Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za

spregnute konstrukcije
Iz projekta Masterplan
Skoi na: navigacija, pretraga
Pravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 35/70 od 13.8.1970. godine.
I. Opte odredbe
lan 1.
Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnike mere i uslovi za projektovanje i izvoenje
spregnutih konstrukcija.
Pri projektovanju i izvoenju spregnutih konstrukcija primenjuju se i drugi odgovarajui tehniki
propisi, kao i jugoslovenski standardi, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
lan 2.
Pri projektovanju i izvoenju spregnutih konstrukcija moe se odstupiti samo izuzetno od pojedinih
odredaba ovog pravilnika, ako je teoretski i eksperimentalno dokazano da se tim odstupanjem
obezbeuju stabilnost i sigurnost spregnutih konstrukcija i bezbednost ljudi, saobraaja i okoline, u
stepenu propisanom ovim pravilnikom.
lan 3.
Pojedine oznake navedene u ovom pravilniku imaju sledea znaenja:
Eb - modul elastinosti betona;
Ea - modul elastinosti armature;
E - modul elastinosti elika nosaa;
Ez - modul elastinosti elika za prednaprezanje;
n - odnos modula elastinosti elika i betona odreen izrazom:
n = Ea/Eb ili E /Eb;
nz = odnos modula elastinosti elika nosaa i elika za prednaprezanje odreen izrazom:
nz = E/Ez;
- koeficijent teenja betona;
s - krajnja mera neometanog skupljanja betona;
Fb - povrina sadejstvujueg preseka betonske ploe;
F - povrina preseka elinog nosaa;
Fa - povrina preseka armature u betonu;
Fz - povrina preseka elika za prednaprezanje;
Ib - moment inercije sadejstvujueg preseka betonske ploe u odnosu na njenu teinu osovinu;
I - moment inercije elinog nosaa u odnosu na njegovu teinu osovinu;
d - debljina betonske ploe;
do - ukupna debljina betonskog preseka;
ba - sadejstvujua irina ploe s jedne strane;
bn - sadejstvujua irina betona iznad elinog nosaa;

bo - irina vute na mestu dodira elinog nosaa i ploe;

br - raunska irina ploe;
h - visina elinog nosaa;
h - ukupna visina spregnutog preseka;
a - odstojanje izmeu teita betonske ploe i teita elinog nosaa;
ub - odstojanje naponskog vlakna od teita betonske ploe;
u - odstojanje naponskog vlakna od teita elinog nosaa;
b - napon u betonu;
- napon u elinom nosau;
a - napon u betonskoj armaturi;
z - napon u eliku za prednaprezanje;
- napon smicanja u elinom nosau;
o - napon smicanja u betonu;
l - napon prianjanja izmeu betona i armature.
lan 4.
Oznake za presek spregnutog nosaa bez elika za prednaprezanje prikazane su na slici 1.
Grafiki prikaz slike 1. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
1) = teite armature
2) = teite betonske ploe
3) = teite idealnog preseka
4) = teite elinog nosaa
gde je:
Fi - idealna povrina spregnutog preseka u odnosu na E, odreena izrazom:
Fi = F + Fa + 1/n . Fb;
Ii - idealni moment inercije spregnutog preseka u odnosu na E, odreen izrazom:
Ii = I + 1/n . Ib + F . a2 + Fa . aa2 + 1/n . Fb . ab2;
ab - odstojanje izmeu teita betonske ploe i teita idealnog preseka;
a - odstojanje izmeu teita elinog nosaa i teita idealnog preseka;
aa - odstojanje izmeu teita armature i teita idealnog preseka;
ui - odstojanje naponskog vlakna od teita idealnog preseka.
lan 5.
Oznake za presek spregnutog nosaa sa elikom za prednaprezanje prikazane su na slici 2.
Grafiki prikaz slike 2. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
1) = teite armature
2) = teite elika za prednaprezanje
3) = teite betonske ploe
4) = teite idealnog preseka
5) = teite elinog nosaa
gde je:
Fi` - idealna povrina spregnutog preseka u odnosu na E, odreena izrazom:
Fi` = F + Fa + 1/nz . Fz + 1/n . Fb;
Ii` - idealni moment inercije spregnutog preseka u odnosu na E, odreen izrazom:
i` = I + 1/n . Ib + F . a`a2 + Fa . a`a2 + 1/n . a`a2 + 1/n . Fb . a`b2 + 1/n . Fb . a`b2;
a`b - odstojanje izmeu teita betonske ploe i teita idealnog preseka;
a` - odstojanje izmeu teita elinog nosaa i teita idealnog preseka;

a`a - odstojanje izmeu teita armature i teita idealnog preseka;

a`z - odstojanje izmeu teita elika za prednaprezanje i teita idealnog preseka;
u`i - odstojanje naponskog vlakna od teita idealnog preseka.
lan 6.
Ako se idealne povrine i idealni momenti inercije preseka spregnutog nosaa odnose na Eb, izrazi
za F i I su:
Fib = Fi . n; Fib` = F`i . n;
Iib = Ii . n; Iib` = I`i . n
lan 7.
Spregnuti nosa je, u smislu ovog pravilnika, nosa iji je elini deo vezan sa betonskom ploom
posebnim sredstvima za sprezanje, tako da je spreavanjem meusobnog pomeranja na dodirnoj
povrini obezbeeno njihovo zajedniko dejstvo.
Trenje ili dejstvo glava zakovica, koje u odreenoj meri prouzrokuje zajedniko dejstvo elinog
nosaa i betonske ploe, ne smatra se, u smislu ovog pravilnika, kao sredstvo za sprezanje.
lan 8.
Sprezanje se moe izvriti:
1) za korisno optereenje;
2) za korisno optereenje i za celokupnu sopstvenu teinu ili njen deo.
lan 9.
Spregnuta konstrukcija moe se prednaprezati radi spreavanja pojave nedoputeno velikog napona
zatezanja u betonu.
Prednaprezanje spregnute konstrukcije ostvaruje se sputanjem ili podizanjem elinog nosaa iznad
stalnih i pomonih oslonaca i prenoenjem sila na elini nosa, kao i elikom za prednaprezanje, i
to pre ili posle sprezanja konstrukcije.
elik kojim se spregnuta konstrukcija prednapree mora biti smeten u betonski presek i zatien
cementnom viskoznom emulzijom.
lan 10.
Armiranobetonske ploe spregnutih konstrukcija, s obzirom na njihovu zatienost su:
1) armiranobetonske ploe neposredno izloene saobraaju, bez zatitnog sloja i izolacije;
2) armiranobetonske ploe pokrivene asfaltom ili drugim zastorima, bez posebne izolacije;
3) armiranobetonske ploe sa habajuim slojem ili zastorom, sa posebnom izolacijom;
4) armiranobetonske ploe potpuno obezbeene od vlage i kie.
II. Kvalitet materijala
lan 11.
Kvalitet materijala za eline nosae (valjane, spojene zakovicama ili zavarene) i za modanike koji
se na nosa zakivaju, zavaruju ili privruju na drugi nain, mora odgovarati uslovima kvaliteta
propisanim tehnikim propisima za nosee eline konstrukcije.
Kvalitet materijala za ankere, za armaturu za beton i za elik za prednaprezanje, mora odgovarati
uslovima kvaliteta propisanim tehnikim propisima za beton, za armirani beton i za prednapregnuti
beton.
lan 12.

Kvalitet betona za spregnute konstrukcije odnosno za prednapregnute spregnute konstrukcije, mora

odgovarati uslovima kvaliteta propisanim tehnikim propisima za beton i armirani beton odnosno
tehnikim propisima za prednapregnuti beton.
Najmanja marka betona koja se upotrebljava za spregnute konstrukcije je:
1) MB 400 - za kolovozne ploe bez asfaltne zatite;
2) MB 300 - za mostove;
3) MB 200 - za ostale spregnute konstrukcije.
III. Konstruktivne pojedinosti
lan 13.
Najmanje debljine armiranobetonskih ploa spregnutih konstrukcija odreene su u tablici 1.
Tablica 1 - Najmanje debljine armiranobetonskih ploa spregnutih konstrukcija
Vrsta konstrukcije
Najmanja debljina u cm
Ploe krovova
5
Ploe meuspratnih konstrukcija
7
Ploe u zgradama ili na drugim pokrivenim mestima preko kojih prelaze vozila
12
Kolovozne ploe mostova, osim peakih, ako je marka betona preko 400
15
Kolovozne ploe mostova, ako je marka betona izmeu 300 i 400
18
Najmanja debljina kolovozne ploe mostova moe iznositi i 12 cm, ako je razmak izmeu podunih
nosaa mostova manji od 2 m.
Najmanja debljina kolovozne ploe eleznikih mostova mora iznositi 4 cm vie od najmanje
debljine kolovozne ploe mostova odreene u tablici 1.
lan 14.
Nagib vuta kojima se ojaavaju armiranobetonske ploe iznad nosaa ne treba da bude vei od 1 : 3.
Ako je taj nagib vei od 1 : 3, u statikom proraunu mora se izvriti kontrola napona.
lan 15.

Povrine elinih konstrukcija koje nisu vezane sa betonom moraju biti pristupane radi njihovog
odravanja.
lan 16.
Radi prenoenja sila od skupljanja betona i temperaturnih razlika na spojna sredstva, kao i radi
zadravanja sadejstvujue irine pritisnute ploe i na krajevima nosaa, krajnja polja kolovoznih
ploa dodatno se armiraju po principu zidnih nosaa.
Armatura ploe u podruju negativnih momenata spregnutog nosaa rasporeuje se na sadejstvujuu
irinu ploe i sidri u pritisnutu zonu, ako nije zavarena za gornji pojas elinog nosaa ili usidrena
na drugi bezbedan nain. Deo ploe koji nije obuhvaen sadejstvujuom irinom mora se takoe
armirati.
Popreni elini nosai spregnutih konstrukcija izvode se tako da ne spreavaju popreno skupljanje
i popreno prednaprezanje armiranobetonske ploe.
lan 17.
Najmanja debljina gornjeg pojasa elinog nosaa iznosi 1/10 duine njegovog kraka (slika 3).
Grafiki prikaz slike 3. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Dimenzionisanjem gornjeg pojasa elinog nosaa i njegovog spoja sa vertikalnim limom mora se
obezbediti prijem sila od modanika i ankera i od sila smicanja u krajnjim podrujima nosaa, koje
se raunaju po odredbama ovog pravilnika.
lan 18.
Za sprezanje elinih nosaa i armiranobetonskih ploa upotrebljavaju se modanici, ankeri i
epovi.
Za sprezanje ploe bez vute ili sa vutom, iji nagib nije vei od 1 : 3, upotrebljavaju se, po pravilu,
modanici zajedno sa kosim ili vertikalnim ankerima, i to tako da svakom modaniku pripada po
jedan anker, pri emu ankeri preuzimaju kose glavne napone zatezanja u armiranobetonskoj ploi i u
dodirnoj povrini (slika 4).
Grafiki prikaz slike 4. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Za sprezanje ploe sa visokom vutom upotrebljavaju se, po pravilu, kosi ankeri izvedeni po principu
kosog armiranja u armiranobetonskim konstrukcijama (slike 5. i 6).
Grafiki prikaz slika 5. i 6. koje je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih
razloga.
lan 19.
Za sprezanje elinih nosaa i armiranobetonskih ploa upotrebljavaju se, po pravilu, vertikalni
ankeri ili kosi ankeri u oba pravca sa modanikom ili bez modanika, ako sila smicanja menja svoj
predznak.
Ankeri iz stava 1. ovog lana upotrebljavaju se i za prijem sila smicanja koja nastaju u krajnjim
podrujima spregnute konstrukcije usled skupljanja i temperaturnih razlika.
lan 20.
Modanici se spajaju sa elinim nosaem spregnute konstrukcije zavarivanjem, zakovicama ili
visokovrednim zavrtnjevima.
Ako se modanici zavaruju za elini nosa posle betoniranja, beton se mora zatititi od visokih
temperatura zavarivanja.

Modanici se zavaruju sa svih strana neprekidnim varom, pri emu odstojanje vara od ivice pojasa
elinog nosaa mora iznositi od 5 mm do 10 mm.
Modanici koji dejstvuju kao klinovi ne mogu se upotrebljavati za sprezanje.
lan 21.
Prenik ankera na glavnim nosaima mora iznositi najmanje 12 mm.
Sueono zavarivanje ankera za gornji pojas kod mostova nije doputeno (slika 5).
lan 22.
Ako se ankeri zavaruju za gornji pojas preko horizontalnog savijenog kraja ankera (slika 6), prelom
mora biti otar i iskovan u vruem stanju, a savijeni kraj ankera - sa svih strana zavaren neprekidnim
varom.
lan 23.
epovi se zatvaraju za pojas elinog nosaa pomou posebnih ureaja za zavarivanje.
Za sprezanje se mogu upotrebljavati samo oni epovi za koje je prethodnim ispitivanjem utvreno
da imaju potrebnu nosivost.
Povrina na koju se epovi zavaruju mora biti ista, bez tragova boje, re i valjaonike pokoice, i
potpuno suva.
IV. Osnove prorauna
lan 24.
Modul elastinosti armature i modul elastinosti elika nosaa iznose:
Ea = E = 2,1 . 106 kp/cm2
Modul elastinosti elika za prednaprezanje odreuje se ispitivanjem takvog elika. Za
izraunavanje idealnih preseka moe se uzeti da taj modul iznosi:
Ez = 2,0 . 106 kp/cm2
lan 25.
Srednje vrednosti modula elastinosti betona i koeficijent odnosa, zavisno od marke betona,
odreeni su u tablici 2.
Tablica 2 - Modul elastinosti betona i koeficijent odnosa n
MB kp/cm2
EbMp/cm2
n = Ea/Eb
1/n = Eb/Ea
200
260
8,08

0,12
300
320
6,56
0,15
400
360
5,83
0,17
500
400
5,25
0,19
600
420
5,00
0,20
lan 26.
Ako se pri statikom proraunu uzima u obzir dejstvo poprene deformacije, odnos poprenih i
podunih deformacija (vb) iznosi od 0,16 do 0,22.
Modul smicanja za kratkotrajna optereenja izraunava se izrazom:
G = Eb/2(1 + vb)
lan 27.
Statiki proraun, pored dokaza napona koji nastaje od redovnih optereenja, mora sadrati i dokaze
napona koji nastaju od skupljanja i teenja betona, izvedene po metodama prorauna koje
odgovaraju tim pojavama kao dejstvu viskoznih deformacija.
Za proraun uticaja teenja betona i preraspodele naprezanja u presecima, pored uticaja nastalih
skupljanjem betona, moraju se uzeti u obzir i svi uticaji nastali dugotrajnim optereenjem (sopstvena
teina, stalno korisno optereenje, prednaprezanje), i to kako za vremensko dejstvo prema fazama

izvoenja i optereenja tako i za krajnje stanje naprezanja (t = ).

lan 28.
Skupljanje betona zavisi od vlanosti sredine, dimenzije poprenog preseka, vrste i koliine
cementa, vodocementnog odnosa i sl.
Za vrednosti skupljanja nearmiranog betona, ako se ne odreuju posebnim ispitivanjem, mogu se
uzeti vrednosti odreene u tablici 3.
Tablica 3 - Vrednosti skupljanja nearmiranog betona

Dimenzije poprenog preseka - srednji poluprenik (dm)

Granina vrednost skupljanja (es ) u
Konstrukcija u suvoj sredini (vlanost 40%)
Konstrukcija u vlanoj sredini (vlanost 70%)
Konstrukcija u vodi
Male J 10 cm
0,45
0,36
0
Srednje 20 cm
0,35
0,28
0
Velike 40 cm
0,25
0,20
0
Srednji poluprenik preseka odreuje se izrazom:
dm = 2 B/0,
gde je:

B - povrina poprenog preseka betona;

O - obim poprenog preseka betona u dodiru sa vazduhom.
Vrednosti odreene u tablici 3 iz stava 2. ovog lana odnose se na nearmirani beton koji je negovan
vlaenjem prvih sedam dana.
Ako su konstrukcije izloene slobodnom vazduhu, smatra se da su u vlanoj sredini (vlanost 70%).
Za konstrukcije koje su neposredno iznad neprekidnog vodenog ogledala, vrednosti odreene u
tablici 3 iz stava 2. ovog lana umanjuju se za 20%. Ako se vei deo konstrukcije nalazi iznad
neprekidnog vodenog ogledala, smanjenje vrednosti odnosi se na celu konstrukciju.
Ako su konstrukcije zatiene (unutranje) smatra se da su u suvoj sredini (vlanost 40%).
Pri koliini cementa preko 420 kg/m3 betona, kao i pri vodocementnim odnosima veim od 0,65 i
koliini upotrebljenog cementa preko 300 kg/m3, vrednosti skupljanja betona odreene u tablici 3
moraju se poveati za najmanje 10%.
lan 29.
Odnos skupljanja betona (st) u odreenom vremenu i konane vrednosti skupljanja betona (s) za
sredine priblino jednake vrednosti, odreen je u tablici 4.
Tablica 4 - Odnos skupljanja betona e st u vremenu t i konane vrednosti skupljanja betona es
Starost betona (u danima)
7
14
28
90
365
est / es
0,20
0,30
0,40
0,60
0,80
lan 30.
Teenje betona zavisi od veliine naprezanja, vlanosti i temperature sredine, starosti betona pri
optereenju, vrstoe betona pri optereenju, prirode agregata, vodocementnog odnosa i sl. Za
napone u eksploataciji konstrukcija moe se uzeti da su deformacije teenja (e) proporcionalne
elastinim deformacijama betona (ee).

Za koeficijente teenja betona (proporcionalnosti t, ako se ne odreuju posebnim ispitivanjem,

mogu se uzeti vrednosti odreene u tablici 5.
Tablica 5 - Koeficijenti teenja betona
Starost betona pri optereenju (u danima)
Granina vrednost za t = koeficijenta teenja
Konstrukcija u suvoj sredini (vlanost 40%)
Konstrukcija u vlanoj sredini (vlanost 70%)
Konstrukcija u vodi
7
3,6
3,0
1,4
14
3,2
2,6
1,3
28
2,8
2,2
1,2
90
2,2
1,6
1,0
Uticaj vlanosti sredine na koeficijent teenja betona je isti kao i za skupljanje betona (lan 28).
lan 31.

Odnos koeficijenta teenja betona (t) koji odgovara odreenom vremenu trajanja optereenja i
konane vrednosti koeficijenta teenja betona () odreen je u tablici 6.
Tablica 6 - Odnos koeficijenta teenja betona j t u vremenu t i konane vrednosti .
Trajanje nanetog optereenja (u danima)
7
14
28
90
365
Odnos jt / j
0,20
0,30
0,40
0,60
0,80
lan 32.
Temperaturni koeficijent linearne dilatacije elika i betona iznosi: t = 1,2 h 10-5 za 1 S.
Za uticaje (dejstva) ravnomerne promene temperature za celu konstrukciju pri odreivanju
pomeranja leita ili reakcija okvirnih konstrukcija i sl., u raun se uzima promena temperature od
25 S u odnosu na pretpostavljenu temperaturu od 10 S pri montai.
lan 33.
Uticaji razliitih temperatura betona i elika u presecima uzimaju se u obzir na sledei nain:
1) za spoljno-statiki neodreene konstrukcije rauna se sa linearnim padom temperature od 15 S
izmeu krajnjih ivica betonske ploe i elinog nosaa.
2) za spoljno-statiki odreene nosae, i uopte za podruje krajnjih modanika, zamenjuje se uticaj
temperature uticajem skupljanja betona u iznosu od s = 0,1 h 10-8, pri emu za takvo optereenje
ne treba voditi rauna o uticaju teenja betona.
lan 34.
Za proraun spregnutih konstrukcija uzima se koeficijent dinamikog dejstva optereenja koji je
odreen tehnikim propisom za optereenja graevinskih konstrukcija i objekata.
lan 35.

Sadejstvujua irina ploe bs (slika 7), ako nije sraunata po tanoj teoriji, moe se za konstrukcije
sa momentnim povrinama istog predznaka odrediti prema tablici 7.
Grafiki prikaz slike 7. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Tablica 7 - Sadejstvujua irina ploe za konstrukcije sa momentnim povrinama istog predznaka
b/1
0,05
0,10
0,15
0,20
0,25
0,30
bs
1,00
0,89
0,78
0,68
0,58
0,50 b
gde je:
1 - raspon nosaa koji se proraunava.
Ako je odnos b/1 manji od 0,05 sadejstvujua irina je bs = 1,0 . b, a ako je odnos b/1 vei od 0,30
sadejstvujua irina je bs = 0,15.
lan 36.
Ako sadejstvujua irina ploe bs (slika 7) nije sraunata po tanoj teoriji, ona se moe, za
konstrukcije sa momentnim povrinama razliitih predznaka, odrediti prema tablici 8.
Tablica 8 - Sadejstvujua irina ploe za konstrukcije sa momentnim povrinama razliitog
predznaka
b/1
0,05

0,10
0,15
bs
1,00
0,80
0,60 b
gde je:
1 - raspon nosaa koji se proraunava
Ako je odnos b/1 manji od 0,05 sadejstvujua irina je bs = 1,0 . b, a ako je odnos b/1 vei od 0,15
sadejstvujua irina je bs = 0,09.
lan 37.
Ako se sadejstvujua irina ploe odreuje po odredbama l. 35 i 36 ovog pravilnika, moraju se nad
krajnjim leitima konstrukcije predvideti popreni nosai kojima su vrsto vezani vertikalni lim i
ploe ploastog nosaa.
lan 38.
Za konstrukcije kod kojih momentna povrina menja svoj predznak a rasponi pojedinih polja
konstrukcije se od sredine prema krajevima postepeno smanjuju, prvo se odredi sadejstvujua irina
bs za svako polje prema tablici 8, a konane vrednosti sadejstvujuih irina ploa odreuju se tako
to se pravolinijski poveu najvee vrednosti sadejstvujuih irina nanete iznad odgovarajuih
oslonaca (slika 8).
Grafiki prikaz slike 8. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
lan 39.
Za konstrukcije kod kojih momentna povrina menja svoj predznak i kod kojih se rasponi pojedinih
polja menjaju bez reda, sadejstvujua irina ploa odreuje se prema slici 9.
Grafiki prikaz slike 9. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
lan 40.
Za izraunavanje napona, raunska irina ploe br sastoji se od pripadajuih sadejstvujuih irina
ploe bs i irine bn. irina bn je irina vute na mestu dodira sa elinim nosaem, uveana za
projekciju kosih delova vute. Ako su nagibi kosih delova vute manji od 45, irina bn odreuje se
prema slici 10.
Grafiki prikaz slike 10. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Kod ploa bez vuta, irina bn jednaka je irini pojasa elinog nosaa na kome lei ploa.
Za sraunavanje preseka ploe uzima se u raun celokupna povrina vute (rafirana povrina na slici
10).
lan 41.

Za odreivanje deformacija i statiki neodreenih vrednosti za procenu opasnosti od prslina, kao i za

proraun modanika na slobodnom kraju nosaa, uzima se uvek u obzir sadejstvo betona u
zategnutoj zoni.
Za odreivanje momenata inercije spregnutog preseka uzima se u obzir i armatura koja lei u
zategnutoj zoni betona, ako je ona bezbedno usidrena i ako je obezbeen prenos transverzalnih sila.
Pri dokazu sigurnosti protiv kritinih deformacija pretpostavlja se da beton ne prima sile zatezanja.
lan 42.
Za izraunavanje napona uzima se u raun i sadejstvo zategnute zone betona pod sledeim uslovima:
1) da naponi zatezanja u betonu ne prelaze vrednosti odreene u tablici 9;
2) da se u gornjem delu ploe ne javljaju naponi zatezanja pod dejstvom stalnih uticaja (stalno
optereenje, prednaprezanje, skupljanje, teenje), to se ne odnosi na krajeve prostih greda u
pogledu uticaja od skupljanja betona i temperaturne promene. Za eleznike mostove naponi
zatezanja u betonu ne smeju prelaziti vrednosti napona odreene u tablici 9.
Tablica 9 - Doputeni naponi za beton
Redni broj
Vrsta naprezanja
Podruje primene
Doputeni naponi u kp/cm2
MV
MV
MV
MV
MV
200
300
400
500
600
1
2

3
4
5
6
7
8
1

Pritisak
1.1 Uopte za spregnuti nosa
kod eleznikih mostova

90
120
140
160
kod ostalih konstrukcija1)
debljina ploe 16 cm
65
100
130
160
180

debljina ploe 5 cm
45
70
90
110
125
2

1.2 Pri superpoziciji napona istog pravca usled lokalnog dejstva ploe i dejstva spregnutog nosaa
kod eleznikih mostova

100
130
150
170
kod ostalih konstrukcija1)
debljina ploe 16 cm
75
110
140
170
190
debljina ploe 5 cm

55
80
100
120
135
3

4.
Zatezanje
2. Ivini naponi na gornjoj strani za vreme graenja
6
8
9
10
12
3. Ivini naponi na gornjoj (atmosferilijama izloenoj) strani osim onih koji nastaju u blizini potpore
proste grede usled skupljanja i temperaturnih razlika posle dejstva svih optereenja koja presek
stalno napreu.
0
0
0
0
0

4. Ako se uzimaju u obzir osnovna optereenja

centrino zatezanje
8
12
14
16
18
6
ivini naponi na donjoj strani ploe
eleznikih mostova
6
8
9
10
12
7
ostalih konstrukcija
18
25
28
32
35

8
ivini naponi na gornjoj strani ploe
eleznikih mostova
0
0
0
0
0
9
neposredno izloene saobraaju

14
16
18
10
sa asfaltnim slojem
15
20
23
26
30
11
sa izolacijom2)

18
25
28
32
35
12

5. Ako se uzimaju u obzir osnovna i dopunska optereenja

centrino zatezanje
10
15
18
21
25
13
kod eleznikih mostova - nezavisno od strane ploe

30
35
40
45
14
ivini naponi na donjoj strani ploe
22

30
35
40
45
15
ivini naponi na gornjoj strani ploe
neposredno izloene saobraaju

18
21
25
16
sa asfaltnim slojem
18
25
29
33
38
17
sa izolacijom
22
30
35

40
45
18
Smicanje usled savijanja
6.1 Bez dokaza obezbeenja protiv smicanja
6
8
9
10
12
19
6.2 Maksimalne vrednosti pri dokazivanju obezbeenja protiv smicanja
9
14
18
24
30
20
Prianjanje za elik
7. Uopte
6
8
8
9

10
21
Pritisak modanika
8. Osnovni napon
55
80
100
115
130
22
Pritisak po omotau ome
9. Uopte pri prekrivanju betonom u iznosu 2 d3)
80
120
140
160
180
23
pri prekrivanju betonom u iznosu 5 d
90
140
160
190
220

__________
1) Vrednosti dozvoljenih napona za debljinu ploe izmeu 5 cm i 16 cm odreuju se interpolacijom.
2) Ako su ovi naponi zatezanja prekoraeni, mora se raunati sa ispucalom zategnutom zonom
betona. Radi zatite elika za prednaprezanje, naponi zatezanja betona sraunati u teitu
pojedinanog kabla ne smeju da budu vei od vrednosti odreenih pod rednim brojem 4 ove tablice.
3) d - prenik okruglog elika, a kod pljosnatog elika - srednja vrednost obe stranice
pravougaonika.
lan 43.
Ako se uzima u obzir sadejstvo betona u zategnutoj zoni, celokupnu silu zatezanja u betonu, koja
nastaje superponiranjem pojedinih vrsti optereenja, mora preuzeti dodatna armatura. Kao dodatna
armatura moe se koristiti i neiskorieni deo elika za prednaprezanje.
Ako se predvia isprskala zategnuta zona betona, takva zona se mora armirati sa najmanje 1%
armature od zategnutog dela betonskog preseka.
Doputeni naponi za elik odreeni su u tablici 10.
Tablica 10 - Doputeni naponi za elik
Redni broj
Konstruktivni element
Vrsta optereenja
Doputeni naponi u kp/cm2
N 25
N 35
1
elini nosa
1 Naponi prilikom montae i montanog prednaprezanja, za vreme graenja i pre dejstva korisnog
optereenja
1900
2500
2
2. Osnovna optereenja
1650
2300

3
3. Osnovna i dopunska optereenja
1850
2600
4
4. Sigurnost protiv kritinih deformacija
2500
3500
Doputeni naponi za obinu armaturu i za elik za prednaprezanje odreeni su u odgovarajuim
tehnikim propisima za beton, armirani beton i prednapregnuti beton, kao i u tehnikim propisima
za icu za prednapregnuti beton.
lan 44.
Ako u konstrukciji ne postoje popreni nosai ili popreni spregovi za raspodelu optereenja, deo
funkcije poprene raspodele optereenja preuzima ploa, o emu se mora voditi rauna pri
dimenzionisanju ploe.
V. Pregled potrebnih dokaza
lan 45.
U statikom proraunu konstrukcije potrebno je izraunati:
1) dokaz napona za montana stanja i pojedinana optereenja, za sva osnovna i dopunska
optereenja posle zavretka graenja, za sva osnovna i dopunska optereenja posle zavrenog
skupljanja i teenja betona;
2) dokaz preduzimanja mera protiv prslina u betonu;
3) dokaz sigurnosti protiv kritinih deformacija;
4) dokaz stabilnosti elinog nosaa;
5) dokaz ugiba;
6) dokaz potrebne starosti betona pri sputanju skele odnosno pri prvom optereenju betona.
VI. Dokaz napona
lan 46.
Naponi nastali usled razliitih uticaja moraju biti posebno dokazani i tabelarno prikazani, pri emu
treba uzeti u obzir da pojedini uticaji mogu istovremeno da nastupe. Za napone u betonu treba
superponirani istosmerne uticaje lokalnog dejstva ploe i dejstva spregnutog nosaa.
lan 47.
Za pojedina montana stanja konstrukcije, i ako su ona privremenog karaktera, moraju se u
elinom nosau dokazati naponi superponirani sa istovremeno nastupajuim naponima od stalnih

pojedinanih optereenja.
lan 48.
Pri dokazu napona za osnovna i dopunska optereenja po zavretku objekta ili prilikom putanja
objekta u pogon, mora se voditi rauna o svim osnovnim i dopunskim optereenjima, kao i o
naroitim optereenjima, prema odgovarajuim tehnikim propisima, pri emu se moraju ispitati sva
naponska stanja u njihovoj najnepovoljnijoj kombinaciji, kao i preraspodela napona od teenja i
skupljanja betona koje je nastupilo do tog vremena.
lan 49.
Dokaz napona za osnovna i dopunska optereenja po zavrenom skupljanju i teenju betona mora se
izvesti za najnepovoljniju kombinaciju svih moguih naponskih stanja od optereenja prema
odgovarajuim tehnikim propisima, kao i za preraspodelu napona nastalog usled zavrenog teenja
i skupljanja betona.
lan 50.
U podruju pritisnute zone prednapregnute na pritisak, za dokaz pritiskujuih napona u betonu,
prema odredbama lana 48. ovog pravilnika, za vreme neposredno posle prednaprezanja, moe se
uzeti
iznosa pritiskujuih napona koji nastaju prednaprezanjem, a za dokaz napona, prema odredbama
lana 49. ovog pravilnika, naponi prednaprezanja za to vreme uzimaju se u odgovarajuim iznosima.
Kad se uzimaju u obzir i naponi nastali usled temperaturnih razlika, dozvoljene su olakice u
pogledu optereenja, ako se dokaz napona izvodi posebno za:
1) puno korisno (pokretno) optereenje i polovinu temperaturne razlike;
2) temperaturnu razliku u punom iznosu i smanjeno korisno optereenje, i to za raspone konstrukcija
1 J 40 m za 1%, a za raspone konstrukcije 1 > 40 m za 40%.
Olakice iz st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na eleznike mostove.
VII. Dokaz preduzimanja mera protiv prslina u betonu
lan 51.
Za armiranobetonske ploe iz lana 10. ta. 1. i 2. ovog pravilnika moraju se odrediti svi naponi
zatezanja koji nastaju usled optereenja (osnovnih, dopunskih i naroitih) od skupljanja betona, od
teenja betona, kao i od dejstva sprezanja.
Maksimalne vrednosti za najnepovoljniju kombinaciju svih uticaja moraju biti manje od doputenih
napona odreenih u tablici 9 pod rednim brojevima 5, 8, 9, 10, 12, 13, 15 i 16.
lan 52.
Armiranobetonske ploe iz lana 10. ta. 3. i 4. ovog pravilnika mogu se uzimati u raun pod
pretpostavkom ispucale zategnute zone betona. Ako se za dokaz napona uzima celokupni
sadejstvujui presek betona, naponi zatezanja mogu za najvie 100% prelaziti doputene vrednosti
napona odreenih u tablici 9 pod rednim brojevima 6, 7, 11, 13, 14 i 17.
VIII. Dokaz sigurnosti protiv kritinih deformacija
lan 53.
Za prednapregnute spregnute konstrukcije treba izvesti dokaz sigurnosti protiv pojave plastinog
teenja betona u pojasu elinog nosaa, kao i dokaz granine nosivosti betona, i to za
najnepovoljnije kombinacije uticaja u preseku:

1) za jednostruki uticaj od prednaprezanja elikom i prednaprezanja u toku montae i 1,6-struko

optereenje od stalnih i pokretnih optereenja;
2) za statiki neodreene nosae uzimaju se, pored toga, u obzir i statiki neodreene vrednosti od
skupljanja i teenja betona i od temperaturnih promena.
Pri izraunavanju optereenja prema odredbama stava 1. ovog lana, naponi u eliku ne smeju da
prelaze granicu razvlaenja, a naponi u betonu moraju biti manji ili najmanje jednaki 0,55 k, gde je
k - vrstoa kocke ivice 20 cm starosti od 28 dana.
IX. Dokaz stabilnosti elinog nosaa
lan 54.
Za najnepovoljnije stanje optereenja i za montano stanje elinih delova, mora se izvesti dokaz
stabilnosti prema odgovarajuim tehnikim propisima za nosee eline konstrukcije.
X. Obezbeenje sprezanja
lan 55.
Sredstva za sprezanje dimenzioniu se i rasporeuju tako da mogu preuzeti sile smicanja od
osnovnih i dopunskih optereenja, i to u razliitim, vremenski najnepovoljnijim, kombinacijama.
Ako na spregnuti presek dejstvuje manje od 80% stalnog optereenja, pri proraunu sredstava za
sprezanje, pored dela stalnog optereenja koji dejstvuje na spregnuti nosa, uzima se u raun jo
najmanje polovina dela stalnog optereenja koje dejstvuje samo na elini nosa.
lan 56.
Prilikom kombinacije sila smicanja za dimenzionisanje sredstava za sprezanje, osim za eleznike
mostove, doputene su olakice pri uzimanju u raun temperaturnih razlika, prema odredbama lana
50. stav 2. ovog pravilnika.
lan 57.
Prirodno prianjanje izmeu betonske ploe i gornje povrine elinog nosaa ne uzima se u raun za
obezbeenje sprezanja.
lan 58.
Sile smicanja nastale usled temperaturnih razlika (hladnija betonska ploa i dr.), skupljanja betona i
eventualnog prednaprezanja betonske ploe, dejstvuju na krajevima nosaa i uopte su suprotnog
smera od sila smicanja usled spoljnjeg optereenja.
Ako nije izvren taan proraun za raspored sila smicanja iz stava 1. ovog lana, moe se usvojiti
trouglasti dijagram, sa osnovom jednakom raunskoj irini betonske ploe br i maksimalnom
ordinatom nad osloncem. Maksimalna ordinata nad osloncem odreuje se pod uslovom da je
povrina dijagrama jednaka zbiru sila smicanja. Pojedinano sredstvo za sprezanje optereuje sila
smicanja odreena pripadajuom povrinom dijagrama (slika 11).
Grafiki prikaz slike 11. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Na krajevima nosaa uzima se u raun i dijagram sila smicanja od stalnog optereenja, a od
pokretnog optereenja samo ako dejstvuje nepovoljno.
lan 59.
Za odreivanje pritiska betona na eonu povrinu modanika uzima se u raun samo sila smicanja
koja se prenosi modanicima, a zanemaruje se postojei poduni napon u preseku ploe.

Sila smicanja koja otpada na jedan modanik ne sme na dodirnoj povrini modanika sa betonom,
izazvati napone vee od doputenih. Doputeni napon za takav sluaj dobija se ako se vrednosti
napona odreenih u tablici 9 pod rednim brojem 21 pomnoe koeficijentom f = 3F2/F1, gde je F1 povrina modanika preko koje se prenosi sila smicanja, a F2 - podeona povrina (slika 12).
Grafiki prikaz slike 12. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Za ploe bez vuta F2 = 2d2, a za ploe sa vutom iznad elinog nosaa F2 = bo . do 2d2.
Pri proraunu povrine F2, irina i visina te povrine ne smeju biti vee od petostruke veliine
odgovarajuih dimenzija povrine F1.
Doputeni naponi sraunati po odredbama ovog lana ne smeju biti vei od 0,50 k.
lan 60.
Ako je u betonu postignuto samo delimino prednaprezanje, moraju se izmeu gornje ivice elinog
nosaa i gornje ivice betonske ploe predvideti kose uzengije za preuzimanje glavnih kosih napona
zatezanja.
lan 61.
Pri proraunavanju prikljunog ava modanika uzima se u obzir sila smicanja i moment prevrtanja,
a pri proraunavanju prikljunog ava modanika sa ankerom uzima se u obzir i sila zatezanja u
ankeru.
lan 62.
Rastojanje modanika odreuje se tako da se u betonu, du spoljnjih kontura reda modanika (kod
ploa sa vutama u najmanjim presecima uz modanike), ne stvaraju povrine smicanja.
Pritisak betona na eonu povrinu krutih modanika uzima se kao jednako podeljen.
Doputeni pritisak betona na eonu povrinu manje krutih modanika (od profilisanog elika i sl.)
smanjuje se srazmerno elastinosti pojedinih delova modanika.
lan 63.
Duina prianjanja ankera mora najmanje iznositi 30 d, gde je d prenik okruglog elika. Na kraju
ankera mora se izvesti kuka koja se ne rauna u duinu prianjanja.
lan 64.
Ako su ankeri izvedeni u obliku ome, mora se proveriti pritisak na beton po omotau ome.
lan 65.
Pri istovremenoj upotrebi modanika i kosih ankera, preuzeta sila smicanja odreuje se izrazom:
Ddop = b dop . F1 + . a dop . F2,
gde je:
- koeficijent koji za kuke iznosi 0,5 a za ome 0,7;
F1 - radna eona povrina modanika;
F2 - presek ankera koji se nalaze u podruju jednog modanika;
b dop - doputeni pritisak betona na eonu povrinu modanika;
a dop - doputeni napon za ankere.
Ako se sprezanje obezbeuje putem kosih ankera, sila zatezanja u ankeru odreuje se izrazom:
Ddop = a dop . Fa,
gde je F a povrina preseka ankera.
lan 66.

Doputena sila smicanja, pri upotrebi epova, odreuje se ispitivanjem za svaku vrstu epova
pojedinano.
XI. Ubetonirani elini nosai u spregnutim konstrukcijama
lan 67.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na konstrukcije sa ubetoniranim elinim nosaima, ako su
ti nosai prekriveni dovoljno debelom pritisnutom zonom betona i sa njom sigurno vezani protiv
smicanja, pri emu se uzima u raun ispucala zategnuta zona betona (slika 13).
Grafiki prikaz slike 13. koja je sastavni deo ovog pravilnika nije posebno dat iz tehnikih razloga.
Kod eleznikih mostova ne uzima se u obzir sadejstvo betona i elinih nosaa, i smatra se da
elini nosai preuzimaju celokupno optereenje.
lan 68.
Ako su donji pojasevi nosaa ubetonirani, debljina betona koji pokriva nosa sa donje strane mora
iznositi najmanje 4 cm, a za mostove iznad eleznikih pruga sa parnim pogonom - najmanje 6 cm.
Beton koji obavija elini nosa mora se sa njim povezati dovoljnom koliinom armature, koja treba
da je gusta, da dobro obavija elini nosa i da je rasporeena tako da uestvuje u preuzimanju sila
smicanja izmeu pritisnute i zategnute zone.
Ugraivanje betona, a naroito ispunjavanje prostora ispod flani nosaa, treba obezbediti briljivim
vibriranjem betona.
XII. Prelazna i zavrna odredba
lan 69.
Odredbe ovog pravilnika primenjivae se pri izvoenju spregnutih konstrukcija na objektima ija e
izgradnja otpoeti posle 31. avgusta 1970. godine.
lan 70.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Dobavljeno iz "http://www.masterplan.rs/index.php/Pravilnik_o_tehni
%C4%8Dkim_merama_i_uslovima_za_spregnute_konstrukcije"