji SSSR i nekih drugih zemaqa lanica Varavskog ugovora protiv SSR i nespremnou sovjetske vlade da uvaava nezavisan stav, koji je jugoslovenska vlada, na osnovu principa kojih se dosledno dri u svojoj celokupnoj politici, zauzela prema tom dogaaju. Za vreme moje posete sa jugoslovenskom delegacijom Moskvi aprila ove godine uli ste na stav
o ehoslovakoj, to jest da bi vojna intervencija imala nedogledne
tetne posledice i da treba razgovarati i traiti druga reewa.39
Ali, Vi nas vie niste konsultovali, ve ste preduzeli korak koji ne
samo mi, nego i druge komunistike partije ne mogu odobriti i koji je
izazvao negodovawe u svetu. Nije vano ta reakcija misli o tome
oigledno ona to vrlo uspeno koristi za svoje ciqeve vano je ono
to misle progresivne snage.40 Prema tome do takvog neeqenog razvoja
39 Jugoslovenski predsednik na kratko je posetio sovjetsku prestonicu prilikom
svog proputovawa u povratku iz posete Japanu (815. aprila 1968). Pero S i m i , Zvonimir
D e s p o t, Tito strogo povjerljivo. Arhivski dokumenti, Zagreb 2010, 232; Leo M a t e s, nav.
delo, 1976, 184; Todor K u l j i , nav. delo, 323; Duan B i l a n d i , nav. delo, 526.
40 Misli se na komunistike partije najuticajnijih zapadnoevropskih drava. U
saoptewu italijanske KP izmeu ostalog se kae: Politbiro smatra takvu odluku neod-
125
u naim odnosima nije dolo zbog promene politike jugoslovenske
vlade ili zbog promene wenog kursa u odnosu na saradwu sa Sovjetskim
Savezom, to bi, uostalom, bilo suprotno interesima i naim dugogodiwim upornim nastojawima da to svestranije razvijamo saradwu
izmeu nae dve zemqe.
Na stav o dogaajima u vezi sa ehoslovakom i wihovim reperkusijama izloen je u nizu zvaninih dokumenata jugoslovenskih ustavnih i politikih foruma. Taj stav je iznesen u vie razgovora i saopten 11. septembra 1968. godine i vladi SSSR i CK KPSS u odgovoru
vlade SFRJ, Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ na izjavu
CK KPSS i vlade SSSR od 30. avgusta 1968. godine. Ocewujui danas
pomenute dogaaje i posledice koje su oni ve izazvali mi smo vrsto
uvereni da ne postoje razlozi za promenu naeg poznatog stava. Radi se
o naem naelnom gleditu protiv upotrebe sile u odnosima meu dravama i protiv meawa u unutrawe poslove nezavisnih zemaqa to
predstavqa osnovnu i trajnu komponentu nae spoqne politike, a isto
tako i meunarodnu obavezu svih zemaqa u pogledu ouvawa mira i bezbednosti u svetu. Smatramo da je upotreba sile u odnosima meu socijalistikim zemqama utoliko tetnija jer nanosi teak udarac stvarnim
interesima socijalizma i antiimperijalistike borbe u svetu.
U drawu Sovjetskog Saveza prema SFRJ zapaamo u posledwe vreme niz pojava koje ne mogu a da ne zabrinu i vladu i javnost SFRJ. U
zvaninim sredstvima javnog informisawa Sovjetskog Saveza i nekih
drugih zemaqa lanica Varavskog ugovora, kao i preko diplomatskih
kanala i drugih zvaninih institucija pokrenuta je iroka kampawa
protiv Jugoslavije.41 Ovakva aktivnost se ne ograniava samo na osudu
jugoslovenskog stava prema vojnoj intervenciji protiv SSR, ve se
napada u celini naa spoqnopolitika orijentacija i aktivnost i
na celokupni socijalistiki drutveno-ekonomski i politiki sistem. U tome vidimo oblik pritiska da se radnika klasa i narodi Jugoslavije odreknu samostalnog puta u svojoj socijalistikoj izgradwi.
Na meunarodnom planu vre se pokuaji diskreditovawa politike i
uloge SFRJ, sa ciqem da se odrekne svoje nezavisne spoqne politike.
Nemogue je a da nas ovi postupci ne podsete na slinu kampawu voenu protiv nae zemqe u prolosti koja je nanela ogromne tete ne samo meusobnim odnosima naih drava ve i mnogo ire.
govornom i ocewuje da je ona nespojiva sa principima autonomije i nezavisnosti svake
komunistike partije i socijalistike drave." Rukovodstvo KP Francuske je uz zahtev
za evakuaciju okupacionih trupa, izrazilo iznenaewe i otro neodobravawe" agresije
na ehoslovaku. KP Velike Britanije okarakterisala je vojnu intervenciju kao potpuno
neopravdanu", dok je ef norveke KP, sovjetski akt nazvao jednim od najtraginijih
dogaaja koji su se ikada desili u meunarodnom radnikom pokretu". Dnevnik, Novi Sad,
28. avgust 1968. 2.
41 U otrom komentaru sovjetske dravne novinske agencije TASS od 28. avgusta
1968. izmeu ostalog se kae: Samo skretawem od klasnih pozicija moe se objasniti
iwenica to za razliku od drugih komunistikih partija, rukovodstvo SKJ i daqe aktivno podrava revizionistike snage u SSR koje paktiraju sa reakcijom. Buroaske
telegrafske agencije primetile su, ne bez sarkazma, da se pozicije Beograda u odnosu na
rezultate sovjetsko-ehoslovakih razgovora u potpunosti poklapaju sa pozicijama Bona."
Dnevnik, Novi Sad, 29. avgust 1968. 4.
126
Vae pismo, koje prelazi preko sutinskih pitawa sadranih u
odgovoru vlade SFRJ i Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ
od 11. septembra, ne moemo a da ne sagledamo i ocenimo u kontekstu
kampawe i pritisaka koji se u posledwe vreme vre protiv nae zemqe.
Optube da se u Jugoslaviji podstie antisovjetsko raspoloewe
nisu ni na emu zasnovane i za nas su neprihvatqive. O tome smo jasno
izneli na stav u naem odgovoru od 11. septembra. iwenica da Vi u
svom pismu ponovo o tome govorite ne moe biti shvaena drugaije
nego kao vid pritiska na jugoslovensku nezavisnu politiku. Neprihvatqivo je da se gledita jugoslovenske vlade o pojedinim konkretnim
pitawima koja nisu istovetna sa gleditima sovjetske vlade, proglaavaju za antisovjetska i time diskvalifikuju.
Mi elimo da Vam otvoreno kaemo da odreeni stavovi i postupci u spoqnoj politici vlade Sovjetskog Saveza, u posledwe vreme stvaraju neizvesnost u pogledu daqih namera vlade Sovjetskog Saveza prema
SFR Jugoslaviji i da, razumqivo izazivaju zabrinutost naroda i vlade
Jugoslavije. Posebno nas zabriwava iwenica da je upotreba oruane
sile protiv SSR praena i pravdana doktrinom o tzv. ogranienom
suverenitetu, to neminovno sadri u sebi nastojawe da se legalizuje
intervencija i meawe u unutrawe poslove drugih suverenih drava.42 U zvaninim izjavama i tampi SSSR i nekih drugih zemaqa lanica Varavskog ugovora razvija se takoe teorija o pravu da se spoqa
nameu putevi unutraweg razvitka drugih zemaqa. Prema tome ne radi
se o nekoj izmiqenoj opasnosti, kako se to u Vaem pismu kae, nego
o opasnosti koja proizilazi iz pomenutih teorija i doktrina" ve
primewenih u SSR koja su u flagrantnoj suprotnosti sa svim onim
to ste Vi donedavna, zajedno sa nama i mnogim drugima, javno i zvanino zastupali.
Naalost moramo konstatovati da vlada SSSR nije preduzela neophodne mere da otkloni sumwe u svoje namere prema Jugoslaviji, sumwe
koje su iroko rasprostrawene ne samo kod jugoslovenske ve i kod
svetske javnosti.43 Ta iwenica ne doprinosi stvarawu poverewa u odnosima izmeu dve zemqe.
42 Teorijsko utemeqewe nove-stare doktrine sovjetskog rukovodstva bilo je obelodaweno u moskovskoj Pravdi pod naslovom Suverenitet i internacionalne obaveze socijalistikih drava." Autor lanka, iji su postulati na zapadu smatrani esencijom tzv.
Brewevqeve doktrine, iznosei stav dravnog i partijskog rukovodstva Sovjetskog Saveza, tvrdio je da svaka komunistika partija snosi odgovornst ne samo pred svojim narodom ve i pred svim socijalistikim zemqama, pred celim komunistikim pokretom
Socijalistika drava koja se nalazi u sistemu drugih drava koje ine socijalistiku
zajednicu, ne moe zanemariti zajednike interese te zajednice Komunisti bratskih zemaqa, prirodno, nisu mogli da dopuste da u ime apstraktno shvaenog suvereniteta socijalistike drave ostanu pasivni i gledaju kako se u zemqi odvija antisocijalistiki
prevrat Oni koji govore o nezakonistosti delovawa saveznikih socijalistikih drava u ehoslovakoj zaboravqaju da u klasnom drutvu ne postoji i ne moe postojati besklasno pravo Ne moe se zbog formalno-pravnih prigovora naputati klasni pristup
stvari." Mihail G e l e r, Aleksandar N e k r i , nav. delo, 582583, 721.
43 Iako su neposredno nakon sovjetske intervencije na ehoslovaku postojale indicije da je i pozicija Jugoslavije ozbiqno ugroena, vrijeme e pokazati da je ova maverick communist country iz cijele situacije izvukla vie koristi nego tete." Prebacuju-
127
U Vaem pismu se ide tako daleko da se upozorava na mogunost da
bi sve ono to je pozitivno u razvoju prijateqskih odnosa izmeu naih zemaqa moglo da bude dovedeno u pitawe ukoliko Jugoslavija ne izmeni svoju politiku. Mi to ne moemo drugaije protumaiti nego da
se daqni razvoj odnosa izmeu nae dve zemqe uslovqava odstupawem
Jugoslavije od wene nezavisne politike. Takvo uslovqavawe saradwe za
nas nije prihvatqivo i dovodi u pitawe stvarnu zainteresovanost vlade SSSR za daqe razvijawe jugoslovensko-sovjetskih odnosa na dosadawim osnovama.
Naime, mi smo smatrali i smatramo da su saradwa i razvijawe
prijateqskih odnosa mogui samo na bazi potovawa principa suverenosti, nezavisnosti, integriteta i ravnopravnosti meu dravama. Za
nas je pridravawe naela uzajamnog potovawa i nemeawa u unutrawe stvari iz ekonomskih, politikih, ideolokih ili bilo kojih
drugih razloga sutinsko pitawe obezbeewa mira i stabilnosti
meunarodnih odnosa. Polazei od takvih naela mi smo uvek smatrali
da su razlike u gleditima normalna pojava u odnosima meu suverenim dravama i da one ne treba da budu smetwa prijateqskoj saradwi
meu wima.
elimo i ovom prilikom da podsetimo da su ovi principi sadrani u Beogradskoj i Moskovskoj deklaraciji od 1955. i 1956. godine
koje su potpisali SFRJ i SSSR, i koje su sve do ovih posledwih dogaaja potvrivane u susretima predstavnika nae dve zemqe.44 Ovi dokumenti predstavqali su i predstavqaju za nas osnovu na kojoj su se do
sada uspeno razvijali nai bilateralni odnosi i na kojoj se i ubudue moe razvijati takva uspena saradwa izmeu nae dve zemqe. Zbog
toga ne moemo a da se ne zapitamo zato se u Vaem pismu preutkuju
tako znaajni dokumenti na kojima smo izgraivali nae meusobne odnose i da li oni jo uvek predstavqaju osnov na kome je vlada SSSR
spremna da sarauje sa socijalistikom Jugoslavijom.
i fokus javnosti, vjetim manipulirawem informacijama", sa nagomilanih unutrawopolitikih problema na odbranu od spoqne opasnosti, politiki vrh je nastalu euforiju nastavio koristiti i kada je postalo jasno da se agresija nee dogoditi." Hrvoje
K l a s i , Unutranjopolitike i vanjskopolitike aktivnosti Jugoslavije nakon intervencije Varavskog pakta u ehoslovakoj 1968. godine", u: 1968 etrdeset godina posle (Zbornik radova), Beograd 2008, 544545.
44 U Beogradskoj deklaraciji, koju su 2. juna 1955. potpisali jugoslovenski predsednik Tito i sovjetski premijer Bulgawin, stoji da su obe strane saglasne sa: tim da saradwa meu narodima" mora poivati na principima potovawa suverenosti, nezavisnosti, integriteta i ravnopravnosti"; prihvatawem i priznavawem miroqubive koegzistencije () bez obzira na ideoloke razlike i razlike u drutvenom ureewu; pridravawem naela uzajamnog potovawa i nemeawa u unutrawe stvari () poto su pitawa unutraweg ureewa razliitih drutvenih sistema i razliitih formi razvitka
socijalizma stvar iskquivo naroda pojedinih zemaqa"; osudom svake agresije i svakog
pokuaja da se nametne politika i ekonomska dominacija drugim zemqama", te da svaka
politika svrstavawa u vojne blokove podriva poverewe meu narodima i poveava opasnost od rata". Sledee godine potpisana Moskovska deklaracija potvrdila je kqune postulate Beogradske deklaracije. Deklaracija Vlada FNRJ i SSSR o daqim merama za svestrano unapreewe saradwe", u: Radoica L u b u r i , Pomirenje Jugoslavije i SSSR 1953
1955, tematska zbirka dokumenata, Podgorica 1999, 510514.
128
Dravno i politiko rukovodstvo SFRJ smatra, kao to je izneto
i u odgovoru jugoslovenske strane od 11. septembra 1968. godine, da je
saradwa izmeu SFRJ i SSSR u toku posledwih godina bila uzajamno
korisna, da kako je to obostrano mnogo puta isticano odraava
trajni interes naroda naih zemaqa i da, istovremeno, predstavqa
znaajan doprinos sreivawu odnosa i unapreewu saradwe u Evropi,
kao i doprinos irim interesima bezbednosti i mira u svetu.
Vlada SFRJ smatra da je, uz striktno potovawe principa Poveqe
UN, kao i principa koje su obe vlade zajedniki usvojile, mogue i potrebno razvijati saradwu i prijateqske odnose izmeu dve zemqe i pored postojeih znaajnih razlika i neslagawa. Jugoslovenska vlada je
spremna da na takvim osnovama prui svoj puni doprinos unapreewu
naih meusobnih odnosa.
5. novembar 1968. godine
PREDSEDNIK SAVEZA
KOMUNISTA JUGOSLAVIJE
JOSIP BROZ TITO
A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE THIRD CRISIS

IN THE YUGOSLAV-SOVIET RELATIONS IN 1968 CONFIDENTIAL
CORRESPONDENCE OF L. I. BREZHNEV AND J. B. TITO
by
Milivoj Belin
Summary
The Soviet-Yugoslav relations varied in the postwar period from divergence and
conflict to cooperation and understanding, so the researchers identified three great crises in the relation MoscowBelgrade. The first escalation of animosity occurred in the
decisive 1948 after the Resolution of Informbureau which resulted in the complete
break of relations between the two countries. Cause for the second crisis was the Programme of The League of Communists of Yugoslavia adopted at the VII Congress in
1958 which was assessed in the Soviet Union as revisionist and anti-Marxist. Finally,
the third serious antagonizing of the Yugoslav-Soviet relations was initiated by the
aggression to Czechoslovakia carried out in 1968 by the USSR and its East-European
satellites as well as by a sharp Yugoslav reaction to that act of violation of international
law and military subdual of a sovereign state. In the atmosphere of sharp reactions of
Yugoslav officials and dramatic reporting of the press about the events in Czechoslovakia, the Soviet government sent a sharp protest to the Yugoslav colleagues. After the
reply of the Yugoslav top to the Soviets, there followed the correspondence between
the two leaders. The second part of this paper contains the integral texts of the letters
of the Soviet leader Leonid Brezhnev to the Yugoslav president Tito and Tito's answer
to Brezhnev.
PRIKAZI I BELEKE
UDC 321.61:929 Petr I (049.32)
94(470)16/17"(049.32)
Tamara Petrova Stoilova, VELIIETO NA VLADATELITE,

PETR MEDU OTRICANIETO I VZTORGA NA
EVROPECITE V KRA NA H PRVATA ETVRT
NA H VEK, Izsledvani i dokumenti 2,
Asociaci Klio 96, Sofi 2008, 148.
U drugoj kwizi edicije Izsledvani i dokumenti, koju je, pored drugih izdawa, pokrenulo udruewe istoriara Klio 96,
objavqeno je delo Tamare Stoilove, Veliieto na vladatelite, Petr medu otricanieto i vztorga na evropecite v kra na
H prvata etvrt na H vek. Autorka je stariji nauni saradnik Instituta za istoriju Bugarske akademije nauka, i
jedan od najboqih poznavalaca nove ruske
istorije, posebno H veka. Wena dosadawa interesovawa odnose se, pre svega, na
rusku vladarsku i dravnu ideologiju, od
uspostavqawa ideje o Moskvi kao Treem
Rimu i wenog razvoja, do konanog priznavawa ruske drave kao ravnopravne u sistemu evropskih velikih sila.
Kwiga je podeqena na uvodni deo, koji je
za studije ove vrste s razlogom opirniji
nego to je to uobiajeno, zatim na wen
osnovni deo, u kome su u posebnim poglavqima dati opisi, analize i komentari miqewa savremenika o Petru Velikom, i
Zakquak (Zaklyenie). Posle Zakquka slede Prilozi (Priloeni), koji sadre upeatqiva zapaawa savremenika tog vladara
i qudi koji su, neposredno nakon wegove
smrti, iveli u vreme kada je Rusija posmatrana sa znatno vie potovawa nego ranije.
U uvodnom delu, autorka se kratko osvrnula na opte crte sadraja gotovo svih
izvetaja zapadnih i sredwoevropskih putopisaca o Rusiji pre samostalne vladavine Petra Velikog. U delu sveta gde se poetak novog doba nikako nije mogao meriti Gutenbergovim pronalaskom ili velikim geografskim otkriima, ve padom Carigrada i dolaskom novog osvajaa sa istoka, Rusija je posmatrana kao malo poznata
zemqa, despotija kojoj se nisu znale ak ni
tane granice, a iji su vladari imali tiranske osobine. Ukoliko se izuzme granica sa Krimskim kanatom, a samim tim i
Osmanskim carstvom, u stratekom smislu na wu se malo raunalo. Tamara Petrova Stoilova istie kolike su predrasude u
Evropi vladale ne samo prema vladarskoj
dinastiji Romanova, ruskoj dravi i vojsci, ve i prema narodu, dranom u gotovo
ropskom poloaju, i sa neopravdano generalizovanom slikom o optoj sklonosti ka
alkoholizmu i neradu. Neto vie razumevawa i eqe da upoznaju tu zemqu pokazivali su samo putnici koji su dolazili sa trgovakim namerama. Oni su uviali ureene trgove, obiqe i raznovrsnost proizvoda
koje ta zemqa nudi, znawe Rusa da primene
mnoge vetine u wihovoj proizvodwi. Takvi putnici su, meutim, ostajali u mawini, a ostali nisu znali gotovo nita ni o
ruskoj religioznosti, pravoslavnoj veroispovesti i brojnim hramovima, ni o delima
ruske umetnosti poput Rubqova, dok im je
ideologija Treeg Rima izgledala anahrono.
Odlian poznavalac izvora razliite
provenijencije, od kojih narativni i epistolarni imaju poseban znaaj, Stoilova se
u daqem tekstu upustila u wihovu analizu,
ukazujui pri tom da je odricawe prava ruskoj dravi na znaajniji uticaj u evropskim poslovima, koje je trajalo vekovima, u
toku vladavine samo jednog cara preraslo u
potovawe prema woj kao prema prvorazrednoj sili. Savremenici su, zapravo, najvie bili preokupirani linou vladara reformatora tokom wegovog ivota, to
je odredilo i hronoloki okvir osnovnog
dela kwige.
Uviajui da su u velikom broju sluajeva seawa i izvetaji savremenika znatno
uslovqeni zemqama wihovog porekla i in-
130
teresima koje su one imale u odnosima sa
Rusijom, autorka ih je u kwizi tako i razvrstala (Nov pogled Evropqana prema Rusiji,
Nemaki autori o varvarskoj" Rusiji, Englezi, Danci, Francuzi i Holanani o Rusiji) Tu su, takoe, i seawa ratnih zarobqenika, pre svega veana, kao i stranaca u ruskoj slubi, meu kojima su znaajno
mesto zauzimali Nemci, Englezi i koti).
Tamara Stoilova ukazuje na dva prelomna
trenutka u pristupu savremenika carevoj linosti, koji su znaajno doprineli promeni
stava kako o wemu lino, tako i o ruskoj dravi. Prvi je Veliko poslanstvo, odnosno
carevo putovawe na zapad 16981699, kada
su u drugim dravama mogli da se blie i
boqe upoznaju s wim. Drugi, znatno upeatqiviji inilac, bile su ruske vojnike
pobede nad vedskom, izlazak na Baltik i
na Azovsko more, i brojne reforme koje je
izvrio. vedski poraz i proglaewe Petra za imperatora, ostavili su snaan
utisak u evropskim prestonicama.
Autorka je probrala i izvrila analizu
rukopisa upravo onih qudi koji su razumeli svu dubinu i znaaj sprovedenih reformi. Iz wih se vidi da osnova vladarske
ideje o Treem Rimu nije nestala, ve je dobila konkretnu potporu u izgraenoj ratnoj
floti, koja do tada nije postojala, reformisanoj vojsci obuenoj od stranih oficira koji su postavili temeq novog ruskog
oficirskog kora, i diplomatskoj aktivnosti koja se takoe razvija. Umesto prvobitnog skepticizma, careva linost u Evropi
zbog toga je izazivala i uvaavawe i interesovawe.
U Prilozima su navedeni odlomci zapaawa nekih od poznatih evropskih savremenika o Petru Velikom, meu kojima naroito treba istai solzberijskog episkopa Barneta, arlsa Vintvorta, habzburkog
poslanika Johana Korba, a kasnije i Mon-
teskjea i Voltera. Izabrani su najzanimqiviji delovi iz wihovih rukopisa ili dela,

koja su iscrpno analizirana u osnovnom
delu kwige.
Kwiga Tamare Petrove Stoilove objavqena je u vreme kada interes za istoriju
Rusije jaa u mnogim evropskim istoriografijama. Meutim, dok veliki broj autora
postavqa pitawe sadawe obnove moi ruske drave koja se nala u granicama uim
nego u vreme prvih naslednika Petra Velikog, sagledavajui jednostrano ovu temu samo kroz pitawa iz politike istorije, autorka ovog dela ima kvalitativno drugaiji
pristup, analiziravi na jedan nov nain
carevu linost ne samo kroz politiku delatnost, ve kroz svestrane reforme koje je
sproveo, a iji znaaj su uvideli ve wegovi savremenici. U pisawu ove veoma kvalitetne sinteze od velikog znaaja bilo je odlino poznavawe ruskih izvora i literature (autorka je doktorirala na novoj istoriji Rusije u Moskvi), kao i svestrano poznavawe izvora i literature o Rusiji neruske
provenijencije, to joj je omoguilo da izvri wihovu komparativnu analizu. U balkanskim istoriografijama dela ove vrste
gotovo da nema, ime kwiga Veliieto na
vladatelite, Petr medu otricanieto i
vztorga na evropecite v kra na H
prvata etvrt na H vek dodatno dobija na znaaju. Pisana na bugarskom jeziku,
jasno i pregledno, ona je lako dostupna za
koriewe i istraivaima sa prostora
na kojima se govore drugi slovenski jezici.
Sa obiqem podataka, kvalitetnim sadrajem i ekspozicijom, kwiga Tamare Petrove
Stoilove moe biti dobar putokaz za daqi rad na temama iz ruske istorije u balkanskim, samim tim i u srpskoj istoriografiji.
Nedeqko Radosavqevi
UDC 327(497.11:497.2)1878/1886"(049.32)
94(497.11:497.2)1878/1886"(049.32)
Momir Samarxi, OD SAN STEFANA DO SLIVNICE

SRBIJA PROTIV BUGARSKE 18781886, Filozofski fakultet,
Novi Sad 2008, str. 346
Drei se poznate maksime Lisjena Fevra da je qudska istorija beskrajno sloena, ali ne i neskladna, istoriar mlae generacije dr Momir Samarxi, odluio je
da objasni kompleksnu sutinu odnosa srp-
skog i bugarskog naroda u jednom od prelomnih razdobqa devetnaestovekovnog procesa

nastanka i emancipacije wihovih nacionalnih drava. Monografija Od San Stefana do Slivnice Srbija protiv Bugarske
131
18781886, predstavqa delimino izmewen
tekst magistarske teze odbrawene na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004, a wen
autor se naunoj javnosti ne predstavqa kao
graditeq sistema ili inovator, ve prevashodno kao respektabilni istraiva-heuristiar srpske istoriografije.
Monografija koju preporuujemo naunoj
javnosti, predstavqa temeqno promiqeno, moderno koncipirano istoriografsko
delo visoke unutrawe koherentnosti, koje
se odlikuje preglednou i jasnoom izlagawa, nepretencioznim stilom, te dunom
skrupuloznou u izvoewu konanih sudova, kojima je autor pokazao visoko izraenu
interpretativnu sposobnost tumaewa istorijskih iwenica, pojava i procesa u kojima nije uvek bilo sasvim jasno gde se spoqna politika transponuje na unutrawu i
obrnuto. Polazei od prekretne 1878. godine Sanstefanskog mira i Berlinskog kon
gresa, kao vododelnice u srpsko-bugarskim
odnosima, Samarxi je posmatranu monografiju, sazdanu na irokoj izvornoj osnovi, segmentirao i konceptualno uobliio u
etiri velika tematsko-hronoloka kruga:
Protiv San Stefana, Vreme oprezne saradwe (18791883), U senci emigrantskog pitawa (18831885) i Ka oekivanom, od kojih je svaki unutar sebe precizno, znalaki
i logino strukturisan na mawe problemske celine.
Iskustvo ratova 18761878. i nezadovoqstvo usled pokuaja stvarawa Sanstefanske Bugarske, velike slovenske drave
u susedstvu, praeno istovremenim ruskim
odbijawem zadovoqewa teritorijalnih pretenzija Srbije, postavili su u srpskim vladajuim krugovima osnov sumwi i nepoverewu u rusko saveznitvo, kao inicijalnoj
taki predstojeeg okretawa ka Austrougarskoj, ali i strahu od monijeg i potencijalno neprijateqskog bugarskog suseda. Stvarawem velike Bugarske, Rusija je Srbiju svodila na stepen drugorazredne balkanske
drave", smatra Samarxi, zatvorene sa svih
strana, ime bi a priori istorijski neuspeh
doiveo projekat osloboewa i ujediwewa
srpskog naroda na prostoru Osmanskog carstva. Sukob interesa velikih sila i ponitavawe fundamentalnih sanstefanskih
odredaba na Berlinskom kongresu amortizovali su nezadovoqstvo teritorijalno proirene Srbije disolucijom Sanstefanske
Bugarske i stvarawem vazalne Kneevine
Bugarske i autonomne provincije Istone
Rumelije. Ipak, strah od obnavqawa bugarske drave u sanstefanskim granicama ostae konstanta u razmiqawima i aktivno-
stima predstavnika srpske politike elite, te su se, posmatrano kontekstualno, iskustva steena u zavrnoj fazi Velike istone krize pokazala kao kquna determinanta u politici Srbije prema Bugarskoj,
ali i uopte u srpsko-bugarskim, kao i u
srpsko-ruskim odnosima. Prouavawe razvojnih pravaca dravne politike Srbije
prema Bugarskoj od Jedrenskog primirja i
Sanstefanskog mira do srpsko-bugarskog rata jasno pokazuje da je izmeu pomenutih dogaaja mogue povui pravu liniju, odnosno
da se koreni rata nalaze u odredbama Sanstefanskog mirovnog ugovora i stvarawu
velike bugarske drave", smatra Momir Samarxi.
Razgraniewe izmeu Srbije i Bugarske
predstavqalo je prvi izazov za novopriznate drave, ali i balast za dobrosusedske
odnose, sve do leta 1879. Tokom rada meunarodne komisije za obeleavawe granice,
a ire posmatrano i kroz granino pitawe" per se, eksplicitno su izraene sve suprotnosti vladajuih krugova i inteligencije dva balkanska suseda. Pristrasnost ruske diplomatije iskazana u srpsko-bugarskom graninom pitawu, znaajno je doprinela hlaewu odnosa izmeu Beograda i Petrograda. Ipak, Srbija i Bugarska uspostavile su diplomatske odnose 1879, ali ne
toliko kao izraz sazrele svesti o potrebi
prevazilaewa atavistikih antagonizama
i negativnih stereotipa, koliko kao pragmatini in saradwe ili tek koegzistencije u ciqu ispuwavawa meunarodnih obaveza preuzetih na Berlinskom kongresu. eqeni duh dobrosusedstva, koji autor determinie kao vreme oprezne saradwe", od
poetka je bio u senci srpskih strahovawa
od oivqavawa velikobugarskih pretenzija, ali i brojnih marginalnih pograninih
nesporazuma i teritorijalnih aspiracija
kojima bi se naruio Berlinski ugovor i
krhka ravnotea na osetqivom delu evropskog jugoistoka. Bugarski pokret za ujediwewe i aktivna politika bugarske vlade u
ciqu nacionalne integracije od 1880. podsticali su srpsku vladu na delovawe, pre
svega u Makedoniji (ija se podela tada prvi put pomiwe) i Kosovskom vilajetu.
Prelaskom vlasti u Srbiji u napredwake ruke, sve intenzivnije i uestalije
suprotnosti i nesporazumi sa Bugarskom
bivaju uzrokovani novom spoqnopolitikom orijentacijom srpske drave, koja se
oslawala na Austrougarsku, dok je u Bugarskoj Rusija, najvea protivnica austrougarskih interesa na Balkanu, imala odluujui
uticaj", smatra Samarxi. U tom kontekstu,
132
po prvi put posle rasprave Grgura Jakia
o Tajnoj konvenciji, u srpskoj istoriografiji se na osnovu arhivskih izvora donosi
novo i dubinsko viewe uzroka i povoda
wenog potpisivawa posmatranih iz perspektive aktuelnih politikih deavawa u
Bugarskoj, mogueg jaawa ekstremnih struja
u woj, te potrebe srpskog vladara da osigura
interese zemqe na ijem se elu nalazio.
Pawa Srbije u tom razdobqu bila je usmerena na izgradwu svog dela eleznike linije za Istanbul (Beograd Ni Pirot
bugarska granica), kao i na zabrinutost
i nezadovoqstvo usled ulaska dobrovoqaca
s bugarske teritorije, uz podrku Rusije,
radi pomoi hercegovakom ustanku, od koga se zvanina Srbija distancirala, to
je doprinelo antagonizovawu srpsko-bugarskih odnosa u prolee 1882. Pored graninih, i trgovinski problemi su bili katalizatori, ili tek indikatori, neprijateqstva izmeu dve balkanske kneevine, jer su
poetne trgovake nesuglasice prerasle tokom 1883. i 1884. neumerenim podizawem
carinskih tarifa sa obe strane u sui generis
carinski rat izmeu Beograda i Sofije.
Do radikalnijeg disputa u srpsko-bugarskim odnosima doi e zbog bugarskog pruawa utoita uesnicima Timoke bune i
wihovog zadravawa uz samu granicu sa Srbijom, uprkos jasnim rebelijanskim namerama politikih tienika. Ova iwenica, prirodno, nije mogla da ne ostane bez
veoma ozbiqnih konsekvenci po meusobne
odnose vlada u Beogradu i Sofiji, jer na
sve molbe i zahteve Srbije da se emigranti
makar udaqe od granice sa Srbijom i time
spree wihovi planirani, delimino i realizovani upadi na wenu teritoriju, bugarske vlasti su odgovarale negativno. Antagonistika dinamika je prirodno vodila do
potpunog prestanka komunikacije i prekida diplomatskih odnosa u maju 1884. Meutim, neprijateqska dijalektika tu nije zaustavqena, a vesti o bugarskim pripremama
za ujediwewe su u zvaninim krugovima u
Beogradu dizale temperaturu do usijawa, te
je sredinom osamdesetih u koncepcijama srpskog kraqa i premijera Milutina Garaanina, Bugarska, a ne Turska izbila na mesto najveeg neprijateqa Srbije na Balkanu" U tom kontekstu se mora sagledavati,
i srpskoj istoriografiji do sada nepoznati, Garaaninov plan iz marta 1885. kojim
je predvieno intenzivirawe srpske prosvetne, kulturne i jezike propagande u Osmanskom carstvu.
Ravi srpsko-bugarski odnosi doseu vrhunac u septembru 1885. kada je Plovdiv-
ski prevrat doveo do proglaewa ujediwewa Kneevine Bugarske i Istone Rumelije, to e direktno generisati i najradikalniji metod reavawa meusobnih nesuglasica oruani sukob. Bugarskim ujediwewem bila su ispuwena viegodiwa
najdubqa strahovawa srpskih vladajuih krugova, a kanonizovanu i bezmalo konsenzualnu istorijsku ocenu o odluci kraqa Milana da krene u rat protiv ujediwene Bugarske, kao nepromiqenog i subjektivnog ina, Momir Samarxi je podvrgao temeqnom
i argumentovanom revizionizmu, tvrdei da
je, iz perspektive vremena u kojem su procesi s kraja HH veka odavno zavreni",
re o neistorinom posmatrawu. U kontekstu celine istorijskih zbivawa, ali i onovremenih interesa Srbije, odluka kraqa Milana bila je logian i dosledan potez kontinuiteta dravne politike, smatra autor.
I u sluaju srpsko-bugarskog rata 1885. pokazala se ispravnom tvrdwa da rat nije izvorite nacije, ali je wen, verovatno, najvaniji katalizator (Hagen ulce), jer nacionalna drava mora potvrditi svoju egzistenciju u ratu" (Karl Poper), u procesu izgradwe vlastitog identitetskog koda.
Pobeda na Slivnici odigrala je izuzetnu
ulogu u procesu jaawa nacionalne svesti
u irokim slojevima stanovnitva, jer je
re bila o ratu kojim je sama bugarska vojska, bugarski seqak bez iije pomoi odbranio ujediwewe", poentira Samarxi. Slian proces nacionalne homogenizacije nije mimoiao ni Srbiju, mada kao gubitniku stranu, te je na taj nain rat, pozitivnim i negativnim primerom, uticao na razvoj nacionalne svesti naroda s obe strane
granice, u obe drave, ali i na razvoj svesti o istorijskom neprijateqstvu srpskog i
bugarskog naroda", zakquuje autor. U osnovi, Srbija i Bugarska su svojim antagonizmom do autodestruktivnosti dale snaan
doprinos utemeqewu termina balkanizacija, koji e koju deceniju kasnije poprimiti
definitivno negativni prizvuk () apstraktnog demona" (Marija Todorova).
Zaslugom izdavaa, estetski odlino opremqena kwiga Od San Stefana do Slivnice,
predstavqa vaan doprinos istorijskoj nauci ve samom iwenicom da je raena na
temequ analitiko-sintetikog pristupa posmatranoj tematici, iitavawu brojnih,
pre svega primarnih, ali i sekundarnih
istorijskih izvora, podvrgnutih metodolokom postupku u najboqem duhu kritike
istoriografije. Znajui da je istorija pre
svega nauno voeno ispitivawe izvora"
(Lisjen Fevr), Momir Samarxi je u heu-
133
ristikom pogledu gotovo nenadmano utemeqio svoju monografiju, zasnovavi je na
irokoj izvornoj osnovi, prevashodno na
veoma bogatoj grai Arhiva Srbije i Arhiva
SANU, brojnim objavqenim srpskim i bugarskim izvorima, memoaristici, onovremenim brourama, tampi, kao i obiqu
sekundarnih istorijskih izvora, lanaka,
rasprava i monografija na bugarskom, srpskom, ruskom, engleskom i nemakom jeziku.
Istorija Momira Samarxia se kree u
jasnim okvirima simbolinog dijalokog
diskursa, jer ona i nije nita drugo do
dijalog prolosti i sadawosti putem
izvora" (Edvard Halet Kar), te autor dosledno istrajava na interaktivnosti sa vlastitim izvorima, postavqajui im prava
pitawa, karakteriui i nadograujui svoj
metod, pored ve pomenute vrste empirijske zasnovanosti, i veoma izraenim smislom za istorijsku sintezu. Pronalazei
pravu meru izmeu vokacije da uoptava i
zadatka da izvri ekpertizu" (Alen Buro),
Samarxi je vrlo visokim stepenom akribije osvetlio sve vane elemente istraivanog pitawa u najboqem duhu tradicionalne istoriografije, to nikako nije ilo na
tetu pogleda i razumevawa celine posmatrane problematike. Autorov, u najboqem
smislu te rei, rankeovski pristup istoriji
meunarodnih odnosa, odlikuje izvanredna
minucioznost, ali istodobno i izraena
sposobnost selekcije i tumaewa istorijskih iwenica, ime hermeneutika, kao najozbiqniji izazov metodolokog pristupa i
mnogo iskusnijih istoriara, u ovom sluaju dosee vrlo visoke kriterije. Momir
Samarxi, nesumwivo, ne ostaje tek na povrini zbivawa tezauriui mnotvo iwenica i teko uoptavajue grae diplomatskih prepiski, ve nastoji da prui celovito tumaewe pojava o kojima pie, zbog
ega ova monografija predstavqa svake pohvale vredan primer poznavawa esnafskih
metoda rada istoriara u kojima razdvajawe
istorijskih od neistorijskih iwenica naznaava nezaobilazan kamen mea svake
naunosti.
Viegodiwi istraivaki napor, sintetizovan i predstavqen u monografiji osloboenoj recidiva stereotipnosti politike identiteta" (Erik Hobsbaum), na ije
profesionalne kvalitete skreemo pawu

naune javnosti, mogao bi se saeti u najmawe dva elementa. Prvi je metodoloki,
jer se monografija Od San Stefana do Slivnice moe posmatrati kao uzor u istoriopisawu, iako nije prekoraila okvire tradicionalnog istorijskog empirizma i danas legitimnog, u novije vreme reafirmisanog pravca u svetskim istoriografskim
kretawima; dok bi drugi kvalitet Samarxieve studioznosti mogao da se posmatra
kroz prizmu do sada najsutinskije eksplikacije, kako srpsko-bugarskih odnosa, kao
vanom prilogu balkanskog antagonistikog narativa, koji e se iako zaet u HH
veku, transponovati do duboko u HH vek,
ve i kroz temeqito, sutastveno objawewe diskontinuitetnog okretawa srpske dravne politike od vievekovne tradicionalne zatitnice Rusije ka Austrougarskoj,
to je konsekventno reflektovano i na nacionalno-oslobodilaki rad srpske politike i intelektualne elite u narednim godinama i decenijama.
Polazei od nezavrivosti i privremenosti svakog istoriografskog istraivawa
kao pokretakoj snazi i vanom motivatoru u permanentnom tragawu za istorijskom
istinom i samim smislom istorije, ostaje
utisak nakon itawa kwige Od San Stefana do Slivnice da su spoqna politika Srbije u prvim godinama dravne nezavisnosti mlade Kneevine, a naroito srpsko-bugarski odnosi u posmatranom razdobqu,
u dr Momiru Samarxiu nali svoga, za
sada, najtemeqnijeg i najsavesnijeg istraivaa, a srpska istoriografija vrednog
i pouzdanog pregaoca. Navedenom monografijom, ali i desetinama lanaka rasutih po
najuglednijim naunim asopisima, Momir
Samarxi je uao krupnim koracima u domau istorijsku nauku kao weno prepoznatqivo i ceweno ime, koje sa neugasivom
strau traga za istinom o qudima, dogaajima, pojavama i procesima u prolosti,
uklawa uoqive beline domae istoriografije, dolazei do nezaobilaznih istorijskih saznawa, ali i dajui vlastiti obol
formirawu kritike svesti ove vane humanistike discipline.
Milivoj Belin
134
UDC 323.1(=112.2)(497.113)(049.32)
Zoran Janjetovi, NEMCI U VOJVODINI, INIS,

Beograd 2009, 382 str.
Prolost nemake mawine u Vojvodini
je, poput niza drugih istraivakih tema,
dugo vremena predstavqala jednu od belina" srpske istoriografije. Uzrok ovome vaqa, u prvom redu, traiti u iwenici da
su drawe Nemaca u godinama Drugog svetskog rata kao i wihova posleratna sudbina
velikim delom odredili i wihov potowi
tretman u srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. to usled ideolokih zabrana,
koje su pojedine problematine" pojave i
procese uinile svojevrsnim istoriografskim tabuom, ali i razliitih prioriteta
u istoriografskom diskursu, prolost Nemaca na prostorima nekadawe Jugoslavije, pa tako i u Vojvodini, ostala je, ako ve
ne u potpunosti skrajnuta, onda na rubu interesovawa srpske i jugoslovenske istorijske nauke. U prilog tome ide i okolnost da
su tokom postojawa socijalistike Jugoslavije objavqene svega dve monografije koje su
tematizovale noviju istoriju nemake mawine na jugoslovenskim prostorima. Iako pisana unutar tada preovlaujue ideoloke
matrice, dela Duana Bibera Nacizam i
Nemci u Jugoslaviji (1966) i Josipa Mirnia Nemci u Bakoj u Drugom svetskom ratu (1974), utemeqena su na snanoj heuristikoj podlozi i odlinom poznavawu tadawe istoriografske literature. Odatle
ona ni danas nisu izgubila na svojoj aktuelnosti i sve do skora su bila gotovo jedini izvor istorijskih znawa o prolosti
Nemaca na ovim prostorima.
Preokret unutar srpske istoriografije
nastupio je tokom posledwe decenije 20. veka kada je, nakon sloma jugoslovenske drave i propasti socijalistikog ureewa, nestalo ideolokih stega to je omoguilo
otvarawe brojnih novih istraivakih tema kao i ponovno vrednovawe ranijih istoriografskih ocena. U sklopu ovog opteg
procesa, stvorene su pretpostavke i za nauno sagledavawe, sine ira et studio, i istorije Nemaca na srpskom i jugoslovenskom
prostoru. U tom smislu, najznaajniji doprinos poznavawu prolosti nemake mawine dali su u svojim radovima Branko
Belin i Zoran Jawetovi. Istovremeno,
potaknut slinim razlozima i istovetnim
duhom vremena", Vladimir Gajger, istoriar iz Zagreba, znaajan deo svog naunog
opusa posvetio je nemakim" temama, tj.

istoriji nemake mawine na prostorima
nekadawe Jugoslavije. Radom ove trojice
istoriara postavqene su solidne osnove
za objektivno sagledavawe istorije nemake
mawine na srpskom i jugoslovenskom prostoru.
Kwiga koju ovom prilikom predstavqamo jeste plod autorovih viegodiwih istraivawa o kojima svedoi mnotvo radova objavqenih u najuglednijim domaim i
inostranim naunim asopisima kao i tri
monografije, u celini ili delimino, posveene razliitim aspektima prolosti
nemake mawine u Vojvodini. U svojoj prvoj
kwizi Between Hitler and Tito. The Disappearance of the Vojvodina Germans (2000, 2005),
Jawetovi je nauno sagledao posleratnu sudbinu Nemaca u Vojvodini. Sintetiki pogled na nemako mawinsko pitawe izmeu
dva svetska rata pruio je u delu Deca careva, pastorad kraqeva (2005), sveobuhvatnom pregledu istorijskog razvoja nacionalnih mawina u Kraqevini SHS/Jugoslaviji
dok je u monografiji Od Auvica do Brijuna
(2007) analizirao problem imovine nekadawih pripadnika nemake mawine u meudravnim odnosima SR Nemake i socijalistike Jugoslavije. Tako kwiga Zorana
Jawetovia Nemci u Vojvodini predstavqa
rekapitulaciju wegovog petnaestogodiweg
bavqewa ovom temom.
Na poetku kwige je kratki Uvod, za kojim sledi etrnaest, veinom hronoloko-problemski, strukturiranih poglavqa. Nakon kritikog pregleda relevantne literature na srpskom i nemakom jeziku (str.
1740) autor daje saet prikaz nemakog
naseqavawa na podruje danawe Vojvodine (str. 4160), da bi u narednom poglavqu
znaajnu pawu posvetio meusobnim odnosima srpskog i nemakog stanovnitva u
vremenu do Prvog svetskog rata (str. 61
80). Razmatrajui razne aspekte interakcije
dva naroda, Jawetovi je ukazao na uzajamne
politike ali i kulturne uticaje koji su
bili naroito snani u domenu jezika, arhitekture, poqoprivredne tehnike, naina
odevawa sve do gastronomije i kulture ivqewa.
Kako je propast Austrougarske monarhije nakon Prvog svetskog rata predstavqala
135
znaajnu cenzuru sa dalekosenom posledicama po potowi razvoj i Srba i Nemaca,
autor je u posebnom poglavqu analizirao
odnos Nemaca u Bakoj i Banatu prema stvarawu prve jugoslovenske drave (str. 81
105). U razdobqu od vojnog poraza monarhije
pa do potpisivawa mirovnih ugovora sa
Austrijom i Maarskom, nemako stanovnitvo u Vojvodini istaklo je svoje nacionalne i politike zahteve. Izmeu ostanka u Ugarskoj ili prikquewa Rumuniji i
Kraqevini SHS, vapski manifest iz novembra 1918. artikulisao je nastojawa Nemaca za sopstvenom samoupravnom teritorijom koja bi obuhvatala Baku i Banat.
Unutar reformisane Ugarske ove oblasti
bi saiwavale nedeqivu autonomnu celinu
sa irokim samoupravnim pravima. Kako
zahtevi sadrani u manifestu nisu uticali na odluke Mirovne konferencije u Parizu, Nemci sa prostora nekadaweg Ugarske su, postavi graanima Maarske, Rumunije i Kraqevine SHS, dospeli u poloaj nacionalnih mawina.
U narednih sedam poglavqa Jawetovi je
analizirao razliite aspekte ivota Nemaca u Vojvodini u meuratnom razdobqu.
Uprkos nedostatku pouzdanih i sveobuhvatnih izvora, on je uspeo da prui skicu
socijalne strukture nemake mawine (str.
107138). Najvei broj wenih pripadnika,
ak 84%, iveo je u seoskim naseqima pri
emu je 65% seoskog i 30% gradskog nemakog stanovnitva svoju egzistenciju obezbeivalo bavei se poqoprivredom. Agrarna drutvena struktura imala je za posledicu, izmeu ostalog, neznatan procenat obrazovane elite koja je mogla da usmerava i
artikulie politike zahteve svojih sunarodnika, pitawe koje je autor razmotrio u
poglavqu posveenom politikom ivotu
vojvoanskih Nemaca (str. 139176). Pri
tome, on je istakao opte uslove koji su
odlikovali politiki ivot u Kraqevini
SHS/ Jugoslaviji: ekonomsku nerazvijenost
koja uzrokuje bavqewe politikom u ciqu
drutvene promocije, snano prisutan nacionalizam kao konstantu politike kulture jugoslovenskog prostora, te krhku tradiciju demokratije i parlamentarizma. Unutar ovih okvira odvijao se i politiki ivot vojvoanskih Nemaca. U prvim godinama postojawa jugoslovenske drave oni, poput pripadnika ostalih nacionalnih mawina, nisu u potpunosti uivali politika prava, budui da im do isteka prava opcije 1922. nije bilo priznato pravo glasa,
niti im je bilo omogueno da uestvuju u
agrarnoj reformi iako su ispuwavali svoje
graanske dunosti u vidu poreskih doprinosa i sluewa vojnog roka. Radi artikulisawa politikih zahteva krajem 1922. osnovana je Nemaka stranka koja je, nastupajui
samostalno na parlamentarnim izborima,
zastupala interese nemake mawine u Narodnoj skuptini Kraqevine SHS. Nakon
uvoewa estojanuarske diktature stranka
je bila zabrawena i vie nije bila obnavqana. Politika sporazumevawa sa vladajuim strankama je davala ton politici Nemaca tokom itavog meuratnog razdobqa.
Promene u politici nemake mawine nastupile su sredinom 30-ih godina javqawem
tzv. Obnoviteqskog pokreta pod snanim
uticajem nacionalsocijalistike ideologije koji e, nakon godina borbi, konano odneti prevagu nad vostvom nemake mawine, preuzeti kontrolu nad nemakim mawinskim ustanovama i zapoeti glajhaltovawe vojvoanskih Nemaca.
S obzirom da je nemaka mawina u svom
politikom delovawu iskazivala naroito
interesovawe za prosvetna pitawa, Jawetovi je posebno poglavqe posvetio kolstvu
vojvoanskih Nemaca u Kraqevini SHS/Jugoslaviji (str. 177210). Ukazujui na prosvetne prilike koje su postojale u nekadawoj Ugarskoj, on je analizirao uslove u
kojima se razvijalo nemako kolstvo u Vojvodini. Iako su predstavnici nemake mawine uporno zahtevali popravqawe prosvetnih prilika, nemako kolstvo je, uprkos diskriminatorskim merama jugoslovenskih vlasti tokom 20-ih godina, uivalo
privilegovani status u odnosu na kolstvo
ostalih nacionalnih mawina. Ovo prvenstveno s obzirom na odsustvo secesionistikih namera meu pripadnicima nemake mawine kao i zbog znaaja koji je ona
imala u meusobnim odnosima Jugoslavije
i Nemake. U narednom poglavqu autor je
dao pregled brojnih i razgranatih udruewa sa nemakim nacionalnim predznakom
(str. 211243). Iako je nemakih kulturnih, prosvetnih, privrednih i dobrotvornih organizacija bilo vie stotina, od kojih su mnoge nastale jo u 19. veku, wihovu
krovnu organizaciju predstavqao je vapsko-nemaki kulturni savez (Schwbisch-deutscher Kulturbund), osnovan 1920. godine u
Novom Sadu. Kulturbund je podsticao osnivawe novih udruewa dok su se, istovremeno, u wega ukquivala mnoga samostalna
udruewa, prethodno ujediwena u strukovne
saveze, da bi uoi Drugog svetskog rata pod
snanim uticajem nacizma, on u svojim redovima okupio gotovo celokupan nemaki
ivaq. Iako formalno ogranien na kul-
136
turnu delatnost, Kulturbund je, naroito
tokom 30-ih godina, istupao kao zastupnik
politikih zahteva nemake mawine. Istovremeno, politika diferencijacija, koja
je usled prodora nacistike ideologije nastupila meu Nemcima, imala je za posledicu ogorenu borbu koja se nekoliko godina odvijala unutar Kulturbunda. Intervencijom Treeg rajha 1939, staro" vostvo je
odstupilo a na elo ove organizacije postavqen je umereni nacista Sep Janko, ime je otpoeo proces sveobuhvatne nacifikacije nemake mawine.
Kako je jednu od odlika nemakog mawinskog ivota u Vojvodini predstavqala veoma razvijena tampa, Jawetovi je ovom pitawu posvetio posebno poglavqe (245260),
istakavi dugu istorijsku tradiciju tampe na nemakom jeziku. On je u kratkim crtama ukazao na opte okolnosti u kojima su
delovali nemaki listovi, objasnio wihov
ciq i karakter, podvukavi znaaj koji su
oni imali u ivotu nemake mawine. U narednom poglavqu autor je nastojao da predstavi okvir u kojima se odvijao verski ivot nemakog stanovnitva (261276). Najvei deo vojvoanskih Nemaca pripadao je
rimokatolikoj crkvi, etvrtina su bili
evangelici-luterani, dok je sasvim mali
broj ispovedao kalvinizam. Pri tome, luterani su se isticali snanijom nacionalnom sveu u odnosu na rimokatolike. Razmatrajui odsustvo religijske jednoobraznosti meu vojvoanskim Nemcima, Jawetovi
je miqewa da su sve tri crkve kojima su
pripadali vrile integrativnu ulogu na
mikro-nivou, dok je, istovremeno, upravo
verska podeqenost Nemaca predstavqala prepreku wihovoj snanijoj nacionalnoj integraciji. Iza ovog, nadovezuje se poglavqe u
kome autor u osnovnim crtama predstavqa
problem nemake mawine u jugoslovensko-nemakim odnosima tokom meuratnog razdobqa (277286). Delei sudbinu celokupne nemake mawine u Kraqevini Jugoslaviji, i Nemci u Vojvodini su, oekujui od
matine zemqe da im pomogne u popravqawu svoga poloaja, postali orue spoqne
politike Treeg rajha koja je u mawinskom
pitawu videla prvenstveno sredstvo za ostvarewe svojih spoqnopolitikih ciqeva.
Posledwa tri poglavqa Jawetovi posveuje vojvoanskim Nemcima u Drugom svetskom ratu i wihovoj posleratnoj sudbini.
Analizirajui drawe Nemaca tokom godina ratnog sukoba (287332), autor polazi
od stava da je wihovo delovawe u razdobqu
od aprila 1941. do oktobra 1944. odredilo
potowi tok zbivawa i nestanak nemake
mawine sa prostora Vojvodine. Pri tome,

on opovrgava navode starije istoriografije
o Nemcima kao petoj koloni" ne sporei
da su u pojedinim nemakim naseqima uoi
i tokom Aprilskog rata postojale odreene
paravojne grupe. Iz raspoloivih (esto
nepouzdanih i meusobno suprotstavqenih)
izvora, on zakquuje da su tokom nemakog
napada na Jugoslaviju postojale dve vrste
oruanih grupa ad hoc formirane jedinice graanskih i seoskih straa, i jedinice Sportmannschaft-a, koje su preduzimale
ofanzivne akcije preuzimajui vlast u pojedinim mestima pre dolaska nemakih ili
maarskih trupa. Nakon analize delovawa
Nemaca u danima Aprilskog rata, Jawetovi daje prikaz uslova u kojima su se nali
vojvoanski Nemci nakon okupacione podele zemqe. S obzirom na iwenicu da je
Srem pripao tzv. NDH, Baka Maarskoj,
dok je jugoslovenski deo Banata uao u sastav okupirane Srbije, poloaj Nemaca nije bio istovetan u ovim pokrajinama. Odatle je autor analizirao pravni poloaj Nemaca u sve tri pokrajine, wihov odnos prema Srbima i Jevrejima, stupawe u jedinice
nemake vojske te formirawe SS-divizije
Princ Eugen" poetkom 1942. godine. Evakuaciju i bekstvo Podunavskih vaba u jesen 1944, Jawetovi je obradio u posebnom
poglavqu (333346). U wemu je ukazao na
razloge koji su doveli do evakuacije Banata,
Bake i Srema, naine na koji je ona organizovana kao i broj iseqenih pripadnika nemake mawine. U posledwem poglavqu
razmotrena je sudbina vojvoanskih Nemaca
koji su, po povlaewu nemakih i maarskih okupacionih vlasti, ostali u svom zaviaju (347361). Nesumwivo najtraumatiniji period istorije Podunavskih vaba obeleio je princip kolektivne krivice koji
je stigmatizovao itavu nemaku mawinu,
izloivi je odmazdi koju su sprovodile
nove jugoslovenske vlasti. Istovremeno, deo
nemakog stanovnitva deportovan je na prinudni rad u SSSR dok su preostali Nemci bili zatvoreni u novoustrojene logore.
Preokret u ophoewu vlasti prema pripadnicima nemake mawine nastupio je u prolee 1948. kada su logori rasputeni a Nemcima su postepeno vraena graanska prava.
Uprkos promeni stava jugoslovenskih vlasti,
veina nemakog stanovnitva se narednih
decenija iselila u SR Nemaku dok je neznatan broj Nemaca koji je ostao u Vojvodini prihvatio etniku mimikriju svoj nemaki identitet zamenili su identitetom
koji je bio drutveno i politiki prihvatqiv. Odatle je kod najveeg dela Nemaca
137
koji su ostali u Jugoslaviji nastupila konverzija u Hrvate, Maare ili Srbe. Konano, ne dovodei u pitawe krajwe nehumano
postupawe prema nemakom stanovnitvu
nakon rata kao i stradawe velikog broja
Nemaca usled retorzije i surovih uslova ivota u logorima, Jawetovi smatra neodrivom tezu, prisutnu u podunavskovapskoj
literaturi, o poiwenom genocidu nad nemakim stanovnitvom. Osnovna intencija jugoslovenskih vlasti bila je, prvenstveno, sadrana u nameri da se ono iseli" tj.
protera u Nemaku. Pri tome, Jawetovi
istie da ovo ne umawuje teinu poiwenog zloina ali svakako unosi pojmovnu
jasnou i sa nekadawe drave skida optubu za najtei zloin koji meunarodno
pravo poznaje".
Monografiju koju smo nastojali predstaviti odlikuju jasna koncepcija, preglednost i jasnoa u izlagawu te objektivnost i
nepretencioznost u donoewu zakquaka.
Wena vrednost je utoliko vea budui da se
ona rasprostire na itav spektar pitawa
vezanih za drutveni ivot nemake mawine u Vojvodini, ime se prevazilaze metodska ograniewa istoriografije, tradicionalno usredsreene na politike pojave i
procese. U heuristikom pogledu neophodno je istai da se ona temeqi na nepreglednom mnotvu razliitih istorijskih izvora kao i na gotovo celokupnoj istoriografskoj literaturi, nemake i domae provenijencije. Odatle delo karakteriu akri-
binost i vrsta heuristika zasnovanost.

Savladavi ogromnu koliinu izvora i literature koji se odnose na dvovekovno istorijsko razdobqe, autor je ispoqio nesvakidawu erudiciju dok se u wegovom odnosu
sa izvorima istie primerena doza kritinosti. Stoga, rezultat autorovog viegodiweg rada je znalaki napisana istorija
Nemaca na prostorima Vojvodine od vremena wihove kolonizacije u H veku sve do
sredine HH stolea. Istovremeno, ona predstavqa i prvi sintetski pregled ovog sloenog istoriografskog problema na jednom
od junoslovenskih jezika, pruajui presek danawih istorijskih znawa i nudei
solidno polazite za budua istraivawa.
U tom smislu, delo Nemci u Vojvodini jeste
sinteza na koju se dugo ekalo u srpskoj
istoriografiji i nesumwivo je da se ovo
delo, imajui u vidu kvalitete koje smo pomenuli, ve svojim pojavqivawem svrstalo
u standardnu i nezaobilaznu literaturu o
ovoj temi. Na samom kraju, smatramo da je
Zoranu Jawetoviu polo za rukom da jedan, dugo vremena zapostavqeni istoriografski problem, uini legitimnim predmetom istorijskog istraivawa. Na taj nain stvorene su pretpostavke da prolost
Nemaca u Vojvodini postane sastavni deo
kolektivnog istorijskog seawa, dok su Podunavske vabe vraene u istoriju" iz
koje su bili neopravdano potisnuti.
Mihael Antolovi
UDC 929 Vukoti J.

929 Martinovi M.
Vlado Strugar, SRPSTVO JANKA VUKOTIA I MITRA

MARTINOVIA, Podgorica 2008.*
Imao sam i do sada vie puta priliku da govorim o novim kwigama akademika
Vlada Strugara od wegove prve kwige, do
pretposqedwe koju je prole godine objavila CANU, a iji sam bio recenzent i
urednik. Recenzent sam i ove koju promoviemo. Osjeam izuzetnu ast i zadovoqstvo,
kao i do sada. A evo i zato.
I ovom kwigom akademik Vlado Strugar
inspirie i podstie svakog stvaraoca na
nova pregnua. Nije on sa ovom kwigom zaokruio svoje stvaralako djelo. A stvorio
je dosta. Da se samo podsjetimo naveu
najznaajnija wegova ostvarewa: Kraqevstvo

SHS 19181920; Jugoslavija u ratu 1941
1947 (1945); Jugoslavija federativna republika (1976); Velika buna Crne Gore 1988
1989 (1990); Srbi, Hrvati, Slovenci i Trea Jugoslavija (1991); 80 godina jugoslovenske
drave (1999); Jugoslavija u kwigama istoriografskim (2007); Srpstvo Janka Vukotia i Mitra Martinovia (2008).
Uprkos poodmaklim godinama i daqe stvara nesmawenim tempom. Rukovodilac je jo
jednog kapitalnog naunog projekta koji e
se pojaviti u vie kwiga. Rije je o drago-
* Rije na promociji u Domu vojske, Beograd 28. 10. 2009.
138
cjenoj grai, malo poznatoj i neobjavqivanoj, koju je prikupio, sredio i oblikovao za
kwigu Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Alal vjera akademie!
A sada u izrei par rijei o kwizi koju
promoviemo Srpstvo Janka Vukotia i
Mitra Martinovia, uglednika stare srpske drave Crne Gore. Autor je portretisao
ove velikane nae istorije, o kojima je i
do sada dosta pisano i napisano. Ali je donio i atmosferu vremena u kome su ivjeli
i radili, o emu se mawe zna, jer je o tome
mawe pisano. Serdar Janko Vukoti i divizijar Mitar Martinovi su svakako junaci svog doba u punom znaewu ove floskule. Odavno je ovu stvaralaku temu nosio
akademik Vlado Strugar. Cijenio je i potovao sve zaviajno. Volio je zaviaj snagom prve qubavi. Znao je i zna zato! Zaviaj nas u mnogo emu usmjerava i opredjequje.
O ovim velikanima nae povijesti, akademik Vlado Strugar je 1997. godine u beogradskoj Politici objavio istoimeni feqton ilustrovan sa oko 70 faksimila fotografija i geografskih karata, koji na poseban i uvjerqiv nain upotpuwuju wegov
tekst novim sadrajem. itaoci e na svoj
nain reagovati na ovu stvaralaku inspiraciju, kao to su to uinili nakon itawa feqtona. To je bio dodatni motiv za autora da se prihvati ovog poduhvata i da ovu
temu oblikuje u novu kwigu. Istoriografija je obogaena kwigom koja joj je nedostajala.
U elaboraciji zadate teme, autor je konkretan i direktan. Zato weni djelovi nose
nazive: Srpstvo divizijara serdara Janka
Vukotia, Srpstvo divizijara Mitra Martinovia, Srpstvo na rod, Srpstvo Wegoevo. Navedeni naslovi djelova ove kwige
nas motiviu, a i obavezuju da kaemo da je
Crna Gora bila najvie srpska u vrijeme
kada je bila suverena i meunarodno priznata drava. Na Berlinskom kongresu 1878.
godine meunarodno priznawe jednako su
dobile tada obje srpske drave Srbija i
Crna Gora. Citirau mawe poznat, a danas
vrlo indikativan detaq. Razoarani Gospodar Crne Gore udio se zato nije dolo
do ireg ujediwewa tada osloboenog srpstva od turske imperijalne vlasti, na to
mu je wegov izaslanik na Berlinskom kongres odgovorio, onako narodski:
Smete Bizmark, Gospodaru, ujediwewe Srba! Naini dvije srpske drave i ote
(nam) Srbe Bosne i Hercegovine. I dade ih
na dar Beu. Zaludu se, anago, sjekosmo
s Turcima na Vujem Dolu, Gospodaru!"
Ovaj dio izlagawa zavriu jednim zapisom sa ploe na ulaznim vratima Muzeja
Marka Miqanova:
Dijele se Srbi na komade
Jedan kae: Ja sam Crnogorac,
drugi Bokeq ili Ercegovac
Trei opet da je Bowak kae,
Dalmatinac ili Vojvoanin,
Srbijanac ili staro-Srbin.
Svi smo deca jedne iste majke.
U nastavku izlagawa skrenuu pawu na
odabrane priloge koje donosi autor ove kwige. Prvo u rei da oni iznose preko 100
stranica (169272). Iitau samo dva.
Na strani 175, itamo:
Narod u naem zaviaju
U naem zaviaju svi qudi govore istijem jezikom, ba kao i mi. Mi govorimo
srpskijem jezikom, a ko god je od matere svoje nauio, jo od malena, srpski govoriti,
taj je Srbin. Poto svi qudi u naem zaviaju govore srpskijem jezikom, to je narod
u naem zaviaju srpski.
No u naem zaviaju ne mole se svi qudi
Bogu jednako. Jedni idu u crkvu, na leturiju, drugi na misu, a trei u xamiju.
Oni, to idu na leturiju, to su Srbi
pravoslavne vjere; oni to idu u xamiju, to
su Srbi muhamedanske vjere. Svi smo mi
braa, jer govorimo istijem jezikom, srpskijem, a brat je mio ma koje vjere bio. Stoga treba da se qubimo i potujemo, i da smo
uvijek jedno drugom u pomoi."
Na slijedeoj strani, opet, zanimqiv tekst:
Ime i otaxbina
Djeco! Vas je Srbin rodio, pa stoga se vi
Srbi zovete. To ete ime vi do smrti vae
nositi, wim ete se pred svijetom diiti,
i ako ko naumi da vam mjesto wega drugo kakvo ime nametne, vi ete onda prije umrijeti, nego to dopustiti. Vi ste jo mali i
nejaki; no kad veliki i jai postanete, onda treba mnogo kojeta da inite za vae
otaastvo, koje se o vama brine, da budete
sreni u ivotu.
Kad postanete qudi, vi treba da volite
vae otaastvo Crnu Goru, da sve rado
inite, to je potrebno, da srpski narod
bude napredan i srean.
Ta misao treba da vam od sad sve jednako
bude u pameti, ako elite biti dostojni
sinovi vaijeg starijeh, koji su svoju zemqu i narod tako voqeli, da su mnogi od
wih izginuli, dok su je od neprijateqa sauvali."
139
Jednako je zanimqiv i pasa kontroverznog Milovana ilasa, koga itamo na
str. 270. i 271. Citirau ga, ili boqe
parafrazirati:
Jezik Wegoev je narodni srpski sa dijalekatskim posebnostima crnogorskim
Starocrnogorski govor se od hercegovakog
(koji ini) osnovu srpskog kwievnog jezika
razlikuje po akcentu, a ne leksiki.
Akademik Vlado Strugar zaokruuje ovo
ilasovo kazivawe. Naime, kae on priajui o Crnoj Gori i Crnogorcima (ilas) odslikava zemqu i qude udijevawem
u svoj zapis i poneke od zaviajnih poslovica, kletvu i gdje koji blagoslov, i rjee
alu, nego praznoslove". (271)
Ovakve kwige mogu da pripreme naunici irokih vidika i ogromnog znawa, velikog iskusva. Akademik Vlado Strugar je
odista veoma uvaavan u svijetu nauke. Ne
zaboravimo da je najvie prevoen na strane jezike. Moda i vie od svih istoriara svoje generacije zajedno. Da budem jo
precizniji wegovih 14 kwiga i vie desetina lanaka prevedeno je na ukupno 11
stranih jezika.
Nova kniga akademika Vlada Strugara
ima sve osobine wegovih prethodnih kwiga
po strukturi, bogatom sadraju, provoka-
tivnosti teme, nainu elaboracije, dubini

misli, filozofskom stavu. Weni junaci
su istorijske linosti koje su obiqeile
vrijeme i svojim djelom zaduile Crnu Goru. Prikazani su autentino i nauno prihvatqivo. Kao da su i sada, ovdje sa nama.
Ni drvo bez grane, niti kwiga bez mane.
Odista ne znam zato se u naslovu kwige
naglaava srpstvo Janka Vukotia i Mitra
Martinovia, kada se zna da je tada sva Crna Gora i sve u woj, od pastira do Gospodara, nominovano kao srpsko. Nema potrebe
da se ponavqamo niti autor, niti ja. To
smo vie puta detaqno pojasnili. Ondawe crnogorsko srpstvo ne ponitava danawe crnogorsko. Jednako grijee i oni
koji danas u ime crnogorstva negiraju srpstvo, kao i oni koji u ime srpstva negiraju
crnogorstvo. O tome je nauka dala svoj sud.
Ko to ne vidi, u sukobu je sa naukom. A akademik Vlado Strugar je uvijek bio u wenoj
slubi. I ovom kwigom to potvruje. Kako
da mu se Crna Gora odui za sve to je do
sada uradio. Razmiqam i vjerujem da e se
nai izdava koji bi pripremio izbor iz
wegovog ukupnog djela.
Do tada neka se zadovoqi iskrenim estitkama za ovaj poduhvat.
Zoran Laki
UDC 94(47)1917"(049.32)
323(47)1917"(049.32)
Sava ivanov, RUSIJA 1917, Nolit, Beograd 2009

1. Teko je kratko predstaviti ovu vrlo
opsenu kwigu Save ivanova.
I ona je (kao i sve druge wegove kwige)
posveena Rusiji. A, kada je re o naunom
izuavawu ruske tematike, Sava ivanov,
iako pojedinac, postao je, u stvari institucija. Naunim istraivawem Sovjetskog
Saveza, odnosno Rusije bavi se od samog poetka svoje profesorske i naune karijere,
ve pune etiri decenije. Bila su to, najpre, politikoloko-socioloka istraivawa savremenog razvoja te velike (tada socijalistike) zemqe, sve do sloma wenog
drutveno-ekonomskog i politikog sistema i raspada Sovjetskog Saveza kao drave
90-ih godina prologa veka. Ta istraivawa okonao je izvanrednim empirijsko-analitikim prikazom toga sloma, odnosno ruske varijante tzv. tranzicije". Tome
je posveena wegova kwiga Rusija u vre-
me Jeqcina (19901999), objavqena 2002. godine.

Posledwih desetak godina a sudei po
entuzijazmu s kojim pie i objavquje u seriji jednu za drugom, vanserijske kwige, meu kojima je i ova koju predstavqamo, to je
izgleda doba wegove zrele mladosti" kojom
uspeno prkosi biolokim zakonima
profesor se posvetio istraivawu novije
istorije carske Rusije. Poduhvatio se realizacije jednog zamanog sopstvenog projekta o istoriji Rusije na prelazu iz 19. u
20. vek, tanije od sredine 19. veka (Krimski rat) pa daqe. U okviru toga projekta objavio je etiri vrlo opsene studije: Rusija
na prelomu vekova (Posledwe decenije Ruskog
carstva) 2002; Rusija i raskol Evrope, 2005;
Pad Ruskog carstva u dva toma (Rusija u Prvom svetskom ratu na 717. str. i Februarska
revolucija na 630 str.), 2007. Ova, takoe
obimna kwiga, je najnovija iz te serije.
140
2. Kwiga o kojoj danas govorimo ima naslov Rusija 1917; ali opisuje zbivawa u ovoj
zemqi tokom samo est meseci u okviru te
godine od poetka marta do poetka septembra. Ovo vrlo kratko razdobqe zgusnute istorije" Rusije (od careve abdikacije
do u predveerje Oktobarske revolucije) detaqno se opisuje i svestrano i minuciozno analizira na 833 stranice dvotomne
kwige.
Naslov kwige je Rusija 1917. Ali wena
tema je, u stvari, ruska revolucija, u kojoj su
milionske seqake i radnike mase polufeudalne Rusije stupile na politiku scenu i postale neposredni (i odluujui) akter istorijskih zbivawa, iji e ishod odrediti wihovu sudbinu u decenijama koje su
sledile, sve do pred kraj 20. veka. Revoluciju ivanov shvata kao sloen i protivrean proces. Zato februarsko-martovski politiki prevrat (koji, kako to i drugi ine, i sam naziva februarskom revolucijom, a opisuje u svojoj tako i naslovqenoj
prethodnoj kwizi), tumai samo kao prvu
fazu toga procesa ruske revolucije.
Teme ove kwige su: drutvena i politika previrawa koja su se u Rusiji odvijala posle toga politikog prevrata u tragawu za novim drutvenim i politikim
ureewem ove velike zemqe, i to usred svetskog ratnog vihora, u ijem je sreditu i
ona sama bila. Ova kwiga, dakle, opisuje
zbivawa u kojima se traio odgovor na pitawe ta posle abdikacije cara 2. marta
1917. i formirawa Privremene vlade u jo
nedefinisanoj (kako su je nazvali) Dravi
Rusijskoj? I, da li e graanska Demokratska Republika" (koju je ta vlada proglasila 1. septembra, na kraju ove kwige) biti
dovoqan i odriv odgovor? ivanov tragawe za tim odgovorom i naziva sloenim
procesom revolucije", i zbivawa koja su
predmet ove kwige analizira i tumai
kako su to inili i sami akteri tih zbivawa kao politike borbe za okonawe (februarske) revolucuje ili za weno nastavqawe.
3. Iz ove kwige se vidi da su sa svrgavawem carskog reima, formirawem demokratske Privremene vlade i proglaavawem irokih linih i politikih sloboda tek nastajala i nastavqala se jo dubqa
i sudbonosnija politika previrawa, koja
su se ticala i dravnog ureewa i prirode drutvenih odnosa. Jer, kako u uvodnim
napomenama kwige istie ivanov, pozivajui se na ruskog akademika Volobujeva,
narodna tewa za hlebom prerasla je ogrom-
nom snagom u wegov zanos za slobodom, koji se

vie nije mogao zaustaviti". Bez obzira
to se sukobilo ne samo sa interesima
bogatakih klasa" (tj. posustalog feudalnog plemstva i novonastajuih kapitalista), nego i s ograniavajuim objektivnim
okolnostima domaim (stepen ekonomske i drutvene nerazvijenosti) i meunarodnim (veliki svetski rat i dominantna
priroda ukupnog meunarodnog okruewa).
U ovoj kwizi se, u stvari, vrlo detaqno
i svestrano (otuda i wena obimnost) opisuju svi tokovi protivrenih dogaaja u Rusiji na velikoj istorijskoj prekretnici. Ona
sadri, pre svega, iscrpnu konkretno-istorijsku, socioloku i politikoloku analizu
istorijskih iwenica. Analizu koja je izvedena bez ideolokih predubeewa; iako, naravno, ima u vidu i kasnije istorijske ishode, kao i wihove raznovrsne i vrlo protivrene, i tadawe i potowe, ideoloki
motivisane interpretacije (na koje se esto i izriito upuuje u okviru prikaza
pojedinih dogaaja). Analizu koja iznosi i
opisuje sve iwenice dogaaje, wihove aktere, motive, dileme i izazove sa kojima se
suoavalo rusko drutvo toga doba, onakve
kakvi su bili. Posebno upeatqive, egzaktne ali vrlo ivopisne, ivotne biografije vodeih linosti (iz raznih drutvenih
slojeva), koje su bile uesnici u tim zbivawima a to je i poseban, specifian kvalitet ove kwige, kakav se inae retko sree
u naunim radovima o irim drutvenim
procesima unose u ovu naunu studiju i
neke elemente istorijskog romana, podseajui na kwievna dela neprevazienih ruskih klasika.
4. Kwiga, dakle, sadri egzaktan opis i
analizu iwenica, da bi se tek iz wih samih, pomaqala ili nasluivala mogua i
neizbena tumaewa wihovog stvarnog i dalekosenog istorijskog smisla. Da bi se,
upravo na osnovu svestrane konkretno-istorijske analize, shvatilo, u punom opsegu,
da je ipak re o temeqnom klasnom drutvenom sukobu, koji se iskazuje kroz estoke
politike borbe u ijem je sreditu pitawe ta posle svrgavawa carskog polufeudalnog reima?
Da li uspostavqawe ustavne demokratske republike, to je podrazumevalo i evolutivnu modernizaciju" drutva uvoewem
kapitalistikih drutvenih odnosa po uzoru na Zapad, koji je bio uzor i nekim ruskim carevima jo od Petra Velikog? Tome
141
su teile graanske liberalno-demokratske
partije (koje su izraavale interese liberalnog plemstva i novonastalih kapitalista), a podravale i umerene socijalistike partije mewevici i eseri (koje su u
tome videle mogunost da se udovoqi i nekim elementarnim egzistencijalnim zahtevima radnika i seqaka). Ili iskorak daqe
i juri na nebo", te uspostavqawe demokratije za (kako se govorilo) radne i eksploatisane mase", odnosno uspostavqawe sovjetske republike", to je podrazumevalo svu
vlast sovjetima" kao neposredno izabranim
predstavnicima radnika i seqaka, kao organima koje su te mase ve stvorile; ali i
ostvarivawe svega to su one traile u
prvom redu, zemqa seqacima" i fabrike
radnicima", odnosno radnika kontrola nad
proizvodwom? A to su zahtevali Lewinovi
boqevici.
Dakle, dilema: prirodni sled istorijskog
razvoja posle feudalizma uspostavqawem demokratskog graanskog (buroaskog) drutvenog i politikog sistema; ili ubrzavawe
prirodnog istorijskog toka u drutvenom
razvoju i uspostavqawe politikog okvira
(sovjeti) a potom i ekonomsko-socijalnih
pretpostavki za nove, socijalistike drutvene odnose, mimoilazei prirodnu, kapitalistiku fazu drutvenog razvoja; odnosno uvoewe socijalizma (koje se, inae,
oekivalo i u razvijenim kapitalistikim
zemqama toga doba), i to uprkos odsustvu
elementarnih ekonomsko-socijalnih pretpostavki za socijalistike drutvene odnose u jo uvek polufeudalnoj Rusiji?
5. Kroz podrobnu analizu svih iwenica i okolnosti, koje su izvanredno opisane u ovoj kwizi, ivanov pokazuje zato
ni pokuaji kompromisnog izlaza iz drutvene i politike krize putem sporazuma
graanskih liberalnih demokrata i umerenih socijalista a da bi se izbegao, kako se potom pokazalo, neizbean graanski
rat u stvari i nisu imali realnu ansu (izmeu ostalog, i zbog sebinosti bogatakih klasa", kako se napomiwe u kwizi); iako je to, po reima ivanova, bila
realna mogunost posle politikog prevra-
ta. Kao i zato nisu uspeli ni pokuaji

da se izlaz nae nasilnim zavoewem reda" u dravi i u vojsci, to je isprobano
neuspelim vojnim puem u avgustu 1917.
Dodue, graanski rat je do poetka jeseni 1917. izbegnut (i time se ova kwiga zavrava). Ali proglaewe buroasko-demokratske republike 1. septembra nije bilo
dovoqan i odriv odgovor na optu drutvenu i politiku krizu. I zato je
upravo na pitawu: republika zasnovana na
koalicionoj vlasti liberalnih graanskih demokrata i umerenih socijalistikih partija; ili na vlasti sovjeta kao organa revolucionarne demokratije sledila radikalizacija i daqe zaotravawe drutvenih i
politikih sukoba. A to e neumitno voditi juriu na nebo" i Oktobarskoj revoluciji koja je, po reima wenog savremenika
i hroniara Xona Rida, potresla svet". I
to e, verujemo, biti i tema sledee kwige
prof. ivanova.
6. I na kraju, jo samo jedna napomena.
Verujemo da e ova kwiga, iako se bavi
zbivawima od pre skoro jednog veka, biti
vrlo intrigantna i asocijativna za naeg
danaweg itaoca, koji ivi u vremenima
tzv. demokratske tranzicije. Jer, i tema
ove kwige je, u stvari, konkretno-istorijski prikaz i analiza jedne demokratske tranzicije. Ali tranzicije iz polufeudalne drutvene i politike strukture carske Rusije u neizvesno ta. Neizvesno, jer su se
sueqavale razne alternative kapitalizam ili socijalizam. A svaka je oznaavala
korak ka neemu naprednijem i pravednijem
od sruene feudalne strukture drutva. Iz
teke ivotne realnosti jedne nerazvijene
polufeudalne zemqe nicale su ideje o slobodi i pravednom drutvu; a borba za ostvarewe tih ideja budila nade u boqu budunost i ispuwavala ivote generacija spremnih da za to podnesu i velike rtve.
Zbog toga se ini da e naem danawem itaocu zavirivawe u ovu istorijsku
kwigu, svakako biti i intrigantno i inspirativno.
Stanislav Stojanovi
142
UDC 321:929 Karaorevi A. (049.32)
Vlado Strugar, VLADAR KRAQEVSTVA SRBA, HRVATA I

SLOVENACA, Srpska kwievna zadruga, Beograd, 2010, 640 str.
Kwiga akademika Vlade Strugara Vladar
Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca
studija i graa zaista je svojevrsno i veoma
validno istorijsko delo.
U osnovi joj je graa dnevni raporti
deurnih autanata za Wegovo kraqevsko
visoanstvo prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia, vladara Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca za 1919. i 1920. godinu, dokle se ova nova balkanska drava
tako zvala. Ona e se potom, u drugoj polovini 1920. parlamentarnom odlukom nazvati Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca (u
kojoj e Aleksandar biti ve kraq a ne regent), a krajem 1929. ukazom kraqa Kraqevina Jugoslavija.
Glavni deo ove obimne kwige akademika
Strugara, odnosno wen srediwi deo ine
prireene dve kwige sveske godiwih
raporta koji su najprecizniji dokazi vrewa vladarske vlasti i, ako hoemo da vidimo kako je prestolonaslednik Aleksandar
vrio kraqevsku vlast, skoro da nam je dovoqno da prelistamo ovu kwigu.
Raporti su, meutim, uokvireni sa dve
studije akademika Strugara. U prvoj studiji
dosta saeto na ono najvanije, a time i
upeatqivo, predstavqa linost prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia, ukazuje na wegovo dvostruko srpsko dinastiko poreklo, svedoi o wegovoj mladosti i
kolovawu i ukazuje na wegov karakter. Sve
to daje u svetlu istorijskih prilika u kojima od leta 1914. godine prestolonaslednik
vlada Kraqevinom Srbijom, kao regent, u
ime kraqa Petra. To je najtei period u
novijoj istoriji Srbije, period istorijskih iskuewa i period wenog velikog stradawa u svetskom ratu koji je poet austrougarskim napadom na wu. U tom ratu srpska
vojska, kojoj je prestolonaslednik bio vrhovni komandant, vodila je velike bitke,
sticala veliku svetsku slavu i dala najvee
rtve. Pod wegovim zapovednitvom srpska vojska je dobila Cersku i Kolubarsku
bitku, ali i pod wegovim zapovednitvom
se morala, zajedno sa svim dravnim institucijama i sa mnotvom zbeglog naroda,
asno povui preko zaleene Albanije, idui u susret nadi u opstanak saveznicima,
koji joj nisu na vreme stigli u oekivanu
pomo. Sa saveznicima je posle oporavka
na Krfu i u Severnoj Africi srpska vojska

otvorila Solunski front, kome je prestolonaslednik Aleksandar kao wen vrhovni
komandant jedan od komandanata uz marala Frana D'Eperea. U borbama Solunskog
fronta, a naroito u onim borbama po proboju, koje su uglavnom vodili sami, srpska
vojska je zadivila svet, a time se svet divio
i wenom vrhovnom komandantu. Poraz Centralnih sila, propast Austrougarske i uspesi saveznika otvorili su pitawa novih granica i novih drava na mapi Evrope. Na
osnovu ugovora o primirju s Maarskom,
koji je potpisao vojvoda ivojin Mii
kao opunomoenik komandanta saveznikih
vojski na Solunskom frontu, generala Frana D'Eperea, Srbiji je trebalo da pripadne sledea teritorija: Banat do linije OravaKaransebeMaroArad ispod Segedina, Baka do linije HorgoSuboticaBaja, Barawa do linije BatasekPeuj
Bara i daqe rekom Dravom do Osijeka,
Srem i Slavonija do linije eleznike pruge Osijekakovoamac, cela Bosna i
Hercegovina i Dalmacija do rta Planke.
Meutim, po eqama Hrvata i Slovenaca i
po zahtevu predstavnika Narodnog vea iz
Zagreba, dolo je do stvarawa Kraqevstva
Srba, Hrvata i Slovenaca.
Posle ove uvodne studije prirodno slede
Dnevni raporti za Wegovo kraqevsko visoanstvo prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia za 1919. i 1920. godinu. O ovoj
vrsti dnevnika sam akademik Vlado Strugar kae: O vladaru Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, pred tom neumitnou,
nema verodostojnijeg svedoewa svrh dnevnika neprestano prisutnog oficira, autanta Aleksandrovog. Vojnik o vojskovoi,
ratnik o vrhovnom komandantu, slubenik
o vladaocu, belei javu i kretawe, to je
prvo i vazdawe oveku vreme, mesto, susreti, radwe." Akademik dodaje: italac je radostan obavetavajui se o prestolonasledniku Aleksandru: gde stanuje, kuda
odlazi i koga obilazi, ko je wega posetio,
kamo nadaleko putuje i s kim se onamo sree, s kojim se linostima povremeno drui, sve ovako, svakog dana, sata i minuta,
od jutarweg susreta sa deurnim autantom
do odlaska na poinak negde duboko u no."
143
Dnevni raporti su, u stvari, orarijum
jednog vladara. U wima je sve znaajno to
se deava u jednom danu. Mimo wih pred
vladara ne moe niko. Gde je vladar zna
se u svakom asu.
Kako je 1919. godina prva godina nove
drave, koja se jo utvrivala, kod prestolonaslednika je u prvim mesecima u audijencijama ponajvie politiara i oficira, a najei gosti su bili vojvoda ivojin Mii, Svetozar Pribievi, Stojan
Proti i istoriar Mihailo Gavrilovi.
Poto je prestolonaslednik skoro pet godina bio neprestano na frontu, vidi se
wegova slabost" prema oficirima. Primao ih je bez obzira na inove, od vojvoda,
generala, do potporunika, ak i jednog regruta.
Prestolonaslednikov boravak u Parizu
u raportima je dokaz dostojanstva koje mu je
ukazivano. Tu se sreo sa nekoliko predsednika, poev od Lojda Xorxa, ora Klemansoa, Vudra Vilsona, zatim sa skoro svim
krunisanim glavama Evrope, pa i lanovima wihovih porodica, poto je bio jedan
od retkih jo neoewenih vladara.
Novu dravu je trebalo obnoviti i urediti. U wegovim audijencijama bili su, ne
jednom, skoro svi ministri sva etiri kabineta i svi znaajniji stranaki prvaci.
Da Nikola Pai nije bio u velikoj milosti, vidi se i po tome to je imao upola
mawe audijencija od Stojana Protia, a tri
puta mawe od Svetozara Pribievia.
ena u audijencijama ima dosta, a najee su u pratwi ili mueva ili oeva.
Prestolonaslednik je voleo da eta i
velika je poast bila onome koga e izabrati da s wim poe u etwu. Ipak, najee
je u etwi sa vojvodom ivojinom Miiem. etwe su bile bez obezbeewa ili
gradskim ulicama prema Kalemegdanu ili u
Topideru. Tako e biti sve do Stejievog
pokuaja atentata.
Moe se rei da su pisci bili miqenici prestolonaslednikovih audijencija. Kod
wega su bili, i po vie puta, Jovan Dui,
Milan Raki, andor Ksaver alski, Tugomir Alaupovi, Svetislav Stefanovi,
Bogdan Popovi, Slobodan Jovanovi i Ivo
ipiko, koji moda ima i najvie audijencija i dvorskih obedovawa.

Prvo to pada u oi itaocu jeste obina iwenica da je prestolonaslednik Aleksandar imao dva obroka dnevno i to posle
dvanaest asova doruak i ruak posle dvadeset asova i da nikada za te dve godine
nije obedovao sam. Uvek je imao jednog, a esto i vie, pa i desetak gostiju. Pretpostavqamo da je zadravao, to se i vidi, na
obedu one iz prethodne audijencije. Kada se
deavalo da nije imao goste, onda je sa wim
obedovao ministar dvora, uveni novinar
ivojin Balugxi, koji je opet obedovao i
kad je kraq imao goste. Tek posle ovog dnevnika shvatamo dosetku Stanislava Vinavera da je Balugxi jedini ovek koji je kraqu
brojao zalogaje.
Moje itawe ove kwige je itawe pisca
koji se ne kloni tema iz istorije, naroito
kad su u pitawu qudi odgovorni za sudbinu
zemqe i naroda. Sva prepoznata imena ove
kwige, ve u itawu uzimam kao lica nae
drame, koja su imala susrete sa vladaocem i
za koja bih pisao pretpostavqene istorijske dijaloge.
Kwiga se prirodno zatvara poglavqem
naslovqenim Posveta i uspomena", besedom akademika Strugara o kraqu Aleksandru pri pomenu u crkvi Svetog ora na
Oplencu 9. oktobra 1990. Uzbudqiv i potresan govor, istorijski veoma validan, o
posledwem velikom kraqu Evrope.
Dopustite mi da u duhu naznaka u ovoj
kwizi kaem nekoliko reenica i o akademiku Vladi Strugaru.
Kad se ruila naa istorija, on ju je
dizao. Kad se vera u sopstveni narod dovodila u pitawe, on se nije kolebao. Kad su
narod dvojili, on se nije dvojio ni dvoumio. Postoje qudi iji nam prolazak kroz
grad ini ast svima koji ih sretnu, prepoznaju i vide. Sama wihova etwa daje nam
moralnu sigurnost i podstrek da i mi uinimo to smo kadri. Takav je akademik Vlado Strugar, oliewe narodnog karaktera i
wegov ulazak u Knez Mihailovu unosi neku
svetlost i radujemo mu se kao toplini u
ovom studenom vremenu.
Milovan Vitezovi
Vera Vasili
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU

Sveske 7180 (20052009)
SADRAJ PO AUTORIMA
Sveska
Strana
ALEKSI-PEJKOVI, Qiqana
Francuska i Srbija za vreme Prvog svetskog rata (neformalan savez zajednikih dravnih interesa i iskrenog prijateqstva dva naroda)
73
141154
ANDRAI, Olga
O taksalistima optine Oxaci tokom H veka
74
7178
71/72
199201
73
240241
ANTOLOVI, Mihael T.
Thomas Casagrande, Die Volksdeutsche SS-Division Prinz
Eugen" Die Banater Schwaben und die nationalsozialistischen Kriegsverbrechen
Knut elstali, Prolost nije vie to je nekad bila.
Uvod u istoriografiju
John Lewis Gaddis, The Landscape of History. How Historian Map the Past
Prilog istoriji Nemaca u Junoj Ugarskoj u HH veku
Niels H. Roemer, Jewish Scholarship and Culture in Nineteenth-Century Germany. Between History and Faith
Od istorizma do postmodernizma: istoriografija u HH
veku
74
202204
7980
183
7980
212
7980
215
BELIN, Milivoj
Prilog istoriji jugoslovensko-sovjetskih odnosa (Zabeleka o prijemu sovjetskog ambasadora kod predsednika Tita 30. avgusta 1968. godine)
77/78
Zoran Jawetovi, Deca careva, pastorad kraqeva
Nacionalne mawine u Jugoslaviji 19181941.
77/78
Lorejn M. Lis, Odravawe Tita na povrini Sjediwene Drave, Jugoslavija i hladni rat
77/78
BLAGOJEVI, Milo
Sporovi oko sredwovekovnih mea
71/72
165186
248252
258261
728
146
71/72 195197
Srpski biografski renik 1, A-B
B. Ferjani i S. irkovi, Stefan Duan kraq i
car 13311355
73
237239
75/76
722
Arbanasi u svetlosti najstarijih srpskih izvora
7980
7
O izdaji ili neveri Vuka Brankovia
BOI, Sofija
Srpske politike stranke u Hrvatskoj, Slavoniji i
Dalmaciji i parlamentarni izbori 1927. godine
77/78
4968
BOKOVI, ore
Jedan popis sela Mitrovakog provizorata iz 1720.
godine
7980
71
VASIN, Goran
71/72
Dejan Mikavica: Posledwi srpski pankalist
Branko Belin, Evropski uticaji na srpski liberalizam u HH veku
73
Privatni ivot u srpskim zemqama u osvit modernog
doba (priredio Aleksandar Foti)
74
Liberalna misao u Srbiji Prilozi istoriji liberalizma od kraja H do sredine HH veka
74
Milo Kovi, Dizraeli i Istono pitawe
7980
Milo Jagodi, Srpsko-albanski odnosi u Kosovskom
vilajetu 18781912.
7980
VEQANOVI, Zoran
Branko upurdija, Porodica kolonista u Bajmoku 1945
1948.
74
VOJVODI, Mihailo
Rad Stojana Novakovia na zakquewu eleznike i
trgovinske konvencije izmeu Srbije i Turske (1887
1888)
71/72
Vasilije . Kresti, Biskup trosmajer: Hrvat, velikohrvat ili Jugosloven
73
GAVRILOVI, Vladan
Rodoslov plemike porodice Saploncai
73
Deset pisama Save Tekelije iz razdobqa 18141840.
73
Opis verskih objekata Petrovaradinskog anca iz pera bakog vladike Visariona Pavlovia
73
Dva dokumenta iz 1844. o Srpskim Moravicama u Gorskom Kotaru
75/76
Molba Jovana Subotia iz 1842. za cenzorsko zvawe u
Budimu
7980
Prilozi biografiji narodnog kapetana Miloa Vojnovia
7980
GAVRILOVI, Slavko
Deset spisa iz 17901791. o srpskom pitawu u Ugarskoj
71/72
Predstavka austrijskoj vladi iz 1850-ih godina o zapostavqenosti Srba u Monarhiji i novostvorenom Vojvodstvu Srbiji
71/72
212214
251255
183185
192196
207
209
198202
4357
245248
167170
171193
195201
121125
143
147
117137
151158
147
Dva dokumenta o srpsko-rumunskim odnosima u Karlovakoj mitropoliji sredinom HH veka
71/72
73
ijaci" u Somboru sredinom H veka
73
Dejan Medakovi, Josif i Srbi
Isaija akovi. Arhimandrit grgeteki, episkop jenopoqski i mitropolit kruedolski
74
Uro Nestorovi kao konfident beke policije u vreme Prvog srpskog ustanka
74
GAEA, Nikola L.
Vladan Gavrilovi, Zemqina kwiga sela Vogaw (1758
1840)
DIMI, arko
Poseta austrijskog cara Frawe Josifa Karlovcima
1852. godine
Ratko Rackovi, Pomen i trajawa
Opis nekolikih putovawa po domovini putopisca Teleki Domonkoa (Novi Sad Petrovaradin Sremski Karlovci)
O poseti austrijskog cara Franca Sremskim Karlovcima 1817.
Jedan primer odnosa gradskih vlasti prema kockarskim igrama u Karlovakom komunitetu krajem H
veka
Popis inventara karlovake bolnice iz 1836. godine
159171
163166
203206
735
141168
74
190192
74
74
117124
197198
77/78
7782
77/78
8391
7980
7980
123
129
URI, ore
Karakteristini srpski intelektualac izmeu dva kraqa i dve kraqice iz dinastije Obrenovi
77/78
215224
EKMEI, Milorad
Balkanska politika Austro-Ugarske posle Berlinskog
kongresa
75/76
143156
EQSKI, Reqa
Frenklin L. Ford, Evropa u doba revolucija 1780
1830.
242245
73
IVANOV, Sava
Osnovi spoqne politike Rusije krajem 19. i poetkom
20. veka
71/72
Rusija u meunarodnim krizama (19081914)
73
5999
89139
IVKOVI, Tibor
Sinovi Zavidini
73
725
IVOTI, Aleksandar
Jugoslovensko-egipatski odnosi 19221941.
74
4970
JAGODI, Milo
Srpski studenti u Parizu sredinom ezdesetih godina HH veka
7980
KOMAR, Goran .
Da li su topaqski ivkovii pripadali rodu Vladislavia?
74
175
7987
148
75/76 113120
Savinski arhimandrit Leontije (Avramovi)
Bokeki i dalmatinski ispovjednik pravoslavqa, protosinel Kiril Cvjetkovi (17911857)
77/78
6975
Prilozi biografiji visokopreosveenog mitropolita
Stefana Qubibratia
7980
97
KRESTI, Vasilije .
Kraq Milan i Josip Juraj trosmajer
Prilog istoriji nastanka memoara kraqa Petra Karaorevia
Dinko Davidov, Gorwa zemqa. Spomenici naroda srpskog
Smiqa Avramov, Genocid u Jugoslaviji 19411945, 1991
kw. ,
75/76
167175
77/78
157164
7980
204
7980
221
KRESTI, Petar V.
Pohvala vrhovnog upana Bake, Torontala i Vrakog okruga Isidora Nikolia Srbogradskog iz 1850.
godine
75/76 127134
O pokretawu Srpskog glasa, glasila Srpske narodne
stranke u Dalmaciji
75/76 135141
Put u Carigrad u sviti kneza Mihaila
7980
157
KRKQU, Qubomirka
Knez Milan Obrenovi i Svetozar Mileti
KRSTI, Aleksandar
Iz istorije sredwovekovnih naseqa jugozapadnog Banata (15. vek prva polovina 16. veka)
75/76
177202
73
2755
LALI, Sredoje
Volodimir Miqev i Olga Posuwko, Kancelarija Novosrpskog korpusa
75/76
237238
LATINOVI, Goran
O hrvatskim uxbenicima iz istorije
211236
73
MARINKOVI, Mirjana
(sa Nedeqkom Radosavqeviem) Tri dokumenta za istoriju hrianskih crkava u Bosni i Hercegovini
77/78
93100
MARKOVI, Saa
Ideje o Vojvodini dr Nikole Milutinovia, sekretara Matice srpske od 19321941. godine
71/72
181193
MIQEV, Volodimir
Petar Tekelija: Nacrt portreta zlog genija" Zaporoke Sei
71/72
Srbi u Ukrajini u prvoj polovini H veka
75/76
202
2349
MIRI, Kata
Zbornik Matice srpske za istoriju. Sveske 6170 (2000
2004). Sadraj po autorima
71/72
219228
NOVAKOV Aleksandra
Nekrolozi o Milanu Obrenoviu u srpskoj tampi
203215
75/76
149
WEGOVAN, Drago
Vojvodina, osamstoetrdesetosma. Nepristrasni istoriografski pogled na 1848.
73
Dva zapisnika o sasluawu ratnog zloinca Ferenca
Sombatheqija, jednog od najodgovornijih za Raciju u
Junoj Bakoj
77/78
Kragujevac 1941 Zastraujui primer. Stania Brki, Ime i broj Kragujevaka tragedija 1941.
77/78
252254
PANI, Boidar
Prvi tutorski dnevnik Tekelijine crkve u Aradu (deo
drugi, 17451751)
75/76
93111
PEJAINOVI, Zoran
Valter Manoek, Holokaust u Srbiji. Vojna okupaciona politika i unitavawe Jevreja 19411942.
77/78
254258
256258
135156
PEKI, Milenko
Vuk i slovenstvo Dalmacije
77/78
947
POPOV, edomir
Josif Ftori Serbie mile blagi spasiteq
Knez/kraq Milan i Jovan Risti
73
75/76
207210
157166
POPOVI, Branislav
Zoran Pejainovi: Ban Milosavqevi
Sofija Boi, Srbi u Hrvatskoj 19181929.
71/72 210212
7980
218
POPOVI, Qubodrag
Kraq Milan u kulturi Srbije
77/78
235243
POPOVI, Miroslav
Miel Kaplan, Vizantija
7980
203
POPOVI, Nikola B.
Sava ivanov, Pad Ruskog carstva
77/78
245248
RADENI, Andrija
Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903
1914.
7172 215217
RADI, Radmila
Pravoslavna crkva u Srbiji u vreme kraqa Milana
Obrenovia
77/78
RADOSAVQEVI, Nedeqko
alba Krsmana Obradovia protiv kneza Jovana Mitrovia-Demira (prilog prouavawu poetaka pravosua u drugoj deceniji 19. veka)
74
Vesti o Pravoslavnoj crkvi u Bosanskom paaluku u
izvetaju knezu Milou iz Uike nahije i Uikog
okruja (18161839)
74
(sa Mirjanom Marinkovi) Tri dokumenta za istoriju
hrianskih crkava u Bosni i Hercegovini
77/78
RADUSINOVI, Milorad P.
Nekoliko zapisa o bici kod Sente 1697.
73
225234
95104
105116
93100
155161
150
Tri ruske vijesti o rusko-srpskoj vojnoj saradwi iz
vremena Prvog srpskog ustanka 18101811. godine
Blankijevo predavawe o Srbiji publikovano u Moskvitjaninu" 1842. godine
RAJI, Suzana
Milan Obrenovi kraq politiar
74
8993
74
169179
7980
43
RAKOVI, Aleksandar
Uskrwi ustanak u Irskoj 1916. u Beogradskim novinama
75/76
RASTOVI, Aleksandar
71/72
Britanske novine o Srbiji za vreme aneksije
Enigma Izvoqski: Diplomatsko manevrisawe u pitawu aneksije
73
74
Program Jugoslovenske narodne stranke
Dva britanska pogleda na Srbiju u Prvom balkanskom
ratu
77/78
SAMARXI, Momir
Politika Srbije prema Bugarskoj i Tajna konvencija
1881. godine
71/72
Meunarodna komisija i obeleavawe srpsko-turske
granice posle Berlinskog kongresa
73
Wegovo kraqevsko visoanstvo knez Milan" O
nastojawu srpske vlade da srpskom knezu bude priznata titula Kraqevsko visoanstvo" 1878. godine
74
Srbija i Bugarsko pitawe 18781885.
77/78
5174
101116
7987
125132
101112
2942
5778
3747
201214
SIMI, Bojan
Agencija Avala"
75/76
7591
STIPEVI, Nika
O italijanskim dobrobovqcima u Hercegovakom ustanku
71/72
173179
STOJANEVI, Vladimir
Knez i kraq Milan Obrenovi u svom vremenu i istorijskoj nauci (18731889)
77/78
187199
STOJKOVSKI, Boris
Bernard Luis, Muslimansko otkrie Evrope
Xulija M. H. Smit, Evropa posle Rima
Georges Tate, Justinien. L'pope de l'Empire d'Orient
Arapski geograf Idrizi o Junoj Ugarskoj i Srbiji
74
186190
75/76 239241
75/76 241244
7980
59
TUBI, Dragan
Duan Dejanac, Leksikon poznatih Kikinana
71/72
Privatni ivot u srpskim zemqama sredweg veka (priredile Smiqa Marjanovi-Duani i Danica Popovi)
74
TURLAKOV, Slobodan
Milan Piroanac i wegove Beleke"
UPURDIJA, Branko
Kolektivni zahtev za kolonizaciju iz sela Ponikve
1945. godine
197199
181183
75/76
217236
74
133140
151
Pismo kolonista iz Bajmoka predsedniku Vlade FNRJ
Maralu Titu 1946. godine
77/78
Porodice kolonista povratnika iz Bajmoka u Gorski
Kotar 1946. i 1947. godine
77/78
HARDI, ura
Jiri Malir, Pavel Marek i saradnici, Politike
stranke, razvoj politikih stranaka i pokreta u ekim zemqama i ehoslovakoj 18612004.
73
EVENKO, Sergej
Emanueli (Manuilovii): od Balkana do Ukrajine
(HHH v.)
71/72
113127
129134
249251
139149

Istorija 81

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija 81

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0352-5716 | UDK 93/99(05)

Pokrenut 1970. godine

Glavni i odgovorni urednik

Copyright Matica srpska, Novi Sad, 2010

ISSN 0352-5716 | UDK 93/99(05)

Mr M i h a e l A n t o l o v i : Zoran Janjetovi, Nemci u Vojvodini . . .

V e r a V a s i l i , Zbornik Matice srpske za istoriju. Sveske 7180

Zbornik Matice srpske za istoriju izdaje Matica srpska

Redakcija Zbornika Matice srpske za istoriju

tampawe ovog Zbornika finansiralo je

CIP Katalogizacija u publikaciji

O PROGRAMU SAVE TEKELIJE

Ne dobivi naimenovawe za referendara godine 1798. Tekelija je,

S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 171.

S. T e k e l i j a, Opisanije ivota, 186.

ON SAVA TEKELIJA'S PROGRAMME FOR THE RENEWAL

M. E k m e i , Evropski okviri, 69.

FRANCUSKA U ANEKSIONOJ KRIZI 19081909.

Meunarodni poloaj Francuske 1908.

Stav francuske vlade prema proglaewu aneksije

Milovanoviev put u Pariz

Dimitrije o r e v i , navedeno delo, 110111; Q. A l e k s i , navedeno delo, 433.

Arhiv Srbije, PO 1908, Milovanovi Velimiroviu, Pariz 23. H 1908.

Francuska i odbacivawe srpskih zahteva

Momtchilo N i n t c h i t c h, navedeno delo, , 15.

Arhiv Srbije, Parisko poslanstvo, F-3, Vesni Milovanoviu, Pariz 21.

Qiqana A l e k s i , navedeno delo, 465.

Qiqana A l e k s i , navedeno delo, 468469.

Stav Francuske prema Srbiji pred zavretak krize i reakcije

PRVI TUTORSKI DNEVNIK TEKELIJINE CRKVE

U tutorskom dnevniku Tekelijine crkve nema pisanih tragova po

1. Tutori Tekelijine crkve u vreme stolovawa vladike Sinesija

Na slian nain, na kraju svakog tutorskog mandata", Vladika je

01. 01. 1752.

ivan Stovlatov, Nikola Jakovqev,

01. 01. 1753.

Nikola Jakovqev, Arsenije iri, Boa Vujin

01. 01. 1755.

Arsenije iri, Dimitrije Miin,

04. 01. 1756.

Dimitrije Miin, Joan Popovi, Pavle Mojsejev

18. 01. 1758

Dimitrije Miin, Andrej Okalovi, Petar Jawin

03. 01. 1760

Dimitrije Miin, Nikolaje Konstantinov,

Nikolaj Konstantinovi, Joan Ilin, Manojlo ?

avg. 30. predloi Marta, G. Joanna Vasiqeva gazdarica,

Posebno su kwieni godiwi prihodi od svearske kutije kojom

Preot dr. Pavel V e s a, Episcopii Aradului 17062006, Arad 2007, 56.

Od tasa to se kupi na jadiare dolo 36 f. 50 1/2 k.

2.2. Prihod od milostiwe

7. sego [jan.], dade Pavao Mojsin za sredwe zvono, 1f.

Maija 15. od Mije Glavatogo za zvono, 17 k.

Togo e dna [5. apr.] prestavi se Jakinica, za zvono 1 f.

2.2.2 Liturgijski pomen pokojnika

junija 9. od Stojana Oliko kue kade se prodala primismo jedan

Nekoliko priloga od svadbi zabeleeni su tokom 1752. i 1753. godine:

Jenuarija 22. kade se Crvenoga Nikole sin uenio, izprosismo

aprila 6. iz varoka doma od trova 1 f.

2.2.5. Prilozi iz drugih mesta

oktovrija 19. primi za pokojnoga Teodora iz Vaarela,11 preko

2.2.6. Novani prilozi

jenuarija 11. prestavi se dete Novakovo, dadoe na crkvu 3f.