HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

D OKUMEN TI

Vladan Vlajkovi

VOJNA TAJNA
I DEO

Vladan Vlajkovi:
VOJNA TAJNA Prvi deo
IZDAVA:

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA:

Sonja Biserko
PRELOM I KORICE:

Vesna Srbinovi
LEKTOR:

Vesna olti
TAMPA:

Zagorac
Beograd, 2004.
MEDIJSKI SPONZOR:

Televizija B92
TIRA:

5000
ISBN 86-7208-086-6 (knj. 1)
ISBN 86-7208-087-4 (niz)

Vladan Vlajkovi

VOJNA
TAJNA
I DEO

VOJNA TAJNA 1. deo

SADRAJ
Uvod
Prislukivanje VJ od SDB Srbije
Zato sam uhapen
Pripreme za potpisivanje Kumanovskog sporazuma
Pregovori oko zaustavljanja bombardovanja SRJ
Dolazak stranih trupa na Kosovo
Pregovori sa Ahtisarijem
Povlaenje vojske i naroda sa Kosova i Metohije
Dolazak Rusa na Kosovo
Pobuna rezer vista na jugu Srbije
Pr vi kontakt sa zvaninicima Vlade Crne Gore
Praenje unutranjeg neprijatelja
Miloeviev sastanak sa generalima
Poverljive informacije
Procene VJ o ishodu graanskog rata u Crnoj Gori
Pripreme za sukob u Crnoj Gori
Sedmi bataljon VJ i MUP Crne Gore
Praenje generala Momila Periia
Miloevieva pobeda nad snagama NATO
Progon Zorana ivkovia
Zaotravanje sukoba sa Crnom Gorom
Dravni terorizam
Pr vi otvoreni sukob u Crnoj Gori
Montirani proces protiv Zorana ivkovia
Umesto zakljuka
Prilozi

3
6
16
32
22
53
73
86
95
104
109
119
124
130
135
142
148
153
157
163
167
172
204
220
225
229

236

VOJNA TAJNA 1. deo

RECENZIJA
U kabinetu naelnika Generaltaba VJ radio sam u vreme kosovske krize, kao
i u posleratnom periodu do petog oktobra 2000. godine. Bilo mi je omogueno da
prisustvujem kolegijumima NG VJ u svojstvu tehnikog lica koji je imao obavezu da
snima razgovore kolegijuma i da ih stenograe. Prisustvujui takvim sastancima
u vreme politizacije VJ od strane Miloevia, imao sam pristup informacijama
koje su jasno ukazivale da politizacijom i negativnom kadrovskom politikom eli
da se postigne potpuna i bespogovorna stranaka potinjenost armije tadanjem
politikom vrhu zemlje. To je bilo potrebno da bi se eleminisali politiki protivnici
reima kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Stalne bespotrebne tenzije i sukobi koje
je po nalogu politikog vrha izazivao vojni establiment sa Crnom Gorom, kao i
praenje srpske opozicije, izazvali su u meni odbojnost prema nedelima koja su
osmiljavana na takvim sastancima. Nisam imao dvoumljenja o tome da li treba da
uestvujem u politikom i vojnikom sunovratu drave i nacije ili da pomognem
onoliko koliko moja malenkost moe. Delei miljenje sa autorom ove knjige, lako
sam doneo odluku da pomognem svom narodu da iskorai sa utabane staze koja
ga je vodila ka propasti. Ne uslovljavajui moju pomo bilo ime, potpuno svestan
rizika i posledica koje me ekaju u sluaju da se sazna za moje namere, uradio
sam ono to bi svako normalan uinio. Od jula 1999. godine pa do avgusta 2001.
godine crnogorska vlada i srpska opozicija imale su uvid u sve ono to se deavalo u
vojnom vrhu kao i u samoj dravi, zahvaljujui informacijama i dokumentima koje
su mi bili na raspolaganju.
Potpuno sam bio svestan ta bi mi se desilo da su kojim sluajem samo naslutili
ta nameravam da uradim sa saznanjima do kojih sam doao.
Zadatak koji sam hteo da ostvarim svojim radom bio je spreavanje bratoubilakog
rata u Crnoj Gori i izbegavanje reprize ve vienog prvog ina drame koji je trajao 78
dana tokom prolea 1999. godine.
Potrebno je bilo svojim radom doprineti smanjenju broja rtava, gubitku mladih
ivota, smanjenju bede i nemtine zarad neije osionosti i tvrdoglavosti.
Moram priznati da sam bio spreman na posledice ukoliko ispolitizovani
Generaltab sazna ta mi je namera, ali nisam bio spreman da kroz tu golgotu
prolazim posle dolaska na vlast ljudi i stranaka koje su bile olienje evropskih
stremljenja i kojima su ti podaci mnogo znaili da bi se izbegla kataklizma koja je
izgledala kao neminovnost.
Pre petog oktobra sam bio ocir sa najboljim ocenama u karijeri, imao sam
sreen porodini ivot, bio sam pred doktoratom iz oblasti informatike, na poloaju
pukovnika sa vojnikom perspektivom. Danas sam udaljen sa dunosti, plata mi je
prepolovljena, bez ikakve perspektive ekam presudu onih ljudi i vlasti kojima sam
tako nesebino pomagao, verujui i onda i sada da inim pravu stvar. Ne kajem se
ni zbog ega to sam uradio i mogu da potvrdim pod punom odgovornou da je
potpuna istina od rei do rei napisana u ovoj knjizi i da ona predstavlja samo deli
zla koje nam se deavalo. Bez obzira na cenu koju sam platio zbog toga to sam radio,
I

VOJNA TAJNA 1. deo

siguran sam da e uvek postojati dovoljno asnih ocira koji e ocirsku ast i ponos
izdii iznad linih interesa, to e biti najbolja garancija da monstruoznost osmiljena
u glavama pojedinih politiara i generala nee biti sprovedena, ma kako ona bila
objanjavana sopstvenom narodu.

Beograd, decembra 2003. godine

mr Miodrag Sekuli, dipl. in.

VOJNA TAJNA 1. deo

lan 133 Ustava SRJ

Savezna Republika Jugoslavija ima Vojsku koja brani suverenitet,
teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak...
Okrivljeni Aca Tomi, Mikeli Borislav i Vujii Dragan,
Tokom 2002. godine u Beogradu postali su pripadnici zavere koju su organizovali pokojni Duan Spasojevi i Milorad Lukovi Legija, opisanom pod takom I
optunice, na taj nain to je okrivljeni Aca Tomi u vie navrata ostvarivao kontakte sa pok. Spasojeviem i Lukoviem, kako u zgradi Uprave bezbednosti VJ u
ul. Kneza Miloa, tako i u svom stanu gde su pored razmatranja aktuelne politike
situacije, kada im je davao podatke sa mera prislukivanja govorio da nakon hapenja generala Periia zbog pijunae, kome Skuptina nije skinula imunitet, cela
vlada treba da se pohapsi i izvri dravni udar, da u svojim politikim stavovima
prema vlasti treba da ostanu dosledni, inae e zemlja pasti u ruke izdajnika, da se
specijalne jedinice VJ Kobre nee meati i konfrontirati sa JSO, sugeriui im da
Ljiljanu Buhu, koja je uvana od strane Spasojevia na Novom Beogradu, treba premestiti na drugo, sigurnije mesto, a da bi prilikom jednog vienja u zgradi Uprave
bezbednosti VJ od pokojnog Spasojevia dobio na poklon mobilni telefon marke
Nokia sa kamerom, dok je okri. Mikeli povezivao i zakazivao sastanke Lukoviu
i Spasojevia kod Tomia, u vie mahova odlazio na sastanke kod Spasojevia i Lukovia u ul. ilerovu ili ih primao kod sebe u stan prenosei im informacije o tome
da li je Karla del Ponte donela hake optunice protiv Legije i eelja, ije hapenje,
kako je navodio, treba da bude spektakularno, a okr. Vujii prenosio informacije
o Spasojeviu i Lukoviu, do kojih je dolazio iz kontakta sa ljudima iz vlasti kao i
informaciju da e se ljudi iz JSO-a isporuivati Hagu i angaovanjem Mikelia omoguavao susrete okr. Lukovia i pok. Spasojevia sa okr. Acom Tomiem.
Izvod iz optunice protiv generala Ace Tomi, biveg naelnika Uprave bezbednosti VJ
NAPOMENA:

Orginalni stenogrami su preneti bez ispravki gramatikih i slovnih greaka

nastalih prebacivanjem zvunog snimka razgovora u formu stenograma.

VOJNA TAJNA 1. deo

Ovu knjigu posveujem svom tragino preminulom bratu

Goranu Vlajkoviu Viragi, roenom 14.08.1966. godine,
nastradalom 28.12.2002. godine.

UVOD
Istorija je samo popis zloina i nesrea.
Volter
Ako je istorija uiteljica ivota, a jeste, onda je knjiga svedoanstvo koje pomae istoriji da generacijama koje dolaze ukae gde smo i zbog ega smo greili opominjui nas da se ne spotiemo dvaput o isti kamen.Vojna tajna je svedoanstvo
nastalo spletom udnih istorijskih okolnosti i elje moje malenkosti da po svaku cenu i do kraja razotkrije mesto i ulogu vojnog vrha u ouvanju jednog suludog i Srbima i Crnogorcima nesvojstvenog reima na poetku dvadesetpr vog
veka. Uvuen u igre velikih slubi, izvuen iz anonimnosti, a podstaknut linim
stradanjem, zahvaljujui dobrim ljudima iz vojske i policije, bio sam u prilici
da svojom malenkou, kao i plemenitou drugih ljudi, moda utiem na neke
istorijske tokove u sada, po svemu, bivoj Jugoslaviji. Svestan da je pojedincu drava zahvalna samo dok joj je potreban, bez elje za osvetom i bez trunke kajanja za
ono to sam uradio, potrudiu se da u narednim stranicama iznesem sopstvenu
priu o progonu od reima i autentine dokaze o zloupotrebama funkcija i inova
politiara i generala na tetu naroda kom pripadaju. Knjiga se ne bavi zlom koje
je naneto drugom narodu, ve prvenstveno nacionalnom suicidnou proizvedenom u glavama generala ije su epolete steene ponitavanjem svega onog to je
krasilo srpskog i crnogorskog vojnika, a to su ojstvo i junatvo. Uz duno potovanje prema nekim generalima, vrlo retkim, potrudiu se da itaocu na najautentiniji nain pribliim mesta, ljude, dogaaje i odluke koje su ovu naciju dovele
do ivice ponora sa koje se ne vraa lako. Prikazivanjem kolektivnog generalskog
ludila, olienog u citatima delova stenograma sa kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, ne ispravljajui ak ni gramatike i pravopisne greke, trudiu se da
osvetlim tu tamniju stranu nae istorije i zloine protiv sopstvenog naroda izvuem ispod iga vojne tajne. Knjiga je nastala posle ubistva premijera inia,
kao izraz gneva i oaja zbog zadravanja ljudi iz Miloevieve ere na visokim poloajima, iji smo danas postali taoci razapeti izmeu umirueg nacionalizma i
nametnutog kosmopolitizma.
Da se lustrirala Miloevieva kadrovska oligarhija, da se nije dogodilo ubi3

VOJNA TAJNA 1. deo

stvo premijera inia i da su nemoralni zautali, a pametni propriali, knjiga

nikada ne bi bila napisana. Preutao bih je i onda kada bi svako razuman mahao
listovima dokaza o najsramnijim danima u istoriji Vojske Srbije i Crne Gore.
Zarad pruanja anse ljudima koji su nasledili haos u dravi i koji su prihvatili
odgovornost za budunost nacije, radi verovanja u mogunost greke, iz najbolje namere, preutao sam i kad nije trebalo i kad nisam smeo da utim. Da
sam tada napisao ovo to sad piem, moda bi se neko cimnuo iz debelog sna
i moda bi premijer ini bio sa svojim Lukom i svojom Jovanom. Poto je
situacija dijametralno suprotna razumu i nadama normalnih, odluio sam se
na najradikalniji vid izlaganja dokaza sudu javnosti, a nadam se i sudu drave
Srbije u koju verujem. Gospoda iz patriotskog bloka su svakom graaninu ove
zemlje oduzeli po petnaest godina ivota, to mereno brojem graana iznosi
itavu venost. Na alost, mnogima su oduzeli i ivot.
Pored linih saznanja i svedoenja pojedinaca, autentinost ovog dokumenta potvruje i surova stvarnost kroz koju smo proli u poslednjih nekoliko
godina.
Knjiga obuhvata period neposredno pred bombardovanje nae zemlje 1999.
godine, pa sve do dananjih dana. Zato dragi itaoe, jo jedno upozorenje,
otvaranjem ove knjige ulazi u svet Vojne tajne kojom su uvani zloini, a za
ta ti Vojni sud moe izrei kaznu i do pet godina zatvora. Zato budi oprezan i
nikome ne priaj ta si proitao.
Autor

Linosti i funkcije koje se pominju u knjizi

GENERALTAB VOJSKE JUGOSLAVIJE
R.BR.

ORG.J E D . G V J

IN, IME I PREZIME

1.

Predsednik SRJ

gospodin
SLOBODAN MILOEVI

2.

Savezni ministar za odbranu

generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI

3.

Naelnik G VJ

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI

4.

Zamenik NG VJ

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI

5.

Savetnik NG VJ PNG za OP

generalpukovnik
MIODRAG SIMI

6.

PNG za KoV

generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI

VOJNA TAJNA 1. deo

7.

PNG za RV i PVO

generalpotpukovnik
BRANISLAV PETROVI

8.

PNG za RM

kontraadmiral
VLADE NONKOVI

9.

PNG za PM i SP

generalpukovnik
STAMENKO NIKOLI

10.

PNG za ONID

generalpukovnik
ZLATOJE TERZI

11.

PNG za VI i ED

generalmajor
GRUJICA USKOKOVI

12.

PNG za LOGISTIKU

generalpukovnik
BRANISLAV OBRADOVI

13.

Inspekcija VJ

generalpotpukovnik
NINOSLAV KRSTI

14.

Uprava bezbednosti

generalpotpukovnik
MILAN AKOVI

15.

Obavetajna uprava G VJ

generalpotpukovnik
BRANKO KRGA

16.

Uprava za I i M G VJ

generalpotpukovnik
MILEN SIMI

17.

I uprava GVJ

generalpotpukovnik
ORE URIN

18.

Naelnik kabineta NG VJ

generalmajor
DRAGAN IVANOVI

19.

Naelnik Pete urave

generalpotpukovnik
IVORAD VUJI

20.

Komandant 1. armije

generalpukovnik
SRBOLJUB TRAJKOVI

21.

Komandant 2. armije

generalpukovnik
MILORAD OBRADOVI

22.

Komandant 3. armije

generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI

23.

Komandant RV i PVO

generalpukovnik
SPASOJE SMILJANI

24.

Komandant RM

admiral
MILAN ZEC

25.

Naelnik vojnog
kabineta pred. SRJ

generalpukovnik
dr. SLAVOLJUB UI

VOJNA TAJNA 1. deo

OSTALE LINOSTI
IME I PREZIME

FUNKCIJA KOJU JE OBAVLJAO

Goran Mati

Savezni ministar za informisanje SRJ

Vlajko Stoiljkovi

Republiki ministar unutranjih poslova

Rade Markovi

Naelnik SDB Srbije

Filipovi Dragan

Naelnik odeljenja za specijalne operacije

Momilo Perii

Bivi NG VJ i potpredsednik Vlade Srbije

Aca Dimitrijevi

Bivi naelnik Uprave bezbednosti VJ

Budimir epanovi

Specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost Vukaina

Maraa i bivi vrilac dunosti SDB Crne Gore

Vukain Mara

Bivi ministar MUPa CG i sadanji zamenik ministra

odbrane

Dragan Letari

Bivi pripadnik SDB Srbije

ivadin Jovanovi

Bivi ministar inostranih poslova SR Jugoslavije

Nikola ainovi

Bivi potpredsednik Savezne vlade

Miroslav Filipovi

Novinar lista Danas

Vesli Klark

Komandant snaga NATO za Evropu

Ahtisari

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN

ernomirdin

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN

Neboja Vujovi

Jugoslovenski diplomata

Borislav Miloevi

Bivi ambasador SRJ u Rusiji

i brat Slobodana Miloevia

Geza Farka

Bivi naelnik Uprave za bezbednost VJ

Sekuli Miodrag

Informatiar u kabinetu NG VJ

PRISLUKIVANJE VJ OD SDB SRBIJE

Lopov poinje time to predstavlja da la nalii na istinu,
a zavrava time to istina nalii na la..
Balzak
U predveerje, ko zna kog rata po redu na ovom nesrenom Balkanu, privodila se kraju diplomatska i svaka druga inicijativa da razum pobedi haos i
sujetu. U malenoj taki u Evropi, zvanoj Savezna Republika Jugoslavija, ukrtali
su se raznorazni interesi i uticaji, fokusirajui se u samo jednom pravcu, a to
je konani rasplet ili za neke konani zaplet, gde su glavni glumci pobegli u
bunkere, a statisti ostali da ekaju bombe koje e biti i najuticajniji kritiari po6

VOJNA TAJNA 1. deo

zorine predstave koja se zove rat. Posle pauze od jedva dve godine u kojoj Slobodan nije uspeo da pronae neprijatelja i da povede konanu bitku do ubistva
i poslednjeg graanina u svojoj Stradiji, poeli su sukobi na Kosovu. Tamo gde
je i poelo njegovo vaznesenje, reio je da obavi i sopstveni politiki i vojniki
ukop. U taj sunovrat poveo je narod i zemlju koja ga je iznedrila i na krilima
nacionalizma, kakvog ne vide ni devetnaesti vek, posadila na Vodov tron sa
kog bez velike muke i kr vi teko da e sii. Kako ree jedan lozof: Glupost je
bolest od koje ne strada oboleli ve ljudi oko njega.
Nekoliko godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i privremenog
predaha, krajem 1997. i poetkom 1998. godine ono to je ostalo od kadrovski
degradirane i tehniki zastarele armije, prikljuilo se uvertiri koja e nas odvesti blizu ambisa iz kog nema povratka. Slobodan Miloevi je izvrio smenu
naelnika Generaltaba VJ, generalpukovnika Momila Periia i na njegovo
mesto doveo intelektualno i vojniki mnogo inferiornijeg generala Dragoljuba
Ojdania. Dovoenje loijeg kadra bilo je pr vi znak da Miloevi eli vojsku potpuno potinjenu samo sebi, a da VSO postane samo mrtvo slovo na papiru.
Pre Periia smenjen je Jovica Stanii, dotadanji ef SDB i na njegovo mesto za naelnika SDB Srbije postavljen je Rade Markovi. Kadrovanje u dravi
preuzela je stranka bez glasaa Jugoslovenska udruena levica. Dakle, politiki mutant je preuzeo nasije, vojsku, SDB i medije. Iz jedne tako temeljno
pogreno voene kadrovske politike moglo se oekivati samo bezuslovno i katastrofalno podanitvo koje e ovom narodu doneti nesreu kakva nije zabeleena od Drugog svetskog rata. Za kratko vreme Slobodanove vladavine uspelo
se postii da nam saveznici postanu neprijatelji, da nam privreda bude svedena
na nivo zemljoradnike zadruge, inteligencija na drutvo gluvonemih, a armija
na socijalnu ustanovu sastavljena od ljudi rastrganih izmeu ideala i elje da
dobiju dravu i dravljanstvo.
Odluka o smeni generala Periia doneta je na sednici Vrhovnog saveta odbrane odranoj 24.novembra 1998. godine u Beogradu. Sednici je predsedavao
predsednik SRJ Slobodan Miloevi, a uestvovali su i predsednik Republike
Srbije Milan Milutinovi i predsednik Crne Gore Milo ukanovi. U zapisniku
sa te sednice pie:


Otvarajui raspravu o kadrovskim pitanjima u VJ, predsednik Slobodan
Miloevi je ukazao na potrebu promene naelnika Generaltaba, s obzirom na
injenicu da je generalpukovnik Momilo Perii ve neuobiajno dugo na toj
dunosti. Predsednik je zatim rekao da meu generalima ima nekoliko kandidata
za tu dunost:
pr vi generalpukovnik Ljubia Velikovi, ali je on ve postavljen za zamenikasaveznog ministra za odbranu;
drugi je general pukovnik Dragoljub Ojdani, sada zamenik naelnika generaltaba VJ. On je do sada obavljao vie odgovornih dunosti u vojsci.
7

VOJNA TAJNA 1. deo

Dosadanji naelnik Generaltaba general pukovnik Momilo Perii bio bi

postavljen za savetnika Savezne vlade za pitanja odbrane.
Predsednik miloevi izneo je stav da u budue treba voditi rauna da naelnik
Generaltaba ne budedugo na toj dunosti, navodei primer Sjedinjenih Amerikih Drava u kojima se na toj dunosti u proteklih pet godina promenila trojica
generala.
Predsednik Milo ukanovi je, u vezi s kadrovskim pitanjem u Vojsci izneo dva
stava:
Pr vi saglasan je da se napravi reorganizacija i racionalizacija Generaltaba i
SMO, kako je to u drugim zemljama. To zasluuje potpunu panju i to treba koncepcijski dovesti u red.
Drugo, nije za promenu sadanjeg naelnika Generaltaba VJ general Periia,
bez obzira to je dugo na toj dunosti. Prema miljenju predsednika ukanovia,
general perii dokazani autoritet. Ima veliko iskustvo, sauvao je autoritet i ustavnu poziciju Vojske Jugoslavije. To je uinio ne samo u zemlji ve i na meunarodnom planu.
General Perii ima i sasvim korektnu saradnju sa rukovodstvom Crne Gore.
Bio je u prilici da i na meunarodnom planu brani interes i ugled Vojske Jugoslavije. Prema miljenju presednika ukanovia general Perii je spremniji i kvalitetniji od ostalih kandidata.
Predsednik Milan Milutinovi je u vezi s pitanjem promene elnog stareine
Generaltaba, imao drugaije miljenje, mada ne spori ono to je rekao predsednik
ukanovi. Naglasio je da je nama potreban naelnik Generaltaba koji je odlian
operativac. General Perii je na meunarodnom planu delovao u skladu sa politikim instrukcijama legalnih organa politike vlasti ove zemlje. To je, bez sumnje,
bilo uspeno. Ipak, dugo je na toj dunosti i treba uiniti promenu. Mi sada imamo
paralelne institucije u generaltabu i SMO, odnosno dupliranje pojedinih delatnosti, to je oigledno neracionalno i skupo.
to se tie lepog miljenja koje perii uiva na meunarodnom planu, to treba
primiti srezer vom i ne treba se mnogo na to osvrtati. Mi emo nae unutranje stvari da reavamo kako smatramo da je najbolje a ne prema njihovim interesima.
General Ojdani je, moda, manje poznat iroj javnosti ali nije manje kvalitetan
u poreenju sa sadanjim naelnikom Generaltaba.
Predsednik Milo ukanovi je ponovo istakao da je za njega opredeljujui element da general Perii dugo radi kao naelnik Generaltaba i da to dobro radi; da
je to jedini razlog zato nije za njegovu smenu.
Obraajui se ukanoviu presednik Miloevi je rekao da on manje poznaje
generala Ojdania istiui, pored ostalog da je general Ojdani kada je bio komandant Pr ve armije proveo anonimnu anketu meu svojim potinjenim stareinama. Taj upitik je imao 36 taaka i dobijeni rezultati pokazali su da je njegov autoritet kod podinjenih bio veoma visok po mnogim elementima. Magistar je vojnih
nauka. Re je o izuzetno asnom i dobrom generalu. Preddsednik Miloevi prihvata i sugestije predsednika ukanovia ali smatra da general Ojdani treba da bude
naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije. Re je o loginoj promeni u Vojsci.
8

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik Milo ukanovi je na ovo rekao da Vrhovni savet odbrane radi kako
radi. Ako ste vi za to onda e biti tako. Ja sam protiv. Molim da se to i konstatuje.
Kao lan Vrhovnog saveta odbrane iz Crne Gore ja sam protiv promene naelnika
Generaltaba generala Periia, i ne samo ja ve prenosim i stav celog rukovodstva
Republike.
Predsednik slobodan miloevi je pored ostalog, izrazio uverenje da stav predsednika Crne Gore nije uperen protiv novog kandidata ve je predsednik ukanovi za to da sadanji naelnik Generaltaba VJ ostane na dosadanjoj dunosti.
Na to je predsednik ukanovi ponovo insistirao da se konstatuje da je predsednik Crne Gore izrazio negativan stav u pogledu promene naelnika generaltaba VJ generalpukovnika Momila Periia. On je potom rekao da su propisi
u pogledu nadlenosti prema Vojsci jasni, ali da nije dobro da se naputa ranija
praksa u radu i odluivanju Vrhovnog saveta odbrane.
Predsednik Republike doneo je ukaz o postavljenju generalpukovnika dragoljuba
ojdania za naelnika Generaltaba VJ, a dosadanjeg naelnika Generaltaba generalpukovnika Momila Periia za savetnika Savezne vlade za pitanja odbrane.


Procena naelnika Uprave bezbednosti VJ, generalpukovnika Ace Dimitrijevia, bila je vrlo realna i vrlo racionalna, utoliko pre to je doneta uoi
samog bombardovanja na Kosovu, kada je njena specina teina bila merena
hiljadama ljudskih glava i milijardama dolara mogue tete. Posle saznanja da
se jedinice VJ na teritoriji Kosova i Metohije upotrebljavaju van znanja i saglasnosti Generaltaba VJ, upueno je pismo tadanjeg naelnika Generaltaba VJ
generalpukovnika Momila Periia predsedniku Miloeviu, uz upozorenje
da takva praksa moe da razrui i ono malo to je od nekada respektabilne armije ostalo. To pismo mu je pomoglo da bude smenjen sa te dunosti. General
Perii je od Miloevia zahtevao da se jedinice ne upotrebljavaju bez proglaenja vanrednog stanja na Kosovu i Metohiji, ime bi se izbegla zloupotreba
Pritinskog korpusa. To je bilo suprotno politici koju je vladajui establiment
vodio. Naime, ta politika nije priznavala da na Kosovu zaista postoje problemi,
vojna pobuna i bujanje separatizma, koji je svakog trenutka mogao da zapali
Srbiju, a i Balkan. Ono to nije video gospodar iz Bulevara mira, videli su ljudi
sa Zapada...
Miloevi nije voleo loe vesti, a general Aca Dimitrijevi nije bio ovek
koji je spreman da svoju karijeru gradi na dodvoravanju i prenoenju onoga
to ef voli da uje. Na kolegijumu odranom u januaru 1999. god. general Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti VJ, izneo je procenu o sledu dogaaja.


generalpukovnik
ALEKSANDAR DIMITRIJEVI,
Gospodine generale, to se tie bezbednosne situacije na terenu u zemlji uop9

VOJNA TAJNA 1. deo

te pa i u vojci, u odnosu na proli kolegijum nema bitnijih promena, niti bih ja o

tome imao bilo ta vie da kaem, ali bih se malo osvrnuo na ono upravo to je i
tema dananjeg kolegijuma.
Pre svega elim da kaem i smatram da je u ovom trenutku za ovu dravu najbolje reenje prihvatiti ponudu Kontakt grupe i krenuti na razgovore, svako drugo
reenje nije dobro reenje i ono bi bilo protiv ove zemlje. Ja sam proli put upoznao
kolegijum sa operativnim saznanjima slube o tome ta Kontakt grupa priprema,
naalost sve se to potvrdilo. Naa saznanja za varjantu da ne prihvatimo razgovore,
ponudu Kontakt grupe iz istih izvora kau, da bi u tom sluaju ve 20og februara
bili otpoeli vazduni udari, po svim postrojenjima vojske a Savet bezbednosti UN
bi Kosovo proglasio teritorijom pod kontrolom Saveta bezbednosti ili drugaije
reeno protektoratom to bi bila varjanta kojom mi denitivno Kosovo gubitmo.
Prema tome, ova varjanta prihvatanja predloga, odnosno zahteva Kontakt grupe je
mislim u ovom trenutku najbolja, jer ona daje mogunost da se mudrom politikom
pametnim radom u naredne tri, ili etiri godine, ve kako e biti denisano neke
stvare postave drugaije i da se pokua da se Zapad okrene da nama duva u lea, a
ne da mu mi stalno guramo prste u oi.
Bojim se da niko od nas osim onoga to je i to poneto bilo objavljivano u tampi nezna ovaj dokument koji ini osnovu predstojeih razgovora. Dakle, osnova je
neka modikovana verzija Hilovog plana i dravni, najvii dravni organi znaju
ta sve u njemu pie. Ono to je za nas bitno i to je sa aspekta teritorijalne celovitosti SRJ vano to je da predmet razgovora, nije vojska, dakle, nije pitanje odbrane,
nije pitanje granica, pitanje carine, pitanje valute, dakle onih elemenata koji ine
jednu dravu.
Sve to daje mi za pravo da kaem i da ponovo potenciram da je varjanta prihvatanja razgovora gde se mudrim pregovaranjem moe postii u ovom trenutku
maksimum a to znai stvoriti uslove jer ni Kontakt grupa nije predloila nita to bi
znailo ni treu federalnu jedinicu, ni republiku niti izdvajanje odnosno promenu
granica SRJ. Mislim da su to bitne odrednice ove ponude.
to se tie suvereniteta, ja se tu nebi sloio sa generalom Marjanoviem. To mogu politiki lideri za domau upotrebu da kau taj suverenitet je ozbiljno naruen
onog trenutka kada je ova drava potpisala sporazum sa OEPSom kada su ti
takozvanih 2.000 civila uli u zemlju i rade to to rade. Kad je prihvaena verikacija iz vazduha, dakle minimalna cena za ono pred im smo se u oktobru mesecu
nalazili.
Prema tome, mislim da sada da konstatujemo da bi eventualno ovo ili ono znailo gubitak suvereniteta mislim da sam ja i ranije ovde govorio i da smo o tome
diskutovali apsolutnog suvereniteta nema, svaka drava se odrie dela suvereniteta
u korist zajednice, prema tome ja ovde se ne zalaem za to da treba dovesti snage
na Kosovo, ali znai taj suverenitet je relativan pojam i mislim da i u ovom trenut1. Hilov plan su odbile i srpska i albanska strana poetkom decembra 1998. godine. Njegov tvorac je Kristofer Hil,
ameriki diplomata. Albanci su oekivali nezavisnost, a Srbi centralizovanu vlast, to planom nije bilo predvieno.
2. Evropska organizacija za bezbednost i saradnju
10

VOJNA TAJNA 1. deo

ku moemo da govorimo o tome da je on upravo prisustvom verikacione misije

OEPSa i verikacione misije iz vazduha naruen.
Znai oko Rusa je re. ude se neki kako je Rusija promenila stav. Molim vas,
po naim podacima prilikom posete Olbrajtove Moskvi i u razgovorima sa Primakovim Rusiji je reprogramiran dug od 380 milijardi dolara za narednih dvadeset
godina. Valjda smo svi pametni da shvatimo ta to za tu Rusiju znai i ako neko
zaista oekuje da e se Rusija podii da ratuje za rad nas mislim da je to lieno svake
osude.


Cena bombardovanja Srbije bila je ve ustanovljena i blanko odobrena.
Obavljane su poslednje pripreme za ono to e je spustiti na najnie grane u
poslednja dva veka otkako postoji. Otuda tolika samouverenost zapadnih pregovaraa da Rusija nee inter venisati, niti na drugi nain ometati eventualno
bombardovanje SRJ. Iz tog razloga bili su jalovi pokuaji vojnog i politikog
vrha da animira brau sa one strane Urala da u bilo kom pogledu pomognu za
vreme bombardovanja SRJ.
eleo bih da istaknem da u isto vreme albanski lobi, nije delovao samo prema Vaingtonu, ve i prema Moskvi. Moda manje agresivno, ali jednako ekasno. Zbog specinog predsednikog sistema u Rusiji to delovanje bilo je suptilnije i manje direktno. Mislim da je ilo u dva pravca. Pr vi preko kontroverznog
albanskog biznismena koji je ujedno i jedan od glavnih nansijera albanskih
paravojski na teritoriji Kosova i Metohije Bedeta Pacolija, biveg mua Ane
Okse, italijanske pop zvezde. On se u to vreme druio sa Borisom Jeljcinom,
predsednikom Rusije. Zbog nansijskih malverzacija sa ruskim predsednikom,
Pacoli je bio i pod istragom tadanjeg vrhovnog tuioca vajcarske, a sadanjeg
tuioca hakog tribunala, Karle del Ponte. Njihovo prijateljstvo i poslovna saradnja svakako su prevazilazili Jeljcinovu ljubav prema Slovenima.
Drugi pravac lobiranja bila je albanska maja, koja je imala dobre kontakte
sa ruskim kolegama, a oni su opet u Jeljcinovo vreme imali ogroman uticaj na
Kremlj. Svakako da im je na ruku ilo i to to Jeljcinove godine nisu davale veliki
prostor njegovoj odlunosti koja je bila vrlo diskutabilna.
Kako se rat bliio i postajao sve izvesniji, tako je smena neposlunih generala postajala sve neminovnija. Svakako da je general Dimitrijevi bio pr vi na
tom spisku. U njegovoj smeni je maksimalno uestvovao i general Ojdani, koji
je to inio vie iz razloga to je dobro procenio efovu elju, nego zato to je
sam bio dovoljno kadar da samostalno da takav predlog. Kako je general Aca Dimitrijevi bio vie nego informisan ovek, iskren i direktan, na kolegijumu koji
je odran u februaru 1999. godine, pred zapanjenim kolegama izneo je svoja
saznanja o kadrovanju i perspektivi takve politike.
3. Medlin Olbrajt, dravni sekretar Sjedinjenih Amerikih Drava
4. Jevgenji Primakov, premijer Rusije
11

VOJNA TAJNA 1. deo


generalpukovnik
ALEKSANDAR DIMITRIJEVI,
Hteo bih meutim da kada je re o samom Pritinskom korpusu i saradnji o
kojoj smo i jue imali rei ukaem na jednu injenicu. Mi smo naime ovih dana
aktivnou organa bezbednosti utvrdili da je praktino itava komanda Pritinskog
korpusa pod kontrolom slube dravne bezbednosti. Znai, 34 telefona u komandi
Pritinskog korpusa na elu sa komandantom se prislukuju od strane dravne bezbednosti. Ja postavljam pitanje, je li to neko nareuje da se vojska kontrolie, ta je
cilj toga, je li cilj da se vidi ta to vojska radi ili e sutra to biti cilj da se vidi ta je
vojska radila i ta pojedinano ko u vojsci radi?
Iz tih razloga s obzirom da mi je u poslednje vreme dosta zatvoren prostor za
rad, s obzirom da se odvijaju da tako kaem neke ilegalne aktivnosti na mojoj smeni, na izboru novog naelnika uprave u emu naalost ili Vi uestvujete ili se manipulie Vaim imenom, traim da mi se obezbedi razgovor kod predsednika SRJ.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ima li pitanja, ili ne slaganja sa izlaganjem generala Dimitrijevia? Nema. Ima
li Aco za ovakvu tvrdnju dokaze neke, da se cela Komanda Pritinskog korpusa
prislukuje?
generalpukovnik
ALEKSANDAR DIMITRIJEVI,
Apsolutno. Za svaku izgovorenu re.


Terorizam koji je na Kosovu poeo da puta korene i koji u poetnoj fazi
nije imao jako uporite u albanskom narodu, imao je ogromnu prednost u eksibilnosti teroristikih grupa, kao i konspirativnosti koju mu je omoguavao
albanski tradicionalizam i konzer vatizam. Usled nedostatka politikog dijaloga
i nepriznavanja postojanja problema na Kosovu i Metohiji od vladajue garniture u Beogradu, popularnost raznoraznih Jaarija uzdizala se meu Albancima
do nivoa mita i legende. U jednoj tako osetljivoj suituaciji, kada nismo mogli
da raunamo na podrku Zapada, a jo manje Istoka, reim je odluio da se sa
teroristikim grupama obrauna na prilino neprimeran nain i tetan po sopstvene interese. Naime, sve su ee nareenja o upotrebi jedinica zaobilazila
Generaltab VJ i redovnu liniju komandovanja, oslanjajui se na partiji odane
generale, pre svega na generala Pavkovia, sa ijim unapreenjem se, svojevremeno, nije sloio general Perii. Pavkovieva vrtoglava karijera zapoeta u
Pritinskom korpusu zavrie se u aferama i zatvorskim elijama. Pred poetak
bombardovanja SRJ smenjen je i general Aca Dimitrijevi, naelnik Uprave
bezbednosti VJ, u narodu poznatije kao KOS (Kontraobavetajna sluba), kao
poslednji general, zajedno sa general potpukovnikom Blagojem Grahovcem,
12

VOJNA TAJNA 1. deo

koji se takoe protivio jednoj takvoj politici. Na kolegijumu odranom 18. marta 1999. godine, sedam dana pred bombardovanje, general Ojdani je ispriao
sadraj razgovora i ponuda koje je dobio od generala Veslija Klarka, glavnokomandujueg snaga NATO.


generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Ajde kada je ve Pani ovo uinio da vas ja upoznam sa mojim poluasovnim
razgovor sa generalom Klarkom. Tu je bio i general Krga.
Klark je naglasio da mu je ao to ja nisam doao prole nedelje u Vrhovnu komandu NATOa. Rekao je da je eleo da mi objasni primenu sporazuma Kosova i
Metohije sa vojnog aspekta. Prema njegovim informacijama to je bilo znai prekjue, kae danas bi Albanci u Parizu trebali da potpiu celovit sporazum.
Posle toga Klark je rekao da eli da mi prenese jedan ozbiljan problem, a to je
da e Vojska Jugoslavije biti unitena ako ue u sukob sa NATOom. Ako se to od
NATOa bude trailo bie unitena skladita, kasarne i snage Vojske Jugoslavije.
Naglasio je da eli da bude jasan, ako se to dogodi Vojska Jugoslavije e za par
dana da izgubi sve ono to je u nju ulagalo se pedeset godina i od toga se nee oporaviti.
Molim vas, nemoj da se manipulie sa ovim razgovorima, uostalom poznato je
da oni samo prete i plae. Dodao je da trae od mene da ubedim ja dravno rukovodstvo da ne uine greku koja bi NATO dovela u situaciju da primeni silu i pitao
je da li u to ja da uinim.
Ja sam rekao da u preneti ove stavove nadlenom dravnom rukovodstvu, te
da e se dalji postupci se odvijati u skladu sa raspoloenjem naroda da brani svoj
neotuivi deo a to je Kosova i Metohija. Naglasio sam da ne verujem da se moe
doneti odluka o upotrebi sile protiv Vojske, posebno zbog toga to ne bi moglo da
se opravda jer Vojska Jugoslavije nita ne ini to je Ustav ne obavezuje.
Ja sam u nastavku izneo da smo mi ukazivali da se na Kosovu i Metohiji nastavljaju teroristike akcije i to po mom sa dva cilja: da se kompromituju pregovaraki
procesi u Parizu, jer deo iptara ceni da nee biti zadovoljenee sve njihove aspiracije, i drugo da se isprovocira Vojska Jugoslavije da uzvrati na njihove akcije, i da se
tako pridobije NATO da deluje u funkciji podrke iptarskih terorista.
U realizaciji tih ciljeva voena je zabeleka, iptari nanose gubitke i svom narodu slino kao to su to radili Muslimani u Sarajevu. Indikativno je to da se zadovolje NATO snage u Makedoniji, pojaava akcija iptarskih terorista u zagraninom
prostoru, prema toj republici verovatno sa ciljem da se snage NATO uvuku u te
sukobe.
Zadaci Vojske Jugoslavije su poznati, pa sam im ponovio obezbeenje dravne
granice, vojnih objekata, komunikacija, rasporeda, a u nekim sluajevima kad je
napadnut u blizini rasporeda Vojske Jugoslavije.
Sve nae akcije su bile odgovor na provokacije i ne vidimo razlog da se donese
13

VOJNA TAJNA 1. deo

odluka koja bi kako je on izneo, znai general Klark imala takve posledice na Vojsku Jugoslavije, ovu zemlju i ovaj narod. Izlaz iz ove situacije je samo u mirnom
reenju u skladu sa principima koje je postavila Kontakt grupa i podrala naa dravna delegacija.
Na to je on rekao: da Vojska Jugoslavije kri obeanja koje je predsednik Miloevi dao oktobra meseca, a general Ojdani decembra prole godine. Zatraio je
da se snage Vojske Jugoslavije vrate na pr vobitne lokacije izuzev tri ete na terenu
kojima je to dozvoljeno, te da se preduzmu mere da se od MUPa izuzme teeko
naoruanje protivvazduna odbrana sistemi PVO kojim je dala VOjska Jugoslavije.
Dodao je da ne moe da se pobedi takozvana OVK vojnim snagama i da ne postoje vojne operacije kojima bi se ona unitila. Upotreba Vojske Jugoslavije u konvencionalnim dejstvima dovodi do toga da se unitava Kosovo i Metohija i ivoti ljudi.
Zbog toga naglaava potrebu da se prihvate predlozi kontakt grupe o dovoenju
snaga NATO koje bi im pomogle svim snagama na Kosovu i Metohiji. Tvrdi da nemaju nikakvu nameru da ugroavaju teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.
Ja sam ga pitao da li general Klark neto trai od takozvane OVK? Na to pitanje
Klark je odgovorio da oni moraju da potuju sporazum i da se izvri njihova delimitarizacija da predaju oruje, prestanu da nose uniforme i uopte da prekinu sa funkcionisanjem. Upitao je on mene, da li imam mogunost da proitam vojni deo sporazuma na ta sam ja odgovorio da sam sa tim dokumentom delimino upoznat.
Klark je nastavio da vojni deo sporazuma u naem interesu poto etee imati svi
zadatak da proitate to, pa vidite tu stranu ta se predvia. To je strava ta se predvia, niti imamo drave, nemamo nita. Ja vas molim da to studiozno proitate jer
moramo inae zbog kontakata sa ovima, ali vie nijedan telefonski poziv neu da
prihvatim. Ne moe se telefonom ovako ozbiljni ne mogu voditi i uvek ovek ostane nedoreen, a drugo iscrpljujue je. Ovako kada se sedne onda je neto drugo.
Klark je nastavio kako je rekao da vojni deo sporazuma je u naem interesu jer
to omoguuje Vojsci Jugoslavije da ostane na granicama zemlje, a videli ste samo
da obezbeuje granicu znai titim ja iptare, a oni rade ta hoe tamo. Oni u ovoj
zemlji rade ta hoe drava nad dravom ovom onako kako predviaju postavke u
onom politikom sporazumu, odnosno nacrt taj, da ostane u granicama van zemlje
i u komandama u unutranjosti zemlje. Ovo ne stoji u aneksu 7. Nema povlaenje i
to tano rok, evo koji je rok da se u roku od 170 dana naelnik Generaltaba u roku
od 30 dana dostavi detaljan plan povlaenja jedinica Vojske Jugoslavije.
Posebno je naglasio da pripadnici takozvane OVK u takvoj situaciji ne bi postojale, ukoliko bi se ovo prihvatilo izgledalo bi da je Srbija ostvarila pobedu, umesto
naih snaga i plementaciju sporazuma preuzele bi strane trupe, a Vojska Jugoslavije bi mogla da nastavi modernizaciju, da se po pr vi put uspostavi saradnja sa
NATOom, da izae na kraj sa problemima plata, penzija i td. NATO bi to kotalo
oko milijarde maraka, a Jugoslavija ne bi izdvajala nikakva sredstva. Jo jednom je
pozvao mene da doem u Komandu i da o svemu ovome se razgovara.
5. OVK (na albanskom UK) paravojna, teroristika organizacija koja je delovala na teritoriji Kosova i Metohije sa
kojom su se sukobile snage bezbednosti SRJ od njenog osnivanja pa do povlaenja juna 1999. godine
14

VOJNA TAJNA 1. deo

Ja sam se zahvalio na pozivu i zamolio da shvati zato se to sada ne moe ostvariti i da ne mogu da otputujem za sada u Brisel, pa sam mu predloio da on doe
u Jugoslaviju.
Dodao je da e stavove i ocene generala Klarka doslovce preneti najviem dravnom rukovodstvu u zemlji. To sam i uinio. Evo ga sad u Makedoniji, ta bi mu
falilo da sad doe i ovde i ne bi ja sedeo sam, verovatno ni on ne bi bio sam, da razgovaramo o argumentima.
U odgovoru general Klark je naglasio da je loa ideja da on poseti Jugoslaviju jer
bi moglo da se shvati da je doao da preti, a to mu nije namera. Verovatno je uo
neke diskusije posle onog pr vog susreta. Dodao je da ne poziva generala Ojdania
u Komandu NATO da mu preti, ve da objasni smisao predloenog sporazuma.
eleo bi da shvati ako NATO bude primenio silu, on e unititi Vojsku Jugoslavije,
Vojska Jugoslavije nee preiveti, to je injenica. Moli da se to prosledi ponovo najviem dravnom rukovodstvu. Naglasio je da je eleo da bude iskren i potencirao
da bi posle bombardovanja nastala nova vojska, a ne na elu sa sadanjim naelnikom Generaltaba Vojske Jugoslavije, te da ne bi postali objekti koje sada koristi
Vojska Jugoslavije.
Komandanti te nove Vojske bi se pitali zato nije spreilo bombardovanje. Posebno je naglasio da moli da mu se pomogne da se zatiti Vojska Jugoslavije, da se
uini sve kod dravnog rukovodstva SRJ da ne pogrei i da ne doe do bombardovanja.
Evo to je bila sutina razgovora komandanta NATO snaga generala Klarka i mene, tu je bio prisutan general Krga i prevodilac. Ako smo sa Krginim i sa ovim jo
to ste uli zadovoljni, idemo general Aco.


Kako su generali oslukivali ta misli par sa Dedinja i shodno tome predlagali i donosili procene, nije se moglo oekivati da e Ojdani jasno i nedvosmisleno ukazati Miloeviu, pa makar to bilo i ultimativno, da se ne smemo uputati
u avanturu zvanu rat sa najjaim zemljama ove planete. Od trenutka kada je
Miloevi doao na vlast, a moda i ranije, poele su perdne igre koja e sluba
stei vei renome u oima gazde. Tihi rat koji je trajao izmeu vojnih i civilnih
slubi bezbednosti vodio se u cilju da se jedna nametne drugoj kao super vizor u
predstojeim deavanjima na ovom prostoru. SDB Srbije je uvek bila blia efu
jer su nansije i kadrovi direktno uticali na mogunost Slobodanove zloupotrebe istih. Procene su bile da e do rata doi, ali da nee trajati suvie dugo i da
e se neka pitanja, poput albanskog, reiti u okviru istog zla. Dakle, sve je bilo
spremno za poetak kraja, samo to niko nije smeo ili hteo da izvri nasilnu smenu zle kobi koja je drmala vie od deset godina ovim prostorom i time potedi
armiju i graane ponienja i stradanja.
Slobodan je znao da mu poslednja karta u vidu Rusije izlazi iz ruku i da ubrzo nee moi da kontrolie situaciju u zemlji. Dravni sekretar SAD Medlin Olbrajt jasno je rekla prilikom jedne predratne posete SRJ da e Rusija ostati samo
15

VOJNA TAJNA 1. deo

na retorici u smislu zatite tadanjih srpskih interesa. U stvari, najveu tetu su

nam upravo naneli Rusi. Slobodan je u njih gledao kao u starijeg brata koji e pomoi, a oni su u nama videli ansu da preko putanja Srbije niz vodu ree svoje
unutranje probleme, tj. sukobe u eeniji. Tragedija naa bila je upravo u tome
to su nas vodili kratkovidi politiari koji nisu videli dalje od sopstvenog nosa.
Silno udvaranje kojim su bili izloeni od svojih savetnika i generala nije im dozvolilo da vide realnost koja se nadvila nad Srbijom. General Aca Dimitrijevi
je na kolegijumu pred sam poetak bombardovanja izneo sledee injenice:


generalpukovnik
ALEKSANDAR DIMITRIJEVI,
Gospodine generale, kad je re o bezbednosnoj situaciji moglo bi se konstatovati da to se tie stanja na teritoriji nekih bitnih promena u odnosu na prolu nedelju
nema. Meutim ja bih se bez obzira to to nije nadlenost Uprave bezbednosti malo pozabavio svim ovim to se deava na spoljnoj planu, na meunarodnom planu
a u direktnoj je funkciji stanja na teritoriji.
Naime, sluba bezbednosti raspolae nekih operativnim saznanjima koja upuuju na zakljuak da je problem KiM denitivno doveden do faze raspleta. Naalost ono na ta smo mnogo ranije upozoravali pribliavamo se nalizaciji opcije
uzmi ili ostavi u kojoj izbor nije ba preveliki.
Naime, sve ove aktivnosti koje se na meunarodnom planu odvijaju poslednjih
dana, mislim da svakom od nas treba da bude dovoljno snaan parametar da je
odluka na vidiku. Mogle su da budu zablude nekih da e Rusija i neki drugi faktori
igrati znaajniju ulogu, ali mi smo o tome ovde stalno govorili da se na njih ne treba
oslanjati i da njima problem Kosova zapravo slui za reavanje sopstvenih mnogo
dubljih problema.

ZATO SAM UHAPEN

Drava ima sva prava, a ovek ih nema, umesto da je obrnuto.
Antun Gustav
Dvadesetetvrtog marta 1999. godine, onako kako je razumniji i malobrojniji deo Generaltaba VJ predvideo, poelo je bombardovanje SRJ. Bombe
razliitog intenziteta padale su gotovo bez prekida po vojnim, privrednim, a
esto i civilnim ciljevima. Uniteno je sve ono to je i bilo najavljivano. Vojna
infrastruktura, mostovi, saobraajnice, aerodromi, fabrike i telekomunikacioni
centri gaani su bez prekida gotovo do sredine juna 1999. godine.
Bili smo u ratu vie od 70 dana, narod je izbezumljen, privreda pred totalnim kolapsom, elektrane su van sistema... Poele su pobune u jedinicama VJ na
jugu Srbije.
16

VOJNA TAJNA 1. deo

U takvoj situaciji malo je ostalo vremena za ozbiljniji politiki manevar. Slobodan je troio ivote tue dece pravei branu protiv zapadne civilizacije. Sve
je bilo uzalud. Spremala se kopnena invazija na SRJ. Samo neodgovorni ljudi
mogli su da veruju da je mogue pobediti klasinim sredstvima devetnaest ekonomski najaih zemalja planete. Slobodan je svakako spadao u takve. Vojska se
natoveanskim naporima borila, ne da pobedi, nego da se sauva od totalnog
unitenja. Za pobedu nismo imali tehniku, a ni materijalne rezer ve.
U to vreme pomagao sam komandantu garnizona u Obrenovcu pukovniku
Radoslavu Stamenkoviu, i materijalno i informacijama koje sam imao, da proemo sa to manje rtava. Preko medija i iz Beograda stizale su ohrabrujue
vesti da bi se mogao postie sporazum o prekidu bombardovanja. Ljudi su u
tom trenutku ekali samo tu vrstu olakanja. Slobodanova zabluda bila je u tome to je vie od 300.000 ljudi aktivno uestvovalo u odbrani otadbine, za koje
je on mislio da dele njegov nain razmiljanja i njegovu ideologiju. Ti ljudi su
branili dedovinu, ali nisu delili miljenje sa beogradskim reimom. Pobune u
pojedinim jedinicama jasno su govorile u prilog toj tezi. Svi smo bili spremni da
branimo zemlju, ali isto tako oekivao sam da e obraun sa reimom uslediti
pr vih dana primirja, to se na alost nije desilo do pogibije premijera, a i tada
samo delimino.
Negde poetkom 1998. godine doao sam u konikt sa pojedinim liderima
optinskog odbora JULa u Obrenovcu. Moj sukob sa ljudima iz JULa (Jugoslovenska udruena levica) tj. Duanom Bratiem, advokatom Ljubomirom
Dragaevcom i Bobetom Filimonoviem iz Obrenovca, poeo je gradnjom zgrade na vojnom zemljitu u centru Obrenovca, a kulminira mojim hapenjem
poslednjeg dana rata. Lokacija na kojoj je moja rma poela gradnju zgrade
bila je vrlo atraktivna, a korist koju je mogao od toga da ima obrenovaki JUL
i njegovi blagajnici bila je ravna nuli. U jasnom sukobu interesa, a bez moje
spremnosti na nansijsku saradnju sa pomenutom strankom, pribeglo se starom dobrom metodu zastraivanja i ucena. Pr vo su poslali dopis Danilu Pantoviu, efu kabineta Vlajka Stoiljkovia i lanu Glavnog odbora JULa (vidi
Prilog br.1. na kraju knjige) u kome su ga obavestili o mojim zlim namerama
prema pomenutim skojevcima. Posle toga, drug Danilo Pantovi taj dopis
prosleuje obrenovakom MUPu koji me poziva na informativni razgovor. U
obrenovakoj stanici policije razgovor je obavio porunik Jordan, ne znam mu
prezime, vrlo korektan i poten ovek, koji je to shvatio krajnje formalno jer je
znao pozadinu prie. Tom prilikom me je obavestio ta se zaista deava i jo mi
je iskopirao dokument iz kog se vidi ko je inicijator pomenutog informativnog
razgovora. Zahvalan sam mu na tome. S tim dokumentom u rukama, podigao
sam optunicu protiv pomenutih dopisnika UDBE drugova Bratia, Filimonovia i Dragaevca. Obrenovaki sud kanjava i mene i Bratia kao potpisnika
tog dokumenta. Njega sa tri hiljade dinara, a mene sa pet. To je samo dodatno
razdrailo pomenute drugove da istraju na poetom partijskom zadatku. U toku pomenutog sudskog procesa traio sam i zvanino saoptenje JULa povodom aktivnosti pomenutih drugova, na ta mi je JUL odgovorio izvinjenjem i
17

VOJNA TAJNA 1. deo

meni i mojoj porodici, zato sam verovatno jedini graanin koji ima zvanino izvinjenje JULa od 17.02.1999. godine. (vidi Prilog br.2.. na kraju knjige). Posle
izvinjenja od partije obino sledi hapenje. Poto civilna policija nije htela da
me hapsi pre poetka dejstava NATOa na SRJ, iako su dobili dopis od Danila
Pantovia da to uine, dugovi su se obratili disciplinovanijoj instituciji, a to
je VJ. Umesto civilne policije posao je odradila Uprava bezbednosti VJ. Vojna
policija je u isto vreme uhapsila i komandanta garnizona pukovnika Radoslava
Stamenkovia, naelnika bezbednosti u obrenovakom garnizonu, potpukovnika Milovana Jankovia i moju malenkost, autora ove knjige. Posle pretresa kue
u Obrenovcu i kraeg sasluanja dali su mi reenje o pritvoru na 30 dana koje je
potpisao pukovnik Srpko oki.
Odveli su me u vojnoj marici u Centralni zatvor u Bavanskoj. Uhapen sam
zbog pitolja za koji imam dozvolu i koji sam im sam prikazao u toku pretresa
kue, poto ga nisu nali. U pretresu je bio kapetan Dudi koji se poneo veoma
korektno i koji nije ni znao pozadinu cele prie. Da ironija bude vea, pr vog dana bombardovanja SRJ od NATOa stavio sam na raspolaganje VJ svoj auto, kupio im satelitsku opremu da mogu da prate ta se deava, dao im na korienje
zgradu zbog koje me je JUL i uhapsio. U toj zgradi bila je komanda obrenovakog garnizona sve vreme rata. Time sam rizikovao da je bombarduju, kao i druge vojne objekte. Kao nagradu za sve to bio sam uhapen od iste one institucije
kojoj sam pomagao da preivi u garnizonu gde su nam bile porodice.
Posle detaljnog pregleda garderobe, kao najveeg kriminalca, sproveli su me
do samice koja se nalazila u prizemlju. Mislim da je bila broj 16. Sa rukama na
leima gledajui ispred sebe, kako nalae kuni red, uveli su me u mranu malu
eliju. Bio je to deveti jun 1999. godine.
elija u koju sam smeten bila je mala prostorija, otprilike dva puta tri i po
metra, bez prozora. Zidovi su joj do pola bili premazani masnom bojom. Imala
je jedan vojniki krevet, mali stoi, zarali uavac u uglu iznad kog je bila esma iz koje je stalno kapala voda. Na stoiu se nalazila plastina inija i aa
za aj ili vodu. Nisam imao toplu vodu ni sredstvo za pranje posua. Svetlo je
stidljivo dopiralo iz pravca hodnika kroz matirano armirano staklo iznad metalnih ulaznih vrata, na kojima se nalazio prorez za dodavanje hrane. elija nije
imala prirodno svetlo jer nije postojao nijedan prozor.
Onog trenutka kada sam preao zatvorski prag bilo mi je samo jedno na pameti kako u kad izaem iz ovih zidina na najbolji mogui nain uestvovati
u radikalnoj smeni vlasti. Moram priznati da je tada to bio moj lini sukob sa
politikim monstrumima zvanim julovci. Peti oktobar je pokazao da je bar
milion ljudi razmiljalo kao i ja. U mom novom domu bilo je uasno hladno.
Sati su sporo prolazili. Vreme sam kratio tako to sam itao poruke po zidu od
prethodnih robijaa, kad bi bilo svetla iz hodnika, ili brojao stope sa kraja na
kraj elije. Gaenje svetla u hodniku oznailo je poetak poveerja.
Pr vo jutro u zatvoru svanulo je u pet sati, takav je raspored ustajanja. Buenje je oznaeno udarcem palice po metalnim vratima. Kad sam se probudio
nisam bio siguran da li jo traje komarni san ili je to realnost. Brzo me je u
18

VOJNA TAJNA 1. deo

stvarnost vratio straar naredbom da pone spremanje kreveta. Vojska, koja

nas je uvala, u to vreme bila je presvuena u uniforme civilnih straara u Centralnom zatvoru, jer su strahovali da bi mogli da ih bombarduju poto je na
snazi jo bilo ratno stanje.
Ubrzo se otvorilo prozore na metalnim vratima elije, to je bio znak da
stie doruak. Za doruak sam dobio u iniji neslaeni aj, a u au su sipali
maslac. Povrh toga dobio sam 400 grama bajatog hleba, crnog poput oranice.
Odluio sam da to sve bacim osim hleba koji sam na jedvite jade prelomio na
pola. Najvei mi je problem bio kako da operem masnu olju hladnom vodom.
Celo pre podne niko nije dolazio niti me je ita pitao. Oko podne su naredili da
iznesemo dueke i ebad u hodnik, a odatle u zatvorski krug gde su nas ekali
kamioni u koje smo utovarili sve to smo izneli iz elija. Potom su nas ubacili
u marice i prevezli u Ustaniku ulicu u Vojni zatvor. Sa mnom u marici bili su
zarobljeni iptari i jedan momak koji je odbio da uzme oruje zbog prigovora
savesti. Ree mi da je u zatvoru ve tri meseca. Kada smo izlazili u krug Vojnog
zatvora uli smo vreanje od uvara i dobacivanje osoblja zatvora. Oigledno
da smo svi bili u istom kou, i verceri i teroristi i politiki neistomiljenici.
Vojni zatvor bio je u mnogo boljem stanju nego civilni. Kada su me doveli,
poelo je sasluanje. Kapetan Dodi i jo dvojica potpukovnika sasluavali su
me u dejem vrtiu u blizini Bulevara revolucije. Pr vo bi me sasluavao kapetan, zatim sutradan potpukovnik, a sledei dan drugi potpukovnik. Sasluanja
su bila korektna i bez zikog i psihikog maltretiranja i trajala su u proseku
dva sata. Najvie ih je interesovala gradnja zgrade, to mi je jasno govorilo
odakle dolazi izvor svih problema. Posle sasluanja, kapetan Dodi mi je dao
telefon da pozovem suprugu Vericu i da joj kaem da u sutra doi kui, da mi
ne alje garderobu i hranu. To je bilo pred vikend, mislim u petak. U subotu i
nedelju niko nije doao da me obie, niti da me pusti kui. Kapetan mi je rekao
da e predloiti ukidanje pritvora jer nema razloga za zadravanje. Verujem da
je zaista tako i mislio. Ali pukovnik oki, pr vi bezbednjak vrhovne komande,
odluio je drugaije.
Dani u vojnom pritvoru proticali su uasno sporo. U poetku sam bio na posebnom tretmanu, bez prava na novine ili neki drugi vid zabave. Ustajao sam
veoma rano, nametao krevet, ekao doruak, a posle toga nisam znao ta u sa
sobom. Najgore od svega to mi nisu dozvoljavali da leim na krevetu ve sam
etao ceo dan po eliji. Straar bi jednom na sat vremena palio cigarete zatvorenicima i to je uglavnom sve to se deavalo u zatvoru. Pred ruak bismo imali
obaveznu etnju od pola sata u zatvorskom krugu iz koga se vidi samo nebo, a iz
elije skoro nita. Zatvor je bio koncipiran u krunom obliku. U centralnom delu, izmeu visokih zgrada, nalazio se krug u kome su se etali zatvorenici. On je
bio podeljen u etiri dela, opasan visokim zidom tako da zatvorenici nisu mogli
da kontaktiraju meusobno ukoliko su u pritvoru zbog istog dela. U to vreme u
pritvoru su bile razliite grupe i pojedinci iz vie zemalja. Jedni su bili optueni
za pijunau, mislim da su to bili Australijanci, drugi za poinjena nedela na
Kosovu, mislim da su bili ruski dobrovoljci. Bilo je tu i dosta rezer vista koji su
19

VOJNA TAJNA 1. deo

optueni za ratno proterstvo, krau goriva u jedinicama i slino. Bilo je i dosta

iptara koji su bili zarobljeni i prebaeni u Vojni zatvor sa Kosova.
Posle etnje, sa rukama na leima i pogledom ispred sebe, vraali smo se u
elije. U toku etnje bila je jedinstvena prilika da se uvari, a naroito jedan od
njih, poreklom sa naeg primorja, iivljavaju nad iptarima. esto puta amarao bi zatvorenika koji niti je razumeo jezik niti je znao zato dobija batine. Terali su ih da pevaju etnike pesme. Bio je jedan od iptara koji je imao metalnu
inu u butnoj kosti i koji bi najee posle pr vog amara padao na zemlju.
Uvek sam se udio tim hrabrim vojnim policajcima koji su sa sadistikim
uivanjem posmatrali ili uestvovali u maltretiranju nemonih zatvorenika sa
Kosova. To nije odlika srpskog vojnika. U svojoj upljoglavosti niko nije razmiljao kako e proi Srbi na Kosovu kada se ovi vrate svojoj kui. O tome sam po
izlasku iz zatvora obavestio sudiju majora Spasojevia, a kasnije sam obavestio
pukovnika Trifunovia, predsednika Vojnog suda, o emu je on napravio i slubenu zabeleku. Koliko je meni poznato, nisu preduzete nikakve mere protiv
ljudi koji su tukli zatvorenike bez ikakvog povoda i time na najgori mogui nain kaljali ugled armije kojoj su pripadali. Nisam mogao da opravdam, ali sam
delimino mogao da shvatim kada neko na frontu prekri kodeks ponaanja prema neprijatelju. Ne mogu da prihvatim da neko ko je itav rat proveo u Beogradu radi takve gadosti. Verovatno psihijatri imaju objanjenje za te postupke.
Upravnik zatvora je ponekad obilazio elije u kojima su bili pritvorenici, ali
uvek bi u njegovoj pratnji bio neko od straara, tako da se niko nije ni na ta
alio.
Posle nekoliko dana sve su nas oiali do glave i obrijali, pa smo vie liili
na logor sredinom etrdesetih, nego na Vojni zatvor poetkom dvadesetpr vog
veka. Ni sam ne znam zbog ega su to uradili. Ako su hteli da nas ponize, onda
su pogreno odabrali mesto, jer ponos kod ljudi nije u kosi ili bradi, ma kako to
njima izgledalo.
Dani u vojnom pritvoru su polako odmicali u monotoniji i razmiljanju i
polako sam se ve navikao na zatvorski ivot. Imam uroen sistem za prilagoavanje koji mi je uvek pomagao u takvim situacijama. Razmiljao sam ta da
sam imao udes i da leim u gipsu. Ovo je ipak bolje. Oekivao sam da mi uskoro
odobre i novine, to bi mi puno pomoglo. Nisu mi dali pravo na advokata, kao
ni na kontakt sa porodicom i prijateljima, to mi je u poetku pravilo veliki problem. Ve sam proveo vie od dvadeset dana u pritvoru, a da me niko nita nije
ozbiljno pitao. U meuvremenu, dovodili su neke nesrenike koji nisu primili
poziv za mobilizaciju ili nisu hteli da ga prime. Neki od njih su prenoili po jednu no, ujutro bi ih sasluali i pustili ili bi im odmah sudili. Najgore su prolazili
nai gasterbajteri koji su iveli napolju. Tako su u moju eliju doveli jednog od
njih, koji je bio na odmoru u svom selu u okolini Poarevca. ivi godinama u
Francuskoj. Oenjen je njihovom dravljankom i imaju dete. Kada se vraao iz
Jugoslavije za Francusku sa odmora, uhapsili su ga na granici sa Maarskom i
doveli u Beograd. ena mu je ostala u kolima u Subotici. Imao je potvrdu nae
ambasade u Parizu da mu nije upuivan poziv za mobilizaciju i da ne postoji
20

VOJNA TAJNA 1. deo

poternica zbog toga za njim. Skoro da je preplakao celo popodne. Oduzeli su

mu paso. Nije znao ta mu je sa enom i bebom od osam meseci koji su ostali
na granici. Odveli su ga na sasluanje i tamo su mu saoptili da je osuen u odsustvu, mislim na est godina zatvora, zbog izbegavanja vojne obaveze. Sueno
mu je u Kragujevcu, a da za to niko nije znao, pa ni on.
Dvadesetosmog dana mog tamnovanja u posetu je doao predsednik Vojnog
suda, pukovnik Trifunovi, mislim da je tada bio potpukovnik. Upitao me je:
Zato si ovde?
Ja sam u onoj grupi iz Obrenovca odgovorih.
Jesi li dao iskaz istranom sudiji pita me ponovo.
Nisam.
Sutra e dati iskaz. Da li ti treba ta?
Ne treba, hvala Vam.
Sutradan me je pozvao istrani sudija, major eljko Ivani.
Na razgovor je trajao vrlo kratko. Da nije bilo kucanja zapisnika verovatno bi se zavrio za nekoliko minuta. Tada sam na hodniku pr vi put sreo svog
advokata Slobodana Boia, sa kojim se i danas druim, a sa njim je bila i moja
supruga Verica.
Kada me je sudija Ivani sasluao, upitao sam ga:
Zar nema vie nita?
Zar treba jo neto da Vas pitam? smeei se odgovorio mi je.
Ne treba, ali zar sam morao da ekam ovoliko dugo da bih rekao dve reenice?
Idi u eliju i spakuj se, ide kui umesto odgovora dobio sam naredbu.
U pratnji straara vratio sam se u eliju radostan to u konano na sve vazduh. Tek sutradan se pojavio straar nosei u ruci reenje sudije koje je trebalo
da potpiem. Kada sam potpisao reenje video sam da se ne odnosi na putanje
na slobodu, ve mi je produen pritvor za jo 30 dana. Takvo ponaanje sudije
u naem narodu ima orginalan naziv, ali nije za ovu knjigu.
Konano sam puten na slobodu Reenjem br.KI 153/99 posle 32 dana tamnovanja.
Za to vreme, duboko pod zemljom, u sklonitu taba Vrhovne komande,
kako i prilii buduem narodnom heroju, Slobodan Miloevi je vodio tajne
pregovore sa Ahtisarijem i ernomidinom o tome kako da potpie kapitulaciju
dela zemlje, ali da se to prikae kao velianstvena pobeda.

21

VOJNA TAJNA 1. deo

PREGOVORI OKO ZAUSTAVLJANJA

BOMBARDOVANJA SRJ
Rat se sastoji u tome da se ljudi,
mada jedni druge ne poznaju,
meusobno ubijaju na zapovest ljudi,
koji se vrlo dobro poznaju
a meusobno se ne ubijaju.
Ajzenhauer
Beograd, jun, 1999. godine
Ambasador
BORA MILOEVI,
Generale, sada sam razgovarao sa ernomirdinom on kae da pre nekoliko minuta mu je Olbrajt direktnu poruku poslala. Ona zna da su pregovori poeli, kae
da ima direktnu liniju i rekla mu je da kada se Vi dogovorite sa vaim amerikim
sagovornicima, odnosno natovcima i kada se potpie
taj dokument i pone njegovo izvrenje istog trenutka prestaju bombardovanja
i ona moli da to prenesem.
Ja to prenosim Vama, to ja treba Jovanoviu da prenesem i drugima, ali dobro
sada poto smo bili u vezi oko ovoga svega, on me je molim da to odmah prenesem
i evo ja prenosim. On zove svog ambasdora u Beograd da mu kae, on nezna da li
je dobio nareenje ovaj generalpotpukovnik njihov ... (ne uje se).
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ajde doi ekau te(ne uje se). Vujovi je sino poslao sa originalnim tekstom,
tako da ovo je drugo sve manje vie vano, samo hoe li oni uspeti da se izbore za
plan, za operativni plan povlaenja a ne za neto drugo.
NEGOVAN JOVANOVI,
Hvala. General Ojdani je ovde. U emu je problem.
general
VESLI KLARK
Problem je u tome da general Ojdani treba da vaoj delegaciji da instrukcije o
toma da nastave sa pregovorima i rade na razmatranju celog Sporazuma.Oni odbijaju da razmatraju o bilo emu osim lana 2.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Generale, general Ojdani ne vidi u emu je problem jer je jutros dogovoreno
6. Viktor ernomirdin Ruski diplomata, izaslanik Generalnog sekretara ujedinjenih nacija u pregovorima sa Miloeviem
7. ivorad Jovanovi, Ministar inostranih poslova SR Jugoslavije
8. Pukovnik Negovan Jovanovii, slubeni prevodilac sa srpskog na engleski
22

VOJNA TAJNA 1. deo

da bi timovi trebalo jedino da rade na razmatranju operativnog plana povlaenja

vojnih jedinica. i s tim smo saglasni.
VESLI KLARK
Ne, nismo. Oigledno da se nismo dogovorili. Ja sam takoe mislio da smo se
dogovorili. Trebalo je razmatrati ceo dokument, jer nita u tom dokumentu nije
politikog karaktera. Sadri ono to je prethodno dogovoreno. To je ono to je prihvatio va parlament, to je prihvatio va predsednik.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Vidite, generale, dokument takoe sadri upustva o mandatu i strukturi snaga,
za ta je SB UNa apsolutno kompetentan da to denie.
general
VESLI KLARK
To nije tano. To je, na politikom nivou, ve bilo dogovoreno i elim da vaem
timu date instrukcije da prihvati taj mandat. O tome smo razgovarali, ali bie razmatran danas. To je zahtevano pre postizanja sporazuma o povlaenju.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Da, gospodine, ako se slaemo da su mandat i strukturtura snaga bezbednosti
u okviru ovlaenja SB UNa, zato bi sada razmatrali taj problem.
general
VESLI KLARK
Jer nain na koji to mehaniki treba da se uradi je da SB podri ono to smo prihvatili. Da odobri, to je nain na koji se to radi.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Gospodine, vidite, ne smatramo da je mandat ehniki problem. To je apsolutno
ono o emu odluku treba da donese SB, a ono o emu smo mi ovlaeni da razgovaramo je operativni plan vojnih snaga, preciznije reeno, odreivanje poetka
povlaenja jedinica, s ciljem da se zaustavi bombardovanje.
General
VESLI KLARK
Poetak povlaenja se ne moe odrediti dok se prethodno ne denie mandat
snaga. Jer, kada prekinemo sa bombardovanjem, vi ete morati da se povuete, a
kada se povuete mi moramo doi posle vas. I dogovor o tome mora danas da se
postigne.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Generale, vidite, im SB odredi mandat i strukturu snaga, bie mogue da te
snage uu na teritoriju Kosova.
9. SB UN Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
23

VOJNA TAJNA 1. deo

general
VESLI KLARK
Ali to je ono to se nee desiti, jer ete sa nama, danas, raditi na denisanju
mandata i strukture snaga , a potom emo ih dostaviti SB da to podri. Neemo dozvoliti da to uradi SB, jer tada, ne bi bili u stanju da obustavimo bombardovanje.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Gospodine, gledajui ponovo Sporazum, nita u njemu nije reeno o mandatu
i strukturi snaga. Poetak povlaenja je taj koji e dovesti do prekida bombardovanja. Dajte da prema tome radimo na odreivanju momenta kada nae pr ve jedinice
treba da krenu sa povlaenjem, kako bi to moglo da se verikuje, a vi
general
VESLI KLARK
dozvoliti da zavrite sa povlaenjem, i moete se povui ako elite, ali mi
emo nastaviti sa bombardovanjem dok se ne odredi struktura tih snaga, i neemo
biti u stanju da obustavimo bombardovanje sve dok se taj dokument ne usvoji.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Gospodine, na kraju bih o principima koji su dogovoreni i prihvaeni. Nita nije
reeno o strukturi snaga i njihovom mandatu. Reeno je samo da e sa poetkom
povlaenja jedinica VJ bombardovanje prestati.
general
VESLI KLARK
General takoe treba da se sloi da usvoji 5 principa, jer ako elite da odredite
mandat i strukturu snaga onda on mora da usvoji principe o prisustvu meunarodnih snaga bezbednosti, a on to nije uinio i, s toga, ne moemo da obustavimo
bombardovanje,
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Ali, gospodine, odluku o prisustvu meunarodnih snaga bezbednosti SB treba
da donese.
general
VESLI KLARK
Ne, nije tako. To je samo pod okriljem SB , on nema ovlaenja da to uradi.
Nigde se u sporazumu to ne kae. U sporazumu stoji da to treba da bude pod pokroviteljstvom UNa, a na nama je da odluku o tome donesemo. To je isto kako
smo postupili u Dejtonu.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Generale, ono to bi sada eleli da predloimo je da momci na terenu, grupa
koja radi na ovome, da bi utedela u vremenu, da im dozvolite da rade na planu
povlaenja. Sve ostale aspekte emo razmatrati potom sa vama i drugim licima.
24

VOJNA TAJNA 1. deo

general
VESLI KLARK
Moramo ih onda odmah sada razmotriti, jer to danas ne moemo da zavrimo.
elimo da bombardovanje danas prestane, kao to to i vi elite. Moramo da se dogovorimo o strukturi da bi mogli da idemo dalje, Prema tome, mandat i struktura
koju danas budemo prihvatili, nije vano da li e to biti uraeno sada lino, preko
telefona ili e to ljudi dole, na terenu da urade, moete im rei da to oni urade, verovatno je lake, jer to mogu da urade po fazama, ali dogovor o tome se mora postii
danas, kako bi nastavili da radimo na obustavi bombardovanja, a potom bi moglo
da se ide na Savet bezbednosti.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Generale, poslednje instrukcije su: moete li da prenesete poruku vaem timu,
a poruka, tj, nareenje e biti dato i naem timu, da nastave sa radom na ovim
principima koje smo prihvatili. Zvaemo vas kasnije u vezi sa pitanjem mandata i
strukture snaga.
General
VESLI KLARK
Kada ete me zvati?
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Ne znam. Saekajte molim vas. Generale, zvaemo vas otprilike za dva sata.
general
VESLI KLARK
U redu. Timu u rei da nastavi sa radom, ali elim da to bude jasno da mi,
bilo dole, na terenu, ili sada preko telefona, moramo da usvojimo preostali deo dokumenta da bi, potom, mogli da radimo na verikaciji poetka povlaenja u cilju
prekida bombardovanja. Svi mi elimo isto, samo je potrebno da sraujemo i na
tome radimo zajedno.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
U redu, generale, radiemo na tome i zvaemo vas ponovo.
general
VESLI KLARK
U redu, ekam va poziv. Hvala.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Hvala.


Na Kosovu i Metohiji bio je oformljen poseban politiki tab koji je prakti25

VOJNA TAJNA 1. deo

no komandovao vojskom i policijom u toj pokrajini. ef tog taba bio je Nikola

ainovi, koga su zvali Paton, verovatno po amerikom generalu. Dugogodinji
Miloeviev saradnik i prijatelj zastupao je koncepciju da problema nema ako
se ne pojavljuje u medijima. Takav koncept prihvatila je i Vlada Srbije sa Mirkom Marjanoviem na elu. Srpskom reimu nije odgovarala internacionalizacija problema i to je bio jedan od uzroka sukoba na relaciji Beograd Vaington. Teroristi su u tome videli svoju ansu i maksimalno su je koristili.
To telo je praktino komandovalo operacijama snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji pre poetka bombardovanja. U toku same agresije snaga NATO
na SRJ Miloevi je izvukao iz rukava jo jednog gubitnika koji bi zahvaljujui
svojim godinama i ulogama u Slobodanovoj eri, pre mogao biti deurni ahista
na Kalemegdanu nego general. Naravno radi se o Aleksandru Bakoeviu. Slobodan ga je nagradio inom generalmajora i postavio ga na funkciju naelnika
uprave za moral i informisanje. Dakle, uprave koja je vodila propagandni deo
rata protiv agresora.
Zastupajui tezu da problema nema ako ga mediji ne vide, pomenuti general se zalagao za jaanje morala kroz informisanje na nain samo nas vi tucite,
nije nama nita. I dok su iptari pravili izbeglice i gde ih nema, mi smo nae
krili i gde ih ima, prikazujui razdraganu masu kako vodi kolo sa deurnim
pevaljkama. Vojniki nismo mogli da nanesemo poraz jaem neprijatelju, a
propagandni rat smo izgubili kada smo oformili tim koji e ga voditi. Ilo se na
saoseajnost prosenog zapadnog graanina, koji umesto da na svojim ekranima vidi realno opustele srpske gradove, redove za hranu, svee umesto sijalica,
zapravo vidi razdraganu masu koja, poto dobije jedan amar, okrene glavu i
namesti drugi obraz. esto sam se pitao ta im je bio cilj. Time nije mogao da se
rasplae niko u Londonu, a ni u Njujorku.
Nikola ainovi, tadanji potpredsednik Vlade SRJ, bio je desna ruka Miloeviu i kao takav prisustvovao je gotovo svim razgovorima koji su voeni na
temu kosovske krize.


Potpresednik AINOVI,
Ima novih momenata, sada je zvao Klark da kae da ima problem sa naom
ekipom jer oni hoe da razgovaraju samo o materiji koja je ovde u l. 2. to je plan
povlaenja i da je to potpuno neprihvatljivo i da mora sve da se usvoji i mi smo mu
rekli da to ne dolazi u obzir da to nije denisano itd. a on kae znam ja da to nije
usvojio Savet bezbednosti nego kae mi to da usaglasimo, a Savet bezbednosti e to
podrati.
Mi smo mu rekli tri puta, naa ekipa je ovlaena da razgovara o planu
povlaenja i da ne gubi vreme, neka sa naim ljudima radi na planu povlaenja i nita drugo nemamo sada da razgovaramo. On kae da, ali onda ja nemam ovlaenja
da zaustavim bombardovanje.
Mi smo mu rekli da je to na stav i sledei razgovor je za dva sata.
26

VOJNA TAJNA 1. deo

Ministar JOVANOVI,
To je na stav, ali treba izai sa (ne uje se)
Potpresednik AINOVI,
Imam dva predloga. Jedan je da mi pokuamo da preformulacijom izbacivanjem iz ovog teksta svega to nije za ovaj tekst pokuamo, jer sada znai nai ljudi
su uradili tako to su ove opte obaveze i generalne stvari rekli to uopte ne treba
da raspravljamo. Sada mi bi smo mogli da stavimo u preambulu jednu reenicu da
e Jugoslavija prihvatiti snage koje Savet bezbednosti UN u skladu sa poveljom ili
kako pie u onom papiru ... On kae mora da bude poznata struktura, pa mora da
bude poznata onako kako odredi Savet bezbednosti, a Klark kae to treba da se utvrdi danas, jer ako se ne utvrdi danas onda nema sutra prekid bombardovanja.
Ministar JOVANOVI,
Treba rei mi nemamo ovlaenja da utvrdimo strukturu
Potpresednik AINOVI,
To smo sve rekli njemu i njemu je potpuno jasno da smo mi upravu, on samo ima
drugi nalog. Znai, mi moramo odmah da se organizujemo da se sukobimo sa tim nalogom. On ima nalog da izae verovatno u javnosti da kae Jugoslavija nije prihvatila prvi
papir iz ovog dokumenta, a to je povlaenje snaga, a oni povlaenje snaga stavljaju u sredinu ovog dokumenta i kae .... Mi smo rekli Klarku, nai ljudi koji su dole ovlaeni su
da rade na planu povlaenja. Molim vas dajte vaim ljudima nalog da i oni to isto rade,
sve to vi imate dodatna pitanja, to nesme da uspori rad na planu povlaenja.
Ministar JOVANOVI,
Neka nai naprave jedan pisani papir
Potpresednik AINOVI,
Ali to ne moemo, nije realno da optereujemo ljude dole, to bi trebalo mi da
napravimo ovde, zato to su se oni borili od jutros do sada i doli su dovde. Znai,
mi jo uvek neznamo ni jedan problem iz plana povlaenja ..... da se kae da nas
oni uslovljavaju, znai oni uslovljavaju prekid bombardovanja, ne sa onim to je
utvreno, a utvreno je plan povlaenja i povlaenje pr vog kontigenta, ne sa tim,
nego uslovljavaju da usvojimo strukturu jedinica snaga gde se uopte ne pominju
UN, gde je NATO komanda politiko rukovodstvo Severoatlanskog saveza i ostalo,
zna se ta pie tamo i da je to skandalozno prevrtanje sporazuma.
Ministar JOVANOVI,
Dogovoreno.



General MILOVANOVI,
(ne uje se).
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
To treba da se odvija pod okriljem UN a oni nee da prihvate samo da se napravi
plan povlaenja ve ulaze u sveru koji su kopetentni Savet bezbednosti UN i nigde
ne pominju u tekstu UN.
27

VOJNA TAJNA 1. deo

General MILOVANOVI,
(ne uje se).


Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Zdravo generale, jer imate neke vesti odozgo?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Imamo vesti, pr vo Klark je zvao i dalje osporava da mi moramo kompletan ovako da kaem ponuen plan da prihvatimo i da se potpie i da pone izvlaenje, do
tog trenutka nema obustave bombardovanja.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Taj se plan pravi dvostrano, a ne jednostrano.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ponovo mu je reeno na ovaj l. 1. u kome se nigde ne pominje Savet bezbednosti UN a to proizilazi iz ovih principa koje smo mi usvojili ili vezali za
rasporeivanje snaga pod okriljem UN.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Jeste nae snage e biti rasporeene pod okriljem UN, to znai dok UN te snage
ne uspostave, kako bi one mogle biti rasporeene?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
To smo mi njemu i u pr vom razgovoru i u drugom razgovoru ponovo potencirali. Meutim on kae da je dole posao stao zato to ova grupa samo razmatra l. 2.
vezano za ono to smo ih inae ovlastili da se pravi plan sistema povlaenja snaga
sa prostora KiM.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Mandat im daju UN a ne mi.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
To smo mi i potpresednik ainovi ponovo potencirali i on nije ostao zadovoljan pa smo se dogovorili da se nakon dva sata ponovo ujemo, a da se rad nastavi
iskljuivo na ovom dokumentu koji regulie pitanje povlaenje naih snaga.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Naravno, to se tie njihovih ovlaenja, njihova ovlaenja mora da im da Savet
bezbednosti, a ne mi pod sporazumom. Ja Vama sugeriram da Vi zovnete, kao to
28

VOJNA TAJNA 1. deo

se sada razgovarali sa ovim, da zovnete Sergejeva da obavite sa njim razgovor, da

vidite zato njihovi ne uestvuju kada je obeano .... ernomirdin rekao pred Artisarijem, Fincima i pred celom delegacijom da je taj dogovor postignut, a oni uestvuju i jednostano obavi se razgovor s njim i kae se da je to veoma veliki hendikep jer
oni su uestvovali u pregovorima koje su nam doneli kao rezultat, uestvovali su u
prisustvu a ne uestvuju sada u razgovorima. To je veliki hendikep, ak je jue bilo
objavljeno iz Moskve da oni dolaze, pa nisu doli.
Prema tome, zovite Vi njega, obavite s njim razgovor, insistirajte da oni odmah
dou da se prikljue dole, ne treba vojni izaslanik samo, moe vojni izaslanik ali
treba da budu oni generali koji su uestvovali sa njima i u Moskvi i u Bonu i svuda
i oni koji znaju taj posao. Obavite Vi razgovor sa njima. Napravite teze zajedno
sa Nikolom i objasnite o emu se radi, pre svega sa ovog aspekta postignutog dogovora sa njima, na kraju krajeva vi ste sa ovima napravili dogovor, a ja posle sa
ernomirdinom i on ak razgovarao o tome i sa Talbutom i obavestio nas i nas i
Artisarija i svoje i nae bili ste prisutni, ja sam bio prisutan, ja sam ak razgovarao i
sa Talbutom da je predlagao ak i neki Finac ako hoe, oni su rekli za sada ne mogu
ali se slau potpuno da ovo ide da oni budu. Prema tome, njima su otvorena vrata i
sa stanovita dogovora njihovog trojnog a i sa stanovita potrebe da budu tamo. Mi
uopte ne moemo da objasnimo da oni nisu tu.
U tom smislu napravite neke teze i kaite ta se ovde zahteva itd. i da insistirate
da se oni prikljue da bi se pomoglo da se nae najbolje reenje. Taj razgovor obavezno obavite.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Mi predlaemo da do ovog narednog nazivanja Klarka, da imamo koncipiran
na predlog ja bi ga nazvao preambule ovoga teksta iz sporazuma koji bi uvrstio
ovo o emu mi svo vreme insistiramo, a to je da pod okriljem UN se odradi to i to.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Taj mandant treba da daju UN a ne mi da im predlaemo. To pitanje mandata
i prisustva nije stvar u rukama ni Jugoslavije, ni NATO pakta nego u rukama UN.
To nije stvar koja se postie dogovorom Jugoslavija sa NATOom. Mi smo dogovorom koji smo usvojili koji je doneo ernomirdin i Atisari prihvatili meunarodne
snage pod okriljem UN. To znai pr vo UN moraju da uspostave te snage, da ih
proglase svojom odlukom i da predstavnik tih snaga koje su znai pod okriljem
UN predstavnik UN sa predstavnicima tih snaga, mogu to da budu i svi ti koji su
tamo, ali naravno i drugi, jer je re o snagama pod okriljem UN, on da razgovara
o ovim drugim detaljima, a mi smo uzeli obavezu da samo dogovorimo tu emu
povlaenja, poetka celokupnu emu, a da onda kad pone da se ovo obustavi da bi
se pruila prilika UN da donesu Rezoluciju.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Sve smo mu to upravo to rekli.
29

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Mi smo tu zaista u dobroj ... u osnovnom dokumentu koji smo usvojili pie snage e biti rasporeene meunarodne pod okriljem UN. Prema tome, ovaj sada koji
dole sa nama razgovara nisu snage pod okriljem UN nego NATa, pa prema tome,
to se tie mandata to je njihovo pravo itd. To nije stvar naeg ugovora s njima nego
mandata UN na koji emo mi uticati samo svojim predlozima ka UN, a ne nekim
sporazumom izmeu nas i NATO pakta. To su elementarne stvari. Ako Vam takva
preambula odgovora, Vi moete da napiete ali to je samo objanjenje.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
To je samo jedno objanjenje da ih ovabeemo da i oni razumeju ta se nalae
Predsenik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Od plana toga i toga u kome je predvieno da e biti rasporeene snage pod
okriljem UN oekujemo da UN donesu odluku o uspostavljanju takvih snaga i
tek kada te snage budu postojale, po odobrenju Saveta bezbednosti UN one mogu voditi razgovore koji se tiu njihovog mandata i pripreme plana za njihovo
rasporeivanje, jer ako pie rasporedi e se snage pod okriljem UN onda te snage
pr vo moraju da postoje, ne mogu da se ree snage koje nisu pod okriljem UN. To je
jasno, a Vi sada razgovarajte sada samo izmeu nas i njih koji meusobno ratujemo
o emi izlaska i o emi poetka kada oni naprave tu plan.
Potpresednik AINOVI,
Sve je potpuno jasno to ste rekli .... (ne uje se).
Predsenik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Dobro, nae obaveze obavezuju da prihvatimo snage pod okriljem UN. Mi ne
moemo ii izvan obaveze koja je usvojena. Prema tome, to to on zahteva je vie
od onoga to u sporazumu pie. Poto je to tako, mi zaista ne moemo ii preko granice koja u sporazumu pie i to bi njemu moralo biti jasno. Nai organi Skuptina
i Vlada prihvatili su takvu formulaciju snage pod okriljem UN. Prema tome, mi o
tim snagama moemo da govorimo, te snage e postojati ne moe dete da dobija
posao pre nego to se rodi. Snage e biti (strani jezik). Insistirajte taj paragraf. Insistirajte da se vi iskljuivo drite tog paragrafa i nikakve nove zahteve ne postavljate, a on postavlja novi zahtev koji nije pokriven tih paragrafom, ali zbog toga neka
Ojdani razgovara sa Sergejevom i neka mu isto to izloi, ali neka insistira da ovi
dou. Pr vo moraju te sbage da se uspostave, a ne pre nego se one uspostave mi govorimo o njihovom mandatu, to nije na posao to je posao UN, njima daju mandat
UN a ne mi. Mi u tome uestvujemo.
Trebalo bi objsniti i Klarku i njegov je interes da se ako se dogovore oko ovih
principa koji ne moraju uopte da budu po toj njegovoj emi, nego ovoj normalnoj,
reanoj emi i njegov je interes da se pre nego doe do pauze zato to ona omoguava pravljenje Rezolucije UN, a poto oni znaju da imaju najvei uticaj na Savet
30

VOJNA TAJNA 1. deo

bezbednosti i njima je stalo da doe do te Rezolucije. Prema tome, to pre ako

ustanovite te principe i stavite na papir sve to je do sada postignuto u emu su
se usaglasile strane, diktirajte poetak povlaenja, diktirajte da poetak povlaenja
onda bude demonstriran i da zaista bude jasan i vidljiv itd. da oni mogu da objave
pauzu, a vi u meuvremenu nastavljate dalje dogovore a Savet bezbednosti ima
otvorena vrata da moe da pravi Rezoluciju. Rezolucija moe onda da bude za dva,
tri dana gotova.
Potpresednik AINOVI,
(ne uje se).
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Nije stvar u tome da li je neko nau delegaciju ovlastio odavde, naprimer ja ili neznam ko, ve stvar je samo da je takav tekst dokumenta usvojen na naoj Skuptini,
a na njemu jasno pie snage pod okriljem UN i izvan toga ne moe se kretat.
Potpresednik AINOVI,
(ne uje se).
Rat je morao i mogao da bude ranije prekinut. Zapadni analitiari smatrali su da
e Miloevi popustiti pred bombama posle nekoliko dana. I on sam je smatrao da
e rat pod pritiskom javnosti zapadnih zemalja stati u tom periodu. Bio je to sukob
dva jarca na brvnu od ega je jedan bio mlado jare. U tom nadmudrivanju i naem
skrivanju prolazili su uasni dani. Pregovori praktino nikada nisu ni prekidani. U
poetku smo mogli rat da zaustavimo neuporedivo povoljnije i to je navanije sa
mnogo manje rtava. to je vreme odmicalo inicijative su bile sve brojnije i dolazile
su od sve uglednijih ljudi iz svetske politike. Razaranja su bila sve jaa. Stizale su
pretnje da bi ljudske rtve mogle biti neuporedivo vee. Za to vreme, dok su tua
deca ginula po kosovskim gudurama ali i beogradskim bulevarima, sin vrhovnog
komandanta okruen telohraniteljima SDB, demonstrirao je svoje vojnike sposobnosti u Poarevcu i okolini, a ponekad i u samom Beogradu. Marko je bio, kao
i svako razmaeno derite, zaljubljenik u oruje, automobile i ene. Ovo pr vo mu
je nueno u izobilju iako nije ni vojsku sluio. Sve to mu nije smetalo da se epuri u
novonastaloj ulozi. Mama ga je hvalila govorei da je vrlo ponosna na vojnika bez
vojnike obuke i verovatno je u isto vreme bila i vrlo srena to nije morao da bude
recimo na karauli na Koarama, gde je smrt bila privilegija, a ivot pakao.


Ministar JOVANOVI,
Razgovarao sam sa Miloeviem, on e odmah da razgovara sa Ivanovim i zna
u emu je problem, u emu se sutina. Predloi e da Ivanov razgovara sa Olbrajtovom. Nema ministarskog sastanka, odnosno Rusija i Ivanov nee ii na Grupu 8
sutra. Na ruskoj sceni stvari se komplikuju.
Potpresednik AINOVI,
(ne uje se) Rusi ekaju da mi popustimo .....
31

VOJNA TAJNA 1. deo

Ministar JOVANOVI,
Dobro, to je uredu i mi moda da kaemo polazei od principa koji su usvojeni
mi smo spremni da pregovaramo i postignemo dogovor o ceni povlaenja i tehnikim pitanjima vezanim sa tim u skladu sa takom 10. principa i nita ono ta mi
nismo spremni ta je Savet bezbednosti, ta je ovo, ta je ono ne bi pominjao.
to se tie pitanja Saveta bezbednosti, njih treba odvojiti.
Potpresednik AINOVI,
Mandat, strukturu, dinamiku, broj sve ostalo sve utvrditi Savet bezbednosti svojom Rezolucijom i nadleni ... i mi smo spremni .... (ne uje se).
Ministar JOVANOVI,
Poaljite mi jedan auto, da doem tamo.
Potpresednik AINOVI,
Reeno.



Ministar JOVANOVI,
Imam auto doi u, doi u mojim autom.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Dobro.



(ne uje se).

Potpresednik AINOVI,
Blagoje mi emo raditi dve stvari. Jedno radimo da na sve naine obezbedimo kod svih uesnika zatiti autentinost sporazuma Artisari ernomirdin kojim
se ve pr vim lanom ovog papira to kardinalno pokuava da promeni. Znai, da je
o tome postignuta saglasnost da je to neznam Artisari razgovarao sa ikom Jovanoviem jednostavno nije istina, ni jedno, ni drugo nije istina. To samo potvruje
ime se oni slue.
Drugo, vi treba da nastavite da radite, znai va je stav i kada oni izau .... vi ste
tu da nastavite rad na sporazumu o povlaenju snaga. Vi nikako to nemojte prihvatiti da je prekinuto. Pokuavajte da dobijete. Klark i Ojdani su se sporazumeli da
to to ima drugih nejasnih pitanja da ne zaustavi rad na dogovor oko povlaenja.
Znai, taj gogovor Klark, Ojdani postoji.
Klark i Ojdani e se uti ponovo, ali do tada vi treba da radite na ovome zata
imate mandat. To je broj jedan.
Broj dva, ika sprema da vam doda neto, posla e vam faksom, neto od tih
naelnih pitanja koja se ne tiu povlaenja, ali se tiu snaga UN i ostalo. Tako da u
svakom sluaju znai vi treba da kaete da sa Beogradom vodite konsultacije oko
drugim pitanjima, a sa njima treba da radite po pitanjima za koje imate mandat.
to pre moemo to da sloimo, mi emo vam to poslati. Radimo na tome i pokua
10. Verovatno se misli na generala Blagoja Kovaevia, reaktiviranog iz penzije na poetku bombardovanja 1999.
godine,i koji je uestvovao u pregovorima u vezi Kumanovskim sporazumom
32

VOJNA TAJNA 1. deo

emo da budemo to bre. Vi imate tekst, mislim da ima Vujovi tekst Artisari ernomirdin tamo pie taka 3. da su snage pod pokroviteljstvom UN itd. i ceo takav
tekst kako je donet tako je u celini usvojila Skuptina Srbije i Savezna vlada i niko
ne moe da napie neto drugo. Formulacije ete dobiti. Radimo na tome da se i
druge ukljue, budite strpljivi i dri te se stalno zadatka koji imate, kaite dobro, da
ne gubimo vreme, dajte bar da radimo na ovome....
...........
Treba da naprave onu listu razaranja, prema jednom podatku ta lista razaranja
bilo je 2.000 povreenih a u drugom papiru je bilo 1.500, zatim u jednom papiru je
bilo 6.500 povreenih a u drugom 10.000. ta da uzmemo?
Ministar JOVANOVI,
Oko ubijenih napiite hiljade ubijenih civila, a oko ranjenih recimo iznad 6.000,
preko 6.000, ozbiljno ranjenih civila.
Ministar JOVANOVI,
Predsednie Artisari je zvao preko moje kancelarije eleo je da se uje sa Vama
i ostavio telefon 993589661133.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Kad je to traio?
Ministar JOVANOVI,
Pre pet minuta.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Dobro, zdravo.

PRIPREME ZA POTPISIVANJE
KUMANOVSKOG SPORAZUMA
im se neka pobeda podrobno opisuje,
ona prestaje da se razlikuje od poraza.
an Pol Sartr
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Evo od trenutka kada me je ika zvao do sada sam razgovarao sa Artisarijem i
on mi je rekao da izvanredno sarauju, da je izvanredan duh, ima tamo neki njegov
general, da ga je obavestio da profesionalno rade, da je on prezadovoljan ali da je
problem to oni nisu ovlaeni da neke stvari potpiu. On me moli da im ja dam
ovlaenja da oni to mogu da zavre. Ja sam mu rekao, oni su potpuno ovlaeni da
se dre dokumenta, ali nije u pitanju ovlaenje nego je u pitanju da se trai neto
33

VOJNA TAJNA 1. deo

vie od dokumenta i da je bazina odrednica i bazini princip dokumenta snage

koje su pod okriljem UN i da se o njima odluuje na bazi povelje UN, to sve pie
u tom stavu.
Prema tome, pre nego to su te snage ustanovljene, a njih je ovlaen da ustanovi samo Savez bezbedosti ne moe se razgovarati o mandatu nepostojeih snaga i
onda mu objasnio sve to, a njemu kao politiaru rekao kao to se seate mi smo i
zakljuku nae skuptine rekli, da su glavni kvaliteti ovog plana pr vo to garantuje
suverenitet i teritorijalni integritet, a drugo, to naglaava ulogu UN i stvar preseljava u ruke UN.
To smo mi rekli naem narodu, to smo tako objasnili, to je najosetljivije pitanje i
objasnite Vi kao politiar generalima da to pitanje da je UN treba da donesu odluku
o KFORu koji pre nego to ga UN ekstabli kako je on sam rekao uspostave na
bazi povelje UN nepostoji. Prema tome, mi ne moemo o mandatu nepostojeih
snaga da razgovaramo. On je razumeo, on e razgovarati sa generalima, on predlae da budemo na kontaktu, jer jako je vano da se to to zavri, da bi to pre bila
proglaena pauza. Ja sam mu rekao, kada e biti sednica Saveta bezbednosti to nije
u naim rukama, to je u vaim, ali oni i ja verujem veoma dobro i profesionalno se
dogovaraju o emi povlaenja, jeste kae potpuno je razjanjeno ne sme da bude
vakum, jeste kaem i ja evo ovde pie a i pretpostavlja se da je jedini i glavni cilj siguran ambijent za sve stanovnike Kosova.
Prema tome drago mi je da su oko toga glavnog cilja, potpuno sloni i da e u
skladu sa glavnim ciljem i da rade, ali mogu da urade ono to je u okviru dokumenta
koji ste vi doneli, a ne mi i koji je naa Skuptina usvojila. Objasnite generalima da
ne mogu izlaziti iz granica koje taj dokument postavio i u tom smislu vrlo smo dug
razgovor imali, on je bio krajnje korektan rekao je da e s njima da bude u vezi, na
kraju krajeva on je tolike godine bio podsekretar UN da valjda ume to da im objasni,
to sam mu ja i rekao. Rekao sam mu ne moe dete pre nego to je roeno da dobije
zaposlenje. Oni hoe da zaposle KFOR koji jo nije ni uspostavljen od strane Saveta
bezbednosti, kada bude uspostavljen nama ne smeta da li e to da budu isti ti ljudi
u personalnom smislu, isti predstavnici, ali oni moraju da budu ovlaeni od strane
Saveta bezbednosti koji e da donese odluku o uspostavljanju toga KFORa i da je to
jedino principijalno pitanje, a poto je to jedno od dva kljuna elementa dokumenta
i od dva kljuna zakljuka Skuptine Srbije onda sigurno taj element ne bi mogao da
bude zanemaren.
Prema tome, nije u pitanju da li ja nekoga vie ili manje da ovlastim nego ta je
ono to je u okviru dokumenta. U okviru dokumenta kao to on dobro razume je ovo
i on je to ponavljao vie puta i sam zna da e da bude uspostavljen KFOR, KFOR e
biti uspostavljen od strane Saveta bezbednosti, e pa kaem ja upravo tako, kako ste
rekli. tek e da bude uspostavljen, kada bude uspostavljen onda mu se utvruje mandat. To je stvar Saveta bezednosti a ne bilateralnog sporazuma izmeu nas i NATO.
Mi u naem sporazumu koji ste vi i ernomidin doneli imamo kao subjekt snage pod
okriljem UN, kad ih ustanovi Savet bezbednosti e biti onda da se sa njima razgova11. Skraenica za strane trupe koje su pod okriljem Ujedinjenih nacija stilge na Kosovo i Metohiju
34

VOJNA TAJNA 1. deo

ra i o tome. Mislim vrlo sam mu dobro objasnio celu tu stvar, nego bolje nego sada
vama, jer vi sve znate, pa ne
moram da vam to vraam a i on razume i zamolio sam ga da on objasni generalima politiku dimenziju i politiku osetljivost tog pitanja i da to nije stvar koja se
moe zanemariti. To je jedan od dva kljuna elementa
sporazuma koji su i on i ernomirdin upravo ta dva kljuna elementa naglaavali kao element.
Eto to je sve, on kae da oni odlino rade, samo da nastave da to bolje rade, da
bi se to pre ubrzalo prestanak bombardovanja. Ja sam rekao jesam za to, ali ako je
redosled koraka u nekoj konfuziji ta pre, ta posle, to nije u naim rukama, to ste
vi napravili kao plan odrvanje sednice Saveta bezbednosti nije u naim rukama,
nego u vaim rukama pa izvolite, probleme koji su u vaim rukama reite. Mi emo
bonades, to e rei u dobroj meri svoje obaveze izvriti, ali ne mojte nas terati da
mi idemo izvan onoga to sadri dokument to ste vi i ernomirdin doneli, a u njemu pie, imao sam dokument u originalu u tani i to mu izcitirao i on kae da to je
tano, sada u ja da zovem generale i videemo ta e oni da na njega vre pritisak
mislim Klark i ovi ostali, ali ja mislim da on kao ovek profesionalac iz UN i kao
politiar koji zna osetljivost toga e biti u stanju da im to objasni.
Jel imate Vi za mene neto?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Samo da Vam kaem da emo dobiti mi faksom javljao nam se Kovaevi rekao
je da relativno zadovoljan i isto rekao da su ovi korektni oko ovoga dela vojnog i
da je to privedeno kraju, da su oni uinili odreene ustupke u odnosu na ono to je
predhodno zacrtano i to je ponueno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Vano da su razumeli i da nema vakuma i to je sasvim u redu, ali dok nema
KFORa on ne postoji, a nije NATO taj s kojim se ovo postie nego KFOR, a KFOR
postoji kad bude ga Savet bezbednosti uspostavio.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Mi imamo dogovor da se ujemo ponovo sa Klarkom, mogu se ja pozvati na
Va razgovor?
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Moete kaite da predsednik je sa predsednikom Artisarijem, predsednik Artisari je zvao predsednika Miloevia i potpuno su se razumeli ovo pitanje je jedno
od dva najvanija elementa jer je predsednik Artisari ovde javno rekao jedan elemenat koji je vaan, a to je suverenitet Jugoslavije, drugi element koji je vaan da je to
pod pokroviteljstvom UN i taj element ne moe biti zanemaren i u tom pogledu jer
je to glavni argument koji je iznet pred javnost i mi se nadamo da e to predsednik
Artisari to vama da objasni.
35

VOJNA TAJNA 1. deo

Kaite predsednik Artisari je zvao predsednika Miloevia i oni su se potpuno

razjasnili oko razumevanja tih kljunih elemenata. Oni su sadrani u papiru i tu nema
meu njima nikakve razlike. Ja mislim da bi ika i aja sve to razumeli dobro.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Evo oni to sluaju i u 20,00 asova bie kod kue doi e na kuni telefon Sergejev pa u obaviti onaj razgovor koji ste naredili.
Potpresednik AINOVI,
Predsednie dobili smo jednu preporuku rusku koja ima dve take kratko kae da jugoslovensko rukovodstvo treba da izjavu o svojoj spremnosti da pone
povlaenje svojih snaga sa Kosova u skladu sa vremenskim rokovima i putevima
koji su bili predloeni, ili sada ve moemo da kaemo usklaeni od strane NATO
ali pod uslovima istovremenog obustavljanja bombardovanja.
Dva. Sva ostala pitanja vezana za reavanje krize na Balkanu kao to je bilo predvieno platom Artisari ernomirdin mora biti reeno odlukom Saveta bezbednosti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
To nije loe, ali to treba jo jednom proveriti i sa ovima dole, da li i njih takva
izjava zadovoljava a pogotovu pre toga proveriti ta su uskladili, ne po danima ta
je usklaeno nego po kvalitetu da se izbegne vakum.
Potpresednik AINOVI,
Naravno, dobro to emo sada da dobijemo a ovo se verovatno misli da ako tamo
razgovori ne uspeju onda da se da ovakva izjava.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ja mislim da e uspeti, nadam se poto sam ja tako kristalno jasno objasnio
Artisariju koliko je to osetljivo politiko pitanje, ne mogue da on to ne moe da
objasni generalima.
Potpresednik AINOVI,
Jasno je to, kad je jasno potpuno i Klarku, nema ta svakome je jasno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
To to su vam oni rekli, Vi moete njima da saoptite, mislim te dve take.
Potpresednik AINOVI,
Mi smo razmiljali za sluaj da to se dole ne zatvori ili da ima problem, da spremimo neku izjavu
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ne, ne tu izjavu oni mogu da daju i njima dole, a onda da kau da su izjavili to, da
se kae da je o tome svemu dole dogovorilo i uskladilo i da je spremno da se pone sa
12. ivorad Jovanovi i Nikola ainovi ministar inostranih poslova i potpredsednik Vlade SRJ
36

VOJNA TAJNA 1. deo

tim, a da su ostala pitanja za Savet bezbednosti, ali to mogu i oni njima da kau.
Potpresednik AINOVI,
To mogu da im daju kao na konani stav
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Kao jedan stav, nemoj nikad konaan
Potpresednik AINOVI,
Kao stav, a on se moe posle dati i javnosti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Pr vo vidite kako su usklaeni. Ja se nadam da e to sve da bude u redu, jer mi
zaista nemamo razloga, nikoga da ne pogledamo u oi jer mi sve obaveze nae mi
emo izvriti poteno, to uopte nije sporno i ja mislim da e se tu vojska meusobno odlino razumeti.
Razgovarali smo i o tome da mora jedna da preda, drugi da primi.
Potpresednik AINOVI,
im je to dolo do Artisarija sa toliko detalja, onda su se oni sa jo vie detalja
razumeli. Otkud bi on inae znao ono to smo mi ovde razgovali.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Oni su to bi se reklo rezonski ljudi to bi i oni sebi pravili probleme. Sada da
neko bude ubijen, zato to nije bilo neke brige da se blagovremeno izvri primopredaja i da jedni ulaze, drugi odlaze. Dobro.
general
VESLI KLARK
Mislite da je to nesporazum.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Da.
general
VESLI KLARK
Ne mislim. Ali. sluajte, hoete li biti tu jo neko vreme.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Da
general
VESLI KLARK
U redu, zvaemo vas odmah. Ima li ita drugo to bi eleli da mi kaete.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Ne, gospodine. Mogu li vas ja pozvati za 10 minuta. Jer nisam u svojoj kancelariji.
37

VOJNA TAJNA 1. deo

general
VESLI KLARK
U redu. Zovite me za 10 minuta. elite li da mi u vezi sa ovim kaete jo neto.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
OK
general
VESLI KLARK
Saekajte, ono to nerazumem je ta mi to govorite, ta ste mi rekli o tome ta
su se Ahtisari i Miloevi dogovorili.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
O svim primedbama o kojima smo prethodno s vama razgovarali, o predloenom Sporazumu.
general
VESLI KLARK
Drugim reima, da se ne slaete po pitanju mandata i strukture.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
To je problem koji treba da bude razmotren.
general
VESLI KLARK
A Ahtisari, kaete, da kae da to treba biti uraeno nakon donoenja rezolucije
SB UNa.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Nisam vam to rekao, Ne znam da li znate detalje razgovora, ali govorei uopteno, prihvatio je ono to smo predloili, nae primedbe.
general
VESLI KLARK
Evo u emu je moj problem. Ne moemo da postignemo prekid bombardovanja
sve dok se ovaj dokument ne prihvati, i zato se taj dokument mora usvojiti.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Shvatamo va problem. Moemo li da vam predloimo da pr vo razgovarate sa
gospodinom Ahtisarijem, a potom emo vas zvati za 10 minuta.
general
VESLI KLARK
U redu, zvaemo gospodina Ahtisarija.
13. Misli se na Kumanovski sporazum kojim je postignuto primirje u junu 1999. godine.
38

VOJNA TAJNA 1. deo

pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Molim vas, uinite to. A zatim u vas zvati za 10 minuta.
general
VESLI KLARK
U redu, hvala.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Hvala, gospodine.


Sva naa diplomatija, ili bolje rei njeni ostaci, bila je tih dana na nogama.
Rat se morao zaustaviti po svaku cenu, jer je to bila jedinstvena ansa da se opstane i ostane na vlasti. Pretila je velika opasnost da Slobodan Miloevi nestane sa politike scene, tako to e se desiti pobuna meu vojskom ili rudarima, sasvim svejedno. Situacija je u svakom pogledu po reim bila izuzetno nepovoljna
i najmanji eksces mogao je dovesti do rumunske opcije okonanja vlasti. Zapad
je imenovao Ahtisarija, a Istok ernomidina kao specijalne predstavnike i izaslanike UN koji su vodili pregovore, pre svega politike, a ne vojne. Za vojne su
bili zadueni generali NATO. Miloevi je izlaz video u tome da dou strane trupe na Kosovo, ali da budu pod okriljem UN. U tom trenutku mu je bilo svejedno
koja vojska dolazi, mogla je to biti i sama UK, samo da su pod zastavom UN.
ist formalizam koji je njemu ostavljao dovoljno manevarskog prostora da pred
sopstvenom javnou poraz pretvori u pobedu principa UN, u koje on nikada
nije verovao ili, bolje rei, verovao je samo onda kada bi to njemu odgovaralo.


Ambasador
BORA MILOEVI,
Bie razgovor sa onima tamo kroz dvadesetak minuta i vano je ovo prekinuti,
ne nastavljati mislim ne dopustivo je ovo to se tamo dole radi. Oni e sada dati
za javnost, pitali su me za saglasnost da li da se pozovu na, dogovorili smo se da
se pozovu na predstavnika ambasade i da onda raspale da je to preuzimanje uloge
Saveta bezbednosti.
Sa Vama e kontaktirati posle. Ako bude bilo potrebe da sve to napiem, ja u
napisati posle, ali to je sporno. To je to u sutini oni e imati sada ovaj Va kolega da
kaem on e razgovarati sa tamo onima u pola deset po ovom mom vremenu, a zatim ide ova glavna javna vest, koja poinje tako da prema informaciji predstavnika
ambasade u Moskvi .... pa onda ide komentar politiki, osude toga itd.
Svi sve znaju i taj papir koji je dat je proao.
Ministar JOVANOVI,
Sa ime ele da idu u javnos zavisi i od ishoda njihovih razgovora
39

VOJNA TAJNA 1. deo

Ministar
BORA MILOEVI,
To i oni znaju.
Ministar JOVANOVI,
Treba da kau da pregovori koji se vode koju su zapoeti treba da se koncentriu
na tehnika pitanja i emu povlaenja, a da pregovori vojnih strunjaka ne mogu ulaziti u pitanja mandata, strukture snaga ili njihovog komandovanja jer su to snage pod
mandatom, odnosno krovom UN i vidi nije dobro ipak nema potrebe da pokrivaju
se nama. Nemoj da pominju nas, znaju nije to tajna, to je dokumenat, ne moraju da
pominju jugoslovensku ambasadu, ili da pominju jugoslovensku stranu, nego da se
zadre na toj konstataciji pregovori koji se vode treba da se koncentriu o tehnikim
pitanjima sprovoenja mirovnog plana, a to znai o emi i kalendaru povlaenja.
to se tie pitanja mandata strukture i rukovodstva
Ministar
BORA MILOEVI,
Dobro znam to. Pitanje je sada da li e taj komentar da bude kakav takav, oni
planiraju ili da bude drugiji. Mogu da kaem da nas ne pominju. Oni su me pitali
da li smeju da kau da je predstavnik ambasade obavestio
Ministar JOVANOVI,
Nema potrebe. Ti nemoj davati njima.
Ministar
BORA MILOEVI,
Nita ja nisam dao, dao sam ono to si mi ti rekao.
Ministar JOVANOVI,
Ne treba da se pominje jugoslovenska ambasada, pregovori su u toku nisu prekinuti. Treba da razgovaramo i nesmemo sada da napravimo od tekoga tee. Nemoj
Boro da tebe citira, to znai mi se Rusima alimo. Oni su tu gde mi idemo itd. Mi
da smo hteli, mi bi smo iz Beograda dali, mi nismo hteli niti hoemo jo mi ekamo
zadnji trenutak da vidimo da izcedimo, ta moe da se izcedi ako ne moe nikad za
to nije kasno.
Ministar
BORA MILOEVI,
Pr vo, on je rekao da je dogovoreno u Beogradu da kroz dva sata krene vaa izjava, da je to dogovoreno.
Ministar JOVANOVI,
Nisakim nije dogovorio, nita nije dogovoreno ja sam u tabu Boro, ja nema s
kim da se dogovori sa efom drave se izjave ne dogovaraju, a ovde smo svi drugi.
Ministar
BORA MILOEVI,
Dobro iko ja sam mu traio da to zaustavi i on kae da e sada da zvoni ali da
to verovatno pitanje je da li e to tako ... Pa dobro jel to toliko sutinsko.
40

VOJNA TAJNA 1. deo

Ministar JOVANOVI,
Pa sutinsko je, izuzetno je sutinsko pregovori nastavljaju se mi svakoga asa
smo u kontaktu sa Briselom, sa Makedonijom gde su nai ljudi, radimo borimo se
neznamo kako e da izae, razgovaramo sa Artisarijem, razgovaramo sa ovim, sa
onim. Sve je u pokretu, nije zavreno. Ono to je njima poznato kao dravi, to je taj
tekst i oni nemoj da se prave ludi, oni imaju tekst.
Ministar
BORA MILOEVI,
Oni kau da to njima nije poznato Rusi. Oni ga nemaju. Odakle im tekst?
Ministar JOVANOVI,
Mi smo im dali nismo dali za Itartas nego smo dali za njihovo ministarstvo
i vladu.
Ministar
BORA MILOEVI,
Ja to sve razumem.
Ministar JOVANOVI,
Dobro, ajde zdravo.
Ministar
BORA MILOEVI,
ovek mi kae da je on pokuao da to zaustavi i da e sada meni da se javi taj
njihov ovek da vidi kako da se to formulie, ili ja kae, ako ne moe tako, da skinem
potpuno tu vest, ali oni misle da je mnogo bolje ne utat nego ta ima tu kao sad da
se cinculira to treba napasti vrlo jasno, on tako govori, ja njegove rei govorim.
Sada meni treba da se javi neki ovek .....
Ministar JOVANOVI,
Samo neka skinu izvor.
Ministar
BORA MILOEVI,
Ne mogu da objave onda.
Ministar JOVANOVI,
Pa dobro ako ne mogu, ta im ja mogu.
Ministar
BORA MILOEVI,
Meni nita ne preostaje nego da ekam tog oveka.
Ministar JOVANOVI,
Pa dobro sada, ako je otilo, otilo. Ajde zdravo.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI,
Gospodine generale i za gospodina ministra kae oni su ... razgovore i u dogovo14. Ruska novinska agencija
41

VOJNA TAJNA 1. deo

ru da sutra stie visoki politiki predstavnik na dole i da se razgovori na tu temu

nastavljaju i sada poruuje da dokle god traju ti ra razgovori bombardovanje nee
biti prekinuto.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Zbog toga mislim da je to sasvim adekvatno, zbog injenice da su ti osnovni
elementi izneti na poetku Dokumenta, tehniki modaliteti su neto drugo. Ukoliko
se dogovore o potpunom povlaenju , moemo izjaviti da je Sporazum o povlaenju
postignut i da smo spremni da ponemo sa povlaenjem a da e se ostali problemi reavati na nivou Saveta bezbednosti. To je ono to je logino i normalno. Ne moemo
sada da razgovaramo o mandatu KFORa i sporazum o tome se ne moe postii jer je,
kao to znate bolje od mene, to u potpunosti u rukama Saveta bezbednosti, a ne nas,.
Pored toga, KFOR e, kao to se s tim sloili pre sat vremena u toku naeg razgovora,
biti ustanovljen od strane Saveta bezbednosti. To je tako, i molim vas, imajte na umu
politiku osetljivost toga, ne pada nam napamet da bilo ta otkaemo, nemamo ni
razloga za tako neto. Ukoliko prihvatimo va plan, ta za nas znai ako izmeu nekog
perioda bude kanjenja od 2 do 3 dana. Nita. Mi smo, prema tome spremni, i inimo
sve s najboljom namerom, bez ikakvih problema.
Predsednik
AHTISARI
Ono to mi govorite je da se protivite nekim od detaljnih prikaza u preambuli
tehnikog sporazuma.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Moram vam rei da nemam pred sobom ni jedan Sporazum. Samo su me obavestili danas po podne u emu je problem.
Predsednik
AHTISARI
Mogu li da pokuam, zato to moramo, mislim da obojica elimo da se ova stvar
rei. Hajde da vidimo kako moemo da idemo dalje, da bi doli do poente da je ovo
pitanje u okviru UNa, kao to ste i sami rekli., da ovaj vojni sporazum SB UNa
mora da usvoji.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ali to je drugaije od onoga to smo se dogovorili. Molim vas, predsednie Ahtisari, od nas se nije oekivalo da preuzmemo ovlaenja Saveta bezbednosti ili da
postignemo Sporazum sa NATOom. Sporazum je mogao, recimo, biti postignut
izmeu KFORa i nas, zbog injenice da je samo KFOR ....
Predsednik
AHTISARI
Ali molim vas kako inae moete da se povlaite u toku bombardovanja od
strane NATO ako sa njima niste postigli dogovor.
42

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Postigli smo dogovor o emi , kao to ste napomenuli dok smo razgovarali, sporazum o emi povlaenja, a potom bismo otpoeli sa povlaenjem. Oni bi zatim
bili u stanju da to vide iz vazduha, da vide da smo poeli da se povlaimo, tako da
to njima bude dovoljno da bi rekli OK, moemo prekinuti.
Predsednik
AHTISARI
Trenutak molim vas, mislim da bi obe strane trebalo da zahtevaju .... pokuavam da kaem kako moemo da izbegnemo ono ega se vai ociri takoe plae,
da ne bi trebalo da bude bezbednosnog vakuma.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da nema bezbednosnog vakuma.
Predsednik
AHTISARI
Da, kada se vai ljudi budu povlaili, drugi bi trebalo da dou.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da ali, predsednie Ahtisari, ko se oekuje da doe. KFOR. KFOR moe doi
kada SB bude odobrio da KFOR doe.. U taki 3 je jasno reeno da, nemam ga
sada pred sobom, ali pokuau
Predsednik
AHTISARI
Predsednie Miloeviu, dozvolite mi da pokuam da vam objasnim. Mislim,
ako sam vas paljivo sluao, upravo sam dobio Vojnotehniki sporazum, imam ga
pred sobom.Ono o emu zapravo govorite je da aktivnosti KFORa ne bi trebalo
da budu precizirane na nain na koji je to uraeno u Vojnotehnikom sporazumu,
da bi Sporazum trebalo da se koncentrie na povlaenje.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, ali..
Predsednik
AHTISARI
Zato to vojnotehniki sporazum mora da postoji. Jer drugaije ne moemo da
postignemo da NATO prekine sa bombardovanjem
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Zato ne moe, molim vas predsednie Ahtisari. Ako postoji jasan Sporazum o
emi povlaenja i ako se zapone sa njegovom realizacijom..
Predsednik
AHTISARI
43

VOJNA TAJNA 1. deo

Da, ali gospodine Miloeviu, to je ono to vojni zvaninici pokuavaju da urade, da dobiju detalje o povlaenju. Vidim da zamerate to se u Vojnotehnikom
sporazumu nalaze stvari koje bi ustvari trebalo da reava Savet bezbednosti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Samo se pozivam na taku 3 naeg dokumenta koji ste nam zajedno sa ernomirdinom dali, u kome se jasno kae: razmetaj civilne strukture snaga bezbednosti na Kosovu bie pod pokroviteljstvom UNa. i to e biti odlueno shodno Povelji
UNa, tako da smo naim graanima objasnili da je glavni razlog njegovog prihvatanja taj da e te trupe, koje e biti prisutne na Kosovu, biti pod pokroviteljstvom
UNa. To je i te kako bitan element, predsednie Ahtisari, da se ne moe izbei.
Predsednik
AHTISARI
Da, da, to nije sporno, ali vama je poznat redosled stvari. Pre svega, moramo
da postignemo dogovor o tome kako e se izvriti povlaenje, jer ukoliko se to ne
verikuje, bombardovanje nee biti prekinuto.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, ali ono to mogu da verikuju iz vazduha.
Predsednik
AHTISARI
To je tano, ali dogovr se mora postii kako e se to uraditi i, i mislim da ovaj
vojnotehniki sporazum takoe sadri detalje u tom smislu.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Proitau vam Vojnotehniki sporazum i ne znam u emu je sada problem,
zbog jednostavne injenice da emo se u potpunosti povui. Prema tome nema
nikakvih .......
Predsednik
AHTISARI
Ne, ne. pre povlaenja, prekid bombarovanja se moe izmanipulisati, zato nam
je neophodno da se postigne Vojnotehniki sporazum sa vama i vaim snagama i
NATOom. To e potom voditi, nakon prekida, ka usvajanju i odobrenju Sporazuma od strane Saveta bezbednosti, kao i stvaranju mogunosti za ustanovljenjem
snaga KFORa, i KFOR e ubrzo nakon toga doi da bi se izbegao bezbednosni
vakum.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
To je ono to sam i pretpostavio, da neemo stvoriti nikakav bezbednosni vakum.
Predsednik
AHTISARI
44

VOJNA TAJNA 1. deo

Sednica Saveta se ne moe odrati sve dok se ne zaustavi bombardovanje.

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Shvatam, ali to nije u okviru naih moi da se svi ti koraci isplaniraju , ve vae.
Predsednik
AHTISARI
Ne, ne, to ak nije ni u mojoj moi. Nisam predstavnik Saveta bezbednosti, nisam ak ni u njegovom sastavu, tamo su samo njegovi stalni lanovi. Ali to je tok
stvari koji moramo da pokuamo da sledimo.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, ali predsednie Ahtisari, zar to nije dovoljno ako, jo uvek ne znam, ali u
to proveriti, pretpostavljam da su vojni predstavnici postigli dogovor oko eme
povlaenja, Ako su emu povlaenja prihvatile obe srane, i mi smo otpoeli sa
povlaenjem, a oni to iz vazduha mogu da vide i dokau, mogu potom jednostavno da kau da je verikovano da je povlaenje otpoelo, prekidamo sada sa bombardovanjem i sve ostale probleme reavae Savet bezbednosti. A mi moemo rei da
smo saglasni sa povlaenjem, poeemo da se povlaimo kao to smo se dogovorili, a Savet bezbednosti e biti nadlean da reava sve ostale probleme. To nije na
problem, ve su to problemi Saveta bezbednosti, koji se takoe odnose i na nas.
Predsednik
AHTISARI
Ali, gospodine Miloeviu, takoe moramo da radimo na nain koji nas u Savetu bezbednosti nee dovesti do neke vrste bezizlazne situacije, to e voditi ponovnom bombardovanju.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Zato?
Predsednik
AHTISARI
Zato sam veoma zabrinut da ovaj Vojnotehniki sporazum bude takav da ne
dozvoli da se prekid bombardovanja ne izmanipulie, voleo bih da vidim da Savet
bezbednosti odobri taj Sporazum, i veoma brzo, nakon odobrenja ovog sporazuma, omogui ustanovljenje KFOR snaga. KFOR e potom doi, tako da emo
izbei to
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
im Savet bezbednsoti bude ustanovio snage KFORa, KFOR e biti u stanju
da dou, zbog injenice da je to predvieno sporazumom koji ste nam dali. Prema
tome, jedini problem je u tome da snage uu pod pokroviteljstom UNa, ne u nekom drugom svojstvu. samo pod pokroviteljstvom UNa. To e biti iste snage, to
e biti isti ljudi, sve je isto, ali nama je potrebno da taj politiki element bude jasan
45

VOJNA TAJNA 1. deo

da oni dolaze pod pokroviteljstvom UNa, to je ono to smo naem narodu objasnili. Izvine molim vas...
Predsednik
AHTISARI
Da to je ista vrsta operacije koju smo imali i u Bosni i Hercegovini. Proces
donoenja odluka na nivou Saveta bezbednosti bie isti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
To je do Saveta bezbednosti. Nemam nikakvih prigovora na ono o emu e
Savet bezbednosti odluivati. Jedini prigovor koji imam je injenica koja se nalazi
u vaem dokumentu, da e trupe koje dolaze, doi pod pokroviteljstvom UNa i
nita vie. To je, znate, ono to smo u politikom smislu objasnili narodu i nita
vie. Shvatam da se problem u sutini ne razlikuje, ali zato u simbolikom smislu
postoji velika razlika.
Predsednik
AHTISARI
Gospodine Miloeviu, kao to sam vam rekao, to nisu tradicionalne mirovne
snage, kao to sam vam rekao.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Koju god odluku Savet bezbednosti bude doneo, mi smo obavezni da je, predsednie Ahtisari, prihvatimo jer to tako stoji u dokumentu. Ali jedini problem, znate nismo bili zadovoljni s vaim dokumentom, ali ak i sada ne dajemo primedbe,
verujemo vam kao i ernomirdinu kada ste rekli da je to najbolje to ste mogli da
postignete. Na to smo rekli da je u redu, i potpom smo predloili naoj Skuptini
da to prihvati, to je ona i uinila. i bila su samo dva elementa, koji su bili argumenti za prihvatanje dokumenta, i to: jedan da se potvruje suverenitet i teritorijalni
integritet nae zemlje, i drugi argument da e te snage biti pod pokroviteljstvom
UNa. To stoji u odluci Skuptine i to, kao to vidite nije ba jaka argumentacija,
samo su ta dva argumenta data narodu. Sada ne moemo jednostavno u pogledu
drugog argumenta narodu jednostavno da kaemo da nije vano da li to jeste ili nije tako. Graanima jednostavno ne moemo objasniti da izmeu naeg sporazuma
i prakse postoji bilo koja razlika. Prema tome, ako moete da dobijete rezoluciju
Saveta bezbednsosti danas, neu imati nikakvih prigovora.
Predsednik
AHTISARI
Rekao sam vam da to ne mogu, jer ima lanova Saveta koji su za prekid, a do
prekida ne moe doi, kao to sam vam to takoe, gospodine Miloeviu objasnio
u Beogradu, pre postizanja Vojnotehnikog sporazuma. Molim vas pogledajte u
Vojnotehniki sporazum.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
46

VOJNA TAJNA 1. deo

Ali dajte da se Vojnotehniki sporazum postigne samo u pogledu plana

povlaenja i vremena povlaenja,a ne stvari koje su u domenu Saveta bezbednosti,
to nije na posao.
Predsednik
AHTISARI
Pokuau da razgovaram sa njima i videti jer upravo sam lino, pr vi put to
video, jer moramo da uinimo da se taj vojnotehniki sporazum verikuje, da doe
do prekida bombardovanja, mislim, da ukoliko se taj Vojnotehniki sporazum potpie, da bi bilo najprikladnije da strane zahtevaju da UN odobri taj Sporazum, s
tim da e takoe imati ovlaenja da ustanove KFOR snage.


Bili su to nadasve muni i iscrpljujui pregovori u kojima niko nije uivao.
Zapad je eleo da prekine rat koji je trajao viestruko due nego to je planirano
i kotao je vie nego to se pretpostavljalo. Sve je tee bilo objasniti saveznicima
i sopstvenoj javnosti pojam kolateralne tete koja je uzimala svoj danak sa poveanjem intenziteta bombardovanja. Svakako da je Miloeviu bilo neuporedivo
gore, jer su bombe pretile da podriju i to malo mogunosti da se posleratni
period iskoristi za jaanje pozicije pred neminovnim izborima koji su dolazili.
Slobodan je oekivao vie od specijalnih izaslanika UN . Vie se nije pominjao
predratni referendum na kome se narod izjasnio da strana izma ne sme kroiti na kosovsku zemlju. Vie nikom nisu bili bitni principi. Svima je bilo stalo
samo da rat prestane. NATO je bio pred deliminim ostvarenjem cilja, a to je
dolazak na Kosovo i Metohiju. Istina, pr vi komija e im biti Miloeviev reim
u Srbiji, ali su i tu pronali reenje kroz zabranu leta naih borbenih aviona na
25 kilometara uz kosovsku granicu, kao i formiranje Kopnene zone bezbednosti u irini od pet kilometara.
Armija je uspela da sauva svoje resurse u najve em delu, iako su ra zaranja i tete bili ogromni. Uniteno je gotovo sve to je bilo stacionarnog tipa,
radiorelejna vorita, ka sarne, magacini... RV PVO je pretr peo najee udare i najve e gubitke. Imajui u vidu na u tehniku za starelost, koja gotovo
da nije dozvoljavala uz vratni udar po neprijatelju koji je bio na distanci, a i
tamo gde smo mogli da dejstvujemo ni smo smeli, jer bi po sle toga usle dili
jo ve e ra zaranje i udari po na im je dinicama, to je je dino to je armija mogla. Tako da je vojska ceo rat provela ma skirajui se i uvajui od mogueg
ve eg uni tenja.
Raketni sistemi poput lune zemljazemlja ili raketa obalamore koji su
imali najvei domet, nisu bili precizni i zastareli su, tako da je rizik od upotrebe
bio vei nego njihova korist. Raketni sistemi PVO takoe su bili malog dometa
u odnosu na visinu leta sa koje su dejstvovali neprijateljski avioni.


47

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Predsednie Ahtisari, bombardovali su nas 72 dana, i bombarduju nas ak i
vie, bombarduju nas ak i danas, inili su to i jue, ine to svakodnevno, a mi
smo prihvatili va dokument, a on ima samo dva argumenta za nae graane, ne
moemo ostaviti po strani ni jedan od ta dva argumenta. elimo da vidimo
Predsednik
AHTISARI
Ne, ne, od vas ne traim, ve vam objanjavam koji je to mehanizam kojim postiemo ono to svi elimo.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, razumem to, ali graanima ne moemo rei da postoji mehanizam, i da taj
mehanizam nije u potpunosti adekvatan onome to smo vam rekli, a rekli smo vam
samo ono to je u dokumentu napisano razmetaj na Kosovu pod pokroviteljstvom UN_ a i nita vie.
Predsednik
AHTISARI
Da, ali pre nego to doe do razmetaja morate da se povuete.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, poeemo sa povlaenjem.
Predsednik
AHTISARI
A zato nam je potreban vojni sporazum, to takoe stoji u dokumentu.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Vojni sporazum kao preduslov za prekid moe biti krai. usredsreen samo na
emu povlaenja koji je , koliko sam s vae strane bio obaveten, bio u redu, i da taj
sporazum sadri plan povlaenja i mi ponemo sa povlaenjem, da je to dovoljno.
Zato bi sada zadirali u druge elemente koji se tiu mandata, toga ko je ovlaen
da upotrebi silu u sluaju da se pojavi neki problem. Pa mi emo se povui. Zato
upotrebiti silu, poniavati ljude s tim, molim vas. Povui emo se i to e se videti, i
od trenutka povlaenja,moete prekinuti sa bombardovanjem, Savet bezbednosti
moe da zaseda, vi, kao izaslanik Generalnog sekretara, moete mu rei da krenu
sa tim, da angauju snage koje su mislili da angauju, to bi bio simbolian potez,
da to bude pod pokroviteljstvom UNa, i tada e sve snage koje na Kosovo dolaze
pod pokroviteljstvom UNa za nas biti OK, a sve je to u vaim rukama, ne naim,
molim vas, nemojte
Predsednik
AHTISARI
Nisam ni na jednoj strani, kao to sam vam rekao
48

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da ali vi ste u boljoj situaciji, nemojte mi rei da moramo da uinimo vie od
onoga to smo prihvatili, molim vas.
Predsednik
AHTISARI
Ne morate, ali morate da shvatite da , sluam vas ta govorite
povlaenja.

o planu

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
To je dovoljno, znate predsednie Ahtisari, ukoliko postoji dobra volja, dovoljno je to za poetak.. I kada ponemo, vi, tada, moete pristupiti Rezoluciji Saveta
bezbednosti, moete je imati, recimo, za dva dana pretpostavljam , ne znam, vi to
bolje znate.
Predsednik
AHTISARI
Ali do toga neemo doi pre nego bombardovanje ne prestane, a ono ne moe
prestati
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Zato ono ne bi prestalo ako prihvatimo plan, a postoji plan koji je prihvaen i
kada povlaenje pone.
Predsednik
AHTISARI
Ne, ali kaem vam da nam je potreban vojni sporazum.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Pa to je vojni sporazum. Plan povlaenja je vojni sporazum.
Predsednik
AHTISARI
Odlino. Ali sada razgovaramo o detaljima dokumenta vie nego o bilo emu
drugom.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Meni nisu poznati detalji dokumenta, ja ne uestvujem u pregovorima.
Predsednik
AHTISARI
Nisam ni ja. Vidim ih sada pr vi put, i razmotriu ih detaljnije, ukoliko nemate
nita protiv, moda se moemo uti u jutarnjim asovima.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
49

VOJNA TAJNA 1. deo

U redu, nema problema, to se mene tie nema problema kao to vidite

Predsednik
AHTISARI
Mislim da je veoma vano da idemo dalje.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
U redu, predsednie Ahtisari, kao to vidite, zvau vas najkasnije za nekoliko
minuta.
Predsednik
AHTISARI.
U redu. Veoma ste dobri u udovoljavanju mojih zahteva. Znate, ja se takoe
nalazim u svojoj kancelariji.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Moram vam rei, predsednie Ahtisari da, to se nas tie moete biti potpuno
mirni. ta god da smo prihvatili uvek smo, to moete u svako doba da proverite sa
vaim starim prijateljem Riardom Holbrukom, u potpunosti izvravali. Nismo,
prema tome, strana sa molim
Predsednik
AHTISARI
Raunao sam na to.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da,tako je. Niko nam ne moe rei da smo otkazivali. Znate, bio sam predsednik banke 8 godina, predsednik najvee nacionalne banke. Nema bankara u svetu
koja vam moe rei da je Miloevi kasnio u plaanju svojih obaveza ak ni za sekund, za itavih 8 godina.
Nae obaveze su jasne, a nai su argumenti, koje smo predoili narodu bili prilino slabi, to morate priznati. Samo ta dva argumenta, zato vas molim da nam oba
ta argumenta ostanu nepromenjena da bi izvrili ono to smo potpisali
Predsednik
AHTISARI
Ali, gospodine Miloeviu, razumite, ne moemo imati rezoluciju Saveta bezbednosti pre postizanja vojnog sporazuma, bez obzira na to kakav e mu sadraj
biti, moramo da verikujemo povlaenje koji vodi prestanku bombardovanja, i tek
nakon uspostave prekida bombardovanja Savet e se sastati i usvojiti tu rezoluciju
i ustanoviti KFOR snage.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Kritian je, kao te sa malo pre rekli, sadraj sporazuma. Ako sadraj sporazu15. Riard Holbruk ameriki diplomata i glavni pregovara sa Miloeviem do samog bombardovanja SRJ
50

VOJNA TAJNA 1. deo

ma ini tehniki plan povlaenja koji su obe strane odobrile, onda je to veoma
jednostavno postii i zapoeti sa povlaenjem. Ako tehniki sporazum ima
Predsednik
AHTISARI
Zato to, nekako sam dobio poruku putem faksa da vai ljudi imaju na neki
nain utisak da vama uopte nije potreban nikakav sporazum. Zato
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ko vam je to rekao?
Predsednik
AHTISARI
Ne, ne, neko od mojih ocira je uo od vaih ljudi da
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
ta su moji ljudi rekli?
Predsednik
AHTISARI
Da vama uopte nee biti potreban ni jedan sporazum, to mora da je potpun
nesporazum.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Molim vas, pa mi smo ozbiljni ljudi. Ne verujem da je iko mogao tako neto da kae.
Predsednik
AHTISARI
Da, u redu je. Dajte da radimo za sutranji sastanak. Ukoliko se za to ukae potreba, mogu li vas ponovo zvati. Na koji vas broj mogu zvati. ili u ii preko vaeg
ambasadora, kao i uvek.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Moete, ne znam ovaj broj, izvinite , proveriu 3616170.
Predsednik
AHTISARI
3616170
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da to je broj u Beogradu, 3616170.
Predsednik
AHTISARI
Mora da postoji pozivni broj za zemlju.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
51

VOJNA TAJNA 1. deo

Izvinite, da, pozivni broj za zemlju je 381

Predsednik
AHTISARI
A zatim broj 3616170
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da to je broj u Beogradu, a pozivni 381. Ukoliko pozovete va meunarodni
broj a potom 381 11 a zatim 3616170, to e biti
Predsednik
AHTISARI
Hoete li, molim vas, biti ljubazni da ponovite da bih ga ponovo zapisao 381 a
potpm 161
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ne, ne, 381 11, pa potom 3616170
Predsednik
AHTISARI
(ponavlja brojeve). Sada sam ga zapisao. Hvala vam puno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Molim vas proitajte mi ga ponovo? ( Predsednik Ahtisari ita brojeve) Tano je.
Predsednik
AHTISARI
Hvala vam puno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Pa, elim vam dobru no, gospodine Ahtisari.
Predsednik
AHTISARI
Hvala, dovienja.

52

VOJNA TAJNA 1. deo

DOLAZAK STRANIH VOJNIKA NA KOSOVO

Mir je doba u kome sinovi sahranjuju oeve,
rat je doba u kome oevi sahranjuju sinove.
Herodot
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Vujoviu, mi smo Vas ovlastili da sve izpregovarate u skladu sa papirom koji su
doneli ernomirdin i Atisari. Prema tome, Vi lepo to moete sa njima da sve dogovorite, a u tom papiru lepo pie (strani jezik) . Prema tome, mi smo kada smo i oni
su ustvari i Atisari i ernomirdin kada su obrazlagali ovaj svoj plan istakli ta dva
kljuna bazna elementa koja smo mi naim graanima dali kao jedine argumente
za prihvatanje ovog plana, koji je bio njihov i sadrao ta dva argumenta.
Jedan argument je suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije, a drugi argument da e meunarodne snage biti pod okriljem UN. Prema tome, ne moemo mi
sada zanemariti ovaj drugi argument, jer se govori o (strani jezik). Nama sada uopte nije bitno da li e to biti te iste snage na koje oni misle, nama je jedino vana ova
simbolika jer smo naem narodu to tako rekli, a rekli smo tako zato to su nam oni
to tako doneli i to u taki tri lepo pie, jer u taki tri pie da su ti elementi da snage
dolaze (strani jezik). Pre nego to Savet bezbednosti donese odluku (strani jezik) te
snage ne postoje, njih ustanovljava Savet bezbednosti.
Prema tome, kako mi moemo da govorimo o ovlaenjima u ovom trenutku
nepostojeih snaga, kako moe dete da dobije zaposlenje pre nego to je roeno.
KFOR e se roditi onda kada (strani jezik) a prema tome, to je toliko jasno, da ja neznam ta ima jasnije, a pogotovu to je to za nas politiki izuzetno osetljivo pitanje.
Mi zaista razgovaramo bonades, mi zaista nita ne elimo da izbegnemo, mi zaista emo izvriti sve nae obaveze i povui sve snage i to uopte nije sporno, jedino
to njihove snage ne mogu da stupe na Kosovo dok to nisu snage (strani jezik). Ono
to u dokumentu koji su Artisari i ernomirdin doneli pie ne moemo od toga da
odustanemo, jer to kljuno i sutinsko pitanje. Mi smo samo dva argumenta za ovo
imali jedno je suverenitet i drugo je da su to snage pod okriljem UN, ne moemo se
liiti ovog drugog argumenta ni u jednoj fazi.
Prema tome, to je isto ja sam dva puta razgovarao sa Artisarijem, dva puta me
je zvao, sve sam tu objasnio i on onda kae jeste sve je to tano, ali kae treba da
bude tehniki sporazum koji e da bude donet i usaglaen koji je preduslov da pone povlaenje, a poetak povlaenja i postojanje sporazuma je preduslov za pauzu,
to je jasno, a ustvari u pitanje sadrina tog sporazuma. Sadrina treba da obuhvati
ono to je vezano za nae celokupno povlaenje i za poetak koji e biti verifabl, a
oni to mogu iz vazduha lepo da verikuju i rei e im se tano u koliko sata, kada
sa kog mesta itd. to poinje i onda oni mogu da imaju pauzu, jer odluivanje o snagama (strani jezik) je u rukama Saveza bezbednosti, a ne u naim. Odluivanje o
tome koja e ovlaenja te snage imati, takoe je u rukama Saveta bezbednosti a
53

VOJNA TAJNA 1. deo

ne naim. Zakazivanje Saveta bezbednosti i vreme donoenje odluka, takoe je u

njihovim rukama a ne u naim.
Prema tome, ovde se radi samo o jednoj jedinoj stvari a to je da oni makar tano
do vojnika, do poslednjeg vojnika koga ele da uvedu, uvedu potpuno isto kako i
oni misle, to ne mogu da urade, dok ih nije ovlastio UN jer mi smo rekli da e snage
doi (strani jezik). To je jedino ovako, potpuno isto.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Ja mislim da oni nisu sigurno, da im se mogu stvari otmu kontroli u Savetu bezbednosti UN i na ovaj nain pokuavaju to da preidiciraju.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ne mogu oni nama da nametnu u nae nejake ruke pitanja o kojima e odluivati Savet bezbednosti. Mi emo onda sada da skiciramo i da vidimo. Vi ete lepo da
kaete otprilike neto u tom smislu da ste usaglasili emu povlaenja, da je naa strana spremna da pone sa povlaenjem, to je taj dokument, ostala pitanja su u nadlenosti Saveta bezbednosti. Ostala pitanja nisu ni u naoj, ni u njihovoj nadlenosti.
NJih nije ovlastio Savet bezbednosti da vri funkciju za snage (strani jezik), kada ih
ovlasti Savet bezbednosti, neka odre sednicu Saveta bezbednosti da ih ovlasti da
to rade pa je uredu, ali jednostavno ne mogu nikakve snage doi na Kosovo koje
nisu (strani jezik). To je kako bih rekao kljuni element sporazuma, jedan od dva
kljuna argumenta koja je naa Skuptina imala za odluivanje.
Meni kae Artisari vai kae nisu ovlaeni od Vas da prihvate ove druge stvari.
Ja sam mu rekao nai su ovlaeni da prihvate apsolutno sve to je u skladu sa papirom koji ste nam Vi doneli. U skladu sa papirom koji su nam oni doneli je da snage
koje uu mogu biti samo (strani jezik).
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Oni su na taj na argumenat u jednom momentu reagovali i taj papir koji je
usaglaen sa deset taaka politiki papir ima veu snagu i jai je od ovog papira po
kojem smo danas radili.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ne, molim te ja sam pravnik i znam dobro pravno pravilo (strani jezik) prema
tome moe da bude opti papir jau snagu, ali onaj koji je donet na bazi njega opet i
zakljuen on se onda primenjuje i mislim ako su nam doneli ovakav sporazum mi ga
prihvatili oni nama ne mogu sada da izbijaju ovaj argument, a pogotovu treba da im kae a ta time izvinite dobijate moda dobijate jedan ili dva dana, a koji je nama izvinite
motiv da dobijemo jedan ili dva dana, ako smo kljunu stvar prihvatili.
Mi zaista nemamo ni u podsvesti nameru da ih neto preemo. Mi emo poteno
da izvrimo to sve emo povui i to uopte nije sporno i ako ste Vi to uglavili tamo emu
tog povlaenja, to je ta sadrina tog tehnikog papira. Ne moe sadrina tehnikog papira da bude preuzimanje nadlenosti Saveta bezbednosti. To je to to je elementarno.
54

VOJNA TAJNA 1. deo

Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Oni su na poetku tobo bili manje zainteresovani za razgovore, ali kako je vreme promicalo tako su sve vie grizli i prihvatili su broj naih argumenata i napravili
su nekoliko promena. Pratili su ovu zonu bezbednosnu sa 25 km samo na 5 km.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Dobro, to im je verovatno i bilo u glavi vojnici su oni sve znaju, oni su profesionalci, kao to su i nai profesionalci, to nije nita nenormalno, to je sasvim sve
normalno. Oni sada Vi imate emu kompletan sporazum moe da pone da se primenjuje, kada pone da se primenjuje oni objavljuju da su napravili pauzu, a ovo
sve ostalo je do ovlaenja Saveta bezbednosti.
KFOR ne postoji dok ga ne uspostavi Savet bezbednosti, a ne mogu ni oni da
uzmu ovlaenja Saveta bezbednosti unapred. Oni s nama usaglaavaju da mi prestanemo sva dejstva, da mi napravimo zajedniki emu povlaenja
i da ponemo sa tom emom i da oni to verikuju, a da sada mi s njima ne moe
mandat koji im treba da da Savet bezbednosti da bude predmet bilatarnog sporazuma izmeu nas i onoga koji se u papiru uopte ne pominje kao subjekt koji s nama
to dogovara.
ponemo sa tom emom i da oni to verikuju, a da sada mi s njima ne moe mandat
koji im treba da da Savet bezbednosti da bude predmet bilatarnog sporazuma izmeu
nas i onoga koji se u papiru uopte ne pominje kao subjekt koji s nama to dogovara.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
To smo im rekli, oni reaguju kae to vam nije u korist jer onda to ne zaustavlja
nae vojne operacije, a mi smo reagovali da mi moramo ovde principijalno da sredimo stvari i da ne cepaju dlaku za taj jedan ili dva dana dok se ne usvoji Rezolucija
Saveta bezbednosti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Naravno, za dva, tri dana e imati Rezoluciju Saveta bezbednosti i ta im fali, pa
ne moemo mi saa da izaemo pred narod i da kaemo evo prihvatili smo i bez saveta bezbednosti da radimo ovo, to za nas ima iskljuivo politiki i simboliki znaaj,
jer tako su nam rekli Artisari i ernomirdin i tako pie u njihovom dokumentu i tak
smo mi objasnili narodu, prema tome mi ne moemo sada da kaemo ne narode mi
smo vas lagali ovo to su rekli ernomirdin i Artisari nije bilo tano, to to pie u
dokumentu nije vano, nego je vano ta smo se mi dogovorili sa NATO. Oni objavljuju da predstavnici UN i nai pregovaraju u eneral Jankoviu
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Ja mislim da je kod njih danas bilo dosta nedostatka komunikacije, uglavnom su
16. eneral Jankovi granini prelaz sa Republikom Makedonijom
55

VOJNA TAJNA 1. deo

Britanci vodili kolo, ja po nekom instiktu oekujem da e sutra doi Amerikanci, poto su oni non stop bili sa Klarkom i sa njegovim ljudima na vezi i traili ak instrukciju da li mogu da prihvate sastanak na drugom mestu. Znai, sve po direktivi rade.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Gde imate na drugom mestu sastanak?
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Imamo u Tabanovcima.
Predsednik
SLOBODAN MILOEVI,
Dobro, jednom kod njih, jednom kod nas to je uredu.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
To je u Makedoniji. NJih ima u timu 60, danas ih je bilo pre podne 60, popodne
45, na nas pet. Ovaj vodi razgovore njihov general ef tima i onda daje svojim strunim saradnicima uglavnom su bili Britanci i bio je ovaj Artisarijev admiral koji je
bio kod nas u poseti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ja sam ovo sve objasnio Artisariju i zamilio ga da on kao politiar objasni generalima, da ovo za nas ima veliku politiku teinu, jer smo mi tako narodu objasnili,
ne moemo mi sada da ispadnemo laovi i izdajnici, da smo mi uradili neto to narodu nismo objasnili. O tome se radi. Prem tome, nije upitanju ta ste Vi ovlaeni
Vi ste ovlaeni sve to pie u papiru, a u papiru to pie (strani jezik).
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Jel moemo da ih nateramo sutra da u taj svoj papir koji su nam ponudili ve u
drugom paragrafu stave (strani jezik) i da se tu direktno veemo za papir od deset
taaka.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ne, ali pazi ne moemo mi uopte da pregovaramo o mandatu Rezolucija Saveta
bezbednosti nije u naim rukama i ne pie ovde daje naa obaveza da mi uzimamo
posao Saveta bezbednosti, oni jednostavno se ponaaju ucenjivaki, kao neemo
da prekinemo bombardovanje dok ne prihvatite vie od onoga to ste prihvatili. Mi
smo prihvatili maksimum. Mi smo tu slabija strana, a ne oni i sada oni od ta dva
jedina argumenta s kojima smo mi operisali, oe ovaj drugi da nam izbiju iz ruku i
da ispadnemo stvarno laovi.
Vi se drite papira koji su doneli Artisari i ernomirdin. Onako kako je po papiru. Po papiru kae (stranijezik). Vi da ustanovite bileteralni sporazum mandat koji je
iskljuivo nadlenost Saveta bezbednosti, pa to nije fer, da se uopte tako neto trai.
56

VOJNA TAJNA 1. deo

Mi ako to objavimo i ako kaemo ta nam trae i zata zakeraju pa ceo svet e da ih
osudi. Trae od nas da mi unapred se dogovorimo o onome to ... pa valjda samo Savet bezbednosti moe da daje mandat. Ako da NATOu mandat, otkud ja znam kome e sve dati Savet bezbednosti mandat, ali to je stvar Saveta bezbednosti, mi smo
pitali onda a koje e zemlje uestvovati? Ovi su odgovorili koje budu htele.
Prema tome, Savet bezbednosti e verovatno da kau zemlje lanice se pozivaju
da u tome uestvuju itd. pa e onda neke da prihvate, neke nee, otkud
ja znam koje hoe, koje nee, ko ima pravo, ko nema pravo itd. ali to e odluiti
Savet bezbednosti. Mi nismo ovde ovlaeni da kaemo mi emo birati iz kojih e
zemalja, jer da smo bili ovlaeni mi bi rekli neemo iz NATO, ali prihvatili smo sve
to, meutim ne treba da trae od nas vie nego to smo prihvatili, a nevidim uopte
ta oni dobijaju. Mi prihvatamo to, Vi ste napravili kompletnu emu povlaenja,
znai sve e se povui, poetak e da pone i ta sad oni vie trae od nas, da mi
u ime UN ve sklopimo sporazum sa NATOom pa mi ne sklapamo sporazum sa
NATOom o mandatu nego valjda sa UN, jer oni tu nemaju aktivnu legitimaciju za
to. NJih nije ovlastio UN za to, a nije ni nas.
Ja mislim da je to toliko jasno. Molim te meni Artisari kae, ma neki od vaih su
rekli da mi ne elimo sporazum. Ko je to mogao da kae, naprotiv mi elimo sporazum. To neko podmetnuo verovatno, jer ne verujem da bi i neka budala tu mogla
tako neto da kae.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Oni sve kau neete, neete kada im ne ide argumentacija.
Predsednik SRJ,
SLOBODAN MILOEVI,
Znam, ali ni jedan argument nemaju, jer pazi ovo su bazni principi ovog papira,
a tehniki sporazum je ema povlaenja, nadgledanje tog povlaenja itd.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Uspeli smo da ih uteramo u sve ono to smo oko vakuma, da se ne dozvoli vakum
Predsednik
SLOBODAN MILOEVI,
Pa dobro to je logino, zbog toga to i njima ne odgovara da neko poubija ljude
u vakumu. Molim te ovo su toliko isti i jasni argumenti moda emo se jo uti i
videti, jo ta je to, ja nisam ni video taj papir. Inae, rekao mi je ika da papir nije
dobro ni preveden bio.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Nisam se ja sluio prevodom, sluio sam se originalom na engleskom tekstu.
Predsednik
SLOBODAN MILOEVI,
Jer ste nam poslali tekst na kome radite?
57

VOJNA TAJNA 1. deo

Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Sada emo to da uradimo, odmah aljemo.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Dobro, ujemo se.
Ambasador
IVADIN JOVANOVI,
Ti tako poalji to. Jel ima gde je Neboja, jel ima njegovot telefon?
..........
Imam nai emo ga na mobilnom.
.........
Nai ga pa mu kai da mi se javi na 3616170.
Potpresednik AINOVI,
Imamo jednu instrukciju da poaljemo neki faks na srpskom i na engleskom
koji bi ste Vi njima sutra saoptili kao stav pa ako oni to ne prihvate, onda bi dali to
posle javnosti. Evo sada emo fakst da poaljemo.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Jel moe da nam da neki faks na koji moe ministar poslati ovo?
generalpukovnik
BLAGOJE KOVAEVI,
Nemamo ovde faks. (Ne uje se). Javi e oni broj faksa.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Potpresednik AINOVI,
Vi znai ta god oni drugo priali Vi stalno kaite samo jo da vidimo ovo oko
ovog plana rasporeda povlaenja, pa ovo, pa ono, tako da ostane utisak da je to usaglaeno, makar i oni ne hteli da to potpiu, da taj utisak bude nesporan. Dobro, ovo
to dobijete imajte kod sebe i upotrebite u momentu kao to smo rekli. U meuvremenu se ujemo pre nego to se to odigra.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Vujoviu zdravo, hteo sam samo da te ujem molim te u svemu u emu razmilja nemoj da se izgubi na detaljima, samo se dri sutine i glavnog pitanja. Ono
je tamo i isto, imate sporazum imate papir koji smo mi usvojili. To je papir kao
to svi znamo napravio Talborta ova dva su ga doneli i oni moraju stajati iza tog
papira.
U tom papiru pie (strani jezik), prema tome ne moe se nikakvim sporazumom
zvao se tehniki ili ak zvao se strateki kakav oe ponitavati taj papir, jer ovo bi
ustvari ponitilo to to oni trae, ovo to je u tom papiru zapisano i to je osnovna
stvar, a Vi malo s njima posle diskutujte i o tome u vojnom smislu kad se ova grani58

VOJNA TAJNA 1. deo

ca, znai kada mi izlazimo kako e oni obezbediti granicu, oni moraju da obezbede
trupama i sa albanske i sa makedonske i sa nae strane da ne bi neovlaena lica
prelazila itd. Sve su toposle pitanja za Savet bezbednosti.
Prema tome, Vi nemate ta da se interesujete ovde i da se konsultujete o stvarima koje vam pie u papiru od 10 taaka. To je osnovna stvar, oni stoje iza tog
papira, oni su ga doneli, mi smo ga usvojili ne moe se sada nikakvim drugim sporazumom taj papir ponititi, a onim to su oni predloili taj bi papir bio poniten i
to ti je isto i ja mislim da ti je to potpuno jasno.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Jasno. Ja mislim da su morali da papir povuku i sada se konsultuju sa Vaingtonom i sa Finskom i sa ... da izau sa nekim drugim konceptom koji bi izaao u
susret ovom naem vrstom stavu.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Znam, to e da bude u jeziku, a ne u sutini promena koliko ja njih poznajem.
Prema tome, tu budite jako oprezni, poto ustvari ukoliko bi dolo do potpisivanja
sporazuma sa tim njihovim snagama i naa drava i to uspostavljanje po l. 8. povelje oni ne bi morali ni da dre Savet bezbednosti. Ispalo bi da su se sporazumele
Jugoslavija i NATO itd. To su stvari Saveta bezbednosti a ne NATO.
Prema tome, tu se razgovara o naem ispunjavanju take 2. to je ona naa obaveza, a taka 3. je da primimo njih, taka 2. je da izaemo i tu smo mi sve reili taka
3. je da primimo snage koje e da budu (strani jezik). Prema tome da bi snage bile
.... one pr vo mora da budu ..... i to je sutina. Prema tome u ovome to ste dobili
ona pr va taka jasna, to je koncentrisanje na emu povlaenja i prestanak bombardovanja, sva ostala pitanja su pitanja Saveta bezbednosti, iskljuivo u njegovoj nadlenosti upravo u skladu sa njihovim papirom koji smo mi prihvatili jer to tako pie
u tom papiru u taki 3. .... i onda to je sve jasno.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
..... ali Vi niste roeni to se nas tie, jer nije bilo Rezolucije Savata bezbednosti.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Kada Rezolucija bude doneta,onda e ona da da mandat snagama, snagama kojima Rezolucija da mandat nema nikakav problem. Mi smo tek onda obavezni da ih
pustimo, a vodi rauna o sutini stvari i nemora ti sada da li su sada dali ovakav ili
onakav ti e odma proitati i videti. Naravno vi kaite evo izui emo papir pauza
sat, dva tri da i nama poeljete, maa ja mislim da vama sitniarska sugeriranja nisu
ni potrebna. Vi imate jasnu platformu. Platforma je papir od deset taaka, tu nigde
nije ak ni u 10. taki koja razrauje ovo, nigde nema osnove za ovakav papir, pogotovo kojim bi bazini principi s tog papira bili praktino poniteni.
59

VOJNA TAJNA 1. deo

Prema tome, pozicija je izuzetno jaka i tu nema vi smireno, budi smiren nemoj
da se oko toga ner vira polako, smireno, ali evo gospodo ovo pie. Jel ovo pie? ta
to podrazumeva? Podrazumeva da je savet bezbednosti odluio i da vas je ovlastio
da uete i nita drugo. Prema tome u vaim je rukama Savet bezbednosti nije u
naim, nemojte od nas traiti da mi ovde bilateralnim sporazumom preuzimamo
mandat Saveta bezbednosti mi to nismo obavezni da radimo, niti emo da radimo.
Tamo pie .... a to podrazumeva predradnje koje e do toga dovesti.
Uvek imaj u vidu tu zvezdu vodilju, to ti je biblija, a ostalo su sitnice i garnirung
koji kako god da raspravljate ne moe da bude dobar, ako nije u skladu sa glavnom
stvari. Ja mislim da ti je to jasno, nemojte se uznemiravati i da budete u nekoj tenziji, da pitate za svaku sitnicu, ispa e da ustvari vi sada pregovarate i o stvarima
koje nisu u papiru, a niko od nas nije ovlaen da ide izvanpapira. Prema tome,
niko vam ne moe ni dati instrukciju idite izvan papira, koji je Skuptina usvojila,
a tamo pire ... i taka.
Vujoviu, prijatno i sreno.

Ti si dobio jedan kratak tekst na engleskom i na srpskom?

uvaj to za dalje.
Da ne upotrebljavam?

Moe eventualno nekog sagovornika od domaih da upozna, oni koji su segerisali da mi neto tako damo.

Mene je malo tu zbunilo jer ovde kae u skladu sa planom koji je usaglaen

Dobro, dobro,neznamo da li e biti to je preliminarno. To je za sluaj da bude i
kad bude. Razgovori se nastavljaju, ovi nai sagovornici pripremaju novu varjantu. Prihvatili su naelno da ovo to su dali nije najbolje i prihvatili neke primedbe.
Meutim, ja mislim da se oni trude samo da istu sutinu zadenu u neko drugo odelo. U svakom sluaju sada je pauza u razgovorima, oni su najavili da e da spreme
novi tekst, da daju naima i tako. Naa orjentacija samo kalendar i tehnika pitanja.
Znai, nita od politike, nita to se tie mandata, organizacije, sastava, komandovanja, to se tie medija, to se tie upotrebe sile. Zna ako si itao tekst na puno
mesta se pominje ima ovlaenja da upotrebi silu itd. to jedino Savet bezbednosti
moe da odlui.
Mi znai, ne moemo sada jednim izvedenim dokumentim koji je tehnikog
karaktera, da dezavuiemo strateki polazni dokumenat, koji je rekao pod okriljem
UN. Mi se stalno vraamo na to da je to i njihov dokumenat, odnosno u pr vom redu njihov dokumenat i da oni ne mogu sada da ga raze. To je Talburtov dokument
a sada dole Amerikandi i Britanci hoe da to demantuju, pa igraju razne ... Mi pregovaramo u dobroj nameri, u dobroj veri ali samo o tehnikim detaljina, nikako
povlaenja. Kalendar, pravci, prelazi, ritam itd. ali nita od politikih ili pitanja koja
se tiu mandata ili upravljanja. Tamo ima pitanja koja se tiu odnosa NATO, Rusija
60

VOJNA TAJNA 1. deo

itd. Mi nemamo ovlaenja za to.

Ima li su i ovakav nastup. Kau dobro da to se prihvati, a pod uslovom da to odobri Savet bezbednosti. Koji smo mi faktor da ovako potueni i razoreni da moemo
da raspravljamo takva politika pitanja, nema veze.

Jel si ovo ugovorio .....

Jesam, razgovarao sam sa njim on je imao utisak, odnosno tako je poeo da sam
ja njega traio. Dobro, to sada nije vano. On je mene traio ali sve jedno.
Ja sam njega traio, ali pozvao sam se na svoju instrukciju.

Dobro, on je obavestio da sutra putuje na razgovore, preksutra o rezoluciji u Nemakoj i interesovao se kako teku razgovori. Ja sam mu rekao osnovno, obavestio
da otuda dolaze ovi koji dolaze, ja sam zahvalio obavestio sam ga o razgovorima a
oko Rezolucije rekao sam ta je glavno, daje glavno da rezolucija bude po glavi 6. a
da se ne prihvati glava 7.
Na to je rekao mislim nije komentarisao to, nego je rekao on e mene da obavesti, ponovio je ustvari obavesti eme o rezultatu sastanka.

Dobro, ima to i u poruci, video je on poruku.
Ja mislim da je video, ali sve jedno ja sam iskoristio priliku da to rearrmiem,
da prosto tako, moda je desetak minuta trajao razgovor.

Jel ste to objavili?

Dal da objavimo?

to da ne svaki razgovor se objavljuje, a ne taj.

Dobro.

Razmenjena miljenja i informacije.

Dobro.
Ako ima neto ti javi.

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Vidi ta je Neboja, ja sam do sada imao pola sata razgovora sa Artisarijem. On
je meni proitao tu ideju, ja sam njemu rekao da mi nemamo manevarski prostor
da pustimo bilo kakve snage koje nisu (strani jezik) i da je to za nas najvaniji politiki fakt koji je on objasnio koji je sadran u njihovom dokumentu, koji smo mi
narodu objasnili i on je to koliko sam ja shvatio razumeo, posle deset ponavljanja i
61

VOJNA TAJNA 1. deo

ubeivanja da nama treba pauza i da treba da se potpie.

Ja sam mu sugerirao, molim Vas ako je realno da se potpie potpii te plan povlaenja koji su nai militari i vai militari usaglasili mi moemo da ponemo da
realizujemo taj plan u meuvremenu Vi moete da napravite tu pauzu u za vrlo
kratko vreme da sprovedete u Savetu bezbednosti donoenje Rezolucije jer nismo
mi gazde Saveta bezbednosti nego ste Vi gazde saveta bezbednosti. Onda je on na
kraju sada da ti ne duim, jer smo deset puta razmenili argumente, a ja mu stalno
vraao, da je ovo taka tri krupno politiko pitanje i da to politiko pitanje ne moe
da bude promenjeno tehnikim sporazumom ili potr veno tehnikim sporazumom
(strani jezik), nego da ono mora da ostane i da ga ja molim da on to razume, onda
je on rekao a ta da se jednim pismom obe strane obrate, jer oni se sada ustvari boje neke prolongacije, donoenja Rezolucije, to ja uopte mnogo i ne razumem jer
neznam ko bi im prolongirao donoenje Rezolucije.
Rezoluciju e doneti verovatno ve imaju neki ... Rezolucije da se obe strane
obrate pismom Savetu bezbednosti da mole Savet bezbednosti da to pre donese
Rezoluciju o Kosovu kojim e reiti realizaciju ovog dokumenta koji su oni predloili, a mi prihvatili na naem parlamentu i sa tim smo se rastali, s tim da se ujemo
ponovo ujutru. Ja sam rekao pitau nae ljude itao mi je on to to je, ja sam mu
rekao mi ne moemo da prihvatimo (strani jezik) ali tu nee biti problema zbog toga e kae vekjum e da se napravi, ja sam mu rekao zato da se napravi vekjum mi
emo da ponemo izvlaenje, vie nema opasnosti od nekog napada s vae strane
ako smo se dogovorili za mir, a u meuvremenu doneete Rezoluciju i snage e ui
(strani jezik).
On je onda rekao da traimo reenje na ovoj liniji da koliko sam ga razumeo
nije mi to naravno decidno rekao da bi moglo ustvari da bude na ovoj liniji, da ovo
bude reenje, da bude ovako kako mi predlaemo da se potpie tehniki sporazum
o povlaenju to je i va zadatak, da pone to povlaenje da oni imaju pauzu, a da
se mi uz taj tehniki sporazum zajedniki obratimo Savetu bezbednosti sa molbom
da to pre donese Rezoluciju kojom e omoguiti da se u celini ovaj dokument Atisari ernomirdin realizuje Rezolucijom Saveta bezbednosti, odnosno da se u celini
donese Rezolucija o Kosovu Saveta bezbednosti.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Oni su rekli da su se dogovorili da u Kinu upute tri ... iz najuticajnijih njihovih
zemalja, da dobiju barem kinesku ... kada se bude glasalo o Rezoluciji da Kina ne
bude protiv zbog ove svinjarije u koju su uli sa Kinezima. Procenjuju da Ruse ne
mogu da prelome bez naeg pristanka na njihov pritisak. Ovaj Rus koji je doao danas on ih je nagrdio na sastanku.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
uo sa i to mi je reo Artisari, da je ruski general jo pogorao stvar.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
62

VOJNA TAJNA 1. deo

Nagrdio ih je rekao je ne dolazi u obzir da u tehniki sporazum ne ubacuju nikakve politike elemente, da se dogovora dre, da oni nemaju pravo da je Jugoslavija
suverena drava, nagrdio ih je. Oni su odma reagovali pustili su vesti ovde, ovde
ima na stotine ovde novinara, pustili su vest da je ruski general doao i pokvario posao, to nije tano. Naa delegacija je od poetka sve ovo zastupala ruski general je
samo doao i rekao nema bez odluke Saveta bezbednosti UN dogovorili smo se vrsto ministar Ivanov, ministar Sergejev i predsednik Jelcin je stao iza toga i potpuno
je potisnuo ernomirdina da se ne bavi tim pitanjima nego da preuzmu regularni
ruski dravni organi.
NJima su kljuni interesi da oni dou na ovaj prostor i oni to pokuavaju sada
na ovaj nain kroz ovu Artisarijevu formulu za prodaju i ovde su potpuno uguili
ovog Artisarijevog vojnopolitikog savetnika s kojim sam ja danas jedno desetak
puta razgovarao, jer ovaj to je bio sa Artisarijem u Beograd i on je tu i ja sam mu
rekao .... da taj predlog ne dolazi u obzir, da mi nemamo mandat i sve ovo u skladu
sa Vaim instrukcijama.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Nije u skladu sa mojim instrukcijama, nego je u skladu sa usvojenim dokumentom.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Naravno, nego oni pokuavaju njega ovde da ugue.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Razumem to, meutim moete da im ponudite ovaj predlog vide emo ta e
Artisari sada da uradi. Ja sam mu rekao, to nam je politiki simbolino vano jer
mi nemamo iluzija o tome, da e doi one snage koje su predviene da dou. Meutim, za nas je jedino tu vano da se potuje ova taka 3. a ne da se sada taka 3.
ukida posebnim sporazumom, ve znai da moe da bude (strani jezik) a da bi bio
(strani jezik) mi emo ako se napravi i prihvati taj program povlaenja i poetak povlaenja onako kako ste ga vi sa njima usaglasili, pretpostavljam da ste ga konano
usaglasili da ona pone njegovo spovoenje a onda ima otporen put za Rezoluciju
UN a mi moemo zajedno sa njima da kaemo usaglasili smo ovaj vojnotehniki
papir i poto smo ga usaglasili a poto je ovaj dokument neznam da li da ga spominjemo posebno, poto dokument ne ovaj dokument, nego taj dokument predvia
ulogu UN da je obostrana elja da Savet bezbednosti i molba Savetu bezbednosti
da to pre donese Rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu, kako bi onda sve bilo
to pre zavreno.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Ovaj Amerikanac mu je takoe rekao da je on trebao da krene avionom ujutru
rano za .... da mu je to bio nalog Klintona, dogovor iz Vaingtona, ali poslednji put
kada se uo sa Klintonom Klinton je rekao da nama prenese ovu poruku oko ovog Ar63

VOJNA TAJNA 1. deo

tisarijevog srednjeg navodno reenja i takoe mu je rekao da su oni spremni da oni to

izboksuju u grupi jer oigledno procenjuju da im Rusi prave veliki problem ili se iza
toga skrivaju, ali ovo kako je Rus danas reagovao ovde, dalo im je dodatnu argumentaciju da Rusi jednostavno nee da uzmu u ruke nacrt. Oni su probali da Rus uzme u
ruke nacrt to su oni spremali i po prvobitnom planu poto i sutra poinje ... grupe 8,
oni su hteli da pripreme tu Rezoluciju i zbog razlike u vremenu est sati ve se vrate
nazad za NJujork i da sutra se u NJujorku to razmatra. Rusi su reagovali i rekli da nee ni da prime papir da itaju i to je Rus koji je doao ovde potvrdio.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Nee da ga prime da ga itaju pre nego to bude pauza u bombardovanju, to
sam shvatio a pauzu u bombardovanju mogu da napre ako prihvate taj plan koji su
ve prihvatili kao tehniki i vojni sporazum i pone njegova realizacija, onda ima
pauza u bombardovanju i onda Rusi vie sigurno nee odbijati da razmatraju ovu
Rezoluciju, a im razmotre Rezoluciju u njoj e usvojiti da se daje (strani jezik) na
Kosovu (strani jezik) i onda oni mogu da ulaze normalno i da vre primopredaju s
naim snagama zona odgovornosti i da preuzimaju svoju odgovornost za bezbednost na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, to je tako logino da treba da ide i to je sve potpuno u skladu
sa ovim papirom, prema tome mi nigde tu ne bi izali iz papira, jer jednostavno
ja sam to njemu pokuao da objasnim 20 puta do sada. Mi smo prihvatili njihov
dokument, mi smo taj dokument izneli na sastanak efova politikih stranaka na
sastanak parlamenta i u celini ga objavili u naoj javnosti. Bio je jue ceo objavljen,
ja sam naprimer proitao u Novostima, ceo onako kako je bio u Skuptini. Prema tome, cela naa javnost razume i to je bila i odluka Skuptine bazirana na tome to je
Atisari i ernomirdin rekli i to pie u dokumentu to je da je (strani jezik). Prema tome ne mogu biti trupe (stranijezik) nego moraju da budu (strani jezik) i jedino to
mi moemo jo tu da im doprinesemo, to je da zajedniki izrazimo oekivanje da
e Savet bezbednosti u to skorije vreme razmotriti Rezoluciju o Kosovu i doneti je,
bez ulaenja u detalje jer nismo mi u situaciji da sugeriramo Savetu bezbednosti ta
on treba da radi, a ovim bi ustvari ako bi oni pre Saveta bezbednosti uli bez (strani
jezik) ne bi ni bilo Saveta bezbednosti. Onda ni ne treba Rezolucija i dobijaju dve
stvari. Pr vo, iskljuuju potpuno savet bezbednosti i ovde rade ta hoe,a drugo iskljuuju potpuno rue osim u varjanti da dou pod komandu NATO to su oni ve
unapred rekli da nee. Prema tome, svela bi se stva iskljuivo na (strani jezik) i nita
drugo a to ne pie ovde, nego ovde pie (strani jezik).
Sada treba izbei i ovo da ste vi traili pauzu radi instrukcija.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Ja razmiljam da li da izaem i da kaem novinarima da to nije tako.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Izai pred novinare i kai naravno nije uopte tano da smo mi traili, nego
64

VOJNA TAJNA 1. deo

naprotiv oni mi nemamo nikakve zahteve na jedini zahtev je da se u celini potuje, odnosno da se potuje dokument koji nam je prezentiran od strane Atisarija i
ernomirdina koji su napravili Atisari, ernomirdin i Talbut i da mi oekujemo
da svi oni stoje iz atog dokumenta. Mi nikakve zahteve nemamo osim potovanja
tog dokumenta. U tom dokumentu pie (strani jezik) i da nema nikakvih drugih
stvari i da mi uopte mi nikakve pauze ne traimo naprotiv mi smo zainteresovani
da to pre tehniki sporazum napravimo. Ja sam mu i rekao ne moe se tehnikim
sporazumom ponititi glavni politiki element dokumenta koji ste nam doneli i to
nije onda tehniki sporazum, nego ponitavanje glavnog politikog elementa, to je
parekselans politiko pitanje da je (strani jezik).


Pregovori o dolasku stranih trupa na Kosovo i Metohiju su ulazili u zavrnu
fazu. Praktino sve je bilo spremno da se sporazum realizuje. Miloeviu je bila bitna igra rei kako bi sopstvenom narodu objasnio da smo postigli ono to
smo hteli, a to je rezolucija Saveta bezbednosti 1244 kojom se stvaraju uslovi
za razmetaj trupa NATO. Mi smo, navodno, dobili mogunost da kroz Savet
bezbednosti reimo pitanje nealbanskog ivlja na Kosovu i Metohiji. Istina je
bila sasvim drugaija, to se vidi iz Slobodanovih razgovora gde je on, gotovo
moleivim glasom, traio od izaslanika da mu se ostavi mogunost da narodu
objasni kako smo s pravom odbijali sve dosadanje pregovore i inicijative, i da
smo sada postigli maksimum, a to je rezolucija kojom se obezbeuje ostanak naih trupa na Kosovu. Istina je bila surova. Kumanovski sporazum predstavljao
je praktino kapitulaciju i politike i vojske na delu teritorije. Svi su znali da e
povratak albanskih izbeglica i teroristike OVK izazvati egzodus nealbanskog
stanovnitva. Snage NATO koje dou na Kosovo titie sebe, vezujui najvei
broj vojnika i tehnike za sopstvenu bezbednost, a ne za bezbednost stanovnitva. Manevar koji e Miloevi pokuati da izvede dolaskom ruskih trupa
dodatno e oteati ionako katastrofalnu poziciju srpke diplomatije i naroda na
Kosovu i Metohiji.
U daljem tekstu prenosim autentine stenograme telefonskih razgovora jugoslovenske diplomatije i predstavnika NATO i UN.


Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Ja oekujem sada kada se vratim tamo .... (ne uje se) da oni to nama izloe i da
postave novi stav, novo pitanje da li toprihvatamo ili ne, mi emo naravno delovati
u skladu sa papirima i u skladu sa dokumentom i sa deset taaka i trai emo da
nam daju pauzu.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
65

VOJNA TAJNA 1. deo

Ti kai molim te da je Atisari razgovarao i sa mnom i da mi nikakve druge zahteve nemamo to sam ja ponovio Atisariju ve da se samo potuju odredbe koje su u
papiru njihovom, a na parlament prihvatio i nita drugo. Atisari je onda traio da
se mi ujemo sutra ujutru, da on vidi koju varjantu moe da predloi. Eto to, a on je
mislio da li da se napie pored ovoga to sam ja inae njemu predloio da se napravi
taj tehniki dokument koji e se odnositi samo na va usklaeni plan za povlaenje
i poetak i jedno zajedniko pismo Savetu bezbednosti u kome e se rei da zbog
znaaja problema koji se reava i to pre ureivanja pitanja koja se tiu mira na Kosovu, za koje je Savet bezbednosti nadlean, da mi molimo i jedni i drugi da Savet
bezbednosti to pre donese tu Rezoluciju. O tome se naravno konsultuj i sa Rusom,
jer valjda je i on strana koja u tome treba da se neto saglasi, a mislim da ovakvo jedno pismo to je Atisari pomenuo kao nekakvu mogunost da upute obe strane Savetu bezbednosti da se to pre donese Rezolucija Saveta bezbednosti nama ne znai
nikakvo odstupanje od dokumenta, jer u njemu ne bi smele da budu opet sadrane
bilo kakve aluzije ili pominjanja bilo ega to je mandat Saveta bezbednostir
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
(Ne uje se).
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ne nego vi tamo i jedna i druga strana, da primer varjanta da vi uzmete kao
(strani jezik) samo ovaj deo koji se tie plana povlaenja i da taj plan moe da pone da se sprovodi a da se obe strane znai shvatajui znaaj to skorijeg postizanja
celovitog mira i to skorijeg donoenja Rezolucije da se obrate Savetu bezbednosti
znai predstavnici koji pregovaraju sa molbom da to pre pristupi izradi Rezolucije Saveta bezbednosti. To je jedan apel da se to pre donese Rezolucija. Nama isto
odgovara da se to pre donese Rezolucija i ako budete to pismo denisali a ti si
konsultuj sa ivadinom ja u ga obavestiti o svemu ovome ili sa mnom nije bitno,
pa emo moda moi tu varjantu da naemo. Mora da im objasni jednu stvar apsolutno naa delegacija,odnosno vi niste se pojavili ni sa kakvim zahtevom i niste
se pojavili ni u kom pogledu na koenju bilo kakvog reenja i jedino to mi traimo
to je da to to vi uradite bude u skladu sa dokumentom koji je naa Skuptina usvojila na njihov predlog i nita drugo, tako da ne moemo nikakve trupe da primamo
i ... zato to jednostavno trupe koje su (strani jezik) ne postoje i nad vas. Neznam
da li ti je jasno?
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Jasno mi je potpuno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
To je jedina stvar, a inae ako oni budu dovoljno energini i pametni oni e imati
Rezoluciju za dva dana. Prema tome, povlaenje naih trupa poinje, ali e ono biti
u treini posla ili u etvrtini posla kad imamo Rezoluciju a onda ovi mogu da pone
66

VOJNA TAJNA 1. deo

da ulaze za na narod je vano da oni budu (strani jezik), jer to smo narodu rekli ne
moemo narod da slaemo. Ne moemo da kaemo narodu, mi smo napisali da e
doi pod okriljem UN ali smo se sada dogovorili da mogu da dou i bez okrilja UN,
ako dou bez okrilja UN oni nee ni drati Savet bezbednosti. Rubin je ve izjavio
ako si itao u dananjim Novostima da ustvari Savet bezbednosti i ne treba.
Ima u dananjim Novostima Savet bezbednosti i ne treba Rusi ako budu hteli da
s nama pregovaraju kasnije da i oni uestvuju mogu, ali tu mora da bude zna se ko
komanduje itd. Savet bezbednosti nama i ne treba, to je on rekao. Meutim, Savet
bezbednosti nama treba, jer mi smo celu stvar zasnovali na Savetu bezbednosti. Kako god on odluio, na kraju krajeva ja sam njega i podsetio molim vas jel ste nam
rekli kada bude Rezolucija da emo mi imati pravo da kaemo svoje primedbe a da
e onda Savet bezbednosti biti sudija, ali mi emo prihvatiti svaku odluku Saveta
bezbednosti. Prema tome, mi nemamo nikakve iluzije o tome da ta odluka nee da
bude brilijantna po nas kao to ni ovo nije bilo brilijantno po nas, ali je jedna stvar
ista sve obaveze koje mi preuzmemo mi emo poteno izvriti. Mi nismo laovi
niti bilo ta.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Jel ja da saekam da vidimo kako e ovo da proe, pa da onda dam izjavu novinarima ili da odmah izaem pred novinare? (Ne uje se).
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Kai u vezi sa tim stavom razgovao je Atisari sa predsednikom, predsednik samo i mi nemamo ni jedan drugi prilaz osim prilaza koji je u dokumentu, a prilaz
u dokumentu je da trupe mogu ui pod okriljem UN i nita drugo i ti mu ponovi
jo jednom nae instrukcije pa da tu stvarno budemo potpuno identini, instrukcije vas kao delegacije su da u svemu pregovarate i doete do tih vaih tu reenja.
Vama je jedini mandat papir koji je usvojio parlament, nikakve mi (strani jezik) nemamo ovde da neto od njih traimo niti imamo neke dodatne zahteve. Oni imaju
dodatne zahteve, jer ako pie (strani jezik) to je ono to pie u dokumentu mi samo
insistiramo na dokumentu i nita drugo i da je Atisari sada uzeo da razmotri ideju
da mi idemo na neki tehniki sporazum koji je potpuno u skladu sa dokumentom,
znai mi nemoemo primiti trupe koje nisu pod (strani jezik) jer smo celom naorudu objasnili.
Ja sam rekao i njemu mi nemamo nikakav politiki manevarski prostor da to
uinimo, jer u dokumentu pie (strani jezik) politiki mi nemamo taj manevarski
prostor i on kao politiar to treba da razume, ali on je rekao da e razmisliti da se
mi obostrano to e rei te dve delegacije idite na tu varjantu, varjantu koju on sada
ispituje da idete na ovaj tehniki sporazum koji za vas nije sporan, naravno ako ste
ga usaglasili
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Tehniki smo mi usaglasili nego oni uz tehniku non stop dodaju politiku
67

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
E pa to ne moe se tehnikim sporazumom reavati politiko reenje, to treba
da rei Savet bezbednosti.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Samo trpaju .... (ne uje se)
Predsenik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Atisarijev predlog objasnio sam mu da on u onoj meri u kojoj omoguava da
bez (strani jezik) dou snage je ponitavanje ovoga dokumenta najkrupnijeg politikog elementa dokumenta i on je onda rekao, evo razmotri u ja ideju da se onda
obe strane obrate, kad napravite taj tehniki dokument da imate jedno pismo naprimer Savetu bezbednosti gde moli te da se to pre donese Rezolucija o Kosovu,
imajui u vidu potrebu to pre uspostavljanja mira.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Ja sam upozorio nemakog generala da oni .... dokumenta, da ne guraju politiku
koja nije dogovorena dokumentom.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Sada moe .... samo da kae tampi da vesti koje sluamo nisu tane jer mi nismo traili nikakve pauze za nikakve konsultacije naprotiv svaki put oni trae neku
pauzu, a mi nemamo nikakav drugi stav nego samo da se sprovede dokument koji
su nama Atisari i ernomirdin doneli koji su napravili zajedno sa Talburtom koji
smo mi prihvatili i koji elimo vrlo u dobroj meri da realizujemo i to je sve, ne ulazei u specikacije, ali to treba i zbog nae javnosti ovde
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
.... poto ima tu i predstavnika i iz Skoplja ... (ne uje se)
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Dobro, ali zbog nae javnosti mislim, zato to i ovde po Televiziji samo se govori
da ovi javljaju da mi traino neke taj maute i ljudi su nervozni, zato nai sada nai
prave neke probleme, a nae ne prave nikakve probleme, probleme jedino prave oni,
a Atisari je rekao ove da se ujemo ponovo ujutru, sada e on da pone neke konsultacije i da vidi kako, ja sam mu ovo ponovo objasnio. Kai mu molim vas mi nemamo politiki i manevarski prostor da ponitimo kljuni politiki element iz vaeg
predloga koji smo mi usvojili, a to je (strani jezik). Prema tome, to je jedino to mi
nemamo, mi ne moemo, ne moe ni predsednik kai da izae iz okvira onoga to je
parlament usvojio na njihov predlog. Prema tome, a ta im je problem? Problem im
je to verovatno misle da moe da se odui do donoenja Rezolucije, pa 75 dana nas
68

VOJNA TAJNA 1. deo

bombarduju ja sam rekao Atisariju pa smo ekali da dou do ovoga, da doemo do

nekog mirovnog reenja, pa izvolite donesite sada Rezoluciju brzo, a ne sporo. Nije
Savet bezbednosti u naim rukama, nego u vaim, donesite Rezoluciju odmah to se
nas tie, mi vam nismo smetnja na tome, ali je za nas bitno, da smo se mi dogovorili
o usvojenom dokumentu koji ste vi znai Talbot Atisari i ernomirdin nama doneli
da je (strani jezik) i mi od toga ne moemo da idemo izvan zbog toga to smo to kao
glavni politiki argument objasnili narodu zato ovo sve prihvatamo.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Sve mi je jasno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Tako da nije re o naoj neeksibilnosti, nego o tome da mi traimo, ja sam rekao ja sam iznenaen vi ste ef drave, vi ste doli kod nas predloili nam dokument
pa ja od vas oekujem da vi stojite i dalje iza tog svog dokumenta a ne da predlaete
da se nekim tehnikim sporazumom promeni (strani jezik). Razume, to je politiki element pareselans, koji ne moe da bude promenjen tehnikim sporazumom.
Ja mislim da smo dovoljno jasni, a ovo daj novinarima i kai daj molim vas zbog
toga to se stalno govori da mi neto traimo, mi nismo traili nikakva odlaganja,
mi smo stalno spremni.
Drugo, mi nemamo nikakve zahteve, osim loginog i normalnog zahteva da se
sve to radimo bazira na dokumentu, koji su izrazili Talbot Atisari i ernomirdin a
doneli ga u Beograd Atisari i ernomirdin i da oekujemo da svako taj dokument
potuje i nita drugo. Mi uopte nemamo nikakav apsolutno nikakav zahtev koji je
izvan dokumenta. Nita drugo. Ja mislim da tu moe da se snae sasvim lepo.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Dobro.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Idi ti ovaj je meni rekao da e to ovo nemoj novinarima razgovarali Miloevi
i Atisari itd. nego kada bude sa ovima reci da je Atisari rekao da e sutra zvati, ne
mora ni ovo da objanjava to sam sa njim razgovarao, da e sutra zvati ujutru
predsednika Miloevia da je razgovarao da razmilja o nekoj mogunosti da mi
zajedniki traimo da to Savet bezbednosti ovo jer oigledno razume nunost potovanja ove take 3. (strani jezik) pa da mi zajedniki zamolimo Savet bezbednosti
da to pre donese tu Rezoluciju, to nama naravno odgovara da to pre donese
Rezoluciju, ali u tom pismu ne moe opet da bude nikakvo reenje, koje preudicira
Savet bezbednosti, nego samo jedan apel da se radi to bre. Mislim da razume
dikstinciju, jer ne moemo sada u to pismo da preselimo ovo drugo, ovo to ne moemo da prihvatimo u ovome.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
69

VOJNA TAJNA 1. deo

Jel mogu da Vam se javim sutra ujutru?

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ma javimi se u svako doba kada je neophodno, ali molim te otkloni ovo da ne
ispada da smo mi ti koji trae neke tajmaute. Moe i pre nego to poete na razgovore, kai molim vas vidim da po novinama ide da mi traimo stalno neke pauze to
nije tano, mi ni jednu pauzu nismo traili. Drugo, mi nemamo nikakve zahteve,
naa je puna spremnost da sve zavrimo mi se jedino drimo dokumenta koji su izraditi Talbot Atisari i ernomirdin u Bonu i oekujemo da se taj dokument potuje.
To su jedine te dve stvari, nita drugo. Zdravo Neboja.


Gospodin Zoran Lili je u svom svedoenju u Hagu potvrdio da se primirje,
odnosno mir, sa NATO mogao postii jo u maju, ali da je izostala politika volja s Miloevieve strane. Ne treba mnogo mudrosti da bi se sabralo koliko ljudskih ivota bi bilo spaseno da je kojim sluajem sporazum postignut u to doba.
Upravo najvea razaranja imali smo u kasnijoj fazi rata.
Intenzivni pregovori o zavretku sukoba bili su tek poetkom juna 1999.
godine. Zanimljivo je da kontakti sa Zapadom nisu prestajali sve vreme bombardovanja. Ovoga puta suoen sa strahovitim razaranjem, uz opomenu da bismo mogli pretrpeti ogromne gubitke od aerosolnih bombi, Slobodan poinje
zavrnu fazu pregovora.


Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Ma javimi se u svako doba kada je neophodno, ali molim te otkloni ovo da ne
ispada da smo mi ti koji trae neke tajmaute. Moe i pre nego to poete na razgovore, kai molim vas vidim da po novinama ide da mi traimo stalno neke pauze to
nije tano, mi ni jednu pauzu nismo traili.
Drugo, mi nemamo nikakve zahteve, naa je puna spremnost da sve zavrimo mi se
jedino drimo dokumenta koji su izraditi Talbot Atisari i ernomirdin u Bonu i oekujemo da se taj dokument potuje. To su jedine te dve stvari, nita drugo. Zdravo Neboja.
Ambasador
NEBOJA VUJOVI,
Hvala lepo. Prijatno
Potpredsednik AINOVI
Zdravo Pavke, pa dobro ovo ja mislim da ti ne ide na taj miting i da danas su
tamo Mini i Gorica treba uticati na sve da se tamo nita ne mitinguje nego da
se radi pr vo je vazduna opasnost mogue da se naprave u zadnji dan gubici i to
17. Milomir Mini i Gorica Gajevi, funkcioneri Socijalistike partije Srbije
70

VOJNA TAJNA 1. deo

jednostavno ne sme da se dozvoli, ali zna kakvi su oni umesto da se ne brani na

drugi nain nego razgovori na politiki nain skupovima ali odgovornih ljudi, da se
odgovorni ljudi ne izmiu pa da nam podmeu na miting civile, ene i decu.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Bio je kontakt sa Vaingtonom, to se tie ove pre svega ove take lana 2. take
2. gde se govori o ova reenica da kanjenje dolaska ovih meunarodnih snaga ne
moe da bude razlog za kanjenje naeg povlaenja. Smatramo da oni sebi daju pravo na kanjenje i da zbog toga ta reenica treba da ispadne i ovi u Vaingtonu se slau sa tim da se tu drukije stvar kae jer ovde se kae ulazak meunarodnih snaga
bezbednosti KFOR na Kosovo e biti to je bolje mogue sinhronizovan sa faznim
povlaenjem snaga SRJ da bi se eleminisao bilo kakav bezbednosni vakum. Mi insistiramo ne da bude sinhronizovano to je vie mogue nego da bude u potpunosti
sinhronizovano sa faznim povlaenjem snaga SRJ da bi se eliminisao bilo kakav
bezbednosni vakum. Znai ne da bude to je mogue vie sinhronizovano nego da
bude potpuno sinhronizovano a to pie i u Rezoluciji SB. Ako on to sebi ostavlja to
znai da u sluaju kanjenja njihovog a ako smo mi obavezni da ga ne ekamo mi
moramo prilikom izlaska da povedemo stanovnitvo i Albance i Srbe i Turke i sve,
jer oni e pr vo da ubiju te Albance zato to ih nisu sluali. Znai to objasnite i u tom
smislu kaite da smo imali kontakt sa Vaingtonom i da se oni slau da se to mora
da nae bolji jezik za to. To je jedna stvar.
Pod paragraf a) gde kae da ovo to je novo jutros dodato da e suspenzija e
se nastaviti dok se izvravaju obaveze i dok SB ne donese Rezoluciju u roku od 24
sata. Mi to ne moemo da prihvatimo zato to bi to znailo da smo mi saglasni da
oni nastave da nas bombarduju. Oni hoe to da iskoriste da pritisnu Ruse i Kineze,
meutim to je njihova stvar mi smo onda saglasni da nastave da nas bombarduju
iako to nije naa nadlenost, iako se to ne odnosi na nae obaveze i tu recite pr vo
to nije u skladu ni sa beogradskim sporazumom ni sa G8 ni sa Rezolucijom, jer ne
postoji fazna suspenzija. E sad molim vas gore se vratite na lan 1. ali je isto na ovoj
strani poslednja taka b). Generale zvaemo vas opet. Zato Vujovi nije tu?
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Vujoviu, evo sad sam imao dugi razgovor sa Ahtisarijem. Pre toga je Bojan
imao razgovor sa Parduom. Pardu je rekao da ovo mora da ostane da bi se ubrzalo
na kraju druge strane da bi se ubrzao SB, mi smo odluili da to ne prihvatimo zbog
toga to bi time mi bili saglasni da nastave da nas bombarduju posle 24 sata ako SB
ne donese, ali to smo razreili sa Ahtisarijem i on je predloio formulaciju i on e
sad njima da se javi. to se tie da idemo redom. Pr vo to se tie take 2. tu bi ova
reenica ... ulazak meunarodnih snaga bezbednosti bie u potpunosti sinhronizovan (tumaenje sporazuma) na stranom jeziku (prevedeno).
Ove dve stvari koje smo rekli one su dogovorene, njih samo unesite i moete
da potpiete.
Ambasador VUJOVI
71

VOJNA TAJNA 1. deo


BOJAN BUGARI
Razgovarao sam dva puta sa njim. Jedino to je rekao da e verovatno e ponovo zvati da je sve preneo na visoki, najvii nivo, znai razmatraju to i da e izai sa
nekim novim tekstom.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ja sam se sad dogovorio sa Ahtisarijem. On je predloio poto je shvatio da je
ovo suludo jer ispada ni ovih 11 dana to imamo ispalo bi da mogu da nastave bombardovanje posle 24 sata ako nema Rezolucije i Ahtisari je predloio a ja prihvatio.
Eto to je sve.
BOJAN BUGARI
Mi smo kae shvatili da je to reenica koju ste vi predloili. Tu mora da se pojaa, mora da bude hermetiki zatvorena granica, ne samo kontrola. On je rekao da
e dati novi predlog.

Ministar
BORA MILOEVI
Maral Sergejev je izjavio da e posle toga ruski kontingent biti od 310000 i da
je Stepain govorio o 5000 i da e to kotati Budxet 150 miliona dolara.
Ministar
IVORAD JOVANOVI
Znai toliko vrede ruski interesi na Balkanu. Nadamo se da smo promenili na
bolje, ali smo promenili sami. Ostavljamo njima, nisu nas pitali ni ta su u Bonu i
gore u Kelnu radili, nisu nam ni rekli, nisu nas ni udostojili, brau svoju da do ovoga
asa obaveste o minimalno ta su to postigli o sudbini Srbije. Ako su tebe obavestili
onda si ti kriv to nisi javio. Tebe u da pozovem na odgovornost to nam ne prenosi verno ruske stavove. Onda ako te ne pozivaju nemoj da se sekira da bi te informisali ta su dobro uradili za Jugoslaviju i za svoju brau u Kelnu i u Nemakoj.
Za tvoju informaciju ja sam razgovarao sa gospodinom Ivanovim uoi razgovora o
Nacrtu rezolucije, on me udostojio toliko da e da me obavesti o rezultau, do ovoga
asa nije me obavestio. Ne znam koji je to nain zalaganja za nae interese i za nae
zajednike interese. Mi smo glupi malo, nismo tako esto u kontaktu sa Amerikom
da bismo bili prosveeni, ali ta znai da on obea ministru jugoslovenskom da e
da ga obavesti o rezultatu i da nas u meuvremenu ostavlja da se kuvamo u sosu
koji je on pripremio sa Amerikancima ili je moda zaboravio ta je rekao. Mi smo
mnogo mali razume, ali bilo bi za nas mnogo loe da smo vei za Ameriku nego
za Rusiju.
Ja ti priam kao svom saborcu iz Bilee nemoj ti da zameri to sam tako otvoren.
Mi imamo nerazruivo drugarstvo. To to su nas ucenili i to su nas Rusi ostavili na
suvom da nas NATO ucenjuje to nije plus za istoriju. U Kelnu je dogovoren odreeni
redosled, 6 koraka pored ostalog usvojen je taj redosled neki. Ovo je nametanje jednog novog koraka koji nigde nije napisan dogovoren itd. i Rusija uti o tome a dobro
72

VOJNA TAJNA 1. deo

zna o emu se radi i puta da vidi ta smo mi u stanju sami da izborimo. Sluaj Boro,
ti zna da sam za razliku od tebe ja zalutao u diplomatiju, da meni nije mesto u diplomatiji. Ali Rusija pie jednu tamnu stranicu u svojoj istoriji ovakvim odnosom prema
srpskim interesima. To je mnogo tamna, mrana ili crna stranica. Oni su zaboravili
da praktino dva ipo ako ne tri meseca na narod ubija neprijatelj. I Rusija sarauje u
opravdavanju tog ubistva kroz ovakvu Rezoluciju. U procepu smo Boro. Znamo mi
ta i kako ali smo mali bez iije pomoi, bez iije podrke.

PREGOVORI SA AHTISARIJEM
Za stvar mira nije nikakva tua rtva dovoljno velika.
Karel apek
Razgovor naeg ministra ivorada Jovanovia sa ambasadorom Borislavom
Miloeviem u Moskvi zapravo je kolski primer kako se ne vodi politika u 21.
veku. Takav govor trebalo bi proitati svakom diplomati poetniku uz objanjenje da emocije moramo da izbacimo iz sfere diplomatije. Nismo mi bili ti koji
smo odreivali ta su ruski interesi i koliko oni kotaju, a veliko pitanje je da li
je u tom trenutku bila i Rusija. Oekivali smo neto to je svima bilo jasno da neemo dobiti. Imao sam utisak da je julovska klika prieljkivala trei svetski rat
zbog sukoba interesa Istoka i Zapada. Nae diplomate se nisu razbudile posle
Titove smrti. Dremali su u uverenju da e virus hladnog rata poput epidemije
zahvatiti planetu. Taj virus je samo harao u glavama naih diplomata, podgrevajui iluziju da smo vani i da e svet ratovati zbog nae izgubljenosti izmeu
realnosti i utopije.


BOJAN BUGARI
Dva puta sam ga zvao on je rekao oko ovog predloga Ahtisarija da se njegovi
efovi dogvaraju formulaciju sa Ahtisarijem. Oko ovog pitanja kontrole granice tu
predlae da naa delegacija da predlog teksta kad ponu ponovo razgovori.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
to se tie ovog( bezbednosnog vakuma i izbegavanje toga) to smo se dogovorili
sa Ahtisarijem. Hvala Bojane
Predsednik
AHTISARI
Sada taj proces u stvari privodimo kraju. Nadam se da emo moi da postignemo rezultate. Shavtam da vai partneri u pregovarakom procesu su ponudili da
prihvate neto ali ne sve od onoga to ste predloili.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
73

VOJNA TAJNA 1. deo

Ne znam ta ne mogu da prihvate od onoga to smo predloili.

Predsednik
AHTISARI
Ako sam to pravilno razumeo oni ele da tekst lana 2, taka 2 ostane nepromenjen. Mislim da oni treba da objasne zato to tako ele. Spremni su da krenu u
roku od 24 asa, da bi se taj bezbednosni vakum izbegao.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da to je va tekst.
Predsednik
AHTISARI
To sam predloio. Na drugoj strani, moj admiral mi je rekao da insistiraju na dve stvari u vezi s tim. Mislim, biu sasvim iskren, da se plae da, ako se kanjenja ne prihvate ili
izostave, da e se jednog dana suoiti sa situacijom u kojoj ete prekinuti povlaenje.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, ali predsednie Ahtisari, imajte na umu jednu prostu injenicu. Kada nameravaju da dou je u potpunosti stvar njihove odluke. Pa, prema tome, ako kasne to
nije naa greka, moraju da preduzmu odgovornost za brzinu razmetaja njihovih
snaga. Ne moemo biti odgovorni zbog njihovog kanjenja.
Predsednik
AHTISARI
Mislim da ovde ne bi trebalo nikoga da krivimo. Moramo biti praktini, gospodine Miloevi. Moje pitanje je, Nemci su me obavestili da, ukoliko se ovaj
dokument odmah danas, brzo potpie, po kratkom postupku, oni e se jo veeras sastati, jer imamo 7.00 sati prednosti u odnosu na NJujork, gde je sada 10.30
asova. Imaemo odluku SB UNa, to, nadam se, i vi elite. Mislim da ne bi
trebalo vie da raspravljamo o ovom tekstu, ve se treba usredsrediti na glavne
probleme.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Vi to mislite da insistiraju na tome da se striktno pridravaju teksta po kome e
njihov ulazak na Kosovo i Metohiju biti u maksimalno moguoj meri sinhronizovan sa povlaenjem vojske SRJ. Ne ele, prema tome rei potpuno sinhronizovan
ili sinhronizovan u potpunosti.
Predsednik
AHTISARI
Zato to e to kotati . Ma, znate, onda e stalno biti rasprava oko toga ta
znai u potpunosti a ta nepotpuno.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
U potpunosti znai njihov dolazk, preuzimanje odgovornosti u zoni odgovor74

VOJNA TAJNA 1. deo

nosti i povlaenje naih snaga. . Ali niko, zato, nee ubijati civile. U taki 3 Nacrta
Rezolucije Saveta bezbednosti, koji je donela Grupa 7 se jasno kae, kao to sam
vam i rekao, itam tekst: sa kojim bi se rasporeivanje meunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu sinhronizovalo . Moj predlog, poslednji predlog vama bio bi:
neka samo ubace tekst Nacrta rezolucije SB UNa u kome se kae da e razmetaj
meunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu biti sinhronizovan, tim je reima to
tako reeno, kao to moete proveriti, imate Rezoluciju pred sobom, neka se koriste jezikom Rezolucije, bez sinhronizovan u potpunosti, bez minimuma ovoga
ili onoga, samo da ubace ono to stoji u Rezoluciji., sa kojim bi rasporeivanje
meunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu bilo sinhronizovano. To je taka 3
Rezolucije Saveta bezbednosti. Neka, prema tome, upotrebe isti tekst. Ako G8
tako postupi, neka generali prihvate jezik G8.
Predsednik
AHTISARI
Na koju se taku to pozivate..
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Taku 3 Rezolucije. pogledajte u Rezoluciju. To je (ita tekst) .. tekst nije jasan,
znate, poslat je faksom., (nastavlja sa itanjem teksta take 3 Rezolucije i dolazi do
mesta u kome se na kraju teksta take 3 kae: sa kojima e razmetaj meunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu biti sinhronizovan). To je jasan tekst Rezolucije.
Ne dodajem mu ni jedno jedino slovo. Traim da jezik Vojno tehnikog sporazuma
bude precizniji, to je i normalno, Tehniki sporazum mora biti precizniji, ali, ak
je i to bolje rei nego bie sinhronizovan u najveoj moguoj meri , u Rezoluciji
to ne stoji. I da kanjenja nee usporiti povlaenje, kau bie sinhronizovan, to
je tekst Rezolucije i to je G8 prihvatio.
Predsednik
AHTISARI
Ali vi ste zabrinuti zbog naina na koji reavaju problem koji imaju, vi takoe
morate uzeti u obzir njihovu zabrinutost da ukoliko bude bilo kakvih malih kanjenja, kaete da se neete povui.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Predsednie Ahtisari, ta to nama znai ako budemo ekali nekoliko asova
ili jedan dan vie u poreenju sa ivotima graana koji dole ive i koji e, ako
niko ne dolazi a mi se povlaimo, jednostavno krenuti sa vojskom i policijom i
otii. Zato izazvati takve nevolje ljudima koji tamo ive vekovima. Je li to glavni
cinj ili ne?
Koji je glavni cilj Rezolucije i svih aktivnosti preduzimanih u cilju pruanja zatite civilima na Kosovu nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti. To je glavni cilj.
18. G8 je naziv za politiku grupaciju osam najrazvijenijih zemalja u svetu koji su imali presudan uticaj na globalnu
politiku kao i na reenje kosovske krize uopte
75

VOJNA TAJNA 1. deo

To je razlog zbog ega jednostavno ne traim naina da izvodim trikove, tu nema

nikakvih trikova, kakavim se to trikom moemo posluiti ako budemo prisutni nekoliko sati vie ekajui, recimo, brigadu koja dolazi da preuzme odgovornost u zoni
odgovornosti, i samo zato da bi bili sigurni da e metani sela unutar tih zona biti
bezbedni. Znamo da e meunarodne snage KFOR zatiti svakog metanina i da nee nikome dozvoliti da ponu da ubijaju stanovnike sela. To je jedino to elimo da
postignemo, nita vie. U Rezoluciji UNa koju je donela grupa G8 se jasno kae
sa kojima e razmetaj meunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu biti sinhronizovan nita vie., molim vas. Sasvim je logino i iskreno to to vam govorim, i ak vie
od toga, to je od apsolutno vitalnog znaaja za bezbednost ljudi. Zato ceh plaati
ljudskim ivotima. To e kompromitovati ak i vau operaciju, ako neko strada ili
bude ubijen zbog tog bezbednosnog vakuma.
Predsednik
AHTISARI
Koliko sam razumeo mog admirala, va predstavnik Ministarstva inostranih poslova, zanemik ministra je na putu za Beograd, da bi se sastao sa vama.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Nisam upoznat s tim.
Predsednik
AHTISARI
Za to e biti potrebno jo 6 narednih asova.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Uopte nema potrebe da doe u Beograd da bi se sastao sa mnom.
Predsednik
AHTISARI
Ali sastanak su otkazali za 9.00 asova sutra. Mogu li, molim vas, vai ljudi da
stupe u kontakt sa vaim generalima iz pregovarakog tima kako bi ovaj vraji Sporazum mogao da se potpie i odluka da se donese.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ali molim vas predsednie Ahtisari, moete li im predloiti samo da se koriste
istim jezikom Rezolucije.
Predsednik
AHTISARI
Pokuau, ali, kao to sam rekao, ja ne uestvujem u pregovorima koji se vode
izmeu NATOa i vas.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da, ali vi ste predstavnik broj jedan meunarodne zajednice, pa vaa odgovornost za ivote ljudi ne moe biti zanemarena.
76

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik
AHTISARI
Preneo sam jedan i on je prihvaen ali ovaj drugi nije. Dozvolite mi da pokuam. Ali dajte ovlaenja vaim ljudima kako bi se postarali da se ova vraja stvar
potpie. Jer to moemo zavriti veeras
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
U redu. Hajde da ovo zavrimo veeras i jednostavno im recite da umesto tog
jezika (sinhronizovan do maksimalno moguih granica), koji je, kao to znate jezik diskusije, a ne jezik Sporazuma. Zato je to u Rezoluciji jasno reeno: sa kojima
e razmetaj meunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu biti sinhronizovan. To
je tako jasno reeno u Rezoluciji. Zato se ne bi jednostavno posluili tim jezikom
Rezolucije u pogledu ovog teksta i tako upotpunosti uskladili tekst Rezolucije sa
tekstom Vojnotehnikog sporazuma.
Predsednik
AHTISARI
Vidite, u potpunosti vas shvatam, i razumem vas sasvim jasno, ali nisam jedan
od onih koji pregovaraju. Preneu ovo dalje bez obzira koliko e imati efekta, ali
dajte da s vae strane uinite sve da ovo zavrimo da oni mogu doi, da ne ekamo
sutranji dan, to je ono to moemo da uradimo.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Hajde da ne ekamo sutranji dan, hajde da odmah postignemo dogovor i potpiemo Sporazum.
Ne verujem da e pomonik ministra inostranih poslova krenuti ovamo bez
prethodne najave, telefonskog poziva ili slino.
Predsednik
AHTISARI
Moete li to, molim vas, da proverite.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Proveriu odmah, ali molim vas, dajte da se razumemo kao ljudi. Da li prihvatate da je to sasvim logino da se koristi jezik Rezolucije koji je tako jasan ..
Predsednik
AHTISARI
Ali ,nije probelem u tome ta mislim da li je to logino ili ne. Vi ste neto predloili, a ja u taj predlog preneti onima koji pregovaraju.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
U redu.
Predsednik
AHTISARI
77

VOJNA TAJNA 1. deo

Ali bih eleo da budete malo eksibilniji, jer druga strana je izgleda u poziciji
da ne prihvati zahtev od 24 asa, to se vama nije dopalo. Nikakve ustupke niste
uinili u tom pogledu.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Nemojte, predesednie, molim vas, pa koliko smo ustupaka do sada uinili, znate bolje od bilo koga na ovoj zemaljskoj kugli. Uinili smo sve mogue ustupke u
interesu mira.
Predsednik
AHTISARI
Dajte da vie ne priamo o tome ta ste uinili a ta niste, molim vas da vaim
ljudima date instrukcije da nastave sa pregovorima kako bi taj vraji Vojnotehniki
sporazum potpisali a Savet bezbednosti doneo odluku veeras.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Odmah u to uiniti, ali koliko sam vas razumeo prihvatili ste obavezu da ete
predloiti da upotrebe iste rei iz Rezolucije Saveta bezbednosti.
Predsednik
AHTISARI
Da, jesam, ali
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
U redu.
Predsednik
AHTISARI
Oni moraju da odgovore da li e moi da ga usvoje ili ne. Za to nisam ovlaen,
u ovom sam sluaju samo posrednik. Ali, havala vam.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
O, gospodine Ahtisari. Vi ste ef drave, vi ste najvii predstavnik, niste posrednik. Vi ste politiar broj jedan koji vodi ovaj sluaj.
Predsednik
AHTISARI
Nemojte da gubimo vreme, moemo da nastavimo na razgovor negde u toku
ove nedelje, dajte da pokuamo da ovaj proces ide svojim tokom.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
U redu.
Predsednik
AHTISARI
Hvala vam to ste prihvatili moj telefonski poziv.
78

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ukoliko budete imali nekih vesti, dobrih vesti, kao to ste rekli, pozovite me,
molim vas.
Predsednik
AHTISARI
Hvala vam.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Kad smo s vama razgovarali, razgovarali smo dole oko sat vremena vezano za
ona dva pitanja. Uveravali smo ih da je to nama nuno potrebno i objanjavali ta
znai 24 asa za nas.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Kae Ahtisari da su prihvatili to. Ahtisari me je sada obavestio da su to oko 24
asa prihvatili onako kako smo se nas dvojica dogovorili da umesto toga to pie u
okviru 24 asa od poetka suspenzije da pie tako brzo da bezbednosti vakum bude
izbegnut. Da li je tano da je Vujovi krenuo za Beograd?

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ne, evo sedi pored mene.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ja sam Ahtisariju predloio a on se sloio da im to predloi, ako nee da prihvate
ovako da e da bude potpuno sinhronizovano da bi se eliminisao odnosno izbegao
bilo kakav (bezbednosni vakum). Ovde smo videli da imamo jako dobar argument
u tome da predloimo da umesto ovoga to oni nee da prihvate ali da bi izbegli
to kod njih pie, a kod njih pie da sebi daju pravo da zakasne pa bi onda narod
poao s vojskom i policijom ili bi pustili da nas pokolju tamo. E poto oni hoe to
pravo da kupuju mi smo njima predloili u razgovoru sa Ahtisarijem da se umesto
toga ubaci ista ona reenica koja ve pie u Nacrtu rezolucije u taki 3. A to kae
da e sa naim izlaskom rasporeivanje meunarodnog sigurnosnog prisustva na
Kosovu biti sinhronizovano. Marjane, vi mora da im objasnite, koliko e kua biti
zapaljeno, koliko e civila da krene. Ja se bojim da oni ne planiraju da puste UK pa
da onda naprave neki masakr. Znai oni su ovu taku prihvatili i to je u redu.
(ne uje se)
Evo u emu je reenje. Da preuzmete tekst iz Rezolucije, taka 3. Rezolucije pie
jasno. Moe Rezolucija da bude preciznija od teksta Sporazuma. Oni ovakav tekst
mora da prihvate ako ne prihvate ti kai mi emo izai pred javnost i rei im. Da bi
civili bili zatieni ne sme biti bezbednosnog vakuma. Rezolucija predvia u taki
3. upravo da bi se to izbeglo. Da kaemo pred svetom, sve smo se dogovorili ali oni
79

VOJNA TAJNA 1. deo

izbegavaju da preuzmu vrstu obavezu da njihov dolazak i preuzimanje odgovornosti za bezbednost civila na teritoriji bude sinhronizovano. Ovde su u pitanju samo
ivoti civila. Ja sam dogovorio da se odmah nastave razgovori i da predlaemo da
se ovde nae kompromisno reenje tako to bi se preuzela tano formulacija koja
pie u Rezoluciji. Ovo je novi predlog koji sam ja sada dao Ahtisariju. Evo vi kaite
ovaj predlog je kompromisni koji smo usvojili umesto ovog teksta. To je napisala
Madlen Olbrajt G8. Oni ne mogu da imaju principijelan razlog da kau da se ne
slau jer su to oni predloili. Onda bi se devalvirao ovaj stav koji pie u Rezoluciji,
da su hteli da ga devalviraju onda bi ga verovatno G8 ..... Ovako G8 lepo kae.
Proverljivo povlaenje sa Kosova svih vojnih, policijskih, paravojnih snaga u skladu
sa brzim ... sa kojim rasporeivanjem meunarodnog bezbednosnog prisustva na
Kosovu e biti sinhronizovan. Tu znai imamo isto. I Ahtisari mi je rekao da se
sastanak nastavi sutra u 9,00
se sastanak nastavi sutra u 9,00 jer va pomonik ministra spoljnih poslova je
krenuo za Beograd da se s vama konsultuje. Zato vam predlaem rekao je Ahtisari
neka odmah nastave razgovore i ovo preciziraju, a ja u zvati Amerikance da se zalaem da se preuzme ovakva fraza iz Rezolucije to je za nas mnogo bolja nego to
ovo ovde pie. I u tome i jeste kompromis. A oni ne mogu da imaju principijelan razlog da odbiju jezik Rezolucije, jer kako e onda sprovoditi Rezoluciju. Bezbednost
civila je glavni razlog donoenja Rezolucije i prisustva vaeg na Kosovu. Mi jedino
to traimo je da vi ulazite sinhronizovano sa naim izlaskom jer na taj nain uvamo ivote ljudi i imovine. Neemo paljevine, ubistva koji je valjda zajedniki cilj da
izbegnemo. Prema tome nama je obraz ist jedino na emu mi insistiramo je da oni
dou na vreme, a oni hoe da pie da oni imaju pravo da zakasne.
Znate kako ja sam profesionalno bankar, to ima kad se preuzme obaveza na bazi
najboljih napora ili kad se preuzme potpisana obaveza koja mora da se izvri, ovo
je potpisana obaveza koja mora da se izvri. Ako se kae bie sinhronizovano, onda
ne moe da kae u meri u kojoj bude mogue, nego bie sinhronizovano ovako kako pie u Rezoluciji. Znai dve stvari su jedna je sutinska a druga je organizaciona.
Ova sutinska tie se ovog jezika o kome govorimo, znai ove reenice i prava na
zakanjenje i druga organizaciona to Ahtisari moli da se odmah nastave razgovori
da se i ova stvar odmah usaglasi na bazi ovog mog predloga to smo se sloili Ahtisari i ja da bi moglo da se potpie i da bi mogao SB ve danas da se odri. Jer sada
je kod nas 17,30 a u NJujorku je 10,30. Prema tome da vi za 23 sata to pitpiete u
NJujorku e biti 2,30 i oni mogu da idu na SB i da to zavre. Zato je on predloio da
se to ne odlae za sutra. Vi sada preko vaeg ocir za vezu recite da je Ahtisari zvao
da je predloio da se odmah nastave razgovori da imamo kompromisno reenje i
da smo mi spremni da doemo da nastavimo razgovore na bazi tog kompromisnog
reenja vratite se tamo i ubacite reenicu iz Rezolucije koja nama potpuno odgovara. Jel se vratio Vujovi sa tekstom Rezolucije? Dajte mi ga.
Jesi li naao taku 3. Znai nema relativizacije u smislu maksimum ... to je
ono kao u bankarstvu potpiee (znai nema obavezu). Kad si potpisao onda si
potpisao i tvoja obaveza ide. Da li ti je jasna strategija? Oni apsolutno ne mogu da
izbegnu jezik Rezolucije. Treba da kaete mi sad ne moemo da primimo krivicu
80

VOJNA TAJNA 1. deo

na sebe. Mi izlazimo pred javnost i reiemo im. Ovo je jedno vano pitanje od
koga zavisi bezbednost civilnog stanovnitva. To je glavni razlog Rezolucije i vaeg
prisustva. Vi neete da prihvatite ono ak to Rezolucija nalae da mora da bude sinhronizovano sa naim povlaenjem vae dolaenje da bi ljudi bili bezbedni i da niko
ne bi palio kue ili ubijao civile. Nama e savest da bude ista, a vi izvolite objasnite
meunarodnoj javnosti zato ne prihvatate obavezu da budete sinhronizovani, pa
to je Olbrajtova napisala Rezoluciju, a oni nee ni njen jezik da prihvate. To je jezik
G8 koji je uao u predlog Rezolucije i mi onda normalno izlazimo s tim. Niko nama to nee da zameri.
Prema tome oni to treba da prihvate. A ovo organizaciono bez obzira to ste se
dogovorili za 9,00 kaite zvao je Ahtisari i imamo kompromisno reenje, Ahtisari
je predloio da to kompromisno reenje reimo odmah da bi SB mogao odmah da
se sastane popodne. Prema tome sad je tamo 11,30. Ako vi zavrite za naredna 3
sata, znai SB moe biti u 5,6,7, ali imae potpisan sporazum. On verovatno s njima
razgovara i on je zato imao za mene zahtev kae evo da uradimo na bazi tog kompromisnog reenja da se preuzme to to vi predlaete kako pie Rezolucija vi njemu
kaite mi imamo kompromisan predlog o kome smo razgovarali sa Ahtisarijem i
on je predloio da ne odlaemo sutra za 9 zbog mogunosti da se SB odri po podne po njujorkom vremenu i imamo kompromisan predlog koji moemo odmah
da usaglasimo i doite tamo i ubacite na odgovarajui nain ovaj tekst Rezolucije.
Ali onda mora da se izbaci ovo njihovo pravo na zakanjenje. Evo Ojdani da ti da
neku sugestiju.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Neboja, poto je sasvim normalno da ova reenica vezana za kanjenje mora
biti brisana onda u kontekstu ove reenice prethodne koja je preuzeta iz Rezolucije
smatram da moe da ostane sledea reenica. Kanjenje razmetajem meunarodnih snaga podrazumeva promenu za toliko vremena termina povlaenja snaga SRJ
u odnosu na plan. Ovo malo sada blie odreenije ta to znai sinhronizacija. Evo
predsednik kae da ne treba dodavati.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Vidi Neboja ja mislim da e istije da bude i lake branjivo argumentima ako
ide samo isto tekst Rezolucije i onda oni to ne mogu da odbiju. A to naravno
podrazumeva da se i brie ovo njihovo pravo na dilej. Znai pre prava na dilej ovaj
tekst iz Rezolucije brie se reenica o kanjenju i onda ostaje isto da je to sinhronizovano.

generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Sve su konsultacije i ubeivanja izvrena, tako da bi trebalo da ovaj tim to sve
okona da se potpie ovaj Sporazum u toku noi. Ja mislim da ne bi smeli da omanu, ne ovi, ti nai nego oni s kojima smo izvrili dogovore, razgovore i argumente
81

VOJNA TAJNA 1. deo

koje su pruili za neke neprihvatljive stvari koje su bile posle tamo.


Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Generale ta ima novo?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ja sam gledao deo dnevnika, nee uzeti ni pedlja dok na UN se ne zakljui, a posle nae je, video sam da su i ovi na univerzitetu i ovi nai u partiji itd. to je dobro,
dobro su to uradili. Kae mi ovaj va sekretar da su oni imali jednu pauzu pa su se
vratili u 06,00 dole.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Verujte ja nisam ga ni pripitao, ako vam je tako rekao tako je.

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
I da im se sad prikljuuje i Obrad Stevanovi, oni su od 56 imali pauzu, pa
su u 6,00 krenuli opet prema Kumanovu, oni su verovatno...
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Sad stvarno nema razloga ni jednog da se to noas, veeras ne odradi.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Jel imamo nekih izvetaja, ovi kau na TV da je bilo nekih estokih udara po
Kosovu, ja neto nemam taj utisak po onim izvetajima.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Nema, evo sad da vam kaem ta je bilo dole. Dole je bilo etiri dejstva i to
tamo po selu 0549, 76ti put, pa kod sela Kosovica po poloaju iste brigade moje
nekadanje. Ima po istom selu, 2 projektila na Dragau i Plajnika, sa 5 projektila
SO Draga, poto je to malo izolovano, a ono stanovnitvo je tamo dragako naklonjeno i Goranci su to. Samo znai praktino ta 4 puta sa 4 udara. Uglavnom sve su
to rasporedi jedinica. Posledice su nepoznate eventualno ako je to je pojedinano.
Uglavnom svi se momci dre.

Ministar JOVANOVI
Da li moemo da se vidimo?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Nema teorije, ali imam ja odmah molbu. Vi ste dobili zahtev kta 3.A, jedan
82

VOJNA TAJNA 1. deo

zahtev vezan za upuivanje ovih nadlenih strunjaka za sistemska i statusna pitanja, tu bi se ukljuili i predstavnici iz Pravne uprave i iz Graevinske i Personalne
uprave da se sagledaju sva ova pitanja, poto se moraju hitno odraditi i oni bi morali sutra da krenu, pa vas molim to u da iskoordiniram, koga da pozove general
Matovi, da utvrde vreme polaska i da se reguliu sva ostala pitanja da odu dole, da
se stave na raspolaganje da sve te probleme sagledaju, da dou sa predlozima reenja i odmah reavanje, mi moramo otpoeti brzo izvlaenje.
Mi smo raspisali konkurs da se jedan broj MUPovaca izraava elju da bi
preao kod Vojske i formiramo jedan specijalni bataljon Vojne policije i dajemo
im uslove priblino onim tamo tako da oekujemo jedan odliv iz MUPa, ljudi su
izrazili da bi bili spremni da preu iz MUPa ako im neko garantuje odgovarajui
status a posle toga kad proe to to je sada aktuelno oni bi se mogli vratiti u MUP
i nema nikakvih problema. Poto su oni naprevaru odradili to to su odradili tu
nas zakon titi. Onog trenutka kada se oni demobiliu odmah ih uzeti na ratni
raspored, ali ja verujem da ima samo ljudi koji su otili a ima i ratni raspored u
vojsci.

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Zvao je sad ivadin da je Vujovi zvao sa njihove teritorije mobilnim i da su
potpisali i da idu sad Marjanovi da odri konferenciju za tampu a ja sam rekao da
neka i Vujovi posle Marjanovia neto kae u ovom spoljnopolitikom smislu
to bude trebalo. Ali Marjan naravno glavnu re da odri i tako. Eto to sam hteo da
vam javim sad mi je javio Jovanovi. Znai ako su potpisali, to znai Marjan ne bi
potpisao da nisu uglavili ono. Znai da su prihvatili na stav.

generalpukovnik
Neboja Pavkovi
Zdravo generale.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Potpisano je. Danas su ceo dan borili, borili se to su mogli promeniti. Vojska e
zajedno sa carinskim i drugim organima da vri kontrolu graninih prelaza i da se
granica, samo nije napisano.
Predsednik Srbije
MILAN MILUTINOVI
ta se deava?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Potpisano je. estitam na ovoj pobedi.
19. Svetozar Marjanovi, (u argonu su ga zvali Marjan), generalpukovnik VJ, potpisnik Kumanovskog sporazuma,
zamenik naelnika Generaltaba VJ za koga je vezana afera dobijanja izuzetno vredne vile u Uikoj ulici na Dedinju
posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma
83

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Generale, dajte nek vam kae Pavkovi kad oni planiraju poetak povlaenja jer
ne bi mi trebalo na vrat na nos nita da radimo.
Sporazum je potpisan, treba bar 24 sata da vidimo i pripremimo se ja ne bi preterano urio na vrat na nos. Neka tano isplaniraju i neka vas
obaveste da vidimo kad oni misle da pone, oni bi trebalo da sa ovima usaglase
neki rokovnik kad nai poinju da povlae jedinice iz ove zone 3 posle kolikog vremena ovi objavljuju da je bombardovanje suspendovano.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Mi zonu 3 ne moemo jel tu dolaze Rusi. Oni se nisu ni spremili, ni doneli odluku a kamoli da dou.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Mogli bi da dou, sad je Sergejev rekao od 210.000, sram ga bilo, sram ga bilo,
ta da radim, neka dou, nek Krga se povee sad s njima, neka se uje, neka nam
odgovore jesu spremni da odmah dou. Dajte vi nalog da se proveri kad oni dolaze.
Vidite da vidimo da se iskonsultujemo kako su ovi planirali da li e to sutra poeti
i da li e sve da bude ok, mislim da vidimo dinamiku. Samo hou da vam skrenem
panju nemoj na vrat na nos da bude neka teta, nego sa punom merom brige o
ljudima, sredstvima sve po planu i solidno, nita na brzinu.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ja sam uveren ono to sam procenjivao, da oni nisu spremni za ona vremena
koja su nama dali da mogu da uu da bude sinhronizovano.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Moda su nai malo popravili vremena, videemo. Jer Pavkovi kad budete na sigurnoj vezi onda vidite ta i kako. Mi ne moramo da urimo s poetkom sada kada je
ovo potpisano. Ja mislim da niko nije lud da nas bombarduje, ali videemo da se pone
prikupljanje da taj D mora da bude u potpuno iskorien, a ne da kaemo sutra nam je
dan D a na D+1 znai prekosutra zona 3 je ispranjena, nego onda je prekosutra je dan
D, mora da bude da se dan D pokrene od lepog vremena i jasnog dana i od ujutru da
bi oni mogli u toku dana da verikuju i da saopte da je ovo skinuto, onda smo
potpuno sigurni, sve to treba imati u vidu. Ja mislim da e i Marijan dati neku dobru izjavu. Svratiu ja do vas.

Potpredsednik AINOVI
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
84

VOJNA TAJNA 1. deo

Gospodine potpredsednie dugujete mi pie da vas izvestim da je potpisan sporazum. Jel su neto prihvatili od ovoga? Znai on sa onim ovlaenjem koje ima.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Spavajte mirno noas. iveli.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Rusima smo predloili, vidi da ovi tek donose odluku ..... pitanje da li e to tako
SB tako prihvatiti, znai on e veeras zasedati kako sam ja shvatio. I ne mogu oni
ui poto je sinhronizacija, mi smo se sve vreme za to i boili ne moe ni jedan NATOvski vojnik ui na tlo SRJ sve dotle dok SB ne donese Rezoluciju svoju, ovo je
Nacrt rezolucije koja je prola kroz G8. Znai predsednik je sugerirao da to nita
na brzinu ne uradimo, ali postoji jedna tu objektivna potekoa jer ako Rusi uzimaju onaj deo severno od Pritine, Podujeva i to to je po procenama ovde bilo akd
smo vrili analizu najprihvatljivije oni nisu spremni, jedino da dou sa delom snaga
vazduhoplovom, po danu mogu se spustiti na Surin i neka preuzmu tu pr vu zonu
da bi mi mogli otpoeti. Ako ima taj plan napravljen, ko zna kad e ovi moji doi
sad. Mi jo uvek ne znamo ko dolazi, dok oni ne dou mi se odatle ne povlaimo.
To je zadatak br. 1. Ovo je sloen posao, nismo mi ko MUP, stane, sedne u autobus i
zavrio posao. Dobro Neo. Ko Laza, kai on je mlai od nas, nemoj da zajebava.
Sluaj jeli vie voli orden nego ono, nego orden, to su Klintonove bombone. Priznajem onda kad bude probo. Pozdravi gde je Laza.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Zdravo Lazo. estitam na tome to ste ih naerali da potpiu kako tako prihvatljivo reenje. Boljeg nismo mogli dobiti. Volim ja to to tako kaete idemo dalje,
zahvaljujui samo stoikom podnoenju svega izdralo se. Dobro Lazo. Ajde sa
efom popite po jednu. iveli.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da samo postigli znaajan rezultat na vojnotehnikom planu, da je bila jedna
apsolutno neopravdana agresija,
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Fantastino. To je najvanije da je ispalo dobro, a sad mi reci molim te je su li
prihvatili ono nae? Sve. Odlino. Znai nema vakuma nigde. Jel oni mogu da odre tu dinamiku od 11 dana.
20. Laza General pukovnik Vladimir Lazarevi, proao vojniku karijeru od komandanta Pritinskog korpusa do
Pomonika NG VJ. Optuen pred Hakim tribunalom za zloine na Kosovu i Metohiji
85

VOJNA TAJNA 1. deo

Kau da mogu da odre dinamiku od 11 dana. Znai sve je isterano to smo

traili.
Ti si pametan samo sam video da si bio umoran. Da li ste precizirali kad bi mi
trebalo da ponemo sa povlaenjem. ta manje od 24 sata? Inae dobili smo iz Kelna vest da je G8 odluila da bombardovanje prestane i da to uputi SB, a kada da li
je general Marjanovi precizirao kad bi mi trebalo da ponemo sa povlaenjem. A
kada je dan D koji treba da pone povlaenje iz zone 3.
..... Sutra treba da pone.
Shvatam. Ima li jo kakvu informaciju da mi da?
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ova dvojica idu Amerikanac i Ahtisarijev admiral u Rusiju jer su uli da Rusi
hoe 10.000 trupa da alju.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Sutra je dan D. Sutra treba da pone povlaenje. Dobro Neboja. Znai ako oni
kasne mi ... Dobro, vai Neboja. Samo da ti kaem sada sve smo ubacili ak smo
ubacili i odredbu nismo vas pokretali, i odredbu da ovi ukoliko kasne se ovo prolongira i da je sutra D+1, kad poinje
povlaenje ono, ubacili smo i odredbu da tada posle 3 sata, zapisano da je terminejn 11 dan. Isplatila se upornost. E pa tako. ta je puca se. Dobro, da ne pogine
neko.

POVLAENJE VOJSKE
I NARODA SA KOSOVA I METOHIJE
Nikad ovek ne stigne tako daleko
kao onda kada ne zna kuda ide.
Bizmark

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Generale Marjanovi na vezi.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Zdravo Marjane i estitam. Ima li ta posebno. Da ostane Blako tu. Dobro.
Ne, ne, imamo mi koncept naeg nareenja, samo da se pozove na Plan prema
odluci komandanta armije, sva ostala pitanja mogu odavde da se deniu, ja imam
koncept nareenja, poto sutra treba da se krene ja ga mogu noas poslati. Dobro.
Prema planu koga ste zajedniki sainili. Prihvatam Blako neka ostane, pr vo se
86

VOJNA TAJNA 1. deo

naspavaj, pa kad se naspava onda kreni.


Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Jel bilo teko da ovo prihvate? Ali prihvatili su sve. Bitno je da ste vi odlino obavili posao, ja vam estitam generale.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
uo si estitku predsednikovu, ja se pridruujem jo jedanput.
Ajde Blako estitam. Sad idemo u nove pobede. Postupite po dogovoru. Ja u
sada pozvati urina da radimo. Bie u toku noi dostavljeno. Evo Marjana na TV
pa predsednik hoe da ga slua.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
To emo svim jedinicama poslati odmah. To znai iskljuuje se bilo kakvi sukobi sa ... Jeste li vi o tome diskutovali da ne bude ... Samo dva bataljona. Jedan divizion i jedan bataljon. Razumeo sam te. Sretno i odmaraj.

generalmajor
SLOBODAN LAZAREVI
Izvolite gospodine generale
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Lazo sluaj molim te, po liniji komandovanja pokuaj da utie koliko se moe
da se bilo kakvo izraavanje raspoloenja, otvaranje vatre odmah prekine. Dobiete
nareenje da se ne bi otvarala vatra da izazivamo ove budale. Ali pretpostavljam
da i dole toga ima naveliko. Stareine treba staviti na noge da obiu jedinice i da im
kau da je potpisan sporazum i da sutra poinje povlaenje a noas e biti samo naleti avijacije koja nee dejstvovati, a zvanino obustavljanje tri sata 23 sata nakon
poetka izvlaenja pr vih delova snaga. Ja u poslati formalno to.

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Sad se javio Klark. Pre desetak minuta i on kae s obzirom da je potpisan sporazum, suspendovana su dejstva ali oekujemo i od vas istu suspenziju dejstava
prema OVK jer svet posmatra ta se deava i ve znate njegovu priu. Zamolio da
i vama prenesem.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Takvo nareenje smo izdali onog trenutka kada smo potpisali Sporazum. Takvo
nareenje smo ve poslali svim sastavima sem ako nas napadnu. Znai suspendovao bombardovanje. Izvesti ga tako
87

VOJNA TAJNA 1. deo

general
VESLI KLARK
Dobro jutro, govori general Klark.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Dobro jutro, govori pukovnik Jovanovi iz kabinete naelnika G, generala Ojdania. Traili ste da vas ovog jutra zove.
general
VESLI KLARK
Da, jesam. Imam vanu poruku za njega. NJegovi vojnici moraju smesta poeti
da se povlae i da se du abanske granice uspostavi prekid vatre da bi NATO mogao da obustavi napade iz vazduha. U redu.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Da, u redu.
general
VESLI KLARK
Kad se najbre moe oekivati pokret jedinica VJ.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Danas popodne e poeti pokret jedinica prema planu.
general
VESLI KLARK
Morate krenuti ranije pre podneva, da bi to moglo da se verikuje.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Uiniemo sve to je u naoj moi da krenu to je pre mogue, ali prema postojeem planu, planirali smo da to bude oko podneva, ali uiniemo sve.
general
VESLI KLARK
U redu. A kada e prekid vatre biti uspostavljen u zapadnom delu Kosova i Metohije?
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Gospodine, to se nas tie, general Ojdani potvruje da je sino, odmah nakon
potpisivanja Sporazuma, izdao sva neophodna nareenja naim jedinicama da prestanu sa izvoenjem svih dejstava. Saekajte, molim vas. U isto vreme, dobili smo
obeanje s vae strane da e uticati na albansku stranu, kao i na UK ,da prestanu
sa izvoenjem provokativnih akcija usmerenih protiv naih jedinica.
general
VESLI KLARK
Da to upravo i radimo.
88

VOJNA TAJNA 1. deo

pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
U redu. Saekajte. Posebno smo zabrinuti za one jedinice koje se nalaze du
granice sa Albanijom, pa vas molimo da upotrebite sav va autoritet da bi ovakva
dejstva prestala.
general
VESLI KLARK
U redu. uradiu to odmah sada. A vi morate upotrebiti svoj da bi se obustavila
dejstva specijalne policije.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Da, gospodine, razumemo.
general
VESLI KLARK
Zvau vas s vremena na vreme. Voleo bih da u to vreme budem u mogunosti da
saznam kako napreduju vae jedinice u povlaenju . Prvi poziv e uslediti u 10 sati.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Da, gospodine. Prihvatamo, ali general Ojdani kae da emo u to vreme biti u
fazi vrenja priprema.
general
VESLI KLARK
U redu. Uinite sve to je mogue i na najbri mogui nain, jer e u protivnom,
bombardovanje biti nastavljeno.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
General Ojdani kae da emo se striktno pridravati potpisanog Sporazuma,
pa e sve, to je Sporazumom planirano, biti danas izvreno.
general
VESLI KLARK
U redu. Mi emo se takoe pridravati potpisanog Sporazuma
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
U redu, gospodine. Saekajte, molim vas. General bi eleo da vas zamoli da dolazak vaih snaga bude sinhronizovan.
general
VESLI KLARK
Bie.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
To bi bilo sve. Zahvaljujem se, gospodine.
89

VOJNA TAJNA 1. deo

general
VESLI KLARK
Zvaemo vas u 10 sati da bi dobili najnovije informacije u vezi sa vaim pripremama. Do vienja.
pukovnik
NEGOVAN JOVANOVI
Do vienja.


Pred VJ je stajala ozbiljna operacija, a to je povlaenje sa teritorije Kosova
i Metohije. Vie od sto hiljada uniformisanih ljudi sa tehnikom i opremom trebalo je u narednih nekoliko dana da se povue sa dela svoje teritorije. Sa njima
su krenule i ogromne kolone civila koji su beali pred najezdom osvetoljubive
OVK koju ovoga puta niko nije kontrolisao. Reke ljudi i tehnike slivale su se
ka centralnoj Srbiji. Ociri su selili svoje porodice iz garnizona u kojima su
slubovali. Neki od njih su trei put prolazili kroz istu golgotu. Patriote koje su
pred rat udarale u ratne bubnjeve, ija je muzika kr vavo plaena, povlaile su
se zajedno sa napaenim narodom koji nije znao u ta da veruje i kome. Lideri
stranaka na vlasti sa teritorije Kosova na vreme su se obezbedili i bila im je to
bila jedinstvena prilika da ovim povodom opravdaju razlog uhlebljenja u Beogradu. Operacija povlaenja protekla je manjevie uspeno. Ljudi i tehnika su
se vratili u poruene kasarne, u gradove bez struje, prelazei skele i improvizovane mostove. Naravno, oni koji su imali sree da se vrate ivi i zdravi. Vrhovni
komandant imao je priliku da zajedno sa naelnikom Generaltaba VJ izae iz
mije rupe na sve vazduh i da pone da deli odlikovanja i inove, po ko zna koji
put prevarenoj i napaenoj vojsci. Za sve vreme rata niko od pomenute gospode
nije naao za shodno da ode na pr vu liniju i da obie one koji ginu, verujui da
rade pravu stvar.


generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Evo ovako, oko ove obustave dejstava to je istog trenutka nareeno i obezbeeno u svim sastavima. Onda sam mu rekao obeano je da ete posedovati da to isto
uini druga strana prema tome svako dejstvo otuda zovemo njega izvetavamo i on
je rekao da e on lino preduzeti mere da to obezbedi. Molim te poto oni to odozgo smatraju to sigurno da me tano iveste ovi tvoji. Oko 10 e me zvati ponovo ja
u rei da se vri formiranje da su jedinice u fazi izvlaenja sa postojeih poloaja
i formira se ..... poredak, a u 12 sati izvestiemo ga da je tano poelo neka izvri
proveru i da zvanino skinu. Treba rei da uslovi ratnog stanja nisu suspendovani
90

VOJNA TAJNA 1. deo

za nas sve dok ne izvuemo odozdo e trajati to, prema tome ako treba malo otrije
da se poneko i zatvori. Evo pozdravlja Jovanovi pukovnik.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Evo da kaem da me traio Klark jutros, insistira oko ovoga obustavljanja bilo
kakvih dejstava i aktivnosti, ja sam ve onog trenutka kad je potpisan sporazum
poslao nareenje, to naravno vai i za deo va, mi se moramo uzdravati sem ako
budemo napadnuti, ne moe da nam se desi jer e nas opet mlatnuti, on insistira
interesuje se kad je spremnost za povlaenje ja sam rekao danas do podne, on kae
poeljno je to pre, ne moemo pre, u 12,00 sati e pr va kolona krenuti oni e izvriti proveru i zvanino skinuti. Nije bilo noas nita. Ja sam mu rekao izvolte dato
je obeanje a uinite sa vae strane da drugu stranu jer su dejstvovala sa prostora
Albanije. I uinie on lino da se ta strana primora i druga strana, da ne provociraju, da obustave dejstva u
skladu sa Sporazumom. Mi drugu stranu smatramo njih OVK to su oni. Bili
su korektni posle potpisanog, nije opaljena ni jedna. Ima i drugih problema, Rusi
zona 3 koju pr vo naputamo, sad inter veniu preko njih, jer je predvieno da dou
Rusi, jer oni nisu ni utvrdili sastav snaga a ve imaju varijantu koju je Klark i drutvo predvideli. A inter vencijom neka se spusti 12 aviona da bar simbolian broj
ruskih snaga, eleo bih da oni pr vi uu, mada nisu poloili ni u emu ispit, sram ih
bilo, tek donose odluku, umesto da su imali reenje unapred. To znai da se nisu ni
pripremili da oni svojim snagama uestvuju na teritoriji Jugosalvije.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine generale, ne znam da li ste dobili poslali smo vam na linost jedan
dokument u kome traimo da iz ministarstva.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Danas kree ekipa, ja sam noas zvao, sino zvao ministra gospodina poto
ja nisam imao ni jednog trenutka da odredi ovoga naelnika Uprave za statusna
sistemska pitanja, predstavnika Pravne uprave, personalci i graevinari. To e biti
sve razoruano, to e biti civilna uprava i nai ovog Bojovia. Tebi je sad najvanije
ovo oko vojske. Ovaj civilni sektor to pusti. Ispotujmo ovaj rok.

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Pavke proverio sam kree general Risti iz Ministarstva odbrane sa ekipom kompetentnom, prema tome pritisni ih tamo da to sve razree u meri kojoj se moe.

91

VOJNA TAJNA 1. deo

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Dobro jutro generale. Jeste se naspavali.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Probudio me je Klark. Hoe da uje jesu li obustavljena dejstva. To sam potvrdio i tako i jeste, osim onoga to predstavlja veselje i raspoloenje naroda u jedinicama isto. Drugo rekao sam mu mi za drugu stranu ne moemo garantovati, niti je to
u naoj moi ni u kompetenciji. Druga strana je obeala da e preduzeti kod OVK
i da ne dejstvuju sa teritorije Albanije. Rekao je da e sa svoje strane uiniti sve i
vidim da je i Klinton se obratio i rekao je da .... i interesovao se za vreme poetka
povlaenja, rekao sam da smo u skladu sa Sporazumom spremni
poetak izvlaenja pr vog ealona e biti u 12,00 asova. uo sam se sa Pavkoviem 23 puta, on potvruje da je spremnost.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Sad nije ak ni aktuelno ovo pitanje da se ne dejstvuje po rejonima prikupljanja
snaga izvlaenje jer je obustavljeno bombardovanje potpuno. Bitno je da se sve mere uvek preduzmu.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Zvao me je ponovo u 10,00 sati, sad e da me davi nonstop da mu kaem kako
idu te pripreme u kojoj su fazi a u 12 sati kad bude poetak kae mi emo to proveriti iz vazduha.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Oni onda treba da objave da je bombardovanje zvanino suspendovano. Oni hoe da isteraju svoju proceduru, ali nema tu nikakve opasnosti, svi emo da drimo
to smo se dogovorili.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ja sam ovo inter venisao ovo kod ovih Rusa jer sad imamo jedan problem koji
stvara vakum. Vidite da oni jo veaju trae konanu odluku Rusa, Jeljcina, a ja sam
dao u ovom telegramu koji je poslat i da se uje sa ovim naim izaslanikom neka
barem poalju sa dva aviona da slete na pritinski aerodrom i da pr vi Rusi to bi nam
bilo najvanije. Da pr vi Rusi uu u taj prostor koga mi pr vo naputamo. To bi bilo,
zamislite vi oni uopte nisu raunali unapred nego donose odluku kada snage treba
da izvre posedanje. Oni su mogli imati u pripravnosti deo snaga na svojim aerodromima i gotovo. Pitanje je ta e Jeljcin da usvoji.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Pa emo da kaemo ta su Rusi, sram ih bilo. Oni se brukaju iz dana u dan. Ako
92

VOJNA TAJNA 1. deo

ne poalju 10.000 onda su bedni. Generale koliko nam je poginulo ljudi u ratu sada
evo sa jueranjim danom.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Sa dananjim danom ukupno je poginulo 462 oveka. Ocira 50, podocira 34,
to je 7%, vojnika 37%, rezer vni sastav 136 ili 29%. E ovo nisu uspeli ostalo 71 to je
15% po kategorijama tako da nije raslanjeno.
Uglavnom kree iptarskoteroristikih snaga negde do 35% od ove cifre, a ovo
ostalo je manji je procenat, ali da ne baratam sa ciframa koje ....
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ja imam podatak da je poginulo 114 policajaca, 462 vojnika. Nama je poginuo
jedan promil za ceo rat. Jer ako imamo 400.000 ljudi to je jedan na hiljadu, jedan
promil za sve vreme rata za 77 rata. To treba da ue u anale vojne nauke. Ja ne znam
koliko je po vojnim pravilima, ta kaete 1%.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Imamo ovi vanredni dogaaji, to je posebno, te gubitke posebno vodimo. Oni
su posebno 68 ljudi. Mi vodimo kao vanredne dogaaje, a oni su praktino u ratu
poginuli. Imamo smrtno stradali 68. Sva prava ovi nesretnici moraju ostvariti isto
kao i ovi zato da nije bio tu gde je bio ne bi bio izloen opasnosti.
Nema posebno potrebe da se vidimo, sutra oko ovih obeleja proslave Dana Vojske oko odlikovanja. To e se odravati u Narodnom pozoritu. Sat i 33 minuta traje program. Ja sam bio sklon da bude u Topideru, ali Savacentar daje vei nivo.

generalpukovnik
BLAGOJE KOVAEVI
Ja sam sa drugarima skupili smo se jutros u 9,00 i ovaj proces danas poinje,
planiramo, organizujemo i pratimo. Znai ja sam na starom mestu. Ja u danas ostati sa dogovorom sa Marjanom da ispratimo, vano je da krene. Sve e ii po planu,
mi emo njima na vreme najaviti, nema potrebe da nas oni pouruju, mi hoemo
da to planski odradimo. Trebalo bi mi 35 ocira sa znanjem engleskog jezika. To
e nam najvei problem biti.

Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Generale ova 462 pripadnika Vojske to su poginula da li imate predstavu o njihovom nacionalnom sastavu. To nemamo nikakav podatak. Jer tu je bilo i Maara,
ja neu da ulazim ni u kakve, jer hteo sam da imam pedstavu jer neto se politiki
treba da naglasi a neto ne. Ako neko ima spisak to nije veliki spisak za jedno vreme, koliko mu treba vremena. Javiu se ja vama. Neka javi za jedan sat uiu.

93

VOJNA TAJNA 1. deo

Potpredsednik
AINOVI
Jel su ovi nai poeli proceduru. Kakve su informacije sa terena? Znai ovaj plan
jel su konani tekst poslali. Znai od 12,00 poinje povlaenje, jel oekujete neke
probleme sa vae strane?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ne. Malo su specinost, to smo mi predvideli tu oblast taj deo posebno na
severnom delu, i vie srpski, da dou Rusi i ja sam inter venisao. Nema jo konanu
odluku. Sve je to kod njih hipotetino od 210.000, Jeljcin treba da odobri, znai
oni nisu uopte ni planirali da dou im nisu pripremili snage barem vazduhoplovom da ih prebaci ovamo, predloio sam da to uine poto je aerodrom preko
dana moe se koistiti dole, moe se Pritinski koristiti preko dana. Neka dovedu
kolikotoliko.

generalpukovnik
RISTO MATOVI
Dao sam oni rade, jedan kratak pregled u kome e stajati to, poto imamo jedan
broj onih koji, nemamo ni ime ni prezime, stavili bi u ostale tako sam rekao i da
dole objasnimo da e se to utvrditi tako, utvrivanje podataka.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
U 12 sati nazovi dole proveri jel ovaj pokret ako bude trebalo da se izvesti Klark
ili neka zovu, ali bolje bi bilo da se izvesti. Pozovi Pavkovia. Doi ti kod mene odavde ostvaruj veze pr vo sa Pavkoviem ili pukovnika Jovanovia.

generalpukovnik
RISTO MATOVI
Gospodine generale ja sam razgovarao sa Kovaeviem ali on kae da je sainjen plan da se krene u 1,00 i kae da su oni o tome obaveteni. On e faksom
dostaviti taj plan pa emo ga imati. Znai neka ide po planu, da ga ne pourujemo
ja i Jovanovi, neka ide po tom planu. Evo unose mi upravo ovaj plan.


Nevolju za Slobodana predstavljao je sam politiki marketing koji je trebalo
sprovesti prema sopstvenom narodu. Za njega su mrtvi bili goli promili i obine
cifre. Oekivao je mnogo vie od Rusa, a dobio skoro nita. Bio je strano ljut
na njih, a nije smeo nita da im kae. Poto nije shvatao svoju situaciju kakva
je ona bila, iluzorno je bilo oekivati da shvati u kakvim je tekoama bila Rusija u to vreme. Na njenom elu se nalazio ostareli, bolesni Jeljcin. Neodluan i
okruen ljudima koji su vie vodili rauna o svom, a manje o ruskom interesu,
Jeljcin nije bio sposoban da bilo ta uradi to bi popravilo Miloevievu pozici94

VOJNA TAJNA 1. deo

ju. Kakva je anarhija vladala u to vreme u Rusiji najbolje govori injenica da je

akcija dolaska njihovih trupa na Kosovo bila potpuno nepromiljena, haotina
i bez znanja svih struktura vlasti u Moskvi. Drugo se nije ni moglo oekivati od
zemlje koja je bila pred bankrotom, zaglibljena u sukobima u eeniji, i u redu
za pruanje zapadne nansijske pomoi. Bila je to samo bleda slika nekadanje
mone vojne i politike mainerije koja je drmala Azijom i dobrim delom sveta.
Zahvaljujui staroj slavi, rusolinosti naih politiara i bezizlaznoj situaciji u
kojoj smo bili, sve oi bile su uprte u pravcu Istoka. Setimo se samo patriota po
profesiji, kakav je bio Milovan Boji i njegovog njet koje je izgovorio sa stepenita jedne od beogradskih zgrada izbezumljenom narodu. To njet je imalo
i svoju cenu koja je naplaena u vajcarskim francima i pohranjena na drugovom raunu hiljadama kilometara daleko od Jugoslavije.

DOLAZAK RUSA NA KOSOVO

Malo je prijatelja oveku vie je njegovoj imovini.
La Rofuko
12.06.2000. god.
Ambasador MILOEVI
Dobro vee. Tek smo na poetku obnove vojske. Prevarie me da se ponovo
vratim u ovo bio sam inae dobro ja u privredi, imao sam nekoliko godina ovako
lakeg ivota, ali sad opet. Jedino to dobijate dobre instrukcije, sluao sam va razgovor pa sam vas razumeo mnogo dobro.
Ja sam hteo sledee: Evo moj drug tu va predstavnik eka i dalje sad me je zvao
verovatno u ja morati da uestvujem u tome da se potpie taj vojnotehniki sporazum meu nama i njima. Ali jel imate vi tu neto kao ideja da se to uini u Beogradu, da bude bre. Izmeu Jugosalvije i Rusa, ako bude trebalo. Ja bih samo sledee
molio da tu na tom mestu ima neko sigurnostalno deurni, a da ja mogu nekog od
vas nadlenih kontaktirati da bismo mogli ako bude potrebe da se .....
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Preko ovog telefona tu emo obezbediti da se uvek, ima tim nonstop, preko
cele noi, imam moje pomonike, ja u tu spavati gde i spavam. A ta se to iskomplikovalo?
Ambasador MILOEVI
Ja ba znam prema nekim novinskim tu vestima ovaj se vratio Telbot ovde i ponovo su poeli neke pregovore, tu ima i tvrdih i manje tvrdih izjava kao legitimno
da i Rusi budu prisutni, ali izgleda da ih ozbiljno ih to pogodilo da oni tamo budu
pr vi. Dobro to tampa jo vie muti, i ove agencije. Kolona, dolaze oe Rusi pr vi,
hoe ovu zonu, hoe onu, ne moe ujedinjeno komandovanje, sa ruske strane ne
95

VOJNA TAJNA 1. deo

moe da bude ujedinjeno.

ujem izjavu pre 15 minuta ministra inostranih poslova kae morae nai reenje koje nee dovesti u pitanje stabilnost generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Evo navodno ovi su dole krenuli iz Makedonije i doekala ih snajperska vatra
ovi NATOVCI. Tamo su nam ubili kapetana kad smo bili na pregovorima. Slobodno se pozovite ako treba da se izvri neka konsultacija.

...... (?)
Predstavnici Blera, informacija da su naredili Xeksonu da pod hitno u toku noi
kako god zna i ume ue u prostor ovamo da preduhitri ove otuda. Jednostavno da
izazovu neki incident. Samo da znaju da ovi hoe pre njih da uu. Ali oni spremaju
desant da slete pre ovih u Pritinu.
generalpotpukovnik
SPASOJE SMILJANI
Evo mene i generala Grge ovde na Surinu. Za sada otud nema nikakvog polaza
a ako budu poli za tri sata mogu biti ovde najranije. Dole kako teku stvari odozdo i
ovi to idu odozgo to verovatno znate. Oni dole su stigli do general Jankovia dolo
je do nekog konikta i tu su stali. Navodno da e da krenu ponovo u 00,01 da li e
krenuti ne znam. Ja vam predlaem da mi odemo u nae prostorije, a general Petrovi na OC uvezan na sistem najave i prijave i preusmeriti ih da idu pravo dole, dole
se moe sletati u uslovima noi i nije bio problem uopte vreme dolaska podataka.
Nedaju im prostor vazduni, ako im odobre Petrovi je na vezi, ja u biti u kancelariji predlaem da Grga isto ide u kancelariju. On e nas zvati ako bude trebalo.


Onda je na scenu stupila Miloevieva taktinost koja je uvek bila jednokratna i merila se vizionarstvom u danima, a ne u godinama. Ponovo je reio da zavadi Istok i Zapad, ne razmiljajui da je Rusija ve kupila natovske izme i da
samo eka priliku kada e ih obui. U privatnim razgovorima daleko od Saveta
bezbednosti, u koji se Slobodan samo nekoliko dana ranije kleo, potegnuto je
pitanje dolaska ruskih trupa. Kada se uzme u obzir da je Rusija u Partnerstvu za
mir, da je u ogromnim dugovima, da i sama ima rat na svojoj teritoriji, onda se
celokupna drama oko dolaska aice Rusa na nau teritoriju pre mogla podvesti
pod Miloevievu matu nego pod ozbiljnu diplomatsku akciju u kojoj bi posle
rata Rusi imali glavnu ulogu. Predsednik Jeljcin, rastrgnut izmeu stare slave i
godina koje su odavno izbrisale i najmanju mogunost da njegov autoritet ima
neku vanu ulogu u meunarodnim odnosima, donosi katastrofalnu odluku i
po sebe i po nas. alje na Kosovo nepripremljene vojnike, koji su usiljenim marom i pod dejstvom alhohola na opte iznenaenje Zapada i sveoptu radost
Srba, iz Bosne stigli na granicu na jugu Srbije. Svetska diplomatija inila je sve
da ne doe do sukoba izmeu snaga NATO i ruskih trupa. Usledila su izvinjenja
ruskog ministra inostranih poslova zapadnim kolegama. Miloevi je sve vreme
96

VOJNA TAJNA 1. deo

znao da je to jedan taktiki potez koji posle nekoliko dana nee imati nikakvog
uticaja na tok istorije na ovim prostorima. Majstor da od mr vice napravi virtualni komad, Miloevi i njegova televizija su maksimalno eksploatisali dolazak
malobrojnih Rusa na pritinske ulice.


Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Generale molim vas bilo je nekih sluajeva kad se kreu pojedine jedinice, to
naravno Pavkovi izvanredno radi, ja sam vrlo zadovoljan kako on radi, ali kaite
po dubini neka Laza kae da svaki komandant, svaki komandir, svake jedinice stanovnitvu kae: Tu smo, dolaze snage UN, nema naeg odlaska pre njihovog dolaska jer video sam u Prizrenu PVO je krenuo i onda kau mi odosmo, a vama ta
da Bog da itd.
Nema PVO ta da radi, bombardovanja nema i ne treba da prave takve komentare. Preduzmite malo mere da ovi nai ljudi koji su se stvarno herojski borili sada
da ne prave neku tetu.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Da vam kaem ja sam to ve uinio kad sam se uo sa Markoviem.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Evo ovi politiari javljaju odozdo, predsednik optine, onaj mali prodo svoj stan
optini za 650.000 pa pobego. Ja ne mogu da zaradim 65.000 maraka, on prodo za
650.000 maraka. Vano je da se stanovnitvu naredi da svaki komandir i svaki kontant sa stanovnitvom, da se stanovnitvu kae, bezbednost vam se garantuje nita
ne brinite pod UN sve e da funkcionie. Da ne bude ovo, evo tu smo, Markovi
je dao vrlo dobar inter vju. Gledao sam ga na TV. Lepo je govorio i Laza i danas su
bili dole, ja sam Vujovia poslao da razgovara sa njima svima da im objasni ovaj
sporazum da se ne brinu i uopte graani na pijacama, sve funkcioniej, radi, nego
ja mislim da je nekoliko tih lokalnih politiara koji su se nakrali para, podigli su sirotinju ispred sebe jer ne znaju kako oni da pobegnu sa Kosova sa tim parama koje
su pokrali. Guraju sirotinju ispred sebe, pa kako krenuo narod, pa oni s narodom.
To su ti lopovi, rekao sam Vlajku svakoga koga nae od rukovodstva optine ko je
krenuo da privede straarno nazad da se ne mrda. Prema tome neka i vaa linija
bezbednosti neka se niko ne pomeri sa svog radnog mesta.
Jesu li Rusi stigli u Pritinu? Koliko im treba?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Nisu jo. Oni su proli ovamo Kurumliju jer su se zadrali tamo iznad Nia.
Sporo su ili. Dok su tankirali, pili u kafani, malo su pod gasom. Ovi navodno posle
pona noi, imaju problema ne mogu da uu. Gore problema ima velikih, ne dozvoavaju ovima let, niti daju saglasnost ni Maarska ni . Rusima. Ne daju saglasnost,
97

VOJNA TAJNA 1. deo

ne daju ni Bugari i nisu jo krenuli. Mi smo 9 sati bili sa 15 autobusa i 10 kamiona i

sa pratnjom i jednom i drugom policijskom da tu kolonu sprovedemo dole. To to
bude iskrcano iz aviona, ali smo im rekli idite na pritinski a. i on je osposobljen i
moete se spustiti u nonim uslovima i u Pritinu, e sad oni tamo, ja sam se uo i sa
ambasadorom zategli su odnose.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
to oni ne lete, ta se njih tie da li im ovi daju dozvolu. Hoe Bugari da ih gaaju?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Iz Engleske imamo jedan izvor koji je javio da je malo nenajavljeno da se podignu B2 koji moe eventualno izvriti neku intervenciju ako doe do onoga ina koji oni
ne ele da urade Rusi, jer su sada poraeni time to prvi Rusi ulaze. Oni su ve uli na
Kosovo. Samo iskreno, to je mirovna snaga ali ... Ko zna ta sve ovi ludaci mogu da
urade. Kad su krenuli na zadatak oni su zadatak trebali da izvre i gotovo.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Ja sam planirao da se sutra vidimo negde izmeu 10 i 11. Jeste li vi spremni?
Ovo naredite odmah.

..... (?)
Generale, zdravo jo jednom. Evo vidite, mi smo Mihailo se vratio iz Centra i
doneo jedan nacrt vojnotehnikog sporazuma izmeu ministarstva odbrane i Savezne Republike Jugoslavije o uvozu i boravku specijalnog vojnog kontingenta na
teritoriju Kosova. To ima etiri strane, naslove ne menjati, oni sad ekaju da mi se
izjasnimo o tome, ja mislim da mi to vama faksom direktno to poaljemo tu. Kako
vi kaete? To je znai sporazum koji u preambuli kae da je u skladu sa lanom 7.
Rezolucije i radi se o saradnji dveju strana o uvozu i boravku specijalnog tog kontingenta, pa se onda kae u lanu 1. da vlada naa se slae, prihvata da se i da su
dravni organi saglasni da obezbede razmetaj i operativnu delatnost tih snaga i da
izvravamo obaveze koje proistiu iz ovog sporazuma. U lanu 2. se deniu neki
pojmovi na kojima se svi slaemo, ima tri pojma, strane, znai pravna lica koja su
potpisala, onda specijalni vojni kontingent ruske federacije, ona ga zovu CVK. To
je znai ona vojna formacija koja koja se locira na nau teritoriju, ali daje sa naoruanjem, vojnom tehnikom i svim potrebnim rezer vama m/s koja pokriva odreenu
teritoriju zemlje jer su granice denisane. Zatim se kae jo trei pojam snage strana konikta, sve nae vojne komande, vojna policija, rezer ve i obavetajni organi
a isto tako sve formacije ovih Albanaca, znai strana konikata. U lanu 3. se kae
cilj toga sporazuma da se uspostavi dugotrajni prekid neprijateljskih dejstava i
kontrola izvravanja Rezolucije. Kontrola prekida vatre, garantiranje izvoenja i
spreavanja povratka na Kosovo onih snaga koje nisu predviene lanom 6. priloga
2. Rezolucije. Onda razoruavanje svih nelegalnih formacijskih ukljuujui OVK,
98

VOJNA TAJNA 1. deo

stvaranje bezbednosti za izbeglice i raseljena lica, zatim obezbeenje drutvene

sigurnosti i poretka posle dok se odgovornosti za vrenje tih zadataka ne moe da
preuzme na sebe meunarodno graansko, civilno, ostvarenje nadzora na razminiranje teritorije zone odgovornosti. Izvravanje prema neophodnosti, prema potrebi obaveza za obezbeenje pogranine kotnrole i poslednje obezbeenje zatite i
slobode kretanja svojih snaga graanskog, civilnog u zoni odgovornosti. Zona je
u severnom delu.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Ovo je do sad dobro, nema zadatka obezbeenje pune sigurnosti i bezbednosti
graana pripadnika svih naroda i verskih zajednica. To mora biti pr vi zadatak.
Pune sigurnosti line i imovinske graana svih nacionalnosti bez obzira na veru,
veroispovest i etniku pripadnost. Da li se slaete?
.... (?)
E sad da vam dalje proitam. lan 5. Razvijanje CVK e proticati u skladu sa
lokalnim vlastima SR Jugoslavije. Poetak razvijanja srednje grupe CVK e biti
sinhronizovan sa poetkom razvijanja drugih kontingenata meunarodnog vojnog prisustva. Dalje razvijanje CVK e se dogaati po saglaenoj dinamici dvema
stranama, mi i oni. Za obezbeenje sletanja aviona vojnotransportne avijacije jugoslovenska strana daje aerodrome u rejonu Beograda i Slatine. Jugoslovenska strana e za vrenje istovara i utovara naoruanja, m/s, eleznike stanice u mestima
razmetaja. Konkretne stanice e biti denisane u saglasnosti sa mesnim vlastima.
Jugoslovenska strana e ukazivati pomo u snabdevanju kontingenta elektroenergijom, hranom, pitkom vodom, tehnikom vodom po cenama koje usaglase strane.
lan 6. U skladu sa obavezama, vlasti Jugoslavije razumeju i shvataju i prihvataju,
slau se s time da kontingent bude razmeten i da dejstvuje u predelima zona imajui ovlaenja da preduzima sve neophodne mere za uspostavljanje i podravanje
bezbednosti za sve graane Kosova. lan 7. CVK i njegovi pripadnici nee snositi
odgovornost na utrb dravne ili privatne imovine koji bude nanet.... zadataka povezanih sa realizacijom sporazuma, nee biti podleni i sudova SR Jugoslavije u bilo
kom aspektu. Materijalna teta koja bude naneta jugoslovenskoj strani kod poraza
CVK regulisae se. lan 8. Ne dovodei u sumnju ni jedan od stavova, strane su se
saglasileda smatraju da je komandant CVK ima pravo punomoja da trai premetanje, izvoenje ili predislokaciju odreenih snaga strana konikta, vojne tehnike,
naoruanja, a takoe prekid vrenja raznih preduzimanje raznih mera koje po miljenju komandanta CVK predstavljaju potencijalnu opasnost i realizaciju njihovih
zadataka ili druge strane. Silama strana konikta onim snagama strana konikta
koje ne ispunjavaju zahteve o premetanju, odnosno izvoenju ili predislokaciji ili
koje nisu prekinule vrenje mera koje ugroavaju ili koje potencijalno ugroavaju
posle dobijanja odgovarajueg zahteva od strane CVK mogu biti i prema njima znai primenjene sve odgovarajue mere ukljuujui i korienje tih neophodnih mera
s ciljem obezbeenja stavova izloenih. lan 9. Za obezbeenje ispunjenja obaveza
99

VOJNA TAJNA 1. deo

prema SR Jugoslaviji i saradnje s meunarodnim organima i da imaju punomoje

od strane SB UN komandant CVK je ovlaen da ukazuje pomo tim organima.
lan 10. Za realizaciju ovog sporazuma stvara se zajednika komisija za iskljuenje
ovog sporazuma bie formirana posle razmetaja specijalnog vojnog kontingenta
na Kosovu po odluci strana u koniktu. lan 11. Sporazum stupa na snagu danom
njegovog potpisivanja.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Evo samo da se konsultujem sa generalom Kovaeviem. Ja mislim, nas dvojica
smatzramo da je to sve vrlo korektno i usklaeno sa onim njihovim sa ovom nesrenom amerikom stranom. Ako oni samo to vama prihvate. Poaljite vi to. Nama je
u interesu da se ova operacija to pre odvije, a ovde smo videli uporeujui, poto
je Kovaevi bio na ovim pregovorima, ja znam potpunu sadrinu i ve postignutost potpisanog sporazuma, to nema odudaranja, naprotiv neke su stvari povoljnije
reene tim pre to se stvara mogunost Rusima da imaju svog komandanta a ne
ulazite u to da li je on potinjen ili kome je potinjen. Nije potinjen NATOu nego sigurno pod onim predstavnikom ovlaenim SB u organizaciji UN generalnog
sekretara. Nita tu po nama nema sporno. Ako treba da pustimo neki faks neki telegram ili neto. Nama je stalo da se to potpie i pristupi realizaciji, zona je onakva
kako smo mi i insistirali potpuno prihvatljiva.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Sad je maral kod predsednika. Vi ste dobili, odnosno preveli.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Bitno je da se oni izbore da dobiju onu zonu koju su, onu liniju koju su oznaili.
Dobro je. Hteo bih da se uhvati patrijariju, Pe bilo bi dobro ali poto e patrijarija biti tiena sa naim snagama na osnovu ovog sporazuma onda je sve to prihvatljivo. Jer svi ti kulturnoistorijski spomenici bie obezbeeni naim snagama bilo
MUPa ili vojske. To mora da se utvrdi tano kriteriji ta oni priznaju za kulturnoistorijske spomenike koji su po nekim meunarodnim kriterijumima priznati.
Bitno je ako uspemo da zadrimo samo narod da ne doe do jedne totalne erozije,
povlaenja onda bi sve to komplikovalo, a ovi monstrumi koji su uzeli velike pare
ve davno obezbedili sebi utoite vamo u unutranjosti Srbije sad pod platom sirotinje i njihovom zatitom oni kreu maltene na elu sa njima. Ti Srbi na Kosovu,
ja sam 8 godina slubovao na Kosovu, dobro znam kakvi su. Bre 40 godina smo mi
a ovoj naoj generaciji dolo da ispravljamo mi gubimo Kosovo po njihovom a 50
godina, famozni Ustav 1974. koji je ukopao nas.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ja sam na TV na jednom kanalu rekao: ta vi znate o tome, znate vi da su posle
donoenja Ustava takvi bili odnosi da ministar unutranjih poslova Srbije nije mogao da ode na Kosovo bez pismene saglasnosti MUP. Oni ute.
100

VOJNA TAJNA 1. deo

generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Krivi oni nai Srbi i Crnogorci koji su sedeli u foteljama i uvali svoje stolice i
udvarali se iptarima a tad je bila mogunost da se to dok je i Tito bio iv da se rei
na pravi nain. Biemo u vezi.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Nema nekih problema, osim te guve koja je na putevima, pokuavamo da saniramo to evo sad tek se angauju ovi organi MUPa da reguliu taj saobraaj. Najvei je problem to se kasni sa dolaskom ovih snaga u
Metohiju. Nemci kasno dolaze, tek danas ako uu Nemci i Francuzi jer teko je
posle izvriti posle primopredaju. Ovo je trei dan.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Treba u pisanoj formi Neo da se dostavi i da se kae da nismo mogli da realizujemo potpisani plan, povlaenje usled kanjenja. Tako da se oni ne vade da smo mi
zakasnili umesto 13 dana da smo.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Piemo mi njima i znaju oni to. Ovi Rusi su dole znate kroz Kosovo Polje na
aerodrom, ima nekog nagovetaja da Englezi pripreme neku jau jedinicu da bi dola tu da ih malo kao poklopi. Ali neka oni rade ta hoe. Drugo to se naih jedinica
tie ide to po planu, mi emo disciplinovati to sve tu marutu na svim pravcima u
ovim centrima gde dolaze odrani su sastanci sa naelnicima i optinarima i ostalim strukturama, ovo smo dobili onaj va zahtev, ne znam da li moemo elne ljude
mi da vraamo i da jurimo tamo po Kosovu ali gde se naie na njih oni e biti vraeni. Doao je izvrni odbor SPSa kompletno. Dolaze kod Bakija su sada i neka
se oni baku sa tim. Mi nae elne ljude drimo na svojim pozicijama da ne bi neko
na njih stavio primedbu, a oni videemo ta moemo da uradimo. Ja mislim da oni
koji su hteli da pobegnu, oni su ve otili tu nema dileme. Vi znate gde oni imaju
kue. Mi neemo dozvoliti nigde povlaenje dok oni ne dou.
Ambasador MILOEVI
Gospodine generale, celu no su razgovarali, ne daju ovi. Oni zahtevaju da Rusi
odu, da se povuku. Ovaj politiki korak koji je od nas.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI
Da ostanemo pri onome u 10,00 . ekae vas neko da vas uputi. Ovde u Uikoj.

.... (?)
Generale, dobar dan dodatna sitna informacija, ovaj Telbot zamenik dravnog
101

VOJNA TAJNA 1. deo

sekretara leti sad za Mekdoniju sa trojicom generala bie i neki Rus general. Drugo on se poziva u tim pregovorima na ovaj sporazum to smo mi zakljuili, mi
nemamo taj sporazum pa naredite nekom da mi poalje to. Kae da Telbot u tom
sporazumu ima politiki zakljuak navodno njih je Beograd opunomoio i zato oni
mogu da tu ne daju Rusima ono ili ovo. Ja sam to odbacio i rekao da u njemu nema
nikakvih politikih zakljuaka to je samo vojna dinamika povlaenja, a da nisam
video to, poaljite mi to faksom, 9379555.

generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Vi osmislite zajedno da dadnete mi tano zamisao organizacije protokola, kompletnog protokola. To ne moete praviti nezavisno od ovoga to ima u Savacentru. Sluaj Nole, ja nita dok ne vidim konkretno i sadraj na papiru i planu i provereno u praksi. Ja vidim kad se pusti neto sa poverenjem da i ima korekcija u ovom
planu to je inter venisao predsednik Miloevi ja u doi da vam to pokaem da
se iskoriguje na vreme i da ovo napravite kao to vojska pravi izvetaj nek ostane
ovako, a ubudue ete raditi kako vojska pravi plan na dve strane a ne na 10 strana
i time forma zagarantovana a sutine nema. Jes, a ovo to ste ugradili to je sramota.
To sino da si mi bio ovde ne znam, sve to ne vidim to ... Taj ko ti je radio taj plan
mora ... U 13,00 a ovo u da aljem da se vi izdogovarate vezano za sprovoenje
ovog plana ja u da piem govor naalost moram i onu estitku. Govor moram potpuno preraditi, znai aljem ti Vlajkovia i njegovog protokolistu. Ako treba pozovi
iz Savacentra ko vodi protokol da doe da mi date potpunu koncepciju koji je to
broj ljudi koji e biti angaovan, angaovanje MUPa i vojne policije i kako ete
regulisati pitanje ko tamo ulazi da zna ovek da ima pravo tamo da ue na onaj
koktel, ovaj primem e biti u 18,00 asova 15. u SIVu, hor koji e otpevati himnu,
posle e se obratiti predsednik, svakako bi ja trebao da kaem neku re, da vidimo
kako ete da obezbedite da Savacentar bude pun. Pored zvaninih pozivnica kako
e se ostalo popuniti.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI
Ja sam sad bio kod predsednika oko ovog Dana vojske i regulisanja svih tih
pitanja evo ovako stoji situacija, najkrae. Nema sinhronizacije izmeu one druge strane i Rusa. Celu no su i ceo dan oni vodili neke pregovore i nisu se uopte
dogovorili. Oni ne daju ovaj sektor ponueni od linije Istoka, prema Istoku pa do
Pritine i ka Istoku, junoj Srbiji, Maari ne daju prelet preko njihove teritorije, eka se sad politika odluka dva amerika predsednika. Navodno Englezi su najavili
da preko Uroevca preko dana treba da dou oni na Slatinu. Kako e oni razreiti
to je njihova stvar mi zaista tu ne moemo uticati ali to se tie vremena naeg izvlaenja onoliko koliko budu prolongirali njihov dolazak u preuzimanju zone toliko
mi moramo prolongirati nae palnove. U 16,00 treba da dou Nemci u onaj prizrenski deo, ovi su jutros u 07,00 sati preuzeli onaj deo kod karaule Dunavo i kod
Glavoice pumpe a u 05,00 sati jutros je izvren jedan manji desant helikopterima
102

VOJNA TAJNA 1. deo

u Kaanikoj klisuri poto nisu bili sigurni za obezbeenje komunikacija jer ve ispoljeno dejstvo, iptarskih snaga. To vam je trenutno situacija. Rusi se samo mogu
pomeriti odatle, terae ih gde e ko da sedne i verovatno da nee prihvatiti ono to
smo mi predloili i to su Rusi prihvatili i zato su se borili.


Vanredno stanje je i dalje trajalo, pa su i mediji u nesrenoj Srbiji bili veoma
oprezni u davanju ocena i prenosa saoptenja i opozicije i vlasti. Urednici su
bolje nego iko u Srbiji znali kako je proao njihov kolega Slavko uruvija. Nije
bilo nikakve sumnje da je njegovo ubistvo narueno i izvedeno uz pomo tajnih
slubi Slobodanovog i Mirinog reima. Tako je nedeljnik Vreme tih dana preneo saoptenje stranaka i njihovih lidera, iz kog se vidi da o istoj stvari govore
razliito, to je bio pr vi vesnik burne godine koja je pred nama.
Socijalistika partija Srbije
DOKUMENT UVA IN TEGRITET I SUVERENITET SRJ
Socijalistika partija Srbije je podrala plan za reavanje kosovske krize
izaslanika Rusije i Evropske unije Viktora ernomirdina i Martija Ahtisarija,
uz ocenu da taj dokument donosi postizanje mira i zaustavljanje zloinakog
bombardovanja i istovremeno uva teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.
Ovim dokumentom potvruje se i uva teritorijalni integritet i suverenitet nae drave, a reavanje problema na Kosovu i Metohiji se prenosi u UN, ime se
potvruje uloga te najvie svetske organizacije, u skladu sa njenom Poveljom,
saoptio je Izvrni odbor SPSa. Jedinstvom naroda, graana, politikih stranaka, rukovodstva, herojskom borbom vojske i policije, odbranili smo slobodu,
dostojanstvo i ast naeg naroda od viestruko vojno, politiki i tehnoloki nadmonog neprijateja NATOa, koji je izvrio agresiju na nau zemlju sa ciljem da
poniti na suverenitet i teritorijalni integritet, suprotno svim normama meunarodnog prava, navodi se u saoptenju.
SPS je saoptio da, polazei od toga da je najvea vrednost zatita naroda
i drave, podrava dokument koji predstavlja osnovu za mir, kao i da e na
osnovu takvih opredeljenja za mir biti doneta rezolucija u Savetu bezbednosti
UNa.
Miodrag Vukovi, savetnik Mila ukanovia
NARODU SVE TREBA OBJASNITI
Desilo se nuno, desilo se kasno, i neko za to mora da odgovara. Nuno je
bilo postii mir, nuno je bilo kosovski problem reavati pregovorima, nuno je
bilo meunarodnu zajednicu prihvatiti za partnera, a ne sa njom ratovati, nuno je bilo biti odgovoran prema narodu i dravi. Sve je to traila Crna Gora.
Politika u Beogradu sruila je pr vo dogovorenu Jugoslaviju, stvorila patriotsku
Jugoslaviju, kaznila Crnu Goru i krenula u juri na nebo, ali sa srpskom sirotinjom, dok su sebe sklonili daleko od svega toga.
103

VOJNA TAJNA 1. deo

Kosovo vie nije u sastavu Srbije, Kosovom nee vladati Srbi, Srbija je izgubila dravni integritet i sve to treba objasniti narodu. Srbija vie nee biti unitarna
drava. Odlukom srpskog parlamenta, ona se federalizuje, na najgori nain po
Srbiju. SRJ kao faktika tvorevina ne postoji. Postoji zahtev da ovaj prostor i dalje ostane jedna drava, ali to ne znai i na dosadanji nain. Crna Gora nikada
vie sa ovakvom vlau u Srbiji, jer smo se jedva spasili da nas vlast sa Dedinja
ne pretvori u Hiroimu. Crna Gora hoe sa Srbijom, ali novom i demokratskom.
Strah nas je od dana koji dolaze i kako e se Srbija izboriti sa samom sobom. Sa
ovom vlau, Srbija nee biti u ratu protiv celog sveta, ali ni sa svetom.

POBUNA REZERVISTA NA JUGU SRBIJE

Kad ovek eli da ubije tigra on to naziva sportom.
Kad tigar eli da ubije oveka, ovek to naziva okrutnou.
Bernard o
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Pota sam ovo sa sudom tuilatvom odreivao, poto imam kad sam ovde uleteo novi podatak da oni sada ne idu dole za 37 i sa autobusima itd. da to vrate, potvrdili su za 24. Ovi od Zakona tuioci vrhovni sudija kae da na bazi ovog ultimatuma
poslatog dokumenta potpisanog mi imamo pravo sve njih da pohapsimo.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ja sam za to da ih hapsite, bez obzira da li oni su odloili. Koga oni to ucenjuju?
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Jesam. Evo sad sam uao bio sam sa tuiocima i tako.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ima li za mene posebno interesantno? Ovo sam proitao to si poslao.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Ja sam sada iao na konsultacije oni kau tuioc glavni kae da oni koji su takvu
peticiju poslali i potpisali sa takvim ultimativnim zahtevima koji sada u 14,00 asova istie da onda oni idu po njegove da vrate, da imamo pune elemente za hapenje.
Znai, na elu sa predsednikom optine.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Jasno, to tako treba i uraditi.
104

VOJNA TAJNA 1. deo

generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Imamo sedam plus osam potpisano ultimativno da do 14,00 ... oni idu po njih i
predsednik optine je potpisao.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Ajde pa javi se. Veeras imamo sa predsednikom, imamo svi pomonici kod mene u 20,00 asova poinje, ti doi koji minut pre.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Oni su imali sa Pavkoviem sastanak, ja neznam da li ima izvetaj o tome?
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Nemam jo ali znam da je Pavkovi dole
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
On je zavrio sastanak, rezultat njegovog sastanka da su to odloili do 24. ako se
ne rei njihov povratak, onda isto ultimacija postoji. Ja sam te konsultacije da ne bi
tu pogreio i za neke stvari da uemo u procentualne probleme iskonsultovao sve i
to je injenica da vrste argumente, postoje njihovi potpisi i ja sam i faksimil toga
tu na elu sa predsednikom optine, a predsednik optine je SPS.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Nema veze. On nije smeo da podlegne.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Prema tome, pitam te sada da li to ja dam sada nareenje za pripreme da veeras se vidimo i ujemo i onda da to ujutru odradimo.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Bie veeras predsednik ovde, ja u mu to rei, da on samo potvrdi, a ja sam apsolutno za. Mora se otro odraditi.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Oni ultimativno 48 sati, svata tu pie.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Poalji preko ovog tvog, poalji mi te stvari.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Ja dajem podrku Aci dole, moram odavde podrati, ali ipak poto to ve ne
105

VOJNA TAJNA 1. deo

idu, da kad bi sada krenuli, mi bi sada odradili, a mislim da imamo malo vremena
predaha moemo to sutra odraditi, ako se slae.
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Moe, ali ja mislim to pre to je bolje, dok se organizujete.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Ja organizujem to da se odradi, sa pripravnou sutra
generalpukovnik
DRAGOLJUB OJDANI,
Znai to je 15 plus predsednik optine 16
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Ne, ima 7 iz Baljevca i 8 iz Rake i potpis predsednika optine Raka.


Ovde se pr vi put pojavljuje i ime novinara Miroslava Filipovia, kog je Vojni
sud osudio na viegodinju kaznu zatvora zbog navodne pijunae. Gospodin
Filipovi je bio novinar lista Danas i dopisnik nekih stranih agencija. Na njegovom primeru se odlino vidi da ono to sluba zamisli, to vojno pravosue
odradi, a Uprava za moral marketinki obradi i plasira u javnost. Pomenuti
novinar je proao golgotu, a da nije pojma imao ko iza toga stoji i zbog ega.
Posle petog oktobra, umesto da sazna istinu, doveden je u jo veu zabludu, jer
je general Pavkovi, da bi prikrio ta se stvarno deavalo, uspostavio kontakt sa
pomenutim gospodinom, primao ga u posete pokuavajui da se iskupi za ono
to mu je uinio. Filipovia sam nameravao i sam da posetim, da ga upozorim
ta mu se sprema, ali je vrednost podataka koje sam dobijao bila dragocenija od
rizika da se na taj nain otkrijem. Nije mi poznato da su ga Crnogorci upozoravali ta mu se sprema. Verujem da do dananjeg dana i itanja ove knjige ni sam
nije znao ta se zaista deavalo.
Na sednici odranoj 01.07.1999. godine general Geza Farka izneo je sledee podatke u vezi sa pobunom u jedinicama VJ:


Dopisnici stranih sredstava informisanja posebno nai dravljani intezivno prate
dogaaje vezane za proteste vojnih obveznika i mere koje VJ preduzima u razreavanju tog problema. Posebno je karakteristian nastup Miroslava Filipovia novinara iz
Kraljeva, inae dopisnika Fanspresa, koji se u kontaktu sa organom bezbednosti interesovao za sledea pitanja: koliko je tano da u VJ vlada veliko nezadovoljstvo i da u
VJ postoji grupa ljudi koji su spremni da nasilnim putem smene aktuelnu vlast. Da li
je tano da je borbena tehnika 252 oklopne brigade namerno ostavljena u Korumliji,
kako ne bi u borbenom poretku nastavila prema Beogradu.
106

VOJNA TAJNA 1. deo

Da li je tano da je u tenkovima bilo goriva samo za dolazak do Kraljeva. Da li je

tano da pripadnici VJ uviaju da je vojska poslana u pljakaki pohod na Kosovu.
Da li su tane njegove informacije da meu viim ocirima kod kojima on podrazumeva komandante bataljona i vie postoji nezadovoljstvo i namera za smenom
aktuelne vlasti. Isti ovaj novinar je na mitingu u aku proturao tezu da je 23.000
vojnih obveznika iz Kraljeva bilo primorano da svoje opravdane zahteve reava silom orujem.
Nasuprot tome preduzimaju i planiraju dalje korake radi obezbeivanja ire podrke Meunarodne zajednice za dobijanje specijalnog statusa. U Beu je od 18 do
20 juna ove godine u organizaciji Ministarstva inostranih poslova Austrije odrana
meunarodna konferencija za demokratski preobraaj Jugoslavije.
Pozive za uee izmeu ostalog dobili su i Branko Perovi ministar spoljnih poslova vlade Republike Crne Gore, Zoran ini predsednik Demokratske stranke,
Nenad anak predsednik Socijaldemokrata Vojvodine, Vuk Obradovi predsednik
..... i Rasim LJai. Predsednik koalicije Sanxak ... je trebao da podnese uvodno izlaganje o tome politika, ekonomska i humanitarna situacija u Sanxaku u svetlu reavanja kosovske krize. Meutim, on nije otputovao u Be zbog toga to nije dobio
dozvolu za izlazak iz zemlje, pa je svoj referat poslao faksom.
Isto tako dana 28.06. u Ohridu je odran sastanak predstavnika Republike Crne
Gore, Makedonije takozvane Republike Kosova i Republike Albanije, radi dogovora oko stvaranja zajednike unije. Na sastanku su razmatrana pitanja oko uspostavljanja meusobnih diplomatskih odnosa. Na ovom sastanku su se dogovorili, da
nastavljaju 03 i 07 jula tada e se detaljno razgovarati i razmotriti planove uspostave diplomatskih odnosa.


Dozvole za izlazak iz zemlje u vreme rata izdavala je jedna od uprava VJ koja
se bavila mobilizacijskim poslovima. One su davane selektivno i nije potrebno
mnogo mudrosti da se shvati zato sadanji ministar gospodin Ljaji nije otiao
u Be i ko ga je u tome spreio. Vojni vrh je koristio vanredno stanje za obraun
sa Miloevievim neistomiljenicima. Neto slinio se deavalo i u Crnoj Gori,
gde su pravljeni posebni spiskovi ljudi koje je vojska pozivala u svoje redove u
toku rata. To su bili ljudi iz Milovog reima, a spiskove je mogao da pravi samo
Slobodanov koalicioni partner: Miloevi je tamo imao svog politikog partnera u vidu Socijalistike narodne partije (SNP), satelita koji je u njegovo ime i u
ime njegove politike sprovodio ono to bi Beograd osmislio. Savezna administracija bila je pod velikim uticajem SNP koji je troio novac srpskih obveznika
zarad destabilizacije prilika u pomenutoj republici. Crna Gora je postala oaza
spasa za srpsku opoziciju i jedini oportunistiki blok na ovim prostorima koji
je imao hrabrosti da se suprostavi tiraniji sa Dedinja. Kao takva postala je legitimna meta Miloevievih sledbenika.
Slobodan se Kosova upravo otarasio, pa mu je jedina opasnost bila omalena
Crna Gora. Na drugoj strani, crnogorska teritorija bila je politika Normandi107

VOJNA TAJNA 1. deo

ja u koju su se upravo iskrcavale ideje, novac, agenti i sve ono to je bilo potrebno da se pone rat slubi i interesa. Miloevi je znao da je njegovo jedino javno
delovanje u Crnoj Gori moglo da ide preko VJ i njenih slubi. To je na vreme
osetilo i crnogorsko rukovodstvo, pa je tajni rat poeo mnogo pre nego to su
obe strane bile na to spremne. Pobeda jedne strane znaila je automatski poraz
druge. Toga su bili svesni i predsednik CG Milo ukanovi i SRJ Slobodan Miloevi i meunarodna zajednica. Pripreme za izbore u Crnoj Gori budno je
pratila i Uprava bezbednosti VJ, iako joj to nije bilo u opisu radnog mesta.
Izlaganje generala Ace Vasiljevia, kasnije svedoka protiv svog vrhovnog
komandanta u Hagu, proteklo je doslovce ovako:


Gospodine generale, u toku protekle nedelje od aktivnosti spoljnog faktora
smatram da je interesantno spomenuti da se u daljem istraivanju teino izuava
stanje kod profesionalnih pripadnika VJ u odnosu na trenutnu politiku situaciju
u zemlji, kao i na dogaaje koji tek slede. U kontaktima sa pojedinim pripadnicima
VJ proturaju se teze o postojanju razliitih stavova i gledita o ovoj situaciji kog generaliteta i stareina viih inova u odnosu na mlae stareine kojima se pripisuje
nezadovoljstvo i napetost vlastitog statusa i stanja u zemlji sa procenom da je tu
potencijalno jezgro javnog nezadovoljstva i bunta sa kojim raunaju i opozicione
snage. U vezi sa ovim u tabovima opozicionih snaga u zemlji prave se razliite procene i kalkulacije po kojima navodno samo 20% pripadnika VJ podrava aktuelnu
vlast, da je jo 20% neutralnog dranja, a da je ak 60% sastava za smenu vlasti po
svaku cenu. Oigledno ovde se radi o proizvoljnim procenama i eljenom stanju
stvari, jer ni mi u VJ o ovome nemamo pouzdanijih pokazatelja. Meutim, imajui
u vidu najavljene aktivnosti opozicionih snaga i njihovo aktivno nastojanje da u svoje planove i aktivnosti ukljue i pripadnike VJ, poznavanju stanja u komandama i
jedinicama treba pokloniti posebnu panju. Pri ovom imam u vidu neka naa dosta
pouzdana operativna saznanja o planovima Saveza za promene da u Beogradu za
19. avgust ove godine na preobraenje ispred Skuptine Jugoslavije odre veliki promotivni skup na kojem planiraju okupljanje preko 150.000 graana iz cele Srbije.
U tom smislu planirali su prevoz graana iz unutranjosti sa 125 autobusa i vozovima, a za obezbeenje mitinga angaovae takozvano udruenje rezer vista, aktivista SPOa, Demokratske stranke kao i aktiviste nezavisnih sindikata. Planirano je
na ovom skupu uee i pojavljivanje ukupno 22 govornika na elu sa Dragoslavom
Avramoviem meu kojima e navodno biti generali Vuk Obradovi i Momilo
Perii. Ovim mitingom praktino bi se zapoela predizborna kampanja za izbore
koje pripremaju za 1. septembar 2000. godine. Sve ovo nam ukazuje na potrebu da
u naim sastavima moramo preduzeti sve mere svako u okviru svoje nadlenosti
21. Dragoslav Avramovi, u narodu poznatiji kao Deka, socijalistiki disident, koji je 1994. godine uspeo da uspostavi
stabilnost inatornog dinara i vrati poverenje u makroekonomiju zemlje. Tadanji guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodin Avramovi, stekao je ogromnu popularnost u narodu i kao takav bio je potencijalna meta KOS-a, iz
straha da bi mogao biti Miloeviev protivkandidat na izborima
108

VOJNA TAJNA 1. deo

da ne doivimo bilo kakvo iznenaenje. U tom smislu organima bezbednosti su

ve dati zadaci oko intenzivnog praenja i poznavanja stanja u svojim jedinicama
i preduzimanja potrebnih i preventivnih i kontraobavetajnih mera u celini pa i
pojedinano.
Prostor Crne Gore i dalje u centru panje stranih obavetajnih slubi. Formiranjem razliitih pokreta i organizacija, a posebno sada ono poslednje to su uradili
to je crnogorski odbrambeni pokret, sa kojima i propagandno ele da istiu veliku
opasnost od mogue inter vencije vojske ruenje aktuelne vlasti u Crnoj Gori.
Karakteristino je za Crnu Goru i stareinski sastav u Crnoj Gori da mi trenutno imamo ukupno oko 100 stareina koji se ve nalaze u jedinicama MUPa. Oko
17 stareina je najavilo naputanje VJ i odlazak u jedinice MUPa. Oko 40 stareina
javila se kolebljivost, koji e napustiti najverovatnije VJ. Predlog mi je da informativno, odnosno jae prisustvo nae treba da obezbedimo dole na tom prostoru Crne
Gore, pre svega zato to tamo postoji apsolutna informativna blokada, tako da stareine nemaju informacije gledaju samo one televizije i mi smo neke probe vrili
njihova televizija uje se i vidi se sve do aka.

PRVI KONTAKTI SA ZVANINICIMA

CRNO GORSKE VLADE
Ponosan sam na poroke koje mi ljudi pripisuju,
ali sam manje ponosan na one koje zaista imam.
Kokto
Kada sam izaao na slobodu iz vojnog zatvora, u julu 1999. godine, pomislio
sam da bi sada mogla da me uhapsi civilna policija po istom julovskom nalogu,
pa sam reio da to pre pobegnem iz okoline zatvora.
Dragan Letari, moj prijatelj i kum, koji je radio u SDB i koji je delio moje
miljenje o reimu, poslao je momke da me prihvate ispred Vojnog zatvora, ali
me ni oni nisu tu zatekli. Sklonio sam se kod prijatelja gde sam pr vi put video
svoju erkicu Nedu. Kod njega sam proveo oko deset dana jer sam strahovao
da bi julovska klika mogla da preduzme i radikalnije poteze poto je jo bilo na
snazi vanredno stanje.
Moja rma je bila blokirana, ali su svi kupci dobili svoje stanove i lokale u
zgradi koja je i bila predmet interesovanja nansijske sekte JULa, iako sam svu
nabavku materijala za gradnju plaao po maloprodajnim cenama, to me je izalo skuplje za 25 %. Novca na raunu nije bilo. Inspektori su radili svoj posao.
Poto sam dosta dobro znao raspoloenje u VJ, kao i to da je dobar deo Generaltaba upetljan u kriminalne radnje u reiji svog vrhovnog komandanta,
a i to da je postojalo veoma mnogo asnih ocira koji su mogli da pomognu
da se sline gluposti vojnog i dravnog rukovodstva ne nastave, reio sam da
to iskoristim u najboljim namerama da se izbegne graanski rat koji je bio na
109

VOJNA TAJNA 1. deo

pomolu. Znao sam da e vojska imati vanu ulogu u suzbijanju opozicije u Srbiji, a posebno u izazivanju sukoba u Crnoj Gori. Reio sam da podatke do kojih
mogu da doem dostavim generalu Periiu, da bi mogli da se koristi u borbi
opozicije protiv reima. Izbor je pao na njega jer sam ga upoznao nekoliko godina ranije. Sreo sam se samo jednom s njim u kabinetu, gde je radio moj brat kao
ef kabineta. Bio je vojno lice koje je ve baratao tim podacima u svojoj karijeri
i pretpostavljao sam da je imao odreeni nivo bezbedonosne kulture, to mi je
bilo veoma vano.
Odlazim na adresu gde je stanovao general Perii, zvonim, vrata mi otvara
jedan od njegovih sinova:
Da li je general kod kue? upitah smeeg, naoitog momka. Kasnije se
ispostavilo da je to bio njegov mlai sin.
Ne, tata nije kod kue. Dolazi sutra uvee. Ko ga trai?
Brat efa njegovog kabineta. Doi u sutra.
Moj kum, Dragan Letari, koji je u to vreme radio u SDBu, obavetavao
me je o tome da li e me hapsiti civilna vlast koja je ve dugo pod julovskom palicom. On nije prihvatao indoktrinaciju JULa u slubi, pa je, iako smenjen sa nekih funkcija, ipak imao dosta prijatelja koji su mu mogli dati prave informacije.
Veoma dobro je znao ta se deava u SDB, pored toga to od dolaska JULa na
vlast gotovo da nije obavljao nikakvu dunost, ali je i dalje bio pripadnik slube
i poznavao je dosta uticajnih ljudi u njoj. Oni koji su posle Staniia doli na visoke poloaje u slubi znali su Letarievo miljenje o JULu i nisu ga gotovo ni
u emu angaovali. Tih dana je u slubi poelo potpisivanje pristupnice nekoj
od stranaka iz patriotskog bloka, naravno na dobrovoljnoj bazi.
Na alost, neki ljudi iz SDB koji su u to vreme terali pripadnike slube da pristupe patriotskom bloku, danas se nalaze u vrhu BIA. To i jeste problem nove
vlasti i to veliki. To je osnovni uzrok zbog kog je i premijer ini nastradao.
Ispriao sam mu da sam traio kontakt sa Periiem, na ta mi je on rekao
da ne idem vie tamo, jer su generala poeli danonono da prate. To je bilo
otprilike sredinom jula 1999. godine. Uvideo sam da su lideri srpske opozicije
dobro pokriveni slubom i da bi bilo vrlo riskantno da te podatke dostavljam bilo kome, pa sam odluio da sa porodicom napustim Srbiju, dok se ne stia afera
oko moga hapenja.
Jedino preko koga sam mogao da dostavljam te podatke srpskoj opoziciji
bilo je crnogorsko rukovodstvo. Takve informacije su i Crnoj Gori bile potrebne koliko i srpskoj opoziciji. Problem je bio u tome to u Crnoj Gori nisam
poznavao nikoga iz vrha vlasti, a zbog prisustva srpske tajne policije i vojnih
slubi nisam mogao mnogo da se raspitujem i pravim kontakte sa crnogorskim
MUPom.
Beograd sam napustio sa porodicom i otputovao u Podgoricu, a odatle u
Budvu, vrsto reen da stupim u kontakt sa ljudima iz crnogorske vlade koji bi,
radi bezbednosti nacije, bili zainteresovani da dobijaju informacije iz samog
vojnog vrha. Mogao sam da obezbedim stenograme sa kolegijuma naelnika
Generaltaba VJ, a imao sam i svog oveka koji je prisustvovao kolegijumu. Ra110

VOJNA TAJNA 1. deo

di se o asnom ociru koji nije traio nikakvu protivuslugu i koji je proao celu
golgotu zbog toga i ije muke traju i dok piem ovu knjigu. Namere pomenutog
ocira, potpukovnika Miodraga Sekulia bile su i ostale asne i potene. Ako u
neemu postoji njegova krivica onda je ona sadrana u tome to nije bio sazdan
od nemorala i licemerja, to je razlikovao crno od belog, katastrofu od uspeha,
ansu od debakla. Nije bio inspirisan nedelima ve delima, nije traio in u zamenu za obraz. Delio je sudbinu drugih ocira, nespreman da rtvuje ono to
su temelji ovenosti i morala za aku prividne slave i lai. Nije mogao da gleda kako dvorske lude izigravaju kraljeve. Nije ga uila majka da druge zavija u
crno i da te tragedije naziva sluajnou, ime bi pljunuo na korene iz kojih je
ponikao. Dobre slubene ocene kandidovale su ga za svedoka koji smeta svima.
Doao je u poziciju da mu sudi onaj kome je najvie pomogao i ija bi presuda
presudila pokolenjima koji e izmeu podanitva i pravedne rtve odabrati ovo
pr vo. To je njegova krivica! Osuda ovog asnog i potenog ocira predstavljala
bi osudu normalnih u ovoj Srbiji i Crnoj Gori. Ovim putem elim da pozovem
i premijera ukanovia i premijera ivkovia, kao i predsednika Marovia da
kao osvedoene demoktrate skinu anatemu sa ovog estitog oveka time to e
rei istinu. Vaa borba ne bi imala ni smisla ni efekta da nije bilo na hiljade pojedinaca kakav je potpukovnik Sekuli, koji je, stavljajui glavu u torbu i svoju i
svoje porodice, bio spreman na ogromnu rtvu da bi Srbija i Crna Gora postale
to to su danas. Oekujem od odgovornih i moralnih da kau ta je ovoj naciji
znaio ovek koji je bio spreman da zaloi sve da bi spasavao izgubljeno i da bi
pomagao nepoznatima da ovu zemlju uvedu u red demokratskih drava. Prisustvovao je kolegijumu NG VJ, sluao i gledao svojim oima kuda sve to vodi.
ta je trebalo da uradi u tim tekim danima? Da gura kola koja su se zahuktala
ka ambisu ili da postupi kao heroj koji je imao hrabrosti koju nisu imali drugi i
uini sve to je u njegovoj moi da sprei Miloevievu tiraniju i kuknjavu nekih
novih majki za svojom decom. Ne moemo, gospodo, radi dnevnopolitikih deavanja gaziti po telima ivih ljudi, jer emo se kadtad i sami zgaziti.
Patriote su uinile sve da objasne kako je 5. oktobar produkt polupismenih kriminalaca koji su doveli DOS na vlast, a niko im nije oponirao da su inteligentni i obrazovani ociri, kakvih je u srpskoj istoriji bilo na hiljade, videli kuda
vodi Miloevieva hunta i jasno pokazali svoj patriotizam i ljubav prema otadbini. To su bili svojevrsni Apisi koji posle smene vlasti nisu traili ni unapreenja niti popularnost. Ostali su tamo gde su bili dok su se Miloevievi generali
i pukovnici vinuli u nebo sa samo jednom eljom da se osvete onima koji su
bili drugaiji od njih, da bi svoju sramotu prikazali kao velianstvenu borbu za
narod i dravu. Ta osveta je inspirisana pre svega strahom od dokaza za ono to
su uinili u poslednjoj deceniji. Potpukovniku Sekuliu pripada zasluno mesto
u novijoj istoriji, a Crnoj Gori ast da okai orden na velike grudi velikog oveka. Vrednost Sekulieve rtve je jo vea ako se ima u vidu da, iako je znao ta je
inio, posle hapenja nije prozivao ni crnogorsku ni srpsku vladu, jer je shvatao
da je to ono to Aca Tomi i njemu slini jedva ekaju. Nije to uradio ni kada su
ga pre dve godine suspendovali i smanjili bednu platu na pola, ni onda kada su
111

VOJNA TAJNA 1. deo

mu kvaziprijatelji okretali glavu, a ni onda kada su mu uskratili in pukovnika

koji mu po radnom stau i najboljim ocenama u karijeri pripada. Budui doktor
informatike, pretrpeo je sva mogua ikaniranja stoiki i dostojanstveno, kako i
lii jednoj takvoj ljudskoj gromadi. Manje od toga od njega nisam ni oekivao.
Dakle, imao sam praktino trenutno informacije o namerama generalskog
establimenta. Bio mi je omoguen i pristup obavetajnim procenama koje su
pisane svakodnevno, a potpisivao ih je general Branko Krga, sadanji naelnik
Generaltaba, a tadanji naelnik Obavetajne slube VJ (Druga uprava VJ). Te
informacije su svakodnevno upuivane na sto Slobodana Miloevia. Svakako
da nas je interesovalo samo ono to se odnosilo na domae teme, pre svega na
Crnu Goru i na opoziciju u Srbiji.
Apsolutno sam bio svestan da u, ukoliko se otkrije ta nameravam ili ta
radim, zavriti u nekoj od Slobodanovih kreana, a za sobom bi povukao jo
neke drage ljude. Rizik i odgovornost su bili preveliki, ali reenost jo vea. Vremenom sam uspostavio vezu sa jo nekim ocirima koji su zaista dali nemerljiv
doprinos u raskrinkavanju reima i spreavanju upotrebe vojske protiv svog
naroda.
Po dolasku u Budvu, im sam smestio porodicu, poeo sam polako i oprezno
da se raspitujem kako bih mogao da stupim u vezu sa ministrom MUPa Vukainom Maraem, koji je danas zamenik ministra odbrane.
Posle nekoliko dana vrsto sam reio da preem u akciju. Mislim da je to
bilo 25.07.1999.godine.
Te noi sam dugo razmiljao na koji nain mogu da stupim u kontakt sa
MUPom Crne Gore. Na njihovoj sam teritoriji, a opet nije lako. Znao sam da je
u crnogorskoj slubi bezbednosti mnogo ljudi koje je ubacila Vojna sluba bezbednosti i koji rade ono to se od njih oekuje. Drugi prol ljudi koji su predstavljali opasnost po moje namere su kriminalci iz beogradskog podzemlja, a koji
su na ovaj ili onaj nain imali kontakte sa crnogorskom Slubom bezbednosti.
Znao sam i za mnogo ljudi koje je crnogorski MUP inltrirao u VJ i koji su uvek
mogli da budu opasnost igrajui dvojnu igru. Kada se u slubi nagazi krtica
onda se ona obino uceni i natera da promeni stranu, jer na taj nain dobijaju
direktnog saradnika i imaju mogunost da saznaju vie stvari iz oblasti koja ih
interesuje iz suprotnog tabora. Ti ljudi su takoe bili velika opasnost u mom pokuaju da stupim u kontakt sa nekim od visokih funkcionera MUPa.
Sa druge strane znao sam da se u VJ prave planovi i preduzimaju akcije da
se neutralie zaetak demokratskih procesa u toj republici. Situaciju je dodatno
komplikovala injenica da se rat sa NATO tek zavrio i da se Miloevi ponaao
kao ranjena zver koja strepi od svakog pucnja, pa makar on bio i orak. Najvea
opasnost mu je pretila od unutranjeg neprijatelja, pa je sve svoje snage i sredstva usmerio na pronalaenju i likvidaciji ljudi koji bi mogli dovesti u opasnost
njegovu i njenu (Mirinu) vladavinu.
Ulazak u taj tajni rat za mene je bilo isto to i prelazak preko minskog polja
zavezanih oiju. Postojao je jo jedan problem, a to je da nisam imao nikakvu
preporuku i da su crnogorske vlasti mogle lako da posumnjaju u moje namere,
112

VOJNA TAJNA 1. deo

pa da moja misija zavri pre nego to je i poela. To mi je bila ujedno i jedina

prednost, jer sam mogao da, ukoliko proem pr vi test poverenja, kreiram tu
operaciju onako kako sam hteo i umeo, ne izlaui sebe riziku da za to zna vie
ljudi nego to je bilo potrebno.
Imao sam ve due vreme, istina samo verbalno, dosta informacija koje su
ukazivale na ostraenu politizaciju vojnog vrha i spremnost da se upusti u vojnu avanturu u Crnoj Gori, samo ako vrhovni komandant od njih to zatrai. Isto
je vailo i za srpsku opoziciju.
Na ruku porodici Miloevi ila je i injenica da je Crna Gora bila gotovo
podeljena na dva idealna dela i ne bih se mogao zakleti da je u tom trenutku
veinski deo Crne Gore podravao Mila i njegove namere da crnogorska brda
izvue iz Miloevievih kandi. Taj jaz se sve vie produbljavao i vojska je tu
videla svoju ansu. Crnogorska policija je imala mnogo nasleenog kadra iz Bulatovievog vremena, previe ocirskog kadra koji je lako mogao biti ubaen u
redove policije. Ne sme se zaboraviti da je vojska koristila vie od 70% budeta
savezne drave. Dakle imala je s im, a i s kim. Ne sme se zanemariti ni podrka
ozloglaene SDB Srbije koja je tada dobila samo jednu ulogu, a to je spas gole
vlasti. SDB Srbije je odlino saraivala sa Upravom bezbednosti samo u jednoj
stvari, a to je eliminacija protivnika porodice Miloevi, to se vidi iz usmene naredbe generala Ojdania iznete na kolegijumu poetkom jeseni 1999. godine.
Na dnevnom redu je bio sada ve, na alost, pokojni premijer ini, za kog
je vojska imala poseban tretman. Naime, smatrali su ga za olienje izdajnitva
i produene ruke Zapada. Njegova inteligencija i poznavanje vie jezika samo
su potkrepljivali njihovu tezu. Prosto je neverovatno da su ti ljudi do dana dananjeg u VJ, ime se sve usporava, a rizik od novih udara konstantno raste.
Verujem da je pokojnom premijeru bilo poznato ta mu vojni vrh sprema, jer je
bio u prilici da ga o tome obaveste kolege iz Crne Gore.


generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI
Ja skreem panju da uoite ove politike tenzije koje su prisutne vezano za ije je svega da se na nelegalan nain rui legalno izabrana vlast u SRJ. U vezi sa tim
samo jedan zadatak zajedno sa slubom DB raditi na identikovanju, otkrivanju
pojedinih pripadnika VJ, aktivnog sastava ili onih koji su penzionisani koji se stavili u slubu Zapada i ostvarivanju njima zacrtanih ciljeva. Gezin zadatak. Ja imam
nekih informacija kako je protekao ovaj skup Saveza za promene gde me izmeu
ostalog ini krpio. Ne zbog mene, nego zbog vojske pratiti sve ove skupove, na
vama poznat nain. Da imaju i videosnimci pa emo videti dokle e taj ini da
ide. Ne samo on do njega je Obradovi i svaki od tih skupova analizirati i dati kakve
zakljuke sa svih aspekata a posebno sa aspekta tretman i gledanja vojske. U kontekstu prethodnog onog to sam rekao Gezo, za nae penzionere da li su zadovoljni ili
ne, koji su do jue priali jedno, a sada drugo, ili rade, treba utvrditi i tu spregu. Po113

VOJNA TAJNA 1. deo

eo sam da itam Lavrentija malo na ni nain ali on daje podrku patrijahu Pavlu
a koliko znam da je davao neki zahtev za crkvu, odmah to obustaviti, pa neka mu
pomae Zapad. Potrebe velikog angaovanja nae tehnike i u cilju popravke objekata do daljeg prekinuti radove i ako je sklopljen ugovor o emu obavestiti nadlene
ako je sklopljen ugovor.


Raunao sam na crnogorsku potrebu da dolazi do svakodnevnih podatak o
namerama vojnog vrha (itaj Miloevia) i da se pred jednom takvom ponudom
ne moe ostati ravnoduan.
Dakle, bilo je sto razloga protiv i samo jedan za, a to je da se po svaku cenu
izbegne rat srpskog i crnogorskog naroda. Mislim da u u to vreme ni crnogorska ni srpska javnost nije bila svesna koliko smo blizu apokalipse. Propaganda
je uinila svoje. Stvoreni su patriote i izdajnici. U tom trenutku su mi bez
sumnje ovi drugi bili blii.
Odluka je pala. Zvau kabinet ministra policije Vukaina Maraa koji je patriotama bio trn u slonovoj nozi. Dobijam broj telefona Maraevog kabineta
na informacijama.
Zovem sa govornice :
Molim Vas ministra Maraa ekam odgovor.
Ko ga tri uje se slubeni ljubazni glas sekretarice.
Popovi, hitno je ekam reakciju.
Saekajte molim vas, dau Vam efa kabineta ponovo zvoni.
ef kabineta ministra Maraa, izvolite ponovo tiina.
Dolazim iz Beograda, hitno je, treba da se vidimo.
Recite o emu se radi? upitao me muki glas sa druge strane.
Ne mogu telefonom odgovorih mu.
Dobro mala pauza doite i recite na prijavnici da dolazite kod efa
kabineta...
Recite vaima da mi ne trae dokumenta. Najavite me kao Popa, molim
Vas.
Ponovo tiina u slualici. Razmiljam, nee valjda prekinuti. Bila bi to katastrofa na poetku naeg kontakta. Nikada da proe ono pucketanje u slualici.
Dobro, budite ovde za dva sata, ja sam na pr vom spratu desno, samo recite
Va nadimak i uite u zgradu.
Hvala rekoh i kretoh ka hotelu u kom mi je bila porodica.
Znao sam da sam preao crtu koja je razdvajala normalan i nenormalan nain ivota. Ulog je bio preveliki i cena koju u platiti ako Miloevievi ljudi za
to saznaju je stravina. Imao sam porodicu. Isto tako sam znao da moda moja
malenkost, uz pomo prijatelja, moe uticati da istorija ne krene tokom koji
nije dobar. U krajnjoj liniji sam se na taj korak odluio upravo zbog moje porodice, kao i miliona drugih porodica koje veruju u mir i perspektivu i zajedniki
ivot.
114

VOJNA TAJNA 1. deo

Zahvaljujui poverenju koje su u mene imali prijatelji koji su me okruivali, a koji su bili pripadnici SDB i Vojne slube bezbednosti, kao i lan kabineta
naelnika Generaltaba VJ, mogao sam da doem relativno lako do vrlo vanih
stenograma sa kolegijuma Naelnika G VJ, obavetajnih i bezbedonosnih procena i predloga koji su se dnevno slivali na sto predsednika Miloevia i nekoliko najvanijih funkcionera. Imao sam ljude na veoma vanim mestima u jedinicama VJ koji su raspolagali operativnim podacima i koji su mogli da opstruiraju
sprovoenje nakaradnih odluka ispolitizovanog Generaltaba.
Vozei se krivudavim putem od Budve ka Podgorici razmiljao sam o tome
da vojska moda prislukuje i razgovor sa efom kabineta gospodina Maraa, pa
sam odluio da malo zakasnim na taj sastanak.
Parkirao sam auto preko puta MUPa i seo na terasu kaa Maa, koji je
imao lep pogled na ulaz u zgradu MUPa. Kasnio sam pola sata. Nisam primetio nita sumnjivo. Na ulazu u zgradu brkati policajac me upita za dokumenta:
Idem kod efa kabineta. Recite da je stigao Pop, dokumenta su mi u autu
ekao sam reakciju.
Gospodine, stigao je Pop razgovarao je sa nekim telefonom. Razumem! Izvolite, poite za mnom stavljajui apku povede me uz stepenite.
Imao sam udan oseaj straha i reenosti da istrajem u svojoj nameri da zavrim zapoeto. Posle srdanog pozdrava sa gospodinom srednjih godina sa
modernim naoarima, koji je vie liio na dobrog bankara nego na policijskog
efa kabineta, poeo je razgovor:
Kako ste putovali, jeste za neki sok ili kafu?
Moe sok rekoh i putajui da on pone razgovor.
Pop, je li Vam to nadimak?
Jeste, od prezimena Popovi jedini put kada sam ih slagao. Kasnije sam
im rekao ko sam i ta sam.
ta moemo uiniti za Vas?
Za mene nita, mislim da mnogo vie ja mogu uraditi za Vas.
Razgovor je trajao oko pola sata. Po izrazu njegovog lica video sam da je zateen izmeu neverice i ushienja. Znao sam da su im ti podaci i kontakti koje
sam imao od prevelike vanosti da bi izrazili neku otvorenu sumnju. Bio sam
veoma zadovoljan ovim razgovorom. Ostavio sam mu moj broj telefona na koji
moe da me pozove i on mi je rekao da e me vrlo brzo kontaktirati.
Zadovoljan uinjenim, napustio sam kabinet i istim putem doao do svojih
kola. Vozei nazad razmiljao sam o mogunostima mojih kontakata i doneo
odluku da napravim mreu ljudi koje sam poznavao i za koje sam sa sigurnou
znao da su istog shvatanja kao i ja. Ti ljudi ne bi smeli da znaju ko je u kakvoj
ulozi, a ni kome ti podaci odlaze, osim da su namenjeni opoziciji Srbije. Dakle,
znae samo ono to je najneophodnije. Kljuni ovek koji mi je davao podatke
nije znao da preko Crne Gore podaci dolaze do srpske opozicije. Pomenuti
podaci, ltrirani, dolaze do pojedinaca u srpskoj opoziciji, a odnosili su se na
namere Miloevievog reima prema pojedinim ljudima iz DOSa. Povratne
informacije ka mojim izvorima bie svedene na najmanju moguu meru. Ne
115

VOJNA TAJNA 1. deo

zbog sumnje u njih ve iz isto bezbedonosnih razloga da usled pucanja jedne

karike ne pukne ceo lanac.
Tek to sam stigao u Budvu zazvonio je telefon:
Dobar dan, gospodina Popa molio bih prepoznao sam glas efa Maraevog kabineta.
Ja sam gospodine.
Doi e ovek od efovog apsolutnog poverenja da se vidi sa Vama. Vozie audi A6 metalik boje. Moe sutra ispred Slavija marketa u 12 h, ako vam
odgovara.
Vai. Pozdravljam Vas vidim da se i njima uri, a ima i zato.
Sutradan u 12 pojavio se funkcioner MUP a Crne Gore Budimir Buda epanovi. Buda je u to vreme bio specijalni savetnik ministra unutranjih poslova
za nacionalnu bezbednost. Pre toga je bio oko 18 meseci vrilac dunosti naelnika SDB Republike Crne Gore, a to samo po sebi govori kakav su znaaj Crnogorci pridavali toj tajnoj operaciji. Iz kasnijeg mog iskustva sa Budom video sam
da se radi o odlunom oveku, dobre retorike, koji zna koji mu je cilj, kao i put
kako da do njega stigne. Bio je veoma razuman, odlino je shvatao ulogu u kojoj
se naao. Lako je prepoznavao opasnosti po graanski mir u Crnoj Gori i veoma
dobro je odreivao prioritete u svom radu. Bio je takoe i ovek od rei, to mi
je mnogo znailo. Njegov nesporni autoritet u crnogorskoj javnosti, MUPu i u
politikom establimentu davali su mi garanciju da sam na pravom putu i da e
ova misija biti korisna i uspena. Ono to se sa ove distance moe videti, a tada
toga niko nije bio svestan, jeste da je Buda zajedno sa Maraem, uvajui mir u
Crnoj Gori, spasavao i Srbiju od novih bombardovanja i izolacije. Vizionarstvo
je bila jedna od osobina ovog oveka koji nije eleo nikakav publicitet. Buda je
priao polako, razlono, gotovo roditeljski. Vodio je rauna o sagovorniku, potovao je njegovo miljenje i znao je da saslua. Posle upoznavanja otili smo u
oblinju kafanu na pie. Iz razgovora sa njim zakljuio sam da je obaveten o
mojim mogunostima i reenosti da sa grupom prijatelja uinim sve to je u mojoj moi da spreimo sukobe izmeu vojske i policije i sauvamo graanski mir.
Buda nije bio pravi predstavnik crnogorske policije. Delovao je veoma skromno
i uverljivo. Bio je i visinom atipian za crnogorskog policajca. esto se alio na
svoj raun. Nije bio hvalisav, iako mu je funkcija koju je obavljao davala atribute
koji bi mogli da poslue u takve namere. Porodian i ozbiljan kad treba, ostavio
je veoma pozitivan utisak na mene. Predloio mi je da odemo do Podgorice, jer
je ministar Mara eleo da se upoznamo. Tako smo i uradili. Usput mi je objanjavao kakva je situacija u Crnoj Gori. MUP nije bio previe ozbiljna pretnja
ukoliko bi Miloevi reio da destabilizuje prilike u Crnoj Gori. Oigledno da je
uporno preko vojske i plemena sa severa radio na tome. Moj sagovornik, a dok
piem ovu knjigu i moj prijatelj Buda, rekao mi je da je njegova procena da e
Miloevi pasti najkasnije do kraja jeseni te 1999. godine. Bila je to moda naa
jedina ozbiljnija procena u kojoj se nimalo nismo slagali. Rekao sam mu da Miloevi, da mu sve ide naopako, nee pasti pre kasnog prolea sledee godine,
a za tu tvrdnju ima i previe razloga. Poluge njegove vlasti nisu ni izbliza tako
116

VOJNA TAJNA 1. deo

tanke kao to se pretpostavljalo. Kontrolisao je MUP, VJ, nansijske tokove u

zemlji. Imao je apsolutno odane kadrove koji su na vlast dolazili nepotizmom,
nesposobnou, nemoralom i svakako uz Slobin amanet. Sloba je mogao raunati na sujetu i neodgovornost pojedinih lidera opozicije. Tamo gde ni to nije
moglo da uspe, imao je na raspolaganju pripadnike SDB koji su u ime drave
ubijali, a po nareenju para sa Dedinja.
Kad jedan takav kadar sedne na mesto ministra ili generala on najbolje zna
svoje vrednosti i zna da to mesto moe da brani samo ukoliko bude bio apsolutno odan efu, a ef je to znao da nagradi inovima, vilama i novcem. Ono to
su u Crnoj Gori mislili da je balast koji e Slobu kotati trona bila je pogrena
pretpostavka. Naime, Crnogorci, a i meunarodna zajednica, smatrali su da e
Miloevi biti zbaen zbog gubitka Kosova i uasno teke socijalne situacije u
zemlji. Kratkorono, to su bile njegove ogromne prednosti. Gubitkom Kosova
Miloevi se ratosiljao dela teritorije koji mu je samo predstavljao kamen oko
vrata i izvor svakojakih kriza. Narod je bio zadovoljan da vie ne gine oko nekakvih kosovskih gudura, a Sloba da je taj problem konano prebacio u ruke
istih onih koji su ga odatle proterali, a to je meunarodna zajednica. Imao je
dovoljno vremena da se okrene sebi i svojoj propagandi, izgradnji poruenog
i konanom unitenju opozicije u Srbiji. Socijalne prilike su mu takoe kratkorono ile u prilog, jer u takvoj bedi u kakvoj smo bili nalazio je plodno tle u
priama o izgradnji i obnovi, kao i televizijskom marketingu o velikoj pobedi
nad NATO. Moram priznati da to seme koje je on posejao jo daje plodove.
Uostalom, opte je poznato da je bio pravi ekspert za te sitne, dnevno taktine
slalome u politici. Ceh je u svakom sluaju plaao narod.
Na sastanku sa Budimirom epanoviem Budom, specijalnim savetnikom za nacionalnu bezbednost MUPa CG, u Budvi sam se dogovorio da se
vidim sa gospodinom Vukainom Maraem, ministrom MUPa CG, to je bio
pr vi znak da su Crnogorci pomenutu operaciju podigli na najvii nivo. Zaista,
sutradan u dogovoreno vreme, Buda je doao po mene u Budvu i zajedno smo
otputovali do Podgorice da se sastanem sa ministrom Maraem.
Stigli smo pred zgradu MUPa Crne Gore, a odatle stepenicama do kabineta. Po odnosu osoblja, koje smo sretali, prema Budi, video sam da uiva veliki
ugled u MUPu. Uli smo u prostrano predsoblje ministrovog kabineta i seli
u kone fotelje ekajui prijem. Buda je ustao i odmah uao kod efa. Ubrzo
zatim me je sekretarica pozvala da uem, iako je bilo ljudi u predsoblju koji su
ekali na zakazani prijem. U ukusno opremljenom kabinetu sa zelenim konim
foteljama i stolovima u duborezu, vrlo srdaan i elegantno odeven doekao nas
je ministar policije Republike Crne Gore, gospodin Vukain Mara.
O njemu sam imao prilike da proitam raznorazne tekstove koji su manje
ili vie provejavali s vremena na vreme kroz beogradske medije. Uglavnom su
ga opisivali kao kontroverznu linost odanu gospodinu ukanoviu. Poto se
praktino stavio na elo ove tajne operacije ispred Vlade Crne Gore, Mara je
Budi dao odreene ruke da organizuje sve nae budue susrete. Iz naeg razgovora samo sam potvrdio svoja strahovanja da je situacija mnogo gora nego to
117

VOJNA TAJNA 1. deo

javnost moe da nasluti. Lako smo se dogovorili oko naina rada i konspirativnosti, jer su nam ciljevi bili apsolutno isti. Crnogorci nisu eleli sukob sa VJ jer
su bili inferiorniji, razumniji u politikom smislu, a sa druge strane nisu imali
mnogo izbora. Morao sam da konstatujem da VJ nije izvukla nikakvu pouku
iz raspada SFRJ i da je u veitoj potrazi za svojim identitetom i dravom bila
zloupotrebljavana, poniavana, troena, i na kraju, zahvaljujui vojnom i politikom rukovodstvu, dovedena pred poslednju bitku.
Crnogorskom vrhu su ti podaci bili od velikog znaaja, ne u smislu preduzimanja nekakvih ofanzivnih akcija, nego naprotiv, da znaju do koje se granice
mogu izmicati i ta je to to nee isprovocirati ozbiljne sukobe na relaciji MUP
i VJ, a onda sigurno i graanski rat u samoj Crnoj Gori. Nije bilo nikakvog dvoumljenja da je i moj cilj bio apsolutno isti, dakle da ne doe to tog rata koji bi verovatno oznaio i kraj dravnosti Srbije i Crne Gore, a i konani raspad armije.
To sam stavio do znanja i mojim sagovornicima. Verovatno zato to sam dobrovoljno i bez ikakvih uslovljavanja stupio u kontakt sa crnogorskim vrhom, imali
smo, mogu rei, partnerske odnose sa puno uvaavanja i obostranog respekta.
Dogovorili smo se da najmanje jednom sedmino dolazim u Crnu Goru, a
po potrebi i ee, kako bi kroz razmenu informacija uspevali da kontroliemo
situaciju koja je sve vie dobijala na svom znaaju, kako na unutranjoj tako i na
spoljanjoj spoljnopolitikoj sceni. Treba napomenuti da su i u Vaingtonu i u
Briselu prioritet bili smena Miloevievog reima.
Ubrzo je vreme pokazalo da su nerazumevanje vojnog vrha sa jedne, i elja
crnogorskog rukovodstva da spase narod iz balkanskog blata sa druge strane,
bili previe antagonistiki ustrojeni da bi moglo da proe bez incidenata koji su
esto bili na ivici poetka otvorenog sukoba. Nivo borbene gotovosti sa obe strane je rastao. Ekstremi kojih je bilo i na crnogorskoj strani videli su svoju ansu.
MUP Crne Gore je ve rapidno rastao i prema nekim beogradskim procenama
imao je oko 25.000 ljudi. Te procene nisu bile tane, ali jesu inicirane iz vrha
crnogorske tajne slube, kako bi delovale kao odvraajui faktor na vojni vrh
VJ. Oformljene su brojne PJP (Posebne jedinice policije) sa gotovo vojnikim
ustrojstvom i obukom.
Na prvom razgovoru sa gospodinom Maraem obeao sam mu da u ga povezati sa jednim od kljunih ocira koji moe mnogo da nam pomogne u ovom asu. Bio je vreo avgustovski dan kada smo stigli pred vilu Vlade Crne Gore u Budvi.
Visoki ocir VJ koji je sa mnom bio u automobilu odavao je znake nervoze zato
to idemo na razgovor sa ministrom MUPa Crne Gore. Ja sam sa pomenutim ocirom ve bio u prijateljskim odnosima i dobro sam znao kakvo miljenje ima o
politizaciji vojske i odnosu Miloevia prema Crnoj Gori. Pomenuti ocir je imao
naprosto ljudsku potrebu da ispria o planovima koji se kuju protiv demokratske
vlasti Crne Gore u Beogradu. Posedovao je nesporne dokaze i dokumenta na tu
temu. Prethodno sam se s Budom dogovorio da pomenuti ocir bude primljen na
najviem nivou i da se njegova upozorenja i saznanja prihvate kao vrlo relevantna
i iskrena. Dogovor je bio da razgovori ne budu snimljeni kao i na ulazak u vilu.
Buda je ceo sastanak organizovao perfektno i do najsitnijeg detalja.
118

VOJNA TAJNA 1. deo

Popeli smo se stepenicama na tek renovirani sprat prostrane vile koja se nalazila u hladu budvanskih palmi sa pogledom na zaliv. U lepo opremljenoj sali
za sastanke ekao nas je gospodin Mara. Bio je vrlo srdaan i vrlo direktan,
tako da je sagovornik imao oseaj da se poznaju godinama. Poetak razgovora
je uvek bio oputajui i krajnje prijateljski.
Pomenuti ocir je vrlo brzo preao na konkretne dogaaje i deavanja. Mara ga je paljivo sluao. Buda bi povremeno neto i pribeleio. Svi koji smo bili
u toj prostoriji delili smo isto miljenje o Miloevievom reimu i istu brigu o
budunosti naih pokoljenja. Na kraju razgovora gospodin Mara je sa neskrivenim zadovoljstvom konstatovao da je ovaj sastanak temelj jedne nove borbe
protiv reima u Beogradu i da je to siguran znak da e razum pobediti nad ostraenou i destrukcijom. Od tog sastanaka sve je izgledalo sasvim drugaije.
Crnogorci nisu imali vie nikakve rezer ve prema meni i mojim namerama, a
ja sam, sa druge strane, svoj nain ivota podredio borbi protiv Miloevievog
reima, stvarajui jak front ljudi koji su mogli da pomognu da se veliko zlo koje
se nadvilo nad naim narodima ukine jednom zauvek.

PRAENJE UNU TRANJEG NEPRIJATELJA

Sve mane kad su u modi, smatraju se vrlinama.
Molijer
Jedan od osnovnih zadataka KOSa posle bombardovanja 1999.godine, bio
je spas reima, a u okviru toga njihova panja bila je usmerena na unutranjeg
neprijatelja tj. opoziciju u Srbiji i vlast u Crnoj Gori.
Karakteristino je da je vojska bila veoma zainteresovana za Ni kao centar
june Srbije i za tadanjeg gradonaelnika Nia, a sadanjeg premijera Zorana
ivkovia.
Radili su sve to je bilo u njihovoj moi da saznaju ime se bavi, sa kim je u
kontaktu, ko mu daje instrukcije i slino. Moj dogovor sa Budom bio je da se
preko Crne Gore upozoravaju lideri opozicije o namerama vojnog vrha, ako se
proceni da bi mogla biti izvedena neka akcija protiv njih, da se oni na to upozore. U nastavku u izloiti i konkretne primere.
O namerama nike opozicije redovno je bio obavetavan i kolegijum NG VJ
kao i vrhovni komandant. Situacija se polako komplikovala i zahtevala je veliko umee da se odri pod kontrolom. Na ruku vlastima ila je svakako i injenica da je jedinstvo opozicije malo, a sujeta lidera ogromna. Takvu jednu procenu
tri dana pred sam miting izneo je general Gaji na kolegijumu NG VJ.


generalmajor
BRANKO GAJI
119

VOJNA TAJNA 1. deo

Vezano za ovaj najavljeni miting 19.08.99. NJegove pripreme su u toku i po direktnim su uticajem i usmeravanju stranog faktora. Neosporno je da e miting biti
odran, ali je ono s ime mi raspolaemo, podaci s kojima mi raspolaemo najverovatnije da nee biti prisutno onoliko ljudi koliko oni to procenjuju i koliko plasiraju
u javnosti 150170.000. Koliko e biti prisutno ljudi i kako e se to odvijati u dobroj
meri zavisi od ponaanja rukovodstva SPO. Prema sadanjim saznanjima i ono to
se javno prezentuje SPO i njegovo rukovodstvo je za jedan umereniji ja bih rekao
nain, znai da ne doe do neke eskalacije, meutim mi ne iskljuujemo sasvim
mogunost da doe do odreenih problema, pa ak i nekih ekscesnih situacija.
Imajui u vidu uesnike, mogue uesnike na tome mitingu.
Ono to je da kaem donekle pozitivno to je injenica da i meu partijama koje
ine Savez za promene postoje razlike i postoje odreeni sukobi. Sukobi interesa,
sukobi vezani za borbu za vlast, sigurno da su tu i materijalni interesi, nansijska odreena sredstva i da to moe sigurno uticali, imati odreenog efekta i na miting i na
njegove rezultate itd. Mislim da bi trebalo preduzeti odreene mere i mi u VJ da ne
bi doiveli iznenaenje ne iskljuuje se mogunost da pojedinci iz VJ uestvuju na mitingu pa ak moda i da pojedinci koje smo mi identikovali naprave neke ekscese.
to se tie situacije u Crnoj Gori ona i dalje belei trend pogoranja. Dva su faktora veoma bitna. S jedne strane to se preduzima na politikom planu, a to je da se
po svaku cenu i na svaki nain nastoji kroz praktino postupanje da se dezavuie i
da se ja bih rekao anuliraju ili ne priznaju zakoni SRJ. .


Ja sam bio na tom mitingu. Imao sam procenu vojske i procenu medija koji
su navijali za opoziciju. Taj miting je denitivno pokazao da je snaga SPOa istroena u proteklom periodu i da se na SPO u tom trenutku, na alost, ne moe
raunati kao na nekog ko bi mogao da pokrene kritinu masu i gurne ih u sukob
sa reimom. To je ujedno bio i poetak otvorenog i konanog razlaza izmeu
ostatka opozicije i SPOa. Moram priznati da je general Gaji bio u pravu. VJ
je bez sumnje imala svoje ljude na kljunim mestima u strankama koji su im
davali informacije o aktivnostima opozicije. Na dan 19.08.1999. godine odran
je sastanak na kome se gotovo iskljuivo diskutovalo o opoziciji, njenom nansiranju, praenju....Danas, tri godine posle smene reima u Srbiji, moda bi se
odgovor na pitanje zato su Miloevievi generali tu iako je on u Hagu, mogao
pronai ba u injenici da su neki kljuni ljudi ondanje opozicije bili saradnici
slube.
Iz sledeeg izlaganja jasno se vidi da je Uprava bezbednosti inltrirala svoje
ljude i da je raspolagala tanim i proverenim informacijama o namerama pojedinih stranaka. To se potvruje u praksi tri godine posle 5. oktobra.


generalpotpukovnik
GEZA FARKA
120

VOJNA TAJNA 1. deo

Ekstremistike i druge destruktivne snage se pripremaju za vanparlamentarnu

smenu legitimne vlasti u Srbiji i Jugoslaviji posle mitinga u Beogradu 19.08. Tada
one treba da pokau svoju snagu, organizovanost i odlunost da u narednom periodu nenaoruanim ali i oruanim sredstvima izazovu nemire u zemlji. NJihova delatnost je sistematski usloavala i onako teku situaciju u zemlji. Naroito kalkulisanjem sa ustavnom ulogom vojske Jugoslavije. Bez obzira na evidentna razmoilaenja lidera Saveza za promene oni su naelno saglasni sa tim da je smena vlasti u zemlji neminovna Spoljni faktor upravo na toj osnovi pokuava da ih ujedini i u emu
je uinio izvesne korake. Nesumljivo zbog procene da e na predstojeem mitingu
u Beogradu prisustvovati znatno manji broj pristalica nego to je najavljeno, najpre
milion, pa pola miliona, mnogi lideri stranaka se pod raznim izgovorima nee se
pojaviti na njemu. Lideri stranaka su deklarativno opredeljeni da miting u Beogradu treba da protekne bez incidenata. Procenjuju da e vlasti preduzeti mere, blokadu puteva ka Beogradu najpre, da mu prisustvuju to manji broj ljudi. U SPO ne
oekuju da e miting postii znaajne rezultate u vezi sa zahtevima za smenjivanje
aktuelne vlasti. Smatraju da se tek u septembru moe oekivati zahuktavanje raznih oblika otpora i graanske neposlunosti. S tim u vezi radikalni elementi u SPO
iznose kako se ta stranka sprema za ruenje vlasti agresivnijim metodama nego ikada do sada, dok njegovo rukovodstvo zastupa stav o tome da su neminovni izbori u
to skorije vreme na kojima e pobediti. Meutim, bitno je uoiti da zagovornici
nasilnog svrgavanja vlasti u zemlji lanice graanskog saveza Srbije javno se zalagala za takve metode 13. avgusta na mitingu u Vrcu. Sve naglaenije proturanje lane
insinuacije o VJ i smiljeno istiu u pr vi plan pojedine bive ocire VJ. Govorei na
mitingu SZP u Kosjeriu 13. avgusta ove godine Velimir Ili predsednik optine
aak izneo je kako je njemu pozanto da navodno samo mali broj generala podrava predsednika Jugoslavije a da je veina pripadnika VJ i MUPa protiv aktuelne
vlasti. Bivi general Momilo Perii obavestio je prisutne oko 200 lica u gradskoj
dvorani u Kragujevcu 10. avgusta da je osnovao novu politiku stranku. Kao njene
lanove predstavio je reisera Predraga Bajetia i kompozitora Zorana Hristia, a
za sebe je rekao da je sve uinio da ne doe do ovakve krizne situacije, ali da u tome
nije uspeo. Inae Perii se posle prestanka radnog odnosa u martu ove godine drao rezer visano za vreme agresije NATO na Jugoslaviju, da bi u julu posle kontakata sa liderima pojedinih stranaka, rukovodstvom Crne Gore u kojoj je boravio i patrijarhom Pavlom nagovestio osnivanje vlastite politike partije. Osnivaka skuptina PDS odran je 08. avgusta u Brusnici kod aka. Prisustvovalo oko 50 lanova.
Ovde imam ovako u aku da je ovaj skup nansirao pr vo Krunski savet iz Londona, Srpska pravoslavna crkva Graanica iz Vinzora iji je predsednik Jelena Jovanovi, erka ede Jovanovia armijskog generala u Kraljevini Jugoslavije iz Kanade,
Srpska narodna odbrana etnika organizacija iz Toronta i ikaga i privatne banke
Krstia i Lazarevia iz Valjeva, oni su lanovi Nove demokratije. Predsedavao je na
ovom skupu osnivakom predsedavao je vladika Radovi koji je predloio Periia
za predsednika stranke, to je prihvaeno. Ve 9. avgusta Perii se sastao sa patrijarhom Pavlom i tom prilikom su odluili da njih dvojica ne uestvuju na mitingu
u Beogradu.. Nastupajui nalokalnoj TV mrei Kragujevac 10. avgusta bivi pukov121

VOJNA TAJNA 1. deo

nik LJubodrag Stojadinovi izneo je niz insinuacija na raun VJ, posebno njene
slube bezbednosti, koju je okvalikovao kao najmraniji i metastatiki segment
koji razara VJ. U istoj emisiji Milivoje Glii, urednik NINa rekao je da je Perii
mogao na miran nain da rei pitanje Kosova i Metohije, ali da za to nije imao podrku dravnog rukovodstva Tvrdio je da u VJ ima malo generala koji po obrazovanju
dostojanstvu i moralnom stavu lie na Periia. Evidentno je da organizatori mitinga u Beogradu planiranjem podataka o broju uesnika govornicima ultimativnim
zahtevima koji e biti postavljeni aktuelnoj vlasti najavama ekcesa i slino nastoje
da privuku to vei broj uesnika i istovremeno stvore izvestan strah i nesigurnost
obinog stanovnitva. Teror koji albanski teroristi na Kosovu i Metohiji sprovode
ja imam sada scenario ovde za dananji skup, vezano za ovo a ukratko ... Ove podatke smo noas dobili, da Radoje Lazarevi, kao predstavnik ND u organizacionom
odboru mitinga za promene podneo je izvetaj predstavnikom savetu svoje stranke u toku pripreme odravanja mitinga. U izvetaju je nagovestio da e tehnike
pripreme na postavljanju bine otpoeti u veernjim asovima 18. ove godine nakon
zavretka fudbalske utakmice izmeu Jugoslavije i Hr vatske. To ve ine ispred
Skuptine. Okupljanje uesnika mitinga uz muziki program predvieno je u periodu od 16,00 do 19,00 asova. Za organizaciju voenja programa odgovoran je Predrag orevi. U 19,00 asova miting bi trebalo da pone sa emitovanjem himne
Boe pravde, itanjem pisma Krune Aleksandra Karaorevia i davanjem blagoslova i podrke SZP od strane srpske pravoslavne crkve kroz istupanja episkopa
Vostanskog Rakite. Uesnicima mitinga predvieno je da se obrate predstavnici
politikih partija i to: Mlaan Dinki ispred Grupe G17, Spasoje Kruni ispred
SPO, Zoran ini ispred demokratske partije, Neboja ovi ispred DA, Velimir
Ili ispred optine aak, to je SPO osporavao taj njegov nastup, Nenad anak ispred SDL, Vesna Pei ispred GSS, Joef Kasa ispred maarskih demokratskih partija, anak se zalae da umesto njega govori arko Kora, Rebeka Srbinovi ispred
ND, Dragoljub Miunovi ispred DC, Baki odustao je od obraanja uesnicima
mitinga zbog toga to nije dozvoljeno izlaganje u trajanju od 30 minuta, na emu je
on insistirao. Zavretak mitinga predvieno je da objavi Predrag Markovi ideolog
pokreta stabilnosti. U organizacionom odboru je dogovoreno da na bini ne bude
zajednikog znamenja, ve samo zastava Srbije, a ispod nje zastava stranaka koje
uestvuju na mitingu. Dok uesnici mogu nositi simbole po sopstvenom izboru.
Na bini je predvieno mesto samo za one koji se obraaju uesnicima a izmeu bine i novinara svaka stranka je dobila po 5 propusnica. Odlueno je da u obezbeenju mitinga uestvuje 300 ljudi. Pr vobitno je dogovoreno da SPO i DS odrede i pripreme po 150 pripadnika slube obezbeenja, meutim, poto je Vuk Drakovi
odbio da dozvoli uee u obezbeenju lica iz SPO, onda je naknadno dogovoreno
da u obezbeenju bude 200 lica iz DS i 100 da obezbedi Nenad anak. Trokovi
mitinga iznosie 16.000 maraka, to e svaka stranka uesnica platiti podjednakim
uslovima. U vezi sa mitingom organizatori ocenjuju da e biti miran, sa r elativno
visokim nivoom uea i jedinstva stranaka, ali i da e biti nedovoljno poseen. Procene su da e na mitingu biti prisutno 50 do 80 hiljada uesnika. Na mitingu se
oekuje blage manifestacije nejedinstva meu strankama kroz neprimereno reago122

VOJNA TAJNA 1. deo

vanje pripadnika SPO pri obraanju uesnicima predstavnika DS i slino. Predsedniki savet ND nakon izvetaja Radivoja Lazarevia razmatrao je teino sledea
pitanja. Pr vo, kakav sadraj treba da ima govor Rebeke Srbinovi. Drugo, ta je cilj
ND u ovoj manifestaciji, i tree, ta je zahtev skupa u celini. Kao politiki cilj ND
istaknuto je pr vo, formiranje prelazne vlade, drugo, organizovanje vanrednih izbora, Ratomir Tadi se tome usprotivio miljenjem da su ta dva cilja meusobno suprotstavljena i da jedan drugog iskljuuje. arko Jokanovi ne misli tako ve smatra
da prelazna vlada treba da obezbedi uslove i stvori pretpostavke za organizaciju
vanrednih izbora. Smatra pr vo, da to nee biti akademski skup, ve ulini miting na
kome e biti pogodne kratke i snane poruke. Drugo, da e prisustvovati mitingu
samo ljudi opozicionari kojima e prihvatljivo biti samo ono to je u vezi sa smenom vlasti. Tree, da Rebeka mora da se obrati mladima s obzirom na to da im je
priblinih godina. Goran Miti, predsednik odbora ND u Niu insistira na smeni
predsednika Miloevia. Tome se protivi Ratomir Tani i zalau se za zahteve koji
mogu proi, dok zahtev za ostavke predsednika Miloevia u ovom trenutku po
njegovom miljenju ne moe proi. Takoe se da se zalae da Rebeka nastupi sa
jednim paljivim govorom i umerenim politikim porukama. Rebeka meutim, ne
eli da se istupa sa takvim smernicama istiui da e u trenutku govora slediti svoja
oseanja i govoriti onako kako u tom trenutku bude diktirala situacija i atmosfera
na mitingu. Na kraju diskusije re je uzeo Duan Mihajlovi, podsetio je prisutne
da miting nije izmislio Zoran ini, ve Mlaan Dinki, a da je to posle prihvatio
Vuk Drakovi. Takoe je naglasio kako Vuk Drakovi ne uestvuje na mitingu ispod ita sve radi da miting i Zoran ini ne uspeju. Naveo je da je sino razgovarao sa Matijom Bekoviem koji mu je rekao da je miting duvanje u probueni balon. Na kraju Mihajlovi zakljuio. Pr vo, na mitingu ne oekuje veliki broj ljudi kako su organizatori prieljkivali, drugo, ideja o prelaznoj vladi ne moe proi, tree
Vuk Drakovi se mnogo kompromitovao prema zapadu za vreme rata, a sada se
kompromituje i u opoziciji u zemlji. I nikome nije jasno ta je njegov cilj. etvrto,
miting je veoma rizian i mogue su namerne provokacije koje bi mogle izazvati
neeljene posledice, to bi vlast iskoristila za obraun sa opozicijom. Pet, objasnio
je dalje, odbio da govori na mitingu iako je time mnoge iznenadio zbog toga to je
svestan da je lo govornik a i zato to nije jasno ta treba da govori. est, istakao je
tezu da ND mora da obezbedi specian i prepoznatljiv imix, sedam, smatra da je
dobro to e govoriti Rebeka zbog prikazivanja da nisu liderska ve demokratska
partija i osam, uee ND na mitingu je cena za upis u opoziciju.


Ovakvi podaci koji su izneseni na kolegijumu nisu se mogli pronai na internetu niti u medijima. Oigledno je da su Kontraobavetajna sluba VJ i obavetajne uprave veoma zainteresovane kako funkcionie, kako se nansira i kakve
su namere opozicije. Iz navedenog se vidi da su podaci o delovanju opozicije
prikupljani iznutra. Dounici koji su dostavljali ovakve podatke Slobodanovoj
slubi morali su biti u samom vrhu opozicionih partija. Ko je sve radio i igrao
123

VOJNA TAJNA 1. deo

dvostruku igru verovatno emo, danas, tri godine posle 5. oktobra teko saznati. Tu bi trebalo potraiti i razloge kako su preiveli Miloevievi generali i
posle 5. oktobra. Kada bi se iskreno pristupilo otvaranju tih dosijea, verovatno
bi mnogi ljudi prepoznali svoje astere koji su ih pratili, druili se sa njima,
kupovali deci roendanske poklone... Ostavljam itaocu da sam proceni da li je
mogue doi do ovakvih podataka o strankama, pojedincima, mitinzima, a da
nemate nekog u vrhu tih organizacija. Dosijei koje je vodila i vodi Sluba bezbednosti VJ prepuni su imena dounika koji nisu pijunirali u korist zemlje, ve
u korist ideologije i reima. Tako je od 1945. godine. Mnogi ljudi su u poslednjih ezdeset godina nevino stradali zato to su monici ovakvih slubi to hteli.
Nadam se da je pokojni premijer ini poslednja rtva iza koje stoje direktno
ili indirektno pripadnici komunistikih i neokomunistikih tajnih slubi. U
Titovo vreme je KOS JNA bio okosnica ideoloke drave, tako da su ti arhivi
prepuni zanimljivih podataka koji u ovom trenutku ne bi ugrozili bezbednost
drave ako bi se otvorili. Njihovo otvaranje je na dug prema nevino stradalim
ljudima.
Kroz ove stenograme prenosim samo deo atmosfere sa kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, vodei rauna da ne izlaze podaci koji bi mogli da ugroze
osnovnu namenu slube, naravno prema Ustavu. Dakle, paradoks je bio u tome
to su graani ove drave troili milijarde dinara, odvajajui od svojih usta, da
bi im se taj novac vratio kroz destrukciju najgore vrste. Crnogorci bar nisu plaali porez za svoju propast.

MILOEVIEV SASTANAK SA GENERALIMA

Dvolinost je najvei talenat slabia.
Mopasan
Miloevi je u VJ putem negativne selekcije, nepotizma, a i prirodnog dara
pojedinih generala za dodvoravanjem, postavio katastrofalan kadar bez ikakvog integriteta koji su radi linih interesa bili spremni da beli zid proglase za
crni, a poraz za pobedu. Vrhovni komandant je odrao predavanje svojim generalima o briljantnoj pobedi nad NATO, svi su sluali i aplaudirali. Ako neko
u ovoj zemlji zna kakva je naa pobeda bila, onda su to ti isti generali. Znam da
dosta njih nije delilo njegovo miljenje o pobedi, ali su utali i aplaudirali, to je
bilo isto. Veina je i danas, tri godine posle pada Slobe, na istom mestu u istoj
uniformi. Ne krivim ih, to je pre svega stvar line odgovornosti, pa tek onda odgovornosti onih koji ih dre u generalskoj uniformi.
Mislim da je u to vreme Miloevi imao bolje miljenje o bilo kojoj dravi na
ovoj planeti nego o Crnoj Gori. Ona je za njega u isto vreme predstavljala i pretnju i izazov. Pretnju, jer se na njenoj teritoriji sastajala i dogovarala opozicija
koja mu je radila o glavi, a ujedno i izazov da posegne za silom kako bi nauio
pameti sve one koji misle svom glavom i koji jasno raspoznaju tragediju i ne124

VOJNA TAJNA 1. deo

sreu od blagostanja i mira. Uvek sam se pitao kako je mogue da ti nai generali ne prepoznaju tako suprotne civilizacijske konstante kakva su nacionalna
tragedija i nacionalno blagostanje. Te dve stvari nemaju nita zajedniko osim
Miloevia, koji je uspeo da pomenute ljude ubedi da je poraz pobeda, a da je
normalno u stvari nenormalno. Dolazio sam do jednog istog odgovora, a to je
da je negativna selekcija ocirskog kadra stvorila mogunost da se raaju jalovi
generali bez ikakvog integriteta. Vreme ratova i napetosti stvorilo je posebnu
lozoju meu stareinskim kadrom. Koliko je teko opaliti pr vi metak toliko
je lako nastaviti rafalom. I sam sam imao prilike da se uverim kako se lako u vojsci prihvata logika rata. To je duevna hrana koja pokree adrenalin, naroito
kod elitnih jedinica.
To najbolje ilustruje jedno obraanja vrhovnog komandanta uvarima
svog poretka koje je odrano kao kolegijum Generaltaba na kome se obraa
Slobodan Miloevi.


Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Vi dobro znate, osim nuklearnih sve potencijale je NATO upotrebio na nama,
pa nas nije slomio. To je video ceo svet. ta bi se desilo da je napao neku veu zemlju i da li bi izlaz mogao da bude nuklearni rat i da li je danas svetski rat koji se
moe zavriti ili rat koji bi ukinuo svet, jer je oruje dolo do tog nivoa, nije to vie
luk i strela koji ne moe da ugrozi opstanak sveta, novi veliki svetski rat bi ugrozio
opstanak sveta, a ne opstanak onoga ko bi ga eventualno izgubio. U tom smislu ja
mislim ovaj vojni vrh mora da bude vrlo detaljno i analitino svestan jedne velike
pobede koju je VJ izvojevala ali svestan i
injenice koje smo mi bar ovde svesni nadam se da smo mi rat uspeli da okonamo blagovremeno, jer da ga nismo okonali blagovremeno sa resursima o kojima
dobro znate gde smo bili, gledam Karanovia sa onim njegovim mnogostrukim
putovanjima u Rusiju sa obeanjima velikih isporuka od kojih nismo dobili nita,
slovima nula osim ono malo ibica i cigara to nam je doneo Primakov u ona svoja
dva aviona na onom poetku i onih nekoliko sanduka to su prebacili preko RS, sve
je to bilo kolko da stavite zrno soli u supu. Znai, nita. Blagovremeno okonali
i stekli i kada je na vojnom planu veliku slavu. I sada kada sluam ovo to govori
general Ojdani o mnogim negativnim aspektima situacije u kojoj se nalazi VJ pre
svega materijalno, kadrovske popune itd. ima jedan ogroman pozitivan adut koji je
vojska stekla u ovom ratu, a to je da je ona digla svoj politiki i svoj vojniki ugled.
Ugled vojske se srozao 1991. i 1992. godine kada je ona vojska koja bila toliko monija od ove, toliko opremljenija od ove toliko snabdevenija od ove iskljuivo zbog
nedostatka vrhovne komande prepustila zemlju, jer je bilo etiri, etiri tamo u predsednitvu, a vojni vrh nije imao petlju da kae, neka je etiri, etiri nedam dravu
i moram da inter veniem i naravno onda dobila sve negativne atributa od naroda
Danas narod ceni vojsku. To je jedan veliki ulog. E, sada to, taj veliki ulog to je vojska stekla, taj svoj ugled treba iskoristiti da mi zaista izgradimo vojsku koja je i sada
125

VOJNA TAJNA 1. deo

najbolja ovde u okruenju, ali koja e da bude ponovo jedna od najboljih u svetu.
Ove faze, analitiki gledano, vi ste rekli pr vo kritika analiza sa teitem na ratna
iskustva, onda izrada projekta i konano realizacija. To ematski je dobro postavljeno, meutim mora da se ima u vidu da taj plan koji se pravi moramo da pravimo i
u hodu i moramo da imamo kratkorone, urgentne mere koje radimo i da imamo
dugoriniji plan koji takoe razmiljamo i sprovodimo s tim to te kratkorone mere ne treba da udaljavaju, nego da pribliavaju tom konanom reenju, jer neke se
stvari da tako kaem moraju reiti momentalno i brzo.
Nama sada treba kampanja obnove, kampanja izgradnje, kampanja reforme, a
ne izborne kampanje.
Ja sam rekao ovima kada su dolazili kod mene Drakovi i jo neki, ma kada
hoete bre izbore, mi neemo izbore mi hoemo tranzicionu vladu, pa hoete vlast
bez izbora. Oni znaju da e da izgube izbore, a znaju i njihove gazde u inostranstvu
zato i oni kau dajte tranzicionu vladu, ne trebaju izbori. Naravno da ne trebaju
izbori koje e da izgube. Od devedesete godine otplaivali te partije, te demonstracije, te ovo, te ono, dok nisu eskalirali do rata, sada su i to proigrali i to nisu uspeli,
sada se vraaju na poetak, ajmo opet demonstracije, ajmo opet to, stalnu destabilizaciju. Ipak je sada jedna zrelost vea i mislim da moramo pre svega da se bavimo
razvojem i obnovom, a manje da mislimo na te njihove trikove i da jednostavno
svoju stabilnost gradimo na rezultatima u ekonomiji, u standardu a ne svaama
preko televizije i preko novina. To je njihov posao, to ne treba da bude na posao.
Radiemo na tome zajedno, znajte da drava e stati iza svoje vojske u potpunosti.
Ja sam i ovim naim drugovima iz vlade rekao, nemojte davati lana obeanja. To
to obeate morate izvriti. To su elementarne odgovornosti vlade vezane za nansiranje vojske. Ja sam siguran da ete vi taj svoj posao da obavite dobro i u ovoj pripremnoj fazi kritikog razmatranja i u projektovanju u emu emo raditi zajedno u
meri u kojoj to bude potrebno Nisam rekao nita u vezi sa Crnom Gorom. Molim
vas na je stav od poetka bio to je politiko pitanje. Sve te prie, kako emo mi vojniki da neto tamo inter veniemo, pa da emo neto da silom menjamo, nema nikakvu osnovu. To mora politiki da se reava. Meutim, nisam siguran da je i tima
tamo u Crnoj Gori jasno ta su ustvari pravi parametri tog njihovog statusa. To to
su oni otili u politike vode, svako ko se bavi kriminalom, mnogo vie voli da bude
optuen, za politiki progon, nego zato to je lopov. Tamo je jedina privredna aktivnost verc. Tamo ive general Obradovi i admiral Zec i mogu da vam posvedoe
da ni jedno preduzee u Crnoj Gori ne radi, ni jedno. Jedino preduzee koje radi je
verc dravni. Oni su ... podelili neke papire koji ne vrede nita, kao narod je sada
vlasnik pola. ta ja imam od tog papira, da mi neko kae da sam vlasnik neznam
koliko hiljada dinara vrednosti eljezare Niki, eljezara Niki ne radi ili radi pa
stane, a pola su neki penzioni i drugi fondovi, kao sada tituari a u upravljanju tih
preduzea nije se desilo nita. Sve je ko to je i bilo, samo sada kao nije drutvena
sredina, nego je svojina nekih graana, koji su eto kao identikovani, ali ta oni
mogu da utiu nita i fondovi koji takoe ne utiu nita i opet kao i pre vlada neto
radi sa tim preduzeima da im neto soli pamet u samom upravljanju u tome to
su oni nazvali reforme, nema nita i to svako vidi tamo. Tamo stvari moraju da se
126

VOJNA TAJNA 1. deo

reavaju politiki, znai ne vojniki. Koji su to parametri iz kojih oni ne vide kako
ih ovi gledaju? Nita Crna Gora ne interesuje Amerikance, njih interesuje onoliko,
koliko moe nas da destabilizuje, da nam pravi probleme. Onog trenutka kada bi se
Crna Gora odvojila to bi bio poetak njenog kraja. Za ove nebi vie bili interesantni,
jer im se odvoje vie nisu unutra, pa ne mogu da prave vie nikakvu tetu, a sami
za sebe nisu uopte znaajni. Potpuno su beznaajni.
Drugo, to generali Zec oi Obradovi dobro znaju, istona Crna Gora Ulcinj, Bar
i gore do Plava, to je praktino pod kontrolom Albanaca totalno. To to oni se prave
ludi pa nee to da kau, to je kao da zadre mir u kui ne vidim da si mi zauzeo pola
kue da se nebi s tobom pobio, a ti mi sedi tamo. Tamo u i policajci i efovi komandiri, sve to albanska maja uzela i Crna Gora je tu. Granica je usred Podgorice. To
je ve uzeto tamo. Prema tome, samostalna momentalno se topi. Prole godine kad
je ambasador Hr vatske bio u Kotoru, povodom nekog katolikog praznika rekao
im je samo vi budite strpljivi sve e ovo biti ljepa naa. Hr vatska nije uzela Boku
Kotorsku jer se plai konfrotacije sa Jugoslavijom. Sutra samostalna Crna Gora ona
ulazi tamo jer je katoliko stanovnitvo koje tamo ivi pod pritiskom ovih ovamo,
a ovi e da im klimaju glavom i da kau stvarno su morali to da urade, a da ne govorim o ovom jadu to preostane a i onako sve jad cela Crna Gora kao Optina Novi
Beograd, koja je struktura muslimanskog stanovnitva koji takoe radi protiv Crne
Gore i koje bi posluilo kao pazdar za destabilizaciju crnogorskog dela Sanxaka.
Mi to znamo.
Jednostavno eleo sam da ovaj aspekt vam kaem. Nastojaemo politiki u
Skuptini se vode neki razgovori, na principijalnoj osnovi, to je jedan narod to je nesumljivo, svaka smicalica koja se bude napravila, ne moe biti dugog veka i mislim
da je dobra naa odluka, da se to reava iskljuivo politikim sredstvima, nikako da
ne dozvolimo da se na tom terenu gde ivi jedan narod bilo ta reava silom, jer ti
organi kako god izbori budu pokradeni smatraju se legitimnim i u tom smislu neemo mi to da dovodimo u pitanje. To je stvar kako je neko od ovih crnogorskih
politiara rekao sukob je Podgorica Podgorica, a ne Podgorica Beograd. Oni su se
meusobno sukobili, a onda raun uspostavili Beogradu, to zna svako.
Dakle, to sam propustio kada je Ojdani govorio Crna Gora, ali sam zaboravio
da vam o tome neto kaem. Molim vas izvolite pitanja ko kakva ima, bie mi drago da na njih odgovorim.
Predsednik SRJ
SLOBODAN MILOEVI,
Evo ukratko da vam kaem. Kod mene dolaze ovi episkopi crkveni samo da me
mole da ne uzimam za ozbiljno ovo to je ... jer oni sami kau to niko nije njih ni
pitao tamo, nego njih petorica ubedili ovog naeg nejakog Pavla koji je ve toliko
senilan, da kako meni episkopi govore znai vladike, on kae ima miljenje onog
koji je poslednji s njim razgovarao.
to se crkve tie, ona kod nas nema nikakav ugled. Ja sam i njima govorio vi
zbog crkve treba da se brinete, ne zbog drave, greota je da crkva srozava svoj ugled
na taj nivo. Oni nama prave tetu, utoliko to ih inostranstvo uzima i kae evo i
127

VOJNA TAJNA 1. deo

crkva je protiv njih. Inae ovde crkva nema nikakav ugled. 1992. godine meni se
obratio partijarh Pavle kada smo formirali Jugoslaviju da trai od mene, da ne drimo izbore za organe Jugoslavije. To je bilo u novinama. Naravno ja se nisam na to
osvrtao, mi smo odrali izbore. Ja sam ga pitao poto samo iptari nisu uestvovali
na izborima iji si ti pop? Srbi ti odoe na izbore,
a iji si ti pop, ko te posluao? to bruka Srbe? To oni i sada rade. Rekao mi je
general Ojdani i tamo kada ste ili u Mileevi i oni vam .... Mislim ko god misli
svojom glavom u toj crkvi to radi, a ovih ima tih nekoliko Anlohije rauna da bude
crnogorski patrijarh poto njemu to odgovara da se odvoji, to je taj srpski sindrom,
ako ne mogu da budem glavni, onda daj da odvojim ovo svoje pare da izcepam,
pa tu da budem glavni. Ovaj Arterij on je najgluplji episkop tamo, a inae stalno
je bio na jednoj opozicionoj strani, meutim oni nemaju ugled meu ostalima u
crkvi, oni mole samo kae nemojte to da uzimate u obzir, to su napravili, patrijarha prevarili i neznam ta. Proverie ga i drugi put, to mi nije briga, briga je to ih
inostranstvo mnogo upotrebljava i oni o tome treba da misle. To smo im i mi rekli.
Ja mislim Gezo da tu nema neke opasnost, da oni neto mogu prema vojsci. ta
prema vojsci? Oni zaista vrlo ovako slabi i ne vidim da imaju neki ugled da mogu
da naprave neku tetu vojsci.


Doslednost i estitost naih generala najbolje odslikava injenica da su prisustvom na ovakvom kolegijumu i preutnom saglasnou sa Miloevievom
opaskom o patrijarhu Srpske pravoslavne crkve gospodinu Pavlu jasno rekli ta
misle i o SPC i o njenom patrijarhu. Onog trenutka kada je Haki tribunal objavio optunicu protiv generala Lazarevia i Pavkovia i jedan i drugi su otili
na patrijarhov poziv u Patrijariju gde su razgovarali o nevolji koja ih je snala.
Tada su zaboravili da odlaze kod starca koji ima miljenje onakvo kakvo ima
zadnji njegov sagovornik. O tom dogaaju general Lazarevi kae za NIN broj
2759 od 13.11.2003. godine sledee:
Bio sam, sa generalom Pavkoviem, na poziv Njegove svetosti. Proveli smo
oko sat vremena u razgovoru sa njim, malo se posavetovali o svemu tome. Jednostavno ja sam zahvalan to nas je primio Patrijarh Pavle. Pruio nam je dodatne duhovne snage i vere da emo izdrati i ovo.


generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI,
Ako nema gospodine predsednie da meni dozvolite dve stvari. Uveren sam da
delim miljenje svih prisutnih da je Vae obraanje gospodi generalima bilo, svima
nama od izuzetnog znaaja, za irenje naih spoznaja i gledanja u odnosu na ...
prilike u zemlji i ire meunarodne zajednice, to e biti od znaaja za moda nae
neke realnije postupke ili eventualno zahteve. Mi Vam se zaista na ovako izcrpnom
izlaganju zahvaljujemo, to nije bilo uobiajno. S nadom da ete uvek kada ocenite
128

VOJNA TAJNA 1. deo

da bi trebao ovaj sastav malo podrobnije, izvorno informisan nai vremena da se

ponovo pojavite meu nama kako bi smo malo jo slobodnije razmenili miljenje
o svemu.
Imamo podatak iz Dravne bezbednosti da je potpukovnik Momir Ivkovi iz
kasarne Vodovac, u optini Vodovac je traio pristupnicu za ulanjenje u SPO
istiui da u njegovoj jedinici ima jo stareina sa takvim opredeljenjima. Mi ovaj
sluaj sad istraujemo i da vidimo o emu se tu radi. Nezadovoljan prevashodno
niskim i neredovnim isplatama odreeni broj pripadnika VJ posebno u 2.A naputaju i daju tendencije, postoji naputanje aktivne vojne slube. Od svih onih koji su u
drugoj armiji napustili 70 pripadnika VJ je podnelo zahtev za prijem u slubu MUP
Crne Gore. I da kaem da rukovodstvo uprave bezbednosti je 20.jula o.g. na sastanku sa elnim ljudima Republike dravne bezbednosti Srbije razmotrilo konkretne
probleme u koordinaciji i saradnji u svim sluajevima od zajednikog interesa. Postignut je potpuna saglasnost u vezi sa angaovanjem na zajednikim zadacima.


Prosto je bilo neverovatno da na tolikom skupu generala ne postoji niko ko
bi makar verbalno mogao da istupi protiv predsednika. Zakletva ih je na to obavezivala. Dali su je za dobrobit ovoga naroda, a ne pojedinca, pa makar se on
prezivao Miloevi. Ne moe niko da me ubedi da su ti ljudi koji su bili dobro
informisani, putovali u raznoraznim delegacijama po svetu, nosili titule i zvanja, verovali u te Miloevieve gluposti. Neke od njih sam i poznavao. Tragedija
i jeste u tome to veina nije verovala jer je znala pravu istinu, ali zbog svojh
linih interesa nije htela ili smela da se usprotivi.
To je imalo i jednu dobru stranu. Naime, znao sam da kada se bude sakupila
dovoljna energija naroda da promeni Miloeviev arobni svet tragedije i zla,
niko od tih kvaziocira nee smeti da se suprostavi. Peti oktobar je pokazao da
je moja pretpostavka tana.
Dok piem ovu knjigu nisam siguran da u na slobodi doekati i njeno izdanje, ali bih voleo da cena koju sada mogu da platim za odavanje vojne tajne ne
bude zabadava, ve da ljudi koji su sedeli uz njegove skute snose bar moralnu
odgovornost za to to su radili. Odgovornost tih ljudi je i vea, jer se ne radi o
desetarima, ve o generalima. Utoliko je vea, jer su bili svesni kakav jad ine
sopstvenom narodu dajui podrku diktatorskom reimu, iza koga nam ostae
samo ponienja i grobovi.
Naravno da ima i drugaijih primera i ako se analiziraju nii inovi, sve ih je
vie. Tu se pojavio problem po reim, jer su se ociri, nezadovoljni kartastrofalnim stanjem u dravi, ulanjivali javno u opozicione stranke to je bilo protivzakonito, ali je i to bio jedan od oblika iskazivanja javnog protesta. Tako na tu
temu imamo diskusiju Geze Farkaa.

129

VOJNA TAJNA 1. deo

POVERLJIVE INFORMACIJE
Ako elite uspeh u drutvu, ubijte svoju savest.
Morijak
Vozei se na sastanak sa Budom u Bjelom Polju, razmiljao sam ta bi mi se
desilo kada bih kojim sluajem bio provaljen kanal za dostavu informacija. Ve
sam video brau po propagandi, Gorana i Ivana, mlade julovce, kako pljujui u
mikrofon obavetavaju srpsku leviarsku i desniarsku javnost o zaveri protiv
demokratski izabranog reima. To bi bio manje bolan rasplet.
Glavni problem za Miloeviev reim bio je u tome to na teritoriji Crne
Gore nije imao nikog osim vojske koju je mogao upotrebiti protiv aktuelnih crnogorskih lidera. VJ je bila troma i nedorasla da bi mogla briljantno da odradi
posao koji bi joj gazda odredio u Crnoj Gori, a da pri tome ne izazove ogromna
razaranja i rtve ne obe strane. Tenkovi na ulicama ni u Vukovaru nisu dali
efekat kakav se oekivao, naprotiv, samo su ojaali borbeni duh protivnika.
Slobodanu je bila potrebna vojna formacija s policijskim ovlaenjima i sposobnostima da dre stalnu tenziju, kao mogunost da odrauju prljave poslove
koje bi im poverio ef. Iz tog razloga pristupilo se formiranju 7. bataljona Vojne
policije koji je po mnogo emu imao obeleje paravojne formacije, na ta su ukazivale mnoge injenice.
Ono to je bio JSO tj. cr vene beretke za Srbiju to je bio 7. bataljon Vojne
policije koji se nalazio na teritoriji Crne Gore. Sreom po lidere i dravu nije
se dozvolilo da pojedinci iskoriste tu jedinicu za sline namere. Jedinica je bila
u najmanju ruku atipina formacija kakva nije postojala u VJ. Imala je skoro
1.000 ocira i podocira, to je predstavljalo etvrtinu ukupnog broja pripadnika Vojne policije. Treba napomenuti da su na teritioriji Crne Gore ve postojale
redovne jedinice Vojne policije i da nije bila potreba da se stvara jedna takva
formacija za izvravanje redovnih zadataka. Ona je bila rasporeena u vie eta na razliitim lokacijama tj. gradskim centrima. U nju su uli gotovo svi oni
policajci MUPa koji su se stavili otvoreno na stranu SNPa i imali su njegovu
stranaku preporuku. Na sreu po dravu, u njemu je bilo i onih koji su veoma
dobro znali ta je zadatak te jedinice. Vlast u Crnoj Gori videla je u takvoj jedinici inicijalnu kapislu, jer je svakog trenutka mogla da zapone sukobe u toj
republici. Imao sam podatke o 7. bataljonu kad je bio u fazi stvaranja, tako da
je crnogorsko rukovodstvo o tome bilo blagovremeno obaveteno. Jedinica nije
imala profesionalne redove ve iskljuivo podocire i ocire. Svi su imali slubene legitimacije Vojne policije. Iamo sam veoma znaajnog oveka u Upravi
bezbednosti Druge armije. Zvao sam ga Beli. Taj ovek je zasluan to je sukob
izmeu Sedmog bataljona i MUPa izbegnut. Ovu reenicu bih ponovio deset
puta uzastopno. Imali smo, zahvaljujui njemu, imena ekstrema, njihove adrese, znali smo kako razmiljaju i ta nameravaju. Pojedinci su bili pokriveni 24
sata od MUPa Crne Gore.
Ova formacija imala je prioritet u opremanju i naoruavanju i u popuni. Nije
130

VOJNA TAJNA 1. deo

teko pogoditi ija je ideja bila da se stvori takva jedinica. Pravili su incidente
gde god su stizali. Vojni vrh je namerno to po pravilu pripisivao MUPu, iji
pojedinci nisu ostajali duni kolegama iz vojske. Uspostavio sam savrenu koordinaciju izmeu Bude epanovia i Belog. Zahvaljujui ozbiljnosti tih ljudi,
Maraevoj podrci Budi, izbegnuti su mnogi sukobi koji su izgledali neizbeni.
Crnogorski MUP je znao kada se situacija komplikuje i kada MUP mora da se
povue da ne bi dolo do ireg sukoba. Praktino su trenutno o tome bili obaveteni. Svi ljudi koji su bili sa mnom u vezi dobili su mobilne telefone preko
kojih su mogli da jave bilo kakvu nameru VJ prema opoziciji u Srbiji i poziciji
u Crnoj Gori.
Primera incidenata izmeu VJ i MUPa bilo je bezbroj, a atmosfera se po
pravilu drastino pootravala pred izbore. Stvaralo se plodno tle da ekstremi sa
obe strane zaviju zemlju crno. MUP Crne Gore inio je natoveanske napore
da suzbije ekstremizam u svojim redovima, ali esto im nije polazilo za rukom,
to je razumljivo imajui u vidu ogorenost dela crnogorske javnosti zbog formiranja takve jedinice koja je brojano prela sastav specijalne jedinice ranga
bataljona, pogotovu kada se brojnost uporedi sa specijalnom brigdom u Niu
ili 72. u Beogradu. Dakle, po brojnosti to je bila specijalna brigada, pa i vie, a
ne bataljon. Toj jedinici je namerno dat rang bataljona da bi se manje uznemiravala javnost.
Informacija generala Geze Farkaa izneta na kolegijumu naelnika Generaltaba VJ to potvruje.


O odnosu MUPa Crne Gore prema VJ i njenim pripadnicima govori i sluaj
vodnika eljka Samojlovia iz Sedmog bataljona Vojne policije koga su pripadnici
MUPa priveli u prostorije centra bezbednosti Niktia Samojlovi je bez ikakvog
razloga lien slobode dok se nalazio ispred Medicinskog centra Nikia. Jednoasovni razgovor sa njim obavio je zamenik naelnika Centra bezbednosti koji je rekao da je priveden zbog navodno nekorektnog odnosa prema patroli MUPa jer je
prolazei pored njih podigao tri prsta. Tokom razgovora pripadnici slube dravne
bezbednosti je zahtevao pripadnik da od vodnika da oda podatke o Sedmom bataljonu Vojne policije, a potom je omalovaavao njega i stareine iz Komande 2.A.
Isto tako ziki je napadnut zastavnik Perko Karaxi iz kontraobavetajne grupe, zaustavljen je bio u kolima i kada je otvorio prozor i posle izvrene identikacije
oni su ga tukli po glavi.
Pojedini bivi pripadnici VJ sada pripadnici MUPa u Crnoj Gori odvraaju
regrute da se odazivaju pozivima VJ za sluenje vojnog roka, uveravajui ih da e
uskoro biti formirana crnogorska vojska u kojoj e sluiti vojni rok. NJihov poziv
potencijalnih regruta govori i podatak da se u Ulcinju prilikom poziva za upis radi
evidencije i regrutovanja od 150 pozvanih, odazvalo svega 50 mladia.
Savez za promene nastavlja sa svakodnevnim protesnim mitinzija u vie gradova Srbije, Beograd, Ni, Novi Sad, Kragujevac, Uice, Pirot itd. na kojima uestvuje
131

VOJNA TAJNA 1. deo

od 50 do 5.00 ljudi. Pokuavaju da manipuliu i sa VJ istiui da imaju njenu podrku. Jedan od elnika Vuk Obradovi u govoru na protesnom mitingu u Beogradu
02.10. istie zvali su me moji klasii i poruuju nebojte se izdrite oni su u defanzivi
vi ete pobediti radi se o ljudima koji su na visokim poloajima u VJ ja sam im poruiod a slede glas naroda a ne diktatora.
Savez je formirao odbor za prouavanje stanja u VJ koji je izvrio analizu stareinskog kadra do ina potpukovnika i doli su navodno do zakljuka da je 40% uz
njih, 40% neopredeljenih a svega 20% uz Slobodana Miloevia. Odbor tvrdi da na
mitinge dolaze podociri i pitomci u uniformama sa devojkama, to je navodno
fotograsano. Mi ove tvrdnje nismo potvrdili meutim imamo ono to sam Vam
proli put rekao etvoricu naih koji su proli put uestvovali u mitinzima, odnosno prisustvovali. Utvrivanje njihovog motiva jo je u toku.
Raspolaemo podacima da je Savez za promene formirao posebnu jedinicu od
oko 2.000 ljudi, ije jezgro ine najekstremniji navijai fudbalskih klubova Cr vena
Zvezda, Rad i eleznik, pa i poznavaoce borilakih vetina koji imaju zadatke da
prilikom protesnih etnji budu u pr vim redovima i suprostave se pripadnicima
MUPa.
Rukovodstvo Saveza za promene procenjuje i u sluaju veih sukoba sa pripadnicima MUPa VJ nee inter venisati.
Stanje bezbednosti u vojsci u celini je povoljno i ako su destruktivne snage sa
teritorije pre svega javnim istupanjima na mitinzima, po gradovima u Srbiji provodile intezicnu propagandnu delatnost prema pripadnicima VJ izmeu ostalog
pozivaju ih da im se pridrue u guenju legitimne vlasti u Srbiji i u Jugoslaviji. Nisu registrovani pripadnici u ovom periodu, sem onih etvorica da su uestvovali u
demonstracijama, ili da su prili u njihove redove.


Zanimljivo je da vojni vrh esto prozivao Vuka Obradovia, a u isto vreme
su ga smatrali labilnim ovekom koji je sklon piu. Vuk je esto boravio u Crnoj
Gori, pa sam imao priliku da se zajedno avionom vraamo za Beograd, ali se
nismo poznavali.
Jedan od onih koji su vaili za tvru struju u G VJ, a to se vidi i iz njegovog
izlaganja, jeste pomonik naelnika za moral. To je onaj isti general koji se istakao u propagiranju Miloevieve politike pred izbore 24. septembra 2000. godine i koji je pisao saoptenja za trupu u kom ih savetuje za koga da glasaju.
Poznat je i po tome da je preiveo izbore i da je svedoio pred skuptinskim
odborom u aferi Pavkovi. Danas nam ispira mozak Miloevievom demokratijom u tekstovima za nedeljnik Svedok i dnevni list Balkan:


generalmajor
MILEN SIMI
Predvia o daljem razvoju dogaaja
132

VOJNA TAJNA 1. deo

Najverovatnije e se nastaviti separatistiko delovanje koalicije na vlasti u Republici Crnoj Gori u sprezi sa spoljnim faktorom i snagama u Republici Srbiji. Osnovni
cilj spoljnog faktora je ruenje vlasti u SRJ a separatistike snage su vie sredstvo.
Politikim angaovanje, propagandom, pritiscima i drugim sredstvima aktuelna
vlast uz pomo sa Zapada i iz Srbije nastojae da obezbedi podrku stanovnitvu za
stavove platforme i uslove za raspisivanje referenduma i njegov uspeh u pogodnom
trenutku.
Projugoslovenske snage e nastojati da uvrste i proire uticaj u narodu to e
verovatno izazvati jo vee politike a s obzirom na emocije i mentalitet mogue i
druge sukobe.
Verovatno e se nastaviti sa poveavanjem brojnog stanja MUPa i njegovo ... u
oruanu silu Crne Gore ... delom formiranja Ministarstva odbrane i postavljenje ministra. Verovatno e se nastaviti napadi na vojsku sa istim ciljevima, smanjenje ugleda kod naroda, razbijanje jedinstva, komandi i jedinica, umanjenja borbene gotovosti
kroz opstrukciju obaveza i vrbovanju ljudi i izazivanje incidentnih situacija i drugih.
U sluaju radikalizacije stanja mogua je opstrukcija VJ u veoj i znatnijoj meri
nego to je bila za vreme rata i stavljanje ak i na stranu agresora bez obzira to se
radi o aktu izdaje
Uticaj ovog stanja na borbenu gotovost VJ je veliki i o tome je govorio i general
Matovi. Predlaem, da se ukoliko Vi procenite za potrebno izvri kompleksnija analiza stanja na ovoj teritoriji sa svih aspekata.
generalmajor
MILEN SIMI
Povodom izjave Momila Periia da o njegovim navodnim saznanjima da se
reim sprema da protiv demonstranata upotrebi silu, a koju su objavila i neka inostrana sredstva informisanja G VJ ukazuje da je pomenuta tvrdnja notorna la i u
funkciji je psiholoke operacije protiv SRJ i produetka agresije na nau zemlju. Time se nastoji da se podrije jedinstvo naroda, dravnog rukovodstva i vojske, ostvaren u odbrani zemlje od agresije NATOa i narui borbena spremnost VJ.
pekulacije i konstrukcije o navodnim pokuajima upotrebe vojske u reavanju
drutvenih pitanja i problema nisu novina u javnim istupima i kampanjama pojedinih samozvanih lidera i pojedinaca. VJ jedinstvena oruana sila naroda i graana
SRJ koja sve zdatke izvrava u skladu sa svojom ustavnom ulogom to je i potvrdila
u herojskom otporu protiv NATO agresora. U potpisu Informativna sluba G VJ.
generalpukovnik
VIDOJE PANTELI
Mislim da bi smo trebali izbaciti ovu re reim, nego vlast. Znate zato? Reim
je ipak ono to asocira na neto .....
General Gaji
Na protesnom mitingu Saveza za promene u Uicu 11.10. novinar Zoran Petrovi Piroanac pozvao je prisutne graane da ne alju svoje sinove u vojsku, sve dok
ona ne bude srpska. Na mitingu u ajetini Radoman Joji predsednik Optinskog
odbora Nastavlja se takoe podrka Crnoj Gori sa elementima osamostaljenja a i
133

VOJNA TAJNA 1. deo

oko uvoenja marke i oko prijema ukanovia u Vaingtonu. Oigledno da je cilj

SAD da se podri crnogorsko rukovodstvo na zacrtanom kursu, meutim cenimo
da za sada jo uvek nisu spremni da se ide na neke radikalnije poteze, verovatno sa
ciljem da se pokua kako oni kau demokratizacija itavog prostora SRJ.
U sklopu tih pritisaka na nau zemlju, na Zapadu se kalkulie i sa moguim
scenarijima za inter venciju u Crnoj Gori. Imamo ovde jedan takav scenario po kome bi se izvrio desant, pomorski desant u luku Bar, zatim padobranski desant na
aerodrom Podgorica i dejstva avijacije po odobrenim ciljevima na obodima Crne
Gore s ciljem kako oni kau podrke demokratizaciji Crne Gore i spreavanju eventualne inter vencije VJ. To je jedan od scenarija ima ih vie, on je sigurno u funkciji
pritiska prema SRJ.
Demokratske stranke pozvao je vojne obveznike da se ne odazivaju vojnom
pozivu, reima : pozivam vas da ne idete u rat za koji se u napred zna da je izgubljen, nadam se da je moja generacija poslednja koja je uestvovala u izgubljenim
ratovima.
Na protesnom mitingu u Niu 12.10. po pr vi put je organizovan miting studenata gde su bili ukljueni studenti i uenici negde oko 300 ih je bilo, to se poklapa sa
nastojanjima Saveza za promene da u mitinge ukljui ... Tako da je najavljen miting
studenata u Novom Sadu 16.10. i obrazlau da to treba da znai poetak studenskih
protesta irom Srbije. Meu njima i pojedinaca koji zagovaraju i nasilje.
Sve ukazuje da oni nisu imali ni priblino onaj efekat da su faktiki propali i da
se nije ostvarila ideje i planovi stranog faktora. Oigledno da e i pokuaj sa studentima i da je to jedan ja bih rekao od poslednjih nastojanja da proire broj uesnika
u mitinzima da bi ostvarili svoje ciljeve dostizanja kako oni kau kritine mase, da
e doite jasko, jer oigledno da nemaju podrku, iza njih stoji strani faktor, jasni
su ciljevi, jasna su opredeljenja, ta ele.
to se tie stanja bezbednosti u VJ ono je u celini bilo povoljno u predhodnoj
nedelji, znai nije bilo posebnih problema. Registrovani sluajevi stranakog ispoljavanja pojedinih pripadnika koji su prisustvovali mitinzima destruktivnih snaga
nisu brojni, pojedinani su i preduzete su mere komandovanja. Naime, na svim
ovim mitinzima u protekloj nedelji identikovano je est pripadnika VJ da su bili
uesnici i prema svima su preduzete mere komandovanja.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Nastavlja se takoe podrka Crnoj Gori sa elementima osamostaljenja a i oko
uvoenja marke i oko prijema ukanovia u Vaingtonu. Oigledno da je cilj SAD
da se podri crnogorsko rukovodstvo na zacrtanom kursu, meutim cenimo da za
sada jo uvek nisu spremni da se ide na neke radikalnije poteze, verovatno sa ciljem
da se pokua kako oni kau demokratizacija itavog prostora SRJ.


Demokratizacija celog prostora nikako nije odgovarala politikom i vojnom establimentu, jer bi mogla da spere kr vavu zemlju sa kostiju pokojnog
134

VOJNA TAJNA 1. deo

Stambolia, jer bi mogle da isplivaju hladnjae iz dunavskih dubina. Moglo bi

da se sazna kako su organizovani atentati na Vuka Drakovia. Ovako su samo
slube znale ta se zaista desilo. Znali su i svi normalni u ovoj zemlji, ali nisu
mogli da znaju gde su leevi i ko je bio egzekutor. Sluba vojne bezbednosti je
imala ista ili slina ovlaenja, mnogo novca i delovala je na istom prostoru kao
i SDB i civilno pravosue, to vai i za vojno pravosue i nije bilo je mogue da
jedni nisu znali ta rade drugi, jer su im se putevi ukrtali. Iz izloenog se vidi
da su znali manje bitne stvari koje su se deavale na teritoriji drugih drava, ali
navodno nisu znali ta se deava u sopstvenoj. Zanimljivo bi bilo uti Branka
Krgu, sadanjeg naelnika Generaltaba VJ, da li i sad misli isto ili ga je poloaj
primorao na drugaiji stav.

PRO CENA VJ O ISHODU

GRAANSKOG RATA U CRNOJ GORI
Mir! Sad se opet na miru moemo posvetiti daljem naoruavanju.
Karel apek
generalpotpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine generale, ja bih odmah se nadovezao na ovaj scenario to je Branko
izneo, jer mi smo operativnim putem doli i pribavili nacrt operativnog plana za
prihvat izbeglica iz SRJ, koju u pr voj polovini septembra 1999. godine sainio regionalni ured UHCR za junu Bosnu i Hercegovinu. Plan je izraen na osnovu predvianja UHCRa da bi u sluaju nasilne ili sporazumne secesije Crne Gore moglo
doi do graanskog rata u Crnoj Gori izmeu crnogorskih separatista i VJ.
Procenjuju da su sukobi mogui ak i u nepovoljnim metodokim uslovima ve
krajem 1999. godine i poetkom 2.000 godine. Poetkom novembra 1999. godine
predstavnici UHCRa su zatraili od predsednika Optine Trebinje, da u roku od
dva do tri meseca pripremi uslove za smetaj 5.000 do 6.000 hiljada izbeglica iz Crne
Gore. Oekuju dolazak oko 2.500 izbeglica iz dva osnovna pravca, Niki, Trebinje i
Niki Bilee i dva alternativna Herceg Novi Trebinje i Niki Gacko. Procenjuju da
bi od tog broja oko 15.000 Srba nalo privremeno smetaj u istonom delu RS a oko
10.000 bi trebalo da prihvati regionalni ured UHCRa za junu BiH od ega 1.000 do
2.000 Muslimana kojima e biti potreban smetaj u federaciji BiH. Smatraju da geografske karakteristike granice izmeu Jugoslavije i Republike Srpske i Crne Gore ne
omoguavaju uspostavljanje irokih tranzitnih i prihvatnih kapaciteta, ali se smatra
da je povoljno to to se na graninim prelazima na sva etiri pravca nalazi SFOR.
Procenjuju da e dnevni priliv zavisiti od razvoja situacije u Crnoj Gori i prirode
problema, odnosno da se moe oekivati po nekoliko hiljada izbeglica dnevno, u sluaju veih sukoba izmeu snaga koje podravaju crnogorsku vlast i VJ. Predvieno je
135

VOJNA TAJNA 1. deo

da se timom UHCRa brzo postave na glavne ulazne take od Crvenog krsta SFORa i
meunarodne policije i drugih meunarodnih humanitarnih organizacija, kao i od lokalnih organa vlasti u RS i federaciji BiH, oekuje se da ve dogovorena pomo od graninih
prelaza i u dubinu teritorije. Lokalni organi vlasti RS su obeali punu podrku u sluaju
priliva srpskog i crnogorskog stanovnitva, a muslimanskom stanovnitvu e omoguiti
tranzit prema federaciji BiH, koji je planiran pravcima Trebinje, Stolac, Mostar, Bilee,
Berkovii, Stolac Mostar Gacko, Nevesinje Mostar. Predvieno je da se Srbi i Crnogorci
uz podrku lokalnih vlasti RS smetaju privatno, u privatne objekte ili privremene kolektivne centre zata je odreeno i nekoliko lokacija, za oko 10.000 izbeglica.
Muslimani bi se to bre usmeravali prema Mostaru, a smetaj je ve pripremljen u
Salakovcu kod Mostara. Inae regionalni ured za junu BiH naelno planira da uspostavi etiri izbeglika kampa u RS i to: dva u federaciji BiH. Nastojae da na svakoj lokaciji
obezbede kapacitete za 5.000 lica u vrstim objektima kao to su fabrike, kole i drugi
objekti koji se mogu lako osposobiti za stanovanje. Meutim to je mogue samo u Bradini za 700 lica, a u turistikom kampu kod Trebinja za 400 lica i montanom naselju u
Salakovcu kod Mostara za 800 lica, zbog toga je planiran i smetaj i u atorima na est
lokacija. Prvo, Salakovac za 800 lica i u 20 montanih objekata. Drugo, Bradina kod Konjice 1.000 lica, 700 u vrstim objektima i 300 u atorima. Tri, Dom penzionera u Trebinju za 364 atora za 2.000 lica. etiri, u Turistikom kampu Trebinje 700 lica, 400 u
postojeoj zgradi i 300 u atorima. Peto, severnom kampu Trebinje 1.000 lica u sedam
atora. esta lokacija, u naputenom kampu SFORa u Nevesinju 4.500 lica Meu Srbima i Crnogorcima koji e u sluaju nasilja i nemira velikih razmera u Crnoj Gori izbei
u RS oekuje se i lica koja su ranije iz federacije BiH izbegla u Crnu Goru, kao Srbi koji
su ranije izbegli iz Hrvatske, odnosno bive RS Krajine. Smatraju da e Muslimani iz
Rakopolimske oblasti i Crne Gore ii na KiM gde e traiti da ih zatiti KFOR, kao i
u Albaniju a deo u BiH, prvenstveno u Gorade preko Srbinja. Podruje u nadlenosti
terenskog ureda UHCRa za istonu BiH u Sarajevu.
Manja grupa 1.000 do 2.000 oekuje se i na podruje za koje je nadlean regionalni ured UHCRa za junu BiH meu tim izbeglicama se oekuju preteno
ene, deca i starija lica, jer e VJ ili crnogorske vlasti kako procenjuju mukarcima
vojnim obveznicima zabraniti naputanje Crne Gore. Planirano je da se posebna
panja pokloni identikovanju sluajeva sa posebnim potrebama za dodatnom
zakletvom, kao to su rtve nasilja, istaknuti politiki sluajevi dezerteri i etniki
meovite porodice. Svim uesnicima u identikaciji evidentiranje izbeglica podeljeni su obrasci prema standardima UHCRa i data odgovarajua uputstva kako bi se
obavila konana registracija izbeglica kada se oni smeste u izbeglikim centrima.
Preduzeta je odgovornost za davanje hrane to e se u poetku raditi u tranzitnim
centrima i izbeglikim kampovima, dok se ne stvore uslovi da svaka porodica moe
pripremati hranu za svoje potrebe. U Trebinju e biti organizovana zajednika kuhinja u Domu penzionera, gde e Crveni krst organizovati kuvanje i servisiranje a u
UHCR e nabaviti posue i pribor. Predvianje je da se obezbedi hrana za oko 10.000
izbeglica iz Crne Gore. Plan se odnosi samo na juni deo RS, ali je oigledno da postoje i slini planovi i za druge delove zagraninog pojasa RS. Posebno za pravac koji
iz SRJ vodi prema Srbinju i Goradu, njime je predvieno da e veina izbeglica biti
136

VOJNA TAJNA 1. deo

Srbi, odnosno protivnici separatistike politike crnogorskog rukovodstva.

Ovo sam gospodine generale proitao, jer mislim da je znaajno u kakve detalje
ulazi i ta sve predviaju, jer ovakvu situaciju mi smo imali neposredno pred kosovske dogaaje i kako su ovakvu organizaciju preduzeli na prostoru Albanije i Makedonije, tako da ovo daje ozbiljnost ovoj emi i ovoj situaciji to je general Branko izneo.
Pored toga u Crnoj Gori zaseda Skuptina i u toku je rasprava o Zakonu o imovini gde Liberalna stranka Crne Gore trai, izriito trai da sva imovina, nekretnina
VJ na teritoriji Crne Gore da podvedu pod ovaj zakon, znai da vlasnik bude drava
Crna Gora. Mi smo doli do podataka da tamo ima i dalje odliv kadra. U protekloj
sedmici javilo su se petorica pripadnika VJ koji su bili primljeni u MUP i to je jedan
kapetan pr ve klase Bojii Perica, kapetan Ivanovi Saa, porunik Milainovi Miodrag i kapetan Slavoljub Dragan i jedno lice koje nismo identikovali. U razgovoru u MUPu prisustvovao je Vuk Bokovi pomonik ministra unutranjih poslova
Crne Gore i Ili Radomir vii inspektor, on je bivi potpukovnik VJ.


U razgovoru sa gospodinom Maraem i Budom videla se iskrena zabrinutost
zbog navedenih procena. Meunarodna zajednica je ozbiljno raunala na mogunost graanskog rata u SRJ. Sline procene su Crnogorci imali i od srodnih
slubi susednih zemalja i Zapada. To je ulivalo dodatno uznemirenje. Postojalo
je mnogo razloga za zabrinutost. MUP Crne Gore objektivno nije bio sposoban
da se suprostavi nameri Miloevia da pokori ovaj neposluni deo svog emirata. Utoliko je odgovornost gospodina Maraa i Bude bila vea, kao i potreba da
umenost komandovanja MUPom bude na visini. Slobodan nije imao potrebu
da angauje vojsku iz Srbije. Sa tim smo se svi slagali. Imao je dovoljno snaga
u konzer vativnom delu crnogorske javnosti. Veoma je veto koristio injenicu
da su veze izmeu Srbije i Crne Gore jae nego izmeu pojedinih delova Srbije.
Igrao je na kartu koja je unapred dobijala.
Meunarodna zajednica je ulagala mnogo novca i dobre volje da se smeni
reim, koji je od dolaska na vlast bio generator svakojakih problema i ratova i
kome je to bio nain vladavine i siguran recept za kratkorono produenje neprikosnovenosti vlasti i dugorone patnje sopstvenog naroda. Ovoga puta je vesnik politikih promena bio sopstveni strah vojnog vrha da bi domai izdajnici
i strani plaenici mogli denitivno i zauvek da zamene patriote.


18.11.1999. godine
generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI
Na osnovu procene da su VJ i SMP neprijatelji vladajuoj koaliciji Republici
22. Misli se na SNP ( greka u kucanju ) Socijalistika narodna partija koju je predvodio Premijer SRJ Momir Bulatovi
137

VOJNA TAJNA 1. deo

Crnoj Gori sluba Dravne bezbednosti i MUP Crne Gore uvela je operativnu akciju Pu za sagledavanje VJ i operativnu akciju Trn za sagledavanje aktivnosti SMPR.
Teite na sagledavanje vojske dato je na jedinicama koje po njihovim procenama
bi se mogle upotrebiti za Pu. U cilj ostvarivanja potpunog uvida u stanje kod pripadnika MUPa, u sluaju usloavanja situacije sve nerasporeene pripadnike
e odmah rasporediti po centrima i tako nad njim ostvariti kompletnu kontrolu.
Sluba Dravne bezbednosti planira da u Podgorici osnuju detektivsku agenciju
od penzionisanih pripadnika slube Dravne bezbednosti koje bi i dalje radili po
zadacima slube Dravne bezbednosti.
generalpotpukovnik
ALEKSANDAR VASILJEVI
Povodom skupa opozicije u Budimpeti koji ste Vi propratili istie se da e
ona na izborima imati jedinstven nastup. U tom smislu prenet je apel Momila
Periia da se opozicione snage ujedine. On kao preduslov za slobodne i potene
izbore trai smenu aktuelne vlasti u Srbiji, Glas istie da je jo jedanaest stranaka
pristupilo Savezu za promene i da e uskoro biti obelodanjeva Vlada Dragoslava
Avramovia.
Danas je objavio inter vju sa Aleksandrom Karaoreviem u kojem se zagovara demokratizacija Srbije i smena aktuelne vlasti. Karakterie njegov stav o tome
da smo u ovom trenutku na putu da od celog sveta budemo izolovani jo jae. To
su inae stavovi jo uvek naalost i generala Periia.
General Momilo Perii je dao inter vju za Dejpas u kojem je izmeu ostalog govorio o politikom raspoloenju u vojsci. Dakle, on ceni situaciju, prema
generalu Periiu citiram veina vojske je protiv vlada iz Beograda. Odmah da
se korigujem Simiu, jue to sam dao zadatak odustajem sa njim ni na koji nain
ne elim razgovarati. Ovaj G bilo bi nam ispod asti, da sa njim razgovaramo, a
imamo argumente, imamo istraivanje u najteem u najcrnje vreme u ovoj zemlji,
kakvi su nam rezultati istraivanja i stavova i odnosa vojske pripadnika vojske a ne
mislim samo na profesionalni sastav, nego na rezer vni sastav gde je bilo zadejstvovano 330.000 ljudi, argumenti su tu, ali on zna malo vie od svih nas. Svoj odlazak
sa mesta NG on je objasnio strahom predsednika Miloevia od ponaanja vojske.
Predsednik SRJ citiram doveo je u vojni vrh ljude koji su mu verni. Ko dovodi ljude neverne i ako su pa i on mu je bio navodno veran a kako je veran vidite, to nije
... pa tamo da kae, pa onda posle toga da kae gospodo jeste da nije vojniki ali ja
od ovog trenutka poto se moji stavovi ne slau sa vaim nisam spreman da budem
NG VJ i da ode asno i poteno. Iako je navodno u celini protiv Miloevia. Predsednik SRJ doveo na vojni vrh ljude koji su mu verni i ako je VJ u celini protiv Miloevia. Mislim opet, imamo za to ne subjektivne procene, nego naune pokazatelje
dobijene primenom naunih metoda, zbog toga to on snosi krivicu za lou ulogu
23. Princ Aleksandar Karaorevi potomak Kralja Petra II Karaorevia
24. Verovatno se misli na dnevni list Danas i da je greka u stenograsanju
138

VOJNA TAJNA 1. deo

vojske u staroj Jugoslaviji i za njeno pogreno angaovanje tokom poslednjeg rata.

Taj isti general Perii je prisustvovao sednici VSO, ja sam to rekao i gospodinu
Vujanoviu, gde je jasan zauzet stav i zakljuak VSO na kome dalje komandovanje
vojskom je zasnivao predsednik SRJ. Znai, na osnovu stavova generalni stav, ako
doe do iptarskoteroristikih snaga na Kim itd. Obrazloio je Perii dodao kako i ekonomski poloaj VJ doprinosi negativnom stanju, stavu njenih pripadnika u
odnosu na vlast.
Pazite, ociri VJ su svesni opasnosti koja im preti, posebno zloupotreba od strane Miloevia, te je malo verovatno da bi predsednik SRJ mogao upotrebiti vojsku
u sluaju graanskog rata. Oci VJ slue narodu, a ne vladajuim partijama upkos
tome to pojedini generali istupaju u javnost kao potparoli SPS i JULa
Na pitanje novinara, zar nije za VJ patriotski zadatak da ve jednom kae predsedniku da napusti mesto predsednika drave? General Perii je odgovorio: ko e
to da kae, kako to da kae.
Fabula svega ovoga, ovo je samo insert iz toga njegovog inter vjua govori mnogo
i jo jedanput da se vratim na onaj zadatak o kojem smo jue razgovarali Simiu zaista je ispod svakog nivoa da se bilo kakva komunikacija sa takvim ljudima, muko
je i ako nije upravu da se kae i kae na vreme ne moe li da se sloi, ne slae se to
da javno kae i postupi dostojanstveno kao ovek. Nama su se drale pridike koje
kakve a vidite kako su se kasnije stvari odvijale.
Sledei jedan od zakljuaka bi mogao biti da je neprekidno usloavanje bezizlazne politike situacije u SRJ i opadanje standarda vojske negativno uticalo na stanje
bezbednosti u njoj. Mi smo to zajedniki konstatovali i javno iskazali i na naem i
na zajednikom kolegijumu kod predsednika SRJ. Materijalni poloaj znatnog broja kao to smo procenili profesionalnih pripadnika je na takvom nivou da ugroava
rekao bih samo bie VJ i dovodi upitanje izvrenje namenskih zadataka pojedinih
sastava i kao to vam je poznato je problem posebno izraen sastava VJ razmeteni
u Crnoj Gori, to trai nae konkretno angaovanje i konkretne mere.
U vezi sa ovim mere koje smo na ovom planu preduzeli ili emo preduzeti u dogledno vreme nailo je na potpuno razumevanje, o emu ste obaveteni na prolom
kolegijumu i podrku predsednika SRJ, a konkretizacija istih izvri e se u toku
nedelje naredne, na ponovnom zajednikom sastanku kompetentnih predstavnika
Savezne vlade i G pod neposrednim rukovodstvom predsednika Miloevia. Ja
sam lino uveren da smo mi gordijev vor uspeno otpoeli da razvezujemo i da
emo na tom planu u skladu sa maksimum mogunostima ove drave uspeti i strajati, uz napomenu da svi mi svako u svojoj nadlenosti, to mora biti jedan zadatak
koji u postaviti na kraju mora odraditi ono to je u kompetenciji G a da budemo
maksimalno zahtevni i to smo uinili prema SMO a to znai prema Saveznoj vladi
ono to je u njenoj kompotenciji.


U mom sledeem razgovoru sa Budom videla se njegova iskrena zabrinutost
stanjem u dravi i VJ, kao i mogunosti da Miloevi izazove graanski rat i Cr139

VOJNA TAJNA 1. deo

noj Gori. On je bio savreno svestan razdora u samom crnogorskom biu koje
se podelilo na prosrbski i secesionistiki blok. Crna Gora je stvarala jedinice
MUPa koje bi mogle do odreene mere da predstavljaju odvraajui faktor.
Druge mere koje su preduzimane odnosile su se na prijem ocira VJ u svoje
redove, ime bi se dobijao kadar, a ujedno psiholoki i kadrovski slabila VJ na
teritoriji Crne Gore. Samo etiri oveka iz samog vrha crnogorske vlasti raspolagala su informacijama koje sam dostavljao.


generalpotpukovnik
ALEKSANDAR VASILJEVI
Gospodine generale, u proteklom periodu strani faktor je teino istraivao
stanje u jedinicama VJ koje su locirane na teritoriji Republike Crne Gore. Nivo i
kvalitet odnosa Komande 2.A i aktuelne republike vlasti, reagovanje pripadnika
VJ na uvoenje dvovalutnog sistema plaanja i mere koje VJ preduzima na zatiti
ivotnog standarda svojih pripadnika u toj republici, stanje i aktivnosti jedinica
Rukovodstvo Crne Gore i dalje nastavlja sa intezivnim separatistikim delovanjem i potpuno izbegava i opstruie Ustav i savezne zakone u kljunim oblastima
drutvenog ivota. Na to ukazuje niz postupaka vlasti Crne gore kao to su potpuno
otvaranje kopnenih i pomorskih pravaca za uvoz i izvoz robe, posedovanje i omoguavanje ulazak goriva oko 6.000 tona za potrebe KFORa na KiM, odobravanje
slobodnog boravka i kretanja albanskih terorista meu kojima su i poznati zloinci
koji su pod krivinim gonjenjem i za kojima su raspisane poternice i niz drugih.
Registrovane aktivnosti MUPa Crne Gore, pojaana obavetajnoizviaka
delatnost prema sastavima VJ razmeteni na toj teritoriji, psiholokopropagandno delovanje prema proceni pripadnika VJ vrbovanjem za prelazak u njihov sastav.
estorica pripadnika iz 2.A i Ratne mornarice u ovom periodu pozivani su na informativne razgovore i zainteresovanost za preuzimanjem 10 protivavionskih topova
koji su do sada pripadali drutvenom preduzeu Vunku u Bjelom Polju, vlasnitvo
bive teritorijalne odbrane Crne Gore ukazuje na to da rukovostvo Crne Gore, nastoji da ugrozi i odbranu kao poslednju saveznu funkciju koja jo funkcionie, pa i
da je u datom trenutku preuzmu i stave u kontrolu.


Patriotski blok je u pokuaju da pridobije naklonost nieg ocirskog kadra najee posezao za nerealnim marketinkim potezima koji su se odnosili
na reenje stambene politike. Tako su deljeni stanovi koji nisu nikada poeli da
se grade. To je posebno bilo izraeno u periodu pred izbore 2000. godine. Postoje i naredbe o dodeli stanova koje su ile na relaciji general Pavkovigeneral
Nikoli. Ociri su dobijali travnate ledine u kojekakvim njivama uz objanjenje
da e ba tu biti njihov stan. Kolegijum NG VJ je pred izbore 2000.godine doneo zakljuak da bi bilo dobro podeliti te nepostojee stanove i to je pr vi put u
istoriji vojske da su ljudi dobili reenja, a da stanova nije nigde bilo. ak su neki
140

VOJNA TAJNA 1. deo

i iz vojnog pravosua dobili reenja, a da do dana dananjeg nisu uloili nikakav

protest zbog takve manipulacije. Bilo je sluajeva da su se neki nesrenici alili to su izostavljeni sa te liste. Naelnik Generaltaba imao je pravo da dodeli
stan po svom nahoenju i on je tu mogunost maksimalno koristio. Nekada
je NG VJ imao pravo da bez obrazloenja dodeli 3% stanova, a kasnije mi se
ini da se taj broj popeo na 10 % od ukupno dodeljenih stanova. Nije potrebno
mnogo matematike pa da se vidi zato su dodeljivani nepostojei stanovi, jer je
na taj nain poveavana osnovica prema kojoj je naelnik mogao da dodeljuje
stanove bez stambene komisije. Ujedno se dobija i novo glasako telo koje bi glasalo za patriote. Liste prioriteta za dodelu stanova, kako su ih u vojsci zvali,
uveavale su se iz dan u dan. Vlada Srbije uzela je od VJ zgradu u Nemanjinoj, a
zauzvrat joj dala prazno obeanje da e joj dati 800 stanova. Kasnije je ta zgrada bombardovana.


Vlada Republike Srbije izvrie obavezu oko relizacije sklopljenog ugovora
o razmeni vlasnitva objekta zgrade u Nemanjinoj 9. u Beogradu za 800 stanova, odnosno za obezbeenje 200 stanova pr va trana, koja je bila planirana do
01.09.1999. godine.
to hitnije doneti odluku da se odreeni kontigent stanova po progranu obnove zemlje izdvoji za VJ i da se VJ ukljui u program razvoja zemlje i da svaka reforma u zemlji u budue mora obuhvatiti i VJ a ne samo civilne strukture drutva.
Prilikom gradnje ili pribavljanja stanova u budue koristiti iskustva direkcije za obnovu i razvoj zemlje u pogledu angaovanja sredstava i brze realizacije, pribavljanja
odnosno izgradnje stanova i drugih objekata.
Sa zakljucima i zadacima predsednika SRJ kao i merama za poboljanje ukupnog materijalnog poloaja profesionalnih pripadnika VJ koji su usvojeni na zajednikom Kolegijumu SMO i Naelnika G upoznati su svi pripadnici VJ. Na ovaj
nain je stvoreno uverenje da predloene mere odravaju minimum potreba i da
najvie vojno i dravno rukovodstvo ini odgovarajue napore za poboljanje ukupnog materijalnog poloaja celokupnog sastava vojske.
Imajui u vidu izloeno nuno je da se u Plan aktivnosti o realizaciji zadataka za
poboljanje materijalnog poloaja pripadnika VJ koji ste doneli ugrade i zakljuci i
zadaci koje je utvrdio predsednik SRJ. Molimo da primerak Plana dostavite G VJ.
S potovanjem,
Naelnik Generaltaba VJ generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI.

141

VOJNA TAJNA 1. deo

PRIPREME ZA SUKOB U CRNOJ GORI

Ko jo nikada nije bio u opasnosti,
ne moe tvrditi da je hrabar.
La Rofuko
09.12.99.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
to se tie odnosa stranog faktora prema unutranjoj situaciji u SRJ pritisci se
nastavljaju i u tom kontekstu treba oekivati dalje reagovanje prema pre svega situaciju u Crnoj Gori. Nema zvaninog reagovanja u vezi sa ovom akcijom VJ na
aerodromu, jedino su zapadni mediji osudili to kao jo jednu meru vlasti u Beogradu protiv reformskog crnogorskog rukovodstva. Sa stanovita mogueg daljeg
reagovanja stranog faktora bilo bi dobro da se ova napeta to pre smiri, jer je sasvim
mogue da se radi o izceniranom postupku crnogorskog MUPa u dogovoru sa
zapadom s ciljem da se izprovocira reagovanje vojske i iznesu dodatne optube na
na raun, pa ne bi trebalo da dozvolimo da nas u to uvuku.


Svetozar Marjanovi je bio generalpukovnik, zamenik naelnika Generaltaba VJ, tipian demagog, prepun praznih pria, spreman da zasipa kolegijum
paninim komentarima o tome da e ukoliko propadne reim, svi generali
zavriti osramoeni i ponieni, a da e vojska ubrzo propasti. Znao je svoje mogunosti, a i svoje elje. Dok je niim ocirima prodavao jeftinu dogmu, dotle
je prihvatio da potpie kapitulaciju u Kumanovu, za ta je bio nagraen vilom
u Uikoj s 33 ara placa u koju je naknadno, po odobrenju ministra nansija
Milaia, uloena jo neka para da se komfor ucveljenog patriote ne dovede u
pitanje. Isplatilo se, nema sumnje. Zanimljivo je koliko su nii ociri i podociri spremni da rade u korist svoje tete. Hapsili su me, iako verujem da ni sami
nisu bili zadovoljni svojim stanjem i stanjem u kome se nala armija. Vojska je
zaista pretrpele i golgotu i sramotu. Golgotu jer je izdrala nemogue, a sramotu jer je doivela nemogue. Verovatno nije znala da je bolje da vojsku magaraca
predvodi lav, nego vojsku lavova magarac.


generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
U sredu, pr voga ovoga meseca grupa iz tamo neke rme ljudi dola je na aerodrom, na onaj prostor gde je civilni deo aerodroma, da sreuje, ureuje ravna
zemljite i u etvrtak je to isto radila i razmeravala gde ele da podignu hangar,
gde ele da naprave pristanite za helihoptere, za sletanje helihoptera i deo staze
spojnica sa ... stazom.
142

VOJNA TAJNA 1. deo

Na to ih upozorio komandant Kasatovi pukovnik vazduhoplovne baze da to ne

mogu raditi jer nemaju za to odobrenje, nadlenog organa, odnosno SMO oni su
tog dana obeali da nee raditi dok ne donesu dokumenta da pokau, meutim oni
su ponovo bez donoenja dokumenata krenuli na taj posao da rade estoga pa je ponovo upozoreno i oni su tog dana uz dovoenje desetak do petnest mupovaca kao
obezbeenja tim licima za rad nastavili taj rad na tome. Uz sva mogua ubeivanja
da to nesmeju da rade oni su taj posao nastavili, nastavili su ga i sedmoga kada je
komandant RV i PVO doneo doluku da podigne mere borbene gotovosti pr vo u
vazduhoplovnoj bazi gde je stavio sva lica koja imaju u vazduhoplovnoj bazi punu
borbenu gotovost podelio oruje stareinama vojnicima, podeljena municija.
Oni su na tu odluku negde oko 13,00, 14,00 asova prema izjavi Kasatovia pukovnika jednog zastavnika koji je iao da to obie, da to tamo vidi doveli jo 65 mupovaca, a pretpostavlja da u hangaru ima jo njih, znai negde oko 100 mupovaca.
Ovo sve mi saznajemo tek sedmoga, prekljue. Kada sam to saznao u 14 asova i 40
minuta onda onda sam zvao i generala Obradovia pitao sam ta on oko toga zna i
on je dobio informaciju takvu istu sedmoga, pozvao je u Vladu Crne Gore u MUP
i niko se nije hteo javiti, javio se jedino ef dravne bezbednosti Markovi Duko
s kojim je porazgovarao i Markovi je tada prihvatio da se pekinu radovi, da se povue MUP i da se skinu mere borbene gotovosti kod jedinica, a da e oni osmoga
doneti papire, odobrenje za izvoenje radova.
Kako MUP se nije povukao, nisu skinute mere borbene gotovosti nae do
osmog ujutro u meuvremenu sedmoga, posle obavljenog razgovora i komandant
2.A je podigao mere borbene gotovosti za snage koje su angaovane po planu od
aerodroma ali u kasarni, koje su u kasarni Maslina i Moraa ti razgovori su trajali
Kasatovi je komunicirao sa njima dva, tri puta ulazio u taj prostor tamo, situacija
se nije menjala sem to su prekinuti radovi. Jue ponovo ujutro sam traio od komandanta 2.A da porazgovara sa predsednikom Vlade, poto nije mogao da stupi u
vezu sa njim, naredio sam da napie akt, dopis predsedniku Vlade. On je taj dopis
napisao predsedniku Vladei na osnovu tog dopisa Markovi i jo jedan tamo su
traili da obave razgovor sa komandantom 2.A . U 18,00 asova su obavili taj razgovor. Oni su prihvatili pr vo da nisu prekinuli na dva upozorenja radove, da su uli
mislei da e to tako moi da proe bez odobrenja da se radi, praktino su olako
uli u taj zadatak iznenaeni su reakcijom vojske kako je vojska reagovala, iznenaeni su zato je na aerodromu, iznenaeni su zato je podizana borbena gotovost
Vojnoj policiji ..... u kasarnama i da im je teko palo to to je komandant RV i PVO
jue stavio u 16,00 asova zabranu korienja aerodroma.
U meuvremenu na ovoj drugoj strani na aerodromu jue, oni su pratili tamo tu
situaciju na osnovu dogovora koji je bio i sedmoga da e doi grupa i doneti papire
osmoga ujutro na aerodrom, dola je grupa od est njihovih predstavnika i nije donela dokumenta, nikakva odobrenja, pozvali su se na zakon Republike Crne Gore
da je ta imovina njihova imovina. Bili su arogantni u zahtevu, tvrdili su da e da
nastave radove. Na osnovu takvog izvetaja Kasatoviu komandantu on je podigao
mere borbene gotovsti za itav aerodrom, za sve jedinice na aerodromu i za avio brigadu i tada je doneo odluku o stavljanju aerodroma van upotrebe. To je tako teklo i
143

VOJNA TAJNA 1. deo

na jednoj i na drugoj strani gledano kroz RV i PVO i gledano kroz 2.A. Posle ovog
razgovora jue koji je obavljen sa komandantom 2.A i Kasatoviem pukovnikom sa
predstavnikom naelnikom Dravne bezbednosti Republike Crne Gore, situacija
ja na neki nain smirena, ili bar noas nije pokazivala pogoranje situacije na tom
prostoru uz pretpostavku da e se to smiriti. Prihvatili su oni da podnesu redovni
zahtev za gradnju tog objekta na tom prostoru. Kako e to odvijati dalje vide emo.
NG je prihvatio mere komandanata, neznam da li ste Vi ta promenili?
DRAGOLJUB OJDANI
Jesam, samo da ne leti sa ovim avionima, samo da preveze avion koji ide tamo
sa onom grupom i bie skinuta zabrana lertenja.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Sve druge mere su ostale na snazi dok oni ne izdejstvuju potpuno povlaenje
MUPa. Prema nekim saznanjima nisu potvrena saznanja, za mene nisu potvrena saznanja jer u izvetaju nema sem komandanta RV i PVO da su sa delom snaga
poseli severnu obalu reke Cevne, ali to komandant 2.A nije potvrdio, niti ona ekipa
koja je ila sino ponovo u obilazak u razgovoru sa Obradoviem. Kada su se vratili
nazad nisu uoili te mupovce tamo.
Znai, sutina je u tome dileme nema da oni priznaju, da su oni hteli to da urade
bez odobrenja, bez saglasnoti ministarstva odbrane, da li je ovo to je Krga potencirao pitanje, da li je to bila smiljena provokacija ja isto tako stojim na stanovitu
da jeste.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine generale, jo samo ovo da kaem da je bila oita tendencija provokacije, jer u tim snagama mupovskim koji su doli na aerodrom komanduje Mikovi
Borislav bivi na pukovnik.
Rukovodstvo Crne Gore nastavlja da izvodi raznovrsne separatistike delatnosti
ime viestruko slabi odbrambenu mo drave i podriva bie VJ. Na to ukazuju niz
postupaka Vlade Crne Gore, kao to su potpuno otvaranje kopnene i pomorskih
pravaca za uvoz i izvoz robe, posredovanje i omoguavanje uvoza goriva, oko 6.000
tona za potrebe KFORa na KiM, odobravanje slobodnog boravka i kretanja albanskih terorista meu kojima su i poznati zloinci koji su pod krivinim gonjenjem
i za kojima je raspisana poternica na teritoriji Crne Gore, znai njihovo slobodno
kretanje, istovremeno pokuavaju da opravdaju uvoenje dvovalutnog sistema i da
ukau da on ne ugroava VJ i njene pripadnike, na teritoriji Crne Gore.
S tim u vezi predsednik Crne Gore Milo ukanovi istkao je na tribinu u Danilovgradu koje je odrano 01.12. ove godine da VJ u Crnoj Gori niko ne ugroava.
Oni mogu da dobijaju plate, ali je Srbija duna da za tu sumu dinara obezbedi kupovnu robu u Crnoj Gori. VJ sa svojim unutranjim bie mora odupreti nastojanju
reima da je pretvori u partijsku armiju. Ukoliko je spremna da prihvati predlaoge
iz platforme Vlade Crne Gore ona je dobrodola ovoj republici, ali ukoliko nastavi sa tendencijama da ugrozi civilnu vlast, uveren sam da e se armija vrlo brzo
144

VOJNA TAJNA 1. deo

neugodno oseati u ovoj republici. To je citat iz njegovog govora. I dalje optuuju

vojsku da ugroava civilnu vlast, to se ta nastojanja odnosno publiciranja tih stvari
nastavljaju.
Predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanovi na konferenciji za tampu do
02.12. ove godine iznosi: U Crnoj Gori nema klasinih paravojnih formacija, postoji samo deo vojske, koji je van svoje funkcije a oznaen je kao Vojna policija. Oni
se mobiliu po principu pripadnosti jednoj partiji ima neprimerno vie pripadnika
od potrebe i poprimali su karakter formacije vojne kontrole drave i vojske. Crnogorska vlast je mobilna i oprezna u odnosu na Vojnu policiju Sve ee su nam ti
sukobi izazvani incidenti s bataljom pripadnicima bataljona Sedme policije. Pre
dva dana, pa i prekljue imali smo tu situaciju da oni pokuavali su da pojedine
pripadnike Sedmog bataljona uhapse. To je bilo spreeno aktivnostima komande
tih jedinica.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA,
Organizovanje mitinga Savez za promene u Uicama, Prokuplju, Valjevu i Niu, Kikindi i Novom Sadu na kojima se pored zahteva za smenu legalne izabrane
vlasti u Srbiji i u Jugoslaviji trai smena predsednika Jugoslavije, koju u pojedinim
mestima Prokuplje i Valjevo imaju nasilniki karakter. Otvorena najava lidera pojedinih stranaka da e nasilno pokuati da smene vlast u Srbiji i u Jugoslaviji intezivni
protesti najavljuju se poetkom od danas od 16.07. kada je danas u 12,00 asova zakazan skup ispred kluba VJ u Niu. To je zakazao Savez za promene. Zakazao skup
uesnika i oni su tu na ovaj skup pozvali i u njihovoj organizaciji uesnika ratova
od 91 do 99 godine, a centar odakle e se oni usmeravati treba da bude ubudue
Ni. Razgovori predsednika poslanikih krugova parlamentarnih partija iz Srbije i
Crne Gore i Skuptine Jugoslavije povodom odnosa federacije ukoliko ne urade postizanjem sporazuma dodatno e uticati na pogoravanje stanja u zemlji. Ukoliko
dogovor ne bude postignut treba oekivati radikalnije zahteve crnogorskog rukovodstva za redenisanje odnosa u federaciji i ako njihovi zahtevi ne budu prihvaeni u sutini svode se na to da SRJ bude labava konfederacija nastavie sa aktivnosti
na secesiji Crne Gore.
Ukoliko predsednik Miloevi ne podnese ostavku, planiraju referendum o
ocepljenju Crne Gore za jesen u emu imaju podrku stranog faktora a posebno
NATO i SAD, nata ukazuju njihove pretnje Jugoslaviji povodom gomilanja trupa
u Crnog Gori i moguoj agresiji Srbije i Savezne vlade na Crnu Goru.
Vezano za ovu situaciju i uticaj partije mi imamo ja neznam da li ste gospodine
generale upoznati sa ovim dogaajem javnim istupom potpukovnika Mijovi Rajka
iz 250e raketne brigade, gde je na drugarskoj veeri 10.07. on je iz drugog raketnog diviziona gde je pozvao masu ljudi gde je on u jednom trenutku javno rekao
sledee: politiki sistem u Jugoslaviji se treba menjati jer je Slobodan Miloevi
najvei neprijatelj naroda.
Posle te njegove govorancije deo tih prisutnih stareina i rezer vnih stareina napustio taj skup, meutim u toku izlaganja puno njih su i podravali i aplaudirali. Ja
145

VOJNA TAJNA 1. deo

neznam, da li je komandant to izvestio ali mi smo tu predloili a u meuvremenu

odnosno pre ovog govora on je podneo zahtev za penzionisanje. Mi predlaemo
ovde da se to ne udovolji, nego da se obavi se razgovor i ostalo sa njim i da on bude
proteran iz VJ, a ne da on odradi, odnosno da bude penzionisan.
Problem je u tome to ovakvih pojava ili podsvesnih nagovetaja ima i kod drugih stareina i to postaje ako to tako javnim nastupom ide, onda postaje to vrlo
opasno i indikativno i indikativno je i to to ovi drugi nisu reagovali. Komandanti
nisu reagovali na ovakav nastup.
Januar 2000.
generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI
Testiraju, ako budemo ... oni e dalje ii pa e nai drugo, pa posle tree itd.
Ovo pitanje sa stanovita komandovanja a i nadlenosti komandanta RV i komandanta 2.A na teritoriji aerodrom moramo dobro izanalizirati ali oito da se pojavilo
nepravovremeno izvetavanje o dogaaju sa velikim zakanjenje. Drugo, proces
donoenja, kada se donesu dravne i vojnopolitike odluke ne kaem ja ako je
neto urgentno komandant ima pravo, on snosi odgovornost, ali se mora dati predlog odluke da se ona verikuje na nekom nivou, ukljuujui ako nismo sigurni za
ispravnost postupanja da se konsultuje predsednik Jugoslavije.
generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Ono to ja znam u G saznalo se sedmoga u 14 asova i 40 minuta, a pr vi izvetaj je doao kakav takav u 16 asova i 40 minuta. Sledei je tek doao u dvadeset
i neto redovni izvetaj. On zna da sam ja tu i alje meni izvetaj, ne alje ga deurnom operativnom. Izvetaj mora ii na operativni, a operativni trai onog ko mu
treba.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine generale, ja bih hteo dve stvari da kaem. Poznavajui situaciju kompletnu u Crnoj Gori mora se skrentu panja da postoji ...... Ovde postaje problem,
aerodrom je faktiki na toj teritoriji sve ostale snage efektive koje mogu biti korisni
u takvim situacija su pod Komandom 2.A. Faktiki ovde je Komanda RV i PVO
usporavala protok informacije. Ja sam reagovao na to otro i kod organa bezbednosti i oni jednostavno ne smeju da izvetavaju bez odluke, to je u neku ruku i uredu,
meutim u takvoj situaciji i organi bezbednosti
generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI
Gezo da ne zadravamo ovaj skup. Ovo pitanje zahteva temeljnu analizu i u brk
da se konkretno kae svakom ko je gde i u emu pogreio. Oito da su bile greke.
Pr vo, neprirodno je ako su snage po nareenju o merama stalne borbene gotovosti predviene za odbranu aerodroma, snage 2.A onog trenutka mora se izvesti
general 2.A. Drugo, od tog trenutka mora da se izvesti komandant RV, nije kriv
146

VOJNA TAJNA 1. deo

komandant ako se desilo ali je kriv za to to mu se desilo tad i tad, a izvestio tad i
tad. To je ni manje ni vie, nego pet, est dana razlike. Ako neko na taj nain hoe
da skrije i da kae da dobro radi, onda je to velika zabluda, a posledice su mogle
biti katastrofalne. Mi moramo sa stanovita pravovremeno izvetavanja, tanost
izvetavanja. Ja sam pogledao i onu emu, ja u onoj emi aerodroma nisam mogao
da se snaem, ni da deifrujem, davao sam i Vasiljeviu da on pogleda ta je ta,
gde je sada sporno. Nacrtan je onaj krug date su legendi dve stvari, ja ne mogu da
se snaem ta je ta.


Tragikomino deluje to to Ojdani pria. On ne zna ni o emu se radi, ne
prepoznaje ni mesto na emi koju su mu dali, ali je zato spreman da zarati ako
treba, a da pri tom ne moe da odredi koje je to pare crnogorskog kamena na
kome MUP hoe da gradi, a koje se meri sa desetak koraka. Izgubili smo celo
Kosovo, imamo zabranu leta naih vazduhoplova na 25 km do kosovske granice, ali emo da zaratimo sa naim narodom zbog nekoliko desetina kvadratnih
metara crnogorskog kra koje general sa etiri zvezdice nije mogao ni da nae
na karti. udna je ta mrnja koja se iznedri u sopstvenom biu. Kad neko mrzi
tui narod to ima svoj naziv, pa i istorijsko razumevanje, ali nema opravdanje.
Kad se mrze delovi sopstvenog naroda zbog slepe poslunosti reimu, to nema
ni naziv ni opravdanje. U ta su ti ljudi verovali? Koje su ideje u tom trenutku
imali u svojim glavama? Zar su mislili da e njihove prljave igre zauvek ostati
tajna? Komandant aerodroma je u to vreme bio pukovnik Kastratovi koji je kasnije, ini mi se, ba od Kotunice dobio in generala. Za ta?


generalpotpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine generale, jo samo ovo da kaem da je bila oita tendencija provokacije, jer u tim snagama mupovskim koji su doli na aerodrom komanduje Mikovi
Borislav bivi na pukovnik.
generalarmije
DRAGOLJUB OJDANI
On zna svaki detalj i mislili su da smo ... i jesmo to su uopte ijedan knap zakopali tamo. To emo da vidimo. Mi imamo savezni zakon, imamo Ustav zna se ko
je vlasnik titular vojne imovine, ko je nadlean da saglasnost i odobrenje, da li oni
hoe ili nee da sarauju sa Saveznom vladom i njemo resurno ministarstvo, to nas
ne interesuje. Dobro je Kasatovi rekao, ja radim po Ustavu, po zakonu, po nareenju pretpostavljenog. Dotle, dok nemam to i to vi gospodo ne moete to raditi.
Ovo je verovatno jedan test nae spremnosti adekvatnog reagovanja. Nae slabosti
koje ja pretpostavljam ime su uzrokovane to moramo razistiti do kraja. Ne moe
da komandant, ja mu ne odobrim odluku u ratu je bio, on kae ja i dalje ostajem pri
147

VOJNA TAJNA 1. deo

svojoj odluci, pa poziva se na Ustav, na zakon na Pravilo slube. Ja mu ... ta sada?

Nema ta da kae. Ne moe neko da oponaa Miia. Smiljani ide danas dole i kada se vrati onda emo da sednemo smireno da svaku stvar analitiki izanaliziramo
i da kaemo svakom ono to treba da kaemo.
generalpotpukovnik
GEZA FARKA
Uporno se zagovara teza da legitimna vlast u SRJ predstavlja opasnost za region
i institute na toj teritoriji, to zahteva hitno smenjenje ove institucije, odnosno u
SRJ predsednika pre svega i legalno izabranu vlast.
U proteklom periodu strani faktor je teino istraivao stanje u jedinicama VJ
koje sulocirane na teritoriji Republike Crne Gore i da li su ojaane kontigentima iz
Srbije? Nivo i kvalitet odnosa Komande 2.A i aktuelne republike vlasti okolnosti
hapenja pijunske teroristike grupe Pauk i dalje mere organa u vezi sa tim. Stanje
i jedinice Pritinskog korpusa a posebno da li se priprema za povratak na KiM i da
li na toj teritoriji postoje prikrivene snage VJ i MUPa i elementi vojnog organizovanja Srba, standard pripadnika VJ i uticaj materijalnih tekoa na moral pripadnika VJ, njihov odnos prema vlastima u Jugoslaviji.
Registrovana aktivnosti MUPa Crne Gore, pojaana obavetajna izviaka delatnost prema sastavima VJ razmetenim na toj teritoriji, psiholokopropagandno
delovanje prema aktivnim pripadnicima VJ i priprema MUPa za mogue sukobe
sa vojskom, koje oni pokuavaju da izazovu, a potom za incidente optue VJ.

SEDMI BATALJON VJ I MUP CRNE GORE

Interes koji zaslepljuje oi jednom,
otvara oi drugome.
La Rofuko
Nijednu pouku iz raspada SFRJ nisu izvukli, a nisu imali ni potrebe. Njih se
to ionako nije ticalo. To nema nikakve veze sa generalskim privilegijama. ast
izuzecima kojih je svakako bilo. Jedan od njih je i general Grahovac koga, na
alost, nisam upoznao. U Crnoj Gori imao sam prilike da sretnem Neu Bokovia, biveg naelnika Uprave bezbednosti VJ, koji je u to vreme bio savetnik
premijera. Kod Bude u kabinetu on mi se obratio:
Oklen se mi znamo? ime se bavi, mome? upitao me je.
Graevinom pokuao sam da skratim razgovor.
Vidim da smo se sretali nee, da nije u Gemaksu ?
Jeste, u Gemaksu u Beogradu odgovorih.
E, znao sam bogumi, vie li Budo kako pamenje imam pohvali se Neo.
Bio je zakleti neprijatelj generala Ace Vasiljevia kome je obezbedio pritvor u vezi sa onim aferama u RV i PVO poetkom devedesetih. Kad je Aca vas148

VOJNA TAJNA 1. deo

krsao, Neo je naao mesto u crnogorskom MUPu kao jedan od tri generala
VJ u penziji.
Najvie tenzija u crnogorskoj javnosti podigao je Sedmi bataljon vojne policije koji je bio profesionalan u smislu da nije imao regrute u svom sastavu.
Bio je lociran u deset garnizona Crne Gor, a u svakom od garnizona bila je po
jedna eta ili vod. Bio je smeten u Podgorici, gde mu je bila komanda, Nikiu,
Bjelom Polju, Beranama, Andrijevici, Pljevljima, Kolainu, Kumboru, Baru i
Ulcinju.
Na jednom od kolegijuma i sam Ojdani je priznao da je Sedmi bataljon
praktino stranaka vojska koja moe da bude uzronik sukoba i kad to dravnom vrhu ne ide u prilog. U to vreme savezni premijer bio je Momir Bulatovi, a
ministar odbrane pokojni Pavle Bulatovi. Mnogi iz SDBa Crne Gore su se posle rascepa DPS priklonili SNPu, pa su napustili crnogorsku SDB i svoje uhlebljenje nali u 7. bataljonu. Neki od njih bili su u budvanskom odeljenju SDBa,
pa su zavrili na severu kao naelnici bezbednosti u nekoj od eta 7.bataljona.
Zatim su po liniji SNPa doli u Ministarstvo odbrane, a odatle su planirali da
odu za naa diplomatska predstavnitva. Jedan od njih, koji e se svakako prepoznati u ovom tekstu, zadavao je mnogo nevolja ljudima u suprotnom taboru.
Problem je bio to su neka nareenja iz Beograda ila van linije komandovanja,
dakle direktno SMO Kolain. Tako se deavalo da on ta nareenja dobija i da
ih izvrava ne konsultujui pretpostavljene. U to vreme je, ini mi se, pukovnik
Rajko Balti bio komandant 7. bataljona. Major Mianovi bio je zamenik, ali
je brzo napustio VJ i preao u MUP. Mislim da je sada komadant pograninih
jedinica MUPa Crne Gore. Dobar ocir i astan ovek. Moram priznati da mu
je teko palo da napusti VJ zbog zakletve, ali je video emu to vodi.
Pomogao sam mu da se skloni u MUP Crne Gore gde se nalazi i danas. Nije
znao nita o meni, osim da imam dobre prijatelje u MUPu. ak su mu davali
platu nekoliko meseci, a da nije uopte dolazio na posao. Nismo smeli odmah
da ga uvedemo u MUP, jer nam je kvario neke planove i mogao je da izazove
sumnju u KOSu. Tad nita nismo mogli da mu kaemo. Njemu je, kao asnom
oveku, smetalo da prima platu, a da ne ide na posao. Jednom prilikom je rekao
da e vratiti novac ako ne pone da radi, tako da smo morali odmah da ga rasporedimo u PJP MUPa Crne Gore. Sad zna istinu.


DRAGOLJUB OJDANI
U vezi sa tim jednu Informaciju gospodinu predsedniku Savezne vlade, saveznom ministru odbrane o stanju, o kvalitetu, o kvalitativnoj popuni, ponaanju
dosadanjem, koje su postupke do sada napravili, kako su postupili i ta za budue
zahtevamo i s obzirom da su oni bili ti koji su to podigrali neka izvole na koji god hoe nain da pomognu vojnoj organizaciji. Znai, nema ta dogovorno mi sa njima
raziavamo za dva minuta raziavamo, ne interesujeme uopte ko je, je moe
nam se desiti da ti ba taj Sedmi bataljon uzronik neega to niko ne eli.
149

VOJNA TAJNA 1. deo


Procena slubi i vojnih i civilnih da je jedina opasnost ona koja dolazi od
SPO a stvorila je mnogo manevarskog prostora ostatku opozicije da kolikotoliko stvori normalnije uslove za udruivanje u borbi protiv reima. U isto
vreme, stvorila je ogromne probleme SPO, a posebno njegovom lideru Vuku
Drakoviu, koji je potpuno nesvesno postao grudobran prema DOSu i njegovim liderima. Nema nikakve sumnje da je kojim sluajem sluba procenila da
je gospodin Kotunica ili ini ozbiljna pretnja njihovoj vlasti, da bi svakako
bio organizovan atentat i na njih. Zahvaljujui toj proceni, zatim sukobu SPOa
sa DOSom, kao i relativno slaboj poseti opozicionih mitinga, a na osnovu slubenih procena i nagovora okoline, Miloevi je poeo da razmilja o izborima.
Posle serije atentata na Vuka Drakovia, patriote su uspele da ga nateraju da
se povue sa teritorije Srbije. Njegovi napadi na reim vie su liili na opravdan
gnev i lini bes zbog svega to mu se desilo, nego na ozbiljnu opozicionu borbu.
to nije ni udo, jer je Vuk u borbi sa reimom platio previsoku cenu. Pored
napada na Vuka, vrlo esti napadi bili su i na generala Periia, koji se meu
poslednjima ukljuio u politiku. Odgovor se moe pronai u revoltu njegovih
bivih kolega koji nisu u njegovo vreme mogli otvoreno da ispoljavaju politike
ambicije, kao i zbog njegovog dobrog poznavanja vojne organizacije uopte.
Perii je imao i veliki psiholoki uticaj, jer je bio jedan od najvanijih Miloevievih saradnika koji mu se otvoreno suprotstavio. Te grehe Generaltab nije
mogao da mu oprosti.


generalpukovnik
GEZA FARKA
Ima jedna opasnost ona potie uglavnom od dravnih organa i zvaninih pominje se opozicija, opozicija, opozicija, jedina opozicija po teoriji je SPO a ova grupa
neformalna grupa oni su neverikovani kao politike stranke, nemaju poslanike,
neverikovani su i na lokalnom nivou i to treba nazivati pravim imenom jer im samim naim izjavama dajemo legalitet, pa se i mi tu pojavljujemo pa kaemo opozicija. Znai jedina prava opozicija je SPO. I Demokratska stranka jer ima u lokalnim
sredstvima.
Ovo rukovodstvo Saveza za promene prikuplja podatke, formirali su komisiju i prikupljaju podatke o svim unapreenim i nagraenim, pohvaljenim novopostavljenim stareinama. U cilju da to sa zadatkom i sa ciljem da to prikau da smo mi
pripadnici odnosno poslunici vladajue partije, to ele da uvede u tu situaciju.
Raspolaemo podacima da DB Crne Gore vri potpune provere za sve stareine, tako da sa ciljem da doe do odreenih kompromitujuih materijala koje e kasnije koristiti za kompromitovanje ili ucene stareina.
25. Politika organizacija koja je zahvatila najiri front opozicionih stranaka udruenih u ideji ruenja Miloevia iz
koje je iznedrena Demokratska opozicija Srbije
150

VOJNA TAJNA 1. deo

to se tie ove grupacije generala mislim da su i oni poetkom godine krenuli

u izuzetnu ofanzivu, znamo da je Vuksi on je ef kabineta Periievog i Perii
kae sledee: Do mirne predaje vlasti u naoj zemlji ne moe doi dok je trenutna
politika struktura na vlasti. Da su metode Vuka Drakovia, on se sa njim ne slae
istovetne metodama predsednika SRJ Slobodana Miloevia. On procenjuje da e
do graanskog rata sigurno doi, samo je nepoznanica koliko e kr vav i dugotrajan
rat biti. Da on pokuava da ga sprei ili zaustavi na samom poetku. Zato mu je potrebno oruje, on za sad oruje nema, ali se trudi da do oruja doe. To je vezano za
njega i ovde ja moram kazati da tu nemamo dobru saradnju sa DB tako da mi sami
moramo to da radimo. to se tie stanja bezbednosti VJ mi konstatujemo odnosno
osetno je porastao moral u neku ruku kroz ovaj na rad gde istupa i kriminalnih delatnosti u protekloj sedmici mi konstatujemo i rapidan pad. I vezano za ovaj sluaj
dodeli toga ja bih tu predloio da za ovakve manifestacije mi organizujemo kamere
male i da mi to sami organizujemo ako imaju takvih zahteva i onda posle kao to
se daju saoptenja sa sastanaka, tako da bi spreili jer ne znamo kako e ko u kom
momentu reagovati.
generalmajor
JOVO MILANOVI
itav novembar i decembar je poigravana situacija oko Crne Gore koja se vezivala za 13 januar i naravno na taj nain oni lansiraju odgovarajue teze da bi tada
moglo da doe do eskalacije do sukoba na prostoru Crne Gore, do sukoba vojske
i graana, odnosno policijskih snaga reima i da bi to bio i dan D za eventualnu inter venciju na prostoru Crne Gore pri emu naravno u tom smislu nema promena
u denisanju snaga koje su na prostoru u neposrednom okruenju Crne Gore, niti
podizanje borbene gotovosti u tom smislu.
Prema tome, kao zakljuak radi se o jednoj psiholokopropagandnoj operaciji
koja ima svoj plan, svoje dimenzije itd. i ona ustvari stvara preduslove za opravdavanje eventualnog reagovanja putem optuivanja VJ za postojanje planova za vojnu
inter venciju koja u Crnoj Gori, odnosno nasilni povratak na KiM.
generalpukovnik
GEZA FARKA
to se tie ekstremista sa teritorije, karakteristino je da se ilegalno vojno organizovanje pojedinih partija. Tu je karakteristino SPO to organizuje sokolske odrede koji u formalnopravnom smislu imaju zasnovanost, meutim imaju i vojno
krilo, tako da za sada registrovano takva organizovanost u Novom Sadu, Somboru,
u Staroj i Novoj Pazovi. Broj ove organizacije broje po nekoliko stotina mladia.
Isto tako otkriveno je organizovanje u Leskovcu gde su formirali organizaciju
Srpski vitez, koje ine Srbe iste kr vi, sa kojima izvode obuku borilake vetine, maevanje, streljatvo, vatrenu i taktiku obuku i pripremaju ih za borbu i povratak
Srba na KiM. Nameravaju da ogranke ove organizacije formiraju i u Beogradu i u
Kruevcu.
I pored formiranja kordinacionog tela za reavanja spornih pitanja izmeu
MUPa Crne Gore i VJ na teritoriji te republike, stanje i odnosi MUPa i rukovod151

VOJNA TAJNA 1. deo

stva Crne Gore prema VJ nisu se bitno promenili i dalje registrujemo sluajeve vrbovanja pripadnika VJ za prelazak u MUP Crne Gore, praenje i pokuaj snimanja
svih aktivnosti VJ i sve njegove aktivnosti na prostoru Crne Gore. Ovo kordinaciono telo sada ima i neke recidive, jer oni na te sastanke na nivo republike pozivaju samo komandanta 2.A, a ne pozivaju admirala Zeca i pokuavaju da svojim uticajem
vre takorei politiku indokrinaciju ovih ljudi koji u tome uestvuju, vre pritisak
na njih i pokuavaju razdvajanje te dve armijske grupacije, odnosno Ratnu mornaricu od 2.A, lansirajui teze o koperativnosti jednog komandanta i odbijanje svake
saradnje drugog komandanta. Formirani su paralelno sa ovim, odnosno po celoj
dubini formirana su kordinaciona tela u svih sedam centara i oni insistiraju na sedmine sastanke. Meutim, to nije dobro jer u samom startu kada smo mi krenuli sa
tim tu je bilo da se oni vanredno sastaju, odnosno sastaju se onda kada je potreba,
kada se iskae potreba. Na ovaj nain oni su u stalnom kontaktu sa naim ljudima i
tu moe da bude nesmotrenost, oni centralizovano se pripremaju a nai parcijalno.
Tako da za sastanke predlaemo, za sastanke na nivou komandanta armije, odnosno Vlade Republike Crne Gore da se vri priprema odavde, jer oni centralizovano
iza svakog takvog sastanka sledi i njihova akcija. Mihajlovi urii kapetan bojnog broda, komandant C Ratne mornarice Garnizon Tivat, optuuje predsednika
SRJ i Vladu Jugoslavije kao glavnog krivca za stanje u VJ. Vreao profesionalne pripradnike VJ srpske nacionalnosti, a proteirao pripadnike hr vatske i muslimanske
nacionalnosti. Zagovara formiranje crnogorske vojske i predaje jedinice snagama
MUPa Crne Gore u sluaju njegovog oruanog sukoba sa VJ i navodi da u tom sluaju nije spreman da izvrava nareenjenja G VJ jel nee da puca u svoj narod. Na
sveanoj Sednici u Tivtu isto tako istupao to je javno registrovano. Odlazi ekipa
G organa bezbednosti da raziava i da taj sluaj dovede do kraja.
Milan Mileki pukovnik komandant Vojnog okruga Podgorice, u pojedinim
razgovorima istie da bi Slobodana Miloevia i Momira Bulatovia trebalo spaliti jer svaaju brata sa bratom, ovde u Srbiji i u Crnoj Gori, te da je vojni vrh pun
lopova koji su zajedno sa Miloeviem i Bulatoviem pokrali pare, namenjene za
plate vojnih lica u Crnoj Gori. Za Mila ukanovia navodi da nije izdajnik ve je
samo maja koji e prodati nekoliko vodeih rmi u Crnoj Gori ali da e se tada
jo bolje iveti u Crnoj Gori. Za stanje u VJ optuuje sadanje generale VJ, da su
oni to brzopleto postali a on je pukovnik ve deseta godina i istie da on e uskoro
postati akademik.
Mene i aktivnosti koje se preduzimaju. Pr vo, objavljen je inter vju predsednika
SRJ u Politici. U njemu se na razumljiv i potpuno jasan nain dati stavovi o svim bitnim pitanjima aktuelnog vojnopolitikog poloaja u SRJ. Inter vju e radi naih ljudi biti u celini objavljen u narednom broju lista Vojska. Prema jedinicama je poao
akt uprave da se stavovi kroz informisanje prorade sa vojnicima i da budu osnova u
tumaenju aktuelne situacije. Za sve ostale, a posebno za generale koji najvie istupaju prema javnosti i normalno u avnosti su najvie ne sme biti ni u emu distonantnosti u tumaenju situacije u naim stavovima i prema javnosti i zato ja molim sve
da taj inter vju se ponovo izui i da imamo u vidu sve stavove predsednika SRJ.
152

VOJNA TAJNA 1. deo


Krajem januara se sve vie uoavala pukotina koja se pojavljuje u vojnom
biu. Sve je vie ljudi koji su spremni da pomognu kako bi se spreio graanski
rat. Atmosfera je ve dugo pripremana za kr vavi rasplet. Predugo smo se delili
na nae i njihove, na izdajnike i patriote, na etnike i partizane. Sve je bilo spremno da apokalipsa pone. Kada se medijski, vojno, politiki i materijalno stvori
takva polarizacija u narodu i dravi, onda i jedna bezazlena situacija moe imati nesagledive posledice. Zvanino, rat u Bosni je poeo ubistvom starog svata,
a godinu dana pre toga su obavljane pripreme i samo se ekao povod. Mi smo
povoda imali na pretek. Propaganda je ve odradila svoje. Ko nije prihvatao taj
medijski mrak kao stvarnost, bivao je proteran iz kola, fakulteta, posla U
jednoj tako opasnoj i do kraja zaotrenoj atmosferi, u kojoj je vojni vrh igrao
na sve ili nita, lako se moglo desiti da se Srbija i Crna Gora pretvore u Liban.
Moram da priznam da su svi ljudi sa kojima sam bio u kontaktu bili spremni na
svaki vid saradnje, samo da ne doe do sukoba. Mislim, zapravo siguran sam da
su oni neuporedivo bolje shvatali situaciju, iako su bili na niim funkcijama i s
niim inovima od svojih pretpostavljenih. Mogu da mislim kakav je ok za njih
bio kada su godinu dana posle 5. oktobra videli novog vrhovnog komandanta sa
starom generalskom garniturom. Bili su ogoreni i razoarani.

PRAENJE GENERALA MOMILA PERIIA

Mnogi odbijaju dobru ideju samo zato to nije njihova.
Luis Bunjuel
Februar 2000
Crnogorsko rukovodstvo je na sve mogue naine nabavljalo opremu koja
bi im omoguila prednost u odnosu na VJ u smislu prislukivanja i praenja.
Svoju ziku inferiornost pokuavali su da nadoknade boljom organizovanou. Velika prednost im je bila to je Zapad imao razumevanja, bar kad su u
pitanju defanzivna sredstva. Dobijali su i ogromnu materijalnu pomo. Vojska
je bila locirana na njenoj teritoriji, to im je umnogome olakavalo rad. Dobar
deo vojnih veza iao je preko civilnih radiorelejnih vorita koja su sauvana
od razaranja. To su bile slabe take koje su se koristile za prislukivanje. Tano
je da je crnogorski MUP imao dobro aurirane podatke o svim pripadnicima 7.
bataljona, to im i nije bilo teko. Velika je stvar bila to je postojala odlina koordinacija izmeu crnogorske vlasti i srpske opozicije koja je dobijala od njih ili
preko njih i podatke i materijlna sredstva za opozicionu borbu.


153

VOJNA TAJNA 1. deo

Februar 2000. god.

generalpukovnik
GEZA FARKA
to se tie Crne Gore sluba Dravne bezbednosti Crne Gore pribavila je fotograje skoro svih pripadnika Sedmog bataljona, aurirao kriminalistike podatke,
odnosno evidencije o njima i o lanovima porodice, proturila vest meu pripadnicima Sedmog bataljona da predstoji njihovo rasformiranje to dodatno uznemirava
celokupan sastav i postavljaju pitanje ta e sa njima biti, ako budu rasformirani
napuste Sedmi bataljon da e biti izloeni maltretiranjima i problemima sa aktuelnom vlau.
Mi smo na prostoru Crne Gore u Ulcinju uhapsili dvojicu dezertera, priveli
na to MUP nije reagovao i posle donoenja Zakona o amnestiji, meutim Vjesnik
crnogorski dnevnik objavio je to i kritikuje i nas i MUP to nije odreagovao prema
zakonu, odnosno prema usvojenom zakonu.
Ono to je jo karakteristino i izuzetno znaajno da sve veze koje nam idu u
Crnu Goru ak i veliki deo vojne veze se prislukuju u Crnoj Gori. U tom smislu ja
predlaem da zajedno sa Upravom veze pregledamo odnosno to eme veze koje se
realizuju, odnosno postoje u Crnoj Gori da vidimo mogunost zatite tih veza. Ja
sam imao toliko gospodine generale.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Gospodine generale ja bih samo da potvrdim to je general Geza rekao oko tog
prislukivanja. Naime, mi imamo ve vie puta stranih izvora potvrda da nas prislukuju. Tako su nam naprimer otvoreno rekli da su oni znali svu nau korespodenciju telefonima izmeu Beograda i Nia, Pritine itd. u toku rata. Znai da apsolutno
mora se voditi rauna ta se tim telefonima razgovara, nita to bi moglo da bude indikativno za te strance koji nas priskukuju, a postoji ifarska veba, to to je bitno
da ide ifarskim vebama, telefonima minimum. Mi smo na to vie puta ukazivali,
ali evo nekakva da kaem navika ili nedisciplina ili neznam ta i dalje se provlai.
generalmajor
Tree, nastavlja se ova psiholokopropagandna aktivnost u okviru informativne
operacije, ciljno usmerena prema predsedniku i prema VJ i deo socijalnih problema koji se odraavaju na negativne pojave koje je istakao general Geza.
S obzirom da se intezivira psiholokopropagandno delovanje neprijatelja ja
bih istakao neke karakteristike. U ovu aktivnost su ukljueni svi i generalni sekretar i predstavnici vlada i meunarodne organizacije, znatan broj medija na zapadu,
specijalizovani organi jedinice NATOa. Za razliku od ostalih podataka o metodu,
oblicima i aktivnostima, ova aktivnost podsea i slina je aktivnosti koja je sledila
neposredno pre oruane agresije.
U okviru informativne operacije ukljuena su kao to sam istakao i rukovodstvo
opozicionih partija u Srbiji, aktuelne vlasti u Crnoj Gori i takozvani nezavisni mediji. Za aktuelnu vlast u Crnoj Gori karakteristino je ciklino ukljuivanje. Znai dva
dana je mir, pa se onda dva dana ukljue i sve tako se ponavlja.
154

VOJNA TAJNA 1. deo

general
MILEN SIMI
Za probleme na KiM krivi su Srbi i Slobodan Miloevi i VJ. Slobodan Miloevi je ratni zloinac u funkciji je ova poternica i novana ucena i VJ instrumentalizovana od Miloevia i vri pripreme za napad za jug Srbije i Crne Gore. To je
prema svetskom javnom mjenju i tu imaju najvie problema da ubede svetsko javno
mjenje u verodostojnost ovih poruka.
Prema javnom mjenju u Srbiji osnovne poruke su da reim Slobodana Miloevia nedemokratski i on je krivac i za agresiju i za sankcije. Crna Gora i njena
aktuelna vlast je demokratska, jedino to je ugroena od Slobodana Miloevia i VJ.
Zapad nije protiv srpskog naroda, ve protiv nedemokratskog reima. Indikativna
je izjava Olbrajtove koja ponovo tvrdi da voli srpski narod itd. To je ponovila i za
vreme agresije i poruka je da je vojska instrumentalizovana ali da tako ne misle sada je to ta teza aktuelizovana da tako ne misle svi pripadnici vojske.
Prema javnom mjenju u Crnoj Gori krivac za ekonomske, socijalne i druge probleme u Crnoj Gori je reim Slobodana Miloevia. Vlast u Crnoj Gori je demokratska i demokratski zapad je podrava. Vojska je glavna pretnja Crnoj Gori i u vojsci
ne misle svi kao vojno rukovodstvo


General Nikoli, kog sam i lino poznavao, bio mi je u najmanju ruku smean. Na svakom kolegijumu je poput ucveljene tuibabe prijavljivao Periia
bez koga verovatno i ne bi postao to to jeste. Jedno vreme sam mislio da mu je
to u opisu radnog mesta. im bi progovorio, osuo bi paljbu po Periiu. Ili ga
je patoloki mrzeo ili mu je to bio zadatak. Perii je sve to znao jer je bio upozoravan, kasnije je to mogao i da proita. Mogu misliti kako su izgledali susreti
izmeu tih generala i njega kada je on postao potpredsednik vlade. Logino je
da su jedva ekali da ga izbace iz sedla. Verovatno je i Pavkoviu dosadio time
Perii je uradio ovo, Perii je uradio ono. Pavkovi je to muenje presekao
naredbom da se Perii uhapsi. Dakle, odluka o hapenju generala Periia pala
je otprilike dve godine pre nego je realizovana. To se u vojsci valjda zove strategija, a u civilstvu vizionarstvo. Ja sam o tome obavestio gospodina Maraa i
Budu i, koliko mi je poznato, Perii je dobro znao da mu se sprema hapenje.
Buda mi je potvrdio da je javio Periiu ta mu spremaju bive kolege. Da ironija bude vea, upozorio sam ga i drugi put 2002. godine, sedam dana pred nae
zajedniko hapenje, ali je vojna strategija ovog puta odnela pobedu nad mojim
vizionarstvom. Privremeno!
Periia su optuili da je umean u teroristiku grupu OSA, zato to je poklonio knjigu nekom nesrenom poruniku koji je navodno bio voa OSA. Mislim
da se porunik prezivao Gaji. Jedino se u Hitlerovoj Nemakoj i Slobinoj Srbiji
knjiga smatrala teroristikim orujem. Tamo su spaljivali knjige, a ovde su hapsili onoga ko ih poklanja i poseduje.
Grupa OSA je smiljena u glavama generala kao direktni pandan grupi Pa155

VOJNA TAJNA 1. deo

uk, jer je bilo potrebno da se pronae atentator na Pavkovia, kao to je pronaen atentator na Miloevia u grupi Pauk.
Dakle, ef je odluio da se Perii uhapsi jer je poklonio knjigu okorelom
teroristi Gajiu. Vrlo je karakteristino da su generali ili redovno po svoje
miljenje kod efa. Tako je sasvim logino da se kontinuitet pozajmljivanja miljenja nastavlja i posle 5.oktobra. Njihov identitet je iskljuivo vezan za trenutno politiko stanje. Tako su naueni i oni ne mogu drugaije. Da bismo imali
generale koje e prihvatiti svi graani kao svoje, potrebno je uzeti nearmisane,
mlade i perspektivne ocire koji znaju da se ne smeju vezati za politiku. Ako ih
smene zato to su bili neutralni u odnosu na politiku, svakako je manje tragino
nego smena zato to su bili ispolitizovani. Po narod i dravu pogotovu. Politiari se moraju odrei navika da pridobijaju ocire za svoje ciljeve.


generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Gospodine generale u sklopu ovoga morala dok sam bio na jugu slubeno bivi
NG general Perii od kue do kue ide i jednostavno propagira da se nesmeju
vojnici odazivati mobilizaciji.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Da se uhapsi. Ako imamo dokaza za to uhapsiti. Neznam dokle je ovo stiglo oko
Ose da li je Osa grupa prebaena u Niki zatvor?
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Tu treba sa pravnikom da vidimo da se intezivira to njihovo suenje i da se vidi
da li ima umeanosti Periia u to, ako ima umeanost Periia u to pokrenuti proceduru kakvu treba. To sam dobio nalog od efa. Ako je umean u Osu kao i svaki
drugi graanin, ja u to da potpiem sve. Da li je on NG bio nema veze, on ako je
umean u teroristiku akciju.
generalpukovnik
GEZA FARKA
On je umean na taj nain to je sa Gajiem bio u kontaktu poklonio mu knjigu
NEBOJA PAVKOVI
Znai da se sada to kroz proces suenja i izjave toga Gajia ako ima elemenata
za njegovo pokretanje odgovornosti prema njemu da se to odradi, a ovo ako on ide
od kue do kue i zagovara i ima dokaz za to hapsiti. Tu nema dileme.

156

VOJNA TAJNA 1. deo

MILOEVIEVA POBEDA NAD NATO

Treba oplakivati ljude kad se rode, a ne kad umru.
Monteskije
15.03.2000
SLOBODAN MILOEVI
Ja ne elim da zadatke koje ste vi veoma struno i na bazi metodologije u profesionalnom radu u vojsci verujem veoma objektivno postavili po svim elementima
borbene gotovosti od komandovanja, mobilizacije, bezbednosti, pozadine itd. Meutim, elim da kaem da je za sve potpuno jasno i vidljivo ta je rezultat ponaanja
VJ u protekloj godini a pogotovo u agresiji NATO pakta, koju nee da opisuje jer za
ovaj sastav to nije potrebno.
Vojska je uspela da zemlju odbrani, to je pr vo, da pre svega opravda razlog svog
postojanja i da zemlju odbrani od tako neuporedivo i do sada zaisto nezapamenog
protivnika u napadu na jednu malu suverenu dravu kakva je naa. Drugo, vojska je
uspela da tu odbranu izvede uz minimalne gubitke, to je takoe sa stanovita ocene izuzetno bitan parametar. To su uglavnom ta dva bitna parametra, da je uspeno
izvrila zadatak i u pogledu ouvanja drave a i u pogledu ouvanja vojske i to su ta
dva bitna parametra zbog kojih je ceo svet dao odlinu ocenu naoj vojsci, ukljuujui ak i nae protivnike, nevovoljno i nekad prilino indirektno ali je jasno da je
vojska takvu ocenu dobila.
Ja ne elim time da ulazim u profesionalna merenja i ocenjivanja svih ovih elemenata borbene gotovosti i ona su sigurno nuna da bi se ostvario pomak napred
i dalje usavravala odbrana, ali sa stanovita nae drave, naeg naroda i dravnog
rukovodstva ja mislim da mi moemo naoj vojsci dati odlinu ocenu, za ono to je
ona uradila prole godine u ovakvim uslovima i u ovakvim okolnostima. Pokazalo
se da oni koji esto upotrebljavaju onu rekao bih vojnu kraticu s kim i s im pa onda oni koji su prilino irili defetizam objanjavaju da nemamo dovoljno vojske, da
nemamo dovoljno snaga a nemamo ni dovoljno sredstava i onda na kraju ispadne
da je odbrana nemogua. Pokazalo se da je upravo vojska uspela da da odgovor na
to pitanje s kim sa svima kojima je stalo do slobode otaxbine. S im, s onim s im
se raspolae, bez obzira to je to bilo preskromno u odnosu na silu koja je vrila pritisak i napadala oni su poraeni, mi smo se odbranili.
Ja u vam rei neto to mislim i u ta sam duboko ubeen bez obzira to e vam
moda izgledati preterano, ali ja u to verujem NATO je umro u Jugoslaviji. Jugoslavija je trebala da bude primer budueg odnosa najvee vojne sile prema ureivanju
sveta i ona je bila za NATO jasko. Tano je da je bila primer budueg odnosa ponaanja najvee sile u ureivanju sveta, ali negativan primer u tom svetu koji je postao iznad ravnotee po ukidanju Varavskog ugovora, poela je da se stvara nova
ravnotea. Ogromna je zasluga nae drave i u njoh pre svega nae vojske to je ta
nova ravnotea poela da se menja u korist slobodoljubivih zemalja koje se odupiru politici hegemonije i diktata. Na doprnos tome mnogostruko je vei od stvarne
157

VOJNA TAJNA 1. deo

veliine i teine nae zemlje, njen primer je ubrzao radikalne i krupne promene
geopolitike scene savremenog sveza, geopolitike scene nae planete. Kina kao najvea zemlja potpuno je promenila svoju vojnu doktrinu i direktno ocenila politiku
hegemonije SAD i radikalno promenila odnos prema izgradnji svojih odbrambenih
sposobnosti i ak pr vi put u svojoj istoriji saoptila da ne iskljuuje vojna sredstva
u ostvarivanju svojih ciljeva. Istovremeno dolo je do povezivanja Kine, Rusije, Indije do buenja svesti irom planete o nunosti otpora novom hegemonu koji ima
nameru da pokori ceo svet i ja na tome zasnivam i na mnogo drugih elemenata koje
bi mogli analizirati svoju konstataciju NATO je umro u Jugoslaviji.
Danas na antinatovskom skupu u Velikoj Britaniji delegati pre nekoliko dana od
201 delegata 199 je glasalo, nije to antinatovski nego mirovni skup 199 glasalo za
ukidanje NATO pakta, ne za osudu NATO pakta nego za njegovo ukidanje. To se
deava na zapadu, to se ne deava u Iraku ili u Libiji nego na zapadu u sred Londona, da ne govorim o drugim elementima. Ja zato mislim da svaka druga ocena osim
odline ocene za ono to je vojska uradila u protekloj godini nebi bila objektivna.
Za va praktian rad sve ove ocene vae ja ih u potpunosti prihvatam, ali mislim
da svi moramo znati prave dimenzije efekta koji je postigla naa odbrana ne samo
kada je re o naoj zemlji nego kada je re u svetu.
O naoj unutranjoj situaciji nebih se zadravao mnogo, ali samo par stvari
hou da vam kaem. Aktuelno crnogorsko rukovodstvo po naoj oceni ne moe
izvriti ocepljenje Crne Gore zbog potpuno suprotnog stava naroda. Mora mnogo
politiki da se radi, da se sve dimenzije tog njihovog izdajnikog ponaanja objasne
ali danas je jasno da oni na svojoj strani imaju samo Albance, mali deo Muslimana
kojima nije do razdvajanja i imaju onu katoliku eklavu koja se nada da e da uzme
Bokokotorski zaliv pod svoje okrilje. Zapad Crna Gora interesuje samo u meri u
kojoj predstavlja faktor destabilizacije Jugoslavije. Onog trenutka kada se Crna Gora odcepi, kada bi razvili taj scenario ona vie zapad ne interesuje, a onog trenutka
Albanci u Crnoj Gori koji se ne zovu OVK ali u sutini razlike nema i nita vie ne
vole Crnogorce u Crnoj Gori nego to ih vole Albanci na Kosovu uzimaju ono to
oni mogu da otmu, a to je Ulcinj i Bar i sve gore ivicom Podgorice.
Ocepljenje Crne Gore istorisjki bi se podudarilo sa prestankom postojanja
Crne Gore. Neko govori o tome svela bi se Crna Gora na Katunsku nahiju koja je
nekada pod Turcima opstala, nebi bi na to, to bi bila njena propast. Devedesetpr ve
godine mi to imamo zabeleeno bili smo zajedno na Konferenciji u Hagu predsednici republika tadanjih SFRJ kada mi je Kira Gligorov rekao kako oni treba da
armiu svoju dravnost, ja sam mu rekao Kiro pre ete izgubiti dravu nego to je
steknete. To se pokazalo tanim. Danas Makedonija praktino ne postoji, ne postoji ni jedan funkcioner Makedonije od predsednika Republike, ili ministra odbrane,
ili predsednika Vlade koji uopte zna koliko strane vojske danas ima na teritoriji
Makedonije i koja je ta vojska i ne postoji niko koga ta vojska uopte pita u kom e
broju i sa kakvim sredstvima ui, ta e doneti, ta e odneti, ta e ostaviti i gde e
se uputiti, ak mislim da ne postoji niko koga ta vojska obavetava o tome ta e da
uradi o svim tim stvarima.
Bilo nam je jasno da albanski element u Makedoniji na svom glavnom politi158

VOJNA TAJNA 1. deo

kom zadatku da ostvari ustavne promene u Makedoniji ima samo jedan zahtev da
se Makedonija ustavno denie ne kao drava makedonskog naroda i drugih koji
ive u Makedoniji, nego kao drava ravnopravnog makedonskog i albanskog naroda, dotle su oni kooperativni unutar Makedonije. Onog trenutka kada se to slobo
ustava promeni i Makedonija denie kao drava makedonskog i albanskog naroda
Albanci kau da imaju pravo na samoopredeljenje jer su konstruktivni narod, izdvajaju zapadni deo Skoplja i dalje na zapad do albanske granice i konstatuju da su se
izdvojili iz Makedonije. To isto ali u goroj varjanti sleduje Crnoj Gori a mnogo gora
varjanta sleduje njihovom rukovodstvu jer od tog trenutka pr vi opinski tuilac iz
Italije e izdati nalog da se oni pohapse kao verceri, kriminalci, majai i niko ih
vie nee zatiti.
To je uobiajna praksa kod tih zemalja i za vie i za manje nivoe. Norijega su
uhapsili kad im nije trebao, a oni su ga podigli i stvorili, ali da ne uzimam primer
Norijege pogledajte ove to su pohapeni u ovoj operaciji Pauk, svi su oni na poternicama ve nekoliko godina meunarodnim, a svi su imali engenske vize na
svojim pasoima i svi slobodno putovali irom Evrope jer su bili potrebni slubama
NATO drava da im obavljaju te njihove prljave poslove. Da li da onoga nesrenika
kindapuju na Tari, da li da ubiju onog Drljau tamo na pecanju, da li da izreetaju
nekoga na drugom mestu i uhapse i vode u Hag. Svi su imali engenske vize za narednih nekolio godina i niko ih ni na jednog granici ne zaustavlja dok su potrebni,
onog trenutka kada nisu potrebni zna se gde zavravaju i kako zavravaju takvi, a to
je u principu ono isto to vredi i za ove.
Ja zato mislim da mi treba da nastojimo na jednom principijalnom stavu crnogorski narod ima pravo da odlui o svojoj sudbini, niko nema pravo da mu to zabrani ali niko nema pravo da bez njegove odluke nametne neto to on nije odluio i
da se toga drimo.
Drugo to mislim da je bitno za nau unutranju situaciju to je opozicija koja
nije opozicija, nego jedna petokolonaka tvorevina za koju vam evo sada hou da
kaem da svojom glavom shvatite i razmislite ne uporeenje, nego identinost s
obzirom na sponzore i kreatore politike razbijanja Jugoslavije. S im identinost?
Naa petokolonaka opozicija na nivou Jugoslavije ima onu ulogu koju je OVK
imala na nivou Kosova da nfgira nekakav konikt i da onda omogui da neko
inter venie na njihovoj strani kobajagi u interesu demokratije, ni u emu se uloga
njihova ne razlikuje od uloge koja je bila namenjena OVKu koju su oni i formirali
za tu ulogu i podrali zbog te uloge i pokuaja izazivanja kobajagi graanskog rata
i kako su oni govorili oslobodioci, pobunjenici i ostalo da bi imali kome da stanu
na stranu, da bi mogli da otimaju deo nae otaxbine i na tome nisu uspeli i morali
su oni koji su ukinuli UN i sve norme formirane posle Drugog svetskog rata da se
vrate u Savet bezbednosti i da glasaju za Rezoluciju u kojoj pie da se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i da priznaju ponovo svojim injenjem
vostvo svetske organizacije i njenu neprikosnovenost bez obzira na nastojanje da
rekviziraju to, to su morali da urade i kojih je vratio tamo nazad u UN mi smo ih
vratili i ko je vratio ugled UN mi smo vratili ugled, oni sada nastoje da degradiraju
dalje opet svojim nekih konkretnim radnjama o kojima svi vi dobro znate, ali ivot
159

VOJNA TAJNA 1. deo

i ne tee pravolinijski, osciliraju odreene tendencije.

Meutim, jedno je jasno sve se kree u pravcu multipolarne strukture i stvaranja nove ravnotee koja je izgubljena propau SSRa i Varavskog ugovora. Za
to treba vreme, mi smo doprineli da se to vreme radikalno skrati, to je ogromna
zasluga i doprinos koji je naa zemlja dala svetskom miru i uspostavljanju pravednih odnosa izmeu slobodnih drava itavog sveta i na to svi vi ovde pojedinano
i naa vojska treba da bude ponosna kao i itav na narod koji je praktino primio
na sebe teret odbrane od agresije.
Jo samo nekoliko stvari hou da vam kaem, to je ova materijalna dimenzija
i ona ima svoju spoljnu i unutranju komponentu. Ja za ovaj sastav jer ovde razgovaramo o veoma bitnim i poverljivim informacijama za odbranu zemlje, hou da
vam kaem, mi danas uivamo podrku Kine u iznosu od 560 miliona dolara. Znai
milijardu i sto miliona maraka, to sve zajedno drave ove u paktu za stabilnost i nai susedi Bugarska, Rumunija, Maarska, Bosna, Hr vatska nisu dobile sve zajedno
u zbiru od svih tih svojih spoljnih sponzora, a oni kau mi smo izolovani a oni sa
svetom rade, plus 150 miliona dolara ruskog kredita, plus odreeni veoma dobri
aranmani sa prijateljskim zemljama vezano za isporuke nafte, vezano za plaanje
nekih starih dugova, tako da to se tie te spoljne dimenzije mi raunamo da e se
ona jo unapreivati i pojaavati.
to se tie unutranje dimenzije vi ste videli da smo mi uzeli jedan kurs njudilovskog pristupa oporavku privrede time to idemo u velike investicije, koje zapoljavaju veliki broj ljudi, a onda proizvode dalje disperziju privrednih aktivnosti, sada
idemo u veliki paket stamabene izgradnje, koji takoe treba da izvri disperziju
pozitivnih efekata na celokupnu privredu, jer stambena izgradnja najkompleksnije izraava svu drugu izgradnju, nije tu u pitanju samo proizvodnja graevinskog
materijala, stakla, elika. dr veta, opreme, sanitarnih ureaja itd. nego i injenica
da niko ne stanuje u praznom stanu pa se onda mora sve da kupi od ae, viljuke,
tanjira i arava i tekstila i nametaja itd. Najvie stambena izgradnja ubrzava kompleksno ubrzava zamajac privrednog razvoja i istovremeno emo vie muva jednim
udarcem tu da napravimo jer emo radikalno ubrzati reavanje stambenih problema u vojsci. Vama treba 16.000 stanova ja raunam da mi to u naredne tri godine
moemo da zavrimo tih 16.000. Ja se nadam da u ovoj godini pr vih 5.000 stanova
vojska dobije, da se ljudi usele da dobiju kljueve i da uu u kue. To je sadanja
dinamika kojom radimo.
Znai, osnovno pitanje u ovom trenutku za nau zemlju nije ni ova izdajnika
opozicija to je narod prepoznao i mi se tu mnogo ne sekiramo, mi moramo da brinemo sa bezbednosnog aspekta da ne naprave neku svinjariju zbog ovih svojih gazda
itd. ali oni kao politiki faktor nam ne predstavljaju problem, na objektivni problem je socijalna situacija i nama je teini zadatak ubrzavanje privrednog razvoja.
U ovim uslovima ogranienja, optereenja, blokada i onemoguavanja i zamrzavanja sredstava na raunima, to ide sporije nego to bi ilo da svega toga nema, ali ide
jednim zadovoljavajuim tempom i mi emo teine zadatke dati na to.
I sada u svemu tome poloaj vojske, to moramo da promenimo u pogledu odnosa, jer logino je to to se ve decenijama govori vojska sledi sudbinu svih ostalih
160

VOJNA TAJNA 1. deo

subjekata u drutvu. To izgleda vrlo pravedno i jeste pravedno, ali nije pametno u
zemlji koja je izloena pritiscima i agresiji. Prema tome, mi sada postepeno taj odnos menjamo u korist vojske. Vojska mora da dobije odreene privilegije u pogledu
rasporeda drutvenog proizvoda. Mi smo s time poeli u ovoj buxetskoj godini jer
je jedino vojni buxet realno povean, svi ostali buxeti javnih trokova su smanjeni,
ali emo u tom pravcu nastaviti i dalje, jer mi moramo da obezbedimo punu funkcionalnost nove organizacije vojske ovako kako mislimo da je modernizujemo i ne
moe se preko noi napraviti takva promena ali u pravcu takve promene mi moramo da vodimo nau unutranju raspodelu i ekonomsku politiku.
To je uglavnom sve to sam hteo u vezi sa ovim kako bih rekao ekternim i internim politikim pitanjima da vam kaem, imajui u vidu da ste vi svi veoma dobro
obaveteni i sada mi dozvolite samo nekoliko rei vezano za ovu analizu. Ja bih
hteo da ocenim analizu, mislim da je analiza veoma dobra, da je veoma savesno
uraena, imamo u vidu da je predhodila analiza u strategijskim grupacijama u
analizi strategijskih grupacija predhodile su analize poinjenih jedinica komandi i
ustanova, tako da jedan moj opti utisak je da je ona uraena dobro i ono to sam
zapazio u izlaganjima pomonika naelnika Generaltaba i u izlaganjima komandanata strategijskih grupacija veoma su dobro denisani problemi i veoma dobro
denisani predlozi.
sada bi zadatak bio da te predloge, probleme smo denisali da bi ustanovili ta
da radimo, da te predloge pretvorimo u neposredne zadatke, da se dakle postavi
realno i dinamiki plan, da se napravi realizacije datih predloga u izlaganjima pomonika i u izlaganjima komandanata strategijskih grupacija, da se napravi plan i
dinamika realizacije datih predloga, to naravno mi moramo da primenimo mogunostima o kojima je general Ojdani govodio, ali treba da nastojimo da dinamika
bude maksimalno napregnuta jer kada bi uzeli teorijski jednu istu logiku konstrukciju ako bi mi realizovali te date predloge, mi bi onda imali idelno stanje, jer
su predlozi koje ste dali na kraju svojih izlaganja praktino pokrili sve nedostatke i
utvrdili pravac u kome te nedostatke treba reavati i u se mora biti zaista svestran.
General Smiljani kae etiri komponente ako je jedna komponenta slomljena pitanje je da li one tri rade sa punim kapacitetom i kako su spregnute i vezane.
Naravno sve ostalo uzimam kao metaforu, kao primer, a ne kao neki pojedinani sluaj ili uputstvo. Dakle, napraviti program realizacije predloga koji su dati u
ovoj analizi, onda emo na taj nain samu analizu i predloge koji su iz nje proizali
da pretvorimo u akciju koja treba da dalje povea nivo borbene gotovosti nae vojske.
Dozvolite mi na kraju da posebno zahvalim na saradnji u generaltabu, odnosno
tabu vrhovne komande dosadanjem naelniku Generaltaba generalu Ojdaniu.
Mi smo izvankredno saraivali na poslu na kome je on do sada bio, verujem da
emo isto tako saraivati i na njegovoj novoj dunosti. general Ojdani je pokazao
veoma visoke sposobnosti i veoma visok stepen patriotizma a rekao bih i neto to
je jako vano za dobrog komandanta i veoma visok stepen optimizma jer od onih
to ih stalno boli glava i to stalno pitaju na defetistiki nain s kim i s im nema
nita, niti ta mogu da urade, da smo po njima mi se nikada ne bi ni odbranili, ne bi
161

VOJNA TAJNA 1. deo

izvrili ni mobilizaciju, ne bi nita ni uradili i smatrali bi da imamo opravdanje, sile

velika mi mali a mi smo odgovorili svako kome je stalno do otaxbine s njim i s onim
to ima i pokazali da to moe i da ne postoje okolnosti koje mogu biti izgovor da se
otaxbina ne brani. Taj izgovor, nije izgovor nego izdaja, bez obzira na sposobnosti
i materijalno opremanje.
elim da se na saradnji zahvalim generalu Ojdaniu na ovoj dunosti, sa eljom
da na ovoj svojoj novoj dunosti, imajui u vidu sve ono to on o vojsci zna i koliko
mu ona lei na srcu da jedan zaista veliki doprinos na dalju izgradnju vojske i nae
drave u celini.
Istovremeno elim mnogo uspeha generalu Pavkoviu s kojim sam takoe imao
neposrednu saradnju jo od vremena dok je bio na mestu komandanta Pritinskog
korpusa ije sposobnosti, patriotizam i spremnost da uloi sve svoje snage u posao
koji radi izuzetno cenim i elim mu mnogo uspeha na novoj dunosti naelnika Generaltaba i svima vama elim mnogo uspeha na dunostima koje obavljate. Hvala
vam.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Gospodine predsednie u znak Vaeg prisustva na ovoj analizi za seanje, za
istoriju mi smo upriili da Vam uruimo knjigu Istinom protiv agresije, to je izdanje Ratnog izdanja lista Vojska koje je izalo i ovu knjigu Vojska Jugoslavije kao
posebno izdanje za Vau porodicu.
To isto mi smo uruili gospodinu ministru generalu Ojdaniu, da mu se zahvalimo, jer smatramod aje on najvie doprineo na ovako visokoj oceni borbene
gotovosti vojske za 1999. godinu jer je najneposrednije uestvovao u njenom radu.
Analiza je zavrena i sada bi smo napravili jednu krau pauzu.


Miloevi nije uvek bio alergian na Hag. To je zavisilo od dnevnopolitike
potrebe. U vreme dok je predstavljao mirotvorca za Zapad, saraivao je sa
Hakim tribunalom. Tako je i uhapen Erdemovi, bivi pripadnik 10. diverzantskog odreda, u ijem sastavu su bili i neki pripadnici grupe Pauk i jo jedan porunik VJ, jer su pr vi javno progovorili o Srebrenici i zloinima koji su se tamo
desili u leto 1995. godine. Uhapeni su no pre nego su nameravali da napuste
zemlju. Erdemovi je jednoj amerikoj novinarki posvedoio da je lino ubio
120 ljudi i da vie nije mogao. Imao sam priliku da pogledam kasetu na kojoj je
svedoio u objektiv kamere amerike novinarke. Naa SDB ih je uhapsila i zaplenila pomenutu video kasetu, neko vreme drala u izolaciji, a zatim specijalnim
avionom prebacila u Hag. On je bio jedan od kljunih svedoka o Srebrenici. Slobodan se lako odluio na taj korak, jer je imao politiku korist od toga. Hag mu
je postao stran tek onda kada je i sam mogao da postane njegov gost.
Poetkom 2000. godine dolo je do smene na elu Generaltaba VJ. Naime,
malo pre toga je nastradao ministar Pavle Bulatovi. On se previe sprijateljio sa
podocirom koji mu je bio telohranitelj, tako da je to vie bio odnos dva prijatelja
162

VOJNA TAJNA 1. deo

nego ministra i starijeg vodnika. Znam da je tom oveku veoma teko pala Bulatovieva smrt. Inae, Pavle Bulatovi je esto navraao kod upravnika restorana
Rad i prialo se da se tu vodila i kadrovska politika u SMO. No, da se vratimo na
dolazak Pavkovia. Pavkovi je bio inteligentan, prodoran ovek koji je imao takta za to to od njega oekuje ef. To je dosta radikalan zaokret i ujedno prvi znak
da Miloevi eli da raskrsti sa opozicijom i da se ustolii jednom zauvek. Poelo
je malo veim budetom za vojsku i velikim obeanjima. Slobodan je ozbiljno raunao na pomo vojnog vrha i nema sumnje da je na tu pomo i mogao da rauna.
Jedino na ta nije mogao da rauna to je trupa, ega tog trenutka nije bio svestan.
to se vie vojni vrh pribliavao efu, to se vie vojska odvajala od njega. Moglo se
pretpostaviti da e uskoro generali ostati bez vojske.

PRO GON ZORANA IVKOVIA

Velika je snaga oveka koji ume da preuti i onda kad je u pravu.
Katon
General Stamenko Nikoli imao je zadatak da vodi rauna o krivinim prijavama protiv lidera opozicije. Nimalo lak posao. On sam, a lidera koliko hoe.
Tako je na red doao i poznati bandera, kog bi voleo lino da upoznam, Nenad anak, omiljena tema razgovora generala, pogotovu otkako je pripretio
veanjem po Terazijama. Tom delatu moralo se stati na put. Ko e ako nee
Nida. Sloba i eelj, nesueni haki cimeri, gurnuli su u ruke vojske jo jedno
oruje, a to je Zakon o informisanju, koji je zapravo bio uperen protiv opozicije, a mediji su bili samo usputna teta. Iz straha od astronomski visokih kazni
zbog prenoenja stavova i miljenja opozicije, novine i televizije izbegavale su
otvorene sukobe sa vlau. Time je najvie gubila opozicija Srbije, jer malo ko
je smeo i hteo da prenese ono to je opozicija elela da kae. Taj zakon je bio
pravo oruje u rukama monstruma. Iz tog oruja se pucalo na sve i svakog ko je
drugaije mislio.
Ovoga puta na red je doao i dananji premijer ivkovi. Inae moj kolega pijun i izdajnik. Po profesiji, naravno. ao mi je to nisam imao priliku da ga upoznam. Ne znam da li su ga Crnogorci upozorili na ono to mu se spremalo, verujem da jesu. Za Miloevieve generale su svi bili pijuni, samo je stvar bila u tome
kome e ta da dokazuju. Smetala im je njegova direktnost. Vie im je odgovarlo
ako bi neko napao reim u zavijenoj formi. To mu doe kao da je bio zaveden. Ali,
kad neko poput tadanjeg gradonaelnika Nia razvija opozicionu delatnost u
svom gradu, a pri tom ima kontakte i sa kolegama iz Evrope, e tu je gotova stvar.
Svaki vojni tuilac bi mogao da ga optui, bez da mu daju novi in i stan.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ko je jo imao da realizuje zadatke?
163

VOJNA TAJNA 1. deo

generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Imao sam dve krivine prijave protiv Nenada anka pokrenut je postupak
preko vojnog tuioca i to je u postupku i takoe prekrajni postupak protiv Glasa
lista
U vezi sa situacijom u Crnoj Gori Zapad nastavlja sa pruanjem podrke crnogorskom rukovodstvu ali je i dalje ono to je jue i predsednik naglasio karakteristino da nema odlune podrke u pravcu nezavisnosti nego samo kao platforme
preko koje nastavljaju pritisak prema jugoslovenonskom rukovodstvu. Karakteristina je u tom smislu i izjava ministra inostranih poslova Crne Gore u razgovoru
sa nama da je iz njihovih kontakata sa Zapadom oigledno da je svet u panici kada
je u pitanju KiM pa i Crna Gora da neznaju ta da rade, da se KFOR ne snalazi itd.
Registrovano je pojaano prisustvo stranih medija poslednjih dana u Crnoj
Gori otile su ekipe Sienena iz Makedonije i njihovo interesovanje za dalji razvoj
dogaaja. Neiskljuuje se namera odreenih faktora Zapada da medijskim manipulacijama preusmere panju sa Kosova na Crnu Goru kako bi odvratili panju od
neuspeha na prostoru KiM. Indikativna je takoe jueranja izjava Klarka koji je
ponovo napao predsednika Miloevia da eli da destabilizuje Crnu Goru i da to
snage NATO veoma paljivo prate. Nareeno je komandi SFORa u BiH da se pripremi za prihvat izbeglica iz Crne Gore.
U vezi sa situacijom u Crnoj Gori Zapad nastavlja sa pruanjem podrke crnogorskom rukovodstvu ali je i dalje ono to je jue i predsednik naglasio karakteristino da nema odlune podrke u pravcu nezavisnosti nego samo kao platforme
preko koje nastavljaju pritisak prema jugoslovenonskom rukovodstvu. Karakteristina je u tom smislu i izjava ministra inostranih poslova Crne Gore u razgovoru
sa nama da je iz njihovih kontakata sa Zapadom oigledno da je svet u panici kada
je u pitanju KiM pa i Crna Gora da neznaju ta da rade, da se KFOR ne snalazi itd.
generalpotpukovnik
ALEKSANDAR VASILJEVI
U toku protekle sednice nosioci obavatajnosubvezirne delatnosti prema naoj zemlji su teino istraivali aktivnosti i jedinica VJ na teritoriji Crne Gore u
neposrednom okruenju KiM Oko stanja bezbednosti na teritoriji, ono je sloeno
aktivnosti separatistikih, ekstremistikih i teroristikih snaga i negativno utie na
bezbednost VJ. Osnovnu opasnost predstavlja mogua eskalacija terorizma albanskih separatista u junoj Srbiji. Meutim zbog neprekidnih separatistikih delatnosti rukovodstva i MUPa Crne Gore bezbednost VJ u ovoj republici je u velikoj
meri ugroeno. U vie gradova u Crnoj Gori tokom proteklog vikenda pozvano je
preko 2.500 pripadnika rezer vnog sastava MUPa, njima je podeljeno naoruanje
i uniforme, provereno funkcionisanje pozivarske slube, izvreno gaanje iz peadijskog naoruanja. Pozvanima je saopteno da je aktivnost provedena da bi se proverila mobilizacijska gotovost jedinica jer je Crna Gora kako navode rukovodioci
MUPa ugroena namerom vojske da napadne MUP i okupira ovu republiku.
Karakteristino je na domaoj sceni da se sada vrti izjava gospodina ukanovi164

VOJNA TAJNA 1. deo

a u vezi vojske i stanju na teritoriji Crne Gore. to se tie psiholokopropagandne

delatnosti ona je nastavljena prema SRJ i vojsci nesmanjenom estinom tano ide
po plani njihovom. Mi smo za sada razbili tezu o navodnoj mobilizaciji vosjke, pripremama za nasilni povratak ali nismo jo razbili tezu o ulazu vojske u Crnoj Gori
i to bi trebalo da bude i ja predlaem da bude teini zadatak za narednu sednicu
poeli smo sa tim.
Zakljuak je da u prvkos delovanju inilaca koji u duem vremenskom periodu
ispoljavaju ovaj negativan uticaj, stanje morala je za sada stabilno i da se u narednom periodu ne oekuje bitnij problemi morala.
Od predloga mera pr vo predlaem da deo izlaganja predsednika normalno uz
odobrenje i uz autorizaciju dostavimo jedinicama izvorno posebno ocene i posebno neke mere uz izbacivanje onoga to nesme, jer e to da ima pozitivan uticaj na
moral a inae samo prisustvo ve ima pozitivne komentare.
Molio bih ako postoje tehnike mogunosti da ovaj zatien kanal bude i na
liji pomonika za moral zbog toga to svako jutro se referie stanje u jedinicama i
dogovaraju mere.
Od mera na teritoriji Crne Gore ide danas izjava dvojice komandanata.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Treba videti ta je sa ovom tubom protiv Periia u vezi izjave da se u vojsci
formira paravojska. To smo rekli da se uradi ja sam zvao pravnika. Ovo to se tie
televizije ii e informacija 3.A pre svega ta orbika to je naravno neznam da li je
neko imao priliku da prati tu televiziju, ali u poslednje vreme oni su toliko otrovni
da je to udo jedno. Inae je bilo nerazienih odnosa oko zakupa i mi smo doneli
odluku da se taj prostor pretvori u stambeni prostor kao i drugi poslovni prostori i
da se dodeli na korirenje, a tim pre emo i da je isteramo odatle jer nije korektna,
sve to pie i govori to je u toj funkciji.
Ovo to spominju ovoga ivkovia gradonaelnika mi smo ga tuili za onu izjavu jel on stalno daje izjave i ocenjuje vojsku zahteva od vojske itd. Danas je Doje
Vele preneo tu njegovu izjavu evo ta kae: da jedna opasna igra nekih ljudi u vojsci
koji i dalje misle da u vojsci treba da postoje politiki komesari.
Ja sam naredio ovome da on to dobro jo jednom izui i da odgovori njemu,
ne u vojsci politiki komesari, nego verovatno on smatra da on kao politiar moe
dase bavi politikim pitanjima. To je jedan ... koga smo mi trebali za vreme rata da
uhapsimo, nego ja sam tu najveu greku napravio jer on nije ni sluio vojsku a obukao je uniformu i poeo je da se mea u rad vojske i onda sam ja odrao sastanak i
rekao sam mu da emo da uvedemo vojnu upravu tamo ukoliko sve ne funkcionie
kako treba. Meutim, on je za vreme agresije najneposrednije saraivao na koji nain ja neznam, ali on je u stalnim kontaktima sa gradonaelnicima nekih gradova
zemalja lanica NATO alijanse i dao je izjavu u sredstvima javnog informisanja da
nezna udi se zato NATO gaa kasarne i rui kasarne kada se vojska krije tu, tu i
tu i nabrojao gde se krije. No, nemamo dokaza za tako neto ali radi se o jednom
oveku koga treba do kraja razobliiti. Ovo je samo igra ako ste pratili itavu tu pre165

VOJNA TAJNA 1. deo

pisku da je on traio da bude osloboen odgovornosti kao gradonaelnik jer su u

Skuptini grada prisutni i odbornici lanovi SPS, radikali tako da bi on u ukupnom
tom preglasavanju izgubio na tome, tako da je on kao traio od svoje stranke da mu
skinu taj imunitet.
No, videemo on je dao izjavu i to jako loe nekoliko puta da vojska die borbenu gotovost, da upuuje trupe na teritoriji 3.A da je poslata 63 padobranska brigada u ono vreme kada su se deavale one stvari na aerodromu to je izazvalo veliku
uznemirenost graana u Niu i mi smo ga zbog toga tuili i tuiemo ga i dalje.


Podsvesna elja da se osude bive kolege verovatno je proisticala iz injenice da bi ef mogao da posumnja da e i oni biti protiv njega im okae apku o
klin. Vreni su raznorazni pritisci i pretnje na njih i njihove najblie. Vojska je
razmatrala kako da im oduzme stanove. Kako da bivem pukovniku Stojadinoviu uzmu stan i oteraju enu koja je radila u vojsci. Pavkoviev radikalizam se
najbolje vidi iz njegovog izlaganja. Treba imati u vidu da su ova izlaganja pred
desetak osoba i da se razgovori snimaju. Mogu da zamislim kako izgleda kada
se sastanu sa operativcima koji te odluke treba da sprovedu. Ali, iz ovoga se sasvim jasno vidi kojim pravcem ide vojni vrh.


generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Najnovija informacija ovo to komandant RV pie o ponaanju Grahovca dole
i ta on radi sve. Mi inae u naim akcijama prema takvim licima moramo da budemo otri. Nama nita ne znai to imamo podatke i informacije ta se deava a
nemamo akciju. To nam nita ne znai, to je samo da te boli glava itajui one informacije. Ako znamo da taj Grahovac to radi, ja sam tamo napisao i sud asti i pokrenuti postupak da mu se oduzme stan i sve ostalo i da se on u sredstvima javnog
informisanja da idemo stalno sa lancima ta on radi, neka ovaj narod zna da taj
general to radi. Samo tako moemo da ga razklinkamo, a ne mi samo konstatujemo
on e da doe ovde jo e nas pobiti ovde u kancelarije i ne samo o njemu, nego o
svim licima oko toga. Ako mi znamo da neko neprijateljski radi prema nama ma
nema ta da mi njemu dokumentujemo dokaze imate da ga uhapsite, da ga dovedete da ga ispitate dva, tri dana koliko moemo da ga drimo pa posle emo da mu
se izvinjavamo, a ne prave xumbus ubijaju, likvidiraju i sada ih pustimo da dou i
da se vrate nazad ma ima da se uhapse, ima da ga nema, ako hoemo da zatitimo
i linost i vojnu organizaciju i sve ostalo.
Inae mislim da smo boleivi da izvedemo odgovarajuu aktivnost na osnovu
podataka koje imamo. Nama informacije ili nisu potpuno pouzdane ili nemamo
ovo, ili proveravamo jo neto i onda se dobija utisak da se mi samo zavlaimo u
neku spiralu gde hoe, nee, ima, nema bie, nee biti itd. ta je taj Kalali ko je taj?
Ako znamo da se on petlja oe on da likvidira nekoga, pr vo njega da likvidiramo.
166

VOJNA TAJNA 1. deo

Znai treba dobro pratiti situaciju, Smiljani to radi, mi da radimo, slube neka
rade. Znate kako, moe da se dogodi da neko napravi neku itd. da se posle udimo
ta se desilo. Prema tome treba dobro poznavati pilote, treba poznavati komandire,
dobro uspostaviti organizaciju mogunosti uzimanja vazduhoplova jedno, drugo,
tree itd. a ne da napravi neko neki ekces pa posle da se svi udimo.
Ima li jo neko u vezi sa zadacima koji su realizovani, ako neto treba da objasni
a ako je zavreno ne treba? Nema. Krga izvoli. generalpotpukovnik
STAMENKO NIKOLI
Gospodine generale imamo tri predloga ono to ste naredili radi disciplinskog
izvianja protiv biveg NG i ima tri predloga sektora. To je Vlade Nonkovi, Branislav Petrovi i LJubomir Draganjac na Kolegijumu da se izjasne da bi moglo da
se pokrene postupak, disciplinski izviaj a kasnije se donosi Vae reenje o pokretanju reenja Sudu asti. Od generala mora da bude aktivan, gledali smo i koji su
slobodni to je i predlog naelnika Pravne uprave koji je najvie ukljuen u voenju
postupka.

ZAOTRAVANJE SUKOBA SA
CRNOM GOROM
Snaga bez umnih sposobnosti sama se od sebe rui.
Horacije
ALEKSANDAR VASILJEVI
Separatistike aktivnosti u Crnoj Gori se zaotravaju, registrovane su brojne karakteristine delatnosti ime se ugroava bezbednost VJ kao to su:
1. Neargumentovani napadi na VJ da ugroavaju bezbednost i suverenitet Crne
Gore i dalje se naoruavaju i obuavaju policijski sastavi i obuku izvode bive stareine vojske
2. U svakoj veoj zgradi u Podgorici i u drugim veim zgradama Crne Gore odreena su po dva osmatraa koji prate kretanja vojske i ocira stanara o emu vode
i odreene evidencije
3. U MUPu Crne Gore formirane su grupe za zastraivanje graana i prenoivanje nekih vojnih obveznika koji su se odazvali pozivu vojske da brane zemlju
5. Neprekidno opser viranje jedinica i objekata vojske osim pojedinih vojnih
objekata kao to su aerodrom Golubovci u komandi 2.A, komanda ote imaju gotove snage za napad na te objekte.
Pojedini penzionisani generali Grahovac i Martinovi ire artiarmijsku propagandu navodei da je vojska izvrila agresiju na Sloveniju, Hr vatsku i BiH, da su
Slovenci bili u pravu to su zauzeli granine prelaze, da je jedna polovina profesionalnih pripadnika VJ u Crnoj Gori za Mila ukanovia a drga zavedena, da Crna
Gora treba da zauzme aerodrome i granine prelaze jer je to njena zemlja i da su iz
167

VOJNA TAJNA 1. deo

VJ oterani pametni i sposobni a ostali posluni generali.

Ekstremisti iz srpske opozicije pripremaju se za izazivanje nemira u zemlji i nasilno preuzimanje vlasti to pojedine stranke nameravaju da iskoriste za ostvarivanje svojih secesionistikih ciljeva. Predstavnici nekih politikih partija u Vojvodini
zahtevaju da ta pokrajina dobije status republike. Kao povodom za organizovanje
protesnog mitinga planiranog za 14.04. ove godine navode ugroavanja medija u
Srbiji, na njihove pripreme za nasilje tokom protesnog mitinga ukazuje i formiranje kriznih tabova i udarnih grupa za sukobe sa organima MUPa Srbije. Takvu
grupu u ajetini predvodi jedan bivi podocir VJ, ija jezgra ine pripadnici iz ...
odreza iz sastava SPO i organizacije Otpor. Za tu priliku izvode i posebnu obuku
borilake vetine, upotrebu zapaljivih sredstava, bezbol palica i sl. iji deo je prikazan i na televiziji u emisiji Radikalski talasi 28.03.2000. godine.
Stanje bezbednosti u vojsci u celini je povoljno. Pojedinani su sluajevi stranakih i drugih oblika negativnog ispoljavanja pripadnika vojske, ali oni nisu imali
uticaj na stanje bezbednosti, meutim doprineli su deliminoj kompromitaciji tete i njenom ugledu. Analiza ponaanja i kontakata pripadnika VJ koji su napustili
vojsku i preli na rad u MUP Crne Gore nesumljivo potvruje da se ta kategorija
profesionalnih pripadnika koristi za provoenje intezivne obavetajne delatnosti
prema vojsci kako u periodu izuavanja njihove podobnosti za prijem u MUP Crne
Gore tako i kasnije. Oni ostvaruju planske kontakte sa bivim kolegama iz jedinice
i komandi vojske na koje utiu da napuste VJ.
Koliki znaaj MUPa Crne Gore pridaje kontaktima svojih pripadnika sa pripadnicima VJ najbolje pokazuje podatak da su svi pripadnici tog MUPa obavezni
da pretpostavljenima prijave sve kontakte koji su po bilo kom osnovu ostvarili sa
pripadnicima VJ. Operativna saznanja ukazuju na to da e tri studenta mornarike
Vojne akademije Jovan Vraar, LJubia Krgovi i Darko Vasiljevi napustiti vojsku
odmah posle zavretka kolovanja. Od predloga mera smatramo da treba sainiti
jednu naredbu kojim bi svi pripadnici VJ bili obavezni da pretpostavljenim stareinama prijavljuju svoje kontakte i lanove porodica sa pripadnicima MUPa Crne
Gore, kao i da se preduzimaju mere za udaljavanje od dunosti svih onih za koje se
sazna da su podneli zahteve za prelazak u organe MUPa, je oni podnose zahteve
idu na razgovore ostaju jo mesecima na radu u komandama i za to vreme se praktino smatraju njihovim ljudima koji su kod nas. Drugo, da se ponovo pokrene akcija da svi pripadnici vojske u svojim matinim jedinicama vrate automatsko oruje
koje nelegalno poseduju bez posledica po njih. Ja sam imao toliko.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Isterati to odmah, ako su podaci tani o njihovom ponaanju, neka on ide na
koju god hoe televiziju i neka pria.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To treba pripremiti i videti kroz javna glasila neto o tome da se napie a drugo
da se ovim dole komandantima to dostavi do znanja. U ovom nareenju koje bi Pr168

VOJNA TAJNA 1. deo

va uprava napisala treba da se regulie preduzimanje posebnih mera na graninim

prelazima na prostoru Crne Gore. Oni mogu da primene isti scenario poto ovaj
Grahovac se stalno na to poziva kao u Sloveniji zauzimanje prelaza. Znai, oni mogu ga idu na te prelaze, oni nee na karaule nego ide na prelaz koji moe da koristi,
neka te karaule koje koje pokrivaju prelaze budu dobro organizovane i ojaane.


Velika je slinost izmeu deavanja u Sloveniji, gde sam nekad radio, i u Crnoj Gori. To je i veoma logino imajui u vidu aktere sa obe strane. Na jednoj
strani smo imali elju demokratskih vlasti ne da se otcepe, ve da se redeniu
odnosa unutar federacije, a na drugoj strani Miloeviev reim koji se ponaao
onako kako se ponaao 1991. godine. U takvoj postavci stvari sasvim je logino
bilo da doe do sukoba. Jedina zapravo prepreka da Miloevi uz pomo odanih
ljudi iz svog okruenja ne izazove otvoren sukob bila je nedvosmislena namera
Zapada da u tom sluaju ide do kraja. Nain njegove vladavine nije dozvoljavo
ivot graanima bez tenzija i ratova. Koliko mu je na jednoj strani bila potrebna
obnova zemlje, pa makar to bilo i marketinki, toliko mu je bila potrebna i situacija u kojoj e on moi da sitnim spletkama i sukobima dri tenziju i panju
naroda van stvarnih socijalnih problema.
MUP Crne Gore inio je sve da svoju ziku inferiornost nadoknadi boljom
organizovanou i tehnikom prednou. Pogreno je uverenje da je Zapad naoruavao Crnogorce. Naprotiv, Zapad je mislio da na ovim prostorima ima vika
istorije, kako ree jedan njihov publicista, a i oruja. Crnogorci su mogli da dobiju defanzivna policijska sredstva i tehnika za praenje. Velika njihova prednost bila je svakako i u tome to su mogli da se oslone na razmenu informacija
sa zapadnim slubama, to je u uslovima poklopljenih interesa bilo normlno.


generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI
Mislim da moramo poeti da preduzimamo mere prema onima za koje nismo
sigurni da e izvravati naa nareenja, da to ne smemo vie odugovlaiti i te mere
mogu da budu smenjivanje sa dunosti, prekomandom, premetanje sa dunosti i
pokretanje krivinih disciplinskih prijava. Ja mislim da to se vie nesme odugovlaiti jer se moe lako dogoditi da imamo itd. i onda se stalno pitamo oe li se neko
dii u vazduh oe li neko neto ovako ili onako uraditi i stalno konstatujemo imamo
ovakvih i onakvih stareina.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi moramo da imamo spisak takvih lica, da mi razmotrimo to da pozovemo
komandante armija da s njima vidimo i da odmah reimo na licu mesta, bolje je da
ih mi oteramo nego da oni sami odu.
169

VOJNA TAJNA 1. deo

generalpukovnik
GEZA FARKA
Na psiholokopropagandnom delovanju maksimalno se zalau i plasiraju podatke da e uskoro doi do sukoba izmeu vojske i crnogorske policije na prostoru
Crne Gore, vre jednu odreenu psihozu na tom prostoru zbog ega pripremaju da
u takvoj jednoj situaciji NATO bi bio u poziciji, odnosno morao bi da inter venie
generalpukovnik
GEZA FARKA
Na prostoru Crne Gore karakteristino je i mi smo otkrili da 21.03. dobili smo
taj podatak, sada smo doli konano da je to tano da je ubaen iz BiH jedan kamion put naoruanja. Nije nam poznato ta se nalazi i da je taj kamion otiao u
Niki. U Nikiu trenutno u motelu Vidovdan nalazi se oko 250 specijalaca, a ti
specijalci i u drugim garnizonima se prikupljaju i dobili su zadatak da se pripreme
za blokadu u kasarni da onemogue eventualni izlazak vojske.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To treba pripremiti informaciju za 2.A da komandant armije pripremi blokadu
toga motela i mere ove druge, pa da vidimo ko e koga da predohitri.
generalpukovnik
GEZA FARKA
U toku prole nedelje jedan ocir je preao i izaao iz naeg sastava i preao u
sastav MUPa i priprema se jo jedan podocir da pree. Trenutno na komandnim
dunostima u sastavu MUPa nalazi se 65 naih ocira, bivih naih ocira koji
komanduju jedinicama milicije razliitog stepena od kojih 16 viih ocira. Vlada
Crne Gore priprema organizuje se i priprema da donese Zakon, odnosno odluku
o formiranju crnogorskih oruanih snaga. Vlada priprema predlog da to ide pred
Skuptinu. U Podgorici je formiran prisluni centar MUPa koji ima zadatak i sa
kojima prate sve nae veze i radioveze i telefonske.
Drugo, ovde sam rekao mislim da bi trebalo zaista zaotriti transport i snabdevanje prema Crnoj Gori da ne bi doli u sukob sa naom srpskom milicijom zbog
tih kanala preko kojih prelaze. Ovo je velika koliina ovde su oni prebacili mleko
98.000 litara od kojih je samo 15.000 otilo vojsci.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Neka se ispita to. Ko je to prebacio?
generalpukovnik
GEZA FARKA
To je iz Ribnice oni su sklapali te ugovore i to je otilo iz Sjenice
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To je naa zona odgovornosti sprovedite da se ispita to ta je ko je i pohapsiti
odmah sve te koji tako rade, kri se Uredba Vlade Republike Srbije i molim lepo.
170

VOJNA TAJNA 1. deo

Treba videti da ti i Simi Milen da se sagleda u kom je obimu dolo do oticanja

vojnioh podataka u ovom feljtonu koji je izlazio u Veernjim novostima o komandi
RV i PVO, jer to je po meni nezapameno da se na takav nain publikuje i pravi
promocija jedne jedinice i pojedinih linosti a da se potpuno da formacija i organizacijska i kadrovska jedne takve jedinice i sve ono to smo mi uvali do sada u vezi
sa nekim aktivnostima za vreme agresije to je sve tamo ispriano i reeno. Znai
Uprava bezbednosti da to a Uprava za informisanje ja sam naredio da se napravi nareenje da ne moe da se ide u javnost sa takvim projektima kao to su ove. Mogu
da toleriem izjave komandanata, mogu da toleriem inter vjue mogu da toleriem
sve ali takav jedan projekat ak i predsednik me je pitao jue ta je to.
generalmajor
MILEN SIMI
Gospodine generale na osnovu injenica koje su negativno uticali na moral nema
bitnih promena u odnosu na proteklu sedmicu. Ovde istiem samo povean intezitet
kontrola i obilazaka jedinica to je ve istaknuto pozitivno utie i istiem da je sada
konano pokrivena zona odgovornosti RM signalom jugoslovenske televizije.
Od negativnih inioca i dalje se u izvetajima istie problem pripadnika vojske
na teritoriji Crne Gore i ovo to e predloiti general Nikoli u narednom periodu
da e to donekle reiti taj deo problema i istie se kasnije u isplatama dodataka
licima bez stana, licima koji ive odvojeno od porodica. To istiu komande strategijskih grupacija i ja mislim da je to dobro to vre pritisak na G.
Odnos medija prema vojsci, to se tie domae javnosti preovlauju i dalje prilozi sa pozitivnim porukama, to se tie strane javnosti uglavnom se pokuava novim
propagandnim porukama da se pokrije agresije i neuspenost agresije, meutim u
svetskoj javnosti do toga ne dolazi. Negativne poruke o postupcima vojske u toku
rata i nakon njega se odmah otkrivaju kao takve. to se tie odnos medija karakteristino je ve danas da poinju posebno da se napadaju organizacijske jedinice G,
do sada je bio vojni vrh, a sada se napada Uprava za bezbednost kao nosioc uticaja
predsednika a Uprava za moral se naziva ideoloka i agitpropovska.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ko to naziva?
generalmajor
MILEN SIMI
To su objavili svi mediji u Crnoj Gori i Stojadinovi u Glasu
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Tog Stojadinovia treba da pozove ti na razgovor da mi njemu skrenemo panju.
generalmajor
MILEN SIMI
26. Misli se na Ljubodraga Stojadinovia, pukovnika u penziji. Danas se bavi novinarstvom kao vojnopolitiki komentator
171

VOJNA TAJNA 1. deo

I to e da objavi gospodine generale, to e odmah da objavi

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Neka objavi
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Malo emo da porazgovaramo oko nove organizacije uprave, treba to pre da
mi predloite potparola VJ i da se dogovorimo o njegovom nastupu i on mora da
bude taj koji e to sve da iznosti. Oko informacije u vezi lista to je objavio o navodnim zloinima, to treba pripremiti jedan ozbiljni demant u vezi sa tim. Oni sve
to nas do sada optuuju na takav nain, to se samo zasniva na tvrdnjama, nigde
nemaju ni jedan dokaz. Prema tome to treba ozbiljno demantovati i pripremiti tog
potparola. Ja neznam da li imate vi nekoga u vidu ve?

DRAVNI TERORIZAM
Rekoe mi da je nekoliko mrtvaca potrebno da bi se ostvario svet u kome se
vie nee ubijati.
Alber Kami
April 2000. godine
U aprilu 2000. godine odran je zajedniki, proireni, kolegijum VJ i MUPa
Srbije. Nita udno i sasvim normalno, da na dnevnom redu nije bila opozicija.
Sa ove distance ne moe se opisati koliko je dinamike u tom vremenu postojalo.
ak i mi koji smo bili graani Slobodanove drave, polako smo zaboravili ta
nam se sve deavalo. Ono o emu su priali na kolegijumu deavalo se u stvarnosti. Rezultat njihovih dogovora i razgovora bio je atentata na Vuka Drakovia u
Budvi. Posle tog kolegijuma odran je sastanak u uem sastavu. Beleke sa tog
sastanka nisu voene. Tada se videlo da se sprema neto uasno prema Vuku i
njegovoj porodici. Iz izlaganja naelnika SDB Radeta Markovia jasno se vidi
da su sve prostorije u kojima boravi Vuk Drakovi ozvuene, da se on prati do
najsitnijih detalja, od spavae sobe do toaleta, i da e se sve to zavriti onako
kako se zavrilo. Slube su ve tada imale odluku o likvidaciji Vuka Drakovia,
kao oveka koji po njihovom miljenju predstavlja najveu opasnost po reim.
ekao se najpovoljniji trenutak za likvidaciju. Sluba je snimljene materijale
veto koristila u plasiranju lai i poluistina o tome kakvi su Vuk i Danica Drakovi, kako bi se stvorio alibi da posle atentata javnost poveruje da je Vuk to i
zasluio i da je za njegovu smrt odgovoran neki drugi lobi, nansijski ili strani
obavetajni, sasvim svejedno.
Oigledan primer za to je afera Pauk koja je naziv dobila po istoimenoj
grupi. Ta grupa i njen voa Jugoslav Petrui postali su poznati kada ih je, posle
172

VOJNA TAJNA 1. deo

hapenja, javnosti predstavio tadanji ministar za informisanje Goran Mati,

kao teroristiku grupu koju je angaovala i platila francuska obavetajna sluba
da izvre atentat na Slobodana Miloevia. Petrui nikad nije ni krio da je slubenik francuske slube i da je njihov dravljanin. Znam i da je dosta pomogao
u toku bombardovanja SRJ informacijama kojima je raspolagao.
Kada su Petruia iz grupe Pauk sasluavali, snimili su onaj deo koji im je
odgovarao o Vuku, dobro ga izmiksovali i pustili u javnost. Prie koje je sluba
plasirala u beogradsku ariju o Daninoj raskalanosti, o Veselinovim nansijskim mahinacijama i Vukovim izdajnikim porivima samo je trebalo da opravdaju njegovo ubistvo i da znatielju o izvriocima okrenu u pogrenom pravcu.
Na tom planu su radile i vojna i civilna sluba. Zanimljivo je da je Petruia pre
toga ve hapsila Vojna sluba bezbednosti, ali ga je ubrzo pustila.
Porodica Miloevi donela je odluku da se Vuk Drakovi likvidara po svaku
cenu, bez obzira na to to je ve due vreme bio na teritoriji Crne Gore. Svaka
sluba je imala svoju ulogu u pripremi i izvrenju atentata.
Pavkovi je obezbedio logistiku za drugi atentat na Vuka u Budvi uz pomo
i znanje KOSa, admirala Zeca i jo nekih visokih ocira VJ. Kako je mogue
da Aca Tomi podatke o Pavkovievom ueu u atentatu preda tuilatvu sedam dana pre sopstvene smene, a kao odmazdu za Pavkovievo svedoenje u
Skuptini o aferi Pavkovi ako za to nije znao pre? Da li je mogue da je izjave
o ueu u atentatu ocira VJ prikupio dve i po godine posle tog dogaaja? Naravno da nije i naravno da je KOS u tome, po nalogu Miloevia, uestvovao. Za
to uee ne bi trebalo da odgovara samo Pavkovi. Ako nije znao ta se i ko prevozi sa falsikovanim vojnim dokumentima, vojnim vozilima i helikopterom
ba u vreme sukoba i ba u vreme atentata u Budvi, morao je da posumnja i da
zatrai zvaninu istragu od KOSa, koja bi u roku od nekoliko sati dala rezultate. Vuk je apsolutno u pravu kad kae da je mnogo vie ljudi odgovorno nego
to objektivno odgovara pred sudom. Isto vai i za Ibarsku magistralu i atentat
na lanove SPOa. Lino mislim da je ovo jedini stenogram sauvan koji jasno
ukazuje kojim pravcem i po ijem nalogu e slube delovati u smislu uklanjanja
Drakovia. Sve ostalo je uniteno posle 5. oktobra ili e isplivavati u javnost
onda kad sluba proceni da nekog od uesnika treba kompromitovati, kao to
je Aca Tomi procenio za Pavkovia posle ubistva inia.
Atentat na Vuka Drakovia jeste bio akt dravnog terorizma, ma kako to
nekome zvualo. Svi oni koji su znali, a nisu nita preduzeli da se sprei atentat,
odgovorni su to je do njega dolo. Isto kao i oni koji nisu znali, a po logici stvari
je trebalo da znaju.
Drava mora da nae naina da obeteti porodice nastradalih u suludim
atentatima. To e uticati na pootravanje kriterijuma za imenovanje ljudi na
tako odgovorna mesta, kakva su u vojsci i policiji. Sve to je porodica Drakovi
rekla o atentatorima je tano. Da je kojim sluajem bilo malo vie sluha, a manje
sujete u novoj vlasti olienoj u DOSu, uz duno potovanje za dinovske korake koje su uradili, danas bi mnogi odgovorni iz MUPa, vojske i pravosua bili
u zatvorima, a Srbija bi imala inia i izvesniju budunost.
173

VOJNA TAJNA 1. deo


ZAJEDNIKA SEDNICA
MUPa REPUBLIKE SRBIJE I KOLEGIJUMA
NAELNIKA GENERALTABA VOJSKE JUGOSLAVIJE
ODRANA DANA 10.04..2000. GODINE
Neautorizovani i nelektorisani magnetofonski snimak diskusija
Tonski snimatelj: ZASTAVNIK I KLASE RAKI RADOMIR
Daktilograf: CL POPOVI BILJANA
Dostavljeno Kabinetu NG
VJ primerak br. 1
VOJNA TAJNA
STROGO POVERLJIVO
Primerak br. __1_
KOLEGIJUM NAELNIKA GENERALTABA VJ
vreme 11.3013.00
sastanku Kolegijuma prisustvovali su:
R.BR.

ORG.JED. G VJ

IN, IME I PREZIME

1.

Naelnik G VJ

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI

2.

Zamenik NG VJ

generalpukovnik
SVETOZAR MARJANOVI

3.

Savetnik NG VJ

generalpukovnik
BRANISLAV PETROVI

4.

PNG za OP

generalpukovnik
BLAGOJE KOVAEVI

5.

PNG za KoV

generalpotpukovnik
MIODRAG SIMI

6.

PNG za RV i PVO

generalpotpukovnik
MLADEN KARANOVI

7.

PNG za RM

viceadmiral
VLADE NONKOVI

8.

PNG za ONID

generalpotpukovnik
ZLATOJE TERZI

9.

PNG za VI i ED

generalmajor
GRUJICA USKOKOVI

PRISUTAN ZAMENIK

174

VOJNA TAJNA 1. deo

10.

PNG za POZ

generalpukovnik
VIDOJE PAN TELI

11.

Inspekcija VJ

generalpotpukovnik
NINOSLAV KRSTI

12.

Uprava bezbednosti

generalpukovnik
GEZA FARKA

13.

Obavetajna uprava

generalpotpukovnik
BRANKO KRGA

14.

Uprava za I i M

generalmajor
MILEN SIMI

15.

I uprava

generalpotpukovnik
ORE URIN

16.

Naelnik Kabineta
NG VJ

pukovnik
DRAGAN IVANOVI

Gospodin
VLAJKO STOILJKOVI
Hvala. Potovanai naelnie Generaltaba generalpukovnie Pavkoviu, potovani generali dozvolite da u ime Minisitarstva unutranjih poslova Republike Srbije
i svih prisutnih stareina u Ministarstvu estitam naelniku novopostavljenom naelniku Generaltaba Pavkoviu i svima vama koji ste postavljeni na nove dunosti
u roku od ovih zadnjih mesec, dva dana. Mi smo i ranije imali praksu da posetimo
da kaem rukovodstvo nae vojske i da se upoznamo i da nastavimo saranju koju
bar ja od kada sam ministar nastojim da obezbedimo u okviru ustava i zakona koji
reguliu nae obaveze prema naoj dravi i narodu. Vi uglavnom znate ove druge,
ali ja bih jo jednom ih predstavio.
Generalpukovnik orevi pomonik ministra i naelnik resora javne bezbednosti, generalpukovnik Rade Markovi je pomonik ministra i naelnik resora
dravne bezbednosti, Obrad Stevanovi je generalpotpukovnik naelnik Uprave
policije, Mii pomonik ministra generalmajor zaduen je za nekoliko uprava to
su uglavnom uprave za strance, protivpoarna zatita i za upravne poslove, generalpotpukovnik Luku koga znate iz saradnje na KiM, on je naelnik Uprave za pogranine poslove strance i te ostale upravne poslove, Dini generalpotpukovnik
je naelnik Uprave za bezbednost saobraaja, Zekovi je generalmajor pomonik
ministra i dri logistiku za sve one zajednike poslove nansije, kadrovi i ostalo. Generalmajor je Dragan Ili naelnik kriminalistike policije, uri generalmajor
on je naelnik SUPa Beograda i Borisavljevi on je major ef Kabineta kod mene.
Znai jo jednom elim da vam estitam da lino budete uspeni na tim dunostima koje imate naravno i zadovoljni a sve u interesu nae zemlje. Naravno ne bih
govorio o okruenju u kome se nalazimo i uslove u kojima radimo, hteo bih samo
nekoliko stvari da kaem jer jedan broj stareina od vas stareina nije bio kada sam
iznosio nau organizaciju.
175

VOJNA TAJNA 1. deo

Mi smo organizovani kao republiki organ dravne uprave. Znai mi smo jedinstven republiki organ na teritoriji Srbije i to je dobro uraeno jo pre nego
to sam ja doao, ja sam doao 1997. godine 15. aprila i na ovaj organ Ministarstva
unutranjih poslova oranizovan na teritorijalnofunkcionalnom principu u okviru
teritorija nalaze se sekretarijati za unutranje poslove. To su odprilike teritorije
okruga, neto se samo razlikuje u Vojvodini, Kikinda, Subotica tu ima nekih malih
meanja optina uglavnom svi ostali okruzi su nai supovi a na nivou republike postoje uprave, te uprave se sputaju sve do tih sekretarijata. Znai, odgovornost je
stareina sekretarijata za teritoriju koju pokriva, a odgovornost je uprava za celu
teritoriju po svojoj liniji, taj funkcionalnolinijski princip i ovaj teritorijalni su vezani tako da dole organi a u okviru supova postoje odelenja u optinama i stanice
policije i naravno oni drugi organi to mogu biti Odelenja za upravne poslove, to su
manje organizacione jedinice i odluke se ne mogu donositi dole, znaajnije odluke
bez odluke na nivou republikog MUPa. Uvezani smo u jedan dobar sistem veza
tako da sve to se deava od tih bezbednosnih pojava na teritoriji naoj obavetava
se OC u MUPu i te informacije stiu na sve one adrese gde treba. To su naelnici
uprava, pomonici ministara tako da mogu da se donose odluke.
To jeste jedan veliki posao ali je znaajno da se obezbedi zakonitost pr vo u radu
jer se jedinstveni kriteriji primenjuju prilikom donoenja odluka o tim pojavama
ili o reavanju upravnih stvari, ali istovremeno neisputa se odgovornost stareina
odnosno oni imaju svoju inicijativu da odmah na licu mesta preduzimaju mere a
da obaveste o preduzetim merama. U okviru stanica policije razvijamo sektorsko
pozorniki tako da kaem rad pre svega stanica policije je podeljena na sektore i
na tom prostoru zaduen je jedan odreeni broj policajaca na tom prostoru voe
sektora sa svojim ljudima je odgovoran za prostor, teritoriju, za pojave bezbednosne i za lica koja su interesantna bezbednosno. Naravno zbog posebnih zadataka
koje smo imali u ovom periodu naroito u borbi protiv terorizma i drugih pojava
mi smo esto morali da te ljude sa sektora da angaujemo u ove posebne jedinice,
tako da je on malo razbijen u onom smislu ekanosti, odgovornosti meutim nastojimo sada da rearmiemo taj rad. On je pre svega okrenut graanima, da prue
pomo graanima, da sarauje sa graanima, a u okviru stanica policije i na nivou
MUPa imamo i ove inter ventne jedinice, odnosno inter ventne ekipe koje deluju
na pojave koje se deavaju od krivinih dela preko naruavanja javnog reda i mira
do preduzimanja drugih mera angaovanja kao to e u ovoj nedelji biti angaovani za eventualno spreavanje poremeaja javnog reda i mira u veem ili manjem
obimu.Nismo popunjeni to se tie sistematizacije naroito taj uniformisani deo
je decitan tako da negde smo ak na 56% a negde smo 100% popunjeni. Najvei
je problem Beograd i Poarevac, zatim severni deo Srbije u pogledu obezbeenja
kadrova. Kadrove obezbeujemo preko kole Srednje policijske u Kamenici preko
kurseva estomesenih zavrenih uenika Srednje kole u Vioj koli unutranjih
poslova i u Policijskoj akademiji. Policijska akademija je namenjena obezbeenju
rukovode eg kadra a u vioj koli kolujemo struno policijski i upravni kadar koji
treba da obavlja ove poslove.
Mi za prolu godinu ocenjujemo da je je u osnovi manje bilo krivinih dela i
176

VOJNA TAJNA 1. deo

stanje javnog reda i mira povoljnije i stanje bezbednosti saobraaja povoljnije ako
se izuzme delovanje terorista na KiM i izuzme agresije NATO alijanse i naravno
delovanje opozicionih NATO stranaka. Kada te tri stvari izuzmemo onda za 20%
manje imamo krivinih dela u 1999. godini nego u 1999. godini, isto toliko manje
prekraja reda i mira a znatno je povoljnija bila situacija u oblasti bezbednosti saobraaja, preko 100 ljudi je manje poginulo vie hiljada manje udesa je bilo, manje
povreenih i to je sve dobro jer toliko je ovaj narod sreniji, manje ima tih posledica i u odnosu na imovinu i u odnosu na sama zika lica.
Kod nas se obavljaju i poslovi inspekcijski protivpoarne zatite ali i struni poslovi na gaenju poara. Znai i vatrogasne jedinice su u sastavu ovih naih teritorijalnih
supova, pokazalo se da je to dobro jer je odgovornost, mobilnosti uopte njihovo
angaovanje bolje, bolje su opremljeni kada su u sastavu Ministarstva, naroito su
dobro bili vi to znate i u vreme NATO agresije, mislim da su i ostale slube dobro
vreme NATO agresije, mislim da su i ostale slube dobro funkcionisale to smo
se meusobno informisali. Mi smo bili kao i vi na posebnim lokacijama, vrh ministarstva je promenio nekih 12 mesta, a sami smo bili razbijeni sve ove uprave na
nekih dvadesetak i vie lokacija meutim zahvaljujui i onim sredstvima veze kojasu funkcionisala mi smo obezbedili jedinstveno funkcionisanje Ministarstva i to je
bilo dobro i za nas i za vas i za narod, za nau dravu.
Nastojimo da pratimo taj nivo opremljenosti mada tu imamo probleme sada
smougroeni sa vozilima, sa sredstvima veze i naravno tamo gde je teko uvoziti
neku opremu i tu imamo problema, tu i vi imate probleme. Mi nikada ne obavetavamo javnost reeno je i sa nivoa dravnog vrha da ne govorimo koliko nas ima
meutim ima nas onoliko koliko je potrebno da moemo uspeno da obezbedimo
bezbednost graana i nae drave, da obavimo one ustavom postavljene zadatke ali
za vau informaciju koju ne bi ste trebali da prenosite na drugo mesto nas ima oko
21.000 uniformisanih sa ostalima ima negde oko 35.000 i nesmemo to da kaemo
jer nas stvarno malo ima. Koliko se neki bili nekorektni od vaih ranijih stareina
ja sam to dva puta zvanino informisao i ranijeg naelnika Gneraltaba sada penzionera Periia on vidim sada pre mesec dana u nekim izjavama na Studio B jedan
kae onaj Balovi kae ima 130.000 on kae da, da ja mislim da ih ima oko 100.000
ne treba da kae istinu, ali treba da kae nije tano to to vi govorite.
Probleme imamo sa obezbeenjem stanova negde oko 6.000 to je skoro 20%
ljudi je neobezbeeno stambeno i naroito je veliki problem u Beogradu. U Beogradu su nam neobezbeeni policajci i tome dajemo prednost. Prednost dajemo
stanovima nad kancelarijama ali isto tako prioritet nam je stvaranje onih uslova
gde graanin obavlja posao, upravni poslovi, registracija vozila, putnih isprava i sl.
tako da mislimo da to ne smeju da budu ... prostorije ipak da bude jedan ambijent
povoljan za graane i naravno da reimo stambene porbleme. Ovaj program koji je
sada najavljen i koji naa drava predvia ja mislim da e to da bude prioritetno za
vojsku i za policiju, a naravno uz druge ove struke to su mladi strunjaci koji teko
dolaze do stanova, tako da mislimo da emo to ubrzanije da reavamo stvari. Mislim da smo sada postavili neke principe saradnje naroito u ovom delu rada prema
KiM i u kopnenoj zoni bezbednosti utvrdili smo take saradnje, to su na nivou se177

VOJNA TAJNA 1. deo

kretarijata i optina nie komande svakodnevno na nivou Ministarstva i pojedinih

uprava takoe, taj plan smo potpisali u meuvremenu mi aljemo dnevne izvetaje
o Kosovu i kopnenoj zoni bezbednosti, aljemo mesene izvetaje tako da ja mislim
da to se naeg dela tie da tu bolje funkcioniemo.
Tu ima problema, vi imate isto vaih problema bezbednosnih ne mora danas
o tome, to je stvar uih razgovora, meutim ostao je onaj problem bezbednosnih
provera komandi naroito iz rezer vnih sastava jer se to pokazalo za vreme NATO
agresije da tu je bilo svata, da nisu bila adekvatna reenja, bili su ljudi na nekim mestima u Leskovcu, Kragujevcu itd. koji su bili pod naim bezbednosnim obradama,
a da su se nalazili kao glavni rukovodioci u nekim ne najveim jedinicama, ali tamo
niim i taj deo smatram kao neki zajedniki zadatak i jo uvek imamo potrebe da
razoruamo one rezer viste koji nisu redovno predali oruje prilikom rasformiranja
jednih takvih jedinica. Mi smo samo u pr va dva meseca jedan broj velikog oruja
oduzeli, ja sam poslao to na generala Pavkovia meu kojima i 17 pukomitraljeza.
To nisu oni sa Kosova nego od ovih koji su bili u jedinicama. Tu je Rade, moe neto
da kae o ovom naem unutranjem neprijatelju, oni nastoje da se objedine, oni se
stalno razjedinjuju, sada su oni glavni instrument ovih NATOvaca na elu sa Amerikom, pored toga sa humanitarnim oranizacijama sa medijima takozvanim nezavisnim i sa tim nevladinim organizacijama, humanitarnim iz inostranstva nevladine
odavde, takozvani nezavisni mediji i te takozvane NATO opozicione stranke. To su
instrumenti sa kojima oni deluju.
Ja poto sam bio ranije u privredi podravam politiku nae Vlade da imamo jedan razvoj da stabilizujemo rad fabrika, preduzea da pone proizvodnja u njima,
naroito poljoprivredna proizvodnja se razvija znai sektor treba da uspe do kraja
da ne ostane ni jedan pedalj ne obraenih povrina i da obezbedimo stabilnost cena i kursa. E taj deo slabije obezbeujemo. Ja lino mislim da tu ima jo prostora za
delovanje i Ministarstva naroito direktora koji su tu da kaem i nepoteno i idu na
jedno prosto indeksiranje cena nekog ovako slobodno formiranog crnog kursa koji
nema veze sa ekonomijom i trinim zakonitostima i onda se prosto ta marka i taj
nivo u dinarima prenosi u cene. Mi imamo jedan rast cena koji nije opravdan.
Znai, jo uvek i stalno treba da bude bitka za obaranje cena, to naroito istiem i
zbog toga to ste vi veliki kupci, ima mnogo dobavljaa iz privrede i mislim da ne treba
olako prihvatati te cene koje oni trae. Mi smo sada imali ponude Tender za odeu, za
tkanine i s obzirom na prosean rast cena i proizvoakih i na malo on je trostruko vei
u njihovim ponudama koje su nam dostavili i to velike rme i Jumko, Niteks itd. i stvarno nesmemo da dozvolimo jer moemo da uemo u jedan krug inacije, a upravo taj
deo proizvodnje snabdevenosti trita obezbeenja socijalne sigurnosti preko zarada
da moe da se kupi to to je potrebno je najvanije sada za odbranu nae nezavisnosti
i slobode, istog je znaaja kao to je bila odbrana od Tomahavka. Upravo njihovi tomahavci su sada da se izprazni Srbija sa hranom da se dignu cene itd.
Ja vam jo jednom elim uspeha zajednikog uspeha u odbrani nae zemlje. Mi
se spremamo, mislimo da taj miting nee biti takav kakav bi oni eleli da budu, jer
ne verujem da e doi tu toliko graana, jer su oni imali probni sa onim omladincima pa nisu doli. Dobro bi bilo da vi pratite vae stareine, nita nesme da nas izne178

VOJNA TAJNA 1. deo

nadi. Mi emo imati distancu prema tome, ali smo spremni da branimo i instituciju
i neke druge provokacije. Znai, uzdrali bi smo se od provokacija, ali istovremeno
prema huliganima, prema kriminalcima biemo vrlo energini u skladu sa zakonom. Ja bih sa ovim zavrio.
potpukovnik
RADOMIR MARKOVI
Vezano za poslednji Vukov boravak u gostima kod Ivanova ne mogu da kaem
da je bio u poseti SS nego je privatna poseta ministru inostranih poslova Ivanovu
bila. On zagovara jednu tezu da je u razgovoru sa Ivanovom kome je prisustvovalo
pet saradnika ministra Ivanova i trojica njegovih iz SPO da su postavljali opcije
za ruenje vlasti u Jugoslaviji i jedna je opcija bila likvidacija predsednika drave,
druga opcija je bila vojni udar i trea opcija su bili prevremeni izbori. Pazite govorim o Vukovim reima, to nije ni iz jednog drugog podatka koji nam je dostupan,
nego iskljuivo Vukova interpretacija razgovora koja je verovatno i bila namenjena
nama. Navadno da to to su sa Amerikancima dalje razgovarao, da su oni rekli da
nisu spremni za likvidaciju predsednika, niti za vojni udar da izazovu ovde, ali kae
moe se razgovarati o tome, ali za sada nemaju takvu opciju.
Znai, mora se paziti ta taj zlikovac govori. Vi ste moda sluali i njegov govor
u Rusiji na nekoj privatnoj televizi, znai to nije bilo na dravnoj televizi nego na
privatnoj ni jedne novine nisu donele nikakav komentar o njegovom boravku i sve
je njegova lina interpretacija, ali je on u onom govoru na televiziji apostrorao
dravni terorizam, logore Staljinov reim ovde i sve ono najgore to je mogao da se
seti u svojoj bolesnoj psihi. Jue je takoe imao jedan govor na Studiu B gde je da
bi zadovoljio jedne primitivne nagone svoje supruge morao po cenu da moe da se
vrati kui da se osvrne na sve ovo to se ovde dogaa sa najgore biranim reima.
To mu je jedino bila povratna karta da moe da se vrati na spavanje. Znai imamo
jednu bolesnu osobu koja nam ovakvim insuniacijama vezanim za vojne udare moe nainiti nekakvo zlo medijsko i moda ne bi bilo loe tumaiti to ljudima da se
radi stvarno o jednom bolesniku, da to nije nikakav stav niti SS niti Ivanova, moda
Amerikanci bi to voleli i Gelbart je rekao graanski rat mali i tako neto da se tu
pokua posle izmeetariti oko vojske. Znai imamo napaa na najvie vojne i policijske organe u smislu obavetajnog delovanja na njih u smislu donoenja nekakvih zakljuaka koji nas suprostavljaju onim bitnih ciljevima zatite drave u smislu linih
odnosa rukovodilaca policije i vojske. Znai to su uglavnom prie koje plasira opozicija i koje plasira spoljni faktor koje bi trebale da utiu na nekakve nae odnose koji
bi bili dovedeni u pitanje da li u oni iskreni pravi i da li smo svi na istom zadatku.
Znai ne treba zanemariti taj subverzivni propagandni rat obavetajnih slubi
Amerike i dobrog dela Evrope koji je upuen prema nama i mislim da su ovakva
vienja naa gde bi smo mi stvarno u oi se gledamo i znamo ta radimo i kako saraujemo jedan o nama jasan putokaz za na budui rad.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
On je bio i u Niu na televiziji kae da je strano runo govorio i o predsedniku.
179

VOJNA TAJNA 1. deo

Moemo li mi ja neznam kako ti zakoni o izraavanju tih stavova zvaninih tretira

to. Zato neko njega ne tui, da mi imamo za svaki njegov istup gde vrea dravu,
gde vrea predsednika, gde vrea pojedine linosti da on bude tuen, pa neka se neko bavi time neemo se mi pojavljivati. Ja znam i Niu dok sam bio oni zakau neki
miting, odre ga i onda svi koji izau pljuju predsednika i sada niko se ne pojavi da
pozove te na odgovornost da vidi, da tui, jer on nije zakazao taj miting povodom
predsednika nego je zakazao miting itd. Tako da mislim da nama tu izostaju akcije
i mi njima gledamo kroz prse, putamo ih da oni rade ta hoe, priaju ta hoe i to
uzima maha i jednostavno u narodu stvara jednu apatinu situaciju prema tim pitanjima. Neko mora da se nae ko e da zatiti tog predsednika, naravno i da stvara
ove linosti i da ga tui, pa neka izgubimo na tom sporu, neka taj sudija baci to, ali
da zna da je to pokrenuto prema njemu i on i onaj ivkovi.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Gospodine generale sticajem okolnosti ja sam putovao sa Vukom Drakoviem
njega nije tamo niko ni doekao ni ispratio. Potpuno je tano da se on izlupao tamo, saznanja ambasadora naeg su da je lagao na toj televiziji da uopte nije tano
da mu je Ivanov dao nekakvu podku. Ivanov je samo primio k znanju to to je on
tamo rekao. Meutim u naem tom suprostavljanju mi imamo toliko argumenata
i rekao bih da ih dovoljno i ne koristimo. Recimo samo jedan, pria se u svetu stvara se neka fama da je Milo ukanovi demokratski orjentisan politiar a da je u
Beogradu nekakav ovo to je Vuk govorio koje kakve gluposti. Uzmite samo broj
policajaca, mi nismo znali koliko vi imate vi ste sada rekli, oni ih imaju vie nego vi
nego to je u Srbiji, ako je to nekakva mera demokratinosti ovog ili onog politiara
itd. onda je tu jasan argument za svakoga ko hoe poteno da gleda na te stvari, Ima
tu jako mnogo injenica na koje bi smo mogli da ukaemo i koje bi same po sebi
govorile o tim ljudima koji ih iznose. Ja isto mislim da bi smo imali mnogo mogunosti i injenica da se lako odbranimo od takvih napada koji su neutemeljeni koji
su sasvim jasno sa kojim ciljem plasirani itd.
Inae bio sam primljen kod naelnika Generaltaba i kod ostalih visokih vojnih
rukovodioca, apsolutno nas podravaju, nas ovaj reim, ovu vojsku, ovu policiju,
Za Vuka svi tamo znaju da je narkoman, da je ovo, da je ono itd. da su ga odbacili
Amerikanci i sada pokuava kod Rusa da ostvari nekakvu podrku raunajui da e
sada Putin kao neto demokratski orjentisan predsednik da da veu podrku njima,
to su sve insuniacije.
generalpotpukovnik
LJUBIA STOIMIROVI
Gospodine ministre, gospodine generale ovu bitku protiv subverzije posebno
na medijskom planu po mom miljenju treba voditi na dva pravca. Ovo to je gene27. Ljubia Stoimirovi, generalpotpukovnik Slobodanove armije a danas naelnik Vojne akademije VJ, rasadnika
budueg ocirskog kadra, kao i uvek imao je pametne ideje kako da se satre seme demokratije i ljudi koji su bili
nosioci neeg novog. Njegovi predlozi govore najbolje o njemu, a jo vie o njemu govori to da mu sada ne smeta da
je premijer isti onaj ivkovi koji im je bio kost u grlu
180

VOJNA TAJNA 1. deo

ral Pavkovi uvek potencirao tubama protiv lica, protiv linosti ali i stalnim rigoroznim, neprekidnim kanjavanjem medija i novine i televizija. Ovi u novinama,
ako on zbog gluposti ivkovia ili Jovanovia mora da da 400.000 on sledei put e
dobro razmisliti hoe li ita da objavi od tog ivkovia i Jovanovia. Znai, treba
im zatvoriti prilaz medijima neprekidnim kanjavanjem svih ovih i privatnih TV
stanica i ovih novina i tako ih lagano iz medija potiskivati. Kada se dogode ovakve
stvari kao to je Vuk govorio u svakom sluaju da treba podneti odgovarajue tube
po Zakonu o irenju neistina, lai, uznmiravanju graana i na sud.
Gospodin
VLASTIMIR STOILJKOVI
Mi ocenjujemo da to treba da uradimo kada treba, a on bi sada eleo poto je
gubitnik ve godinu dana da tako neto drava napravi sa njim da bi on oiveo.
Tako da je bolje ovo to ste svi rekli da imamo zika lica koja treba da ih tue,
napadaju a kada doe do toga direktno da se ugroava drava onda ima i tuilac i
treba tuilac.
Mi smo malo izgubili korak jo pre nekoliko godina, neznate vi ta sam ja radio
pre nekoliko godina, naslov kae: Policijaci pripadnici MUP ubili 20 Albanaca. Prvo nije 20 a to je bilo jo 1997. godine ili poetak 1998. godine, oni ubijali policajce
a mi smo akciji unitenja njihovog ubili teroriste, ali to je radio taj gospodin u onom
dnevnom Telegrafu uruvija to su radili i ovi drugi listovi Blic itd.Ja zovem ovog naeg tuioca to je bio iz Jagodine, pitam ga je li ita novine, on kae ne itam, rekao
sam mu tebe je zakon obavezao da ita jer u zakonu pie da dobija pr vi primerak
on, ne ti da ita, nego odredi tri mlada oveka ili pravnika i samo to da itaju. Mi
tada da smo to uradili, da smo uhapsili ovoga, onda ne bi probili ovo, a sada malo
su se umnoili evo i ovo sada ova crna lista crnog kursa to je to to ti usmerava
graane da je to sada kurs, a to nije kurs.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi smo ove u Niu tuili zato to su dali izjavu da je Trea armija podigla borbenu gotovost kada je bila guva dole u Podgorici, da smo poslali 63 brigadu, da
vrimo mobilizaciju, da napdamo Crnu Goru, sada ga tuimo on pria drugu priu.
Meutim sada emo mi njima poslati da emo ih tuiti stalno do god neistinama,
laima napadaju na vojsku itd. Ja mislim da u ovim nezvaninim komunikacijama
ima putem raznih lica, treba njiha zapretiti neke stvari. On poziva sada na trg da
pravi haos a da njegova kua i njegovo tamo stoji netaknuto itd. treba mu rei ti
dovedi ovamo mi emo ovamo 50.000 pa da vidimo. Dolazili su meni ispred mog
stana da prete, pa kada sam ja zapretio njima ne dolazi vie niko i to im nisam zapretio ja lino, a znao sam tano i ko su i ta su. to bi se moja deca tresla zbog takvih.
Dobro, sa ovim smo zavrili.


To je pr vi put da je pomenut ubijeni novinar uruvija. Iz govora pokojnog
ministra moglo se jasno zakljuiti da su ubistva postala Slobodanova i Mirina
181

VOJNA TAJNA 1. deo

praksa kako da se ree neposlunih novinara. Tu do kraja nije razjanjena uloga

pojedinih ljudi iz este uprave SDB RS. Ni mrtvome nisu dali mira. Ono to je
poraavajue bilo jeste da se sve to obavljalo pred velikim brojem ocira visokog ina i da niko, ama ba niko, nije ni re prozborio ili se usprotivio.
Gotovo ceo sastanak je protekao u analiziranju i omalovaavanju opozicije
i njenih lidera. Zanimljivo je da je sadanji NG general Krga u to vreme bio naelnik Obavetajne slube VJ, odnosno Druge uprave. Unutranji neprijatelj bio
je onaj koji je imao drugaiju politiku obojenost u odnosu na reim. Kako kod
nas ne postoji ostavka na funkciju iz moralnih razloga, ne mogu da prihvatim
da e reforme vojske sprovoditi ljudi kojima je bio zadatak da prate i obavetavaju kolegijum o radu nekog opozicionog lidera, u ovom sluaju Vuka Drakovia.
Siguran sam da je Branko Krga, koji je inae inteligentan ocir, znao kakav je
zloin nad Vukom poinio Slobodanov reim. Bio je najbolje obaveteni ocir
VJ. Ostalo neka zakljuuju cenjeni itaoci. Za ono to je kao vojnik rekao o lideru jedne politike partije, Branko Krga treba i mora da podnese ostavku. To nije
samo verbalni delikt, jer je epilog takvih zloupotreba atentat u Budvi. Ako se
ima u vidu ta se sve Vuku desilo posle takvih sastanaka Miloevievih egzekutora, onda je Krgina odgovornost apsolutna i realna. O atentatu na Vuka u Budvi
bili su obaveteni i jo neki generali koji su pokrivali RV i PVO i Ratnu mornaricu. Meni je nezamislivo da se oni u sluaju atentata na Vuka pojavljuju kao
svedoci, a ne kao suesnici. Istu greku koju je napravio predsednik Kotunica,
zadravajui Pavkovia na mestu NG VJ, pravdajui to ulaskom u reforme VJ,
prave Boris Tadi i ostatak sadanjeg VSO zadravajui Miloevievog pr vog
obavetajca na tako odgovornom mestu.
Savreno mi je jasno zato ljudi iz prethodnog reima ele da budu u vrhu nove vlasti i zato im je potreban izvor informacija, ali zaista ne mogu da shvatim
zato se ti ljudi i dalje dre na funkcijama pored mladih nearmisanih ocira
eljnih znanja i koji su neukaljanog obraza i asti. Kako e se oseati svi oni koje
je Slobodanov reim proganjao i ubijao kad budu ovo itali i ujedno gledali iste
likove istih generala u dnevnicima onda i sada? Iz tadanjeg izlaganja jasno sam
video da e biti novih atentata na Vuka Drakovia. Ovaj izvetaj sa kolegijuma
je na vreme dostavljen i Vladi Crne Gore i siguran sam da je iz tih razloga MUP
i preduzeo mere na zatiti Vuka na teritoriji Crne Gore. Prema nekim mojim
saznanjima, Vuku je u to vreme ponuena mogunost da napusti Crnu Goru i
ode u Grku, to je on odbio.
Neposredno pred sam atentat, u Budvi u ulici gde je iveo Vuk, nestalo je
struje, a policija se pomerila nie za 50 metara, tako da i to dovoljno govori o
moi i reenosti vojne i civilne slube bezbednosti da se zavri ono to je poeto
na Ibarskoj magistrali.
Zbog sve zaotrenije situacije u Crnoj Gori i sve izvesnijeg sukoba, po dogovoru
sa Budom i gospodinom Maraem iznajmio sam stan u Budvi u blizini gradske pekare. Imao sam i automobil koji mi je Vlada Crne Gore dala na raspolaganje, tako
da sam mogao da se kreem i odravam kontakte. Zanimljivo je i to da kada su pokuali da ubiju Vuka Drakovia u Budvi, Buda me je pozvao i pitao:
182

VOJNA TAJNA 1. deo

Pope, da li tebe zovu Japanac?

Ne zovu me, zato pita?
Rei u ti kada se budemo videli.
Posle atentata crnogorska SDB je napravila spisak stanova koji su izdati u
Budvi licima iz Srbije, a koja nisu prijavljena da ive i rade u Budvi. Na tom
spisku naao se i moj stan koji sam iznajmio na est meseci u prolee 2000. godine. Posumnjali su da sam jedan od organizatora atentata na Vuka Drakovia.
Kasnije je taj Japanac i uhapen. Zamolio sam Budu da doe po mene na aerodrom, da ne bih imao neprijatnosti, to je on i uradio. Inae, posle atentata na
Vuka, Buda i Vukain Mara helihopterom su odmah doli u Budvu. Smenjeni
su neki elni ljudi u MUPu, preduzete su i druge mere i radnje kako bi se dolo
do nalogodavaca i poinioca zloina. Gnev Danice Drakovi se ipak neopravdano sruio na gospodina Maraa, koji je poslednji koji bi poeleo nekakvo zlo
porodici Drakovi.
I posle atentata i na Ibarskoj magistrali i u Budvi nije bilo nikakvih komentara na kolegijumu NG VJ, to mi je bio jasan znak da je vojska znala i u tome
uestvovala jer se na kolegijumima diskutovalo o mnogo manje znaajnim dogaajima nego to je atentat na vodeeg lidera opozicije. Ovog puta muk, zato
to atentat nije uspeo ili...


generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Kod ovog obezbeenja granice, mi smo dobili saglasnost koju je pokrenuo Geza
da se u granine jedinice RM na brodovima ugrade carinski organi i to je prihvaeno sada treba jedan akt da se pripremi. to se tie Sedmog bataljona on treba da se
angauje u kopnenoj zoni odnosno u graninom pojasu na petom kilometru.
generalpukovnik
GEZA FARKA
to se Crne Gore tie registrovano je i dalje pokuaji agresivnog nastupa prelaska i vrbovanja naih stareina i mi smo doli do podatka da posredstvom komandanta etvrte stacionarne veze u Kumboru da oni odprilike preko njega rade
odreena ispitivanja i pristup pojedinim naim stareinama koji su kolebljiviji. Mi
radimo na dokumentovanju ovog podatka to smo dobili pre neki dan tako da uvrstimo to i da vidimo o emu se tu tano radi. Inae, sa tog prostora intezivno prate
se sve pripreme i povezani su sa srpskom opozicijom i sa predstojeim dogaajima
koje srpska opozicija priprema. Tu sam ve dao podatak o ovim ubaenim, odnosno snagama njihovim koje su dole u Beograd, taj podatak smo dali i dravnoj
bezbednosti.
Lideri opozicionih stranaka oekuju da e ovde sutra biti oko 300.000 prisutni,
150.000 e smatrati neuspehom. Oekuje se da tu na ovom skupu govori 17 govornika meu kojima e biti i Duko Mihajlovi Nova Demokratija. Pojedine opozicione
stranke dali su uputstva svojim lanstvu, odnosno kako da se ponaa, to je izmeu
ostalog i ovi nezavisni sindikati su zadueni Nada Peinovi je dala zadatke da na mi183

VOJNA TAJNA 1. deo

ting koji e se odrati da se vodi pod motom Srbija i demokratija odmah i da svaki
odbor sa teritorije mora da poveze dva autobusa radnika i da svaki autobus mora
biti obezbeen sa novinarima, fotoaparatima itd. da voa tih grupa da budu oni koji znaju i moi e da probiju barikade itd. Ja bih skrenuo panju da zaista trebalo bi
ovu situaciju ozbiljno shvatiti jer ovo su poslednji njihovi pokuaji pred izvrenjem
njihovih zadataka koje do sada nisu realizovali a pare primili i sve ostalo odradili. O
tome govori i ovaj teroristiki akt podmetanje eksplozije prekljue u Beogradu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Evo, ti treba da se ukljui po ovome tamo, to je poslala RM, ova Komisija za
ispitivanje.
Ovo to je govorio Simi, pr vo Nikoliu, ta je sa ovom tubom za Vukia. Mi
njega tuimo zato to optuuje Vojsku i nanosi direktnu tetu VJ. Neka na sudu dokae da smo napravili plan potkovica.
Ja u da proitam. Ovaj tekst, saoptenje u Narodnim novinama. To neka da 3.
armija, ali mi bi trebali jedno opte saoptenje u vezi sa onim to sam ja tamo govorio. Da ne moe VJ da napada ko hoe. Da u tim politikim dogaanjima u zemlji
VJ je esto predmet napada sa pozicija tendencioznog izvetavanja, optuivanja
itd. I da u tom smislu VJ e uvek da odgovori na lai, neistine i ostalo. Tu istai taj
naroadni karakter VJ, istai da Vojska nikoga ne napada, i ne mea se u te poslove.
Prosto je neshvatljivo da tamo predsednik optine trai da mu VJ iznese podatke,
da mu da podatke o tome ta radi, koliko ima poginulih i ovo. I da se on mea u to,
kad se Vojska ne mea u njegovu nadlenost, njegov posao. Mi nismo prozvali predsednika optine u Niu da mu kaemo ta mu nije tamo dobro, pa da on kae evo
vojska se sad mea u ivot, nego smo odgovorili na lai i optube koje je on daje. U
tom smislu treba za sve i funkcionere i ova sredstva informisanja treba dati, pripremiti jedno udarno saoptenje, jer oni sad, tamo, prave itavu guvu oko toga


Posle tri i po godine od trenutka kada se dogodio drugi atentat na Vuka Drakovia u Budvi, podignuta je optunica protiv izvrilaca i pomagaa. Izvrioci
su pripadnici ozloglaene Jedinice za specijalne operacije (cr vene beretke ili
frenkijevci), a pomagai upravo Radomir Markovi, tadanji naelnik SDBa i
Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ. Dnevne novine, Danas prenele
su januara 2004. godine izvode iz optunice za atentat u Budvi. Zanimljivo je
da je optunica podignuta kao jedinstvena i za ubistvo Ivana Stambolia, jer se
radi o istom naredbodavcu tih zloina, Slobodanu Miloeviu.

184

VOJNA TAJNA 1. deo

OPTUNICA ZA UBISTVO IVANA STAMBOLIA I POKUAJ

UBISTVA VUKA DRAKOVIA
Prvi put optueni i izvrioci i naredbodavci zloina
Beograd Optunicu protiv Slobodna Miloevia i njegovih najbliih
saradnika za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia,
zamenik specijalnog tuioca Veselin Mrdak podigao je jo 23. septembra
prole godine, ali zbog ekanja odgovora iz Hakog tribunala postupak nije
mogao da se nastavi. Prema oekivanjima u Posebnom odeljenju okrunog
suda, iz Haga bi ovih dana trebao da stigne dokument, kojim e beogradski
sud biti i zvanino obaveten da Miloevi nije hteo da primi optunicu i
da tokom ove godine nee moi da prisustvuje suenju u Beogradu. Prema
reima sudije Maje Kovaevi Tomi nakon to zvanian odgovor bude stigao odredie se rok od osam dana, dokle Miloevi moe da uloi prigovore
na optunicu. Nakon toga, Vanraspravno vee e odluiti o prigovorima i
ukoliko budu odbijeni optunica dobija pravnu snagu zakazuje se suenje.
BURA NA POLITIKOJ SCENI
Organizatori, podstrekai, pomagai i izvrioci
Pr vooptueni komandant Jedinice za specijalne operacije pukovnik Milorad Lukovi Ulemek Legija (35), koji je jedini u bekstvu, tereti se za organizovanje u zloinako udruivanje i ubistvo i pokuaj ubistva. Drugooptueni
predsednik SRJ Slobodan Miloevi (63) tereti se za podstrekivanje ubistva i pokuaja ubistva. Tadanji generalpukovnici naelnik RDB MUP Srbije Radomir
Markovi (57) i naelnik G VJ Neboja Pavkovi (57) terete se za pomaganje.
Petorica pripadnika JSO terete se za zloinako udruivanje, pokuaj ubistva i
ubistvo. Branko Berek Mai (27) optuen je da je pucao na Drakovia i da je
zatim sa dva hica usmrtio Stambolia. Za ubistvo Stambolia 25. avgusta 2000.
optueni su osim Bereka poslednji komandant JSO Duan Marii Gumar
(33) , Leonid Milivojevi Leo (29) i Nenad Bujoevi Rambo (34), optuen i
za ubistvo etiri lana SPO na Ibarskoj magistrali. Za pokuaj ubistva Drakovia 15. juna 2000. u Budvi optueni su Berek, Milivojevi i Nenad IliGlavonja
(27), optuen i za ubistvo na Ibarskoj magistrali. Tadanji naelnik Odeljenja za
kontraobavetajne i bezbednosne poslove JSO Milorad Bracanovi (49), ujedno
i Legijin zamenik, optuen je za krivina dela neprijavljivanja pripremanja krivinog dela i neprijavljivanja krivinog dela ili uinioca, jer nije prijavio da se
priprema ubistvo Stambolia i zatim da je poinjeno. Status svedoka saradnika
dobio je jedan od pripadnika JSO Nenad are kene (31), telohranitelj Legije,
koji je uestvovao u otmici i ubistvu Stambolia.
Kao to je opte poznato, tokom 2000, na izuzetno burnoj politikoj sceni
Srbije sudaraju se dve politike grupacije vladajua zajedno sa tzv. patriotskim
blokom s jedne i i s druge strane ojaana, ali nedovoljno jedinstvena opozicija sa brojnim strankama razliitog ideolokog i programskog prola. Sukob
185

VOJNA TAJNA 1. deo

dobija na intenzitetu kada se obelodanjuje da e se poetkom jeseni raspisati

prevremeni predsedniki izbori na saveznom nivou. Medijiski rat se razbuktava, uz obostrane optube. Opozicija se kvalikuje izdajnikom, njeni lideri
kao izdajnici i petkolonai, ukazije se na opasnost od aveti Osme sednice itd.
U ovakvom politikom i drutvenom ambijentu, Vuk Drakovi, kao predsednik
SPO i dugogodinji lider opozicije, a Ivan Stamboli, kao bivi visoki dravni i
partijski funkcioner, pojaano se politiki angauju, u prvom redu istupajui
u javnosti sa zahtevom da se opozicija ujedini. Neki opozicioni lideri ubeuju
Stambolia da prihavati kandidaturu. Dana 4. avgusta deo politike grupacije
DOS zvanino je uputio pismeni predlog Predsednitvu da Stamboli bude njihov zajedniki kandidat. Meutim sutradan, 5. avgusta, na Predsednitvu D OS
veinom glasova je odlueno da predsedniki kandidat bude Vojislav Kotunica.
Poto mu je sve ovo bilo poznato Slobodan Miloevi procenjuje da ovakvo
politiko angaovanje Drakovia i Stambolia moe ugroziti njegovu politiku
mo i buduu vlast i zbog toga odluuje da obojicu ziki likvidira. U
neophodnost nameravanog prvo ubeuje Milorada Ulemeka, koji to prihvata,
a zatim u nekoliko telefonskih razgovora i neposrednih razgovora zahteva od
Radomira Markovia i Neboje Pavkovia da Ulemeku pomognu u organizaciji,
pripremi i izvrenju zahtevanih likvidacija navodi se u optunici. Objanjava
se da su Markovi i Pavkovi prihvatili zahtev Miloevia i potom sa umiljajem
pomogli Legiji. Ukazuje se i da je Miloevi bio predsednik SRJ i da je RDB MUP
Srbije bila potpuno nezavisna institucija, te da on nije moga izdati nareenje
Markoviu, posebno iz delokruga rada samog Resora. Prema optunici, iako
predsednik SRJ i nadreen naelniku G, Miloevi nije bio ovlaen da u mirnodopskim uslovima Pavkoviu izdaje operativne naredbe. Zahtev Miloevia
upuen Markoviu i Pavkoviu da se likvidiraju Stamboli i Drakovi proiziao
je iz njihovih linih odnosa, a ne iz njihove zakonske pozicije, zakljuuje se u
optunici.Za Legiju je navedeno da tokom 1999. zajedno sa pokojnim Duanom Spasojeviem stvara kriminalnu grupu koja je imala za cilj vrenje krivinih dela, radi sticanja materijalne dobiti i moi. U optunici se navodi da Legija
grupi prikljuuje izvestan broj pripadnika regularnog sastava JSO. Dodaje se da
Milorad Ulemek u toku prve polovine 2000. organizuje jo jednu kriminalnu
grupu iskljuivo od pripadnika JSO iji je neprikosnoveni ef (organizator)
postaje iskljuivo samo on.Optunica detaljno opisuje ubistvo Stmbolia i
pokuaj ubistva Drakovia, i navodi konkretne dokaze koji potvruju opisano.
Navodi se da je Radomir Markovi pribavio i zatim predao Miloradu Ulemeku
slubeni karton sa slikom i linim podacima Ivana Stambolia.
Dana 25. avgusta Brano Berek i Nenad are oko osam asova belim kombijem dolaze ispred zgrade gde Stamboli stanuje, osmatraju, a zatim se izmeu
devet o 11 asova parkiraju uz samu trimstazu na prakingu ispred restorana
Golf u Koutnjaku. Ubrzo po nailasku Stambolia, koji je to jutro rekreativno
trao trimstazom, Nenad are je stao ispred njega i pokazujui mu u jednoj ruci
slubenu legitimaciju, a u drugoj pitolj rekao Policija, morate poi sa nama,
nakon ega ga hvataju ispod pazuha, otvaraju zadnja vrata na kombiju, ubacuju
186

VOJNA TAJNA 1. deo

unutra, stavljaju lisice na ruke, selotejp trakom vezuju noge i lepe novine preko
glave, a na njegovo pitanje zato idemo odgovaraju da ga vode na informativni
razgovor. Kreui se putem ka Novom Sadu i dogovarajui se mobilnim telefonima, uz put im se pridruuju Nenad Bujoevi vozilom marke jugo i Duko Marii i Leonid Milivojevi vozilom marke pasat. Oko 12 asova zajedno stiu na
Fruku godu, gde u okolini Irikog venca,a oko etiri kilometra prema Zmajevcu,
sa asfaltnog puta skreu na sporedni zemljani put, zalazei njiume dublje u umu
oko 200 metara, a odatle na oko pedesetak metara van tog puta odlaze na mesto
gde u jednom prirodnom udubljenju, donetim aovima, iskopavaju rupu dimenzija 1,2 metra dubine i oko 0,7 metara irine. Dok Nenad are ostaje u blizini parkiranih kola da uva strau Marii, Milivojevi i Bujoevi, prvo iz kola donose
pripremljenu vreu ivog krea i dva kanistra vode, a zatim iz kombija izvode
Ivana Stambolia i dovode ga do iskopane rupe... Po proteku oko pet minuta,
Branko Berek, prilazi i s lea iz pitolja marke p. bereta kalibra 5,6 milimetara
ispaljuje dva projektila u potiljani deo Stambolieve glave, nanevi mu smrtonosne povrede, nakon ega ga ubacuju u iskopanu rupu, posipaju kreom,
polivaju vodom i zakopavaju, a humku prekrivaju zemljom i liem, i na kraju
preko njega stavljaju jedan povei panj, a potom se razilaze opisuje se u optunici.
Navodi se da je svedok saradnik Nenad are 27. marta prole godine pokazao lice
mesta i da su prilikom kopanja pronaeni selotejptraka, delovi odee i obue, a da
je analizom DNK utvreno da se radi o posmrtnim ostacima Stambolia. Dodaje se
da je mesec dana kasnije kao nagradu Milorad Ulemek poiniocima ubistva isplatio
20.000 nemakih maraka.
Za pokuaj ubistva Drakovia u Budvi 15 juna 2000. navodi se da je Radomir
Markovi predao Miloradu Ulemeku falsikovane line karte Branka Bereka, Leonida Milivojevia i Nenada Ilia sa izmiljenim podacima i cedulju sa brojem telefona admirala Milana Zeca. Markovi je, takoe, predao i album sa fotograjama
kue u Budvi u kojoj se nalazi stan Drakovia, a koji su po njegovom nareenju izradili pripadnici RDB. Prema optunici, Pavkovi je udovoljio zahtevima Miloevia tako to je usmeno naredio admiralu Zecu, tada komandantu Ratne mornarice,
i generalpotpukovniku Branislavu Petroviu, pomoniku naelnika za RV i PVO,
da svaki u svojoj nadlenosti stave na raspolaganje svu pomo osobama, za koje im
je rekao da su na tajnom zadatku u Crnoj Gori.
POKUAJ UBISTVA DRAKOVIA
Branko Berek, Nenad Ili i Leonid Milivojevi otili su u Budvu sa Miletom LukoviemKumom ( sada pokojnim) i Miloem Simoviem (u bekstvu).
Smetaju se u prethodno ve iznajmljeni stan Vladimira Jovanovia Japanca u
Ulici P.J. Zeca broj 21, a koji se nalazi relativno blizu stana oteenog. MIE Lukovi Kum ispod friidera sakriva dva pitolja, CZ 99 i bereta kalibra 7,65 milimetara sa priguivaem. Narednih nekoliko dana, dok ostali vre osmatranje
stana Drakovia kako bi utvrdili dali se on tu nalazi navodi se u optunici.
Dodaje se da se okrivljeni, nakon to nisu mogli da utvrde da li se oteeni
187

VOJNA TAJNA 1. deo

nalazi u svom stanu po nareenju Ulemeka vraaju za Beograd, da bi se opet

posle nekoliko dana, po njegovom nareenju, vratili, Ili i Berek avionom, a
Milivojevi sa LukoviemKumom i Simoviem kolima.
Ili je iz kasarne u Tivtu od od vojnih organa preuzeo ve ranije obeano
sanitetsko vozilo, uniforme i isprave i parkirao se u blizini Drakovievog stana, ekajui ostalu dvojicu, koja su prili sasvim blizu i dok je MILIVOJEVI
ostao u neposrednoj blizini sa pitoljem CZ 99 da uva strau i obezbeuje
odstupnicu Bereku, ovaj je sa higijenskim rukavicama na rukama i pitoljem
bereta sa priguivaem, preskoio ogradu ispred kue, popeo se na terasu stana D1 i poto je ugledao Drakovia da sedi u dnevnoj sobi, razmaknuo je dr vene roletne i iz navedenog pitolja u njegovom pravcu ispalio osam projektila, od
kojih su ga dva projektila okrznula u predelu glave, jedan u predelu levog uva,
a drugi u predelu desne slepoonice, nanevi mu lake telesne povrede, nakon
ega se (Berek) dao u bekstvo, odbacivi uz put pitolj sa priguivaem, majicu (tegetkrem boje marke la) i poto su se ponovo sastali sva trojica, kod
navedenog vozila VJT7440 u kome su se prethodno preobukli u vojne uniforme odvezli do remontne baze u Tivtu navodi se u optunici. Dodaje se da
su trojicu okrivljenih vojni organi smestili sve do jutarnjih sati 17. juna 2000,
kada su pr vo amcem prebaeni do vojne kasarne u Kumboru, a odatle vojnim
helikopterom (oznaka VJXT40), koji im je Legija prethodno obezbedio posredstvom Miloevia i Pavkovia, do aerodroma u Laevcima, kod Kraljeva,
gde su ih prihvatili Milorad Ulemek i Duan Spasojevi i slubenim vozilom
RDB MUP Srbije marke BMV 525 tds registarskih oznaka BG 144009
prebacili u Beograd. Posle nekoliko dana Ulemek im je kao nagradu za uee u ovoj akciji, te da bi ubudue utali, iplatio po 10.000 nemakih maraka.
Dokazi na kojima se optunica zasniva, kako se u njoj navodi, su izjave u
predkrivinom i istranom postupku Duka Mariia i Leonica Milivojevia,
izjave u predkrivinom postupku Nenada Ilia i Radomira Markovia, zatim
svedoenje svedoka saradnika Nenada are i svedoenja svedoka iz RDB i VJ.
Takoe, crnogorska policija je dostavila nalaz iz stana Vladimira Jovanovia Japanca u kojem su otkriveni otisci Bereka, Ilia i Milivojevia, a pronaeni su
i pitolj, rukavice i majica, koju je Breek bacio posle pucanja na Drakovia.
Prema naim saznanjima iz suda i tuilatva ovo je postupak sa najvie sakupljenih dokaza. Postupak je otiao najdalje jer su, kako se vidi iz same optunice,
osim izvrioca, optueni organizatori, pomagai i podstrekai, drugim reima
onaj ko je zloine smislio i naredio.
III OKR. MILORAD ULEMEK LEGIJA, DUKO MARII, LEONID MILIVOJEVI,
NENAD BUJOEVI I NENAD ILI
A) okr. Milorad Ulemek Legija, pristupajui realizaciji prihvaenog zahteva Slobodana Miloevia, na jednom od odranih sastanaka polovinom 2000.
godine u svojoj kancelariji na Institutu bezbednosti u Beogradu, izdaje nareenje lanovima svoje kriminalne grupe da u Budvi pronau i lie ivota Vuka
Drakovia, a u Beogradu, da pr vo otmu Ivana Stambolia, a zatim da ga ubiju
188

VOJNA TAJNA 1. deo

na mestu, u vreme i na nain koji sami dogovore, obojicu iz niskih pobuda, kao
politike protivnike vladajueg reima, pa su tako:
prethodno okvirno dogovaraju nain realizacije, a potom, na oko mesec
do dva pre, prilagoavajui zadatke svakog ponaosob i konkretnoj situaciji, vre osmatranje zgrade u kojoj je stanovao Ivan Stamboli, prate njegovo kretanje
i pritom koriste slubena vozila JSO po jedan beli i plavi kombi i po jedno putniko vozilo marke jugo cr vene boje i marke pasat utozlatne boje,
dana 25. avgusta 2000. godine, okr. Branko Berek i Nenad are oko 8.00
asova belim kombijem dolaze ispred zgrade gde je oteeni stanovao, osmatraju, a zatim se izmeu 9.00 i 10.00 asova parkiraju uz samu trimstazu na
parkingu ispred restorana Golf u Koutnjaku, da bi ubrzo po nailasku Ivana
Stambolia, koji je to jutro rekreativno trao trimstazom, Nenad are stao
ispred njega i pokazujui mu u jednoj ruci slubenu legitimaciju, a u drugoj pitolj, rekao Policija, morate poi sa nama, nakon ega oteenog hvataju ispod
pazuha, otvaraju zadnja vrata na kombiju, ubacuju unutra, stavljaju lisice na ruke, selotejp trakom vezuju noge i lepe novine preko glave, a na njegovo pitanje
zsato idemo odgovaraju da ga vode na informativni razgovor,
kreui se putem ka Novom Sadu i dogovarajui se mobilnim telefonima,
uz put im se pridruuju Nenad Bujoevi vozilom marke jugo i Duko Marii
i Leonid Milivojevi vozilom marke pasat,
oko 12.00 asova svi zajedno stiu na Fruku goru, gde u okolini Irikog
venca, na oko 4 km prema Zmajevcu sa asfaltnog puta skreu na sporedni zemljani put, zalazei njime u dubinu ume oko 200 metara, a odatle na oko pedesetak metara van tog puta odlaze na mesto gde u jednom prirodnom udubljenju, donetim aovom iskopavaju rupu dimenzija oko 1,2 m dubine i oko 0,70 m
irine, i dok Nenad are ostaje u blizini parkiranih kola da uva strau, okr. Marii, Milivojevi i Bujoevi, pr vo iz kola donose pripremljenu vreu ivog krea i dva kanistera vode, a zatim iz kombija izvode Ivana Stambolia i dovode ga
do iskopane rupe, gde mu nareuju da klekne i, mada je ovaj ve od momenta
kada je nasilno ubaen u kombi u Koutnjaku pa nadalje, trpeo strah i psihiki
bol visokog intenziteta, u poslednjih oko pet minuta dok je bespomono kleao
pored iskopane rupe, navedeni psihiki oseaj bio je izrazito naglaen,
po proteku oko pet minuta, Branko Berek prilazi, i s lea, iz pitolja marke p. bereta kalibra 22 LR (5.6 mm), ispaljuje dva projektila u potiljani deo
Stambolieve glave, nanevi mu time smrtonosne povrede, nakon ega ga ubacuju u iskopanu rupu, posipaju kreom, polivaju vodom i zakopavaju, a humku
prekrivaju zemljom i liem, i na kraju preko njega stavljaju jedan povei panj, i
potom se razilaze, odlazei, Marii i Milivojevi u Novi Sad, Bujoevi i Berek
u Beograd a are u Kulu, u Centar JSO, da bi im oko mesec dana kasnije Milorad Ulemek Legija, kao nagradu za uspeno izvreni zadatak, ubistvo Ivana
Stambolia, isplatio po 20.000 DEM.
IV okr. Milorad Bracanovi u toku 2000. godine u Beogradu, iako je znao da
se priprema izvrenje krivinog dela ubistva iz niskih pobuda, za koje se moe
189

VOJNA TAJNA 1. deo

izrei smrtna kazna (sada kazna zatvora do 40 godina), pa u vremenu kada je

jo bilo moguno spreiti njegovo izvrenje, to nije prijavio, a delo je potom
izvreno, te kada je nekoliko dana posle 25. avgusta 2000. godine saznao da je
predmetno krivino delo izvreno, i jo na svirep nain, to svesno propustio da
prijavi, iako je od takve prijave zavisilo blagovremeno otkrivanje i dela i uinioca, na nain to je kao slubeno lice, tada naelnik Odeljenja za kontraobavetajne i bezbednosne poslove u Jedinici za specijalne operacije (JSO), u svojoj
kancelariji u Institutu bezbednosti, prilikom razgovora sa Miloradom Ulemekom Legijom, od njega saznao da on po nareenju efa namerava da likvidacijom ukloni Ivana Stambolia, pa i pored toga to je pokuao da ga od te
namere odvrati, nita nije preduzeo ni kao slubeno lice ni kao graanin, da tu
pripremu prijavi i time sprei nameravano izvrenje navednog krivinog dela,
kao to ni u istom svojstvu, kada je od Milorada Ulemeka Legije obaveten
da je Ivan Stamboli pr vo otet, a zatim na svirep nain ubijen, i na kraju zakopan u nekoj umi kod Beke, nije prijavio ni izvrenje predmetnog krivinog
dela ni njegovog izvrioca. vezi st. 1. KZ R Srbije.
P R E D L A E M da se na glavnom pretresu izvedu sledei dokazi:
IIB TA.1; IIIA TA.1.
SASLUAJU: OTEENI (I U SVOJSTVU SVEDOKA) I SVEDO CI:
B/I
ta. 1. oteeni Vuk Drakovi iz Beograda, Sretena Mladenovia br. 1,
svedoci: Veselin Lei iz Beograda, Gramijeva broj 1a, Stevan Basta iz Beograda, Beanijska kosa, Ismeta Mujezinovia broj 25/II, Milan Radonji iz
Beograda, Banjikih rtava broj 32, Radovan Boovi iz Beograda, Slobodana
Aligrudia broj 3, Ratko Romi iz Beograda, Dubrovaka broj 5, Milan Zec
iz Beograda, Partizanska 44a, Miladin Vujanovi iz Beograda, Neznanog junaka broj 38, ivko Terzi iz Novog Beograda, III bulevar broj 108/VIII, Zoran Grozdanovi iz Tivta, selo Radovii, zgrada S40, Branislav Petrovi iz
Beograda, Kornelija Stankovia broj 8, Goran Krneta iz Sremske Mitrovice,
Despota Stefana broj 32, Eref oki iz Podgorice, oka Miraevia broj 3/IV,
Neboja Draji iz Podgorice, Zabjelo lamele AD4, Ljubia Miti iz Kraljeva, Dragoslava Bogavca broj 25, Dejan Aleksi iz Kraljeva, Konarevo broj 380.
da se proitaju: zapisnik o uviaju istranog sudije Vieg suda u Podgorici Kri
219/00 od 16. juna 2000. godine sa uvidom u skicu lista mesta i fotoalbum,
izvetaj krim.tehnike MUP Republike Crne Gore Slube javne bezbednosti broj 24488449/3 od 15. aprila 2003. godine o daktiloskopskoj identikaciji
papilarnih linija, izvetaj istog organa broj 24429280/1 od 6. maja 2003. godine, takoe o daktiloskopskoj identikaciji papilarnih linija, zatim zapisnici o
vetaenju istog organa broj 16833 od 20. juna 2000. godine, broj 2442190 od
4. februara 2003. godine, sa uvidom u fotodokumentaciju, izvetaj o vetaenju
istog organa od 24. septembra 2002. godine i 9. oktobra 2002. godine, izvetaj lekara specijaliste bolnice u Kotoru i u vezi s tim nalaz i miljenje lekara vetaka o
vrsti i teini povreda koje je zadobio oteeni, izvetaj broj 1242/00 (vetaenje
pitolja, aura i kouljica zrna) broj 1239/00 (vetaenje dlaka), broj 1238/00
190

VOJNA TAJNA 1. deo

(vetaenje kr vi) broj 1248/00 (vetaenje majice dukserice), i ostali dokazi

i podaci koji se nalaze u priloenim spisima Vieg suda u Podgorici KI broj
192/00, obavetenja Vazduhoplovnog korpusa od 11. i 17.9.2003. godine
sa prilozima (slubena tajna), zapisnik o primljenom obavetenju od potpukovnika Ljubie Mitia sa kopijom rokovnica za 17/18. juni 2000. godine,
izvetaj Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) br.023265 od 19.9.2003.
godine (slubena tajna), pismena evidencija o vozilu reg.broj BG 144009.
IIB ta. 2. IIIA ta.2. oteeni Katica i Veljko Stamboli iz Beograda, Beogradskih bataljona broj 42, svedoci: Slavia Bogdanovi iz sela Krasova optina
Krupanj (ili iz sela Mokra Gora optina Uice), Branislav Kovaevi iz Kragujevca, Nikole Paia broj 12/1, da se proitaju: zapisnik o pokazivanju lica mesta
i izvrenom uviaju istranog sudije Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici Kri
43/03, izvetaji krim. tehnike MUPa RS Kt 1074/03 od 1. aprila 2003. godine,
oba izvetaja Kt broj 1031/03 od 28. marta 2003. godine, izvetaj o vetaenju
Ve 10806/03 od 28. marta 2003. godine, laboratorijski izvetaj analize DNK od
29. marta 2003. godine, obdukcioni zapisnik Instituta za sudsku medicinu iz Beograda S broj 285/03 od 29. marta 2003. godine, nalaz i mljenje komisije vetaka, specijalista sudske medicine, prof. dr Slobodana Savia, prof. dr Miroljuba
Obradovia i sudskog balistiara diplomiranog ziara hemije Milana Kunjadia od 10. jula 2003. godine, predlog Koalicije umadija da se Ivan Stamboli
kandiduje za predsednikog kandidata od 4. avgusta 2000. godine, saoptenje
za tampu iste stranke od 28. avgusta 2000. godine, nalaz i miljenje komisije
vetaka dr Branka Mandia psihijatra, dr Bojane Kecman neuropsihijatra i Ane
Najman specijaliste medicinske psihologije za okrivljene Leonida Milivojevia,
Branka Bereka i Duana Mariia, nalaz i miljenje lekara psihijatra dr Branka
Mandia od 19.9.2003. godine, izvetaji iz kaznene evidencije za sve okrivljene,
da se izvri uvid u: spise Okrunog suda u Beogradu Kri 1855/00 i sve dokaze ipodatke koji se u tim spisima nalaze, sve albume fotograja; izvode iz dnevne tampe
Novosti od 25. avgusta 1002. godine, Svetlost od 16. avgusta 2001. godine,
Danas od 25. i 26. avgusta 2001. godine, Danas od 31. vgusta 2000. godine, knjige Put u bespue (Radio B92) i Koreni zla (Helsinki odbor BGD), audiovideo prilog TV Studio B, da se u svojstvu svedoka saradnika saslua Nenad are iz
Zemuna, Karaorev trg broj 9.
Da se Miloradu Ulemeku Legiji, na osnovu lana 304. st.2. ZKP sudi u odsustvu. Da se protiv Branka Bereka, Duka Mariia i Leonida Milivojevia pritvor
produi u smislu lana 142. st. 1. tal. ZKP.
Da se okr. Slobodan Miloevi, pozove na glavni pretres posredstvom Nacionalnog saveta Dravne zajednice Srbija i Crna Gora za saradnju sa Meunarodnim
tribunalom za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja meunarodnog
humanitarnog prava poinjene na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine, po
ijoj odluci se sada nalazi u pritvorskoj jedinici navedenog suda u Hagu.
OBRAZLOENJE
injenino stanje opisano u optunici, te njegova pravna ocena, proizizlazi
iz rezultata sprovedene istrage, to jest pribavljenih dokaza koji se predlau za
191

VOJNA TAJNA 1. deo

izvoenje na glavnom pretresu.

I) Tokom 1999, okrivljeni Milorad Ulemek Legija kao komandant Jedinica
a specijalne operacije (JSO), inae Organizacionog dela Resora dravne bezbednosti MUPa R Srbije, zajedno sa Duanom Spasojeviem (sada pokojnim) stvara kriminalnu grupu koja je imala za cilj vrenje krivinih dela predvienih republikim zakonom za koja se moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea
kazna, a radi sticanja i materijalne dobiti i moi. U sastav ove kriminalne grupe,
okrivljeni Milorad Ulemek Legija prikljuuje i jedan broj pripadnika iz regularnog sastava JSO. Ovakva kriminalna grupa strukturisana po strogo hijerarijskim principima, kako u pogledu uloge i zadatka pojedinih pripadnika, tako i u
pogledu planiranja, vrste delatnosti, naina i sredstava realizacije, deo svoje aktivnosti usmerila je, naroitio u poetku, na eliminisanje veine konkurentskih
klanova, iz ega su proizala mnogobrojna ubistva, otmice, iznude id r, to proizilazi iz predmeta Posebnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu K.P. br. 5/03.
Kako je cela ova kriminalna grupa bila koncipirana ne samo za sticanje materijalne i nansijske dobiti, nego i radi sticanja odreene drutvene moi, koristei pozicije koje su ve ostvarili u delovima nekih politikih, policijskih i drugih
drutvenih struktura, u drugoj polovini 1999. godine uestvuju i u kriminalnim
aktivnostima politikog karaktera: (pokuaj ubistva Vuka Drakovia na Ibarskoj magistrali sa opte poznatim traginim posledicama predmet Okrunog
suda u Beogradu K br. 429/01, u kojem se vodi postupak protiv, izmeu ostalih,
Nenada Bujoevia i Nenada Ilia).
Kao Naelnik Resora dravne bezbednosti i okrivljenom Miloradu Ulemeku
Legiji neposredno nadreeni stareina, (Markovi je)mogao i tada, a i kasnije da ga svojim nareenjem sprei. Proputanjem takve dunosti, znatno je olakao planirano izvrenje predmetnog krivinog dela, jer je to znailo da nee biti
otkriveno ni delo ni izvrilac, a to se zaista dana 25.8.2000. godine, i dogodilo
Ne odstupajui od namere sticanja drutvene moi, i dalje koristei steene
pozicije u najviim policijskim i politikim strukturama tadanje vlasti kao ef
respektabilne oruane sile, kakva je bila JSO, okr. Milorad Ulemek Legija
u toku pr ve polovine 2000. godine organizuje po navedenim principima jo
jednu kriminalnu grupu, iskljuivo od pripadnika JSO, iji neprikosnoveni ef
(organizator) postaje iskljuivo samo on. Pripadnici ove kriminalne grupe postaju Branko Berek, Duko Marii, Leonid Milivojevi, are Nenad (svedok
saradnik), a iz prethodne grupe, Nenad Bujoevi i Nenad Ili, s tim to je iz te
grupe povremeno koristio pojedince kao ispomo (Mile Lukovi sada pokojni
i Milo Simovi).
Navedene odlune injenice utvruju se pre svega, iz saglasnih, jasnih i ubedljivih iskaza okrivljenih Duka Mariia, Leonida Millivojevia, are Nenada
(svedoka saradnika) i iz pretkrivinog i istranog postupka, kao i iz iskaza okrivljenog Nenada Ilia iz pretkrivinog postupka, s jedne, a s druge strane, ove
injenice objektiviziraju se potom, na nesumnjiv nain izvrenim krivinim
delima (stav III optunice), te podacima iz izvetaja Bezbednosno informativne
192

VOJNA TAJNA 1. deo

agencije (BIA) br. 023265.

I u objektivnom i u subjektivnom smislu opisane radnje predstavljaju sva
bitna obeleja krivinog dela zloinakog udruivanja iz lana 227. st. 1. i 2. KZ
RS.
IIA Kao to je opte poznato, tokom 2000. godine, na izuzetno burnoj politikoj sceni Srbije sudaraju se dve politike grupacije vladajua, zajedno sa
tzv. patriotskim blokom s jedne, i s druge, ojaana, ali nedovoljno jedinstvena
opozicija sa brojnim strankama razliitog ideolokog i programskog prola. Sukob dobija na intenzitetu kada se obelodanjuje da e se poetkom jeseni raspisati prevremeni predsedniki izbori na saveznom nivou. Medisjki rat se razbuktava, uz obostrane optube. Opozicija se kvalikuje izdajnikom, njeni lideri kao
izdajnici i petokolonai, ukazuje se na opasnost od aveti Osme sednice, i td.
U ovakvom politikom i drutvenom ambijenu, Vuk Drakovi, kao predsednik stranke Srpskog pokreta obnove (SPO) i dugogodinji lider opozicije, a
Ivan Stamboli, kao bivi visoki dravni i partijski funkcioner Republike Srbije,
pojaano se politiki angauju, u pr vom redu istupajui u javnosti sa zahtevom
da se opozicija ujedini u jedinstveni politiki blok, jer je to jedini nain da se
dobiju predstojei izbori. Obojica se pominju kao mogui predsedniki kandidati. Neki opozicioni lideri ubeuju Ivana Stambolia da prihvati kandidaturu,
procenjujui da i pored svoje komunistike prolosti, ima znatno dravniko
iskustvo, nije lan ni jedne stranke, u veoma dobrim odnosima je sa svim politikim linostima iz republika bive Jugoslavije, podravaju ga i Milo ukanovi,
kao i znatan broj uglednih linosti iz inostranstva. Ivan Stamboli u to vreme
daje brojne inter vjue raznim sredstvima informisanja, kritikuje vlast i poziva
opoziciju na ujedninjenje. U ovom periodu odran je niz sastanaka lidera opozicije, od kojih su neki bili i konspirativni, kao na primer onaj na Svetom Stefanu,
ali za koji su isti dan doznala neka sredstva informisanja i to objavila (RTS), uz
kvlaikaciju izdajnici. U julu mesecu Ivan Stamboli je ipak prihvatio kandidaturu, ali uz dva uslova: da ga svi lideri DOSa podre i da mu direktan protivkandidat bude Slobodan Miloevi. Dana 4. avgusta 2000. godine, deo politike
grupacije DOSa zvanino je uputio pismeni predlog Predsednitvu DOSa da
Ivan Stamboli bude njihov zajendiki predsedniki kandidat. Meutim, sutradan 5. avgusta iste godine, na sednici Predsednitva DOSa veinom glasova
doneta je odluka da predsedniki kandidat bude gospodin Vojislav Kotunica.
No, i pored toga, Ivan Stamboli je pristao da nastavi sa politikim angaovanjem radi doprinosa pobedi opoziconog kandidata.
Izneto injenino stanje utvruje se na osnovu podataka sadranih u predlogu Koalicije umadija od 4.8.2000. godine, saoptenja iste stranke od
28.8.2000. godine, novinskih lanaka iz dnevne tampe Novosti, Svetlost, Danas iz avgusta iste godine, audiovideo priloga TV Studija B, delova knjige Put
u bespue i Koreni zla, te na osnovu iskaza svedoka Branislava Kovaevia,
jednog od lidera DOS.
Poto mu je sve ovo bilo poznato, okrivljeni Slobodan Miloevi procenjuje
da ovakvo politiko angaovanje i Vuka Drakovia i Ivana Stambolia moe
193

VOJNA TAJNA 1. deo

ugroziti njegovu politiku mo i buduu vlast, i zbog toga odluuje da obojicu ziki likvidira. U neophodnost nameravanog pr vo ubeuje okrivljenog
Milorada Ulemeka Legiju, koji to prihvata, a zatim u nekoliko telefonskih i
neposrednih razgovora zahteva od Radomira Markovia, tada Naelnika Resora dravne bezbednosti MUP Srbije i Neboje Pavkovia, tadanjeg Naelnika
Generaltaba Vojske Jugoslavije, da Miloradu Ulemeku Legiji pomognu u
organizaciji,pripremi i izvravanju zahtevanih likvidacija, tako to e mu omoguiti korienje neophodnih tehnikih i drugih sredstava i opreme. Radi izvlaenja Legijinih ljudi, nakon izvrenog zadatka u Budvi, naroito je insistirao
u vie navrata kod okrivljenog Neboje Pavkovia da u tu svrhu obezbedi vojni
helikopter.
B) Obojica okrivljenih i Radomir Markovi i Neboja Pavkovi prihvatili su
ovakav zahtev Slobodana Miloevia i potom sa umiljajem pomogli Miloradu
Ulemeku Legiji i lanovima njegove kriminalne grupe i izvrenju krivinog
dela ubistva u pokuaju Vuka Drakovia, opisanog pod IIIA ta.1, a okrivljeni Radomir Markovi i ubistva Ivana Stambolia, opisanog pod IIIA ta.2. ove
optunice.
1. Naime, postupajui po zahtevu Slobodana Miloevia, a na traenje Milorada Ulemeka Legije, okrivljeni Radomir Markovi je, koristei svoj slubeni poloaj, od odreenih slubi MUP Republike Srbije pribavio i potom ovome
predao falsikovane line karte sa fotograjama Branka Bereka, Leonida
Milivojevia i Nenada Ilia, ali izmiljenim linim podacima, prirueni album
fotograja kue u Budvi u kojoj Vuk Drakovi ima stan, te cedulje sa brojem telefona admirala Milana Zeca, inae dobijene od okrivljenog Neboje Pavkovia.
Navedeni album fotograja napravljen je nezakonitom upotrebom tehnikih
i drugih sredstava, imovine i ljudi Resora dravne bezbednosti. Konkretnije,
bila su sainjena dva albuma. Pr vi album fotograja kue u kojoj je imao stan
Vuk Drakovi, kao i okoline, sainio je prilikom boravka u Budvi Stevan Basta, pripadnik Resora dravne bezbednosti, i po povratku predao ga je Milanu
Radonjiu, a ovaj okrivljenom Radomiru Markoviu. Posle izvesnog vremena
ispostavilo se da je Radomir Markovi navodno zagubio taj album, pa je u Budvu otiao Ratko Romi, da bi sainio novi, koji je takoe predat okrivljenom
Radomiru Markoviu. Pri tome su pojedini pripadnici delova organizacione
strukture Resora dravne bezbednosti doveli u zabludu da opser vaciju, praenje i prislukivanje oteenog, inae aktivnosti saglasnim odobrenju Vrhovnog
suda Srbije, vie radi nadzora i kontrole lica koje zbog moguih kontakata sa
stranim obavetajnim slubama moe ugroziti bezbednost zemlje.
I okrivljeni Neboja Pavkovi je takoe udovoljio navedenom zahtevu Slobodana Miloevia, na nain to je usmeno naredio admiralu Milanu Zecu,
tadanjem Komadantu Ratne mornarice i generalpotpukovniku Branislavu
Petroviu, tada pomoniku Naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije za ratno
vazduhoplovstvo i protivvazdunu odbranu (RV PVO), da svaki u svojoj nadlenosti komandnom linijom, licima za koja im je rekao da su pripadnici Resora
dravne bezbednosti Republike Srbije na tajnom zadatku u Crnoj Gori, stave
194

VOJNA TAJNA 1. deo

na raspolaganje i obezbede upotrebu vojnih sredstava i opreme, te da im prue

i druge neophodne usluge (vojno sanitetsko vozilo, uniforme, isprave i smetaj)
i da po izvrenom zadatku organizuju prevoz vojnim helikopterom do aerodroma u Laevcima kod Kraljeva. U uverenju da se zaista radi o legalnom tajnom
zadatku pripadnika MUP Srbije, obojica, i admiral Milan Zec i generalpotpukovnik Branislav Petrovi postupili su po navedenom nareenju okrivljenog
Neboje Pavkovia.
2. Na traenje okrivljenog Milorada Ulemeka Legije, korienjem svog slubenog poloaja okrivljeni Radomir Markovi je od nekih slubi MUP Srbije pribavio slueni karton sa slikom i linim podacima Ivana Stambolia. Tada je saznao da
je Milorad Ulemek Legija prihvatio zahtev Slobodana Miloevia i da ovoga namerava da ubije. Kao naelnik Resora dravne bezbednosti i okrivljenom Miloradu
Ulemeku Legiji neposredno nadreeni stareina, mogao je i tada, a i kasnije da
ga svojim nareenjem sprei. Proputanjem takve dunosti, znatno je olakao planirano izvrenje predmetnog krivinog dela, jer je to znailo da nee biti otkriveno ni
delo ni izvrilac, a to se zaista dana 25.8.2000. godine, i dogodilo, na nain opisan
pod IIIA ta.2. ove optunice, niti je, kada je za to saznao, prijavio i delo i izvrioce.
Navedeno injenino stanje proizlazi iz nekih optepoznatih okolnosti, napisa
iz sredstava javnog informisanja, delova iskaza pojednih okrivljenih (Neboje Pavkovia, Duka Mariia, Leonida Milivojevia, Nenada Ilia i svedoka saradnika
Nenada are), brojnih svedoka pripadnika Resora dravne bezbednosti MUP Srbije i Vojske Jugoslavije, te pismenih izvetaja nadlenih vojnih organa i Bezbednosnoinformativne agencije sa odgovarajuim prilozima.
Naime, okrivljeni Slobodan Miloevi je, kao to je opte poznato u periodu
od 1994. do 1997. godine bio predsednik Republike Srbije, a od 1997. do kraja
septembra meseca 2000. godine, predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Iz, Saveznim ustavom i zakonima tada vaeim, propisane nadlenosti Predsednika SR
Jugoslavije, s jedne, i s druge strane, republikim zakonom odreene nadlenosti
MUP Republike Srbije, u ijem sastavu je bio i Resor dravne bezbednosti, proizlazi, da su ove dve institucije u svom radu potpuno nezavisne, to zani da nisu
u meusobnom odnosu nadreenosti, odnosno podreenosti. Stoga Predsednik
SR Jugoslavije nije mogao izdavati nareenja Resoru dravne bezbednosti Republike, pogotovo ne nareenja za izvravanje operativnih zadataka iz delokruga rada
ovog organa. Meutim, koristei svoj opte poznato, faktiki uticaj na nosioce
javnih funkcija, u konkretnom sluaju, na osnovu linog odnosa sa okrivljenim
Radomirom Markoviem, dolo je do vaninstitucionalne povezanosti dravnih
organa na ijem su elu bili njih dvojica. Stoga je zahtev okrivljenog Slobodana
Miloevia upuen okrivljenom Radomiru Markoviu da se ziki likvidiraju i
Vuk Drakovi i Ivan Stamobli, proizaao pre svega iz linog odnosa njih dvojice,
a ne iz njihove zakonske pozicije. Ovo se moe rei i za isti zahtev upuen prema
okrivljenom Neboji Pavkoviu, ak i da se zaista radilo ali o pomoi pripadnicima Resora dravne bezbednosti Republike Srbije, jer, mada je Predsednik
drave bio pr vi i jedini nadreeni naelniku Generaltaba Vojske Jugoslavije, nije bio ovlaen da ovome u mirnodopskim uslovima izdaje operativne
195

VOJNA TAJNA 1. deo

naredbe za konkretne, pojedinane zadatke mimo za to propisane procedure.

Iz svih ovih okolnosti i utvrenih injencia sagledanih u celini, te stvarnog sleda dogaanja (da su oba krivina dela objektivno izvrena, da su rtve poznate i u to vreme veoma angaovane politike linosti, mogui predsedniki kandidati koji zagovaraju neophodnost ujedinjena svih opozicionih stranka u jedinstven politiki blok,
i da kao takvi predstavljaju realnu opasnost za postojeu vlast, da su neposredni izvrioci pripadnici Resora dravne bezbednosti na ijem elu su okrivljeni Milorad
Ulemek Legija i Radomir Markovi, koji ni objektivno ni subjektivno nisu imali
ni motiva ni razloga da samoinicijativno preduzmu tako neto), sa potrebnim stepenom verovatnoe moe se zakljiiti da je okrivljeni Slobodan Miloevi navedenim
radnjama ostvario sva bitna obeleja dva krivina dela ubistva iz lana 47. st.2. ta.
4. KZS, u podstrekivanju, u vezi lana 23. OKZ,od kojih jedno u pokuaju, u vezi l.
19. OKZ, oba iz niskih pobuda, opisano pod IIA ove optunice, te da nema ni jedne
okolnosti koja bi u iznetom smislu dovodila u pitanje njegovu krivinu odgovornost.
IIBta.1. Sve odlune injenice ovog dela optunice utvruju se na osnovu iskaza okrivljenog Nenada Ilia iz pretkrivinog postupka (falsikovanje line karte,
album fotograja, papir sa brojem telefona admirala Milana Zeca), a u odnosu na
okrivljenog Radomira Markovia, i na osnovu dela iskaza okrivljenog Neboje Pavkovia (javio broj telefona admirala Milana Zeca, razgovor utroje sa okrivljenim
Slobodanom Miloeviem oko pomoi pripadnicima Slube dravne bezbednosti u vezi zadatka u Crnoj Gori i oko obezbeenja helikoptera za njihov prihvat
po izvrenom zadatku), iskaza svedoka, pripadnika Resora dravne bezbednosti
Veselina Lekia, Stevana Baste, Milana Radonjia, Radovana Boovia i Ratka
Romia, zatim svedoka pripadnika Vojske Jugoslavije Milana Zeca, Miladina
Vujanovia, ivka Terzia, Zorana Grozdanovia, Branislava Petrovia, Gorana
Krnete, Erefa okia, Ljubie Mitia i Dejana Aleksia, te podataka sadranih
u pismenim izvetajima sa predlozima Bezbednosno informativne agencije od
18.09.2003. godine i Komande vazduhoplovnog korpusa od 11. i 19.9.2003. godine.
Svi navedeni svedoci, i pripadnici Resora dravne bezbednosti i pripadnici Vojske
Jugoslavije, saglasno tvrde da su postupali po naredbi nadreenih, ali u uverenju da
postpuaju u skladu sa vaeim zakonima, neznajui rpavu svrhu njihove aktivnosti, mada su u meusobnim razgovorima neki od njih izraavali zapitanost, prvi u
pogledu neophodnosti da se Vuk Drakovi opservira viemeseno i celodnevno, a
drugi, da se vojnici prevoze bez pratnje i to helikopterom koji moe da vozi preko
20 ljudi, a ne manjim.
Cenei navedene dokaze i pojedinano, i u celini, i u meusobnoj povezanosti,
pouzdano se moe zakljuiti, da iz njih proizale injenice radnjama okrivljenog
Radomira Markovia i Neboje Pavkovia daju bitna obeleja pomaganja (lan 24.
OKZ) drugima u izvrenju krivinog dela ubistva iz lana 47. st.2.ta.4 KZ RS (iz
niskih pobuda), koje je na sreu i sticajem srenih okolnosti, ostalo nedovreno, odnosno u pokuaju (lan 19. OKZ), poto nema ni jedne okolnosti koja bi dovela u
pitanje njihovu krivinu odgovornost.
IIBta.2. Iz saglasnih iskaza okrivljenih Duka Mariia, Leonida Milivoj196

VOJNA TAJNA 1. deo

evia i are Nenada (svedokasaradnika) utvruje se da je okrivljeni Radomir

Markovi u navedenom vremenu na traenje Milorada Ulemeka Legije
korienjem svog slubenog poloaja od nekog organa MUP Republike Srbije
pribavio, a potom mu predao slubeni karton sa slikom i linim podacima
Ivana Stambolia. Ovaj karton Milorad Ulemek Legija dao je na upoznavanje navedenim okrivljenima. Posle nekoliko dana zahtevao je da mu taj
karton vrate, jer mora da ga vrati gazdi mislei na okrivljenog Radomira
Markovia, a ovaj opet da ga mora vratiti onom organu od kojeg ga je uzeo.
O ve injenice upuuju na nesumnjiv zakljuak da je okrivljeni Radomir
Markovi, znao, da s obzirom kome ga daje (Miloradu Ulemeku Legiji),
i u koje e svrhe biti upotrebljen. rtva (Ivan Stamboli) je obeleena, to mu
je bilo jasno. Kako je nevrenjem svoje dunosti kao nadreeni stareina
propustio da nameravano sprei, a to se potom i dogodilo na nain opisan u
delu optunice IIIAta.2. takvo njegovo zastupanje, i injenje i neinjenje,
ima karakter pomaganja (l. 24. OKZ) u izvrenju krivinog dela ubistva iz
lana 47.KZ RS i na svirep nain i iz niskih pobuda stav 2. ta.1. i 4.KZ RS.
IIABta.1. i 2. Bilo da je u pitanju podstrekavanje na izvrenje (okr.
Slobodan Miloevi) ili pomaganje u izvrenju (okr. Radomir Markovi i
Neboja Pavkovi) krivinog dela ubistva, ako se ono vri, kao u konkretnom
sluaju, radi zike likvidacije politikog protivnika, takvo postupanje i sa
etikog i moralnog i opteprihvaenog civilizacijskog stanovita predstavlja
nisku pobudu, pa time i kvalikatorni element predmetnog krivinog dela.
IIBta.2. Kako se okrivljeni Radomir Markovi prilikom opisanog dela
pomaganja (injenjem) nije ogradio u pogledu naina izvrenja nameravanog
krivinog dela, ubistva Ivana Stambolia, moe se zakljuiti da je time pristao na svaki, pa i svirep nain izvrenja (eventualni umiljaj), to predstavlja
kvalikatorni element ovog krivinog dela.
III
A) Poto je prihvatio zahtev okrivljenog Slobodana Miloevia, a pristupajui realizaciji prihvaenog, tokom 2000. godine, okrivljeni Milorad Ulemek
Legija lanovima svoje kriminalne grupe izdaje nareenje da u Budvi
pronau i lie ivota Vuka Drakovia, a u Beogradu, pr vo da otmu Ivana
Stambolia, a zatim da ga ubiju na mestu, u vreme i na nain koji sami dogovore, obojicu iz niskih pobuda, kao politike protivnike vladajueg reima.
U tu svrhu prethodno je posredstvom Radomira Markovia pribavio falsikovane line karte sa fotograjama Branka Bereka, Nenada Ilia i Leonida
Milivojevia, priruni foto album kue u kojoj Vuk Drakovia ima stan i
broj telefona visokog ocira Vojske Jugoslavije admirala Milana Zeca, komandanta Ratne mornarice. Istovremeno je dogovorio sa okrivljenim Nebojom
Pavkoviem da on obezbedi prihvat njegovih ljudi u vojnim objektima Ratne mornarice u Tivtu, sanitetsko vojno vozilo, uniforme i vojne isprave, te
helikopter za njihovo izvlaenje po izvrenom zadatku u Budvi, kao i ostalu
logistiku podrku (smetaj, hranu i sve drugo to bude potrebno). Poto je
u Budvi obezbedio smetaj za izvrioce u stanu Vladimira Jovanovia Ja197

VOJNA TAJNA 1. deo

panca, a koji se nalazi u neposrednoj blizini stana Vuka Drakovia, alje u

Budvu Branka Bereka, Leonida Milivojevia i Nenada Ilia, sa zadatkom da
u pogodnom momentu ubiju Vuka Drakovia. Sa njima su u Budvu zajedno
stigli Mile Lukovi (sada pokojni) i Milo Simovi (u bekstvu), koji su preneli i
u iznajmljenom stanu ispod friidera sakrili dva pitolja jedan marke CZ
99 cal.9 mm, a drugi marke Pietro Bereta cal. 7,65 mm sa priguivaem.
Nakon ovako paljivo i detaljno izvrenih priprema, okrivljeni Branko Berek,
Nenad Ili i Leonid Milivojevi su pristupili izvrenju zadatka na nain i u vreme blie opisan u delu IIIA ta. 1. ove optunice.
Izneto injenino stanje utvruje se na osnovu i jasnog i detaljnog oskaza
okrivljenog Nenada Ilia iz pretkrivinog postupka. Verodostojnost njegovog
iskaza potvruje se apsolutno saglasnim iskazima navedenih svedoka, pripadnika i Resora dravne bezbednosti i Vojske Jugoslavije, zatim podacima sadranim u oznaenim izvetajima Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) i
Vojske Jugoslavije sa prilozima, s jedne, a s druge strane u materijalnom smislu,
brojnim dokazima i podacima prikupljenim i obezbeenim u predmetu Vieg
suda u Podgorici broj Ki 192/00. Naime, po proteku oko dva sata od inkriminisanog dogaaja, dana 16.6.2000. godine uviaj na licu mesta i blioj okolini sa
uviajnom ekipom izvrio je istrani sudija Vieg suda u Podgorici. Tom prilikom, utvreno je prema zapisniku toga suda Kri broj 219/00, izmeu ostalog,
da je kritine prilike u svom stanu u naselju Dubovica D1 povreen Vuk
Drakovi, na koga je, dok je sedeo u dnevnoj sobi svog stana, oko 23,45 asova
15.6.2000. godine iz vatrenog oruja pucalo nepoznato lice, nanevi mu povrede u predelu levog uva i desne slepoonice. Po ukazanoj lekarskoj pomoi u
bolnici u Kotoru, konstatovane su lake telesne povrede.
Detaljnim pregledom lica mesta konstatovani su, zabeleeni i obezbeeni
materijalni tragovi lokacija i izgled navedenog stambenog objekta sa naroito preciznim opisom terase pripadajue dnevnoj sobi, oteenja u toj sobi,
po dva na betonskom stubu i zidu iznad dvoseda. U istoj sobi, ispod fotelje u
kojoj je oteeni sedeo, ispod stalka za novine i na jastuku dvoseda pronaeni
su delovi kouljice olovnog projektila. Na terasi pripadajuoj dnevnoj sobi ispod ulaznih vrata i ispod prozora pronaene su ukupno tri aure, kalibra 7,65
mm, a u bati ispred ove terase jo dva projektila istog kalibra. Poto je istog
dana sa uviajnom ekipom istrani sudija jo jedanput izaao na lice mesta,
detaljnim pregledom okoline zgrade u graevinskom otpadu (utu) pronaeni
su, pitolj marke Bereta sa navlakom u zadnjem poloaju, u blizini pitolja
priguiva zvuka, a nedaleko odatle u iblju majica svetle boje marke Fila. Svi
ovi tragovi su obezbeeni, i potom skicom lica mesta i fotoalbumom dokumentovani, te kasnijim vetaenjima obraeni. Izvrena su sva potrebna vetaenja
(pitolja, aura, kouljica, dlaka, kr vi, majice, daktiloskopska identikacija papilarnih linija). Navedenim vetaenjima utvrene su, izmeu ostalih sledee
injenice: u navedeno vreme okrivljeni Berek, Milivojevi i Ili su nesumnjivo
boravili u stanu Vladimira Jovanovia, budui da su na aama soka, vinjaka
i dezodoransa ostavili otiske pojedinih delova svojih ruku, to proizilazi iz
198

VOJNA TAJNA 1. deo

daktiloskopske identikacije, pronaene aure i projektili navedenog kalibra

nesumnjivo odgovaraju tehnikim karakteristikama pronaenog pitolja marke Bereta, kalibra 7,65 mm, odnosno pronaeni projektili aure ispaljeni su
iz navedenog pitolja, i na kraju, kritine prilike oteeni Vuk Drakovi zadobio je lake telesne povrede u vidu okrznua levog uva i desne slepoonice.
Ove injenice proizale iz navedenih dokaza, kao i druge relevantne, koje se
utvruju ostalim pribavljenim dokazima, pruaju pouzdan osnov za nesumnjiv
zakljuak da su okrivljeni Milorad Ulemek Legija, Branko Berek, Nenad
Ili i Leonid Milivojevi, na nain opisan pod IIIA ta.1. optunice izvrili
predmetno krivino delo. Okrivljeni Milorad Ulemek Legija je ne samo planirao, pripremao i naredio izvrenje ovog dela, nego je tokom boravka okrivljenih u Budvi ovima slao vana obavetenja i time direktno odreivao dinamiku
njihove aktivnosti, i na kraju, obezbedio njihovo izvlaenje sa mesta dogaaja,
da bi ih potom lino prihvatio, zajedno sa Milanom Lukoviem (sada pokojnim)
na aerodromu u Laevcima, i nakon toga, kolima vlasnitvo Resora dravne bezbednosti dovezao u Beograd. Posle nekoliko dana, svoj trojici je kao nagradu
za uee u izvrenju ovog dela isplatio po 10.000 maraka uz upozorenje da o
svemu tome moraju utati. I po objektivnim i po subjektivnim elementima, opisane radnje svih okrivljenih imaju sva obeleja krivinog dela ubistva iz lana
47.st.2.ta.4. KZ Republike Srbije, izvrenog iz niskih pobuda (politikih motiva i za novac), koje je sreom i samo sticajem srenih okolnosti ostalo u pokuaju, u vezi lana 19. OKZ, s tim to se odgovornost i kanjivost okr. Milorada
Ulemeka Legije zasniva u smislu lana 26. OKZ.
IIIAta.2. Nakon to im je Milorad Ulemek Legija izdao nareenje, okrivljeni Branko Berek, Duko Marii, Leonid Milivojevi, Nenad Bujoevi, te Nenad are, sa umiljajem su liili ivota Ivana Stambolia i iz niskih pobuda i na svirep nain, u vreme, na mestu i na nain opisan u ovoj optunici pod IIIAta.2.
Navedeno injenino stanje utvruje se na osnovu jasnih i saglasnih iskaza okrivljenih Duka Mariia i Leonida Milivojevia datih i u pretkrivinom i u istranom postupku, te iskaza svedokasaradnika are Nenada, Veljka Stambolia,
predstavnika oteene porodice, ostalih sasluanih svedoka, te pribavljenih
materijalnih i drugih dokaza i podataka. Naime, okrivljeni u svojim iskazima
detaljno opisuju inkriminisani dogaaj od momenta kada su dobili nareenje
Milorada Ulemeka Legije, pa nadalje prethodni okvirni dogovor, nezvanino naizmeninog osmatranja i praenja, vremena i mesta kidnapovanja, odvoenja na Fruku goru, kopanja rupe, neposrednog ina ubistva, posipanja kreom
i vodom, zatrpavanja rupe, i na kraju primanja novca (po 20.000 DEM). U pogledu bitnih okolnosti njihovi iskazi su potpuno saglasni, pa se na osnovu njih
pouzdano moe zakljuiti da se inkriminisani sluaj dogodio na opisan nain
(IIIA.ta.2.). Ovo tim pre to se verodostojnost njihovih iskaza potvruje iskazima svedoka oteenih, Veljka i Katice Stamboli i svedoka Slavie Bogdanovia, oevica dogaaja ispred restorana Golf, i ostalih svedoka sasluanih
od strane istranog sudije Okrunog suda u Beogradu prilikom sprovoenja is199

VOJNA TAJNA 1. deo

tranih radnji protiv nepoznatog izvrioca u predmetu Kri 1855/00, u pogledu

onih injenica koje ih dovode u meusobnu vezu. Ovo s jedne, a s druge strane,
verodostojnost svih ovih iskaza, potvruje se pribavljenim i obezbeenim materijalnim dokazima i podacima sadranim u zapisniku o pokazivanju lica mesta
i izvrenom uviaju istranog sudije Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici Kri
43/03, izvetajima Krim.tehnike MUPa Srbije, laboratorijskom izvetaju DNK
analize od 29.3.2003. godine, obdukcionom zapisniku Instituta za sudsku medicinu u Beogradu S broj 285 od 29.3.2003. godine, nalazu i miljenju Komisije
vetaka specijaliste sudske medicine i balistiara, fotodokumentaciji i videozapisima. Iz navedenog zapisnika o pokazivanju lica mesta od 27.3.2003. godine
(koje je pokazao are Nenad, sada svedoksaradnik, i koji je dobrovoljno dao
iskaz u pretkrivinom postupku, otkrivi, ko je sve, kada i na koji nain uestvovao u izvrenju ovog dela, nakon ega je uviajnu ekipu odveo na Fruku goru
i pokazao mesto gde je izvreno ubistvo i gde se nalaze posmrtni ostaci Ivana
Stambolia) utvruje se da je na Frukoj gori, u umi pokraj puta koji vodi prema Zmajevcu, naen zakopan le. Iskopavanjem je utvreno da je zakopan u zgrenom poloaju. Rupa u kojoj je zakopan le bila je prekrivena debelim slojem
krea kao i sam le. Za vreme kopanja pronaeno je vie delova seloteiptrake,
kao i delova odee, obue i linih predmeta kljueva. U toku uviaja izvreno
je iskopavanje lea. Pre obdukcije izvreno je rendgensko snimanje posmrtnih
ostataka. Na osnovu podataka iz obdukcionog zapisnika, te nalaza i miljenja
lekara specijalista sudske medicine i balistiara utvrene su sledee injenice:
antropolokim i rendgenskim pregledom, kao i primenom analize DNK, utvreno je da se radi o posmrtnim ostacima Ivana Stambolia. Obdukcijom njegovih posmrtnih ostataka utvrena je lokalizacija i izgled kotanih defekata na
krovu i osnovi lobanje, gde su naena dva deformisana projektila. Na osnovu
ovih injenica vetaci su zakljuili da je oteeni zadobio dve zastreline glave,
nanesene projektilima ispaljenim iz runog vatrenog oruja. Projektili su uli u
lobanjsku duplju na mestu konstatovanog defekta na desnoj polovini ljuske potiljane kosti, proli kroz modano tkivo, udarili u osnovu lobanje na mestima
konstatovanih modanih defekata i zadrali se u lobanjskoj duplji. Pravac kanala zastrelina bio je odnazad unapred, zdesna lako ulevao i odozgo lako nanie,
odnosno od nazad napred i odozgo lako nanie, koje povrede su mogle nastati
u momentu dok se oteeni nalazio u kleeem poloaju, kada su mu u potiljak
ispaljena dva projektila, neposredno jedan iza drugog. Obradom i analizom
pronaenih predmeta i materijalnih tragova od strane krim. tehnike SUPa
Beograd, vetaci su zakljuili da se najverovatnije radilo o projektilima kalibra
22 LR (5,6 mm). Na kraju, iz njihovog nalaza i miljenja utvruje se da je dejstvom navedenih projektila dolo do povrede modanog stuba, odnosno da je
smrt Ivana Stambolia nasilna i da je nastupila usled razorenja za ivot vanih
modanih centara dejstvom projektila ispaljenih iz runog vatrenog oruja.
Sve ove, nesumnjivo utvrene injenice, dozvoljavaju pouzdan zakljuak da su
okrivljeni Milorad Ulemek Legija, Branko Berek, Duko Marii, Leonid Milivojevi, Nenad Bujoevi, te are Nenad, na nain opisan pod ovom takom optu200

VOJNA TAJNA 1. deo

nice (IIIA ta.2.) izvrili predmetno krivino delo, s tim to se odgovornost i kanjivost okrivljenog Milorada Ulemeka Legije zasniva u smislu lana 26. OKZ.
Svirepost u izvrenju ovog dela, kao kvalikatorni element, proizilazi iz nesumnjivo utvrenih injenica, od naina presretanja i uvoenja u kola, vezivanja
lisicama i seloteipom, vremena putovanja, dovoenja do iskopane rupe, nareenja da klekne, oko 5 minuta iekivanja pre pucnja. Za sve to vreme oteeni
je trpeo strah visokog intenziteta i jak psihiki bol, to proizilazi i iz opteiskustvenog, kao i nalaza i miljenja sudskog vetaka, psihijatra. Ovaj objektivni
element svireposti, ne moe se u konkretnom sluaju, kao uostalom ni uopte,
vezivati samo za neposredni in lienja ivota. Subjektivni element ovog naina izvrenja u ovom sluaju ispoljio se u neosetljivosti svih okrivljenih prema
navedenom strahu i psihikom bolu potpuno bespomonog oteenog. Kako
su okrivljeni pristupili izvrenju ovog dela, i kad su saznali da je motivisano
likvidacijom politikog protivnika, kao i da e biti i novano nagraeni, to se
zaista i dogodilo, nesumnjivo je da su postupali i iz niskih pobuda, pa se moe
zakljuiti da je u ovom sluaju dolo do kumulacije kvalikatornih elemenata.
IV
Okrivljeni Milorad Bracanovi bio je u toku 2000. godine naelnik Odeljenja za kontraobavetajne i bezbednosne poslove u JSO, pa je bilo sasvim normalno da, s obzirom na tu funkciju ima bliske slubene odnose sa Miloradom
Ulemekom Legijom, komandantom navedene jedinice. Stoga je prihvatljivo
da ga je ovaj upoznao, pr vo sa namerom da ubije Ivana Stambolia, a potom i da
ga je obavestio da je nameravano uinio i na koji nain. Oba saznanja sa kojima
je raspolagao nalagala su mu i kao slubenom licu i kao graaninu da pr vo, prijavi nameravano i time sprei izvrenje konkretnog krivinog dela i drugo, kad
ve nije postupio na ovaj nain, po saznanju da je navedeno krivino delo ipak
izvreno, kao slubeno lice bio je duan da prijavi njegovo izvrenje i izvrioca.
Kako ovako nije postupio, opisanim neinjenjem ostvario je bitna obeleja krivinih dela, neprijavljivanje pripemanja krivinog dela iz lana 202.st.2 u vezi
st.2. KZ RS i neprijavljivanje krivinog dela ili uinioca iz lana 203.st.2. u vezi
st.1. KZ RS.
Opisano injenino stanje utvruje se na osnovu iskaza okrivljenog datog u
pretkrivinom postupku, saglasno lanu 226. st.9. ZKP. Kad se ovakvo priznanje
dovode u vezu sa ostalim pribavljenim dokazima koji se odnose na konkretno izvreno delo i njegove izvrioce, nema ni jednog ra-zloga da se dovede u pitanje verodostojnost ovakvog iskaza okrivljenog.
Okrivljeni Milorad Ulemek Legija nije dao iskaz ni u pretkrivinom postupku ni u toku istrage, jer se nalazi u bekstvu i zasad nije dostupan nadlenim
organima.
Okrivljeni Slobodan Miloevi je prilikom sasluanja u sudnici Hakog tribunala odbio da iznese svoju odbranu, poto istrani sudija Posebnog odeljenja
Okrunog suda u Beogradu i zamenik Specijalnog tuioca nisu prihvatili njegov
zahtev da mu unapred, pre davanja iskaza, daju odobrenje da celokupan tok nje201

VOJNA TAJNA 1. deo

govog sasluanja, inae audiovideo snimanog, po okonanju istrage, moe javno objaviti i prikazati, ocenjujui da za tako neto nije bilo zakonskog osnova.
Okrivljeni Radomir Markovi je u pretkrivinom postupku u smislu lana 226.
st.9. ZKP dao svoj iskaz. Tada je vrlo detaljno i jasno opisao svoju i ulogu ostalih okrivljenih, naroito Milorada Ulemeka Legije, Slobodana Miloevia i
Neboje Pavkovia u izvrenju predmetnih krivinih dela. Meutim, u toku istrage branio se pravom da ne iznosi svoju odbranu, tzv. utanjem, tvrdei da je
u pretkrivinom postupku dao navedeni iskaz, poto mu je prethodno obean
status svedokasaradnika.
Okrivljeni Neboja Pavkovi dao je svoj iskaz i u pretkrivinom postupku i
u toku istrage. Nije sporio da je po zahtevu (nareenju) Slobodana Miloevia,
tada kao naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije, naredio admiralu Milanu Zecu, komandantu Ratne mornarice i generalpotpukovniku Branislavu Petroviu,
pomoniku naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije za ratno vazduhoplovstvo i protivvazdunu odbranu (RV PVO) da oni, svaki u okviru svojih nadlenosti, po komandnoj liniji, nekolicini pripadnika Resora Dravne bezbednosti
Republike Srbije na specijalnom zadatku u Crnoj Gori obezbede pomo koju
budu traili, te da im po izvrenju zadatka organizuje helikopterski prevoz za
Beograd. Meutim, tvrdio je da nije znao, niti je mogao znati da e data pomo
biti iskoriena za izvrenje krivinog dela pokuaja ubistva Vuka Drakovia.
Smatramo da je ovakva odbrana neosnovana i usmerena na izbegavanje krivine odgovornosti. Naime, iz pribavljenih dokaza proizilazi da nije tana tvrdnja
okrivljenog da je u kritino vreme postojao formalni sporazum o meusobnoj
saradnji izmeu Generaltaba Vojske Jugoslavije i MUPa Srbije, a pogotovo
ne Resora dravne bezbednosti Republike Srbije. Pruena pomo nije bila u
skladu sa odreenim propisima i pavilima vojne slube, jer je, pr vo, sprovedena bez odgovarajuih pismenih akata, i drugo, neprimereno i nesrazmerno su
bila upotrebljena materijalna, tehnika i druga vojna sredstva i oprema. Osim
neslaganja sa izjavama pojedinih sasluanih svedoka, na primer admirala Milana Zeca i generalpotpukovnika Branislava Petrovia, neprihvatljivo je, jer je
neshvatljivo da se tri najvia dravna vojna i policijska funkcionera dogovaraju
oko meusobne pomoi i saradnje, a da pritom bitne podatke o toj saradnji
prikrivaju jedan od drugog. Iz navedenih razloga izneta odbrana okrivljenog
Neboje Pavkovia ne moe se prihvatiti kao verodostojna.Okrivljeni Branko
Berek i okrivljeni Nenad Bujoevi, i u pretkrivinom postupku i u toku istrage branili su se pravom da ne iznose svoju odbranu, tzv. utanjem.
Okrivljeni Duko Marii, iznosei svoju odbranu i u pretkrivinom postupku i u toku istrage u potpunosti je i nedvosmisleno priznao izvrenje krivinog
dela koje mu se stavlja na teret, mada je nastojao da umanji svoju odgovornost,
pozivajui se na to da je postupao po nareenju nadlenog stareine, konkretno
Milorada Ulemeka Legije.
Navedeno priznanje apsolutno je saglano ostalim pribavljenim dokazima.
I okrivljeni Leonid Milivojevi takoe je i u pretkrivinom postupku i u toku
istrage priznao svoje uee u izvrenju krivinog dela ubistva na tetu Ivana
202

VOJNA TAJNA 1. deo

Stambolia, ali se u odnosu na svoje uee u izvrenju krivinog dela ubistva u

pokuaju na tetu Vuka Drakovia branio pravom da ne iznosi svoju odbranu
tzv. utanjem.
Okrivljeni Nenad Ili dao je svoj iskaz u pretkrivinom postupku i tom prilikom je u potpunosti priznao svoje uee u izvrenju krivinog dela ubistva u
pokuaju na tetu Vuka Drakovia. Meutim, u toku istrage branio se pravom
da ne iznosi svoju odbranu, tzv. utanjem. Isto pravo iskoristio je u toku istrage i okrivljeni Milorad Bracanovi. Iz opisa radnji krivinog dela zloinakog
udruivanja iz lana 227.KZ RS, kao i potom izvrenih krivinih dela, pouzdano se moe zakljuiti da se i predmetna krivina dela i njihovi izvrioci, okr. Milorad Ulemek Legija, Branko Berek, Leonid Milivojevi, Nenad Bujoevi i
Nenad Ili, po svim bitnim elementima mogu svrstati u kategoriju organizovanog kriminala, a u smislu lana 504a. ZKP, u vezi lana 1. i 2.
Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Ostali okrivljeni i dela koja su izvrili su u funkcionalnoj
vezi sa ovim prethodno navedenim. Stoga je u iznetom smislu za pokretanje, odnosno voenje ovog postupka pravilno i zakonito zasnovana nadlenost Specijalnog tuioca i Posebnog odelenja Okrunog suda u Beogradu.
Imajui u vidu da se okrivljeni Milorad Ulemek Legija nalazi u bekstvu, a
ostali okrivljeni u pritvoru, teinu krivinih dela za koja su optueni, veliku
panju i zainteresovanost ire javnosti, i s tim u vezi, da je radi potpunog i sveobuhvatnog razjanjenja svih navoda iz ove optube, neophodno da se svim okrivljenima jednovremeno sudi, smatramo da se radi o naroito vanim razlozima
koji ine osnovanim na predlog da se okrivljenom Miloradu Ulemeku Legiji, u smislu lana 304. st.2. ZKP, sudi u odsustvu.
U vezi s predlogom da se okrivljeni Slobodan Miloevi na glavni pretres pozove posredstvom Nacionalnog saveta dravne zajednice Srbija i Crna Gora za
saradnju sa Hakim tribunalom, uz molbu da udovolje naem zahtevu, pored garancija koje bi dali nai nadleni organi, posebno treba naglasiti i objasniti da bi se
postupak protiv njega u naoj zemlji vodio samo za krivina dela po ovoj optubi.
Predlog za produenje pritvora stavljen je imajui u vidu injenicu da se okrivljenima Branku Bereku, Duku Mariiu i Leonidu Milivojeviu stavlja na teret izvrenje krivinih dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u
trajanu od 40 godina, pa su tako ispunjeni uslovi iz lana 142.st.1.ta.1. ZKP
Zamenik specijalnog tuioca Veselin Mrdak


Ovim se zavrava citat optunice protiv ljudi koji su po nareenju Slobodana
Miloevia planirali, organizovali i poinili ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj
ubistva Vuka Drakovia u Budvi. Dakle u pomenuti zloin bili su umeani i
visoki ociri VJ. Belenica ocira bezbednosti Mitia, iz 2000. godine, govori
upravo o tome da je KOS znao i uestvovao u organizaciji atentata u Budvi.
203

VOJNA TAJNA 1. deo

Kada su procenili da bi trebalo kompromitovati generala Pavkovia oni su to

i uradili predajui Upravi za organizovani kriminal MUPa Srbije fasciklu sa
neoborivim dokazima, izjavama svedoka i ocira bezbednosti VJ, o umeanosti
dela vojnog vrha u atentat u Budvi. Te dokaze je neposredno pred svoju smenu
sa ela KOSa predao general Aca Tomi koji je kasnije i sam bio uhapen
zbog umeanosti u ubistvo premijera inia. Izlazak ove knjige jeste moda
jedinstvena prilika da bivi KOS, odnosno Uprava bezbednosti pokae i dokae
da jeste za diskontinuitet sa prethodnim nainom rada svoje slube i ljudi koji
su uestvovali u slinim nedelima. Lino sumnjam da je sluba spremna na tako
neto jer bi to znailo amar po sopstvenom obrazu, s obzirom na dobar deo
kadrova koji i dan danas nije svestan da ne postoji Berlinski zid. Za sada je ta
sluba promenila kuma i ime, ali sutina je ostala ista. Bar za sada. Siguran sam
da e ona sav svoj bes sruiti na nas koji piemo o onome to je zloin protiv
sopstvenog naroda nego to e juriti zloince u svojim redovima. Voleo bih da
sam u zabludi.

PRVI OTVORENI SUKOBI U CRNOJ GORI

Kad bogatai ratuju, siromani umiru.
an Pol Sartr
Maj 2000
pukovnik
ACA TOMI
Gospodine generale general Farka je naredio da izvestim o ovoj grupi iz
Sedmog bataljona policije u Bjelom Polju imali su sukob sa etvoricom pripadnika
Specijalnih jedinica MUPa Crne Gore. To jedan od tih karakteristinih dogaaja
bezbednosnih u toku prole noi. Drugih bezbednosnih dogaaja nije bilo. Ja sam
imao toliko.
General Simi
Obeleana je godinjica dejstva po Murinu i poetak radova na sanaciji objekta
u Murinu na severu Crne Gore uz prisustvo velikog broja graana severnog dela
Crne Gore. Sama aktivnost je imala politiki znaaj, ja o tome ne bih, ali bih istakao
da je vojska uinila sve da ta aktivnost bude u organizacionom smislu dobro
pripremljena i realizovana.
Pozitivno je uticao ovaj povean intezitet kontrole i obilazaka jedinica radi
sticalja uvida u stanje i pruanja pomoi. Od inioca koji su negativno uticali na
moral, a oekuju se i dalje negativan uticaj u ovom narednom periodu je reagovanje
u vezi kanjenja u isplatama posebno nadoknada.
Ove tue poto je gospodin Tomi to istakao bitno je ovde kako sam se ja
naalio da su nai pobedili, odnosno da nisu izvukli batine a bilo je i kasnije
pokuaj izvlaenja jednog vodnika, to isto znate iz te jedinice u Bjelom Polju,
204

VOJNA TAJNA 1. deo

pa je on morao da kao argument upotrebi runu bombu i onda posle toga su se

specijalci u uniformi odustali od toga da ga privode. Mi smo se dogovorili da taj
sukob ne aktualiziraju u javnosti da to razree sa rukovodstvom MUPa iz razloga
to je u toku ova priprema za takmienje u Podgorici, to je u organizaciji MUPa
i Komande 2.A.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Molim vas ovo to govorimo to su vrlo vane stvari da javnost zna o emu se
tu radi javnost posebno u Crnoj Gori. Drugo, sve ove nae informacije, odnosno
saoptenja za javnost mora da se dostavljaju televiziji. Sve to date Tanjugu, to
date RTSu da se preda i Infu. Nemojte to da vas opominjem sto puta. Ja
dobijam utisak da ti naelnici odelenja, odseka, referenti oni se komotno ponaaju,
oni dobiju zadatak i oni odreuju rok kada e oni da ga izvre. Sada emo mi da
dajemo rok u dane i o tome da se izvetavamo. Tu informaciju smo mi traili da se
napravi, da upoznamo na sastav, da upoznamo ljude iz 2.A i RM na prostoru i da
preduzmemo mere kod Savezne vlade ako neto oni tu koe oko toga. Prema tome
to treba dati tamo i da se to pre objavi u sredstvima informisanja. Jel smo reili
mogunost posebnog obrauna plata i naknade za pripadnike vojske?
generalpukovnik
GEZA FARKA
Na teritoriji Crne Gore imamo reagovanja na ove lanke, aktivnosti preko
tampe koji su objavljeni. Oni su reagovali na nekim naslovima, verovatno
emo to uti detaljnije o tome. Karakteristini su naslovi: Generalima smeta
to im crnogorsko rukovodstvo ne da pare, to je jedan naslov. Kada se desilo u
demokratskoj dravi da se vojska okrene protiv lana Vrhovne komande, i onda
naslov gde Ponte trai objanjenje od Kremlja zato general Ojdani nije uhapen
u Moskvi, itd. Ta propagandna aktivnost se nastavlja. Mi smo imali jedan ozbiljan
sukob kod Mojkovca, gde su pripadnici 7. bataljona u civilu, van slube, u jednoj
kafani, doli u sukob sa grupom civila meu kojima je bio jedan pripadnik MUPa
Crne Gore, koji je potegao oruje i onda ovi su njega razoruali, i onda je dolo do
masovne tue. Ishod toga kada je to prekinuto on je izaao, oni su iz 7. bataljona,
njih sedmoro izali, za njim je pucao iz automatske puke vlasnik kafane i tom
prilikom povredio jednog naeg pripadnika 7. bataljona i njegovog brata koji
nije pripadnik VJ. Ovaj ozbiljan sukob koji moe da se pretvori u jedne ozbiljne
probleme. Preduzeti su linijom komandovanja i naom linijom, pre svega izalo se
na uviaj, odraeno je sve to. Ovi akteri, odnosno ovaj to je pucao on je u bekstvu.
Teko da emo, to je Aanin Zoran, vlasnik kafane.
Ovakvi incidenti predstavljali su veliku opasnost po bezbednost Crne Gore
i znam da su po pravilu budili veliku panju crnogorskog rukovodstva. Najvee
probleme pravile su ete 7.bataljona locirane na severu Crne Gore. Posebno je bio
interesantan naelnik bezbednosti u jednoj od tih eta, Anii. On je, koliko je
28. Misli se na TV YU INFO. Ta televizija je nastala u elji SNP i Miloevia da pokriju crnogorski mediski prostor
205

VOJNA TAJNA 1. deo

meni poznato, bio operativac u DB u Budvi. Rascepom vladajue stranke odlazi

za politikom SNPa i postaje organ bezbednosti u jednoj od eta. Za odan rad
biva nagraen odlaskom u Ministrastvo odbrane, gde je, prema mojim izvorima,
oekivao odlazak u vojnu diplomatiju. Koliko mi je poznato, jo se nalazi na istom
mestu i to, da ironija bude vea, u blizini Maraevog kabineta. Inae, vojska ima
problema sa kadrovima sedmog bataljona. Veina njih imala je politiku preporuku
i nije imala odgovarajue vojne kole. To im nije smetalo da dobiju inove ocira i
podocira, a time i status aktivnog vojnog lica sa svim pravima.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Moemo li mi da raspiemo poternicu za njim?
generalpukovnik
GEZA FARKA
Poternicu. Moemo, on je sad u bekstvu u Crnoj Gori, tako da to, kome da
raspiemo? Nije on pobegao bilo gde. On se tu nalazi. Jednostavno oni sad kau,
na tim sastancima da je pobegao. Reagovali smo kod MUPa. Bio je i sastanak te
komisije koju smo oformili, i tu se sada, protiv ovog, pokrenuta je krivina prijava.
Mi emo se organizovati, poto znamo ko je. Do sukoba je dolo povodom muzike,
to ovi nisu hteli da zasviraju pesme iz Srbije itd. Vidovdan nisu hteli svirati. Oni su
reagovali, Glumac je odrao sastanak i tu je bio i ef Dravne bezbednosti, gde
su oni reagovali na onaj susret na, kad ste Vi bili dole, itd, da su to procenili, nisu
tako oekivali, da je to bilo neozbiljno, da ak askamo uz jelo i pie, a da nije bilo
zvaninog susreta.
generalpukovnik
GEZA FARKA
Dalje, za vreme ovih nereda jue, itd, tu je, Vi znate kako je to teklo od popodnevnih asova, odlaganja, itd, i konano kako se zavrilo. Karakteristino je to da
je tu na tom skupu proitana i poruka i telegram podrke Solane. I tu je, deljeni su
leci, proglas graanima Srbije gde oni sino pozivaju da nas ponovo okupiraju i to
u svim slobodnim tzv. opozicionim gradovima, gde su dali nalog da se to veeras
i u popodnevnim asovima pone da se okupljaju i da nastave sa ovim. Problem
je bio to oni nisu izali jer nisu se sloili. Oni su bili svi u Skuptini grada, unutra
opozicione voe, meutim nisu se sloili ko da govori, ta da govore i nisu imali
dovoljno veliku masu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Videe da li e i danas da izau. Prosto, treba objaviti da e biti uhapeni svi koji su
pozivali na ustanak, na ruenje drave. Ja ti kaem, pola njih e da pobegne. A onda za
njima treba raspisati poternicu da se nikad vie ne vrate u zemlju. Nema tu ta.
29. Pomenuti pukovnik Glumac, sada pokojni, u to vreme bio je naelnik bezbednosti u Podgorikoj armiji i Sedmi
bataljon je bio potinjen njemu, bar to se strunog dela tie, mada su esto puta aktivnosti te kontroverzne jedinice
ile partijskim linijama pa su njega kao naelnika zaobilazili.
206

VOJNA TAJNA 1. deo

generalpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine anak nam je poslao pismo, gospodi generalima, itd. Da se to
proita, kako on reaguje na to, da smo mi titimo porodicu Miloevia, sve u tom
stilu, da ne titimo radnike, da on ima pouzdane podatke, tano zna da je nii
stareinski kadar nije uz nas, itd.
Ovaj helikopter, onaj koji je povredio onaj vazduni prostor, izaao iz koridora.
U tom helikopteru je bio jedan ranjeni kriminalac, maja ih Banja Luke, koji je u
majakom obraunu zadobio vie rana, i sad on jeste kao ranjenik, u komunikaciji
izmeu VMA i Banjaluke bolnice...
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
A ko mu je dao vojni helikopter da doe. Znai drava. Dao mu je Dodik. I sad
ti je sve jasno, kakve veze ima Vojska Republike Srpske tamo. I prema tome, evo
da znate, mi smo zabranili, nema vie ulaska letilica iz Republike Srpske. Molim,
hou da vidim taj akt. Ja sam jue potpisao. Znai, zabranjuje se ulazak letilica iz
Republike Srpske, sem po posebnom odobrenju. Nemoj da se igra ti. Ako nisi
to napisao u ovome, sve to prepravi. Znai ne moe da ue nijedna letilica. Kad
se odobri, onda e ona po posebnim kriterijumima da ue u zemlju. U Republici
Srpskoj se nalazi NATO. Vojska Republike Srpske nije vie ono to je bila i mi
ne znamo ko u toj vojsci radi i ko je bio u tom. Eto, sad smo otkrili da je bio taj
kriminalac. Moda je u tom helikopteru bio ocir NATOa koji je doao da snimi,
da baci tamo one lokatore itd, ta je ve hteo da uradi. Prema tome, ne moe da
ulazi vie. I taj to ti se buni, taj general neka se buni on koliko god hoe. Pre svega
ima da poalje, rekli smo, za sve pilote, ali nama to nita ne znai. Ne moe da ulaze.
On moe da ide da se lei, kao to je poao u Beogred, moe da se lei u Sarajevu.
Po istim kriterijumima. Moe da se lei u Zagrebu, po istim kriterijumima. On ide
u stranu zemlju. Tu je zavrena pria. Tu smo dobili nareenje. Nemojte se igrati.
Ovi su dobili, jedinice su dobile zadatak da obaraju sve letilice. Znai, mi moramo
i na sastav da upoznamo, nae pilote. Znai, bie oborena svaka letilica iznad
zone zabranjenog leta. A zona zabranjenog leta je i ovo ovde iznad nas. Mi imamo
jedinice koje treba da budu gotove, sve to da se uradi.
generalpukovnik
GEZA FARKA
Ja predlaem, gospodine generale, poto je pre dva dana opet bio jedan let, i to
je valjda prolo proceduru helikoptera i nije izaao iz.,, Ali u ovim sluajevima kad
sleu, mi nemamo kontrolu i ne znamo ko je u helikopteru ...
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Sve je regulisano, znai kontrola ide kao na aerodromu, carina i ostalo. Kad se
odobri, pitanje je da li e da im se odobri. Znai ne moe on da se zapuca. Nama
se zapuca helikopter iz Republike Srpske i doe bez iijeg uticaja kod nas.Znai
ne moe da doe, kad mu se odobri ide na Batajnicu, tamo se pregleda do detalja,
207

VOJNA TAJNA 1. deo

pa tek onda se ide na sve ostalo. Takva je odluka. On moe da ti ubaci sa tim
helikopterom, oni su im uzeli sve, oruje, sve im kontroliu, mogu da uzmu i njihov
helikopter, mogu da uzmu i njihovog pilota, moe da ubaci pet terorista tu u taj
helikopter, ovih specijalaca i da ih spusti na VMA, kao bolesnike. Iz VMA mogu da
idu gde hoe, da rade ta hoe. Nemojmo da se igramo vie. Kidnapuju, nego ta
nego kidnapuju. Moda e nekog koji je na VMA, da se lei, pa da ga odnesu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Imamo mi ljudi koje se lee i na VMA, i druge ljude koji se lee na VMA i to pod
velikim blagonaklonim stavom elnika iz VMA. I to znam. Imaju bolji tretman nego
na general kada ode tamo. Ovoga naelnika bezbednosti VMA, da mi predloite
hitno reenje, sad da ide, za juni mesec u penziju, koga oveka da postavite tamo. Pripremi ti naredbu, samo Geza da mi da predlog. Moramo to da raistimo. On mora
da izvetava tamo Upravu bezbednosti ta je i kako je. Ne Geza da ga juri tamo, Geza
da tri tamo na VMA da ga pita da li je ovaj primljen, da li nije. Zna se tu. Oni su i
ovoga to je uestvovao u ubistvu Arkana isto prebacili na VMA. I to MUP prebacio,
mi ne znamo. ta MUP? Ima da zna i ti. Tebi je VMA potinjen. Dobro da dovede
ranjenika, ali mi da znamo da je taj ranjenik doveden. Na kraju krajeva, to ga dovode
tamo? to nas bacaju u vatru da mi sad preuzimamo obezbeenje, da mi radimo, da
mi organizujemo, da mi budemo ukljueni u to? Ima sto bolnica ovde. Ko je taj Gagi
to je pucao na ovog i mora da doe tamo ba. Nemojmo tako. To treba da ljudi koji
rade na VMA da to rade. Nemoj sad da postavim pitanje zato oni primaju? Oni to
treba da odrade. I sa njima ti treba da odri ozbiljan sastanak i da dovede ako treba,
da dou iz VMA svi ti elni ljudi kod mene, da im ja kaem ono to vama govorim,
njima u da kaem. Kakav je to nain? Mi smo zdravstvena ustanova, pa mi ovo, pa
mi ono. Ima sto zdravstvenih ustanova, pa nijednoj ne pada na pamet da ih odvedu
tamo. A onda kad ih dovedu, onda mi ne znamo da su tamo. U ijem je interesu da
krijete te stvari? Imamo ekipu koja prua usluge, terapiju prua oveku van institucije. On nee da doe na VMA jer nije dobio odgovarajui apartman, onda sprovodi
terapiju kui, ekipa se spremi sa lekarima, sestrama i ostalo, ide kod njega kui i tamo
mu daje terapiju. Kod koga je dola ekipa iz VMA od generala bolesnih kui? I to posle niko ne zna.Ne zna niko, odluio sam doktor da to uradi.
generalpukovnik
GEZA FARKA
Imaj jo jedan predlog, jer eto i kod nas su poeli u policiji, nai specijalci da se
razboljevaju i da podue budu na bolovanjima i onda nam se javljaju sa onima koji
boluju iz MUPa, javljaju se sa grupama majaa. Sad imamo jednog porunika u
Novom Sadu iz Vojne policije, koji je ve dva meseca na bolovanju. Tako da bih ova
bolovanja koja su nae stareine, trebalo da vidimo od ega boluju i kako.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Znate o emu se radi. Radi se o tome da su to lica koja imaju slubena dokumenta, dozvole za noenje oruja i oni su pogodni. Ovaj mu plati dobre pare, on sedi
208

VOJNA TAJNA 1. deo

pored njega, kad ga zaustavi policija, ovaj pokae ovo, dozvolu za noenje oruja i
on je telohranitelj tom. Eto to je sutina.
generalpukovnik
GEZA FARKA
I oni odrauju i dobijaju platu za jednu takvu njihovu akciju, dobijaju godinju platu.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To je pitanje samo obezbeenja, ili su tu u pitanju i druge mahinacije, koje zloupotrebom dokumenata mogu da odrade. Znai da se napie to nareenje hitno da ide.
Imamo li jo?
Znai, ovde treba u vezi sa ovom situacijom koja je nastala da se formira jedan
tim koji e da prati ovu situaciju koja se deava sad u Beogradu i u zemlji. Na elu
tog tima da bude zamenik naelnika G, da ue jedan iz tabnog sektora, iz morala,
odnosno Uprava za informisanje, iz KoVa i iz Uprave bezbednosti. Znai to bi bio
tim koji bi stalno odravao sastanke, pratio itd.
I drugo, da se formira jedan tim koji bi sagledao ove mere, to bi ovih dana, danas, sutra, trebalo, mere koje se preduzimaju oko tih naih objekata za eventualni
upad. Ja nisam siguran da nee ovi iz Otpora, naravno plaenici, ne studenti, da
nasrnu na neki od objekata, u pokuaju ili da dou do oruja ili do provokacije bilo
kakve.To nisam siguran. Znai, nek se sagleda na nivou armije, na nivou G, ove
nae objekte koje treba uraditi i predvideti jedinice koje treba da inter veniu prema
objektu. Da se tano denie koja je to jedinica, koji je komandir, kakva je veza sa
njim i ko moe da naredi. Znai, ovaj tim bi trebao praktino da koordinira sve te
aktivnosti sa komandama jedne armije i druge, i da u sastavljenim jedinicama u Beogradu i naravno u, dole po dubini. Jer da se ne ispostavi tamo napadnu nam tamo
onu zgradu G u centru, a mi nemamo jedinicu koja brani to i koja treba da intervenie. Pa tek onda da se skupljamo, kad se neto desi, da mi skupljamo jedinice.
Ta jedinica ima da bude prikupljena, postrojena, spremna da krene. Samo signal,
dolazi ljudstvo, kree jedinica. Zna se ko je uzbunjuje, zna se ko je ovde. Pazite, mi
moramo, ja sam za to, mi moramo da branimo interese vojske.
Ovo to je tamo taj u Crnoj Gori, tano mora da se zna, on sad moe da pobegne, ali on ima tamo kafanu, on kad tad e doi. NJega MUP Crne Gore nee da
uhvati, ili ako ga uhvati, on e da ga pusti. Ali emo ga mi uhvatiti, kao to je Aca
Vasiljevi uhvatio onoga u Splitu. Uhvatiemo ga i onda emo mu mi suditi. Nema
tu. Svi koji rade protiv interesa Vojske, oni moraju da budu kanjeni. Da li e da ih
stigne civilno pravosue, ili Vojno, to emo da vidimo.
I oko ovoga ja sam rekao, oko ovoga to se desilo u Niu, sa ovim pravosuem i to,
tu moramo da se razraunamo. Evo, sino me zove uvakovi, traio je Ojdania, ni30. Ime Uroa uvagovia je bilo u tim krugovima vezano za koordinaciju rada SDB-a. I gotovo u svim aferama je bio
ovek iz senke. On je zajedno sa Goranom Matiem posedovao poluprivatnu stranaku agenciju za prislukivanje u
Bulevaru mira br.51. Posebno su se istakli u aferi Pauk. Spadao je u vrstu, radikalnu struju SPS-a koja je naginjala
JUL-u. Dok piem knjigu, protiv njega se vodi krivini postupak, ali za drugo delo.
209

VOJNA TAJNA 1. deo

je mogao da ga nae, trai uvakovi, iz ovog Operativnog centra za obavetavanje.

Znai u gradu. To je valjda Ministarstvo. Oni daju podatke ovim silexijama koji
sino ganjaju po ulicama gde su im slobodne ulice da mogu da idu. Iz Operativnog
centra za obavetavanje. ovek iz Ministarstva verovatno radi, da li je vojnik ili nije,
da li je iz one Uprave za odbranu, ta li je, taj ovek preko radio stanice obavetava
ove idite kroz tu ulicu, nema tamo, itd. I ovi me zovu, ne znaju ta da rade. Ja posle sluajno pronaem Ojdania i oni sad to reavaju. Znai, vezano je.
I ovo mi treba da vidimo. To anak to je poslao. Oni to samo nagaaju. To su
prie. Mi treba da vidimo taj odnos naih ljudi po dubini dole. Da li se sa njima radi, da li su oni informisani, da li nisu itd. To treba i Uprava za moral da im poalje
jedan akt. Ako treba da izvrimo i neku rutinsku kontrolu toga, pa da se na jedan
poseban nain, posebnom metodom razgovara sa tim ljudima da se doe do toga.
Nije iskljueno da oni nekoga komandira ete, porunika ili komandira tenka zavrbuju da mu da 10.000 maraka da bi taj ko zna ta radio u odreenom trenutku.
Moe da uzme tenk, da izae na ulicu. To je problem. To je to, sloena situacija i
mi moramo da imamo taj tim koji treba praktino da funkcionie 24 asa, naravno
nee 24 asa da budu tu, ali mora da postoji ova mogunost da se radi.
Idemo, Uprava za moral.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ma nema tu ta. Pa ne moramo mi ni da se bakemo sa tim ciframa. Nama je
bitno da mi kaemo javnosti da oni nas nisu iznansirali uopte, a da od nas trae
sve. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je da mi nikoga nismo iskljuili iz Vrhovnog saveta odbane, iz
Vrhovnog saveta odbrane je on iskljuio sam sebe. To to je podravao NATO, to
je za vreme agresije bio sa NATOom, to je odbio pr vo sve vojne poasti koje su
mu nuene tamo, ne jednom, nego vie puta, to nije se odazvao nijednom na na
poziv da doe. Je li smo ga zvali kada je bila proslava i unareenje potporunika,
znai on je sam sebe iskljuio. Pa ta bi hteo, da neko sad moli. To se zna. Te stvari
treba im rei, nek narod zna, a oni e da rekonstruiu svoje prie uvek kada hoe.
Ali, zakljuak treba da bude da oni ispunjavaju sve obaveze prema vojsci, pa onda
mogu sa punim pravom ak i da postave neko pitanje. Ovako niti mi njih napadamo, mi samo se branimo. Dajemo odgovore na to to nas oni napadaju.
Ti koji se plae da daju tane podatke, misle da e Milo i on kad bi bio, da e da
ih sauva, da ih ostavi. Pr vo e njih da otera. To se zna.
MILEN SIMI
Oko tih negativnih stvari, to je znai, negativnih pojava, to je ivotni standard, on
je karakteristian i dalje u Crnoj Gori, mada se realizuju sad kvalitetnije mere, to isto
tako i general Panteli, i ponovo zahuktavanje propagandne aktivnosti na Crne Gore.
Znai, konsolidovali su se dva tri dana i sada kreu u propagandu protiv VJ.
Mi tu nikoga nismo pomenuli, to je dobro, ali su se oni svi prepoznali, i ovde
se istie ovo to je general Geza rekao, list Vjesti, on je pod kontrolom MUPa i
MUP je glavni propagator, nosioc propagande protiv VJ. To je sasvim jasno.
210

VOJNA TAJNA 1. deo

Od odnosa medija prema VJ, imamo u ovoj sedmici znatno veliki broj pozitivnih poruka, pozitivnih komentara i informacija, i to je bitno, u najbitnijim medijima. Negativni komentari su uglavnom u medijima koje i nemaju nekog velikog
uticaja.
Ja samo da iznesem. List DANAS izlazi u 8.000 primeraka, toliko i VREME. Tako da, jedino je bio problematian BLIC, sa velikim brojem tiraa.
Dobro je propraen u domaim medijima 13. maj Dan bezbednosti, i od karakteristinih stvari to je upuen poziv Vuka Drakovia u onom njegovom, ne znam
kako da ga okarakteriem, nastupu, upuen Vojsci i policiji.
Karakteristino je ovih nedelja da JUINFO u Republici Crnoj Gori se ometa,
znai uli su mu u emu u usmerenost talasa i ometaju ga.
Od inostranih medija, uglavnom se mediji bave, poinju ponovo da se bave Crnom Gorom i odnosom MUPa i VJ, ali je i karakteristino da se u velikom broju
napisa bave agresijom NATOa i neuspehom NATOa na teritoriji SRJ U celini,
stanje morala je stabilno, nema nekih bitnijih problema, ali je karakteristino to
se tie teritorije, da se usloava stanje u Republici Crnoj Gori i deo tih naih propagandnih aktivnosti emo usmeriti prema Crnoj Gori.
Ovi konkretni zadaci to ste ...
U celini, stanje morala je stabilno, nema nekih bitnijih problema, ali je karakteristino to se tie teritorije, da se usloava stanje u Republici Crnoj Gori i deo tih
naih propagandnih aktivnosti emo usmeriti prema Crnoj Gori.
Ovi konkretni zadaci to ste ...
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Znam, ali to treba uraditi u popodnevnim asovima, ili pre podne. Ako moemo to sutra, prekosutra da uradimo. Zato ne moemo? Da se skupi ovo, da se
pripremi ti za jedan svoj nastup u vezi ove nastale situacije. Ja ne znam da li bismo
ili mi sa kakvim saoptenjem. Znai mi. Ali treba da imamo spremno jedno saoptenje oko toga. Znai ono to smo uvek zagovarali. Da Vojska treba da bude taj
faktor stabilnosti koji e da sprei da doe do bratoubilakog rata i do graanskog
rata. To je ono to sam ja govorio ranije. Oni su onda mene napadali zbog toga, da
ja prizivam taj rat, a ja sam samo govorio da Vojska treba da sprei, da bude tampon izmeu jednih i drugih, da do toga ne doe. E sad oni shvataju da nema ta
da trae na izborima. Barem tako ja mislim. I da su toga svesni. Sad se plae, poto
oni znaju da e izbori biti do kraja godine, pitanje da li e da pobede, a da ostvarili
ciljeve idu na ovo izazivanje sukoba itd.
generalmajor
MILEN SIMI
Ali, karakteristino je gospodine generale, general Geza zna, znate i Vi, njima je
bitna masa. Znai za izazivanje incidenata bitna je masa koja ne moe da se kontrolie, a masa za Beograd je 300.000 i vie, a oni ne mogu da okupe ni 30.000, prema
tome, denitivno to okupljanje mase je propalo. Oni su ...
211

VOJNA TAJNA 1. deo

generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ne, tu samo moe, poto ne mogu da okupe masu, mogu da izazovu kr vaviji
obraun. Znai, da ti plaenici, ja oekujem da to budu Rumuni, ili ovi iz Republike
Srpske ili ko zna ko to moe da ubija policajce, da ubija graanina, da to prebaci na
vojnika da je to uradio, da je to uradila policija, znate u masi ubijete nekoga, onda
ko e. Policija ima oruje, itd. Mi moramo na to da budemo spremni. Mi ne smemo
da dozvolimo da do toga doe, ide sve tamo, legalnim putem. Prema tome jednu
informaciju imati ovako spremnu, pa videemo, ako se to komplikuje i dalje, mi
emo to da objavimo. Moe da se desi da se proglasi vanredno stanje, mada ja isto
sumnjam. Nema razloga za to. Sad u ovim uslovima nema.


Sadanji NG VJ Branko Krga jasno je delio narod na nas i njih. On je
u ovom trenutku bio za radikalniji potez da se uhapse oni koji su protestovali
zbog preuzimanja Studija B. Kada sam gledao snimak demonstracija kada je
preuzet Studio B, video sam pokojnog premijera inia kako pokuava da ue
u zgradu Beograanke. Poto je veoma malo ljudi protestovalo zbog preuzimanja Studija B, ta operacija je bila lako izvodljiva.
Sticaj okolnosti je hteo da budem u blizini zgrade Vlade Srbije kada je pucano na premijera. Doao sam pred zgradu vlade u trenutku kada su poeli da se
okupljaju republiki funkcioner. U jednom trenutku se pojavio i general Krga u
pratnji dipa. Izaao je iz svog BMWa, ali su ga ubrzo vratili u auto i uvezli ga
u podzemnu garau Vlade Srbije. Pretpostavljam da je to bilo zbog njegove bezbednosti. Dugo sam razmiljao posle toga kako je ivot uasno ironian. Muka
mi je bila od takvih ljudi.


generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
... meutim, ima se utisak da je nekakva ema napravljena, a mi nemamo taj materijal, dokaz, da dogaaji ovi koji se odvijaju idu u toj emi. Ja sam slobodan ovde da kaem
da ak i ova odluka jue o ovakvom preuzimanju Studija B je mogue, ide njima na ruku.
Ne nama, nego njima, tima koji su napravili tu emu. Oni su to predviali, oni su to najavljivali, da e reim da ne znam, prema medijima ovo, prema medijima ono. Daleko bi
bolje bilo ovo to ste rekli, da su uhapsili te pojedince koji su zagovarali..
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Pa dobro, oni e poeti, svaki konikt sa njima e da koriste te. Kad bi pohapsio
te, one elnike, oni bi se skupljali oko zatvora, pa opet bi bilo isto ovako.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
212

VOJNA TAJNA 1. deo

Jeste, ali vidite, ovi su imali na zadnjem mitingu, dobro je Simi rekao, ovo je
otprilike bio kraj njihov. Veoma malo je ljudi tu. I sada sa ovim potezom, ponovo e
imati oni vei broj ljudi na ulicama.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Moe ovaj potez i da bude dobar i konano slom svemu tome.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Pa hou da kaem, moda biste Vi trebali da u tim predlozima tamo, ne znam
da li je nama u interesu da se zavede vanaredno stanje. A oni vuku na to da dobiju
podrku stranu, da ovo, da ono. Svi su se hotapleri belosvetski javili, valjda pet
minuta posle toga i izneli svoj stav. Zaotravanje svako nama ne ide na ruku. Pogotovo nama Vojsci ne ide na ruku.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Ma kako ide. Ne ide nikako. Moramo biti obazrivi. Moramo da budemo, da se
ponaamo kao neposredno pred poetak bombardovanja. Prema tome, i ekipe u tim
naim organizacijskim jedinicama i strukturama, neko ko e tamo da bude prisutan,
neko ko e koordinira to telo, to treba to pre formirati, odrati sastanak, nastaviti
posebno ta dokumenta za praenje ovo ta nam treba i to je to. Nemamo mi ta.
Oko ovoga narednog zadatka to imamo, to emo sada brzo da proemo. Neu
ja sada mnogo da se petljam.
Mi sad ne moemo nita novo da odluimo, samo u naelu emo videti ta je i
kako je.
generalpukovnik
GEZA FARKA
Gospodine generale, ja bih samo vrlo kratko ukazao na aktuelnu bezbednosnu
situaciju, u sveukupnom prostoru SRJ, koje je trenutno u ii panje organa bezbednosti i ukupne bezbednosti zemlje.
Ono to nije postignuto ratom, nije postignuto kroz psiholokopropagandnu
operaciju, sad se prelazi u sledeu fazu, a to je terorizam. Terorizam, kao oblik
delovanja je izuzetno opasan, i za cilj ima destabilizaciju Jugoslavije i skidanje aktuelne vlasti silom. Unoenje nemira, nereda i nesigurnosti u zemlji. Ono sa im
se suoavamo jeste jedna masovna organizacija koja je nazvana Otporom, koja je
izuzetno opasna, jer obuhvata i sveobuhvatno deluje prema omladini pre svega,
od kolske dece do studentske i koja u svojim redovima ima militantni deo, sa kojima se rukovodi spolja, strane obavetajne slube, odnosno CIA. Iz tih redova se
regrutuju izvrioci najgnusnijig dela, kao to su kidnapovanje i ubistva. U te redove
ukljuuju ono to i protiv i enevske konvencije i meunarodnih svih konvencija
i sporazuma, znai manipulaciju sa omladinom i sa decom. Uz to u tim redovima,
kao izvrioci se javljaju pre svega delikventi, drogeri, psihiki nestabilne linosti,
osuivani, homoseksualci i pre svega u velikoj meri izverskih sekti. Znai, oblik delovanja je sveobuhvatan i utie na cvet nacije, na omladinu. Ovo je za nas izuzetno
213

VOJNA TAJNA 1. deo

bitno, da to konstatujemo i da znamo, jer iz tih redova i iz ovih, omladina dolazi

kod nas na odsluenje vojnog roka. I odmah tu skreem panju na sve mere koje
treba organi bezbednosti da to rade zajedno sa organima dravne i javne bezbednosti, ustanovljavanje ovih lica odnosno provere regruta. Meutim, kroz sve te ltere
moe neto da proe i tako moraju se preduzeti odreene mere.
U okviru tih stvaranja nesigurnosti, ove ekstremne partije, odnosno destruktivne partije, ili organizacije kao SPO, preuzima na celom prostoru, pre svega krenuli
su i u Beogradu, popis stareina po mestu stanovanja. Taj deo ovakve vrste aktivnosti je obavljen ve u Crnoj Gori, tako da MUP Crne Gore je to izvrio, popisao i
registrovao sve nae stareine, ak tamo kroz svoje evidencije vre proveravanje za
svakoga ta moe da nau, kako bi mogli da to upotrebe za propagandne svrhe.
Tako, da je krenula jedna iroka akcija na planu destabilizacije zemlje, stvaranje
nesigurnosti i radi delovanja, intenzivnog delovanja prema VJ.
Ja u ovde vama kazati nekoliko stvari, koje su, odnosno nekoliko organizacija
koje imaju vojnu organizaciju faktiki i mogu da se karakteriu kao paravojska. To
su Sokolski odredi, to je formirano od SPO, kao sportske organizacije, meutim
imaju vojni program. Srpski vitezovi, ovaj ima, formirano je na podruju Leskovca
i tu se ire. Program takoe imaju vojni program. Srpska garda, Srpska dobrovoljaka garda, Srpski dobrovoljci, Udruenje srpskih dobrovoljaca, Oslobodilaka
srpska armija OSA, to jezgro u stvari mi smo to pohvatali, sudili, znate ishod toga.
Konstatacija je da u odnosu na one stvari to su pripremali, imali su u vidu da urade da je Vojni sud malo ih osudio, tu je dao primedbu i Predsednik drave na to,
verovatno Vojno sudstvo treba da preispita svoje kriterijume, Srpska oslobodilaka
vojska, SOVA i sada ova organizacija Otpora.
Ovi problemi moraju biti nama prisutni u operativnom radu i u sistemu komandovanja. Ja vas molim, da vezano za ovo, poto se ovde radi o ubistvima i kidnapovanju, hvatanju lica za otpremanje za Hag, da istaknuti, odnosno komandanti sve
do komandanata brigada, pogotovo koji su uestvovali u borbenim dejstvima od
1991. godine, svi su na meti, ili na javnom, ili na tajnom spisku. Prema tome, linu
bezbednost treba svako od nas da povea.
Mi smo napravili jedan plan, jedan program, uputstvo, ne znam da li je to stiglo
do vas, kroz koji se preduzimaju opte mere i posebne mere zatite linosti. Vi, pre
svega, svaki pojedinac mora da vodi rauna o tome, da ne doe u situaciju da bude
meta, mada je teko, po njihovom planu predstoji likvidacija ili kidnapovanje nekoga od visokih vojnih rukovodioca.
Ovi problemi moraju biti dnevno prisutni i u vaem radu.
Obavetajne slube aktivirale su sve svoje senzore, svoje saradnike prema celom
prostoru. Deluju kroz vojna izaslanstva, legalno i preko tajnih organizacija i tajnih
lica koje su ugradili u razne neformalne grupe, odnosno nevladine grupe i u razne
humanitarne organizacije.
generalmajor
MILEN SIMI
Gospodine generale, gospodo generali, dozvolite da pr vo neto kaem kratko o
214

VOJNA TAJNA 1. deo

pojavnim oblicima agresije na SRJ u ovom trenutku, jer i ovi oblici o kojima u ja
govoriti su kompatibilni sa onim to je izneo general Geza, i posle general Krga.
Kao to je poznato, davno je jo prole godine odmah posle zavretka oruane
agresije ocenjeno da se agresija na SRJ nastavlja, neoruanim oblicima delovanja.
To su isticali svi politiki subjekti u ovoj zemlji, ukljuujui i Predsednika SRJ, o
emu je govorio detaljnije ovde na analizi b/g. Na to su upozoravali i ozbiljniji politiki subjekti u svetu.
Mi smo to primali k znanju, ali se, to se nas tie, u to veoma teko ubediti,
zbog naeg poimanja agresije, zbog shvatanja da smo mi lino imuni na te oblike
agresije i da u tom smislu ne treba biti agresivniji. No, ima pozitivnih koraka i kod
nas samih.
Neto bih, gospodine generale, gospodo generali, vrlo kratko o psiholokopropagandnom delovanju, ili agresiji spoljnih faktora.
General Geza je rekao da se prelo na radikalni oblik terorizam, meutim u
sklopu toga, pojaava se psiholokopropagandni pritisak na nau zemlju i on e
trajati, kontinuirano, bez obzira na ostale oblike agresije.
Organizovali su, to je karakteristino, organizovali su i ukljuili snage u susednim zemljama, koje do sada u sprovoenju psiholokopropagandne operacije
nisu imale veeg znaaja. Posebnu teinu ima ukljuivanje snaga i sredstava u Republici Srpskoj, ukljuujui i Vojsku RS, i u tom smislu treba ispoljiti opreznost u
svakom pogledu.
Sledee, i dalje je ciljna grupa, nema promene u ciljnim grupama, ciljna grupa je
Predsednik SRJ i VJ. A ciljevi su da se oslabi unutranje jedinstvo naroda i to rade
ove organizacije o kojima je govorio general Geza, da se razbije jedinstvo naroda
i VJ i razbije unutranje jedinstvo VJ. Ovaj zadnji cilj nije im ostvaren, i ja mislim,
cenimo da e se angaovati dalje na tome.
Propagandne poruke su poznate, nema tu izmena, to je nedemokratija, instrumentalizovanost vojske, podvojenost vojni vrh Vojska, to je posebna poruka i
poruke iz arsenala Crne propagande.
Sa ofanzivnim radom uspeli smo da ih pozabavimo samim sobom, ali se veoma
brzo konsoliduju i posle odreenog perioda ponovo kreu u propagandnu aktivnost.
Tu se pojavljuje jedan problem, da na nivou drave i drutva falisvest o opasnosti od ovog oblika agresije, da nedostaje detaljnija sinhronizacija, mada je ona izvrena i nedostaje dovoljna agresivnost, kako to rade i oni.
to se tie psiholokopropagandnog delovanja unutranjeg faktora, karakteristika je da je unutranji faktor apsolutno ukljuen u psiholokopropagandnu
aktivnost spoljnih faktora i da tu nema nikakvih novina, sve je dirigovano iz inostranstva. Visok je stepen sinhronizovanosti, aktivnosti, identinost poruka Ciljne
grupe su sada neto proirene izabrana vlast, Predsednik i VJ. U ovom trenutku,
to se tie vojske, osnovne poruke su da je Vojska instrumentalizovana, da je odvojen vojni vrh od Vojske, od baze i da je Crna Gora ugroena od VJ.
Sinhronizovanom propagandnom kamapnjom dravnih organa, rodoljubivih
subjekata, a i Vojske, spreen je znatni uticaj na stanovnitvo, i uticaj na VJ. To po215

VOJNA TAJNA 1. deo

kazuju sledee injenice:

opozicija u Srbiji, kroz okupljanja nije uspela da okupi ni na jednoj lokaciji
kritinu masu, na to se ozbiljno rauna;
to se tie VJ, izbegavaju u poslednje vreme agresivnije manipulacije i napade
na VJ, i u Republici Crnoj Gori nije ostvaren bitniji uticaj na stanovnitvo i njegov
odnos prema VJ;
teite propagandne aktivnosti unutranjeg faktora e se pokrenuti, bie po
proceni prema Crnoj Gori, jer je vlast tamo stavljena, pogodnosti su tamo, stavljena je vlast pod kontrolu, savezni organi nemaju bitnijeg uticaja i ne kontrolie medije. Mediji su pod potpunom kontrolom;
na teritoriji Srbije, pored kolaboracionista angaovane su i kriminalnoteroristike snage, koje su ovde istaknute i praktino sve druge snage, ukljuujui i
marginalne neke politike organizacije;
generalpukovnik
SRBOLJUB TRAJKOVI
Evo, ja u pokuati, ali ne moe manje od 10 minuta.
Gospodine generale, u zoni odgovornosti 1. armije, od ukupno 87 optina, u 25
na vlasti su opozicione stranke iji ekstremisti podravaju politiku zapada i snaga
NATO. Najekstremnije delovanje i organizovanje protesnih skupova bilo je u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu i Novom Sadu, gde se od zavretka agresije odravaju
protesti. Iako se radi o veim gradskim centrima, na skupovima nije prisustvovao
veliki broj graana. Tako je u Beogradu bilo najvie do 30.000, u Novom Sadu do
10.000, Kragujevcu i Kraljevu do 3.000. Pored toga, ekstremne snage su organizovale okupljanja i u nekim gradovima gde je pozicija na vlasti, kao u Valjevu, do 2.500
ljudi, apcu i Loznici do 1.000 ljudi i u nekim drugim gradovima na podruju umadije, gde se okupilo po nekoliko stotina ljudi.
Protesna okupljanja organizovana su pod vidom ispoljavanja zahteva za vanredne izbore, odbranu tzv. nezavisnih medija, spreavanje pozivanja vojnih obveznika,
tzv. antiratni protesti, karakteristini za Kraljevo i Suboticu, a u sutini svi su imali
za cilj smenu aktuelne vlasti i u funkciji su zapada.
Na poslednjim mitinzima koji su odrani na Ravnoj Gori i u Beogradu, uli su
se pozivi na ustanak i organizovanje terorizma.
U zoni 1. armije u funkciji neprijateljskog delovanja bili su i opoziciona sredstva
informisanja, pored TV Studija B, i lokalne TV i radio stanice u Kragujevcu, Jagodini, Kraljevu, Mladenovcu, radio 021 u Novom Sadu, kao i najvei broj opozicione
ute tampe, ije izdavanje nansira zapad, a ti listovi su nam poznati.
Takozvani studentski pokret Otpor, kao militantna organizacija, ije delovanje i
nansiranje vri CIA, do sada ima formirane ogranke u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Sadu, Valjevu, apcu i Gornjem Milanovcu, iji se broj prema naim
saznanjima kree od 2050 lanova, a u Beogradu nekoliko stotina.
Na omasovljenju lanstva neprekidno rade, uz jaku agitaciju i osmiljenu propagandu, lanove regrutuju najvie meu mladima, ali i licima sklonim kriminalu,
zatim licima nezadovoljnim i psihiko nestabilnim linostima, to ukazuje na eks216

VOJNA TAJNA 1. deo

tremnoteroristike ciljeve ove organizacije.

Od ranije postoje podaci i saznanja o postojanju odreenim paravojnih formacija u zoni odgovornosti 1. armije. Srpska dobrovoljaka garda, Srpska garda, Sokolska drutva i drugo. Meutim, aktivnosti ovih formacija sada ne ispoljavaju se,
meutim, sigurno je da u nekom odreenom momentu moe da se ispolji.
generalpukovnik
MILORAD OBRADOVI
Gospodine generale, gospodo generali, admirali, U planiranom vremenu pokuau da u da vas izvestim o nekim naim razmiljanjima u Kdi armije, teino
ono pr vo pitanje, a normalno je da iz njega posle slede neka naa saznanja o borbenoj gotovosti.
Pr vo, mislim da je ovom sastavu poznata specinost zone odgovornosti 2. armije i ta specinost njena uslovljava na neki nain ukuupno stanje koje se reektuje i u jednoj i u drugoj republici, i na neki nain oslikava ukupno stanje u dravi kao
celini. Na je zakljuak da je bezbednosnopolitika situacija u zoni odgovornosti
armije veoma sloena i veoma nepovoljna. Karakterie je sprega spoljnog faktora
u svim segmentima, sa koalicijom na vlasti u Crnoj Gori i delom opozicionih snaga koji na neki nain ive, rade u delu zone odgovornosti na prostoru Republike
Srbije.
Spoljni faktor je svakodnevno prisutan u delovanju kroz raznorazne forme. Prema naim najnovijim saznanjima na prostoru Republike Crne Gore, a i ire, znai
u celoj zoni prisutno je preko 50 raznih institucija pod vidom od humanitarnih do
specijalaca koji se angauju u ime savetnika, strunjaka, kreatora, koordinatora itd.
Plasiraju svoje stavove kojim pokuavaju da i dalje usloe situaciju u SRJ i u Crnoj
Gori i na taj nain prue podrku aktuelnom reimu u Crnoj Gori koji vidi najveu
opasnost od reima u Beogradu i na neki nain od jugoslovenske opcije koja je sa
ovih prostora napadnuta.
To zaotravanje ukupne situacije je prisutno u svakodnevnom ivotu, od skuptinskih klupa do javnog ivota na svim sferama gde se to ispoljava. Takoe su prisutne potpuno, sve, evidentirane sve podele, tako da se moe rei da je Crna Gora
otprilike sada u ivotu duplog standarda. Ne znam da li je jo podeljen narod, ali
otprilike ima dosta pokazatelja i po tom pitanju.
Mi cenimo da u sklopu ovoga, politika opcija koja je prisutna za masovno jaanje snaga MUPa, pored toga to istiu dosta perdno da to nije, kao neki pa na
Vojsci, cenimo da je to skoro poluvojna organizacija, ali da ipak ima najvei zadatak
da tako brojno obezbedi povoljnu poziciju vlasti koja je sad u koaliciji, koja je sad
na vlasti, da ouva praksu, da ouva reim.
Dalje, institucije koje ne funkcioniu na prostoru dela zone odgovornosti u
duem vremenskom periodu i te kako se oseaju i to se maksimalno kkoristi i zloupotrebljava. Tako je zbog toga Vojska Jugoslavije, kao jedina institucija na ovom
prostoru, pogotovu u Crnoj Gori, u poslednje vreme dola pod udar najznaajnijih,
da kaem institucija u Republici Crnoj Gori od elnika vlasti do obinih, onih koji
imaju poziciju preko sredstava informisanja. Posebno jedno zatije, poslednjih me217

VOJNA TAJNA 1. deo

sec i po dana, oekivali smo da je konano, uoeno da VJ nije po bilo kakvim procenama i ocenama izala iz okvira njene nadlenosti, meutim i dalje je prisutno i
u poslednje vreme od Predsednika Republike do svih ostalih, on nas upuuje da VJ
treba da radi po Ustavu, a mi smo to esto puta isticali, da se u VJ jedino radi tako
Ovakav odnos aktuelne vlasti na prostoru zone odgovornosti, pogotovo u Crnoj
Gori, prouzrokovao je dosta incidenata, pogotovo na prostoru Crne Gore, jer ta
tirada koja se vri, mnogi ljudi to izmeu ostalog ne mogu da prihvate i ne mogu
preko toga da preu. Incidenata teino snaga MUPa i jedinica vojne policije, tog
dosta zagonetnog 7. bataljona.
Pokuava se takoe, po naim procenama da se lansira teza, da deo naroda ne
doivljava Vojsku kao svoju vojsku, da ona gubi ugled u narodu. Nemamo pouzdanih pokazatelja, ak i u najobinijem obliku da je to tako. Mi cenimo da V J na
prostoru cele zone, pogotovu u Crnoj Gori i dalje ima vrlo visok ugled kod naroda
jer nisu imali nijedan jedini incident bilo kog graanina prema vojniku, da kaem u
poslednjih, ne mesec, nego ak due vremena.
Cenimo da je cilj takve politike da se slabi moral, da se slabi ukupna borbena gotovost, da se izvri podela meu stareinskim profesionalnim kadrom, da se podgrejavaju razne situacije vezane za standard, i da se taj, na neki nain potencijal iz Vojske, koji je pouzdan, za reim opredeljen, preorijentie i pree na drugu stranu.
To potvruje, da imamo, prema najnovijim podacima, da imamo blizu 60 ocira od potporunika do pukovnika, koji su, ukljuujui 3 do 5 generala koji su
ukljueni kao najodgovornije linosti u MUPu i organima vlasti koji tu ukupnu
situaciju analiziraju i procenjuju i na neki nain prezentuju.
Takoe cenimo da su mogui ak i neki kako bih rekao graanski nemiri vezano za stranaka preplitanja koja postoje, da se to podigra pod onom Gelbardovom
tezom malog graanskog rata i to je prisutno jer je podela u narodu strahovito
prisutna. Gospodine generale, gospodo cenimo takoe da predstojei izbori u lokalni u Herceg Novom i Podgorici prevazilaze karakter lokalnih izbora, jer to je
odprilike treina crnogorskog birakog tela, da oni imaju ak vei znaaj od toga
to je tu podigrano. Spoljni faktor je strahovito prisutan i sve je stavio pod svoje
usmerenje. U svetlu toga, takoe cenimo da na prostoru Crne Gore pod vidom raznorazne pomoi, da ne kaem da utie na vlast nego to se utie i na birako telo.
Od institucija u kolama, nastavnici, razredne stareine uslovljavaju ake da ne
moe razred prei dok mu roditelji ne potpiu. Pozive koje uruuju sudski organi
pravosudni organi za okrivljene koji se nisu odazvali mobilizaciji, policija kada nosi
te pozive uslovljava potpii za VPS neemo te privesti, nema nikakvu odgovornost
u protivnom odmah te vodimo u vojni zatvor, do onik koji dobijaju dobre pare da
bi odradili deo svog posla. Ovakav pritisak vri se na pripadnike vojske, pogotovu
na lanove njihovih porodica, decu, supruge i ostalu rodbinu i na neki nain talasu
birako telo na tom planu.
Nije neobjektivna procena da i posle ovih izbora se situacija u Crnoj Gori nee bitno promeniti, bez obzira ko pobedio bez obzira ako izbore dobije i jedna i
druga optina sadanja vlast, da je Crna Gora toliko podeljena, toliko je u sloenoj
situaciji i da e i dalje ona biti prisutna ovakva situacija dokle se ne rei problem u
218

VOJNA TAJNA 1. deo

Jugoslaviji i u Srbiji. Ako se ta situacija rei po spoljnjem faktoru verovatno bi se ta

situacija promenila. Takoe je prisutno i ako zasnivamo i dalje tezu to se promenilo u novom vremenu da nisu protiv jugoslovenske opcije od efa drave pa nadalje,
da kroz tu tezu i dalje utie na birako telo, da bi obezbedili dalje vlast, meutim od
te jugoslovenske opcije na prostoru Crne Gore je malo ostalo.
Gospodo takoe cenimo da je mogua varjanta da spoljni faktor bez obzira kakva situacija e se odvijati ovde i te kako vri pritisak da moe se nai na prostoru
Republike Crne Gore ili silom ili po nekom pozivu, ili e doi na neki nain pod
nekim okriljem spaavanja demokratije vladajue koalicije koja je na vlasti. Ono to
takoe smatramo nepovoljnim, to je vezano za vojsku ukljuuju se ovo drugo pitanje stanje borbene gotovosti cenimo da je rukovodstvu aktuelna vlast poznata zbog
toga to imaju u svojim redovima tamo naslonjenim iz raznih okolnosti ljude koji
poznaju ne samo stanje u 2.A nego u celoj VJ. Ja mislim da bi to bilo iluzorno ovde
sada analizirati kakve podatke, sve su mogli preneti ovih 60 ocira koje imamo na
elnim dunostima, pogotovu ukljuujui ovih nekoliko generala koji su svaki dan
tamo na zadatku. Interesantno je da su najsposobnije ocire koje su preli iz vojske
pogotovu stareine koje su se ranije bavile slubom bezbednosti i bili komandanti
policijskih bataljona postavili na najodgovornije dunosti za inter ventne jedinice
po sektorima. Jedan sektor ima juni deo, drugi centralni PodgoricaNiki i najae snage na severnom delu BeraneBjelo PoljePljevlje. Taj njihov odnos prema
pripadnicima vojske u dosta elemenata je negativan i ako imamo nekih pokazatelja
da imamo neku koordinaciju sa tim ljudima, meutim vrlo negativan ak ide ova
aktuelna vlast da se preko tih ljudi ispoljava na neki nain najelementarnija mrnja
prema pripadnicima vojske jer oni su svoju karijeru tamo zapoeli i promaili.
Meutim ako se situacija bude usloavala bilo bi neophodno prihvatiti one
predloge koje je komanda 2.A predloila G da se ojaa sa deo snaga i sredstava
pogotovu da se to pre opremi i osposobi Sedmi bataljon u odnosu na lokacije na
kojoj je on lociran.
Takoe mislimo da bi u nekoj situaciji pogotovu na prostoru Republike Crne
Gore vojska ne bi smela doi ni u kakvoj poziciji ni u inferiornu situaciju, ber obzira
koliko snage MUPa bile brojne. NJima dve treine moraju biti angaovane na nekim operativnim zadacima. To nisu respektivne snage koje bi se vojska trebala bojati, a ja u da im kaem neka ide na 100.000 neka se angauju 100.000 policajaca, da
to ne moe biti nikako snaga koja e biti pandam vojsci po bilo kom osnovu.
Neznam da li je prihvatljiva ova ukupna ofanzivna komponenta koja se vri
preko rukovodstva crnogorskog da se sa spregom sa ovom srpskom opozicijom
u Republici Srbiji i te kako to treba uzeti u obzir, nikako te snage se nesmeju zanemariti. Cenim da je napadnuta zemlja kao celina, da su napadnute sve institucije u
ovoj zemlji i da se poto poto mora shodno Ustavu i Zakonu zatiti drava, zatiti
narod ako se moe obezbediti mir, jer ako nam slome da kaem kimu na bilo kom
prostoru i dou oni u poziciju oni nas nee sigurno pitati ta e i kako raditi. Gospodine generale toliko.

219

VOJNA TAJNA 1. deo

MONTIRANI PRO CES PROTIV

ZORANA IVKOVIA
Svaki sporazum izmeu istine i lai uvek je na tetu istine.
Viktor Igo
Procena komandanta Druge armije bila je prilino realna, jer sam imao prilike da razgovaram i sa ljudima iz crnogorskog MUPa. Ti podaci su jasno govorili o tome da e se vojska umeati u sukobe u Crnoj Gori onog trenutka kada ti
sukobi budu odgovarali Slobodanovoj druini. Ilo se na jaanje onih jedinica
koje bi mogle da budu operativne u nekakvom buduem sukobu u Crnoj Gori.
Tu se pre svega misli na Sedmi bataljon i ostale jedinice Vojne policije. Tana
je i pretpostavka da bi u eventualnom sukobu MUP bio verovatno neuporedivo
inferiorniji, jer nije mogao da rauna na podrku celog crnogorskog naroda.
Na ovakvim skupovima odluivalo se o sudbini pojedinaca, grupa i na kraju same drave. U izlaganju generala Lazarevia, koji je bio komandant Tree
armije vidi se da mu je panja skoncentrisana na sukob sa tadanjim gradonaelnikom Nia Zoranom ivkoviem, koji je bio pod stalnim nadzorom slubi
bezbednosti Srbije i Vojske Jugoslavije. Vie nisu mogli da se trpe njegovi napadi na vojno rukovodstvo i general Neboja Pavkovi dao je zeleno svetlo da se
on uhapsi. Novine su tih dana prenele sledee:
Gradonaelnik Nia Zoran ivkovi izjavio je danas da ga je policija zaustavila i legitimisala na izlasku iz Nia, kada se uputio u Poarevac na miting opozicije. ivkovi je rekao agenciji Beta da su ga policajci propustili, poto su mu
uzeli podatke. Prema njegovim reima, jedan od policajaca mu je rekao da mu
policija nee dopustiti da ue u Poarevac, ali nije mogao da obrazloi zato. Iz
Nia je put Poarevca danas otiao i jedan autobus sa lanovima Ujedinjenih
granskih sindikata Nezavisnost i pokreta Otpor.
PRED OKRUNIM SUDOM u Niu sasluan je gradonaelnik Nia i potpredsednik Demokratske stranke Zoran ivkovi, po krivinoj prijavi koju
je protiv njega podnela Vojna pota 3755 iz Nia zbog irenja lanih vesti.
ivkovi se nije pozvao na poslaniki imunitet: Nemam prava da se pozivam
na imunitet kada to nisu mogli da urade (osniva Graanskog otpora u Valjevu)
Bogoljub Arsenijevi Maki, (pokreta protesta graana u Leskovcu) Ivan Novkovi, (urednik Televizije Soko) Neboja Risti i mnogi drugi koji su pod slinim
pritiskom reima u Srbiji, rekao je ivkovi. (Beta)


generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI
Stanje u zoni armije sa aspekta delatnosti ekstremnih snaga cenimo da delatnost spoljnjeg faktora u sprezi sa ekstremnim snagama a posebno militantnom
220

VOJNA TAJNA 1. deo

Sokolski odred i sl. sve vie dobija na intezitetu uz mogunost eskalacije u ire
graanske nemire. Aktiviranje takozvanih kriznih tabova za odbranu slobodnih
medija koje je poelo jue u Niu, a danas najavljuju Kruevac i druge centre, organizovanje protesnih skupova i pozivanje graana na iskazivanje svih oblika graanske neposlunosti a jue su poeli i sa pozivanjem VJ njenih pripadnika da otkau
poslunost vojnim vrhovima.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Uhapsite to Lazo. Ako neemo mi njih da uhapsimo sada, ako on poziva otvoreno vojsku da otkae poslunost to pogledajte u zakonu ta to znai. Ima da izvede
oklopni bataljon i da uhapsi ivkovia ako je on to rekao. Nemojte da mislite da
oni nee da nasrnu na nas, nasrnue i te kako. Onog trenutka kada osete da mi se
plaimo, da se kolebamo, onda e oni to da urade. Ako je on to stvarno pozvao sada
ti treba da ide sa saoptenjem da e biti od strane vojnih vlasti uhvaeni i uhapeni
svi oni koji pozivaju. Oni e tako da ti razbiju vojsku.
generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI
Praktino centar destrukcije je Ni. U Niu i Pirotu se smanjuju stalno Stamboli, Perii i ko sve jo.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
To treba uhvatiti i izprebijati pa da vidi da li e opet
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Treba da vidimo da ne zaboravimo posle Simiu da se za sutra pripremi jedno
nae saoptenje, ali to emo da pogledamo svi, ako je to tako Lazarevi da da podatke ta je on to pozivao da odbije vojska poslunost, ija je to nadlenost itd.
generalpotpukovnik
VLADIMIR LAZAREVI
Doslovca gospodine generale kae: pozivamo nae sugraane, nau brau da se
jednostavno otkau vrhu, svojim generalima koji ih vode u propast ovaj narod itd.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Sutra da ide saoptenje i sutra da se pozove na osnovu izjave ovoga ivkovia i
nekih drugih elnika opozicionih stranaka mi ovo saoptavamo: da e vojne vlasti
preduzeti odgovarajue mere protiv svih koji pozivaju na ruenje vojske
Prema tome i tamo je situacija dosta nestabilna za nas. U zemlji kao to smo
videli sve su procene da je i strani faktor shvatio da opozicija ne moe da odradi
taj posao ovako kako je predvieno. Sada i njih vie vata panika pred izbore koji
e sigurno biti do kraja godine da li e pobediti i poto znaju da e izgubiti na tim
izborima, treba pre tih izbora da se uradi neto, a to je sada ovo to rade. Otpor
vrlo perdno poturena jedna organizacija koja se kao to kae to je dobro ocenio
221

VOJNA TAJNA 1. deo

Ivan... da je najmasovnija da je ula u sve pore drutva, da se nezna koje u njoj,

ko rukovodi, odakle rukovodi itd. to je najgore konstatacija da je ula u sve pore
drutva ona je najopasnija za nas. To znai da je ula u obdanita, u osnovne kole
u srednje kole, na fakultete, u fabrike itd.
Donoenjem Zakona o borbi protiv terorizma i jednom planskom akcijom da
se razoblii ta je ta organizacija pretpostavljamo da e se najvei, najsavsniji deo
drutva koji je uao u to distancirati. Oni koji nee koji ostanu oni se znaju da su
to ustvari lanovi Otpora koji treba da izazivaju haos, da napadaju i da prave bunu
u zemlji. Videli ste oni koji su pohapeni koji su ekali da bude miting u Poarevcu
svih est najpokoreliji kriminalci, veliki broj prisutnih u njihovim redovima su iz
Rumunije a da vas podsetim tamo za 20 maraka se ivi meseno a oni dobijaju po
sto i po dvesta. Prema tome taj e ne da obue crnu majicu i da skae na policajca
i da ih gaa nego da radi ta hoete. Ako tu podvedemo i maju crnogorsku, nau
itd. borbu za vlast i polako uvlaenje pojedinih kriminalaca u neke politike igre
onda imamo zaista sloenu situaciju.
Poeli su napadi, pozivanjem na otkazivanje poslunosti, ta pria da postoji podvojenost vojnog vrha i trupe itd. to naravno zagovaraju oni koji ne poznaju stanje
u vojsci. Vi verovatno znate stanje u svojim jedinica, ako je tako onda nas treba
obestiti ovde im izaemo, to znai stalno prisustvo u jedinicama, stalan razgovor,
stalno informisanje i praenje. Nije iskljueno da bude iznenaenja, da nas iznenadi neko na svim nivoima komandovanja, nije iskljueno. Moda mlai vojnici koji
imaju u Otporu roake itd. ili su pod uticajem ili koji se nansiraju, mlae stareine koje takoe imaju roake itd. ili su zavedeni po bilo kom osnovu i zato mora ta
saradnika mrea u jedinicama jo da vie bude razvijenija, da se zna ta se radi u
vodu.
Znai, moramo da znamo, da potpuno vladamo situacijom, da vidimo da su ti
ljudi u zabludi moda ne razumeju situaciju i mi nesmemo da idemo protiv dece,
protiv omladine, protiv studenata itd. Nisu svi ovi studenti, imate militantnih studenata. Naravno ne moe ti da stoji a da te on gaa kamenom a ti da gleda naravno, ali taj koji gaa kamenom taj nije student i taj to radi za velike pare, a onaj koji
misli da je onaj student pored njega gleda i sada se solidarie sa njim. Znai, treba
odvojiti to jedno od drugog.
Mi moramo da preuzmemo sve da nam se ne uvue to u jedinice, ako se uvue
moramo energino da delujemo i prema stareinama i prema vojnicima.
Dakle, moramo biti spremni za svaka iznenaenja, ne trebamo da se zanosimo
milju da oni nas nee da napadaju, nee da nas diraju, kao to smo bili zateeni u
predhodnoj Jugoslaviji kada hoemo, neemo, a oni odrauju svoj deo posla. Znai, ako hoete da bude rtve ili mete onda budite pasivni i vide ete ta e vam se
dogoditi. Sve do onog trenutka dok pokazujete odlunost, hrabrost, reenost da se
ne dozvoli nasrtaj na vojsku, do tada ete biti respektorni i kao pojedinci i kao vojnici, onog trenutka kada odustanete od toga, preti opasnost da vam se i deo jedinice
okrene protiv vas i prikloni tamo. Prema tome tu moramo razistiti sa tim. Znai,
31. Verovatno se misli na Ivana Markovia, istaknutog funkcionera JUL-a
222

VOJNA TAJNA 1. deo

moramo biti spremni na ta iznenaenja. Mi smo poslali informaciju Otporu ja vas

molim da to sve lepo uraeno. Zloupotreba vojske, odnosno uniforme moe biti i
od onih koji su zadrali i kod sebe imaju uniformu VJ, svi oni koji nisu a znate koji
nisu povukli uniformu, povukli naoruanje, imamo deo naoruanja za koji znamo
da je ukradeno po raznoraznim osnovama se to oruje juri, to je oruje koje je pucalo na Ravnoj gori i to je oruje koje se krije po slami. Sada treba voditi rauna o
tome oruju. Prema tome, organi bezbednosti na svim nivoima moraju da pojaaju
rad, a vi tamo gde znate da ima pojedinci, ili grupe da imaju oruje da imaju opremu koju nisu vratili itd. ii sa policijom i razoruavati u saradnji sa civilnom policijom, u saradnji sa vojnom policijom, selo to i to, kua ta i ta, pravac tamo ujutru u
etiri sata, molim pretres oduzimanje oruja. Naravno legenda mora da postoji, ili
da je begunac, ili da nije vratio da mi znamo itd. To mora da se uradi inae emo
imati problema sa tim orujem.
Izlazak jedinica u prostor po vaoj proceni i jedinica prema komandama koje
treba da inter veniu za sve ostalo sami ete da procenite da ne bi bili zateeni negde. Ja lino sumljam da moe doi do nasrtaja na vojne objekte, ali ako bi se ta situacija pogorala, mi ne moemo da se meamo na ulici tue itd. ali ako banda ulazi
u Skuptinu, ako ulazi u kasarne, ako terorie narod itd. onda emo videti donee
se odluka. Mi moramo da zaustavimo to, ne da uestvujemo ni na kojoj strani, da
zaustavimo to, da do toga ne doe. E, sada je njima to i oni vide u Otporu da je to
sada jedina organizacija koja treba da im ostvari ciljeve i sada e da izforsiraju da je
iznansiraju, da je instrumentalizuju i da puste da radi svoj posao. Zato sada treba
brzo da se odreaguje. Sada oni najavljuju napada ponovo na televiziju pa vraanje
itd. Prema tome to molim vas da se odradi.
to se tie borbene gotovosti ovih naih jedinica u vaem je interesu da to stalno
kontroliete i da znate. Ako nema 150 ljudi ima sto, ali tih 100 popunjeni su 100%.
Znaju pripremljeni, uvezano je za komandovanje, a ne da se neto desi pa onda da
odraujem, nego da odraujem sve pa ako se desi ja u da upotrebim itd. Treba te
gotove snage da vidimo da opremimo sredstvima ako imamo, a ne da drimo tamo
u nekim rezer vama ove bombe, ok bombe itd. za ta iznenadna dejstva to nee da
povredi nikoga, ali e da odbije napad. Mi smo imali ranije obavezu, imamo borbene grupe, imamo snage ali imali smo jedinice za spreavanje tih nereda, demonstracija, pa smo ih obuavali u tome. Ja sam uvek imao pored borbene grupe, imao sam
jednu etu, dve ete koje su znale one radnje itd.
U Crnoj Gori treba raditi na razvijaju jedne klime da narod osuuje tu policiju
Crne Gore, a ne da mi sada napadamo. Mi smo rekli da ih ima vie nego to treba,
oni kau nije to stvar vojske da ona procenjuje koliko treba da bude policije, pa dobro i nije, ali jeste stvar naa da procenimo ime se naoruava i koje radnje izvodi
itd. Ja imam informacije da se u Republiku Crnu Goru doveeno specijalno oruje
Stingeri itd. preko Delebelog brda u Hnjerceg Novi odatle neznam gde su ili.
Moda je to pria, moda nije pria ali videti razvijati jednu klimu da narod Crne
32. Protivavionske rakete zemljavazduh, malog dometa, veoma rasprostranjene u armijama NATO, ispaljuje ih
vojnik sa ramena u vidu raketnog bacaa
223

VOJNA TAJNA 1. deo

Gore koji je za Jugoslaviju, koji vidi ta se tamo radi, neka on govori o MUPu pa
da taj MUP se oseti nesigurnim kod tog naroda gde se nalazi. Lako emo mi sa
MUPom Crne Gore da izaemo, vi nesmete da dozvolite da budete iznenaeni,
morate korak ispred njih da idete, ako mislite da e oni vas da napadnu, onda vi njih
napadnite i njihove elne ljude. Rekli smo vaa je odluka, ako je neko doneo odluku
napad na vojsku vi idete u napad i idete pr vo na tog oveka pa onda sve ostalo, imate prednost, imate jedinicu, silu, imate jedinice koje mogu sa distance da gaaju, da
usmeravate vatru kako hoete. Prema tome korak unapred treba ii, ne treba dozvoliti nikakva iznenaenja, dozvolite li iznenaenja onda je gotovo.
Ovaj sluaj smo rekli Vasiljevi je dobio zadatak i Geza da se ispita ovaj sluaj sa
pripadnikom Sedmog bataljona nije on trebao da ide tamo i da se ponaa kako se
ponaa i on je kriv, ali ovaj je posle ovek izaao seo u auto, razdvojili su ih a ovaj je
pusao. Znai, nemoj da oekujete da e MUP Crne Gore to da vam rei, nee, njega
treba pratiti i uhvatiti ga, posle deset dana, deset dana, posle deset dana ima da se
zna da ga je vojska uhvatila.
E, sada treba videti ovaj sluaj u Niu, videti da damo saoptenje i da odradimo.
Ako je ivkovi pozivao vojsku da otkae poslunost videti iju to nadlenost Aco
pakuj se idi za Ni ti Gaja svi to trebate, kada bude u prilici dignite ga da mu sudimo i molim lepo. On je odavno zasluio da bude uhvaen, odavno i to sada mi
moramo pogledaj to Simiu to treba da pripremimo za sutra, da se pozovemo tano na njega, da je gradonaelnik Nia ivkovi na Sednici Skuptine Optine javno
izjavio, pozvao je pripadnike vojske da otkau poslunost svojim komandama i jedinicama s tim u vezi Informativna sluba, vojne vlasti saoptavaju da e protiv njega
i protiv svih koji rade to radi ruenja itd. biti preduzete odgovarajue mere.
generalpotpukovnik
BRANKO KRGA
Gospodine generale jo da se doda ta to znai otkazivanje poslunosti?
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi imamo ljude koji su se asno borili za ovu zemlju i koji su protiv ovoga, pa
jedva utiemo na njih da ih suzdrimo da ne bi reagovali prema njihovom ponaanju. A ta to znai kada bi ovi krenuli? Mi znamo kakvi su nam ti vojnici bili,
dobrovoljci, rezer va to je beanija iz Beograda opta. On nema imunitet, njemu je
skinut imunitet
admiral
MILAN ZEC
Gospodine generale u sklopu tih mera mi bi bili vrlo zadovoljni da pravosudni
organi malo razmotre rad svojih organa na prostor Republike Crne Gore. Mi bi bili
zadovoljni u RM da se vojni tuilac u Podgorici promeni.
generalpukovnik
NEBOJA PAVKOVI
Mi smo pokrenuli inicijativu, predsednik je podrao zna ministar ministar mi
smo za petak zakazali sastanak svih iz Vojnog tuilatva i Vojnog suda ak se neto
224

VOJNA TAJNA 1. deo

mislim da doete i vi na kome emo sve to da razistimo i to se tie kadrovanja i

ovo. Ja sam spreman sada da potpiem naredbu da onoga penzioniem u Niu .
To u da mu kaem sada kada ga vidim u petak, jel oni se ponaaju isto kao i ... oni
su se iztrgli misle da su oni izvan vojske i umesto da zastupa interese vojske, njima
je upr vom planu zakon i kako ga oni tumae. Taj Radisavljevi mi smo jedva ubedili
MUP da inter venie prema Filipoviu koji je tamo preko elektronske pote poslao
inter vju neki gde neznam ni ja koji je govorio sve i svata, odvajao vojne podatke,
tajne itd. a onda je rekao da je vojska taj neki potpukovnik iz vojske nije mu naveo
ime praktino vrio genocid nad iptarima, da je on video kako je ubijemo 800, 900
itd. kako su sa PA topom na ... od 10 cm pucali po tim ljudima i da nije video uopte
iptara na Kosmetu i teroristu nego su sve bili civili i nai tenkovi su gazili civile,
to mu je bila pria i ovi ga uhapse i daju sa prijavom od 150 kucanih strana, koji je
trbao u roku od 24 asa da donese optubu o pokretanju istrage i on je sedeo 24 asa bio negde na njivi ba ga briga i onda je doneo odluku da ga oslobode i rekao je
kada ja budem naao za shodno ... To je odgovor. Dobro, sa ovim bi zavrili.

UMESTO ZAKLJUKA
Vernost se dokazuje delima a ne reima.
Dekart
Posle pobede DOSa 05. oktobra 1999. god. nije dolo do revolucije kakva
je bila potrebna ovoj naciji, ali jeste dolo do revolucionarne promene u smislu
mesta i uloge pomenute koalicije. DOS je bio stvaran da promeni Miloeviev
reim i za to je dobio podrku naroda, inteligencije i Zapada, ali nije bio spreman da preuzme vlast u smislu gradnje neke nove drave i nekog novog sistema
vrednosti, u onom radikalnom smislu kako je bilo potrebno da bi se ubrzali
neki demokratski procesi. Prosto su bili zateeni brzinom kojom se ruila Miloevieva imperija. Otvaralo se bezbroj rupa u dravnom aparatu za koje DOS
nije imao kvalitetne kadrove. Poeli su da se prave truli kompromisi koji su raali nove nedostatke, tako da se na kraju stvorio lanac lobija koji je demokratiju
iskoristio kao paravan za pohlepu i afere. Sastavljen od bezbroj malih stranaka,
DOS je bio pravi odgovor na Miloevievu tiraniju, ali ne i na postmiloevievu
obnovu Srbije. Sporost u donoenju kljunih zakona i nedenisanje osnovnih
pitanja oko kojih bi se postigao nacionalni konsenzus (granice, Kosovo, tranzicija, ustav, Haki tribunal) postali su glavni razlog sukoba umesto da budu
magnet oko kog bi se okupljalo sve ono najumnije to je Srbija mogla dati.
Sujeta, pohlepa i presporo proienje kadrova optereenih aferama, samo su
oteali ionako haotino stanje. Nedostatak novih ideja koje bi doneli i realizovali novi ljudi uticali su na jalovost politikih reenja koja su nuena. Sve do
33. Misli se na vojnog tuioca Radisavljevia u Vojnom sudu u Niu, koji je posle 24 sata pustio pomenutog novinara
Miroslava Filipovia, ije hapenje je traio i sam Slobodan Miloevi.
225

VOJNA TAJNA 1. deo

trenutka dok se napredak merio ponitavanjem nakaradnosti Miloevievih

zakona (verc goriva, cigareta, ubistva, inacija) sticao se privid uspenosti
reformi. Onog trenutka kad je trebalo iznedriti i podrati neke nove ideje koje
bi i sutinski oznaile preobraaj i diskontinuitet sa Miloevievom diktaturom
poelo se sa svaama i posustajanjima. Kada je Srbiji trebalo ponuditi neto vie od obinih donacija, denisati saradnju sa Hakim tribunalom, uspostaviti
vladavinu prava, stali smo. Narod je veom brzinom zaboravljao bedu iz koje
je izlazio nego to je vlada mogla da obezbedi obeano blagostanje. Nekad smo
bili presreni da inacija ne bude u milionskim procentima dnevno i da nam
bombe ne padaju na glavu a danas smo nezadovoljni duinom vremena koje
nam je potrebno da bismo uli u Evropu.
Poto nisam politiar i nemam obavezu, a ni naviku da nekom podilazim, a
pogotovo ne sopstvenom narodu, smatram da najveu odgovornost snosi sam
narod. Narod je birao Miloevia, narod je trpeo inaciju, narod je iao u ratove i na kraju i sam bio bombardovan. To su fakti ma kako to nekom zvualo.
Ovo to smo mi trpeli ne bi trpeo nijedan drugi narod u Evropi. Ovo to danas
radimo podravajui i oivljavajui iste one koji su nas gurnuli tu gde jesmo, to
najbolje potvruje. Ako je nemaki narod najzasluniji za to to je vaskrsao iz
pepela faizma i izgradio modernu i savremenu dravu, onda je svakako srpski
najzasluniji za ono to mu se desilo i to je tu gde je sada. Sa tim se moramo
sloiti, ali se ne smemo pomiriti.
Jedna od osnovnih pretpostavki bilo koje reforme jeste kadrovska reforma.
Tu smo verovatno i najvie podbacili. Tamo gde su Miloevievi kadrovi zamenjeni, uspesi su bili i najvei. Reforme su najvie kasnile u slubama bezbednosti i pravosuu. Tu je stanje i najkritinije. Kada se dalje nije moglo, a da se ne
pone sa smenama u vojsci, sudstvu, policiji, dogodilo se do ubistvo premijera
inia. Kad nismo mogli da reimo nagomilana ubistva u poslednjoj deceniji,
kad nam je Hag seo za vrat, vadei leeve iz Dunava, setili smo se Miloevievih
mitinga podrke i devalvirali gotovo sve ono za ta smo mislili da e biti temelj
neke nove Srbije. Postali smo taoci Miloevievih generala i ponovo vaskrsli
antihaki lobi obuen u neke nove uniforme i postrojen ispred spomenika gde
su poele pr ve demostracije 9. marta 1991. godine. Kad diktatori postanu demokrate, jednako je zbunjujue za narod kao kad demokrate podilazei narodu
organizuju takve mitinge. DOS se troio najvie iznutra kroz nepromiljene i ishitrene poteze, a Zapad je pomagao time to je verovao da sve to nosi predznak
demokratsko zaista to i jeste.
O svemu ovome to je zapisano na prethodnim stranicama je, sa moje strane
i strane mojih prijatelja, od avgusta 1999. godine, obavetavana Vlada Crne Gore, a od 5. oktobra 2000. godine i Vlada Srbije.
Ministar Vladan Bati je ovu knjigu dobio neposredno pred njen izlazak i
zahvaljujui njemu organizovan je sastanak sa specijalnim tuiocem, gospodinom Jovanom Prijiem. Moram da priznam da se gospodin Bati nije dvoumio
ni jednog trenutka niti to se tie autentinosti niti odgovornosti glavnih aktera
nae drame. S tim materijalom upoznat je i visoki ocir Uprave bezbednosti,
226

VOJNA TAJNA 1. deo

kome sam u njegovom kabinetu vratio sva dokumenta koja sam imao o zloupotrebama u VJ. Prema mojim informacijama gospodin Priji je zatraio od
KOSa objanjenje i potvrdu verodostojnosti knjige i dokumenata. U Upravi
bezbednosti VJ nastala je prava panika poto su proitali knjigu. Mislim da je
gospodin Priji knjigu odneo na pogreno mesto da trai verodostojnost pomenutih dokumenata. To je kao kad bismo traili od Legije da uhapsi Miloevia
ili pak da svedoi u sluaju Ibarske magistrale i atentata na Vuka Drakovia.
Nije mi poznato da li je neto preduzeto po tom pitanju, koliko znam nije nita.
Jo mi je ostalo da se obratim javnosti, ali ne zbog kanjavanja zloinaca, to bi
trebali da rade sudovi, ve zbog toga da se ovakve stvari, ubudue, nazivaju pravim imenom.
Na kraju knjige, dugo sam razmiljao kako bi trebalo da izgleda njen zakljuak . Moda nisam znao kako da napiem to to elim, ali sam znao o kome u
pisati i kakvu poruku u poslati normalnom delu Srbije i Crne Gore. Pisau o
jednom asnom ociru koji nije traio nikakvu protivuslugu za veliko delo koje
je uinio i koji je proao celu golgotu zbog toga to nije bio ravnoduan na zloupotrebe i krivina dela koje su inili oni koji je trebao da budu najsvetliji deo nae nacije i drave. Njegove muke traju i dok piem ovu knjigu. Naravno, radi se
o potpukovniku Miodragu Sekuliu, naelniku informatike u kabinetu NG VJ.
Ako u neemu postoji njegova krivica onda je ona sadrana u tome to nije bio
sazdan od nemorala i licemerja, to je razlikovao crno od belog, katastrofu od
uspeha, ansu od debakla. Nije bio inspirisan nedelima ve delima, nije traio
in u zamenu za obraz. Delio je sudbinu drugih ocira, nespreman da rtvuje
ono to su temelji ovenosti i morala za aku prividne slave i lai. Nije mogao
da gleda kako dvorske lude izigravaju kraljeve. Nije ga uila majka da druge
zavija u crno i da te tragedije naziva sluajnou, ime bi pljunuo na korene iz
kojih je ponikao. Dobre slubene ocene kandidovale su ga za svedoka koji smeta svima. Doao je u poziciju da mu sudi onaj kome je najvie pomogao i ija
bi presuda presudila pokoljenjima koji e izmeu podanitva i pravedne rtve
odabrati ovo pr vo. To je njegova krivica! Osuda ovog asnog i potenog ocira
predstavljala bi osudu normalnih u ovoj Srbiji i Crnoj Gori. Ovim putem elim
da pozovem i premijera ukanovia i premijera ivkovia kao i predsednika
Marovia da kao osvedoene demoktrate skinu anatemu sa ovog estitog oveka. Vaa borba ne bi imala ni smisla ni efekta da nije bilo na hiljade pojedinaca
kakav je potpukovnik Sekuli, koji je stavljajui glavu u torbu svoju i svoje porodice bio spreman na ogromnu rtvu da bi Srbija i Crna Gora postale to to su
danas. Oekujem od odgovornih i moralnih da kau ta je ovoj naciji znaio ovek koji je bio spreman da zaloi sve da bi spasavao izgubljeno i da bi pomagao
nepoznatima da ovu zemlju uvedu u red demokratskih drava. Prisustvovao je
kolegijumu NG VJ, sluao i gledao svojim oima kuda sve to vodi. ta je trebalo
da uradi u tim tekim danima? Da gura kola koja su se zahuktala ka ambisu ili
da postupi kao heroj koji je imao hrabrosti koju nisu imali drugi i uini sve to
je u njegovoj moi da sprei Miloevievu tiraniju i kuknjavu nekih novih majki za svojom decom. Ne moemo, gospodo, zarad dnevnopolitikih deavanja
227

VOJNA TAJNA 1. deo

gaziti po telima ivih ljudi, jer emo se kad tad i sami zgaziti.
Zato mu veliko hvala i u moje ime i ime svih ljudi koji razlikuju ta je vojna
tajna, a ta zloin prikriven misterijom vojne tajne.
Patriote su uinile sve da objasne kako je 5. oktobar produkt polupismenih kriminalaca koji su doveli DOS na vlast, a niko im nije oponirao da su inteligentni i obrazovani ociri, kakvih je u srpskoj istoriji bilo na hiljade, videli
kuda vodi Miloevieva hunta i jasno pokazali svoj patriotizam i ljubav prema
otadbini. To su bili svojevrsni Apisi koji posle smene vlasti nisu traili ni
unapreenja niti popularnost. Ostali su tamo gde su bili dok su se Miloevievi
generali i pukovnici vinuli u nebo sa samo jednom eljom da se osvete onima
koji su bili drugaiji od njih, da bi svoju sramotu prikazali kao velianstvenu
borbu za narod i dravu. Ta osveta je inspirisana pre svega strahom od dokaza
za ono to su uinili u poslednjoj deceniji. Potpukovniku Sekuliu pripada zasluno mesto u novijoj istoriji, a Crnoj Gori ast da okai orden na velike grudi
velikog oveka. Odajem ovom prilikom zahvalnost i drugim ocirima koji su mi
pomogli direktno ili indirektno, a koji su takoe proganjani samo zato to se u
njih sumnja da bi i oni poput Sekulia mogli da ispriaju ono to znaju.
Vrednost Sekulieve rtve je jo i vea ako se ima u vidu da, iako je znao
ta je inio , nije posle hapenja prozivao ni crnogorsku ni srpsku vladu, jer je
shvatao da je to ono to Aca Tomi i njemu slini jedva ekaju. Nije to uradio
ni kada su ga pre dve godine suspendovali i smanjili bednu platu na pola, ni
onda kada su mu kvaziprijatelji okretali glavu, a ni onda kada su mu uskratili
in pukovnika koji mu po radnom stau i najboljim ocenama u karijeri pripada.
Budui doktor informatike, pretrpeo je sva mogua ikaniranja stoiki i dostojanstveno kako i lii jednoj takvoj ljudskoj gromadi. Manje od toga od njega
nisam ni oekivao.
Na kraju bih zahvalio svim onim politiarima koji su mi dali podrku da
istrajem na pisanju ove knjige a oni e se prepoznati u ovoj reenici. Ovom knjigom sam smanjio jedan unutranji pritisak izazvan svim onim povampirenim
ideolozima Miloevievog patriotizma koji se ne skidaju sa naslovnih stranica i
predizbornih bilborda.
Jedino to bih jo voleo da znam jeste kako se osea Branko Krga kada predaje raport domaim izdajnicima i stranim plaenicima kao i razloge zato se
od takvog oveka prima raport?
Hvala svima na podrci i strpljenju.

228

VOJNA TAJNA 1. deo

PRILOZI
PRILOG BR.1.

DOPIS OBRENOVAKOG JULa DANILU PANTOVIU OD 29.05.98.

Dopis JULa MUPu Srbije od 29.05.1998. godine
MUP Republike Srbije za druga Danila Pantovia
Pre nekoliko dana saznali smo da izvesna grupa Obrenovake maje za nezakonito otimanje graevinskih akata i placeva, priprema da narui premlaivanje
a eventualno i ubistva nekih lanova Sekretarijata JULa koji su se angaovali da
spree otimainu i zaposedanje slobodnih graevinskih zona u centru Obrenovca.
Radi se o veoma visokim investicijama i protima privatnih lica.
U tome na alost uestvuju i neki radnici Optinskog organa uprave.
Najistaknutiji u ovim mahinacijama su:
1. ovek poznat u Obrenovcu pod nadimkom Viraga. Privatnik, napustio aktivnu vojnu slubu pred poetak rata 1991. godine u inu vodnika. (Viraga nadimak
za autora knjige, primedba V.V.)
2. Slavia Krsmanovi sa stanom u Beogradu, zaposlen u Optini Obrenovac
kao arhitekta u odseku za urbanizam
3. Ranko vlasnik privatne menjanice u Obrenovcu.
Molimo Vas da ih preko vae slube pozovete na razgovor i ozbiljno upozorenje
da su o njihovim pretnjama i tajnim zlim namerama, prema rukovodstvu JULa u
Obrenovcu obaveteni najvii organi Republikog MUPa i da u celosti prate situaciju u Obrenovcu i preduzimaju mere da do takvih ekscesa ne doe.
Lica na koja se odnose pretnje i kuju zle namere su:
1. Ljubomir Dragaevac predsednik OO JULa i odbornik SO
3. Duan Brati potpresednik OO JULa i odbornik SO i
4. Slobodan Bobe Filimonovi lan Sekretarijata OO JULa
Spotovanjem i drugarskim pozdravom,
P.S. U toku prole noi pokuano je demoliranje putnikog vozila druga Slobodana Filimonovia.
Predsednik optinskog
odbora JULa Obrenovac
Ljubomir Dragaevac
(Umesto Dragaevca potpisao se Brati Duan, primedba autora)

229

VOJNA TAJNA 1. deo

PRILOG BR.2.

TEKST IZVINJENJA JULa UPUENOG AUTORU KNJIGE

17.02.1999. GODINE DVA I PO MESECA PRED HAPENJE OD VJ
Optinski odbor JULa
Obrenovac
Del.br.2399
17.02.1999.godine
Obrenovac
G.dinu Vladanu Vlajkoviu
Na osnovu Vaeg zahteva od 4.2.1999.godine obavetavam Vas o sledeem:
Dana 5.2.1999.godine, na sednici Optinskog odbora JULa Obrenovca, raspravljajui povodom Vaeg zahteva obavetavam Vas:
1. Da se ni na jednoj sednici postojeih organa i tela nije raspravljano, niti je
doneta odluka da se uputi dopis od 29.05.1998. godine MUPu Srbije.
2. Da se Optinski odbor JULa Obrenovca, ograuje od sadrine istog i da
to ne predstavlja stav Optinskog odbora.
3. Da nam je iskreno ao zbog svih neprijatnosti koje je ovakav tekst mogao
da prouzrokuje, te se iako bez svoje direktne krivice, obzirom da je sa peatom Optinskog odbora JULa Obrenovac takav dopis prosleen izvinjavamo i Vama i Vaoj porodici.

OPTINSKI ODBOR JULa

OBRENOVAC
SEKRETAR
Komlenski ore

230

VOJNA TAJNA 1. deo

Dragi itaoe, u drugom delu knjige Vojna tajna imae priliku da proita
autentine dokaze o najburnijem delu nae istorije. Hod po ivici ileta i vojske i nacije prikazan je kroz autentine stenograme izmeu generala, SDBa, politiara...

U VOJNOJ TAJNI II DEO ITAETE:

1. Sramna uloga vojnog pravosua u odbrani Miloevieve diktature stenogrami
2. Konkretni primeri i dokazi o presudama koje je donosilo vojno pravosue, a po
naredbi Slobodana Miloevia
3. Kako je nareeno hapenje i presuda od sedam godina zatvora novinaru Miroslavu Filipoviu iz Kraljeva stenogrami
4. Kako je suena i po ijoj naredbi grupa OSA (Oslobodilaka srpska armija)
7. Uloga Gorana Matia i Radomira Markovia u ometanju i ukidanju nezavisnih
medija u Srbiji i Crnoj Gori stenogrami
8. Uloga Vojnog vrha i jedinica elektronskog izvianja i protivelektronskih dejstava
u ometanju elektronskih medija stenogrami
9. Uloga vojnog vrha u pripremi za krau izbora u septembru 2000. godine.
10. Postizborna priprema vojnog vrha za drugi izborni krug
11. Dramatini sastanci vojnog vrha posle 5. oktobra stenogrami
13. Uloga vojske u dogaajima oko 5. oktobru i pobuni naroda protiv krae
14. Manipulacija vojnog vrha Kotunicom i njegovim saradnicima stenogrami
15. ta je rekao Kotunica generalima posle odlaska Miloevia stenogrami
16. Kako su Pavkovi i njegova svita preiveli dolazak nove vlasti
17. Kako je SDB (cr vene beretke) hapsila Miloevia stenogrami
18. ta se stvarno dogaalo oko vile Mir u vreme hapenja Miloevia
19. Kako je Generaltab reagovao na najavu da bi novi naelnik mogao biti general
Ninoslav Krsti
21. S kim se sastajao general Pavkovi posle 5. oktobra
22. Ko je organizovao aferu Perii
23. Kako smo praeni i uhapeni u tajnoj akciji Potar tj. aferi Perii
24. Ko je sve uestvovao u montiranju afere Perii
26. Kako je trebalo da padnu Vlada Srbije i premijer ini i kako bi se patriote
vratile na tron
27. Uloga ruske i hr vatske obavetajne slube u aferi Perii
28. Kakva je uloga Dona Nejbora, amerikog diplomate, u aferi Perii
30. ta su mi nudili da optuim Periia za pijunau

231

CIP -
,

355.02.(497.1):323.232]1999/2001(093.2)
327.7/.8(497.1)1999/2001(093.2)
323.2(497.1)1999/2001(093.2)
,
Vojna tajna. Deo 1/ Vladan
Vlajkovi. - Beograd : Helsinki odbor
za ljudska prava u Srbiji, 2004 (Beograd :
Zagorac) . - 231 str. ; 24cm
Tira 1. 000 - str. 1-2: Predgovor /
Miodrag Sekuli.
ISBN 86-7208-086-6 (knj. 1)
ISBN 86-7208-087-4 (za izdavaku celinu)
a) -
- 1999-2001 -
b) - () - 1999-2001 -
c) - 1999-2001 d) () - 1999-2001 -

COBISS.SR-ID 112956428