KOMUTACIONI SISTEMI

Poglavlje 3

3 Analogna korisnika linija

Analogna korisnika linija podrazumeva klasine telefonske pretplatnike. Na korisnikoj
strani se nalazi telefonski aparat koji se oznaava oznakom ATA (Analogni Telefonski Aparat).
Na strani centrale se nalazi KOA (Korisniki Organ Analogni) koji je deo uesnikog bloka.
Svaki pretplatnik (tj. njegov analogni telefonski aparat) je povezan sa svojim KOA u centrali.
Interfejs izmeu centrale i ATA je analogni Z-interfejs.

3.1. ATA
Postoje dve kategorije ATA:

Stari mehaniki telefonski aparati (koji imaju brojanik i mehanike i pasivne

elektrine elemente) koji omoguavaju samo dekadno biranje.

Elektronski telefonski aparati (redukovan je broj mehanikih delova tako to je

veina mehanikih delova zamenjena elektronskim delovima) koji omoguavaju i
dekadno i tonsko (DTMF) biranje.

Blok-ema ATA je data na slici 3.1.1.

Slika 3.1.1. Blok-ema ATA

ATA na svom kraju ima upredenu paricu (linije a i b (oznaka u Evropi), koje se jo
oznaavaju sa tip i ring (oznaka u Americi)). Preko te upredene parice, ATA je povezan na glavni
razdelnik na strani telefonske centrale. ITU-T organizacija je definisala Z-interfejs koji propisuje
standarde za vezu izmeu analognih telefonskih aparata (ATA) i telefonske centrale. Ulazna

impedansa Z-interfejsa je 600 , frekvencijski opseg je 300Hz-3400Hz, a potreban odnos

signal/um 30dB.
Sa MTK (mikrotelefonska kombinacija) je oznaena telefonska slualica koju ine
mikrofon M i slualica S. Mikrofon se ponaa kao otpornik ija je otpornost sve manja to je jai
zvuni signal (signal govora). Poto se telefon napaja iz jednosmernog naponskog generatora
(kao to emo videti u sledeoj sekciji), promenom otpornosti mikrofona se vri promena
2

inteziteta struje koja protie kroz liniju (upredenu paricu) ime se govorni signal modulie u
intezitet struje. U pitanju je analogna modulacija. Na slian nain, govorni signal korisnika sa
suprotne strane se isto utiskuje u jainu struje (ovo utisikivanje se vri unutar telefonske centrale,
preciznije unutar KOA). Varijacije u jaini struje izazivaju treperenje opne u slualici i na taj
nain korisnik uje svog sagovornika u slualici. Sa hibridom je oznaen transformator koji
povezuje MTK sa telefonskom paricom.
Hibrid je nesavren tj. deo signala sa mikrofona se vraa na slualice to je uinjeno radi
boljeg subjektivnog oseaja (da govornik uje sam sebe dok pria). Balansna impedansa Zb ima
ulogu potiskivanja signala sa mikrofona tako da se njome regulie koliina signala koja e sa
mikrofona da se uje u slualici. U sluaju idealnog hibrida, ova impedansa bi bila podeena tako
da se signal sa mikrofona ne uje u slualicama, ali kao to je ve reeno ipak se deo signala sa
mikrofona namerno vraa u slualicu zbog boljeg subjektivnog oseaja korisnika. Takoe, u
MTK se prenos signala vri sa 4 ice (dve ice za slualicu S i dve ice za mikrofon M), a ovim
hibridom prelazimo na dvoini prenos signala preko upredene parice (2 ice) izmeu centrale i
MTK. Hibrid se realizovao upotrebom transformatora u starim mehanikim telefonskim
aparatima, dok se u novijim elektronskim aparatima realizuje upotrebom drugih elektronskih
delova bez korienja transformatora.
Varistor je otpornik ija otpornost zavisi od napona na njemu. Ukoliko je napon vei,
otpornost varistora je manja. Uloga varistora je da kompenzuje nivo signala koji generie
govornik preko mikrofona. Ako govornik govori glasnije, na mikrofonu e se generisati jai
signal tj. mikrofon e imati manju otpornost, pa e napon na varistoru biti vei, ime e se
smanjiti njegova otpornost. Poto se smanjuje otpornost varistora, vea koliina struje e tei
kroz varistor. Na taj nain se vri nivelisanje modulisane jaine struje kroz paricu, odnosno
jaina govornog signala koji e da uje slualac. Time je postignuto da slualac uvek uje slian
nivo jaine govornog signala, bez obzira da li govornik govori normalnim ili povienim
intezitetom glasa.
Generator adresnih signala alje cifre (adresu) korisnika koga pozivamo. Postoje dve
vrste biranja cifara: dekadno (bazira se na prekidanju strujne petlje) i tonsko (bazira se na slanju
tonske kombinacije centrali). Obe vrste biranja e biti objanjene kasnije u ovom poglavlju.
Viljuka (hook) ima ulogu prekidaa koji ukljuuje/iskljuuje govorni deo telefona i
prijemnik poziva. Kada je MTK sputena, ATA se nalazi u stanju hook-on i tada je ukljuen
prijemnik poziva. Viljuka se nalazi u poloaju (2) kada je MTK sputena. Kada je MTK
podignuta, ATA se nalazi u stanju hook-off i tada je ukljuen govorni deo telefona, a iskljuen je
prijemnik poziva. Viljuka se nalazi u poloaju (1) kada je MTK podignuta.
Prijemnik poziva (zvono) je ukljuen dok je MTK sputena. Ako nas neko nazove dok
je MTK sputena, tada e centrala da na paricu prikljui generator pozivnog signala umesto
jednosmernog naponskog generatora kojeg smo ve pomenuli. Generisani pozivni signal e da
aktivira prijemnik poziva, odnosno telefon e da zazvoni.

3.2. KOA
Da bi se pretplatnika parica prihvatila u centrali neophodan je odgovarajui blok koji e
izvravati odgovarajui skup funkcija koje su neophodne za osnovno opsluivanje telefonskog
pretplatnika koji je prikljuen na dotinu paricu. KOA (Korisniki Organ Analogni) je naziv tog
3

bloka u centrali. Svakoj pretplatnikoj parici je dodeljen jedan KOA. Blok ema KOA je data na
slici 3.2.1.

Slika 3.2.1. Blok-ema KOA

KOA obavlja skup funkcija koje su oznaene kao BORSCHT funkcije:

B (Battery feed) funkcija Napajanje telefonskih pretplatnika. Ovu funkciju obavlja

jednosmerni naponski generator od -48V. Pomou ovog generatora se napaja
telefonski aparat koji se tako ne napaja iz javne elektrine mree nego iz telefonske
centrale, pa otuda ako i nestane struje u domainstvu telefon e i dalje raditi jer se
napaja iz centrale. Ova funkcija omoguava protok jednosmerne struje kroz
telefonski aparat kada je slualica podignuta (hook-off). Kao to je ve reeno,
govorni signal korisnika se utiskuje u jainu struje i na taj nain se vri modulacija
govornog signala pretplatnika. Na slian nain se u KOA govorni signal udaljenog
pretplatnika utiskuje u jainu struje (na izlazu iz donje grane sa desne strane posle
D/A konvertora i NF filtra se dobija analogni govorni signal udaljenog pretplatnika).
Pod udaljenim pretplatnikom ovde podrazumevamo pretplatnika sa kojim razgovara
pretplatnik koji je povezan na dotini KOA. Takoe, usled postojanja ove funkcije
omoguen je i prenos adresnih signala (cifre koje odreuju traenog korisnika)
putem prekidanja strujnog kola (dekadno biranje). Generator ima negativnu vrednost
napona da bi se izbegao galvanski efekat odnoenja bakra sa korisnikog voda koji
Rb
skrauje vek trajanja pretplatnike linije. Otpornici
i korisniki vod ine napojni
vod. Kondenzator spreava kratak spoj generatora tj. spreava da generator troi
snagu kad je korisnik spustio MTK i raskinuo strujnu petlju i time smanjuje ukupnu
potronju centrale. Kada se to ne bi uinilo, svaki pretplatnik bi troio odreenu
snagu bez obzira imao sputenu ili podignutu MTK, pa samim tim usled velikog
broja pretplatnika na centrali, potronja centrale bi bila ogromna. Pri tome se
vrednost kondenzatora bira tako da za prenos govornog signala on bude praktino
kratak spoj (u opsegu 300-3400Hz) da bi se to vie govornog signala tj. njegove
4

snage prenelo preko transformatora dalje u centralu. Kalemi se napajaju tako da su

jednosmerne struje u njima suprotne da bi se izbeglo zasienje jezgra transformatora.

O (Overvoltage) funkcija Prekostrujna zatita koja se uvodi da bi se zatitili delovi

centrale i spreila njihova oteenja od smetnji koje mogu doi sa korisnike strane.
Na samom glavnom razdelniku se ostvaruje primarna (spora) zatita koja se realizuje
kao gasna dioda koja probije ukoliko doe neka visokoenergetska smetnja koja moe
biti naponska ili strujna. Naponske imaju vrednost do nekoliko kV, a strujne do
nekoliko desetina A. Ova zatita je neophodna, ali nije i dovoljna jer je za njenu
aktivaciju potrebna velika smetnja. Zato se koristi i sekundarna (brza) zatita koja se
formira upotrebom dioda i zener dioda i ona je finija od spore zatite. Ona se aktivira
u sluaju smetnji manjih inteziteta, koje se tipino deavaju u kraim vremenskim
intervalima (bre smetnje).

R (Ringing) funkcija Signal poziva. Ova funkcija obezbeuje da telefon zvoni kad
nas neko zove. Generator naizmeninog napona (generator poziva) se periodino
prikljuuje na liniju kad nas neko zove. U Srbiji je trajanje periode 5s, pri emu je 4s
pauze (generator iskljuen), a 1s je zvonjava (generator ukljuen). Pauza je
neophodna jer bi u sluaju stalne ukljuenosti generatora bilo nemogue detektovati
podizanje slualice od strane traenog pretplatnika. Pri tome je pauza dua da bi se
izbeglo da korisnik koji se javlja uje generator poziva (generator poziva se, kada je
prikljuen na liniju, u slualici uje kao blago zujanje). Napon generatora poziva je
90Veff, a frekvencija je 25Hz. Napomenimo da zbog visokog napona generatora
poziva, dolazi do smetnji u susednim paricama kada je prikljuen generator poziva
na liniju, pa je i zbog toga vreme ukljuenosti generatora krae od vremena pauze.
Posebno je osetljiv xDSL prenos u susednim paricama na smetnje koje generie
generator poziva.

S (Signaling) funkcija Funkcija signalizacije izmeu pretplatnika i centrale. Ovom

funkcijom se centrala obavetava da li je MTK podignuta ili ne. Kada je MTK
sputena tada je viljuka u ATA u poloaju da je strujno kolo prekinuto i prikljuen je
prijemnik poziva (hook-on stanje). U sluaju da je MTK podignuta onda je strujno
kolo zatvoreno i usled toga se napon na detektoru menja (hook-off stanje). U
zavisnosti od napona na detektoru i praga, detektor zakljuuje da li je MTK sputena
ili podignuta i tu informaciju alje ka logici, a ova dalje funkciji upravljanja. Takoe,
pod ovom funkcijom se podrazumeva i slanje adresnih signala centrali, kao i slanje
tarifnih signala (impulsa) koje generie logika ka pretplatniku.

C (Coding) funkcija Funkcija kodiranja slui za dobijanje digitalnog signala. Prvo

se govorni signal koji dolazi od pretplatnika filtrira kroz NF filtar, zatim se filtriran
signal odabire periodom od 8kHz po teoremi o odabiranju i na izlazu odabiraa se
dobija IAM (Impulsno Amplitudski Modulisan) signal koji se vodi u blok za A/D
konverziju. Tu se vri konverzija analognog signala u digitalni signal pri emu se

svaki odbirak koduje sa 8 bita po A zakonu kompresije u Evropi (

zakon u
Americi). U prijemnom smeru se vri dekompresija i D/A konverzija, a potom i
pojaanje dobijenog analognog signala.

H (Hybrid) funkcija Hibrid. Ovaj deo obezbeuje prelaz sa dvoinog prenosa na

ZB
etvoroini i obrnuto. On se sastoji od transformatora i balansne impedanse
.
Prenos do centrale je dvoini (upredena parica) koji je simetrian (obe ice
ravnopravne), a u centrali je etvoroian (po dve ice za svaki smer i pri tome u
svakom paru je jedna referentna ica, a druga aktivna ica se jo naziva i 'vrui kraj',
u praksi su u sutini tri ice u pitanju jer je referentna ica zajednika) i upravo
hibrid vri navedeni prelaz sa jednog tipa prenosa na drugi. Ovaj hibrid tei da bude
idealan tj. on onemoguava da se primljeni govorni signal od drugog pretplatnika
vrati ka njemu samom tako to e se reflektovati od transformatora. Ta pojava se
naziva eho. Da bi se ta pojava to vie minimalizovala tj. da bi se eho to vie
ZB
potisnuo (oslabio) koristi se balansna impedansa
.

T (Testing) Testiranje. Preko releja se testeri (ureaji za testiranje) ukljuuju na

liniju. Postoje testeri korisnike linije, ali i testeri centrale. Neke centrale pri svakoj
uspostavi veze testiraju liniju.

U KOA razlikujemo dva dela, SLIC (Subscriber Line Interface Circuit) i SLAC
(Subscriber Line Access Circuit) koji su obeleeni na slici 3.2.1.
Uloga SLIC-a je prijem pretplatnike linije u centrali, odnosno SLIC predstavlja interfejs
centrale prema pretplatnikoj liniji. Otuda, SLIC sadri jednosmerni naponski generator, detektor
i hibrid. Prva reenja SLIC-a su sadravala hibrid koji je realizovan pomou klasinog
transformatora. Nisu koriena nikakva integrisana kola. Mana takvih reenja je cena i
dimenzije, a prednost je galvansko razdvajanje koje je postignuto i time praktino postignuta
dodatna zatita od visokoenergetskih smetnji. Kasnije su koriena kombinovana reenja koja su
kombinovala integrisana kola i jednostavan transformator, dok se dananja reenja kompletno
realizuju upotrebom integrisanih kola, a funkcija hibrida se ostvaruje preko operacionog
pojaavaa.
Uloga SLAC-a je da izvri konverziju govornog signala iz analognog u digitalni domen i
na taj nain prilagodi signal za dalji prenos kroz telefonsku mreu (obrnuti postupak se vri za
suprotni smer). Prva reenja SLAC-a su se zasnivala na A/D konverziji koja se izvravala
pomou klasinih diskretnih elemenata. Filtri su morali da imaju otar prelaz i posebno
podeavanje ulazne/izlazne impedanse. Poto su koriene diskretne komponente takva reenja
su imala velike gabarite tj. dimenzije. Zatim se prelo na filtre sa aktivnim komponentama koji
su jeftiniji i laki za proizvodnju. Meutim, problem koji se javlja kod njih je ofset na izlazu kad
je na ulazu operacionog pojaavaa nula (nema signala), to dovodi do degradacije kvaliteta
kompresije A/D konvertora, pa se zato uvode posebne povratne sprege radi izvravanja
neophodnih korekcija. U poslednjim reenjima se izbacuju aktivni filtri i klasina realizacija A/D
konverzije. U ovim reenjima, konverzija je zasnovana na principima digitalnog procesiranja
signala pomou DSP (Digital Signal Processing) procesora.

3.3. Tipine etape i faze u posluivanju lokalne veze

Da bi se opsluio jedan telefonski poziv, neophodno je utvrditi sve mogue situacije koje
se mogu javiti tokom procesa opsluivanja poziva. Na primer, korisnik dobije signal kontrole
6

poziva u svojoj slualici nakon biranja eljenog broja ime se signalizira da traenom korisniku
zvoni telefon. Pozivajui korisnik bi mogao da zauzme resurse u telefonskoj mrei na veoma
dugo vreme ako se traeni korisnik nikad ne bi odazvao, to je problem jer te resurse ne moe
niko drugi da koristi, a operater ne moe da naplati takvu situaciju jer razgovor nije ni krenuo
poto se traeni korisnik nije odazvao. Zato je potrebno definisati ponaanje sistema (telefonske
centrale) u svakoj moguoj situaciji. Iz tog razloga se definiu etape i faze u posluivanju jedne
telefonske veze, koje jasno preciziraju ponaanje telefonske centrale tokom opsluivanja veze i
time se omoguuje precizno i jasno dizajniranje telefonske centrale. Na slici 3.3.1 su prikazane
tipine etape obrade lokalnog poziva. Pod lokalnim pozivom se podrazumeva situacija kada su
oba korisnika (pozivajui i traeni) prikljueni na istu telefonsku centralu.

Slika 3.3.1. Etape u obradi lokalnog poziva

Tipine etape su:

1) ekanje poziva,
2) najava poziva (podizanjem MTK),
3) prihvatanje i obrada adrese,
4) ispitivanje traenog korisnika,
5) signalizacija korisnicima,
6) ekanje odziva,
7) razgovor,
8) regularno raskidanje veze,
9) odustajanje od uspostavljanja veze,
10) neregularno raskidanje veze.
U etapi 1, centrala eka da korisnik zapone uspostavu veze. Ova etapa (stanje) moe da
traje neogranieno dugo. Kada korisnik najavi uspostavu veze podizanjem MTK, prelazi se u
etapu 2. Centrala detektuje podizanje MTK od strane korisnika i shvata da korisnik eli da
uspostavi vezu i zato mu alje tonski signal slobodno biranje koji korisniku oznaava da moe da
pone da alje adresne signale i prelazi se u etapu 3 u okviru koje korisnik alje adresne signale,
a centrala ih prihvata i obrauje. Nakon prihvatanja svih cifara prelazi se u etapu 4 u kojoj se
ispituje traeni korisnik, da li je dostupan ili ne. Nakon toga se, u etapi 5, signalizira pozivajuem
korisniku tonskim signalom kontrole poziva da je traeni korisnik dostupan i da mu se puta
signal zvona, a traenom korisniku se puta signal zvona. Ukoliko traeni korisnik nije dostupan
onda se pozivajuem korisniku puta tonski signal zauzea. Ukoliko je traeni korisnik dostupan
onda se prelazi u sledeu etapu, a to je etapa 6 gde se eka odziv traenog korisnika (tj. da on
podigne svoju MTK). Ako traeni korisnik podigne svoju MTK onda se prelazi u etapu 7 koja
predstavlja razgovor izmeu dva korisnika. I ova etapa teoretski gledano bi mogla da traje
neogranieno dugo, ali u praksi nije tako jer su svi razgovori konanog trajanja. Iz etapa 2-7 se
moe prei direktno u etapu 9 koja predstavlja odustajanje od uspostave veze iz raznih razloga
npr. korisnik moe u bilo kojoj od tih etapa da odustane od uspostave veze sputanjem MTK, iz
etape 2 se moe takoe odustati od veze jer npr. moe da bude blokiran put ka komutacionom
polju pa korisnik uje tonski signal blokade i time zna da se veza ne moe ostvariti pa odustane
od nje, itd. Iz etape 7 koja predstavlja razgovor moemo izai regularno kad sputanjem MTK
pozivajui korisnik signalizira kraj razgovora ili neregularno npr. ako se prekine govorni put
izmeu korisnika (na primer, usled kvara komutacionog polja). U oba sluaja se vraamo u etapu
1.
Detaljan prikaz faza u okviru etapa pri posluivanju lokalne veze je dat na slici 3.3.2.

Slika 3.3.2. Faze u obradi lokalnog poziva

Centrala u etapi 1 eka najavu korisnika i vri skeniranje stanja pretplatnike petlje tj. da
li je MTK podignuta ili ne. Kada se korisnik najavi tako to podigne MTK (hook-off) centrala
detektuje podizanje MTK i prelazi u etapu 2. U etapi 2 se prvo dodeli ovom pozivu registar
poziva i ispitaju se klase usluga koje su dodeljene korisniku (npr. pored klasine usluge POTS
(klasina uspostava veze), postoje i druge dodatne usluge, poput konferencijske veze ili poziva
bez biranja). Zatim se poalje korisniku ton slobodnog biranja. Korisnik kad uje ton slobodnog
biranja u slualici zna da moe da pone da bira traeni broj. Zato centrala, poto zna da je to
sledea akcija korisnika, postavlja vremensku kontrolu i eka na adresne signale. Ako vremenska
kontrola istekne, a korisnik nije poeo da alje adresne signale onda centrala alje ton zauzea
korisniku i korisnik mora da odustane od uspostave veze, spusti MTK i pokua ponovo da
uspostavi vezu (ponovo se kree od etape 1). Kada korisnik poalje prvu cifru, centrala to
detektuje i prelazi u etapu 3 gde iskljuuje ton slobodnog biranja, i poinje da prima i analizira
cifre koje joj pristiu. Na prijem svake cifre se ukljuuje vremenska kontrola koja meri vreme
pauze izmeu cifara. Ako istekne vremenska kontrola (preduga pauza izmeu cifara - 15s do
30s) prelazi se u etapu 9 tj. taj dogaaj se tumai kao odustajanje od uspostave veze i korisniku
9

se puta tonski signal blokade (neke centrale putaju tonski signal zauzea). Kada primi sve cifre,
centrala prelazi u etapu 4 i ispituje angaovanost traenog korisnika (poto je u pitanju lokalna
veza onda je traeni korisnik na istoj centrali) i ukoliko on trenutno razgovara onda se alje
pozivajuem korisniku ton zauzea. Ukoliko je traeni korisnik dostupan (sputena mu je MTK),
onda se ispituju klase usluga koje su mu dodeljene (npr. preusmeravanje poziva) i prelazi se u
etapu 5 gde se trai put kroz komutaciono polje. Ukoliko se put ne moe nai onda se alje tonski
signal blokade pozivajuem pretplatniku na osnovu kojeg ovaj zna da se veza ne moe
uspostaviti usled nedostatka resursa u centrali. Kod modernih centrala blokada se deava u
uesnikom bloku ukoliko su svi resursi izmeu komutacionog polja i uesnikog bloka (bilo
uesnikog bloka pozivajueg, bilo uesnikog bloka traenog korisnika) zauzeti, jer se
komutaciona polja prave neblokirajua. Kada se nae slobodni put kroz komutaciono polje onda
se taj naeni put i rezervie. Zatim se po rezervaciji, alje tonski signal kontrole poziva
pozivajuem korisniku, a signal poziva (zvono) traenom korisniku i potom se postavlja
vremenska kontrola da u sluaju da se traeni korisnik ne odazove prekine uspostava veze tj. da
se onemogui beskonano zvonjenje telefona traenom pretplatniku, kao i da se oslobodi
rezervisani put kroz komutaciono polje. Ako istekne vremenska kontrola, pozivajuem korisniku
se puta ton zauzea i oslobaaju se rezervisani resursi u centrali. Kada traeni korisnik podigne
MTK, centrala detektuje to podizanje i taj dogaaj predstavlja poetak etape 6. Zatim se aktivira
rezervisani put kroz komutaciono polje i prelazi se u etapu 7 tj. razgovor. U okviru ove etape se
vri tarifiranje razgovora i nadgledanje da li je pozivajui korisnik spustio slualicu. Kad
pozivajui korisnik spusti slualicu prelazi se u etapu 8. Centrala detektuje prelaz u etapu 8 (tj.
sputanje slualice pozivajueg korisnika) i tada se prenesu svi podaci o razgovoru (vreme
poziva, trajanje poziva, broj tarifnih impulsa) u bazu podataka koja se nalazi u upravljakom
bloku centrale. Postavlja se vremenska kontrola za traenog pretplatnika i ukoliko on ne spusti
slualicu u tom vremenu onda mu se alje ton zauzea. Na kraju se svi angaovani resursi
centrale u vezi oslobaaju i vraamo se u etapu 1. Napomenimo i da se u sluaju kada traeni
korisnik u toku razgovora spusti slualicu ne prekida veza, ali se ukljuuje vremenska kontrola
(tajmer vrednosti 1-2min). Ukoliko traeni korisnik ne podigne slualicu i vremenska kontrola
istekne onda se smatra da je dolo do neregularnog raskidanja veze (etapa 10). I u ovom sluaju
se naravno belee svi podaci o razgovoru u bazu podataka, i oslobaaju zauzeti resursi u centrali.
Pri tome, pozivajui korisnik dobija tonski signal blokade u slualici. Naravno, ukoliko bi
pozivajui korisnik spustio slualicu pre nego to istekne vremenska kontrola, tada bi dolo do
regularnog raskidanja veze koje smo ve opisali. Napomenimo jo da se tonski signali blokade i
zauzea koji se alju po isticanju vremenskih kontrola ili nemogunosti rezervisanja resursa za
vezu ne putaju beskonano dugo, ve samo u odgovarajuem trajanju (i za njih se postavlja
vremenska kontrola) pa tako da ako korisnik ne spusti slualicu za vreme trajanja vremenske
kontrole e posle isticanja vremenske kontrole uti mrtvu liniju tj. nee uti nikakav ton.
Za odlazne pozive, gde je traeni korisnik prikljuen na drugu centralu, prikazane etape i
faze se delimino razlikuju jer je proces uspostave veze komplikovaniji poto obuhvata i proces
signalizacije izmeu centrala kao i zauzimanje resursa na spojnim vodovima izmeu centrala. Na
primer, za razliku od lokalne veze, prethodno se mora izvriti zauzimanje resursa na spojnim
vodovima izmeu centrala i zapoeti signalizacija izmeu centrala pre nego to se moe ispitati
status traenog korisnika. Takoe, ponaanje centrale se mora definisati na slian nain i za
dolazne pozive, kao i za tranzitne pozive (ni pozivajui ni traeni korisnik nisu prikljueni na tu
centralu).

10

3.4. Ekvivalentne eme pri uspostavljanju jedne lokalne veze

U okviru ovog potpoglavlja e biti prikazane eme koje ilustruju rad ATA i KOA u
razliitim etapama i fazama uspostave lokalne veze. Cilj ovog potpoglavlja je dobijanje jasnije
predstave funkcionisanja ATA i KOA.
3.4.1. MTK sputena, centrala pasivna

Slika 3.4.1.1. MTK sputena, centrala pasivna

U ovom stanju centrala vri skeniranje stanja pretplatnike linije (hook-on/hook-off)

svakih 20-30 ms da bi detektovala trenutak kad korisnik podigne slualicu. Poto je kolo
I 0
jednosmerne struje raskinuto nema struje kroz pretplatniki vod (upredenu paricu) tj.
.
SLAC je iskljuen da bi se smanjila potronja. Takoe je u ATA ukljuen samo prijemnik poziva
(viljuka u stanju hook-on) da bi centrala mogla generisanjem signala poziva signalizirati
korisniku da ga neko zove, ako neko bude pozvao posmatranog pretplatnika.
3.4.2. Podignuta MTK, centrala alje tonski signal
U ovo stanje dolazimo kad korisnik podigne MTK i time signalizira centrali elju da
uspostavi vezu. Kada korisnik podigne slualicu onda se viljuka postavlja u poloaj hook-off i
iskljuuje se prijemnik poziva. Logika u centrali detektuje podizanje slualice (poto je korisnik
I 0
podigao slualicu on je zatvorio kolo jednosmerne struje (
) i time promenio napon na ulazu
detektora ime logika moe da utvrdi da je korisnik podigao slualicu (struja kroz upredenu
paricu se kree u granicama 20-80 mA)) i to javlja funkciji upravljanja koja potom nareuje bre
skeniranje pretplatnike linije svakih 4ms jer korisnik treba da pone da alje adresne signale.
11

Takoe, poto je centrala detektovala podizanje slualice ona shvata da pretplatnik eli da
uspostavi vezu pa mu alje signal slobodnog biranja koji se generie u generatoru tonskih signala
(GTS). Na slici 3.4.2.1 je prikazana starija varijanta gde je GTS realizovan u okviru bloka
pomonih organa pa zato funkcija upravljanja mora da aktivira SLAC i GTS (pri tome GTS
mora biti na raspolaganju tj. slobodan) pa potom nareuje komutacionom polju da nae put od
GTS do korisnika i da ga aktivira i kad se sve to realizuje onda tek korisnik uje ton slobodnog
biranja u slualici i zna da moe da pone da alje adresne signale tj. da bira eljeni broj. U
modernijim centralama GTS je smeten u uesnikom bloku pa se onda preskae korak
aktiviranja komutacionog polja, ve se aktiviraju GTS i SLAC i ukoliko je GTS na raspolaganju
onda se uspostavi veza u uesnikom bloku izmeu GTS-a i SLAC-a korisnika. Ukoliko se desi
da je blokiran put od uesnikog bloka do komutacionog polja onda se korisniku alje signal
blokade koji na osnovu toga zna da u centrali nema dovoljno resursa da bi mogao uspostaviti
vezu.

Slika 3.4.2.1. MTK podignuta, centrala alje tonski signal

Pregled tonskih signala je dat na slici 3.4.2.2. Signal slobodno biranje centrala generie
kad se korisnik najavi podizanjem MTK, da bi mu signalizirala da moe da pone sa biranjem
eljenog broja. Signal zauzee centrala generie da bi signalizirala da je traeni korisnik zauzet i
da stoga ne moemo ostvariti komunikaciju s njim. Signal kontrole poziva centrala generie da bi
korisniku signalizirala da traenom korisniku zvoni telefon i da se eka na njegov odziv. U
sluaju kontrole poziva se prvo alje tzv. tonski signal kontrole prvog poziva koji se sastoji od
400ms tona i 1500ms pauze, pa tek onda kree slanje signala kontrole poziva sa trajanjima tona i
pauze navedenim na slici 3.4.2.2. Uloga signala kontrole prvog poziva je da se to pre korisnik
obavesti da je traeni korisnik dostupan i da mu zvoni telefon. Signal blokade se generie kad se
usled nedostatka resursa ne moe uspostaviti veza sa traenim korisnikom (npr. blokiran put od
uesnikog bloka na koji je prikljuen pozivajui korisnik ka komutacionom polju). Tonski
signal na izlazu iz SLAC-a ima frekvenciju 425Hz i napon 100mV eff i ovaj signal se prenosi do
telefonskog aparata.

12

Slika 3.4.2.2. Tonski signali

3.4.3. Korisnik alje adresne signale (dekadno biranje)

Slika 3.4.3.1. Podignuta MTK, korisnik alje adresne signale, dekadno biranje

U sluaju dekadnog biranja, korisnik alje adresne signale tako to prekida jednosmerno
strujno kolo i na taj nain generie impulse na ulazu detektora (hook-off/hook-on) pa detektor
brojanjem impulsa utvruje koji broj je okrenut na brojaniku telefonskog aparata. Prekidanje
strujnog kola vri generator adresnih signala koga u sluaju dekadnog biranja ine prekidai P1 i
P2 kao to se i vidi sa slike 3.4.3.1. Slika 3.4.3.2 prikazuje proces biranja cifre 4 u vidu grafika
koji prikazuju poloaje prekidaa, kao i vrednost struje I.

13

Slika 3.4.3.2. Dekadno biranje

Poloaji prekidaa P1 i P2 su u normalnom stanju P1 otvoren, a P2 zatvoren. Kada se

brojanik zategne, prekida P1 se zatvara i tako iskljuuje ostali deo MTK (krajevi MTK su
kratkospojeni). Od trenutka kad je brojanik zategnut (P1 zatvoren) do trenutka kad ponu da se
generiu impulsi treba proi minimalno 200ms. Vidimo sa slike 3.4.3.2 da po zatvaranju
prekidaa P1 dolazi do poveanja vrednosti jaine struje I. Dok je bio MTK prikljuen (prekida
P1 otvoren) na kraju pretplatnike linije je postojala neka otpornost, a kad se P1 zatvori na kraju
voda imamo manju otpornost (praktino samo otpornost prekidaa pa se i struja zato povea).
Poto postoje kapacitivnosti u strujnom kolu onda prelazi vrednosti jaine struje nisu trenutni ve
postoje prelazni periodi gde se kapacitivnosti pune i prazne. Zato se kondenzator C u KOA
podeava da ti prelazni periodi ne utiu na ispravnu detekciju cifara od strane logike i detektora.
Zatim da bi se generisale cifre koristi se prekida P2 ijim otvaranjem i zatvaranjem prekidamo i
uspostavljamo jednosmerno strujno kolo. To izaziva naponske impulse na ulazu detektora i na
osnovu toga on generie na izlazu impulse stanja hook-off/hook-on pa logika na osnovu brojanja
impulsa zakljuuje koja cifra je okrenuta. U primeru sa slike 3.4.3.2 u pitanju je cifra 4
(napomenimo da se u sluaju cifre 0 generie 10 impulsa). Zatim, kad se brojanik vrati u
poetni poloaj prekida P1 se otvara. Vreme izmeu dve uzastopne cifre mora da iznosi
minimalno 320ms (prosean razmak uglavnom iznosi oko 350ms). to se tie prekidaa P2, kad
generie impulse u zatvorenom stanju je oko 30-70ms, a u otvorenom stanju 70-30ms, pri emu
je perioda jednog impulsa oko 100ms. Takoe, bitno je napomenuti da centrala u ovom stanju
vri bre skeniranje (4ms) da bi to pouzdanije detektovala cifre koje korisnik generie. Kad
centrala detektuje prvu cifru na opisani nain ona zna da korisnik koristi dekadno biranje i zato
deaktivira SLAC, GTS i oslobaa put kroz komutaciono polje tako da se po biranju prve cifre
prestaje slati ton slobodnog biranja korisniku. Napomenimo na kraju da trajanje dekadnog
biranja zavisi od okrenutog broja. Svaka cifra ima drugaije trajanje, to je vea cifra to je due
njeno biranje jer se generie vei broj impulsa (cifra 0 se ponaa kao broj 10 jer se generie 10
impulsa).
3.4.4. Korisnik alje adresne signale (tonsko biranje)

14

Slika 3.4.4.1. Podignuta MTK, korisnik alje adresne signale, tonsko biranje

U sluaju tonskog biranja generator adresnih signala (GAS) ine prekida i tonski
generatori koji alju odreene tonove na osnovu kojih centrala tumai koja cifra tj. taster je
pritisnut na telefonskom aparatu. Ovo biranje se jo naziva i DTMF (Dual Tone MultiFrequency) signalizacija. Poto je centrala poslala ton slobodnog biranja korisniku ona oekuje
da korisnik pone da alje cifre tj. adresne signale. Ona naravno ne zna da li e korisnik koristiti
dekadno ili tonsko biranje i zato ona s jedne strane ubrzava skeniranje stanja pretplatnike linije
da bi se omoguila detekcija u sluaju dekadnog biranja, a s druge strane ona aktivira SLAC i
prijemnik tonskih signala (PTS) i nalazi i aktivira put kroz komutaciono polje izmeu SLAC-a i
PTS. U sluaju da se detektuje korienje dekadnog biranja vri se deaktivacija SLAC-a, PTS i
oslobaa se put kroz komutaciono polje. Meutim, ukoliko korisnik koristi tonsko biranje, PTS
e detektovati poslatu cifru i funkcija upravljanja e zakljuiti da korisnik koristi tonsko biranje
pa e ostaviti aktivnim i SLAC i PTS i put kroz komutaciono polje izmeu PTS i SLAC-a. U
uobiajenom stanju prekida P je u poloaju 2 ime se dobija kratak spoj na krajevima tonskih
generatora i stoga su tonski generatori iskljueni iz uticaja na prenos izmeu ATA i KOA. Kada
korisnik pritisne neki taster na telefonu, prekida P prelazi u poloaj 1 kao na slici 3.4.4.1. Time
se MTK iskljuuje iz prenosa (kao kod dekadnog biranja) jer su mu krajevi kratkospojeni. Prema
centrali se alje zbir napona dva naizmenina generatora pri emu je jedan oznaen da ima viu
fv
fn
fv
fn
frekvenciju , drugi niu . Poto
ima ukupno 4 razliite vrednosti, kao i , to znai da
postoji ukupno 16 razliitih kombinacija koje moemo poslati sa telefona. Ove kombinacije, kao
i tane vrednosti frekvencija su date na slici 3.4.4.2. Frekvencije su izabrane tako da nijedna
frekvencija iz skupa nije harmonik neke druge frekvencije iz skupa, a takoe apsolutna razlika
izmeu bilo koje dve frekvencije nije jednaka nekoj drugoj frekvenciji iz skupa. Pod skupom
podrazumevamo svih 8 frekvencija koje se koriste u DTMF biranju. Takoe, amplitude signala
fv
fn
sa frekvencijom
su neto vee (do 3dB) od amplituda signala sa frekvencijom
da bi se
postigla pouzdanija detekcija cifre (mogu biti i jednake amplitude, ali se ee koristi ova
navedena varijanta). Trajanje tona (preciznije, u pitanju je dvotonska kombinacija) jedne cifre je
oko 100ms, a pauza izmeu dve cifre takoe traje oko 100ms. Cifra se uvek tumai po okonanju
15

tonskog signala da bi se izbeglo viestruko tumaenje iste cifre ako ton traje predugo. Na slici
3.4.4.1 je prikazana starija varijanta gde je PTS realizovan u okviru bloka pomonih organa. U
modernijim centralama PTS je smeten u uesnikom bloku pa se onda preskae korak
aktiviranja komutacionog polja, ve se aktiviraju PTS i SLAC i ukoliko je PTS na raspolaganju
onda se uspostavi veza u uesnikom bloku izmeu PTS-a i SLAC-a korisnika.
fv

1209

1336

1477

1633

697

770

852

941

fn [Hz]

Slika 3.4.4.2. Tabela tonova

f n 941Hz
Na slici 3.4.4.3 je prikazan izgled tonskog signala za taster * (sluaj
i
f v 1209 Hz
). Tonski signal sa slike 3.4.4.3 je prikazan za sluaj kada oba tona imaju istu
amplitudu.
2
1.5
1

Amplituda

0.5
0
-0.5
-1
-1.5
-2

10

Vreme (ms)

15

20

25

Slika 3.4.4.3. Tonski signal (taster *)

Kada PTS prihvati ton, tada PTS analizom frekvencija od kojih je sainjen ton detektuje
koji taster je korisnik pritisnuo i tu informaciju prosleuje funkciji upravljanja. Za razliku od
dekadnog biranja, trajanje cifre u tonskom (DTMF) biranju je nezavisno od pritisnute cifre.
Takoe, DTMF biranje je znatno bre od dekadnog biranja. S obzirom na postojanje dodatnih
tastera (poput * i #), DTMF signalizacija omoguava i upotrebu dodatnih usluga koje prua
16

telefonska centrala, poput preusmeravanja poziva, poziva bez biranja, skraenog biranja i dr. Za
razliku od dekadnog biranja, DTMF signalizacija se moe prenositi i dalje u telefonsku mreu
to moe biti korisno u odreenim primenama. Naravno, postoji odreena (mala) verovatnoa da
korisnik u svom govornom signalu generie lanu DTMF cifru.
3.4.5. Traeni korisnik sputena MTK, generisanje signala poziva; pozivajui korisnik
podignuta MTK, prijem tonskog signala kontrole poziva

Slika 3.4.5.1. Traeni korisnik sputena MTK, generisanje signala poziva; pozivajui korisnik podignuta
MTK, prijem tonskog signala kontrole poziva

Na slici 3.4.5.1 je prikazana lokalna veza tj. oba korisnika su prikljuena na istu centralu,
pri emu je prikazana situacija gde se pozivajuem korisniku puta tonski signal kontrole poziva,
a traenom korisniku se puta signal zvona. Traenom korisniku je MTK sputena (viljuka u
poloaju hook-on) i prikljuen je prijemnik poziva. Poto centrala treba da obavesti traenog
korisnika da je pozvan, ona prikljuuje preko releja generator poziva (naizmenian generator
frekvencije 25Hz i napona 90Veff) i telefon traenog korisnika poinje da zvoni. Releji
prikljuuju na 1s generator poziva, a na 4s ga iskljuuju tako da imamo signal zvona od 1s, a
pauzu od 4s. Ovo se radi da bi se mogao detektovati trenutak kad traeni korisnik podigne MTK,
u suprotnom bi to bilo nemogue jer kad je generator poziva prikljuen na pretplatniku liniju
onda su logika i detektor iskljueni sa nje pa je detekcija stanja pretplatnike linije (hookoff/hook-on) nemogua. S druge strane, iz GTS se pozivajuem korisniku alje tonski signal
kontrole poziva. Pri tome je ve rezervisan put kroz komutaciono polje izmeu posmatrana dva
korisnika. Ako traeni korisnik podigne slualicu u momentu dok je generator poziva prikljuen,
centrala to nee detektovati, a takoe e se u slualici generisati ton frekvencije 25Hz od
generatora poziva koji e korisnik slabo uti jer je frekvencija isuvie niska. Kad se generator
poziva iskljui sa linije, detektor e ponovo biti prikljuen na liniju i odmah e detektovati hookoff stanje i logika e na osnovu toga obavestiti funkciju upravljanja. U sluaju da traeni korisnik
17

podigne slualicu dok je generator poziva iskljuen, tada se odmah detektuje hook-off stanje i
logika e na osnovu toga obavestiti funkciju upravljanja. Funkcija upravljanja e po dobijanju
informacije da je traeni korisnik podigao slualicu deaktivirati generator poziva tj. vie ga nee
aktivirati, i takoe e iskljuiti GTS i aktivirati put koji je ve rezervisan kroz komutaciono polje
izmeu posmatranih korisnika. Nakon izvrenja navedenih akcija moe da pone razgovor.
3.4.6. Razgovor izmeu korisnika (lokalna veza)

Slika 3.4.6.1. Razgovor

Stanje u ATA i KOA pozivajueg korisnika u toku razgovora je prikazano na slici 3.4.6.1.
Identina ema vai i za traenog korisnika. Generator adresnih signala je kratkospojen. Sve
vreme razgovora detektor generie hook-off stanje tako da funkcija upravljanja zna koliko
razgovor traje i time moe da ga ispravno tarifira. Telefonski aparat se napaja iz jednosmernog
naponskog generatora to je neophodno da bi se ostvarila funkcija generisanja govornog signala.
U mikrofonu se jednosmerna struja modulie i te se promene prenose preko transformatora
(hibrida) i SLAC-a ka komutacionom polju. Prenos govora izmeu telefona i hibrida u centrali se
odvija dvosmerno preko dve ice (upredene parice). U hibridu se prelazi na etvoroian prenos.
Signal je do A/D konvertora u SLAC-u analogan, a posle A/D konverzije dobijamo digitalan
signal koji prenosimo dalje kroz centralu. Hibrid u KOA mora biti idealan da ne bi bilo eha, to
ZB
se postie korienjem balansne impedanse
. Meutim, idealan hibrid se ne moe ostvariti
tako da se efekat eha uvek javlja (to je hibrid blii idealnom sluaju eho e biti slabiji). Imamo
dve vrste eha:

Eho govornika eho koji se vraa sa hibrida drugog (suprotnog) korisnika korisniku
koji govori

Eho korisnika Eho koji se posle vie prolaza kroz petlju na ijim su krajevima
hibridi u KOA oba korisnika vraa sluaocu.

18

3.4.7. Eho

Slika 3.4.7.1. Put govornog signala

Put govornog signala od korisnika A do korisnika B je prikazan crvenom linijom na slici

3.4.7.1. Usled nesavrenosti hibrida koji se nalazi u KOA dolazi do pojave eha. Iako se tei tome
da hibrid u KOA bude idealan to je nemogue postii, na primer, parametri pretplatnike linije su
promenjivi usled promenjivih uslova okoline poput temperature i vlanosti pa bi samim tim i
balansna impedansa morala stalno da se podeava. Otuda dolazi do vraanja dela govornog
signala unazad. Vraanje signala unazad nije opasno u sluaju hibrida koji se nalazi u KOA
telefonskog aparata koji je izvor govornog signala jer je kanjenje vraenog signala u odnosu na
originalni signal zanemarljivo pa korisnik ni ne moe primetiti da je dolo do povratka dela
signala. Vraanje signala unazad je opasno kada se signal vraa sa KOA udaljenog korisnika jer
rastojanje koje pree govorni signal moe biti veoma veliko pa su samim tim mogua i velika
kanjenja (od nekoliko desetina do nekoliko stotina ms). Vraeni signal se naziva eho i u sluaju
da je dovoljno jak i dovoljno kasni za originalnim signalom, eho negativno utie na subjektivni
oseaj korisnika u toku razgovora. Razlikujemo eho korisnika i eho govornika. Eho korisnika i
eho govornika su prikazani crvenom linijom na slikama 3.4.7.2 (eho korisnika) i 3.4.7.3 (eho
govornika).

Slika 3.4.7.2. Eho korisnika

19

Slika 3.4.7.3. Eho govornika

Kao to vidimo sa slike 3.4.7.2, eho korisnika je sluaj kada slualac primi eho govornog
signala govornika. Kada korisnik A govori, njegov signal dolazi do korisnika B kao to je
prikazano na slici 3.4.7.1, ali deo govornog signala se reflektuje unazad na hibridu u KOA
korisnika B. Zatim se reflektovani signal ponovo reflektuje unazad, ali sada na hibridu u KOA
korisnika A. Ovaj signal zatim zavrava u slualici korisnika B kao eho koji ukoliko je dovoljno
jak i primetno zakanjen smeta korisniku B, tj. smanjuje se subjektivni kvalitet veze za korisnika
B.
Kao to vidimo sa slike 3.4.7.3, eho govornika je sluaj kada govornik primi eho
sopstvenog govornog signala. Kada korisnik A govori, njegov signal dolazi do korisnika B kao
to je prikazano na slici 3.4.7.1, ali deo govornog signala se reflektuje unazad na hibridu u KOA
korisnika B. Ovaj reflektovani (sopstveni) govorni signal korisnik A potom uje u svojoj slualici
kao sopstveni eho. Ukoliko je eho govornika dovoljno jak i primetno zakanjen, tada smeta
korisniku A, tj. smanjuje subjektivni kvalitet veze korisnika A.
Eho korisnika i eho govornika su objanjeni sa stanovita sluaja kada korisnik A govori,
a korisnik B slua. Identini efekti se javljaju i za suprotan smer gde korisnik B govori, a
korisnik A slua. U oba sluaja (eho korisnika i eho govornika) se signal moe reflektovati i vie
puta tj. vie puta proi kroz prikazane petlje, ali poto prilikom svake refleksije signal eha slabi,
nema potrebe razmatrati sluajeve sa veim brojem refleksija.

20