Savremeni Principi Pcelarenja 2

Urednik:
es! nfe. Rodoqub @ivadinovi}
SAVREMENI
PRINCIPI
PÊLAREWA
Izdava~
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184
F.nbjm;!spepmkvc{ @ quu/zv
Urednik
Kompjuterska obrada teksta i dizajn

Priprema za {tampu
Pomo} u pripremi za {tampu

Milan Terzi}
Prevod sa nema~kog
es!nfe. Teodora Boò
Prevod sa engleskog, ruskog i makedonskog

es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}
Ilustrator
Aleksandar Stani{i}
Urednik:
SAVREMENI
PRINCIPI
PÊLAREWA
2. deo
IZBOR PRIKAZA PREVODA
NAJBOQIH ^LANAKA IZ
PÊLARSKE NAUKE I PRAKSE
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA
@itkovac, 2001.
S A D R @ A J
MRE@ASTE PODWAÊ - DA....................................................................11
Lfo!Ipbsf
U ovom ~lanku moète pro~itati puno detaqnih i
korisnih informacija o dokazanim prednostima i manama mreàstih podwa~a, kako u borbi protiv varoe,
tako i u ostalim segmentima savremenog p~elarewa
AMERIKANCI OPET PRONALAZE AMERIKU..............................14

Ministarstvo poqoprivrede SAD-a
Ministarstvo poqoprivrede SAD-a je nedavno i
zvani~no predloìlo uvo|ewe mreàste podwa~e u
{iru upotrebu. Interesantni su razlozi za tako ne{to
ZALETAWE PÊLA......................................................................................15
Sphfs!B/!Npstf
Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice nije nimalo naivan,
redak ili bezazlen problem, kako se to obi~no smatra.
Ovde moète pro~itati sve o zaletawu p~ela iz pera
jednog od svetski poznatih nau~nika i p~elara
KONTROLA ZALETAWA PÊLA............................................................17

Tufwf!Ubcfs
Evo i nekoliko saveta iz prakse kako efikasno
spre~iti zaletawe p~ela jednostavnim apitehni~kim
zahvatima. Sva re{ewa su u skladu sa savremenim
trendom u p~elarstvu - {to jeftinijom proizvodwom
ISTINA O PRISILNIM MATICAMA..............................................19

A.A. Gunjakin
Prisilne matice dobijene u bezmati~nom dru{tvu i
bez kontrole se obi~no progla{avaju nekvalitetnima.
To i jeste ta~no! Me|utim, postoji krajwe jednostavan
na~in dobijawa izuzetnih, ~ak vrhunskih prisilnih
matica. A.A.Gunjakin }e Vam ve} objasniti kako!
[TA KA@E LEBEDEV.................................................................................21

Vje~eslav Ivanov Lebedev
Lebedev nas iznena|uje po ko zna koji put. Detaqno
opisuje postupak p~ela pri odgajawu i odabiru najboqe
matice. Tako demantuje sve tvrdwe koje su ukazivale
na to da matica koja prva iza|e iz mati~waka ubija sve
ostale u drugim mati~wacima. To je, kako kaè
Lebedev, duboka zabluda, jer u praksi sve proti~e
sasvim druga~ije. Kako? Pro~itajte sami!
PÊLE BIRAJU NAJBOQU MATICU...................................................22

Milan ]irovi}
Autor obja{wava kako je priroda re{ila odabir
najboqe matice, prepu{taju}i p~elama da puste
maticu samo iz mati~waka
koji one smatraju najkvalitetnijim
EPIBRASINOLID I RAZVI]E DRU[TAVA...................................23

L.I. Bo j cenyk, S.V. Antimirov
Iz ovog napisa moète saznati sve o realnoj
prednosti prirodne hrane u odnosu na ve{ta~ku.
Priroda je obogatila nektar vi{e nego korisnim
materijama za p~eliwu zajednicu
NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA......25

L.I. Bo j cenyk, N.V. Malinovskij
Epibrasinolid kao prirodna supstanca pokazuje i evidentne prednosti ako se nalazi u ishrani larvi matica
i trutova, jer omogu}uje dobijawe istih sa mnogo
boqim morfolo{kim osobinama
EFIKASNO ÛVAWE PRAZNOG SA]A..............................................27

Jovan Miti}
Pogledajte kako se moè ~uvati rezervno prazno sa}e
na jedan krajwe jednostavan na~in, koji je primewivao
autorov otac daleke 1942. godine, {to moète videti
na fotografiji, ali i mnogo godina ranije
SAVREMENO ROJEWE................................................................................28
êdomir Jovanovi}
Obavezno pro~itajte dati ~lanak neosporne prakti~ne
vrednosti. Ako budete rojili na ovaj na~in, otvori}e
Vam se sasvim nove perspektive p~elarewa. Urednik je
siguran da }ete autoru ~lanka biti ve~no zahvalni
OSNOVE UZGOJA PÊLA OTPORNIH NA VAROU.........................35

Gsjfesjdi!Svuuofs
Profesor Svuuofs detaqno obja{wava mogu}nosti i
osnove uzgoja p~ela otpornih na varou. Vredi ga
saslu{ati i promeniti svoje razmi{qawe
IZVITOPERENI STATUS PÊLIWEG ZDRAVQA.......................39

Tufwf!Ubcfs
Sasvim novi pogledi na p~eliwe bolesti, naro~ito na
ameri~ku kugu. [to pre usvojimo ove principe, pre
}emo se ukqu~iti u savremene trendove p~elarstva
UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NA

UKUS MEDA.....................................................................................................42
Tufgbo!Cphebopw-!Wfsfob!Ljmdifonboo-!Vstvmb!Cvimfs-!Qfufs!GmvsjQjfssf!Mbwbodiz
Le~ewe p~ela organskim kiselinama i eteri~nim
uqima moè negativno da uti~e na ukus meda, ako ne
po{tujemo uputstva o primeni leka. Stru~waci
Federalnog istraìva~kog instituta za p~elarstvo iz
Libefilda u [vajcarskoj pi{u o tome detaqno
DETEKCIJA VAROE....................................................................................46
Sphfs!B/!Npstf
Autor opisuje najpogodnije na~ine za utvr|ivawe
zaraènosti dru{tava varoom. Zbog nepoznavawa ovih
metoda p~ele ~esto tretiramo uzalud i tro{imo novac
KISELINE NISU BAUK - LEÊWE VAROE BEZ ZAGA\EWA

MEDA..................................................................................................................50
Aleksandar Mihajlovski
Autor iznosi nema~ke metode tretirawa protiv varoe
pomo}u mravqe, oksalne i mle~ne kiseline, koje je
video obilaze}i Institut za p~elarstvo u Nema~koj
OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA...........................53

V.I. Lebedev, V.P. Lebedeva, M.P. Solovova
Najnovije istraìvawe o prihrawivawu p~ela autori
detaqno prikazuju ~itaocima. Utvrdili su optimalne
rokove prihrane koji ne iscrpquju p~ele
SVE METODE DODAVAWA MATICA...................................................57

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
Ovaj ~lanak zapo~iwe seriju izvanrednih napisa o
dodavawu matica. Svo iskustvo velikana p~elarstva iz
protekla dva veka preto~eno je u tekst velike
prakti~ne vrednosti. U~ite se na tu|im gre{kama!
DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA.............................................61

I neoplo|ene matice se ~esto moraju dodati nekom
dru{tvu. Izgleda jednostavno, ali da li je ba{ tako?
Iskustva drugih nam svakako mogu pomo}i
DIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA....................................63

Sve efikasne direktne metode dodavawa matica i
uobi~ajene nedoumice p~elara u vezi sa wihovom primenom, detaqno su opisane u ovom ~lanku. Naro~ito je
interesantna Siminsova kombinovana metoda
INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA..............................68

Prosto je neverovatan utisak koji ovaj serijal ostavqa
na ~itaoca. Kada pro~itate kakve su nedoumice imali
velikani svetskog p~elarstva proteklih decenija,
su{tina problema dodavawa matica Vam postaje sasvim
jasna i neshvatqivo jednostavna
TRANSPORTNI KAVEZI I OSTALE INDIREKTNE METODE

DODAVAWA
MATICA.................................................................................72
Vekovi su pro{li od konstrukcije prvog kaveza za
matice do danas, kada se ta~no zna kakve zahteve treba
da zadovoqava svaki dobar kavez, koji preferira da
stekne glas najuspe{nijeg
OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA..............................76

Su{tina uspe{nog dodavawa matica je zasnovana na
osobenostima p~eliwe zajednice, na wenim
biolo{kim porivima, koje treba poznavati i
efikasno ih zaobi}i ili iskoristiti za svoje
potrebe shodno svom znawu. Zna~i, opet do izraàja
dolazi {iroko znawe p~elara,
od biologije do prakse
PÊLARSKA PRIÂ ZA PÊLARSKU DU[U..................................82

Milan Mati}
Profesionalni p~elar Milan Mati} iz [apca
nesebi~no je podelio sa nama svoje znawe i iskustvo,
kroz jedan poeti~an ~lanak pun qubavi prema p~elama.
Pa`qivim i{~itavawem ovog ~lanka moè se mnogo
toga nau~iti. Uvek je najjeftinije ukrasti tu|e
iskustvo, naro~ito ako se to ~ini uz dozvolu autora
Novo o mreàstim podwa~ama
I
EN
EM I
VR IP
SA NC EWA
I
R
PR LA
E
2
P^
-11-
Nacrte i druge detaqne informacije

Autor:
o mreàstim podwa~ama na}i }ete u
Lfo!Ipbsf
kwizi: MRE@ASTE PODWAÊ ZA
)cfft@lfomjb/foub/ofu* VAROU, (Wbsspb!Nfti!Gmppst), ~iji je
izdava~ Opsuifso!Cff!Cpplt-!Vojufe
Ljohepn
@AS
E
R
M
TE
DA
PO
DW
AÊ
Pred Vama se nalazi

jedno razmi{qawe autora,
otelotvoreno u pismu upu}enom
poznatom Tomu Sanfordu. Tekst je zasnovan najve}im delom na ~lanku Helmuta
Horna: Ispitivawe prezimqavawa p~eliwih
dru{tava sa mreàstim i zatvorenim podwa~ama
(objavqen u BEJ[-u novembra 1987. i Cff!Dsbgu-u jula 1990.godine).
onstrukcija
mreàstih
podwa~a je veoma jednostavna. ^vrst ram dimenzija
ko{nice koji je prepokriven mreòm
zamewuje standardnu podwa~u. Ova
podwa~a omogu}uje sitnim otpacima i
varoi da ispadnu van ko{nice, ali i
spre~ava invaziju neèqenih organizama.
Iznad mreè je neophodan otvor za prolaz
p~ela.
Budu}i da mreà
Primena
omogu}uje pove}anu vent i l a c i j u ko {n i c e,
mreàstih
dovoqan je samo
podwa~a ima
mali ulaz/leto za
vi{e prednosti.
p~ele, ~ime se
Uz wu moèmo
r e d u k u j e
koristiti {irok
spektar neotrovnih m o g u } n o s t
p o j a v e
sredstava koja ne
grabeì . Na
ubijaju varou ve} je
podu nema
samo omamquju za
otpadaka, te
izvesno vreme. Varoa
ima mnogo
pada kroz mreù i
mawe skrovivi{e nije u kontaktih mesta
tu sa p~elom da bi
pogodnih za
se opet popela na
v o s k o v o g
wu.
moqca. Osim
Aleksandar ako nemate takve
Mihajlovski, zime kakve su na
urednik
Aqaski, tokom hladnih perioda nema
Melitagore
potrebe za brigom pri kori{}ewu ovih

podwa~a. Potrebno je samo da postoji
debela izolacija dobrog kvaliteta od minimum 5 dn izme|u poklopne daske i poklopca ko{nice, ~ime se u hladnim
podru~jima redukuje kondenzacija vlage na
poklopnoj dasci (Radi se o principu da
debqina gorwe izolacije, ra~unaju}i i
debqinu poklopne daske, prelazi debqinu
zida ko{nice, ~ime se onemogu}ava da
najhladniji deo ko{nice, gde po zakonima
fizike treba da se vr{i kondenzacija
vodene pare, bude prostor neposredno
ispod poklopne daske, kao i sama poklopna daska - primedba urednika).
Naravno da se moè veoma lako
podmetnuti uloàk ispod mreè, za
utvr|ivawe stawa zaraènosti varoom,
ako je to potrebno.
Helmut Horn zapo~iwe svoj
~lanak ~iwenicom da je stawe dru{tava u
fazi zimovawa, kriti~no za wihov razvoj
u prole}e. Na prezimqavawe uti~e mnogo
faktora, u koje ulaze obezbe|ivawe odgovaraju}e lokacije p~eliwaka, rano
prihrawivawe naro~ito slabijih zajednica, velike rezerve hrane (med i polen),
za{tita od mi{eva i drugih {teto~ina i
dovoqna ventilacija. Na posledwi faktor moè u velikoj meri da se uti~e gradwom posebnih podwa~a. Citirajmo gospodâk se i danas u p~elarskim
ina Horna: ^
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora 10-11/1999.
-12-
Savremeni principi p~elarewa 2
krugovima iznosi mi{qewe

2) Dru{tva u ko{nicama sa
mreàstim podwa~ama su sa odgajawem
da na dobro prezimqavawe
legla u prole}e po~iwala kasnije od
dru{tava u velikoj meri uti~e
utopqavawe, tj. izolacija protiv
dru{tava sa klasi~nim podwa~ama.
Ovi zakqu~ci koreliraju sa
hladno}e tokom zime.
mawim zimskim gubicima kod zajednica sa
Takva navika, duboko ukorewena
mreàstim podwa~ama. Sve ovo rezultuje
kod p~elara, da se dru{tva
time da takve p~ele neguju samo malu
utopqavaju tokom neaktivnog hladnog
koli~inu legla u kriti~nim trenucima,
perioda, ne moè se lako promeniti. Zbog
{to omogu}uje mawi stres i duì ìvot.
takvog stava, suàvaju se i leta, ~ime se
Rani jesewi prekid legla spre~ava
~esto onemogu}ava dovoqan priliv sveèg
dru{tvo da hrani leglo do kasno u jesen,
vazduha do p~ela. Opasnosti od slabe ven{to ina~e daje iscrpqene p~ele sa kra}im
tilacije su mawe tokom hladnog zimskog
ìvotom.
perioda jer su p~ele ~vrsto zaklubqene,
Prerani po~etak gajewa legla u
pa zbog minimalne fizi~ke aktivnosti
prole}e izaziva reaktivirawe `lezdi
imaju mawe potrebe za kiseonikom. Ali,
zimskih p~ela i prisiqava ih na poja~anu
moè do}i do ozbiqnih problema na
aktivnost da bi se odràla neophodna
prole}e, u vreme prvih pro~isnih izleta,
temperatura u gnezdu za odgajawe legla.
kada mrtve p~ele, ~ak i pri niskom steOvo pak prisiqava p~ele na ranije
penu mortaliteta, mogu da naru{e ventisakupqa~ke aktivnosti, i naro~ito ako
laciju zatvarawem leta svojim telima.
preovladavaju nenakloweni vremenski
Ispitivawa da dru{tva sa slabom ventiuslovi, sve vodi u te{ke prerane gubitke
lacijom tokom letwe nektarske pa{e
izletnica.
pokazuju nenormalno pona{awe, u
Po re~ima gospodina Horna,
pore|ewu sa dru{tvima koja imaju adekvatnu ventilaciju, uticala su na to da
takva dru{tva ostaju ggola, {to rezultuje velikim povr{inama legla, sa malo
gospodin Horn zameni klasi~ne podwa~e
starih p~ela. Ovakvi uslovi postaju veoma
mreàstim na velikom broju eksperimenva`ni u podru~jima sa promenqivim vretalnih ko{nica. Brzo je video da se
menom gde je uobi~ajena mogu}nost pojave
pona{awe p~ela promenilo posle samo
hladnih, posle dugih toplih perioda. Zbog
nekoliko minuta. Dok su dru{tva sa
sveukupnog slabqewa dru{tva usled preklasi~nim podwa~ama bila upo{qena
ranog odgajawa legla,
napornim ventilirawem ko{nice, zajedendemska bolest nozenice sa mreàstim podwa~ama su normalno
sakupqale
E moza moè lako da
postane akutna. I
nektar.
15% MAW
A prouzrokova~i drugih
S
E
O
S t u d i j a
R
A
V
gospodina Horna se
STOM bolesti mogu da naneE
MR @A
odnosi na dve grupe od
OM su ozbiqne {tete.
PODWAêfa
Pod od ì~ane
po 6 dru{tava, gde je
aX
m
i
w
a
m
r
e
è garantuje konv
svaka bila opremqena
i
spit
otrebom
Prema i
p
u
,
s
t
a
n
tnu cirkulaciju
i
klasi~nim
i
a
D
z SA
se broj
a
~
Petisa i
a
w
v
a
z
d
uha, pa toplina
mreàstim podwa~ama.
d
o
tih p
a smawu
mreàs
m
n
a
s
t
ala direktnim
Istraìvawe je trajalo
a
c
i
n
zajed
ktivne
a
varoa u
d
e
j
s
t
vom sun~evih
pet godina.
m
o
k
o
t
j
je za 15% se redukuje bro
z
r
a
k
a
na zidove
Rezultati
su
ime
a!
T
.
m
e
ja
n
i
o
z
l
k
o
{
n
i
c
e, ne}e da
pokazali:
e
a
s
k
wa hemi
rezultuje preran 1) Dru{tva u
tretira
im po~etkom gajewa legla. Najranije
ko{nicama sa mreàstim
podwa~ama su ranije
odgajawe legla kre}e tek onda kada otopli
prekidala sa odgajawem legla u jesen, od
u
duìm
vremenskim
periodima.
Blagodare}i enormnom kapacitetu zaleonih sa klasi~nim podwa~ama;
Novo o mreàstim podwa~ama
-13-
gawa kvalitetnih matica, i velikom broju

prekidaju sa gajewem legla, nudi nove
p~ela iza{lih iz zime, deficit legla u
mogu}nosti u borbi protiv varoe.
odnosu na dru{tva sa klasi~nim
Eksperimenti gospodina Horna su pokazapodwa~ama, brzo se kompenzuje, u veoma
li da moè da se izazove kompletan
kratkom periodu, a zatim i prema{uje
prekid legla duìm prihrawivawem konstawe u takvim dru{tvima.
centrovanim {e}ernim sirupom u jesen.
Zbog toga, ova dru{tva su sposobOvo rezultuje mawom koli~inom legla
na da iskoriste i rane nektarske pa{e na
koje je parazitirano varoom preko zime.
optimalan na~in.
Na prole}e se nude
Za
e
j
i
Dru{tva koja prezsli~ni pozitivni efekc
a
m
infor a~ama
e
imqavaju sa mreàstim
ti. Odloèno prole}no
n
t
a
w
od
dod
tim p ovati i
s
podwa~ama, prema Hornu,
odgajawe
legla ogleda se
a
`
e
lt
o mr
konsu lar
nude jo{ jednu prednost
u
gubitku
maweg broja
e
t
e
~e
P
mo`
s
i
p
kada se uporede sa zajednidragocenih
zimskih
p~ela, a
~aso
cama koje zimuju na klasi~nim
dru{tva kasnije imaju boqe izvore
podwa~ama. Zbog konstantne cirkulacije
polena. Eksploatisawem ovog prirodnog
vazduha skoro da ne dolazi do kondenzaciunosa polena p~elar moè efektivnije da
je vodene pare. Tako se ne formira bu|.
zapo~ne sa ve{ta~kom nektarskom pa{om,
Ventilacija je tako|e va`na za
prihrawuju}i {e}ernim sirupom, ~ime se
onemogu}avawe rasta mikroorganizma u
ohrabruje ranije odgajawe trutova. Zbog
podru~jima gde dominira velika toplota i
ve}e privla~nosti trutovskog legla za
vlaga.
varou, i istovremene mawe dostupnosti
P~elarewe
sa
mreàstim
radili~kog legla, mnogo varoe biva
podwa~ama ima i letwih prednosti. Takva
zarobqeno u trutovskom leglu, i rano se
podwa~a zamewuje mreù za selidbu, koja
odstrawuje iz dru{tva, po~etkom sezone.
Dobra
strategija
za
mak se obi~no postavqa na ulaz ko{nice.
Tokom selidbe, nema potrebe za dopunsimizirawe ovog efekta jeste da se jo{
skom ventilacijom, jer je razmena vazduha
prethodne jeseni u gnezdo umetne ram sa
trutovskim }elijama.
podwa~om sasvim dovoqna.
îwenica
da
dru{tva
sa
Kori{}ewe podwa~e sa ì~anom
mreàstim podwa~ama ranije u jesen
mreòm, po gospodinu Hornu, ima jedan
Pravilna upotreba
mreàstih podwa~a prija
p~elama
Foto: Ivan Brndu{i}, Bor
Matica sa svitom
-14-
nedostatak. Potro{wa hrane je ve}a za 1015% . Razlog ovome jeste pove}ano

gubqewe toplote preko mreè. Ipak, i
pored pove}ane potro{we hrane i visokog
stepena metabolizma, Hornove zajednice
p~ela nisu trpele negativne efekte. [to
je jo{ indikativnije, prezimqavale su
mnogo uspe{nije nego dru{tva sa
klasi~nim podwa~ama. Razlog za ovo Horn
nalazi u razli~itim obrascima odgajawa
legla tokom zimskog perioda, gde dru{tva
sa klasi~nim podwa~ama mogu da odgajaju
leglo i tokom pasivnog perioda tj. mnogo

kasnije u jesen, dok zajednice sa
mreàstim podwa~ama uìvaju blagodeti
produènog perioda bez legla!
Iako je za mnoge p~elare kod
ì~anih podwa~a fokus preba~en na
izuzetno laku kontrolu varoe, rad gospodina Horna je vaàn jer nagla{ava dopunske aspekte rada sa dru{tvima koji mogu
da budu deo integralnog postupka za kontrolu {teto~ina (varoe) u saglasnosti sa
drugim p~elarevim intervencijama.
IKANCI OPET
R
E
M
A
Objavqeno u
Bnfsjdbo!Cff
Kpvsobm-u za maj
1999. godine.
O, zar se i to
moè?
KU
PRONALAZE AM E R I
Ministarstvo
podwa~e usporile stepen rasta populacije
poqoprivrede
varoe, ali same za sebe, one nisu bile
SAD-a je promovisalo novo (zar?)
dovoqne! Kao {to je re~eno, proces invazpomo}no sredstvo za p~elare. îni se da je
ije varoe je ispitivan kontrolom sa letvidovoqno jednostavna wegova izrada,
cama Bqjtubo-a u tri dru{tva, i u avgustu i
kori{}ewe i primena u bilo ~ijem sisteseptembru je zabeleèno padawe od preko
mu p~elarewa. O ~emu se radi? (O ne~em
100 varoa u periodu od tri dana.
veoma korisnom - primedba urednika)
Ovaj nivo prisutnosti varoe je
Prosta modifikacija podwa~e je
sigurno doprineo slabqewu dru{tava.
testirana kao nehemijski metod za konModifikovana podwa~a koja varoi
trolu varoe. Metalnom mreòm je
omogu}ava da padne kroz mreù, ali ne i
zamewen ve}i deo klasi~ne
da se ponovo prihvati za p~elu se
Ako
podwa~e, ~ime se omogu}uje da
pokazala
korisnom
u
li~no ispitujete
varoa pada kroz mreù bez
istraìvawima o tome kako
padawe varoe, znajte i
mogu}nosti da se ponovo
usporiti
razmnoàvawe
to da varoe i same umiru, a
vrati u p~eliwu zajednicu.
varoe,
i
predlaè
se kao
najve}e padawe se zapaà u
U trideset dru{tava
laka
kontrola
stawa
u
avgustu i septembru, kada
nije izvr{en nikakav hemijs- po~ev od 29. nedeqe u godini dru{tvima.
ki tretman. Zajednice su podDodatno je utvr|eno da je
izumiru starije jedinke
eqene u tri grupe opremqene
u dru{tvima sa mreàstom
(Sjuufs!X. i Svuuofs!Gs.) sa mreàstim podwa~ama, leppodwa~om bilo zna~ajno vi{e
(primedba uredniqivim ulo{cima i klasi~nim
zatvorenog legla u pore|ewu sa
ka)
podwa~ama. Mese~no je utvr|ivano
dru{tvima na normalnim podwa~ama,
padawe varoe.
{to je jo{ jedna korist od upotrebe
Otkriveno je za pribli`no 14%
ovakvih modifikovanih podwa~a.
(u mesecu junu) i 28 % (u mesecu julu) mawe
Upotrebom zamreènih podwa~a
padawe varoe prilikom kontrolnih trezajedno sa gajewem p~ela tolerantnijih na
varou, dimqewem neotrovnim sredstvima,
tirawa Bqjtubo trakama, kod dve modifikovane podwa~e u odnosu na normalnu
zapra{ivawem i upotrebom drugih konpodwa~u.
trolnih sredstava, bi trebalo da se
Ipak, u septembru, u sve tri grupe
obezbedi integralniji pristup kontroli
zajednica, populacija varoe je dostigla
varoe, ~ime se moè redukovati broj
{tetan nivo ! Tako su modifikovane
neophodnih hemijskih tretmana.
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 7-8/1999.
Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice
ZALETA W
S PHFSS B/!! N PSS TF
D PSOFMM V OJWFSTJUZ
3241!!D PNTUPDL I BMM
OZ!25964-!VTB
(umro 11.maja 2000.)
Objavqeno u
, jun 1999.
edavno sam pro~itao rad o

zaletawu p~ela u tu|e ko{nice,
koji je bio veoma lo{e koncipiran i nedokumentovan. Istaknuto je i da
zaletawe p~ela moè da dovede do smawewa prinosa.
Ne raspolaèm podacima koji bi
ovoj posledwoj tvrdwi direktno i{li u
prilog, ali mi je pomenuti rad dao ideju da
je vreme da se ova tema razradi, te da se i
pregledaju ~iwenice.
Ovaj ~lanak }e Vam pokazati da
zbog izvesnih razloga treba redukovati
zaletawe p~ela.
EKI OD RAZLOGA ZA
SPREÂVAWE
ZALETAWA
Jedan od ja~ih razloga je svakako
usporavawe ili spre~avawe {irewa
bolesti . Ovakva tvrdwa poti~e od
istraìvawa p~elarskih inspektora koji
konstantno pi{u i govore mi da je
zaletawe p~ela najuobi~ajeniji na~in
kojim se {iri ameri~ka kuga.
Ispitivano je i zakqu~eno da je
najve}a
verovatno}a
pojavqivawa
ameri~ke kuge upravo u dru{tvima koja se
nalaze pored ve} zaraènih zajednica.
Drugi razlog za suzbijawe
zaletawa p~ela jeste taj {to postoji
mogu}nost da matice iz dru{tava u kojima
se odigrava tiha smena mogu da zalutaju u
susednu ko{nicu prilikom vra}awa sa
oplodwe.
Stepen pojave tihe smene zavisi
od sistema p~elarewa koji se primewuje.
Po{to niko ne moè da elimini{e wenu
NI
AL
PR I
O
OB V A
LE
M N
!
E P
Autor ~lanka:
-15-
Ê
LA
pojavu, i ona se ipak doga|a, potrebno je

preduzeti mere predostro`nosti da
redukujemo zaletawe matica u tihoj smeni,
ma koliko se retko to doga|alo.
Posetio sam nekoliko odgajiva~a
matica koji koriste nukleuse za oplodwu.
Nukleusi/oplodwaci su mala dru{tva od
kojih svako ima oko hiqadu p~ela. Jednom
sam bio na p~eliwaku za oplodwu matica
gde je oko 2000 ovakvih nukleusa bilo
postavqeno na rastojawu od jednog metra.
Kada sam primetio da tu mora da
postoji veliko zaletawe matica, odgajiva~ se saglasio.
Ali, da su nukleusi bili na rastojawu od dva metra jedan od drugog, p~eliwak bi pokrivao ~etiri puta ve}u
povr{inu zemqi{ta, i on je smatrao da bi
kretawe p~eliwakom bilo predugo i da bi
se tro{ilo mnogo vremena, pa je on na
po~etku prihvatio odre|ene gubitke.
Sa druge strane mi je saop{teno
da postoji p~elar koji zamewuje matice u
svojim dru{tvima (ne nukleusima)
mati~wacima. On svoje ko{nice postavqa
na rastojawe jedna od druge od dva metra na
kraju velikog poqa. Wegovi ciqevi su
svojevrsni, te on ne èli da ima zaletawe
matica tj. gubitke matica. Podaci koje je
taj p~elar prikupio pokazuju da postoji
veliko zaletawe matica koje izle}u na
oplodwu onda kada su dru{tva na paleta ma na kojima ima mesta za ~etiri ko{nice
tj. nukleusa (zna~i, treba izbegavati
postavqawe ko{nica po ~etiri u redu).
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10-11/1999.
-16-
A LI ZALETAWE SMAWUJE
PROIZVODWU MEDA
toku dobra nektarska ili polenska pa{a.

Ali, zato postoji ozbiqna borba prilikom su{e. Ipak, tada je i sam let p~ela
redukovan, pa i borbi ima mawe.
AKO SMAWITI
ZALETAWE
U p~elarskoj literaturi se po
ovom pitawu moè na}i mnogo razmatrawa
i razmi{qawa, ali ne i podataka koji
konkretno dokazuju da zaletawe p~ela
smawuje ili pove}ava ukupan prinos
Postoji nekoliko izvanrednih
jednog p~eliwaka.
studija na ovu temu, naro~ito od sada ve}
P~elari su primetili da ako su
penzionisanih, doktora Xon Fria iz
ko{nice pore|ane u jednom redu, bi}e
Engleske i Kemeron Xeja iz Kanade. Oni
mnogo zaletawa p~ela u ko{nice na oba
su zakqu~ili da se moè puno toga
kraja reda, i te zajednice }e proizvesti
u~initi na suzbijawu zaletawa p~ela.
mnogo meda. Kada su dru{tva pore|ana u
Dru{tva moète da razmaknete jedno od
dva reda, postoji tendencija zaletawa
drugog na ve}e rastop~ela iz drugog reda u
jawe, da k o {n i c e
zajednice prvog reda.
bojite raznim bojama
Postoji rad koji je citiili da na wima crtate
raznovrsne oblike, da
rao D/S/ Sjccboet 1934.
izbegavate postavqawe
godine u svojoj kwizi iz
dru{tava u pravim
1953. sa naslovom:
redovima, da zasadite
Pona{awe i socijalni
drve}e ili konstrui{ete
ìvot medonosne p~ele
druga obele`ja na p~elikoji isti~e da p~ele ~e{}e
waku.
ule}u u ko{nice koje su oboPrvo istraìvawe o tome
jene tamnijim bojama i da
kako p~ele vide razli~ite
takve ko{nice proizvedu
vi{e meda. Ipak, nijedna od
boje je uradio es! Lbsm! Sjuufs
ovih informacija ne zna~i
wpo! Gsjtdi. Preporu~ujem
da }e ukupna proizvodwa
svakom p~elaru da pro~ita
jednog
p~eliwaka
biti
wegovo delo: Govor plesa
smawena zbog zaletawa
i orijentacija p~ela ,
p~ela.
koje je izdato 1967.
Komercijalni
(Cfmlobq! Qsfttp~elari sa kojima sam
Ibswbse! Vojwfstjuz
U PRIRODI NEMA ZALETAWA
govorio o zaletawu p~ela
Qsftt). On je sa svojim
su, sleù}i ramenima, poru~ivali da ih ne
studentima otkrio da p~ele razlikuju
brine takva pojava, sve dok p~ele nose med
samo, ve} poznate, ~etiri boje, a jedna od
i to u jednu od wihovih ko{nica!
wih je i za nas nevidqiva, ultraMA LI BORBE IZME\U
qubi~asta. Medonosne p~ele ne vide
PÊLA PRILIKOM
crveni kraj spektra, tj. vide ga kao crnu
ZALETAWA
boju. Zato je bojewe medi{ta, poklopaca i
Nema sumwe da p~ele mogu da razpodwa~a jedan od na~ina suzbijawa
likuju ~lanove svoje zajednice od onih iz
zaletawa p~ela, {to nije ni preterano
drugih dru{tava. Jer, ovog prole}a sam
skupo niti komplikovano.
~ak ispitivao i prikupqao podatke o
Isti autor je ispitivao i oblike
borbi izme|u p~ela iz dva dru{tva koja su
koje p~ele mogu da vide i razlikuju.
trebala da se izroje, a èlela su da
Otkrio je da p~ele, recimo, ne mogu da
zaposednu istu ko{nicu-mamac (pogledaprave razliku izme|u potpuno obojenog
jte prvi deo ove kwige - primedba urednikruga pre~nika 5 dn i kvadrata sa preka). Poznato je da skoro i nema borbe
sekom od 5 dn. Ali, zato razlikuju punu
izme|u p~ela prilikom zaletawa kada je u
liniju i krug.
Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice
-17-
Autor:
-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika
profesora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapaènijih ~lanaka u
Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u
dbo!!Cff!!Kpv
vsobmm-u januara 1996.
-^lanak je objavqen u Bnfsjd
KONTROLA ZALETAWA
PÊLA
edna zalutala p~ela bi po definiciji

bila p~ela iz jedne ko{nice koja
ulazi u drugu i ìvi u woj kao da je
wena. Ova pojava postaje problem kada je
masovna i kada se konstantno ponavqa.
Postoje odre|ene situacije u
p~elarewu, bilo hobista bilo profesionalnih p~elara, kada je neophodno redukovati zaletawe p~ela na minimum, a ako je
mogu}e i izbe}i ga u potpunosti. Dve
situacije su naj~e{}e. Recimo, èlite da
odaberete
maticu
koja
}e
biti
rodona~elnik za proizvodwu matica, i
èlite da sve p~ele u wenom dru{tvu budu
wene (kako bi postignuti rezultati te
ko{nice bili realni, tj. poticali upravo
od te matice - primedba urednika). U drugoj situaciji vi proizvodite matice, tako
{to mati~wake sme{tate u oplodwake, iz
kojih matice izle}u na oplodwu, i vi naravno èlite da se one vrate u oplodwak iz
kog su i izletele.
Slaèm se da mnogo puta nije
va`no da li p~ele zalete u susednu
ko{nicu ili ne, ako vas interesuje samo
ukupan rezultat, kao {to je koli~ina meda
koja }e se na kraju sezone na}i u va{im
buradima, ili prihod od iznajmqivawa i
odno{ewa p~ela na opra{ivawe izvesnih
biqnih kultura.
Ovaj ~lanak }e se pozabaviti
onim {to vi moète da promenite u
okolini
ko{nica
~ime
bi
ste
obeshrabrili, eliminisali ili samo
redukovali zaletawe matica i p~ela.
P~ele imaju sposobnost da vide i
razlikuju pojedine boje i oblike. Ali ih
one ne vide kao {to to ~inimo mi, jer se
na{e i wihove o~i zna~ajno razlikuju, ali

to nije ni va`no za razmatrawe problema.
Va`na je poenta koje treba da se podsetimo i o kojoj treba da razmi{qamo, da
razne boje proizvode razli~ite efekte na
zaletawe p~ela, kao {to to ~ine i
razli~iti oblici.
OJA SU RE[EWA
PROBLEMA
Danas je moderno postavqati

p~ele na mesta lako dostupna za kamione i
druga vozila, mesta daleko od qudi, a
p~eliwa dru{tva se ~esto postavqaju bukvalno jedno preko drugog ili zalepqena
jedno za drugo. To je dobro za p~elare, ali
i uàsno za p~ele koje se trude da prona|u
svoju ko{nicu.
Stari na~in da se izbegne masovno
zaletawe p~ela jeste postavqawe p~eliwaka na izolovano mesto gusto obraslo
`bunovima i sitnim rastiwem, sa ve}im
me|usobnim rastojawem dru{tava i sa
nadom da do zaletawa ne}e do}i. To je
metod dr Farara koji je bio prili~no
uspe{an, ali je problem nastajao kada su
radnici trebali da prenose raznu opremu
na rukama i da iznose te{ka medi{ta puna
meda. To je bilo u redu jer je Farar imao
ekipu sna`nih mladih qudi koji su sve to
radili za male nadnice, ili ~ak bez nadnica. Naravno, ovaj metod iskqu~uje mnoge
qude koji bi vam mogli biti od pomo}i,
ali nisu fizi~ki dorasli tako napornom
poslu.
Danas je va`no iskoristiti prednosti mehani~ke opreme, {to zahteva
ravan teren i dru{tva koja su bliè jedna
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 5/1998.
-18-
drugima. Ono {to nam je u takvoj situaciji krajwe potrebno jeste u praksi primenqivo istraìvawe o metodama kojima
}emo spre~iti zaletawe p~ela i matica.
Pitawe je kako znati da moje
p~ele ne zale}u iz dru{tva A u dru{tvo B.
Postoji vi{e metoda koje mogu dati odgovor. Ako vam je po voqi da na va{em p~eliwaku gajite ùte
italijanske p~ele,
postavite jedno
dru{tvo krawskih
p~ela tamnije boje i
traìte tamne p~ele
u zajednicama italijanki i obrnuto. Ako
ipak èlite da vam
sve p~ele budu iste
boje, moète izvest a n b r o j d a
obeleìte nekom
bojom, pa da ih
aktivno traìte u
drugim ko{nicama.
Da bi brzo
o b e l e` ili mnog o
p~ela moète da
upotrebite sprej/auto lak u boji, pa da
brzo wime prelazite po povr{ini sa}a i
p~elama koje se nalaze na wemu. Ovaj
metod je prvobitno upotrebio es
Cve! Dbmf iz Ebebou'Tpot-Jod/ pre
mnogo godina, kada je obeleàvao
trutove jedne genetske linije pre
nego {to ih je pu{tao da lete iz
kaveza van ko{nice. Ovakvo
obeleàvawe je brzo i ekonomi~no i ubrzo }ete znati situaciju na svom p~eliwaku.
Nije lak zadatak
spre~iti zaletawe p~ela. Ako vam
je to krajwe bitno, mora}ete da
izolujete dru{tvo uz neki grm, na
udaqenosti od najmawe 1,5-2 metra
od najbliè zajednice. Vrlo je
efektivno i ono {to sam sam
primewivao a to je da se ispred
ulaza u ko{nicu postave svojevrsne prepreke preko kojih }e p~ele
morati da prelaze, a koje }e biti
razli~itih boja i oblika. Veoma je prakti~no i nije skupo, koristiti stare palete
koje }e se uspraviti ispred ko{nice i

~ije }e daske biti obojene raznim bojama.
U posledwih 15 godina bio sam u
mogu}nosti da sakupim palete koliko mi
je trebalo i koliko sam god èleo. Kada
sam ìveo u Vekavilu u Kaliforniji,
lokalni list je svakog jutra ogla{avao da
se mogu nabaviti besplatne palete, koje su
ve} upotrebqavane. To su
bile dobre, ~vrste palete
koje su dugo trajale.
Siguran
sam
da
je
zaletawe p~ela genetski
odre|eno i da je razli~ito
kod raznih rasa i sojeva
p~ela. Ovo je isticano od
strane mnogo autora, ali
nigde nisam na{ao konkretan dokumentovan dokaz.
Zato, ako ste ukqu~eni u
program odgajawa matica gde
prvo vr{ite selekciju
rodona~elnice po nekim
karakteristikama kao {to je
proizvodwa meda ili dobro
prezimqavawe, morate biti
apsolutno sigurni da su sve
p~ele u doti~nom dru{tvu poreklom od
matice iz istog dru{tva, a da nisu tu
dospele neèqenim zaletawem, i tako
dru{tvo u~inile
produktivnijim
nego {to jeste.
Sa druge
strane, ako kod
va{ih p~ela
testirate recimo, higijensko
pona{awe,
zaletawe p~ela
ne predstavqa
veliki problem,
zato {to izletnice
nisu
z n a ~ a j n o
ukqu~ene u
~i{}ewe ramova.
azli~iti oblici za boqu

orijentaciju p~ela, i
spre~avawe zaletawa !
Prisilne matice ne moraju da budu lo{e
-19-
I
N
T
S
A
O
PRISILNIM MATICAMA
Autor: A.A. Gunjakin

Objavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj 7/1991. godine
raksa je pokazala da prisilne

matice, izvedene pod adekvatnom
kontrolom p~elara u jakom p~eliwem dru{tvu za vreme glavne pa{e, nisu
lo{ije od matica izvedenih presa|ivawem
larvi kao i od rojevih matica.
Stav da su one drugostepenog
kvaliteta je zasnovan na rezultatima
istraìvawa svakojakih prisilnih matica, izvedenih bez ikakve kontrole nakon
odstrawewa matice, ne vode}i ra~una o
ja~ini p~eliweg dru{tva a ~esto ne i o
optimalnom vremenu tokom sezone.
U takvim uslovima p~ele izvode
matice od starijih larvi, te one nemaju
zadovoqavaju}u nosivost. U prirodnim
uslovima, p~ele same biraju larve, pritom
biraju}i najboqe.
Po pravilu, prisilne matice
izvedene u bezmati~nom dru{tvu i bez
kontrole, se upore|uju sa maticama dobijenim ve{ta~kim putem, koje ~ak, saglasno
tehnici proizvodwe, podleù kontroli i
odstrawivawu nekvalitetnih mati~waka
i matica od strane p~elara. Sasvim je normalno da je rezultat takvog pore|ewa na
{tetu prvih matica!
TA NAM GOVORE
ISTRA@IVAWA
Jo{ je P.M. Komarov (1955)

oslawaju}i se na odre|ena ispitivawa
pokazao da pri aktivnim intervencijama i
kontroli, p~elari mogu sami da dobiju
visokokvalitetne prisilne matice.
U drugim zemqama izvo|ewe
prisilnih matica i wihovo kori{}ewe
spada u uobi~ajene metode gajewa p~ela.
Radovi G.F.Taranova i H.K.Nikadambaeva
iz 1980. i 1981. godine potvr|uju da ~ak i

bez intervencije p~elara, p~eliwe
dru{tvo bez matice u prisustvu legla
razli~ite starosti, ve}inu mati~waka
(67%) }e izvla~iti nad larvama starosti
izme|u 0,5 i 1 dan. Ako im se da mogu}nost
izbora, p~ele uvek biraju najboqu maticu
izvedenu od mlade larve! Matice odgajene
od starijih larvi se redovno odstrawuju
(P~elovodstvo br.10/1982).
U ciqu dobijawa krupnih
mati~waka izvu~enih nad mladim larvama,
p~elar mora da odstrani mati~wake
izgra|ene nad starijim larvama (ukoliko
se takvi ipak pojave). Pri tom, odgajawe
matica predstavqa isto tako kontrolisan
proces.
Upore|ewe prisilnih matica
dobijenih Kemerovskim metodom sa maticama dobijenim ve{ta~kim putem i iz
rojevih mati~waka, koje je obavio
V.G.Ka{kovski (1984), ubedqivo je pokaza lo prednost prisilnih nad ve{ta~ki
proizvedenim maticama, kao i wihovu
pribli`nu sli~nost sa rojevim maticama.
(Kemerovska metoda nosi ime po
Kemerovskoj oblasti u Rusiji, i predstavqa na~in p~elarewa gde je jedna od
mera odvajawe matice u nukleus na
po~etku glavne pa{e, u ciqu dovo|ewa
dru{tva u takvo stawe da jednog trenutka
u wemu nema legla, te je olak{ano tretirawe protiv varoe posle pa{e. Tamo smatraju da se tako pove}ava i prinos, {to je
kontroverzno, te da se veliki broj mladih
p~ela, po{to nemaju leglo koje bi gajile,
preorijenti{e na u~e{}e u sakupqawu i
preradi nektara, kao i odgajawe prisilnih matica - primedba urednika).
-20-
Budu}i da potreba za maticama

kod p~elara amatera nije velika, uveo sam
neke izmene u Kemerovski metod za odgajawe matica, usmerene ka izjedna~avawu
kvaliteta izvedenih matica na ra~un
broja
odgajenih
mati~waka.
Po
Kemerovskom metodu p~ele odgajaju
trideset do pedeset mati~waka u jakom
p~eliwem dru{tvu.
Koriste}i
izmewen
metod
demarirawa sa odvajawem matice od legla
u gorwem telu (pogledajte prvi deo ove
kwige koji je iza{ao iz {tampe septembra
2000.godine), uspelo mi je da umawim broj
mati~waka na samo pet do {est. Sve se
odvija u prisustvu matice, i pri tom p~ele
izvla~e mati~wake nad pa`qivo odabranim larvama. To su prakti~no sve najmla|e
larve. Ovaj na~in odgajawa prisilnih matica se koristi i u drugim zemqama
(A.Malaju,1979.). O visokom kvalitetu
matica dobijenih ovim na~inom svedo~e
kako doma}i (ruski), tako i strani autori
(V. Kriàn; E. Makovi~, 1986. ; P.P.
Cibuqski, 1975. ; G.D.
Elfimov, 1985.).
Gradwa mati~waka u
prisustvu stare matice ima slede}e prednosti: matice se
izleù po~etkom juna
u vreme cvetawa vo}a i
bagrema (u uslovima
dela Rusije - primedba
urednika), kada pri
dobrom unosu mogu
dovesti dru{tvo do
maksimalnog razvoja;
mogu}a je kontrola
dvokratnom selekcijom mati~waka, kada su
jo{ otvoreni, na
po~etku, prema
starosti larvi i
koli~ini mle~a, a
zatim i kada su
zatvoreni, prema formi i veli~ini. Na
ovaj na~in prakti~no se iskqu~uje
izvo|ewe nekvalitetnih matica!
Kod izloènog na~ina, kao i kod
ve{ta~kog odgajawa matica, wihov
kvalitet zavisi od p~elara, a ne od
slu~aja. Bez obzira na mali broj dobijenih

matica (~etiri - pet - {est), za amaterski
p~eliwak od pet do deset dru{tava ova
metoda je primenqiva. Pruà mogu}nost
da se i p~elar po~etnik bavi svojevrsnim
odgajawem matica na svom p~eliwaku, te
da ima, ~esto preko potrebnu, rezervu matica.
EZULTATI DOBIJENI OD
ODGAJENIH MATICA
Za osobine i kvalitet ovakvih

matica nave{}u samo jedan primer iz mog
li~nog iskustva. Ko{nice se kod mene sastoje iz ~etiri tela. U svakom telu ima po
12 LR ramova sa debqinom satono{e od 10
mm. Tako u ko{nici ima 48 ramova sa ukupnom povr{inom sa}a jednakom kao kod 50
standardnih ramova istog tipa. Prisilne
matice stvaraju zajednice koje na jesen
napune gorwa dva tela medom, a posle
vrcawa se te{ko sme{taju u preostala dva
tela, na 24 rama. Rojewa prakti~no nema.
Istovremeno, u istom regionu, p~elari
koji koriste rojeve matice i
uobi~ajenu tehniku p~elarewa, dobijaju ne vi{e od 18-20
kg meda.
Postoji jo{ jedan arguprotiv
ment
kori{}ewa
prisilnih matica, a to je
smawewe p r o duk ti vn o sti
odgajiva~ke zajednice za vreme
wihovog gajewa. Ovo moè
biti ta~no kod sredweruske
rase p~ela, ali samo kada zalegawe mlade matice pada u
vreme slabog prinosa ili nektara uop{te nema u prirodi.
Karpatske i wima bliske
p~ele krawske rase, izvode}i
prisilne matice, ne umawuju
intenzitet sakupqawa nektara (V.Kriàn, 1976), dok
sredweruske p~ele u uslovima
dobrog prinosa pri
odstrawewu stare matice i tokom po~etka
zalegawa mlade, jo{ i uve}avaju prinos
nektara (P.P. Cibuqski, 1975; V.G.
Ka{kovski, 1984). U to vreme dru{tvo
radi dva puta efektivnije, {to je potvrdila i moja dosada{wa praksa.
Prisilne matice ne moraju da budu lo{e
-21-
[ta k aè L ebedev
a predavawu u Ni{u 17. i 18. marta

1999.godine, qspg/! es! Vje~eslav
Ivanov Lebedev je odgovaraju}i na
pitawa posetioca izrekao i slede}ih
nekoliko re~enica, koje }e nam
pomo}i u analizi na{eg razmatrawa o maticama:
Nau~nici su dokazali
da kada p~ele uzgajaju matice za
sebe, dobiju se kako kvalitetne,
tako i matice osredweg i lo{eg
kvaliteta. P~ele su sposobne da
ocene kvalitet matice, i postoje
eksperimenti koji to dokazuju. U
dru{tva se umesto odstrawene matice dodaju tri: dobra, lo{a i matica
osredweg kvaliteta. P~ele }e uvek bez
gre{ke odabrati najboqu.
@elim da Vam kaèm da mnogi
autori u literaturi navode savr{eno
pogre{ne podatke. Daju pogre{nu sliku
kada kaù da prva matica koja iza|e iz
mati~waka ubija sve ostale u drugim
mati~wacima. To je duboka ZABLUDA. U
praksi to proti~e druga~ije. Dru{tvu je
potrebna jedna matica, a ono odneguje za
sebe pet, deset, petnaest itd. Sa pozicije
~oveka ta neracionalnost nema svrhe. Na
to da toliki broj mati~waka sluì
p~elama kako bi odabrale najboqu je prvi
ukazao profesor Soèqnik. Poku{a}u da
Vas ubedim da prva matica koja iza|e ne
ubija sve ostale! Kako proti~e taj proces?
P~ele znaju kako da odgaje
dobru
maticu
Matica proviri iz mati~waka

kada je spremna da iz wega iza|e, ali je
p~ele ne pu{taju. Tek kada zakqu~e koja je
matica najboqa, p~ele je izvode iz
mati~waka, a zatim da ne bi bilo
nikakve borbe, likvidiraju ostale.
[to se ti~e rojevih matica, p~elari sveta kaù da su
najboqeg kvaliteta, zato {to se
p~ele roje kada su jake. Kada
dru{tvo dolazi u rojevi nagon,
odnos p~ela i legla je 10:1.
Takvo stawe normalno nikada ne
biva u dru{tvu, jer postoji velika
rezerva besposlenih p~ela. One se
roje kada u prirodi postoji odgovaraju}a pa{a, pa je nivo ishrane na maksimalnom nivou.
Rojeve matice p~ele neguju od jajeta. Zna~i matica jaje polaè u mati~wak.
Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo
masa poloènog jajeta odre|uje kvalitet
budu}e matice. Zato ne sumwajte u te matice, mada se p~elari spore da li ih treba
koristiti. U ~emu je problem? Matice su
odli~ne, a mi èlimo da vr{imo selekciju protiv sklonosti ka rojewu. Pokazano
je da su te matice zaista odli~nog
kvaliteta. Sem toga, ~iwenica je i da same
p~ele tog dru{tva mogu da ocene kvalitet
matice.
Ako se po{tuje nau~ni postupak
ve{ta~kog odgajawa matica, wihov
kvalitet moè da se pribliì kvalitetu
rojevih matica.
U mnogim uxbenicima pi{e i da
su prinudne - prisilne matice lo{eg
kvaliteta. Na to pitawe ne treba tako
odgovarati. Me|u prisilnim maticama
sigurno je veliki broj lo{eg kvaliteta,
ali su nau~nici dokazali da moèmo da
koristimo maticu koju su p~ele izabrale
i pustile iz
mati~waka,
dok }e sve
ostale, p~ele
same likvidirati!
-22-
P~ele
biraju
najboqu
maticu
ilo bi logi~no o~ekivati da se
prva matica pojavi iz mati~waka
zasnovanog na najstarijoj larvi.
Posle izlaska takve, sigurno lo{e matice, svi ostali mati~waci bi}e
poru{eni. Na sre}u, priroda se pobrinula
da tako ne bude, aktiviraju}i dva ventila
sigurnosti.
- Prvo, ukoliko su larve na kojima
su zasnovani mati~waci starije, utoliko
se uslovi wihovog razvoja (u pogledu
ishrane) udaqavaju od uslova predvi|enih
za dobru maticu, a pribliàvaju uslovima
za obi~nu p~elu radilicu. Zbog toga se i
vreme razvoja takve jedinke pove}ava; ovo
vreme za p~elu radilicu iznosi prose~no
21 dan. Svaki taj produètak razvoja nije
veliki (mawi je od jednog dana), ali je
dovoqan da obezbedi dru{tvo da u ve}ini
slu~ajeva prvo iza|u matice koje su odgajene na mla|im larvama, a takve matice
kao {to znamo, su kvalitetnije.
Starost
larvi,
0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0
dana
Broj izleènih 68,6 15,7 7,8 2,0 0 5,9 0 0
matica
u%
U prilog ovoj na{oj konstataciji
idu eksperimentalni rezultati ve} pomi-
Autor:
es Milan ]irovi}
profesor Ma{inskog
fakulteta u Kragujevcu
^lanak
je prenet iz
~asopisa P~elar
7 i 8 iz 1997.
godine
tekst e
i
n
r
o
-Izv pro~itajt
zno
obave celini!
u
wanog Nikadambajeva. On je naime opitom

utvrdio da prvog dana iz prisilnih
mati~waka izlazi najve}i broj matica
odgajenih na najmla|im larvama, a znatno
mawi broj matica iz mati~waka zasnovanih na starijim larvama; iz mati~waka
zasnovanih na najstarijim larvama (3,5 i 4
dana), prvog dana nije iza{la ni jedna matica. Dakle, od svih matica iza{lih prvog
dana, velika ve}ina (84,3%) poti~e od
larvi èqene starosti - do jednog dana.
-Drugo, p~ele hraniteqice su u
stawu da procene vaqanost lutki u
mati~wacima, {to p~elar nije u stawu da
u~ini, pa i kad bi neka lo{a matica
stasala da iza|e iz mati~waka, one joj
izlazak ne bi dozvolile. U tom pogledu
p~ele su skoro nepogre{ivi selekcionari
jer dozvoqavaju izlazak samo kvalitetnim
maticama. Dakle, ako se p~elama prepusti
da same odaberu neku od prisilnih matica,
one }e po pravilu, odabrati najboqu. To je
posebno va`no ako je p~eliwe dru{tvo u
kojem su odgajani mati~waci slabo, jer se
u wemu nalazi veoma mali broj dobrih
mati~waka, pa bi svaka gre{ka pri izboru
matice bila kobna. Okupqawem oko
mati~waka p~ele ukazuju p~elaru koji su
od wih najboqi: oko najkvalitetnijih
mati~waka uvek je najvi{e p~ela.
P~ele su tako|e u stawu da
naprave razliku izme|u ve} izvedenih
dobrih i lo{ih matica. Ako se matice
razli~itog kvaliteta zatvore u kaveze, a
otvori kaveza zatvore voskom, i u vosku
napravi 4-5 malih rupa, p~ele }e dati
prednost najboqim maticama i teì}e da
ih oslobode progrizaju}i vosak i
pro{iruju}i rupice; tamo gde su matice
lo{e, p~ele }e odbiti da ih hrane, a rupe
na vosku }e zatvarati. P~ele prepoznaju
kvalitet matica na ovaj na~in, kako
prisilnih, tako i matica odgajenih na
druge na~ine.
Ovi mehanizmi daju rezultate
samo ako se p~elar ne ume{a...
PRIRODA OSTAJE NAJBOQI PÊLAR
Nektar je ipak najboqa hrana za p~ele
EPIBRASINOLID
I RAZVI]E DRU[TAVA
P~ela na kadifi, foto: Ivan Brndu{i}, Bor

Autori:
L.I. Bo y cenyk, S.V. Antimirov
^lanak je objavqen u ruskom ~asopisu
MSHA, kafedra p~elovodstva
PÊLOVODSTVO br. 8 za 2000. godinu
127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3
entabilnost p~eliwaka je odre|ena

produktivno{}u p~eliwih
dru{tava, koja sa svoje strane zavisi
od wihove ja~ine. Zato je veoma va`no da
se zimom oslabela dru{tva, u prole}e
brzo razvijaju. To je mogu}e samo onda kada
matica intenzivno zaleè jaja, ~emu
doprinosi podraàvaju}a pa{a. Ako we
nema iz bilo kog razloga, nosivost matice
se naglo smawuje. Da do ove pojave ne bi
do{lo, p~elari su prinu|eni da vr{e
stimulativno prihrawivawe dru{tava
{e}ernim sirupom. Ali za razliku od nektara, on ne sadrì kompleks fiziolo{ki
aktivnih supstanci, neophodnih p~elama.
Jedno od wih je i brasinosteroid, jedini
steroidni hormon biqaka, koji se u
najve}im koncentracijama nalazi u generativnim delovima biqaka. Znaju}i sve
ovo, odlu~ili smo da u {e}erni sirup
dodamo nedostaju}i hormon, tj. sintetizovani epibrasinolid. Re{ili smo da
dokaèmo da wegovo dodavawe sirupu ne
-23-
deluje nepovoqno na p~ele. Sa tim ciqem

smo pratili uticaj epibrasinolida na
produèwe ìvota p~ela u prihrawivanim zajednicama.
Izolovali smo jednodnevne p~ele
karpatske rase. Kontrolna grupa je dobijala {e}erni sirup (1:1), a eksperimentalnoj smo u sirup dodavali 0,2 mg hormona na
jedan litar sirupa. Rezultati izvedenog
eksperimenta su prikazani na slici.
Svakog dana smo u obe grupe prebrojavali uginule p~ele. Posledwe p~ele
u kontrolnoj grupi su uginule ve} {estog
dana eksperimenta (i sama ova ~iwenica
nam ve} mnogo govori o {e}ernom sirupu primedba urednika). Posledwe p~ele iz
eksperimentalne grupe su doìvele
dvanaesti dan. Prema tome, p~ele sa epibrasinolidom u prihrani su ìvele dva
puta duè nego p~ele u kontrolnoj grupi.
Rezultati izvedenog eksperimenta su nam
dozvolili da primenimo preparat na
p~eliwaku u vreme provo|ewa jesewe
-24-
Uginule jedinke
stimulativne prihrane p~eliwih

Tako|e treba re}i i da prihrana
dru{tava.
epibrasinolidom dru{tva nije u~inila
U maju (radi se o klimatskim
agresivnijim, nije im pove}ala rojqivost
uslovima u delu Rusije - primedba uredni(procenat izrojenih dru{tava je u obe
ka) smo sa tog p~eliwaka pripremili dve
grupe bio pribli`no jednak).
grupe paketnih rojeva (po sedam u svakoj),
Zna~i, prihrana p~ela {e}ernim
ravnopravnih po snazi (4
1
ulice), sa dovoqno hrane i sa
mladim plodnim maticama
2
karpatske rase. Dru{tva su se
dobro razvijala. Mi smo
po~eli da ih prihrawujemo
kada je prestala pa{a,
{e}ernim sirupom (1:1), sa 1,5
litara na jedno dru{tvo.
Eksperimentalna grupa je opet
dobijala i 0,2 mg epibrasinolida na litar sirupa. Takvu
prihranu smo izveli tri puta
sa razmakom izme|u tretmana
od pet dana u ciqu stimulacije
Dani eksperimenta
zalegawa matice.
Dinamika ugiwavawa p~ela:
Koli~inu legla smo 1-kontrola ;
2-eksperimentalna grupa
odre|ivali pomo}u ramova,
unutar kojih je bila razapeta ìca,
sirupom sa epibrasinolidom produùje
~ine}i mreù od 5h5 cm (25 cm2), koja
ìvot p~ela dva puta u odnosu na konpovr{ina pokriva 100 }elija sa}a sa
trolu; tako|e zna~ajno pove}ava nosivost
leglom. (Detaqnije o ovakvom na~inu bromatica. U praksi, ostvarewe ovoga bi
jawa zaleènih }elija moète pro~itati
dovelo do mogu}nosti dobijawa ranih
na 88.-oj i 89.-oj strani u prvom delu ove
paketnih rojeva, jakih dru{tava za glavnu
kwige, koji je iza{ao iz {tampe septempa{u, sposobnih za efektivno
bra 2000. godine - primedba urednika).
opra{ivawe entomofilnih biqaka.
Brojali smo samo poklopqeno leglo.
Veoma je prakti~no uvoditi epibrasinolRezultati ispitivawa pokazuju da
id u prihranu p~ela koje se koriste za
je posle stimulativne prihrane, nosivost
opra{ivawe kultura u zatvorenom prosmatice u kontroli ostala na nivou od 1000
toru (staklenici), gde prema objektivnim
jaja dnevno. U eksperimentalnim
uslovima (visoka vla`nost, temperatura
d r u { t v i m a
itd.) one mogu da se
Datum brojawa koli~ine legla
n o s i v o s t s e Grupa
brzo razviju ubrzanim
uve}ala 1,7 puta i
zalegawem matice.
Kontrola
dostigla 1600 jaja Opit
Treba re}i da je
ue!1-:6>3-5
dnevno.
epibrasinolid horPo~etkom
mon biqaka. U
Koli~ina poklopqenog legla u eksperimentalnim (opitnim) i kontrolnim dru{tvima
juna u eksperimenprirodnim uslovima
(broj kvadrata 5h5 cm)
talnoj grupi se
on zajedno sa nekzapaàla jo{ ve}a nosivost matica u
tarom obavezno dospeva u organizam
pore|ewu sa kontrolom. Sredinom jula,
p~ela. Zato primena wegovog sinteti~kog
{to odgovara po~etku glavne pa{e u
analoga (epibrasinolida) u gore ukazanoj
Moskovskoj oblasti, u eksperimentalnoj
koncentraciji i ne moè negativno utigrupi je nosivost matica bila prose~no
cati na ìvotne aktivnosti p~eliwe
2000 jaja dnevno, naspram 1500 u kontrolzajednice, tim pre {to taj hormon ne
noj grupi.
dospeva u proizvode p~elarewa.
Za boqi kvalitet matica
-25-
NOVE METODE
ZA POVE]AWE
MASE MATICA
I TRUTOVA
Autori:
L.I. Bojcenyk, N.V. Malinovskij
Moskovskaq sel|skoho z qjstvennaq akademiq,
kafedra p~elovodstva
127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3
prethodnom ~lanku su objavqena
istraìvawa, posve}ena uticaju
prihrane p~eliwih dru{tava
{e}ernim sirupom sa dodatkom epibrasinolida, na duìnu ìvota p~ela radilica
i nosivost matice. Veoma je va`no i
ustanoviti dejstvo pomenutog preparata
na razvoj matica i trutova, po{to nije
iskqu~ena mogu}nost negativnog dejstva
povi{enih koncentracija ovog biqnog
hormona na wihovo polno sazrevawe, {to
bi moglo da dovede do pada snage p~eliwih
zajednica, a mogu}e i do wihovog uginu}a.
^lanak je objavqen u ruskom

~ a s o p i s u PÊLOVODSTVO
br. 1 za 2001. godinu
Za ovo istraìvawe smo odabrali
dve p~eliwe zajednice, sli~ne po svemu.
Matice smo odgajali metodom
presa|ivawa larvi. Eksperiment je
izvo|en sredinom juna, u vreme konstantne
nadraàjne pa{e.
I kontrolno i eksperimentalno
dru{tvo su u prole}e tri puta dobijali
{e}erni sirup, samo {to smo eksperimentalnoj zajednici u sirup dodavali epibrasinolid (i kod odgajiva~kog i kod
materinskog dru{tva) u koncentraciji od
0,2 nh0m (u koli~ini od po 1,5 litara po
dru{tvu takvog sirupa).
U kontroli smo za presa|ivawe
birali larve iz dru{tava koja nisu primala hormon, a za eksperiment, iz
dru{tava kojima smo ga davali. Svakom
dru{tvu smo dali 45 larvi za odgajawe
matica.
Procenat prijema larvi i u kontrolnim i u eksperimentalnim dru{tvima
je bio pribli`no jednak: kod prvih 69%, a
kod drugih 71%. Epibrasinolid je
zna~ajno uticao na masu matica. Masa neoplo|enih matica u kontrolnoj grupi je u
proseku iznosila 157,2 nh, a u eksperimentalnoj 184,2 nh (ue=2,65), {to je za 17%
-26-
vi{e nego u kontroli. Kao {to je poznato,

masa neoplo|enih matica stoji u jasnoj
korelaciji sa wihovom budu}om nosivo{}u, a to je privredno najzna~ajniji
pokazateq vrednosti matica.
Ponovno presa|ivawe smo obavili u drugoj dekadi jula, ali sada u
bespa{nom periodu. Sve smo radili po
istovetnoj {emi kao i u prvom eksperimentu. Kriterijumi za odabir odgajiva~kog dru{tva su tako|e bili istovetni
kao i u prvom delu opita.
U tako postavqenom drugom
eksperimentu kontrolna dru{tva su prihvatila za odgajawe samo dve larve od 45
ponu|enih, a eksperimentalna 14 larvi, tj.
zna~ajno pove}ava masu matica i trutova.

Preparat daje ovu efikasnost kada se
primewuje u dozi od 0,2 nh0m! sa 1,5-1,6
litara po zajednici u 6-7 porcija.
Posebno treba naglasiti da je
epibrasinolid biqni hormon rasta, koji
se u ve}im koli~inama nalazi u cvetnom
prahu i nektaru. Prema tome, prihrawivawem {e}ernim sirupom mi dru{tvima
ne obezbe|ujemo i ovaj hormon, wima
neophodan za normalan razvoj. Iz navedenih ~iwenica sledi da dodavawe hormona zajednicama p~ela ne samo da
koristi wihovom razvoju, ve} i su{tinski
pozitivno uti~e na privredno zna~ajne
pokazateqe.
31%. Prose~na masa matica je i u ovom

eksperimentu odgovarala rezultatima iz
prvog opita, tj. u oglednim dru{tvima je
bila zna~ajno ve}a nego u kontrolnim.
Radi provere uticaja epibrasinolida na kvalitet trutova, iz kontrolnih i
eksperimentalnih zajednica smo radi
utvr|ivawa wihove mase, hvatali po 100
trutova.
Prose~na masa trutova u eksperimentalnoj grupi je bila ve}a za 7,7 nh nego
u kontrolnoj (ue=6,4).
Zna~i, rezultati istraìvawa
pokazuju da prihrawivawe {e}ernim
sirupom sa dodatkom epibrasinolida
odgajiva~kih i materinskih dru{tava,
uve}ava procenat prijema larvi u
bespa{nom periodu, i statisti~ki
Budu}e
prou~avawe
uticaja
biqnih hormona na ìvot p~ela sigurno
}e omogu}iti razradu novih na~ina rada
kojima }emo uticati na doga|awa u
ko{nici, {to }e se na kraju pretvoriti u
brì razvoj na{e delatnosti - p~elarewa.
(Ostaje nam, naravno, samo da se nadamo da
}e nauka zajedno sa p~elarima tu ipak
biti umerena, te da }e se {to mawe uplitati u ìvot p~ela. Ovakva saznawa su
korisna pre svega zbog dokazivawa
p~elarima da je priroda nezamenqiva, te
da je tokom vekova p~elama obezbedila sve
{to im je potrebno. Svaka na{a intervencija da zamenimo bilo {ta {to je prirodno, kakvom ve{ta~kom tvorevinom, uvek je
u istoriji, u krajwem, propadala - primedba urednika).
ûvawe praznog sa}a
-27-
EFIKASNO
ÛVAWE
PRAZNOG
SA]A
sa}a, koji danas retko koji p~elar
primewuje. Fotosi su na~iweni na p~eliwaku Jovana Miti}a iz Ni{a, a jedna
fotografija poti~e sa p~eliwaka wegovog oca, i ura|ena je daleke
P~eliwak Jovanovog nastavci sa praznim sa}em
1942. godine. O ~emu se radi?
oca, Bukovica, u
Nastavci sa praznim
Temskoj kod Pirota,
sa}em se re|aju jedan preko
Jovan
1942. godine.
drugog, a ispod i iznad wih se
postavqa ì~ana mreà, koja
{titi od mi{eva i delimi~no
vo{tanih moqaca. Takva
prazna ko{nica se postavqa
Jovanov
otac
na promajnom mestu, pa i na
p~eliwaku. Upravo je jaka
cirkulacija vazduha ta, koja ne
dozvoqava razvoj vo{tanih
S r e } n i q u d i moqaca cele sezone ~uvawa.
Uverite se sami-probajte!
@alosna je ~iwenica kako
nepovratno nestaju saznawa do kojih se
do{lo pre mnogo godina. Fotografije
ilustruju najboqi na~in ~uvawa praznog
nastavci
sa praznim sa}em
nastavci sa
praznim
sa}em
Na p~eliwaku
Jovana Miti}a
iz Ni{a
tel. (018) 649-487
BEZ HEMIKALIJA
BEZ MOQACA
BEZ MALTRETIRAWA
-28-
SAVREMENO
ROJEWE
Autor:
êdomir Jovanovi}
ul. Belopalana~ka br. 6
18000 NI[
~eliwa dru{tva se u prirodi

razmnoàvaju iskqu~ivo rojewem.
Rojewe je vegetativna podela
jednog organizma, odnosno jednog p~eliweg dru{tva. Roj je savr{eni po~etak koji
u sebi nosi sve {to je potrebno novoj
p~eliwoj zajednici, osim sa}a, hrane i
legla. Roj napu{ta maj~ino dru{tvo koje
bi eventualno moglo da bude i bolesno, i
gradi novo sa}e. Isto tako, kada opstanak
p~eliweg dru{tva bude ugroèn od
parazita - varoe ili drugih opasnosti,
dru{tvo napu{ta svoje stani{te, sa}e,
hranu i leglo, usput izvr{i delimi~no
stresawe varoe sa sebe i gradi novo gnezdo.
Iz ovoga vidimo da je prirodno
rojewe savr{eni lek za p~eliwe dru{tvo,
jer elimini{e negativne faktore iz
starog gnezda kao {to su bolesti, paraziti i druge opasnosti.
P~elar mora da izvede zakqu~ak
iz ovakvog pona{awa p~ela, te da ga ugradi u svoju tehniku p~elarewa.
P~elarska literatura je veoma
precizno opisala prirodno rojewe, pa se
detaqima ovde ne}emo baviti. Me|utim,
opisano je i vi{e na~ina ve{ta~kog rojewa, koje p~elari primewuju u praksi, a
koji su u suprotnosti sa vekovnim prirodnim rojewem p~eliwih
dru{tava!
Telefon:
(018) 59 - 00 - 75
OJEWE U USLOVIMA VAROE

I KRE^NOG LEGLA
(izvod iz predavawa
qspg/es Lebedeva, 9. i 10. marta 1996.
godine u Beogradu)
(Bele{ke autora)
Pre po~etka rojewa odabrati jaka
p~eliwa dru{tva, jer se samo ona mogu
rojiti, i odlu~iti se na vreme da li }ete
rojeve formirati sa oplo|enom ili neoplo|enom maticom ili mati~wakom.
Najboqe je formirati roj sa mesnom
oplo|enom maticom. Ne treba dozvoliti
da p~ele u takcim uslovima same uzgajaju
prisilne matice jer su lo{eg kvaliteta
pa ih p~eliwa dru{tva sama mewaju u 6070% slu~ajeva. Najboqe je kupiti matice
~iste rase. Zadràvawe matice u kavezu 10
dana, smawuje nosivost za 70%.
Vreme formirawa rojeva moè
nastupiti u tre}oj fazi razvoja p~eliwih
zajednica. To je period nezapo{qenih
p~ela, samo ako je dru{tvo dostiglo 2,5 kg
p~ela ili preko 10,5 ulica p~ela DB
ko{nice. Ako se rojewe izvr{i ranije,
uspori}e se razvoj dru{tva. Vreme formirawa rojeva za boqe iskori{}ewe glavne
pa{e, zavisi od nastupawa glavne pa{e.
Vr{i se 40-50 dana pre pa{e ako se
koristi neoplo|ena matica, a 2-3 nedeqe u
slu~aju kori{}ewa oplo|ene
matice.
Ova
revolucionarna tehnika rojewa }e, po uredniku,
dovesti do preporoda na{eg p~elarstva, wenim kori{}ewem u skladu
sa ostalim savremenim principima p~elarewa. Urednik je vi{e nego
siguran da }e p~elari Srbije autoru teksta biti zahvalni ve~no.
Savremeno rojewe
-29-
U uslovima varoe i kre~nog legla

rojevi se formiraju bez legla. Za{to?
Zato {to se varoe nalaze 85% u
zatvorenom leglu, a uzro~nik kre~nog
legla se mahom nalazi na sa}u. Ostale
varoe se nalaze na p~elama koje }emo istog
dana istretirati i sve varoe oboriti.
Zatim, roj formiramo sa mladom
oplo|enom maticom ~ime postièmo
prednost u odnosu na prirodni roj prvenac
gde izlazi stara matica (ili mlada neoplo|ena) ili roj drugenac. Treba ostaviti
jedan ram sa otvorenim leglom da pokupi
zaostale varoe pa kada leglo bude
zatvoreno (12. dan) taj ram izvadimo.
OSTUPAK ROJEWA KOD DB
KO[NICE
praksa autora
Foto:Rodoqub @ivadinovi}
Ovaj postupak se uglavnom

koristi posle bagremove pa{e, tj. u vreme
kada zajednice i tako naj~e{}e rojimo.
U ve~erwim satima odabrano jako
p~eliwe dru{tvo dobro nadimiti i
sa~ekati da se p~ele nasi{u meda. Ako u
ko{nici nema zna~ajnijih zaliha meda,
takvo dru{tvo istoga dana prihraniti sa
2 litra sirupa. Zatim, skinuti nastavke sa
medom (ako ih ima). Maticu uni{titi ili
izdvojiti, pa sve p~ele sa ramova stresti u
prazno plodi{te, koje se nalazi na istom
mestu gde se dru{tvo i ranije nalazilo. To
plodi{te moè biti sasvim novo i dezinfikovano ({to je boqe), ali i ono isto u
kom su p~ele obitavale pre stresawa
Foto:Rodoqub @ivadinovi}
p~ela. Za vreme stresawa vr{iti tretirawe prskawem protiv varoe, ili na dowu
stranu poklopca zaka~iti dve fluvalinatne letvice. (Tako|e se moè
upotrebiti i Apitol - primedba urednika). Ramove sa medom i leglom bez p~ela
rasporediti u druge ko{nice, a nastavke
sa medom odneti na vrcawe. Zatim, staviti
poklopac i krov. P~ele }e se nahvatati
ispod poklopca i formirati oblik
sli~an kao u prirodnom rojewu. Posle 24
~asa (sutradan uve~e)
na leto jednostavno
pustiti mladu
oplo|enu maticu
staru 15-20 dana ili
je dodati u kavezu
koji je zatvoren
voskom, na ramu sa
otvorenim leglom, a ostali prostor
ispuniti ramovima sa satnim osnovama.
Ako se matica slobodno pusti, posle 12
sati (sutradan ujutru), podi}i poklopac sa
rojem, odstraniti trake protiv varoe, pa u
plodi{te pore|ati satne osnove, a zatim
polako roj koji se
drì na poklopnoj
dasci stresti preko
ramova, pa poklopiti plodi{te. Na poklopcu gde se uhvatio
roj }emo najverovatnije na}i 2-3 mala
novoizgra|ena sata
sa nekoliko jaja.
Drugog dana po
ubacivawu satnih
-30-
osnova po~eti sa prihrawivawem sirupom

1:1 da bi p~ele {to brè gradile sa}e, ako
nema dovoqno nektara u prirodi.
Tokom izgradwe sa}a p~elar
treba da vodi ra~una da gnezdo ne bude
blokirano, tj. da p~ele ne ostanu bez neizgra|enih satnih osnova, te da vi{e nemaju
gde da lu~e vosak i grade sa}e. Tada se radi
deblokade oduzimaju izgra|eni ramovi, a
dodaju satne osnove. Za 10-12 dana takvo
dru{tvo }e izgraditi 10-15 ramova, a matica zalegnuti 6-8 ({to zavisi od
deblokade).
Kada se postigne ovaj nivo razvoja, treba izvr{iti umnoàvawe odnosno
ve{ta~ko rojewe prostom deobom na dva
dela. U jednom delu ostaje matica a drugom
u kavezu dodajemo pripremqenu mladu
oplo|enu maticu staru 15-20 dana. Maticu
dodajemo delu koji se odnosi sa
dotada{weg mesta. Na starom mestu ostaje
matica sa svim izletnicama i uglavnom
otvorenim leglom. Pro{irivawe vr{imo
dodavawem satnih osnova i uvek sipamo
sirup za brzu izgradwu sa}a. Za slede}ih
10-15 dana, {to zavisi od unosa i
deblokade, ko{nica }e biti puna novoizgra|enih ramova i p~ela bez varoe.
matica
u kavezu
Nova
izrojena
ko{nica,
na novom
mestu i
sa novom
maticom
u kavezu
slobodna
matica
Ista
ko{nica,
koja
ostaje sa
svojom
maticom
na istom
mestu
Drugi primer:
Ako se p~ele nalaze negde na pa{i
van stacionarnog p~eliwaka, a èlimo da
formiramo izvestan broj rojeva, iz
najja~ih dru{tava u prazan nastavak
istresamo p~ele sa ramova otvorenog
legla i odvozimo na stacionarni p~eliwak. Ako raspolaèmo takvim uslovima,

moèmo ih 24 ~asa dràti u podrumu.
Daqi postupak je isti.
Zakqu~ak:
1) Ovim postupkom smo se
zna~ajno pribliìli prirodnom rojewu i
aktivirali biolo{ki impuls (nagon)
p~ela, tako da dru{tvo 5-7 puta brè
gradi sa}e, sakupqa hranu i uspe{no odgaja leglo.
2) Dobili smo dva roja a od wih }e
veoma brzo stasati dva p~eliwa dru{tva
o~i{}ena od varoe, sa oplo|enim mladim
maticama, koje po~iwu odmah intenzivno
da zaleù.
3) Dobili smo ~isto mlado sa}e,
zdravo leglo i ~ist med. P~ele smo tretirali u trenutku kada u ko{nici nije bilo
ni sa}a ni meda, te nema zaga|ewa novoizgra|enih ramova. Skoro dve godine nema
potrebe za bilo kakvim tretirawima.
(Pri intenzivnim selidbama, ovaj period
se skra}uje na oko godinu dana {to se ti~e
varoe - primedba urednika). Sam Lebedev
kaè: Svake dve godine mewati sa}e.
(Ovde se zaista javqa izvanredna
mogu}nost zamene sa}a svake dve godine,
{to umnogome umawuje razvoj bolesti i
parazita, a p~elama pove}ava produktivnost za par desetina procenata ili i
vi{e, zavisno od uslova i znawa p~elara.
Radi se o slede}em. Moè se svake godine
polovina dru{tava na p~eliwaku na ovaj
na~in stresti u prazne ko{nice, a svo
leglo iz wih prebaciti na drugu polovinu
ko{nica, koje }emo sa toliko legla seliti na neku od narednih pa{a. Detaqnije o
tome }e urednik ve} op{irnije pisati primedba urednika).
OSTUPAK ROJEWA
FARAROVOM ILI LR
KO[NICOM
P~ele treba istresti u dva prazna

nastavka (LR ili FARAR). Daqi postupak
je isti, samo treba voditi ra~una o blagovremenoj deblokadi nastavaka. Vaditi
izgra|ene ramove (jer p~ele brzo grade), i
vr{iti delokaciju - gore poklopqeno
leglo, a dole otvoreno.
Savremeno rojewe
-31-
Kada p~ele izgrade

PROFESORI LEBEDEV I KRIVCOV
oba nastavka i dobijemo 8-9
SA AUTOROM
ramova legla, vr{imo rojewe
deobom, s tim {to jedan nastavak sa maticom ostaje,
kojem dodajemo odozgo nastavak sa satnim osnovama. U
sredini novododatog nastavka stavqamo ram sa
zatvorenim leglom.
Drugi nastavak sa
p~elama i vi{e zatvorenim
leglom pomeramo na novo
mesto i stavqamo na
podwa~u. Dodajemo u kavezu
mladu maticu na ramu
otvorenog legla a odozgo nastavak sa satnim osnovama ili izgra|enim
pus stavqamo ramove sa poliranim sa}em.
ramovima koje smo dobili vr{ewem
Zatim stavqamo mati~nu re{etku, pa kordeblokade. P~ele }e maticu veoma lako
pus sa leglom i p~elama. Gore }e pre}i
primiti, jer su u tom nastavku sada samo
onoliko p~ela koliko je potrebno da negumla|e p~ele, po{to su se izletnice
ju leglo. To je prakti~no vi{ak p~ela iz
vratile na staro mesto.
doweg nastavka. Kroz jedan dan uklawamo
Ako rojeve formiramo od p~ela
re{etku i zamewujemo je pregradnom - pokna pa{i, onda p~ele stresamo u jedan LR
lopnom daskom, a kroz 24 ~asa dodajemo
ili FARAR nastavak. Kada one izgrade taj
maticu gorwem telu i otvaramo leto.
nastavak
sa}em,
pro{irujemo
ga
Na taj na~in smo formirali roj
dodavawem drugog nastavka.
od doweg dru{tva. Sve p~ele u dowem
dru{tvu tretiramo. Preostale varoe }e
OJEWE KOJE POVE]AVA
u}i u ram sa otvorenim leglom kojeg }emo
PRODUKTIVNOST 60-70%
kroz 12 dana izvaditi i pretopiti.
P R I POTPUNOM O D V AKako postupati sa gorwim
JAWU LEGLA - PO LEBEDEVU
dru{tvom? Tretirawe izvr{iti desetog
dana ako smo dodali oplo|enu maticu, a
Prvi minimalni uslov za uspe{no
dvadesetprvog ako smo dodali neoplo|enu.
rojewe je 2,5 kg p~ela odnosno 10,5 ulica
Prazan prostor ispuniti izgra|enim
p~ela u DB ko{nici. Tri
dana pre realizacije ovog
na~ina rojewa iznad odabranog dru{tva stavqamo drugi
korpus, u kome je sa}e dobro
za zalegawe, da bi p~ele
izvr{ile polirawe. Ako
sa}e ne bude ovako
pripremqeno, smawi}e se
zalegawe jaja za 70%. Posle
tri dana skidamo taj nastavak, a u wega prebacimo
svo zatvoreno leglo osim
jednog rama na kome je matica. Na mesto uzetog
zatvorenog legla u dowi kor-
NA PÊLIWAKU AUTORA
-32-
sa}em ili satnim osnovama i stimulisati

razvoj. êtiri do pet dana pre pa{e ova
dva dru{tva spajamo ako nisu narasla na
2,5 kg uz uklawawe stare matice.
Ako dowe dru{tvo naraste na 4 kg
a gorwe na 2 kg, Snelgrovom daskom gorwem dru{tvu oduzimamo izletnice jer je
roj angaòvan na negovawu legla, te mu
izletnice nisu potrebne (Ova konstatacija je krajwe diskutabilna, kao {to je krajwe diskutabilan dvomati~ni na~in
p~elarewa, i sve je vi{e dokaza koji mu ne
idu u prilog. Ali, svako treba shodno svojim mogu}nostima, vremenu i uloènom
radu da odabere na~in p~elarewa koji mu
najvi{e odgovara - primedba urednika).
OSTUPAK ROJEWA
FARAROVOM
KO[NICOM U
TEHNICI PÊLAREWA AUTORA
SA CIQEM POVE]AWA
PRODUKTIVNOSTI
Zazimqujem dvojna dru{tva (peta

faza razvoja dru{tava). Dowe, u tri korpusa (ili dva), gorwe na 6-10 ramova, retko
na 12 ramova. U wemu ~uvam maticu za
LEBEDEV KOMENTARI[E
SISTEM RADA AUTORA
rojewe prilikom oduzimawa vi{ka

mladih p~ela iz doweg dru{tva. Dru{tva
ostanu u takvom stawu i u prvoj fazi
razvoja dru{tava (skica 1).
Oko 5. marta,
kada po~iwe druga
faza razvoja (intenzivni rast), prvi korpus skidam kako bih
uspostavio boqu regulaciju mikro klime,
jer su no}i hladne, i
zbog lak{e manipulacije nastavcima.
Dva korpusa su dovoqna za jednu maticu.
Sa}e iz skinutog korpusa ide na topqewe
(skica 2).
Skica 1
Kada
dowe
dru{tvo oba korpusa
napuni p~elama i
leglom, vr{imo
rojewe tako {to ceo
korpus sa zatvorenim
leglom i p~elama,
paze}i da ne prenesemo maticu, uzimamo i
stavqamo na gorwe
dru{tvo. Izletnice
Skica 2
se vra}aju dole. Za 10
dana iza}i }e sve p~ele iz zatvorenog
legla a matica }e taj prostor ubrzano
zalegati. Dowem
dru{tvu dodajemo
novi korpus sa
i z g r a | e n i m
r adi l i ~ k i m sa} em
ili satnim osnovama
(skica 3).
D o w e
dru{tvo, koje se
izrojilo , radi
intenzivno da bi
postiglo svoj optimum u razvoju. Roj
(gorwe dru{tvo)
kojem je dodato
zatvoreno leglo sa
p~elama, radi intenSkica 3
Savremeno rojewe
zivno da bi postiglo svoj optimum u razvoju od 5-6 kg p~ela.
Za 10 dana (oko 15. aprila) vr{im
delokaciju i pro{irivawe doweg
dru{tva, tako {to na drugi korpus
stavqam mati~nu re{etku, pa prazan korpus sa medom i sa}em. Gorwem dru{tvu
izvr{im delokaciju i Snelgrovom daskom
oduzmem izletnice (skica 4).
Za 5-6 dana medni
nastavak }e biti pun,
pa ako ima pa{e,
stavqamo i drugi nastavak.
Oko 1. maja vrcam
medne nastavke (ili
ih ostavqam za avgust
mesec) i pakujem
dru{tvo za seobu na
prvu bagremovu pa{u,
tako {to gorwu
maticu i otvo r en o
leglo sklawam i
formiram roj (skica
5).
Skica 4
Dowe dru{tvo i svo
Skica 5
zatvoreno leglo pakujem u ~etiri korpusa i selim na pa{u
(skica 6).
Po dolasku na
izabrano mesto
stavqam tri prazna
medna nastavka koje
p~ele odmah zaposedaju (skica 7).
Po zavr{etku
pa{e, oko 1. avgusta
svodim dru{tvo na
tri nastavka. Od
novih rojeva formiram dvojna dru{tva,
poja~avam slabija
dru{tva ili pak
formiram nova
dru{tva. Tada mewam
matice, na jedan od
Skica 6
klasi~nih na~ina.
-33RATAK
ZAKQUÂK
Istresawem p~ela simulirao sam

prirodno rojewe i dodao odabranu
oplo|enu maticu.
U tre}oj fazi razvoja, pojavom
vi{ka mladih p~ela vr{io sam rojewe uz
dodavawe matice tako da sam produìo
intenzivni razvoj do pa{e.
U pa{i sam vr{io spajawe i tako
dobio preko 100% ve}i prinos.
ISKUSTVO IZ
PRAKSE
Jedan
p~elar
prilikom rojewa stresawem p~ela ramove sa
medom nije podelio
ostalim ko{nicama ili
odneo na vrcawe, ve} ih je
u dva polunastavka
stavio na ko{nicu, ina~e
sedmu u istom redu, sa
namerom da ih po rojewu
vrati te da p~ele dobiju
velike zalihe hrane za
razvoj (o~igledno nije
shvatio su{tinu ove
metode - primedba
urednika). Kada je posle
24+12 ~asova oti{ao da
ubaci satne osnove,
zatekao je samo mali roj,
a ve}ina p~ela je nestala.
Pozvao me je telefonom
optuùju}i me da sam ga
pogre{no nau~io. Rekao
sam mu da i ja ne znam gde
su p~ele, te da stavi samo
par satnih osnova.
Kasnije je do{ao do mene.
Tokom razgovora su teleSkica 7
fonom javili da mu se na
p~eliwaku pojavio roj.
Oti{ao je da ga uhvati. Ali, roj se uhvatio sa
zadwe strane ona dva polunastavka sa medom iz
rojene ko{nice. Sve mu je bilo jasno, pozvao me
je telefonom i izvinio se, sa pitawem {ta da
radi daqe. Rekao sam mu da rojenu ko{nicu
ispuni satnim osnovama, prinese je roju i da ga
polako prebaci u ko{nicu. Kasnije se sve odvijalo kako treba.
Sli~ne stvari su se de{avale i u
novim i novoofarbanim ko{nicama, pa je boqe
p~ele prvo stresti u staru ko{nicu, a kada se
dobije leglo, prebaciti ih u novu.
-34-
~e{}e obolevaju od askosferoze nego

vek je bilo te{ko prihvatiti
novine, naro~ito ako ne poznajemo
dru{tva sa svetlim sa}em.
uzroke koji su ih izazvali, i qude
Pri
mnogim
bolestima,
a
naro~ito pri askosferozi, dru{tvo ne
koji su ih osmislili. êdomir Jovanovi}
iz Ni{a, autor pomenute tehnike rojewa,
moè ozdraviti samo kori{}ewem lekova,
je zaista stvorio ne{to idea bez maksimalnog (~itajte
Foto:
alno. Sloìv{i delove I v a n B r n d u { i } potpunog - primedba urednimozaika u skladnu celinu,
ka) uklawawa zaraènog
B o r materijala iz gnezda; ~ak i
do{ao je do tehnike rojewa
zasnovane, pre svega, na ideji
pri najuspe{nijem le~ewu
Lebedeva, ali i sopstvenoj
uvek se prime}uju recidivi
ideji i shvatawu da staro
bolesti. Udaqavawem iz gnezsa}e za novi roj predstavqa
da inficiranog materijala
balast
mogu}e
pojave
p~ele prelaze na ~isto dezinbolesti, i odràvawa popufikovano sa}e i gnezdo se
lacije varoe.
intenzivno obnavqa.
Na predavawu u
P~eliwi vosak godinama
N i { u, 25. j anuara 2001.
gomila i toksine, kao {to su
godine, autor je izloìo ovu
te{ki metali i pesticidi;
tehniku rojewa. Pitawa koja
oni imaju negativan uticaj na
su mu postavqana posle predavawa ukazip~ele i kvalitet proizvoda.
vala su na nerazumevawe su{tine princiSveè izgra|eno sa}e ima samo
pa koji ovo rojewe ~ine krajwe avangardneznatne koli~ine radioizotopa cezijunim.
ma, dok ga staro sa}e sadrì u maksimalnoj
Nave{}emo re~i Lebedeva i
dozi zaga|enosti.
Krivcova iz wihove kwige koju je nedavno
P~elari uvek moraju imati na
umu, da je blagovremena zamena starog sa}a
objavio SPOS, Tehnologija proizvodwe
mladim sa}em osnova gajewa jakih i zdravp~eliwih proizvoda. Evo {ta oni tamo
ih p~eliwih dru{tava.
pi{u:
Kod }elija mladog sa}a ishrana
Staro sa}e u gnezdu je izvor
larvi je na vi{em nivou, {to omogu}uje da
rasprostrawenih infekcionih i prenose razviju krupnije i ìvotno sposobnije
sivih bolesti. U zaraènom sa}u spore
p~ele. Kori{}ewe mladog kvalitetnog
ameri~ke truleì ostaju virulentne
sa}a sniàva gubitak energije kod p~ela
tokom 35 godina, dok spore uzro~nika
na stvarawu povoqnih uslova za intennozematoze ostaju ìvotno aktivne u sa}u
zivnije no{ewe matice, i za pripremu
od 1,5 - 2 godine.
sa}a za sme{taj nektara.
Pri obolewu legla, }elije sa}a su
Kori{}ewe kvalitetnog sa}a u
ispuwene milionima i milijardama spora
gnezdu omogu}uje da se produktivnost
razli~itih uzro~nika bolesti. Sa ostaciuve}a za 40-447%.
ma zaraze (trule`, askosferoza) p~ele se,
Za izvo|ewe 1 kg p~ela iz svetlog
po pravilu, ne mogu izboriti, pa sa}e
sa}a utro{i se 2,5 kg meda, iz mrkog 2,9 kg,
postaje opasno po wihovo zdravqe.
Staro sa}e je osnovni uzro~nik
a iz tamnog 3,7 kg!
Verujem da je svima posle gore
{irewa
askosferoze
navedenih citata jasno da je najboqe
(kre~nog
legla).
re{ewe ono koje omogu}uje jednovremenu
Dru{tva sa prete`no
zamenu svog sa}a u gnezdu dru{tva. A to
tamnim sa}em 7 puta
u p r a v o
obezbe|uje
tehnika
rojewa iz
prethodnog
~lanka!
Autor: es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}
DA
POJASNIMO
Otpornost na varou
-35-
TI
S
O
N
ELA
]
^
U
P
G
A
O
J
M
O
G
Z
U
OVE
N
OTPORNIH
S
O
I
Autor:
NA VAROU
Qspg/!Es!Gsjfesjdi!Svuuofs
Jotujuvu!gvs!Cjfofolvoef
B.43:4!Mvo{!bn!Tff
^lanak je objavqen u ~asopisu Efvutdift

Jnlfs!.!Kpvsobm! za januar 1990. godine
edan od snova u savremenom

p~elarstvu je i otklawawe opasnosti
od varoe, parazita koji mawe vi{e
ìvi u miru sa svojim doma}inom, kao
braula, p~eliwa va{. Varoa parazitira
kako indijske p~ele u Aziji, tako i
medonosne p~ele u Americi. Me|utim,
postavqa se pitawe, kakve su na{e {anse u
Sredwoj Evropi?
Sintagma rezistencija na varou
je nova i savremena. [ta ona podrazumeva?
Re~ latinskog porekla sftjtufsf
zna~i pruàti otpor. Na engleskom jeziku
re~ sftjtubodf podrazumeva otpornost u
svakom smislu te re~i, npr. elektri~nu,
akusti~nu, aerodinami~nu itd. U psihologiji, politici i biologiji se koristi
kao stru~ni izraz.
U biologiji pojam sftjtubodf ili
kako se kod nas kaè rezistencija, ima
vi{e zna~ewa. Kod biqaka se odnosi na
wihovu otpornost prema hladno}i,
toploti i uzro~nicima raznih oboqewa
(gqivi~nim i sli~nim). Kada se govori o
bakterijama, pojam rezistencija se
koristi kao pojam
koji defini{e
otpornost bakterija prema pojedinim
antibioticima.
No, {to se
ti~e p~ela, on
podrazumeva
wihovu sposobnost
odbrane od bolesti
i parazita sa jedne
strane, a sa druge
strane
ozna~ava
sposobnost parazita da
preìvi dejstvo za
wega toksi~nih supstanci.
Kao {to smo
videli, pojam rezistencije moè imati
razna zna~ewa, pa se
verovatno zbog toga u
svakodnevnom
ìvotu
nekriti~ki
koristi, iako se sa pravom mnogo diskutuje o rezistenciji parazita u sklopu borbe
protiv varoe, jer smo pou~eni stra{nim
iskustvima sa amitrazom kod na{ih suseda
u Ma|arskoj.
Mogu}i razlozi za pojavu rezistencije varoe prema hemijskim sredstvima
koja se koriste za weno uni{tewe su
slede}i:
1) Nedovoqna specifi~nost
dejstva i slab efekat sredstava koja se
koriste za uni{tewe varoe. Kod visoke
stope razmnoàvawa, stopa mortaliteta
parazita je mala <95%.
2) Potreba vi{estrukog
ponavqawa tretmana u
toku jednog leta (~esto i
16-20 puta).
3)
Ostaci
(rezidue)
kori{}enog sredstva za
uni{tewe parazita u
}elijama sa}a, posle
dimqewa ili prskawa, te
shodno tome stalni kon-
-36-
takt preìvelih parazita sa

malim, za wih netoksi~nih koncentracija primewenog sredstva.
Posle primene insekticida (naro~ito ovih protiv muva
i buva), do{li smo do skoro
neverovatnih saznawa. Naime, u
svakoj populaciji tretiranih
parazita pojavi se soj (grupa)
parazita koja je bila genetski
p r e d odre|ena na otpornos t
prema odre|enom insekticidu.
Ve} posle dve godine
vi{ekratnog tretirawa istim
sredstvom taj soj uspeva da
potisne ostale parazite date
populacije, te postaje dominantan. Ali, interesantno je da se
posle tretmana soj otpornih
parazita vra}a na stari broj
(mawi udeo u populaciji).
Primena
fluvalinat
traka je prakti~no bezbedna i ne
postoji mogu}nost pojave rezistencije varoe prema fluvalinatu. Ovo se moè argumentovati
slede}im ~iwenicama:
1) Veoma visok stepen
mortaliteta od 99%.
2) Dovoqan je samo jedan
tretman godi{we (minimum 10 generacija
parazita ne dolazi u kontakt sa ovim
preparatom).
3) Ne ostaju rezidue jer se
nepotro{ena supstanca uklawa va|ewem
traka posle tretmana.
Povoqni efekti traka fluvalinata mogu da se izgube kada p~elar zbog
odli~nih efekata po~ne da uputstvo o
primeni mewa i prilago|ava sopstvenim
uverewima (na primer, ako se stavi samo
polovina potrebne koli~ine aktivne supstance leka). Na ovaj na~in se indirektno
podsti~e razvoj rezistencije i direktno
smawuje efekat.
Putevi razvijawa rezistencije
p~ela prema varoi su mnogostruki.
Me|utim, moramo se ograni~iti na dosada{wa saznawa. Postoje dva osnovna mehanizma razvoja otpornosti na varou:
1) Razvojem posebne {eme
pona{awa;
VAROA NA TRUTU
Foto: Ivan Brndu{i} iz Bora
2) Mewawem svoje fiziologije.
Kod gajewa p~ela, jedan od ciqeva
nam mora biti i razvoj rezistencije na
varou. Moramo imati i dobar test da bi
smo putem raznih pokazateqa pratili stepen ostvarewa tog na{eg ciqa.
Zbog toga bih èleo da opi{em
ono {to se ve} do sada zna u vezi sa
doti~nim problemom.
Prvo bih naveo rad Spuifocvimfsa iz SAD-a koji se odnosi na uzgoj rezistentnih p~ela. Ovaj rad pokazuje da su
p~ele u razvoju rezistencije morale da
koriste oba gore navedena mehanizma. Sa
jedne strane su razvile specifi~no higijensko pona{awe i otvarale poklopce
zaraènog legla, koje su izbacivale iz
zajednice. Sa druge strane je bilo i takvih
dru{tava u kojima larvama nije naneta
prevelika {teta uprkos masivnoj zarazi,
Otpornost na varou
-37-
zbog izrazite fiziolo{ke otpornosti.

dru{tvima indijske p~ele razvija samo na
O~igledno je da se rezistencija
trutovskom leglu, a ne i na radili~kom.
p~ela na varou odigrava gore navedenim
Ali ovaj mehanizam ne bi bio dovoqan za
dràwe varoe pod kontrolom i izbemehanizmima, {to dokazuje i Disjtujof
gavawe wenog {tetnog uticaja na dru{tva.
Qfof iz Kalifornije, koja je uo~ila da se
Produkcija juvenilnog hormona je
indijske p~ele uzajamno pomaù, tj. otkrazli~ita kod na{ih i indijskih p~ela.
lawaju parazita tako {to svojom vilicom
To je hormon bitan za oplodwu i razvoj
probijaju oklop parazita i potom preseku
larve insekata. Wega lu~e p~ele u vreme
noìce istog kojima je bio pripijen uz
po~etka polagawa jaja parazita. Larve
p~elu doma}ina. Usput je uo~en jedan
indijskih p~ela radilica u to vreme imaju
izuzetno interesantan na~in pona{awa
dosta nizak nivo ovog hormona, tako da u
p~ela. Ona p~ela koja je napadnuta od
wihovom slu~aju varoi nedostaje pokreta~
strane varoe, moli drugu p~elu za pomo}
razvoja wenih reproduktivnih organa.
i to kontaktom putem pipaka, posle ~ega je
Varoa se zato nalazi uvek na istom mestu,
ona oslobodi parazita.
i izbacuje svoj izmet samo na tom mestu,
Podatke o ovim istraìvawima
{to je siguran znak neplodnosti te ènke
moète na}i u 3 izve{taja objavqena u
BEJ[-u 1987. godine.
Na{e p~ele jo{ nemaju
izgra|en ovaj mehanizam
odbrane od varoe. Me|utim, na
Tajlandu su u jedno dru{tvo
evropskih p~ela ubacili sat
indijskih p~ela. Indijske p~ele
su onda osloba|ale evropske
p~ele od varoe.
Nauka je uspela da
izdresira p~ele na jednu
odre|enu boju, kao i na vreme
hrawewa, ali na àlost jo{ ne
znamo kako da nau~imo p~ele da se Slika 1: Izmet neplodne ènke varoe
me|usobno ~iste od parazita.
pored jedne lutke p~ele radilice
Tokom vekovne borbe
Foto: F/!Ivuujohfs
protiv varoe indijske p~ele nisu
varoe, {to se prakti~no moè da uo~i i
razvile ni jedan drugi mehanizam osim
golim okom. Kod radilica indijske p~ele
navedenih.
je zna~i nivo pomenutog hormona varijabiEsftfifs i Sbui u jednom jo{
lan, dok je kod larvi trutova uvek isti.
nepublikovanom radu o indijskim p~elama
E\UNARODNI PROJEKAT
navode podatke o postojawu p~ela koje
IZ 1981. GODINE
otvaraju poklopac onih }elija u kojima su
eksperimentalnim putem uba~eni mrtvi
Jo{ 1981. godine smo zapo~eli
paraziti.
jedan zajedni~ki rad na zapadnim medonosSa druge strane O/Lpfojhfs u
nim p~elama sa ciqem da se na|u razlike u
~asopisu JNLFSGSFVOE iz 1987. godine
plodnosti ènki varoe (u Urugvaju,
tako|e navodi podatak o pojavi uni{tewa
Austriji i Dalmaciji). Pozitivan rezulod strane p~ela onih }elija trutovskog
tat smo dobili u Urugvaju kod bra~nog
legla koje su te{ko zaraène varoom kod
para Nbsy u Nbmepobep-u. Dve godine
indijskih p~ela. Tako u dru{tvima sa
posle po~etka projekta sam se odlu~io da
datom osobinom varoa ima izuzetno male
i sam otputujem u Nbmepobep da izvr{im
{anse za opstanak.
definitivno brojawe. U po~etku je udeo
Jo{ 1981. godine H. i L/Lpfojhfs
neplodnih ènki bio 23-90%, da bi nakon
su ukazali na ~iwenicu da se varoa u
-38-
jom i unazad tri godine se ~uvaju

dru{tva bez tretmana. Razvijene
su zajednice kod kojih je fertilitet ènki varoe samo oko 50% (u
odnosu na uobi~ajenih 80%) i kod
istih dru{tava je evidentno
smawen stepen inficiranosti.
Ali, jo{ uvek se ne zna kako }e se
sve daqe odvijati.
No, u svakom slu~aju treba teìti
me|usobnom prilago|avawu
(p~ela - parazit). Primer Ju`ne
Amerike nam potvr|uje da je ovo
prilago|avawe mogu}e. Za ovakvo
prilago|avawe ne bih koristio
re~ rezistencija, ve} varoa-rezistencija. Sa ovom mojom konstatacijom se slaè i S/!Cvdimfs.
Zasad je sigurno da se u Urugvaju
Slika 2: Stubi}i predstavqaju ukupan ne radi o selekciji p~ela, jer je za
to bilo na raspolagawu izuzetno
broj ènki varoe, a ta~kaste povr{ine malo vremena. U su{tini, na{
udeo neplodnih varoa ènki na po~etku najve}i problem i jeste u tome {to
(maj 1981. godine) i na kraju posma- n e z n a m o k a k o t r e b a prilago|avati dru{tva. Ono na ~emu se
trawa (novembar 1983. godine)
radi u Luncu, prakti~no
dve godine bio od 75-100%.
poboq{ava me|usobno prilago|avawe
Ovaj efekat nikako ne moè da
parazita i doma}ina bez neke teorijske
bude rezultat selekcije p~ela, jer su matpotpore. Kao {to je poznato iz izlagawa
ice sve vreme bile iste. U su{tini, ovde
S/! Cvdimfs-a, koje je odràno u
se nije radilo o nekom specijalnom
Tbbscsvdlfo-u i Tu/! Gmpsjbo-u, da se vi{e
nalazu. Posle nekoliko po~etnih
instituta {irom sveta bavi ovom probpote{ko}a posle prodora varoe i u
lematikom, o~ekuje se da }e rezultat
Urugvaj 1979. godine, p~elarstvo nastavqa
potvrditi hipotezu da se radi o razlikama
razvoj istim tempom kao i do tada, bez
izme|u rasa kao i razlikama u wihovom
tretmana protiv varoe, i bez {tete.
poreklu.
P~ele u Urugvaju su hibridi
Standardizovana razlika izme|u
{panskih i italijanskih p~ela sa ne{to
inficiranosti p~ela razli~itih rasa i
malo uticaja krawskih p~ela na genetski
p~ela razli~itog porekla je odnos 1:3.
materijal. Situacija je i danas ista,
Nadaqe }e se potvrditi razlika u duìni
p~elarstvo cveta, a tretman protiv varoe
latentnog perioda (koje je istovremeno
je nepoznata kategorija. Prosto je
jedan od mogu}ih faktora rezistencije) i
neverovatno da se ostvario san na{ih
moè da iznosi 14 sati. Imamo ~vrste
p~elara, i to ba{ kod p~ela evropskog
dokaze da p~ele otporne na varou u Evropi
porekla. Ali se nikako ne moè razumeti
ne moraju biti samo san p~elara!
za{to niko od nas nema dovoqno
Za sada nam ostaje zadatak da strhrabrosti da te p~ele rezistentne na
pqivo i uporno sakupqamo podatke i
varou, testira i kod nas.
iskustva, sve dok nam jednog dana me|usobSelekcija u Evropi je do sada bila
ne povezanosti razli~itih faktora ne
malo uspe{na. Radilo se sa p~elama koje
postanu o~igledne.
su preìvele atak varoe. Na institutu u
Isto kao {to smo doìveli i na
Luncu, postoji odsek koji se bavi selekcidrugim poqima biologije p~ela!
Izvitopereni status p~eliweg zdravqa
-39-
IZVITOPERENI
STATUS PÊLIWEG
Autor:
-Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar,
jedan od najpoznatijih u~enika
profesora D/M/Gbssbs -a, pisac
najzapaènijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u
ZDRAVQA
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za oktobar 1994. godine

edavni uvodnici u p~elarskom
~asopisu Cff! Xpsme, koji
izraàvaju
zabrinutost
za
p~eliwe zdravqe u svetu, ilustruju veliki
problem sa kojim se suo~avaju p~elari,
slu`benici razli~itih vlada i ostali
poslenici p~elarstva.
Ovi problemi se otprilike mogu
opisati kao neprihvatawe nau~nih informacija kako od strane p~elara tako i od
zakonodavaca po pitawu p~elarstva. Ovo
je po meni veoma nesre}na okolnost.
Izne}u vam slede}e primere
sada{wih vladinih i p~elarevih pristupa
koji su neta~ni.
P~eliwa dru{tva u kojima ima

prouzrokova~a
ameri~ke
kuge
(Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf) moraju da se
uni{te plamenom. Tretirawe zaraènih
dru{tava prikriva problem, a kasnije }e
tretirano sa}e biti prebacivano u zdrava
dru{tva i na takav na~in }e se bolest
{iriti. I {to je jo{ i najgore, uzro~nik
bolesti }e vremenom postati rezistentan
na lekove, a postoji i opasnost zaga|ewa
meda hemikalijama.
P~eliwa dru{tva napadnuta varoom
moraju se tretirati hemijskim sredstvima protiv varoe. U suprotnom,
uginu}e sva zaraèna dru{tva.
P~eliwa dru{tva zaraèna evropskom truleì, kre~nim leglom i
drugim bolestima moraju biti
1
2
3
uni{tena, ili se sa}e mora redovno

mewati da bi se redukovala pojava bolesti
i tako daqe...
(Sve ove konstatacije koje Ubcfs
naziva neta~nim su u stvari ta~ne, ali
pravilnim radom sa p~elama, dugogodi{wom selekcijom i zalagawem svih
p~elara, moè se do~ekati dan kada }e sve
tri tvrdwe mo}i da se podvedu pod kvalifikaciju neta~nog. Tome naro~ito idu u
prilog istraìvawa koja pokazuju da u
svakom dru{tvu postoje spore ameri~ke
kuge, ali ne dolazi do razvoja bolesti zbog
jednog ili vi{e faktora koji uti~u na
rezistenciju. U svakom slu~aju, antibiotike treba dràti {to daqe od ko{nice,
a vr{iti upornu masovnu selekciju, koju
na sre}u, u ovom slu~aju, mogu da obavqaju
svi p~elari - primedba urednika)
vi ovi primeri ukazuju na ono {to
izgori i uni{ti menja nazivam i
talitet.
Budu}i da nas ameri~ka kuga
prati od davnina, pa i od identifikacije
wenog uzro~nika od strane Xijuf-a, i ne
pokazuje nikakav znak da }e se izgubiti u
istoriji, tematika ovog ~lanka }e biti
upu}ena primarno na ovu bolest. U
su{tini, provedeno je mnogo istraìvawa
o ameri~koj kugi, kojima su se bavili
nau~nici {irom sveta. Ne}u da se bavim
svim ovim radovima, budu}i da je o wima
raspravqano u mnogim kwigama i
-40 -
bro{urama koje su imale velike tiraè i

bile dostupne svima. Samo }u prezentovati nekoliko poznatih ~iwenica.
Bolest nije naro~ito zarazna
budu}i da prihrawivawe dru{tava
{e}ernim sirupom ili medom koji sadrì
500 miliona spora prouzrokova~a
ameri~ke kuge, retko dovodi do infekcije.
Najsigurniji na~in da se zarazi dru{tvo
osetqivo na izaziva~a kuge jeste da se u
wega ubaci sa}e ili par~e sa}a sa najmawe
75 }elija zaraènih kugom.
Zaraàvaju se prvenstveno mlade
larve, mla|e od 24 ~asa, i one obi~no
zahtevaju prili~no veliki broj spora za
ostvarewe zaraze, ali postoje zna~ajne
genetske varijacije koje se odnose na
zahtevani broj spora koje mogu dovesti do
infekcije mlade larve, kako bi ona uginula od ove opake bolesti.
Nijedna zemqa nije uspela da elimini{e ameri~ku kugu ~ak i uz primenu
najintenzivnijih i najskupqih inspekcijskih programa, ali su zato neke stigle
blizu ovoga ciqa. Za pribli`no 30 godina
do 1960. nekoliko dràva u SAD-u,
naro~ito uspe{ne Wujork i Ohajo, su uspevale da svako dru{tvo podvrgnu inspekcijskoj kontroli dva puta godi{we, i smawile su pojavu bolesti na mawe od 1% pre-
Iz
gledanih dru{tava.
Sigurnosne procedure koje zahtevaju pregled p~eliwaka, i ustanovqavawe
nepostojawa infekcije ovom bole{}u, pre
isporuke paketnih rojeva, su u stvari
farsa i nemaju smisla budu}i da je
nemogu}e da se izaziva~ kuge prenese
{e}ernim testom u kavezima sa maticama,
ili pak sirupom koji se u transportu daje
paketnim rojevima zatvorenim u kavezu.
Genetska otpornost na ameri~ku
kugu je dokumentovana mnogo puta otkako
ju je prvi put dokazao Qbsl 1936. godine
(Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm, januar 1936. i januar 1937.). Nauka o uticaju genetike je
oti{la velikim koracima napred od kako
je 1934. godine es! Xbmufs! Spuifocvimfs
demonstrirao postojawe dva gena koji
odre|uju higijensko pona{awe koje je
jedan od mehanizama odgovornih za rezistenciju na ameri~ku kugu, jer postoje i
drugi faktori.
Postojawe p~ela sa higijenskim
pona{awem moè da se lako i jeftino
utvrdi umetawem u gnezdo dela sa}a sa
leglom ubijenim zamrzavawem. Brzo
odstrawivawe (za vreme kra}e od 48
~asova) ukazuje na to da je zajednica sa
higijenskim p~elama. Ako je potrebno 3-5
dana da bi p~ele uklonile mrtvo leglo,
zna~i da postoje samo tragovi
b r o { u r e : N p s ! W f m j f i p ! q m p e v , higijenskog pona{awa p~ela,
ako je potrebno vi{e od 6
S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . adana
p~ele nemaju higijensko
F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j pona{awe.
Prema mom iskustvu, od
svih dru{tava do sada testiranih na ovaj na~in, nije bilo
vi{e od 10% zajednica sa
higijenskim pona{awem.
Svim p~elarima treba da
bude ciq uve}awe frekvencije pojavqivawa gena odgovornog za higijensko
pona{awe u op{toj populaciji p~ela. Edukacijom,
testirawima i zamenom matica onima iz higijenkih sojeva,
frekvencija ovih gena }e se
pove}ati. Soj otporan na
ameri~ku kugu, otporan je i
na evropsku, a to je i jedin-
Izvitopereni status p~eliweg zdravqa

stven na~in eliminacije kre~nog legla.
Dopunski, a mo`da i od ve}e va`nosti
jeste pojava da higijenski sojevi otvaraju i
}elije u kojima je varoa.
Kako se sve ovo moè posti}i?
Prvo, relevantni dràvni poqoprivredni p~elarski inspektori moraju da se
obu~e za kori{}ewe ve} opisanog testa.
Zakon mora da se promeni, kako bi odgajiva~i matica odgajali samo matice higijenskih sojeva. Sve p~elare treba stimulisati da testiraju wihove p~ele svake
godine istim pomenutim testom, i da
odstrawuju matice koje ne daju higijenske
zajednice.
Kao nastavak ovog programa,
posle wegove primene od najmawe 5 godina, svim zajednicama treba dodati sa}e sa
75 }elija legla zaraènih kugom, posle
~ega }e se eliminisati sve p~ele koje
-41-
podlegnu bolesti, bilo ameri~koj ili

evropskoj kugi bilo kre~nom leglu, i tako
}e se posti}i i delimi~na kontrola varoe.
Mislite li da je ovo isuvi{e drasti~no?
Uporedite to sa drasti~nom reakcijom
javnosti prema pretpostavqenom ~istom
medu kada se u wemu pojave tragovi
hemikalija, teramicin ili fluvalinat.
I na kraju, ja ne pi{em ~isto teoretski, po{to isto primewujem na mojim
dru{tvima ve} 15 godina. Od dva prijateqa sam uzeo zajednice drasti~no zahva}ene
ameri~kom kugom. Zamenio sam matice
mojim, i dodavao teramicin sve dok sa}e
nije o~i{}eno.Zatim sam te kontaminirane ramove razdelio svojim dru{tvima.
Sve do danas, prvog jula 1994. nisam primetio nikakvu bolest, osim varoe u ni jednom
mom dru{tvu, kao ni u onim zaraènim
koje sam dobio pre vi{e od jedne godine.
DODATNE INFORMACIJE
Izvod iz ~lanka urednika objavqenog u ~asopisu Matica
broj 8, za septembar 1999. godine
Decenijama unazad se leglo zamrznuto tokom 24 sata, stavqa u dru{tvo, pa
ako je higijena u ko{nici dobra, to leglo
(oko 160-200 }elija) dru{tvo odstrani u
meri od najmawe 95% za narednih 48
~asova, a ako nije, i za vi{e od 7 dana.
Tqjwbl i Sfvufs su uradili jedan
test. Postavili su po ~etiri dru{tva na
palete, od kojih su dva bila iz higijenske
selekcione linije, a dva nisu. Higijenske
p~ele su imale mawe varoom zaraènog
legla i mawe samih varoa. Ali, {to je za
nas najva`nije, p~ele koje nisu iz higijenske linije su donele 26% mawe meda, u
odnosu
na
selekcionirane
p~ele.
Kori{}ena je italijanska rasa p~ela, a
higijensko pona{awe postoji i kod drugih
rasa, naro~ito kod krawske i kavkaske.
A nedavno su u svoja selekcionirana dru{tva uneli par~e sa}a koje je u
}elijama imalo larve obolele od
ameri~ke kuge! Higijenske p~ele su tako
o~istile sa}e, da su ga ~ak izgrickale do
same satne osnove, i tako pokazale koliko

su zaista efikasne!
Es! Nbsub! Hjmmjbn (istraìva~ka
laboratorija
Ministarstva
poqoprivrede SAD u Tuksonu, Arizona) je
zajedno sa Tufwf! Ubcfs-om pokazala da
selektirana dru{tva imaju redukovan broj
larvi napadnutih varoom. Oni tvrde i da
su neoborivi dokazi koji ukazuju da dobar
program selekcije moè da pruì linije
p~ela koje su otpornije na bolesti, u toj
meri da ih kontroli{u prirodno.
Pre ne{to vi{e od godinu dana
istraìva~i u SAD-u su ve{ta~ki
zarazili higijenska dru{tva sojem
ameri~ke kuge koji je otporan na antibiotik Teramicin. Polovina zaraènih
dru{tava nije razvila bolest. Druga
polovina je razvila, ali je uspela sama
sebe da o~isti.
Ako je higijensko dru{tvo slabo,
i higijena mu slabi. Eto jo{ jednog razloga da drìmo samo jaka dru{tva!
-42-
UTICAJ
ORGANSKIH
KISELINA
I
ETERI^NIH
UQA NA
UKUS MEDA
ravqa, oksalna i mle~na kiselina, kao i timol (eteri~no uqe iz
biqke maj~ina du{ica sa jakim
antisepti~kim dejstvom) se upotrebqavaju
svuda u svetu protiv varoe i drugih
parazita medonosne p~ele. Ove prirodne
materije, kao i sve druge efikasne materije koje se upotrebqavaju u le~ewu p~ela,
ostavqaju odre|ene tragove u medu. Sa
druge strane, u ovom slu~aju one su i normalno prisutne u medu. Dodatne koli~ine
koje dospevaju u med prilikom upotrebe u
p~elarstvu, su male, i nisu rizi~ne po
zdravqe qudi. Ali, postavqa se pitawe da
li uti~u na ukus meda.
[vajcarsko i evropsko zakonodavstvo o kvalitetu hrane, kao i Dpefy
Bmjnfoubsjvt, zabrawuju bilo kakve
dodatke medu koji mewaju wegov prirodan
ukus. U ovom radu su odre|eni pragovi
osetqivosti qudskih ~ula za utvr|ivawe
pove}anog prisustva ve} pomenutih
prirodnih supstanci u medu. Rezultati se
dovode u vezu sa koli~inama koje ve}
prirodno postoje u medu.
SPITIVAWA
OSETQIVOSTI
ÛLA
Ve}ina ispitivawa je izvedena od
strane grupe od oko 15 qudi na na{em
Autori:
Tufgbo!Cphebopw
Wfsfob!Ljmdifonboo
Vstvmb!Cvimfs
Qfufs!Gmvsj
Qjfssf!Mbwbodiz
Federalni istraìva~ki Institut
Odsek za p~elarstvo
Mjfcfgjfme-!!4114!!Cfso-
[vajcarska
^lanak je objavqen u ~asopisu
Tdd ix
x fj{fsjtdd if!! Cjfofo!! .!! [fjuv
v oh
9/1998
institutu. Oni su bili posebno obu~eni za

rad na poqu senzorike, i radili su po
priznatom standardnom kvalitetu, akreditovanom prema normi TO.FO 45001. Za
testove je upotrebqen evropski bagremov
med, kao i med od bele sla~ice i {umski
med iz [vajcarske. Sa wima su ura|ena dva
probna ispitivawa:
1 ) TEST PROBA : Posude sa
medom su dobile razli~ite koli~ine jedne
od organskih kiselina (mle~na, mravqa,
oksalna)
ili
dodatak
prirodnog
eteri~nog uqa (timol, kamfor, mentol). U
tom ciqu su kiseline rastvorene u vodi, a
prirodne materije su dodavane u odnosu
1:1000. da bi se dobila homogena masa, u
svakoj od posuda med je me{an staklenim
{tapi}em 30 minuta.
2 ) KONTROLNA PROBA: Medu

je dodavana voda ili etanol u odnosu
1:1000. I ovde je sledilo dobro me{awe u
trajawu od 30 minuta.
Od gotovih smesa, napuwene su
male plasti~ne posude sa po 10-15 grama
meda, i poklopqene.
SPITIVAWE MEDA
Ukus meda je ispitivan probom iz

tri ili dve posude. Pri upotrebi tri
posude uvek su se upore|ivali medovi sa
Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda

dodatkom i bez dodatka, gde su dve probe
bile identi~ne. Osoba koja je vr{ila
organolepti~ko ocewivawe meda je
morala da otkrije med koji odstupa od
ostalih.
Pri ispitivawu sa dve posude, obe
probe su mogle da budu sa ili bez dodataka.
Pri tom je osoba koja vr{i testirawe
morala ta~no da otkrije da li su probe
istovetne ili ne. Posude sa medom su bile
kodirane. Svaka osoba je dobijala maksimalno 15 posuda sa medom po jednom mestu
za testirawe.
Zatim je signifikantnim testom
otkriveno da li su osobe koje su u~estvovale u testu ta~no prepoznale razlike u
ukusu meda.
Ovo se moè objasniti slede}im
primerom: pri dvojnom ispitivawu
potrebno je 12 ta~nih odgovora za 15 lica
i 9 ta~nih odgovora za isto toliko lica
pri trojnom ispitivawu.
Razlika izme|u probe i kontrole
mora da bude pravilno odre|ena sa
verovatno}om za odstupawe od ta~nog od
najvi{e 5% (podatak u tabeli 0,05).
RAG RASPOZNAVAWA
supstanca
mk/kg
ispitivani neto prag ukusa

med
-43-
Najnià koncentracija jednog od

dodataka medu koja se ta~no moè prepoznati, uzima se kao prag raspoznavawa
ukusa. Na primer, pri ispitivawu mravqe
kiseline u medu od borove medqike
(tabela 1) nije bila ta~no prepoznata pri
150 mg/kg, ve} na 300 mg/kg. Prema tome,
prag raspoznavawa mravqe kiseline je
izme|u 150 i 300 mg/kg.
EZULTATI I DISKUSIJA
Rezultati se mogu videti u tabeli

broj 1. Pragovi prepoznavawa ispitivanih kiselina u medu su:
-Mravqa kiselina (MrK):
300-600 mg/kg
-Oksalna kiselina (OkK):
400-900 mk/kg
-Mle~na kiselina (MlK):
800-1600 mg/kg
Ovi rezultati ukazuju na to da
mravqa kiselina ima najve}i uticaj na
ukus meda, dok mle~na kiselina najmawi.
Pri tom je od velikog zna~aja i vrsta meda.
Na primer, kod bagremovog meda, prag
raspoznavawa je na jedva polovini visine
istog u {umskom medu, koji je
sadrìna
kiseline
zabele{ke o ukusu
koji je ispitivan
trojni test
sa mravqom
kiselinom
bagremov
35
150-300
kontrola: 7,5
+300 mg MrK/kg: 12,5
kiseo med
trojni test
sa mravqom
kiselinom
{umski
20
300-600
kontrola: 22,2
+600 mg MrK/kg: 35,1
kiseo med
dvojni test
sa oksalnom
kiselinom
bagremov
12
300-400
kontrola: 7,1
+400 mg OkK/kg: 13,9
kiseo med
dvojni test
sa oksalnom
kiselinom
{umski
12
700-900
kontrola: 26,8
+900 mg OkK/kg: 44,0
kiseo med
bela
sla~ica
17
800-1600
kontrola: 20,3
+1600 mg MlK/kg
kiseo med
test
sa mle~nom
kiselinom
Tabela 1: Prag prepoznavawa ukusa meda pri dodatku oksalne i mle~ne

kiseline u med
-44-
aromati~niji i ja~i, pa zato moè da bez

promene ukusa nosi ve}e koli~ine dodataka nego slabo aromati~ni bagremov med.
U Italiji su do{li do sli~nih
pragova prepoznavawa mravqe kiseline u
medu, dok oksalnu i mle~nu kiselinu jo{
nisu senzorno ispitivali. U ~istoj vodi,
prag prepoznavawa za mravqu kiselinu je
10 mg/kg {to je oko 20-50 puta vi{e od onog
u medu.
RIRODNA SADR@INA
KISELINA U MEDU
Med i prirodno u sebi sadrì

organske kiseline. Koli~ine variraju u
odnosu na poreklo i vrstu meda, i to u
{irokim granicama. Sadràj mravqe
kiseline se kre}e od 5-600 mg/kg, oksalne
1-225 mg/kg, dok kod mle~ne iznosi 10-386
mk/kg. Pri tome, bagremov med sadrì
mawe koli~ine ovih kiselina u odnosu na
druge vrste meda.
STACI ORGANSKIH
KISELINA
MRAVQA KISELINA
Pri upotrebi u jesen, sadràj
mravqe kiseline u {e}ernoj hrani u sa}u
raste i moè da prevazi|e prirodnu
sadrìnu vi{e puta. Zatim se koncentracija polako sniàva zbog isparavwa, i
u prole}e dostiè normalne vrednosti.
Zato se i preporu~uje tretirawe mravqom
kiselinom u jesen, jer nema {tetnih uticaja na ukus meda slede}e godine. U
prole}e se postupak ponavqa samo u
slu~aju potrebe, po{to ostaci mravqe
kiseline u medu ne isparavaju dovoqno
brzo, pa moè do}i do mewawa ukusa meda,
bilo u prole}e bilo u leto.
OKSALNA KISELINA
Posle tretirawa u jesen, koncentracija oksalne kiseline u medu slede}e
sezone nije bila iznad normalnih granica.
Zato moè da se preporu~i wena upotreba
u jesen, bez opasnosti po kvalitet i ukus
meda.
MLE^NA KISELINA
Pri upotrebi u jesen, sadràj
mle~ne kiseline u zalihama hrane, odmah
po primeni ska~e na 1500 mg/kg, ali se za
samo 4 nedeqe spu{ta na vrednost od oko

500 mg/kg. Ta je koncentracija ispod praga
raspoznavawa. Zna~i da moè da se upotrebi i na prole}e.
RANI^NA VREDNOST ZA
SVE KISELINE
Kakvo zna~ewe imaju done{eni

zakqu~ci sa aspekta zakona?
Ne postoje tolerantne vrednosti
za pojedina~ne kiseline po{to su one
prirodni sastavni delovi meda, ali se
uzima kao krajwa granica 40 nBfr kiselina na 1 kg meda. U na{em testu ova tolerantna vrednost za sve kiseline nije bila
prema{ena. Sadràj pojedina~nih kiselina kao i ukupan sadràj kiselina varira
od jedne do druge vrste meda u {irokim
granicama.
Bagremov med i med od ruzmarina
recimo, koji sadrè 5-10 nBfr0lh kiselina, teoretski mogu da prime u sebe vi{e
kiselina od livadskog meda ili meda od
lavande koji prirodno sadrè 30-50
nBfr0lh. Pri propisanoj upotrebi
mravqe i oksalne kiseline, tokom dve
godine na raznim lokacijama u [vajcarskoj, nikada se nije prekora~ila vrednost od 40 nBfr0lh. Ali, sada je utvr|eno
da je ova krajwa granica od 40 nBfr0lh
koja danas vaì, ipak previ{e visoka, jer
odre|eni tipovi meda pokazuju prirodno
vi{u sadrìnu vode. Zato Me|unarodna
komisija za med predlaè da krajwa granica od sada bude 50 nBfr0lh meda.
RAGOVI PREPOZNAVAWA
TIMOLA, MENTOLA I
KAMFORA
Od svih testiranih supstanci
timol ima najve}i uticaj na ukus meda.
Pragovi prepoznavawa rastu po slede}em
redosledu:
-Timol (1,1-1,3 mg/kg)
-Kamfor (5-10 mg/kg)
-Mentol (20-30 mg/kg)
Ispitivawe kamfora daje iste
rezultate i kod obu~enih i kod
neobu~enih osoba za ispitivawe. To
pokazuje da i konzumenti bez posebne
obuke mogu da prepoznaju i male koli~ine
kamfora u medu.
I druga istraìvawa daju sli~ne
Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda

pragove za prepoznavawe timola (0,5 i 2,0
mg/kg) i mentola (36 mg/kg).
U vodenom rastvoru kod sve tri
supstance na{li smo povi{en prag od 0,1
mg/kg. To je 10-30 puta mawe od vrednosti u
medu.
STACI ETERI^NIH UQA
U MEDU
TIMOL
U [vajcarskoj vaì tolerantna
vrednost za timol od 0,8 mg/kg. Posle tretmana Bqjmjgf! Wbs-om u jesen, u prole}nom
medu je izmereno najvi{e 0,5 mg/kg timola.
Ali, ako timol isparava
cele godine trajnim tretmanom timol-ramom
(pogledajte seriju ~lanaka o timol-ramu u prvom
delu ove kwige - primedba urednika), moè do}i
do prekora~ewa tolerantne vrednosti. Zato bi
upotreba timola i wegovi h s mes a trebala da
o s tane og rani~ena na
period posle vrcawa meda i to izme|u
avgusta i novembra.
MENTOL I KAMFOR
Mentol se pre svega upotrebqava
protiv trahejnog parazita p~ela. Pri laboratorijskom testirawu je dokazano dobro
varoacidno dejstvo kako za mentol, tako i
za kamfor. Senzorni pragovi prepozispitivana
supstanca
-45-
navawa ove dve materije su na vi{em nivou

nego kod timola. Ovo je povoqna informacija za p~elare. U svakom slu~aju, jo{
nije nau~no publikovana primena mentola
i kamfora u praksi.
EZIME
Senzornim
ispitivawima
razja{weni su pragovi raspoznavawa
prisustva i delovawa raznih supstanci na
ukus meda. Misli se na tri organske kiseline i tri eteri~ne supstance. Granice su
opisane u tekstu iznad.
Pri tom med sa
mawom aromom podnosi mawe ostatke
kiselina od meda sa
ja~om aromom.
Timol, kamfor i
mentol se stavqaju
u ko{nice pri
alternativnoj
borbi sa varoom i
delimi~no dospevaju i u med. Propisi
zabrawuju dodatke hrani, pa i medu, koji
joj mewaju ukus. To zna~i da ostaci ovih
supstanci aromati~ne prirode moraju da
ostanu u granicama praga raspoznavawa. U
praksi se moraju primewivati one metode
upotrebe kod kojih postoji garancija da se
ukus meda ne}e promeniti posle upotrebe
pomenutih supstanci.
ispitivan
med
neto
prag ukusa
mg/kg
verovatno}a
gre{ke u %o
bele{ke o ukusu
trojni test sa
timolom
bela
sla~ica
16
1,1-1,3
0,05
neodre|en
(nepoznat)
dvojni test sa
timolom
bagremov
14
1,1-1,3
0,05
neodre|en
(nepoznat)
dvojni test sa
kamforom
bagremov
15
5-10
0,05
ukus na memlu
na hemikalije
trojni test sa
kamforom
bagremov
34
5-10
0,001
jak ukus
dvojni test sa
mentolom
bagremov
18
20-30
0,05
ukus na bombonu
protiv ka{qa
Tabela 2: Prag raspoznavawa prisustva timola, kamfora i mentola u medu
-46-
Detekcija
Varoe
Autor ~lanka:
S PHFSS B/!! N PSS TF

D PSOFMM V OJWFSTJUZ
3241!!D PNTUPDL I BMM
OZ!25964-!VTB
(umro 11. maja 2000)
^lanak je objavqen u ~asopisu

ostoji dosta dobrih tehnika
otkrivawa zaraènosti va{ih
p~ela varoom. Ve}i je problem
razlu~iti {ta se u stvari doga|a u
ko{nici, i kakvu opasnost odre|ena
zaraènost varoom predstavqa za dato
dru{tvo. U jesen, kada legla ima malo ili
ga uop{te nema, brojnost varoe ima
druga~ije zna~ewe nego u prole}e, kada
dolazi do naglog porasta broja p~ela u
va{im dru{tvima.
Za vas su interesantna dva
pitawa. Kada treba tretirati protiv
za juni mesec 1999. godine

varoe, i da li va{e p~ele poseduju
odre|enu otpornost na wu? Ovo razmatrawe }e se dràti metoda i tehnika za
otkrivawe varoe, koje bi trebalo koristiti u praksi. Me|utim, ustanovqavawe
stepena zaraènosti u va{im ko{nicama
je teàk posao i ne znam niti mogu na}i
bilo koga ko mi moè dati jasne i koncizne instrukcije! Mi, na àlost, veoma
malo znamo o umnoàvawu populacije
varoe u jednom dru{tvu.
Kod azijskih medonosnih p~ela
varoa prouzrokuje neka od najozbiqnijih
p~eliwih oboqewa. U SAD-u je prvi put
ustanovqeno weno prisustvo 1987. godine.
Mi danas raspolaèmo dobrim hemikalijama za kontrolu populacije varoe, ali se
i trudimo da razvijamo p~ele koje }e biti
otporne na varou. Jedan od najteìh
aspekata kontrole varoe jeste odre|ivawe
intenziteta
zaraènosti
dru{tava
varoom, kao i nalaèwe pravog trenutka
za tretirawe koje }e na najboqi na~in
kontrolisati parazite.
ETODE DETEKCIJE
VAROE
VAROA NA PÊLI
Postoje razli~ite metode za

detekciju varoe i utvr|ivawe nivoa
zaraènosti p~eliwih zajednica. One
ukqu~uju kako otvarawe poklopqenog
legla i uklawawe larvi iz }elija da bi se
uo~ila eventualna prisutnost varoa, kada
one postaju vidqive, tako i postavqawe
lepqivih plo~a na podwa~i ko{nice za
sakupqawe otpalih varoa (nekada i
Detekcija varoe
upotrebom mreàstih podwa~a) usled
zadimqavawa dru{tava, {to za posledicu
ima otpadawe varoe na podwa~u i weno
prebrojavawe.
Postoje varijacije u efikasnosti
pomenutih metoda, ali je tretirawe p~ela
rastvorima raznih hemikalija mo`da
najprihvatqivija metoda utvr|ivawa
nivoa zaraènosti dru{tava. Najve}a
nepogodnost prskawa rastvorima je
sporost u radu, ali i stradawe odre|enog
broja p~ela. Me|utim, alternativa je
rutinsko tretirawe p~ela, naj~e{}e dva
puta godi{we ukqu~uju}i ponekad i tretmane koji nisu neophodni za suzbijawe
varoe, ali zato jesu za detektovawe nivoa
zaraènosti.
IQU[KA ZA OTKLAPAWE
POKLOPQENIH ]ELIJA
SA]A
Viqu{ka za otklapawe sa}a je
pribli`no 17,5 cm duga alatka sa 18-20
o{trih igli~astih {iqaka, utopqenih u
plasti~ni rukohvat. Naj~e{}e sluì za
uklawawe vo{tanih poklop~i}a sa zrelog
meda u sa}u, da bi ga izvrcali. T{bcp
(1989) je dao instrukcije za
upotrebu ove viqu{ke. On je to i
napisao, u prvom ameri~kom
dokumentu u kome opisuje
pomenutu viqu{ku koju uspe{no
koriste u Ma|arskoj za
ustanovqavawe prisustva varoe.
Za utvr|ivawe postojawa
varoe tj. wenu pojavu na {iqcima
viqu{ke, oni vade leglo viqu{kom uz
odstrawivawe vo{tanih poklop~i}a, i
tako ga izlaù pogledu. [iqci
viqu{ke su prilikom ovakvog rada
postavqeni paralelno povr{ini sa}a sa
leglom, a viqu{ka se rukom pomera po
sa}u. Na ovaj na~in se 20 do 30 lutki moè
odjednom izvaditi iz }elija legla. Varoa
tako postaje vidqiva na lutkama, i moè
se izbrojati. Tako|e moète jakim
udarcem rukom u ram sa ispra`wenim
}elijama legla posti}i da preostale
varoe iz }elija padnu na unapred
pripremqeni beli papir. Ja sam uspe{no
primewivao ovu tehniku za utvr|ivawe
prisustva varoe u trutovskom leglu.
-47Problem sa ovom tehnikom jeste

{to ne daje dobro kvantitativno
odre|ewe broja prisutnih varoa u
dru{tvu, ali je ve} svakako razlog za
zabrinutost ako se na svakoj trutovskoj
larvi moè na}i po jedna varoa. Me|utim,
metoda je brza i ako na svim trutovskim
larvama prona|ete samo nekoliko varoa,
moète biti sigurni da je zaraènost
varoom na niskom nivou.
TAR
Najpopularnija metoda detekcije

varoe jeste postupak kojim se p~ele
~etkom odstrane sa sa}a u jednu ili dve
staklene posude od po oko 200 nm!(tre}ina
pinta koji iznosi 0,56 m! ) a zatim se
poprskaju etrom. Posuda se zatvara poklopcem, a onda je tresemo i okre}emo. U
ovim uslovima p~ele uginu, varoe ih zatim
napu{taju, i moèmo ih videti na staklenom zidu posude. Ova metoda sa etrom je
jo{ jedna evropska ideja, budu}i da ju je
prvobitno osmislio Cvshfuu iz Turske, a
tako|e je prvi put i opisana u ovoj zemqi
1987. godine (Cvshfuu-!Lsbou{!j!Dbqj{{j).
Dbmefspof i Uvsdpuuf (1998) su preporu~ili da se ova procedura standardizuje kao i samo kori{}ewe etra, jer predstavqa veoma efektivnu metodu detekcije
varoe. Unapred odre|en broj i teìna
p~ela, sakupqenih vakuum mehanizmom,
zauzima polovinu ili ~etvrtinu staklenog suda. P~ele se u toku dve sekunde
naprskaju sprejom za startovawe automobila (dietil etar). Posuda se brzo poklopi, sna`no protrese tokom 10 sekundi, a zatim okre}e oko svoje uzdu`ne
ose. Kada se varoe osu{e, mogu}e je i
izbrojati ih. Zavisno od pa`qivog rada sa
etrom, mogu}e su razlike u uspe{nosti od
osobe do osobe, pa se p~ele ponovo mogu
staviti u alkohol i protresti, ili u
sapuwavu vodu.
Efmbqmbof i Ippe (1997) su bili
o~igledno nezadovoqni ovom tehnikom
upotrebe etra i kvantitativnog merewa
broja varoe prisutne u dru{tvu, zato {to
su nalazili varijabilne rezultate. Ipak,
nalaz metodom sa upotrebom etra da varoe
-48-
nema u dru{tvu, je ohrabruju}i vi{e nego

tuce izraènih mi{qewa da je tretman
neophodan. Veoma je va`no godi{we doba u
kom se ispitivawe vr{i, jer je prole}no
brojawe mnogo ta~nije nego letwe kada
dru{tva imaju veliki broj p~ela.
Napomena: Etar je toksi~na supstanca i treba biti obazriv pri wegovoj
upotrebi. Ja poznajem nekoliko qudi kojima su nanete povrede isparewima etra.
Povrh toga, isparewa uzbu|uju p~ele, pa
sprej treba upotrebqavati daqe od
ko{nice.
Foto: Ivan
Brndu{i}
ASTVORI HEMIKALIJA
Najboqi metod utvr|ivawa broja

varoe u dru{tvu je stresawe bilo kojih
p~ela ~etkom u stakleni sud sa otprilike
500-600 nm vru}e vode, sapuwave vode ili
alkohola (Ef! Kpoh, Spnb i Hpodbmwft
1982.). Sud se protrese, varoa otpadne sa
p~ela i moè se izbrojati. Alkohol je
favorit u p~elarskim istraìvawima,
iako moje iskustvo govori da je i sapuwava
voda pribli`no isto dobra i pouzdana a
jo{ se i lako priprema.
EPQIVA PLOÂ
ZA[TI]ENA
@IÂNOM MRE@OM
Plo~a lepqivog papira je
postavqena na podwa~u i testirana u
svrhu utvr|ivawa broja varoe i mehanizama wenog razmnoàvawa i ìvqewa.
Poznato je da se tako moè lako utvrditi
broj otpale varoe svakoga dana, iako nisu
u potpunosti jasni svi razlozi za{to se to
de{ava. Najverovatnije je opadawe rezultat samo~i{}ewa p~ela, wihovog
me|usobnog ~i{}ewa ali i tarewa o
ostale p~ele. Najve}i broj opalih varoa
na podwa~u je sposoban da se ponovo prihvati za drugu p~elu i tako se vrati u
podru~je sa leglom. Zadimqavawe
dru{tava posle postavqawa lepqive podloge naro~ito pomaè zbacivawe varoa sa
p~ela i one padaju na podwa~u. Duvanski
dim je posebno efikasan u ovom pogledu,
iako je poznato da sli~an efekat daju i
mnogi drugi materijali koji se stavqaju u
dimilicu, ali su znatno mawe prou~avani.

Lepqiva podloga je prepokrivena
komadom ì~ane mreè, kako bi p~elama
bio onemogu}en pristup istoj, jer tako i
one mogu postati plen umesto varoe.
Tbogpse (1999) je vr{io ispitivawa pod
istim uslovima u Evropi i Sjediwenim
Ameri~kim Dràvama. Zakqu~io je da
kori{}ewe lepqivih podloga usporava
razvoj populacije varoe, ali same po sebi
one nisu dovoqne da kao usamqeni postupak re{e problem parazitirawa p~ela od
strane varoa. Efmbqmbof i Ippe (1997) su
pisali da je upotreba lepqivih podloga
veoma pouzdana metoda nadzora p~eliwih
dru{tava, koja nam pomaè u dono{ewu
odluke o vremenu tretirawa protiv varoe.
Vi i sami moète napraviti
pomenute lepqive podloge tako {to }ete
premazati vazelinom ili nekom drugom
neutralnom ma{}u obi~an beli ili
navo{tani papir, koji ne}e apsorbovati
upotrebqeno sredstvo.
ISTRIBUCIJA VAROE U
KO[NICI
Posledwa studija Dbmefspof-a i

Uvsdpuuf-a iz 1998. godine pokazuje da varoe
nisu podjednako prisutne u svim delovima
ko{nice. Nivo zaraènosti me|u p~elama
koje se nalaze u delovima ko{nice gde ima
meda je upola mawi nego kod p~ela koje se
Detekcija varoe
nalaze u prostoru legla. Ovde je tako|e
statisti~ki zna~ajna razlika izme|u
broja varoe na p~elama na sa}u, i u poklopqenom leglu.
Rezultati
ovih
posmatrawa
pokazuju da je utvr|ivawe nivoa populacije varoe najispravnije uraditi u
prole}e ili kasnu jesen, kada je najve}i
deo varoe na odraslim p~elama. Ako vi na
jedan od na~ina ustanovqavate broj varoe
u leto kada su dru{tva veoma brojna,
najboqe je da to ~inite sa p~elama
sakupqenih sa tri ili vi{e ramova legla.
Ali, uvek je mogu}e da stresawem p~ela sa
ramova legla stresemo i maticu, pa je preporu~qivo da je prvo prona|emo i izolujemo, pa da tek onda uzimamo p~ele za ogled.
ÊLE U BRAZILU
Mi verujemo da je prekid gajewa

evropske medonosne p~ele uslovio pojavu
rezistentnih ili tolerantnih p~ela na
varou (Misli se na afrikanizirane p~ele
koje su prakti~no otporne na varouprimedba urednika). I odakle su do{le
p~ele tih tako èqenih osobina? One bi
ina~e mogle nastati kao rezultat specijalnog selekcijskog programa ili posebnim evolucijskim razvojem autohtonih
dru{tava na datom terenu. Pravi odgovor
na ovo pitawe moè proiza}i iz pojedinih
zakqu~aka istraìvawa obavqenih u
Brazilu. Me|utim, utvr|ivawe nivoa
zaraènosti varoom }e zavisiti od dobre
tehnike wene detekcije.
Foto: Ivan
Brndu{i}
-49-
Varoe ima na teritoriji ~itavog

Brazila, ali afrikanizirane p~ele poseduju visok stepen otpornosti na wu.
Prisustvo p~ela sa datom osobinom u
Vrazilu je ustanovqeno oko deset godina
pre wihove pojave u SAD-u. Nijedan
p~elar u Brazilu ne tretira svoje p~ele
protiv varoe. I pri najstroìm uslovima
istraìvawa na|ene su samo tri varoe na
100 p~ela, {to je nivo koji se toleri{e od
strane p~ela. Takvo stawe nije bilo oduvek.
Kada je varoa prvi put ustanovqena u Brazilu, p~elari su nalazili blizu 60
parazita na 100 p~ela, a re|e i vi{e. Broj
je ustanovqavan tehnikom prskawa nekim
od napred navedenih rastvora hemikalija.
O~igledno, afrikanizirane p~ele su i
prirodno pokazale rezistenciju na varou
odmah po uno{ewu u Brazil. Nije sasvim
jasno za{to afrikanizirane p~ele
pokazuju izraènije higijensko pona{awe
od evropskih p~ela, a koje je bitno za
otpornost na mnoge p~eliwe bolesti.
Me|utim, najva`nija je ~iwenica da u
Brazilu nema uginu}a dru{tava zbog
invazije varoe, kao {to je to slu~aj u
Severnoj Americi ili u Evropi.
Trutovi su zbog
biolo{kih osobenosti
najpodlo`niji
napadu
varoe
-50-
KISELINE NISU BAUK

Le~ewe varoe bez zaga|ewa meda
Nedavno su makedonski p~elari posetili p~elare zapadne Nema~ke, i
od wihovih stru~waka izme|u ostalog saznali i kako se tamo
pomo}u kiselina suzbija varoa. O tome je u ~asopisu Melitagora
(1/2001) pisao urednik istog, gospodin Aleksandar Mihajlovski
RAVQA KISELINA I
WENE DOBRE I LO[E
STRANE
Es Stefan Berg nam je predstavio
kao delotvornu primenu 60-85% mravqe
kiseline, i to natapawem kuhiwske krpe
koja se postavqa na podwa~u (ispod
mreè) ili odozgo na satono{e ramova.
Oni u institutu savetuju kori{}ewe 60%ne mravqe kiseline. Ako se krpa postavqa
odozgo, onda se po zaposednutoj ulici
p~ela daje 2 mililitra, a ako se postavqa
odozdo, koriste se 3 mililitra po ulici u
jednom LR nastavku. Kori{}ewe ove kise-
line veoma zavisi od spoqne temperature.

Ako je mnogo toplo, brzo ispari i obrnuto. Kori{}ewem metode koju institut
preporu~uje (krpa), mravqa kiselina
ispari za 24 ~asa. Zato Berg nagla{ava da
se krpa postavi uve~e, kada isparavawe
startuje sporo. Va`no je i da kiselina po
stavqawu u ko{nicu ne po~ne da isparava
naglo. Da bi se to spre~ilo, u institutu
krpe stavqaju u zamrziva~ pre upotrebe. U
Nema~koj je u me|uvremenu razvijen veliki broj na~ina za upotrebu mravqe kiseline. Ali, bez obzira na kori{}eni
metod, treba o~ekivati odre|eni gubitak
p~ela, legla... ali i matica!
Zatim nam je dao sugestije koje se
ti~u nagrizaju}ih i korozivnih osobina
ove kiseline, i naglasio da moramo biti
krajwe pa`qivi pri rukovawu wome, ali i
da vodimo ra~una gde je i kako ~uvamo.
OMBINACIJA MRAVQE
KISELINE I MAJORANA
Tretirawe oksalnom kiselinom, pomo}u

velikog plasti~nog {prica.
Fotografija: Aleksandar Mihajlovski
Zatim je upore|ivao efikasnosti

raznih metoda upotrebe mravqe kiseline.
U wihovim istraìvawima se kao najboqi
pokazao ve} pomenuti metod sa krpom, ali
je va`no da se on mora ponoviti tri puta u
razmaku od 3-5 dana.
Govorio nam je i o eksperimentima koje trenutno sprovode zajedni~kim
tretirawem mravqom kiselinom u blaòj
koncentraciji (15%-na na podwa~i), i
eteri~nim uqem od majorana (na
satono{ama). Ove dve supstance jedna
drugu dopuwuju i pove}avaju efekat na
Kiseline nisu bauk

varou (efikasnost do 98%). Ovu metodu su
proverili na 1800 ko{nica u jednoj
oblasti Nema~ke, kod razli~itih p~elara
i razli~itih ko{nica, i interesantno je
da nisu dobili iste rezultate efikasnosti kao {to je to bio slu~aj kod ko{nica
wihovog instituta.
-51za izbegavawe standardne metode tretirawa prskawem p~ela, ali na àlost nije
uspeo da prona|e kakav drugi na~in.
On nam je kasnije objasnio primenu pomo}u pi{toqa sa dozimetrom u
kome se nalazi 15%-na mle~na kiselina i
sa 8 nm se prska svaka strana ramova
pokrivenih p~elama. Za sistem potreban
za ovo tretirawe treba izdvojiti 250
EFN. Mogu da se koriste i obi~ne ru~ne
fine prskalice (za cve}e) ali je te{ko
odrediti dozu od 8 nm, i prskawe uvek biva
neravnomerno.
Zatim nam je pokazao dijagram na
kome se vidi da se efikasnost mle~ne
kiseline kre}e oko 97%, a oscilacija
efikasnosti je bila relativno mala: od
94,2% do 99,8%. Ono {to nije dobro u ovoj
metodi jeste {to zahteva mnogo vremena i
rada. Ali, daje izuzetne rezultate.
Aplikacija mora da se izvr{i dva puta u
razmaku od 5-7 dana. Uz to, tretirawe se
moè da obavqa samo kada u ko{nici nema
legla!
KSALNA KISELINA
Iz {prica se na kuhiwsku krpu koja je

postavqena ispod mreè na podwa~i,
izru~uje odgovaraju}a koli~ina mravqe
kiseline.
Fotografija: Aleksandar Mihajlovski
POTREBA MLE^NE
KISELINE
Es Berg nam je govorio da je tretman mle~nom kiselinom skoro idealan za

p~ele. Radi se sa koli~inom mle~ne kiseline, koja je otprilike ista kao ona koju
sadrì ~a{a jogurta. Kada se uporedi sa
mravqom ili oksalnom kiselinom, ona je
daleko jednostavnija za upotrebu, a i
p~ele je lak{e podnose. Oni su uzimali
matice i izlagali ih direktnom dejstvu
mle~ne kiseline, i nisu izgubili ni jednu.
Berg nam je rekao da to isto probamo i sa
mravqom ili oksalnom kiselinom, pa
}emo videti wihove efekte na matice.
Problem sa mle~nom kiselinom
jeste u na~inu aplikacije. Na ovom problemu je es Berg mnogo radio i isprobao sve
na~ine aplikacije, u ciqu da na|e re{ewe
Zatim smo ~uli ne{to i o oksalnoj kiselini. Ona je izuzetno opasna za

rukovawe, moraju da se nose za{titne
rukavice i maske. Kasnije }ete vi{e saznati o wenoj upotrebi, kada }e biti
opisana demonstracija upotrebe kako ove,
tako i ostalih kiselina.
RAKTI^NA PRIMENA
OKSALNE KISELINE
Nau~nici u Italiji preporu~uju

da se protiv varoe koristi oksalna
kiselina u obliku kristala i to po
slede}em receptu: 10 grama kristala i 100
grama {e}era se rastvori u 100 mililitara vode. Rastvor se dobro izme{a da bi
se kristali istopili, i to na 40
Celzijusovih stepeni, jer rastvorqivost
ovih kristala nije najboqa. Za aplikaciju
rastvor moè da se nakapava direktno na
p~ele u ulicama.
Za ovo tretirawe je najva`nija
prva doza. U Italiji, gde uglavnom
-52-
koriste Dadanove ramove, preporu~uju da

nom godi{we, jer ako se jedno dru{tvo
tretira dva ili tri puta, sigurno }e
se svaka ulica p~ela nakape sa po 5 nm ovog
uginuti.
rastvora. Kada su u [vajcarskoj i
Dejstvo oksalne kiseline nije sisNema~koj, kao i u celoj severnoj Evropi,
zapo~eli tretirawe sa ovakvom dozom i
temsko, jer je qI kiseline suvi{e nizak
koncentracijom, mogli su da potvrde
(previ{e je kisela), te je p~ele nikada ne
efikasnost datog tretmana, ali su tako|e
uzimaju. Smatra se da deluje kontaktno,
otkrili da tretirane p~eliwe zajednice
iako im jo{ nije poznat pravi mehanizam
oslabe u toku zime. Zakqu~ili su da je ta
dejstva.
koncentracija previsoka za sredwu i sevMi znamo da u Italiji tretiraju
dva ili tri puta godi{we, ali u wihovim
ernu Evropu. Es Bihler nije znao da nam
zajednicama legla ima tokom cele godine.
kaè koja je doza optimalna za na{e prosTako oni ve} za nekoliko nedeqa u
tore. Mogao je da nam da preporuku samo za
dru{tvima imaju nove p~ele, dok u
sredwu Evropu: uzeti 35 grama oksalne
nema~kim uslovima jedne iste p~ele ìve
kiseline u kristalu, i rastvoriti je u jedi vi{e meseci (zimske). Zna~i, ako se trenom litru {e}ernog rastvora 1:1 ({to je
tira vi{e puta tokom godine, tretman ne
2,6%-ni rastvor kiseline). I u Nema~koj
sme da se sprovodi dva puta na istim (zimkoriste 5 nm ovog rastvora za punu ulicu
skim) p~elama.
p~ela na Dadanovim ramovima, a kod
niìh ramova 3-3,2 nm. Kada se ovaj tretRAKTI^NA PRIMENA
man primewuje, krajem novembra ili u
MRAVQE KISELINE
decembru, p~eliwe dru{tvo pokriva
izme|u 6 i 7 ramova ako je slabo i 8 do 12
Es Berg je vi{e naklowen upotreako je jako, {to zna~i da po dru{tvu
bi 3 ml 60%-ne mravqe kiseline po
moramo da upotrebimo 50-60 nm rastvora.
zahva}enoj ulici p~ela, nakapanoj na kuhiZatim smo od dr Bihlera dobili
wsku krpu, i stavqenoj na podwa~u, ispod
nekoliko preporuka kojih se moramo
mreè, nego upotrebi 2 ml kiseline po
pridràvati pri rukovawu sa oksalnom
ulici postavqenoj na satono{ama.
kiselinom. Kristali kiseline mogu da
Kuhiwske krpe su na p~eliwak done{ene u
prodru kroz pore koè {to je veliki
malom friìderu, i zaista su bile veoma
rizik po zdravqe. Kada se rastvor pravi
hladne. P~elarka Maja Draì} je ~ak bez
obavezno moramo da nosimo rukavice i
rukavica izvela tretirawe mravqom
masku za lice, da se ne bi udisala isparekiselinom, a na{ doma}in se zbog toga i
wa. Kada se rastvori, vi{e ne predstavqa
naqutio i ukazao na opasnost.
veliki rizik po onoga ko je koristi.
Dok je trajala demonstracija, moju
Es Bihler se onda spremio da
pa`wu je privukao radnik
otvori dru{tvo, kako bi
instituta koji je otvorio
procenio koliko je jako i
jednu od susednih ko{nica,
k o l i ko mu j e ras tvora
izvadio je ram i ne{to prepotrebno. Procenio je da mu
brojavao, i u tabeli zapisitreba 30 ml i velikim
vao izbrojano. Kada sam se
{pricem je krenuo da nakapribliìo, zakqu~io sam
pava rastvor po p~elama,
ono {to mi je i sam radnik
Po wemu, efikasnost ovog
potvrdio, da je na tom ramu
tretmana se kre}e od 90izvr{eno ubadawe 100
95% i samo deo efekta se
zatvo r en i h } el i ja l egl a
ostvaruje odmah po
iglom, pa se sada, posle nekoaplikaciji, dok ugiwavawe
varoe
traje
nekoliko Maja Draì} tretira liko ~asova broje o~i{}ene,
slede}ih nedeqa. Za oksalnu p~ele bez rukavica, {to otvorene i neotvorene }elije.
je vrlo opasno.
Da, to je bio test za utvr|ivawe
kiselinu vaì pravilo da se
Fotografija:
wome sme tretirati samo jed- Aleksandar Mihajlovski nivoa higijenskog pona{awa.
Optimalni rok prihrawivawa
-53-
OPTIMALNI
ROK JESEWEG
PRIHRAWIVAWA
Autori:
V. I. Lebedev, V. P. Lebedeva, M. P. Solovova

NII p~elovodstva
gorod R}bnoe, Rqzanskoj obl.
^lanak je objavqen u ruskom

~asopisu PÊLOVODSTVO
br. 7 za 2000. godinu
jesen se p~ele prihrawuju u tri

Prihrawivali smo ih 65% {e}ernim
slu~aja: pri nedostatku hrane u
sirupom u razli~itim rokovima: 18. i 30.
gnezdu; zbog zamene nekvalitetnog
avgusta, 5. i 20. septembra. [e}erni med,
ili brzo kristali{u}eg meda; zbog profidobijen preradom {e}ernog sirupa od
lakse nozemoze (u mestima gde p~ele sisstrane p~ela smo ocewivali prema stantematski sakupqaju jesewu medqiku).
dardu i pokazateqima GOST 19792-87.
Slede}i faktori imaju uticaja na
Sigurno je da na sazrevawe hrane u
uspe{nost i kvalitet zimovawa posle
ko{nici uti~u mnogi faktori: koncenjesewe prihrane {e}erom: koli~ina
tracija {e}ernog sirupa i wegova
prera|enog
{e}era,
koncentracija
koli~ina, vremenski rok wegove prerade,
{e}ernog sirupa i vreme prihrawivawa.
ja~ina dru{tva i fiziolo{ko stawe
Prva dva faktora su veoma
p~ela, vrednost temperature u ko{nici i
u spoqnoj sredini.
detaqno izu~ena (A.G. Mart}nov, 1978;
U vreme pa{e med obi~no sazreva
M.V. @erebkin, 1979; G.F. Taranov, 1986;
od 3 do 8 dana (u zavisnosti od koli~ine
V.I. Lebedev i A.I. Toropcev, 1996).
tara i ja~ine
Dokazano je da prihrawivawe
J d o n ed{reun{otgv an)e. k U
optimalnim
{e}ernim sirupom u kasnu jesen
E
fo
S
uslovima (na pa{i
vodi u fiziolo{ko iscrE
to
pqewe p~eliweg orga:Br
N gre~ihe) med obi~no
nd
sazreva oko 6 dana, dok
nizma, skra}uje joj
u{
ì vot i pog or{ava
i} se proces invertovawa
saharoze produàva na
r e zultate z imovaw a
10-12 dana. Kako bi
(M.V. @erebkin, Q.L.
utvrdili duìnu peri[agun, 1971). U literaoda invertovawa
turi se ne nalaze
saharoze u jesen prieksperimentalni
likom prihrane 65%podaci o uticaju roka
im sirupom, uzimali smo
prihrawivawa {e}ernim
uzorke prera|ene hrane 3, 9 i 24
sirupom na p~eliwu zajednicu.
dana posle prihrawivawa.
Da bi razre{ili odre|ene
Intenzivnost udaqavawa vi{ka
dileme mi smo izvodili eksperimente dve
vlage iz sirupa u jesen i dodavawa u wega
godine. Svake od godina smo formirali
kisele reakcije, je prakti~no istovetna
~etiri grupe dru{tava od po pet zajednica
kao i pri preradi nektara za vreme pa{e.
koje su u svemu bile sli~ne.
-54-
Ve} kroz tri dana posle wegovog unosa u

}elije sa}a, sirup po kiselosti i sadràju
vlage odgovara zahtevima GOST-a. Prema
tome, najve}u koli~inu vode iz sirupa
p~ele uklawaju u prva tri dana
prerade. Za slede}ih
ru
{ e} e
{est dana sadràj
a
n
vode se sniàva
le
e
u proseku samo
~
P
n a 4 % i na
d a qe prakti~no ostaje
neizmewen.
Kiselost
hrane je posle
tri dana prerade
3,7 a kasnije se ta
vrednost smawi na samo 0,1.
Bitne su uo~ene razlike u
duìni inverzije saharoze. Tri dana posle
prihrane u prera|enoj hrani smo na{li u
proseku oko 23% saharoze. Za narednih
{est dana koli~ina redukovanih {e}era
se uve}ala na samo 7,6% (q<0,95). Sigurne
razlike ovog parametra su se ispoqile
posle 21. dana. Tada sadràj saharoze u
prera|enoj hrani nije prelazio 10%.
Prema tome, biolo{ki potencijal p~ela za inverziju saharoze je dosta
niì u jesen nego u leto. To se moè objasniti nizom faktora.
U jesen u dru{tvu ima 2,1-2,4 puta
mawe p~ela nego leti. Aktivnost invertaze u septembru je zna~ajno nià nego u
julu (mesec dobrih pa{a u Rusiji - primedba urednika). U jesen, u periodu davawa
sirupa, u gnezdu se nalazi veoma malo
legla, koje ne zauzima veliku povr{inu,
{to je ujedno jedna ograni~ena zona
povi{ene temperature. Najve}a aktivnost
invertaze je pri temperaturi od 34-35oD, a
ona je u tom periodu stabilna samo u
blizini legla. Nije slu~ajno da p~ele ba{
u tu zonu odmah po unosu privremeno skla-
di{te kako nektar tako i {e}erni sirup.

Kroz jedan dan u skladu sa procesom
zgu{wavawa unete hrane, p~ele je prenose
na mesta udaqenija od legla. Nismo
ustanovili uverqive razlike
u kvalitetu hrane dobijene od {e}era, u
poklopqenim i
nepoklopqenim }elijama
sa}a.
Smatra
se da je poklapawe meda
vo{tanim pokl o p ~ i } i m a
pokazateq okon~awa
biohemijskih procesa pri
preradi nektara u med. Nezreli med se
odlikuje povi{enim sadràjem vode (vi{e
od 21%) i saharoze (vi{e od 10%). Ovo
gledi{te je ta~no za prirodni med, koji
p~ele prave od nektara za vreme glavne
pa{e. Hrana, pripremqena u jesen od
{e}ernog
sirupa,
uzorkovana
iz
zape~a}enih i nezape~a}enih }elija, nije
pokazivala zna~ajne razlike ni po jednom
od prou~avanih pokazateqa.
Glavni faktor koji uti~e na
zape~a}ivawe, jeste sadràj vode u medu.
P~ele po~iwu da poklapaju {e}erni med
kada sadrì 15-21,9% vode. Wegovo sazrevawe se nastavqa i ispod vo{tanih poklop~i}a (Ova tvrdwa je bar za urednika,
jedan sasvim novi aspekt p~elarstva.
Vi{e puta sam ~uo od pojedinih starijih
p~elara kako ne vrcaju bagremov med sve
do jeseni, jer samo tada dobijaju zaista
kvalitetan med. Me|utim, nisam prihvatao wihov stav, jer nije bilo nau~ne
potvrde u meni dostupnoj literaturi.
Zaista sam detiwasto sre}an zbog ovog
saznawa, i izviwavam se pomenutim
p~elarima koji su empirijski do{li do
ovakvog podatka, jer im nisam verovao.
Iskustvo je krov ku}e znawa - primedba
urednika). Da zakqu~imo: po~etak poklapawa }elija sa hranom opredequje wena
vla`nost.
Invertovawe saharoze u jesen
prakti~no jednakom intenzivno{}u
napreduje kako u poklopqenim tako i u
Optimalni rok prihrawivawa
-55-
nepoklopqenim }elijama. U tom delu

godine, i uzorkovanog po~etkom zimovawa,
godine p~ele zna~ajno mawe poklapaju
je pokazala da se i u tom slu~aju javqaju
hranu, nego leti, {to se obja{wava
statisti~ki zna~ajne razlike u koli~ini
wihovom malom brojno{}u, mawom
prostih {e}era (q>0,99) i saharoze
sposobno{}u lu~ewa voska i gradwe sa}a
(q>0,99). U hrani pripremqenoj u septem(Uz to, nema dovoqno p~ela starosti od 8bru, saharoze na po~etku zimovawa ima
10 dana, a to su upravo p~ele koje u najve}oj
vi{e za 2,5 puta (19,4%) nego u hrani
meri poklapaju med - primedba urednika).
pripremqenoj u avgustu (7,9%). Samo je
P~ele u jesen prime obi~no
{e}erni med pripremqen u avgustu odgoveliku koli~inu sirupa, i to u jednom ili
varao zahtevima GOST-a. Treba re}i i to
u dva obroka, za veoma kratko vreme.
da {to se kasnije u jesen pribegne
Verovatno, kod malog broja p~ela to
prihrawivawu, to p~ele mawu povr{inu
doprinosi
nezna~ajnom
aktivirawu
dobijenog {e}ernog meda poklapaju
vo{tanih `lezda. Po{to p~ele brzo
vo{tanim poklop~i}ima.
prestaju sa unosom novih koli~ina sirupa,
Analiza {e}ernog meda,
~iji prenos iz hranilica u ko{nicu kod
koji su p~ele spremile u raznwih stvara iluziju pa{e, prekida se
im periodima godine, ali
lu~ewe voska. U jesen ~ak i hranu sa miniuzorkovanog krajem
malnom vla`no{}u p~ele ne poklapaju
aprila, pokazau potpunosti.
la je da su i
Ustanovqeno je da
koli~ina
rokovi jeseweg
prostih
prihrawi v a w a
{ e } e r n i m
sirupom zna~ajno
uti~u na proces invertovawa saharoze, na
wenu koli~inu u zimskoj hrani, i posledi~no, na kvalitet
tih zaliha, kao i na
intenzivnost poklapawa }elija sa
{e}ernim medom,
wegovu kristalizaciju
i rezultate zimovawa. U
hrani koju su p~ele
pripremile od 65%
{e}ernog sirupa sredinom i
{e}era
krajem avgusta, mnogo je vi{e
i kolS A D E-a APIMONDIJE i ~ i n a
prostih {e}era (q>0,99), i
O A P I T E R A P I J I saharoze ostali
zna~ajno mawe saharoze (q>0,99), nego u
hrani od istog takvog {e}ernog sirupa,
na nivou sa po~etka
koji je prera|en od strane p~ela po~etkom
zimovawa. Zna~i, inverzija saharoze u
i sredinom septembra. Sadràj saharoze
}elijama sa}a zimi prestaje zbog niske
se prose~no uve}ao u septembarskoj
temperature. Najverovatnije, invertoprera|enoj hrani za 2,7 puta (u avgusvawe se obavqa samo kada je temperatura
tovskoj je bilo 8,1% saharoze, a u septemmeda vi{a od 25oD.
barskoj 21,9%).
Nisu utvr|ivane razlike kako u
Analiza {e}ernog meda, koji su
koli~ini vode tako i u kiselosti
p~ele spremile u raznim periodima
{e}ernog meda, dobijenog u raznim peri-
PÊLA
RAJU
-56-
odima godine, tj. rokovima prihrawivawa

{e}ernim sirupom.
Ustanovqeno je jasno pravilo
intenziteta kristalizacije zimske hrane
u zavisnosti od koli~ine saharoze u woj,
roka prihrawivawa {e}ernim sirupom,
kao i postojawa ili odsustva vo{tanih
poklop~i}a.
[to se kasnije u jesen prihrawuje
{e}ernim sirupom (prihrawivali smo 18.
avgusta i posle 20. septembra) to vi{e ima
saharoze u prera|enoj hrani, ~ak 6,8 puta
vi{e (3,9% prema 26,4% kod kasnijeg roka
prihrawivawa), i to je vi{e }elija ostalo
nepoklopqeno, pa je na kraju pove}an za
4,7 puta i stepen kristalizacije u

prole}e.
Zna~i, rokovi prihrawivawa
{e}ernim sirupom u jesen zna~ajno uti~u
na nivo invertovawa saharoze, wenu
koli~inu u zimskim zalihama hrane, kao i
na intenzitet poklapawa hrane dobijene
prihrawivawem, ali i na wenu kristalizaciju, {to sve zajedno, opet uti~e na
rezultate zimovawa p~eliwih zajednica.
U uslovima Centralne Rusije, da bi
obezbedili uspe{no zimovawe, deo
prirodnog meda moramo zameniti
{e}ernom hranom ne kasnije od kraja
avgusta.
KOJE PÊLE
PREUZIMAJU SIRUP
IZ HRANILICE
Ovo je jedan od kontroverznijih problema u p~elarskoj literaturi. Urednik je u ciqu wegovog razja{wewa postavio takvo
pitawe profesoru Lebedevu na predavawu u Ni{u 17. i 18.
marta 1999. godine. Evo {ta je Lebedev odgovorio!
ona{awe p~ela pri uzimawu sirupa moè veoma naglo da se mewa.
To zavisi od vremena, od sezone,
koli~ine i koncentracije sirupa.
Ako se daje veoma mala doza
sirupa od 200 do 300
grama, po pravilu ga
uzimaju stare p~ele.
One tada sirup preuzmu, donose ga iz
hranilice u gnezdo, i
predaju mladim
p~elama koje }e ga
preraditi i smestiti u
}elije. Jer, mlade p~ele
imaju boqe razvijene hipofaringealne `lezde, te proizvode vi{e
fermenata, ~ija je aktivnost tri do pet
puta ve}a nego kod starijih p~ela. Mlade

p~ele ulaù ogroman napor da bi preradile dodati im sirup.
Veoma je interesantno, a pojedini
p~elari to i znaju, da p~ele iz hranilice {e}erni sirup prenose na
razli~ite na~ine do gnezda. U pojedinim slu~ajevima svaka p~ela
ide do hranilice i donosi sirup
do gnezda gde ga sama odlaè u
sa}e. U narednom slu~aju p~ela
preuzima sirup iz hranilice, ali
ga predaje drugoj p~eli. [etwa je
ina~e nerentabilna. Zato one
naj~e{}e organizuju lanac i predaju
sirup jedna drugoj, sli~no qudima koji
isti sistem primewuju u obavqawu mnogih
poslova.
Sve metode dodavawa matica
-57-
Osnovni postulati dodavawa matica
SVE DE
O
A
T
W
E
A
M
V
A
A
D
C
O
I
D
T
A
M
Autori:
Serijal je objavqen u makedonskom

~asopisu Melitagora 1998. godine
ojedine metode iz nekih savremenijih studija su kori{}ene i

pre vi{e desetina godina, a veoma
~esto su tada{wa obja{wewa vi{e nego
neophodna da se shvati wihova su{tina.
Poznato je da su pojedini p~elari
osetqivi na ~lanke koji ukqu~uju istorijske ~iwenice i razmatrawa, ali bi tamo
gde su prakti~ni i istorijski aspekti krajwe povezani, bilo zbuwuju}e ako bi ih
opisivali odvojeno.
U pojedinim periodima, kada je
recimo pa{a u punom jeku, svaki metod
dodavawa matica moè biti veoma
uspe{an, ali u drugim vremenskim,
pa{nim i ostalim situacijama, ~ak i
najboqe metode umeju da budu samo delimi~no uspe{ne.
Umesto da dajemo dogmatske preporuke, ostavi}emo p~elaru da u skladu sa
wegovim specifi~nim okolnostima
odabere odre|eni metod, i ne}emo vr{iti
bilo kakav uticaj na wega. Da bi pomogli
u dono{ewu takve odluke, pomenu}emo i
savet M/F/!Tofmhspwf-a iz wegovog odli~nog
~lanka o dodavawu matica: U~inite sve
da pod odre|enim okolnostima, uloèni
napor i vreme imaju {to mawu cenu koju
morate da platite kako bi smawili rizik
od neuspeha.
Ako bi trebali da preporu~imo
metod koji je najbliì univerzalnoj pri-
meni, to bi bio postupak ddirektno na

ram koji je predstavio T/! Tjnnjot jo{
1881. godine. Ovaj metod ima mnogo prednosti i sa najmawom verovatno}om bi
mogao da izazove frustraciju i gubitak
vredne matice, {to je veoma va`no
po~etnicima, koji nisu u situaciji da prihvate bilo {ta osim 100%-og uspeha. Ako
se pritom nova matica doda na ram na kome
se izleù p~ele iz legla, {anse za neuspeh
su zaista minimalne.
Za po~etak modernog p~elarewa u
Severnoj Americi obi~no se uzima
Mbohtuspui-ov tekst iz 1853. godine. On
tamo ne govori o postupcima za dodavawe
matica, ali daje mudar recept za izbegavawe neophodnosti da se tako ne{to
uop{te i radi: Ako bilo koja ko{nica
Posetioci n a p ~eliwaku
Milana M ati}a i z [ apca
-58-
izgubi svoju maticu, ona se obezbe|uje

odgajawem druge (sa rama mladog legla)
ili zatvorenim mati~wacima iz drugih
ko{nica, ali i maticama iz rezerve.
Radi predostro`nosti, ja svim mojim
dru{tvima koja odgajaju matice dodajem
ram sa leglom i jajima, da bi ona mogla, u
slu~aju da izgube gajenu maticu iz bilo kog
razloga, da izvedu novu.
AMENA MATICA POMO]U
LEGLA
Prva
Mbohtuspui-ova
sugestija
o
obezbe|ewu legla bi mogla da bude
najomiqeniji metod. On je sasvim sigurno
najjednostavniji, i verovatno ima isto
tako dobre, ako ne i boqe {anse za uspeh
nego alternativne metode. Dru{tvo koje
je izgubilo maticu }e proizvesti
mati~wake od mladih larvi, a matica }e se
izvesti, oploditi i po~eti da polaè jaja
za otprilike jedan mesec. Ovakav metod
zamene matica je prihvatqiv ako se primeni na kraju pa{e, ili izme|u rane i
kasne pa{e, kada prekid u odgajawu legla
ne}e uticati na proizvodwu meda.
ATI^WACI
Budu}i da su mati~waci
zatvoreni 8-9 dana po obezmati~ewu, moè
da se u{tedi jedna ~etvrtina vremena ako
unapred proizvedemo mati~wake,
kori{}ewem posebnog dru{tva
namewenog u ovu svrhu. U podru~jima gde
vremenski uslovi mogu da onemogu}e uzimawe
mati~waka
od
odgajiva~kih
dru{tava, stvara se nekoliko dru{tava u
istu svrhu, sa me|usobnim razmakom
procesa odgajivawa od po nekoliko dana,
{to obezbe|uje odgovaraju}e mati~wake
onda kada su i potrebni.
Otsecawe mati~waka: U ko{nicu
moè da se stavi i ceo ram legla sa svim
mati~wacima koji se nalaze na wemu, i da
se tako izbegne otsecawe mati~waka.
Pored toga, samo prisustvo ve}eg broja
mati~waka moè dodatno da osigura uspeh.
I mati~waci koji nisu sasvim zatvoreni,
a u wima je ìva larva, tako|e se mogu
staviti u bezmati~no dru{tvo, ali samo

ako je ono dovoqno jako da moè da ih
odgovaraju}e neguje.
Kada su mati~waci otse~eni,
treba biti obazriv kako se ne bi
o{tetili. Prilikom otsecawa, otsecamo
i deo okolnog sa}a koji }e posluìti i
prilikom usa|ivawa u bezmati~no
dru{tvo. Ako ima mnogo mati~waka,
stavqamo ih u malu prekrivenu kutiju, gde
ih postavqamo uz pomo} pamuka, u uspravan poloàj. Mati~wake ne smemo izlagati hladnim vetrovima ili direktnoj
sun~evoj svetlosti duè nego {to je to
zaista neophodno.
Dodavawe mati~waka ve{ta~kim
rojevima: F/Hbmmvq! (1868) je stresawem
p~ela stvarao ve{ta~ke rojeve koji su se
zaklubqivali tokom 40 minuta, a potom su
mogli da se postave na sasvim novo mesto
na ramu sa kog se izleù p~ele i koji ima
meda u svojim }elijama. Mati~wak je dodavan slede}i dan.
Dodavawe mati~waka nukleusima:
Kada komercijalni odgajiva~i matica
uzmu maticu iz nukleusa u kom se ona
oplodila kako bi je prodali odre|enom
kupcu, izme|u ramova kasnije stavqaju
zatvoren mati~wak. Nova matica se
izleè, oplodi i kratko vreme nosi jaja,
kada se i ona uzima za slede}u turu isporuka kupcima. P~ele koje se u nukleusima
pripremaju 4-6 ~asova pre dodavawa
mati~waka, i koje se prihrawuju
{e}ernim sirupom, sebe smatraju bezmati~nima, i lako prihvataju dodate
mati~wake. Pravi se udubqewe u sa}u na
oko 5 dn ispod satono{e rama. Gorwi deo
mati~waka, tj. sa}e koje smo odsekli sa
wim, se pritiska u ovo udubqewe, tako
{to pri dnu mati~waka, gde matica
izlazi, ne sme biti sa}a. Susedni ramovi
se onda pa`qivo pribiju ramu sa
ugra|enim mati~wakom. Mati~wake treba
postaviti bliè centru legla, da bi se
obezbedila toplota i boqa nega. To je
naro~ito va`no kod malih nukleusa, gde
mati~waci udaqeni od legla mogu da ne
budu prekriveni klubetom, te }e se
o{tetiti hladno}om.
Nukleus ili dru{tvo kom smo
dodali mati~wak ne treba uznemiravati
-59-
Foto: Rodoqub
@ivadinovi}
Sa p~eliwaka Nikoli}a, p~elara iz Slatine kod Leskovca

Samo dobre matice obezbe|uju brz i kvalitetan razvoj u prole}e
najmawe 10 dana. Onda se vr{i kontrolni
pregled, kada maticu moèmo i da vidimo.
Ako posle tri nedeqe matica ne nosi jaja,
moramo je zameniti, osim ako se ne~im
racionalnim moè objasniti wen neuspeh,
recimo lo{im vremenskim uslovima za
svadbeni let. Kada dobijemo kompaktno
leglo, maticu daqe moèmo dodati
dru{tvu normalne snage, a nukleus opet
dobija mati~wak po istom principu.
IGURNE METODE
DODAVAWA
MATI^WAKA JAKIM
DRU[TVIMA
Stara matica se uklawa dan ranije da bi se osiguralo prihvatawe
mati~waka. Ako mati~wake moramo da
dodamo odmah po obezmati~ewu, moramo ih
za{tititi kavezom ili Xftu-ovim {titnikom od spiralne ìce. K/M/Ebwjt (1870)
je dru{tvo kome se mewa matica
preme{tao 10-15 metara daqe sa ciqem da
se starije p~ele tj. izletnice vrate na
staro mesto i tamo formiraju nukleus ( to
su samo p~ele starije od 20 dana) na
ramovima sa praznim sa}em, medom i ubrzo
i zatvorenim mati~wakom. Kada bi nova
matica po~ela da nosi, roditeqsko
dru{tvo je spajano sa nukleusom, a stara
matica se ili uni{tavala ili koristila
za formirawe nukleusa.
[titnici za mati~wake : O/E/

Xftu je 1891. godine patentirao {titnik
za matice, napravqen od spiralne ìce
duge 4 dn. Patentirao je i verziju od ìce
duge 8 dn za kori{}ewe u hitnim slu~ajevima kao i pri dodavawu. Poklopac je zatvarao dowi otvor i punio se poga~om za
maticu. Stariju verziju {titnika je
napravio S/C/!Pmeu (1866) od ì~ane gaze, a
za sme{taj poga~e je kori{}en naprstak.
Eppmjuumf (1866) je koristio {titnike za
mati~wake kada ih je dodavao dru{tvima
za koja je smatrao da slabe. Smatrao je da
}e p~ele prihvatiti novu maticu iza{lu
iz mati~waka, ako je wihovoj staroj matici potrebna zamena. Usvajawe drvenih
~epova za osnove mati~waka iskqu~ilo je
potrebu za {titnicima, budu}i da p~ele
mati~wake ru{e vi{e od wihove osnove
nego od vrha, gde matica izlazi. (Jo{ jedan
od va`nih razloga odbacivawa {titnika
jeste i taj {to se smatra da p~ele ne mogu
da greju mati~wak u {titniku na odgovaraju}i na~in - primedba urednika).
Kavezi za hitno dodavawe
mati~waka : Kavezi za ~uvawe mati~waka
sluè sve dok matica ne iza|e i postoje
detaqno elaborirani (Xbolmfs) ali i krajwe jednostavni kao {to je Alejev (I/
Bmmfz) i Vestov spiralni kavez. B/F/!Ujupgg
je dok je radio u Rutovoj kompaniji dizajnirao kombinovan kavez za hitne namene
-60-
i dodavawe, koji se i danas koristi i

proizvodi kod {vedskih i isto~no-evropskih proizvo|a~a opreme. Varijanta preporu~ena od [vedske p~elarske asocijacije (Twfsjhft! Cjpembsft! Sjltgpscvoe) je
relativno jednostavna za izradu i
omogu}ava lako uklawawe matice podizawem poklopca. Standardni ram se
re|awem ovih kaveza jednog do drugog
moè koristiti kao prostor za negovawe
matica. Druga varijanta jeste ram sa
unapred
predvi|enim
mestom
za
ugra|ivawe ovakvog kaveza za negovawe
matica. Kada se ram ne koristi u ovu
svrhu, blok punog drveta na mesto kaveza
spre~i}e dru{tvo da gradi sa}e u tom
prostoru. Neki kavezi se ka~e na
satono{e i postavqaju na mesto jednog od
ramova. H/X/! Qijmmjqt je modifikovao
Milerov kavez za dodavawe matica tako da
moè koristiti i za hitno dodavawe, pa
ako je izgra|en u obliku slova W (latini~no) moè da se ume}e izme|u ramova.
EGOVAWE MATICA
Mbhtuspui.ovo negovali{te matica

u kome se postavqao jedan mati~wak, je u
su{tini predstavqalo drveni blok oblika rama, koji je zamewivao jedan od ramova
u ko{nici. U wemu su bile izbu{ene rupe
od 4 dn u pre~niku i sa obe strane su bile
prepokrivene ì~anom mreòm.
Mbohtuspui je pisao: @ica mora da
omogu}ava prolaz p~elama, ali ne i maticama. P~ele tako maticama posve}uju
odgovaraju}u pa`wu odmah po izvo|ewu.
Sve se mora postaviti u ko{nici koja
nema zrelu maticu, ina~e }e p~ele brzo
pretvoriti negovali{te u gubili{te. Ja
jo{ nisam testirao ovaj plan tako da mogu
da tvrdim da sam siguran u wegov uspeh....
U prvom izdawu pisao je da smatra
da je wegov neuspeh sa negovali{tem nastao zato {to nije postojao pristup
mati~wacima od strane p~ela, pa u drugom
izdawu iste kwige pi{e da se zaista taj
razlog pokazao kao kardinalan. On je i
preporu~io mali nukleus, kao omiqeni
metod za ~uvawe ve}eg broja matica. I
K/Ebwjt je 1869. godine predloìo negov-
ali{te veli~ine rama. Dvanaest kaveza je

stajalo u jednom ramu. Kavezi su se mogli
oduzimati i dodavati drugim dru{tvima.
Ebwjt je preporu~ivao kori{}ewe F/
Qsfvtt-ovog zamreènog dela u svrhu nukleusa za oplodwu, ~ime je konstruisao
kompletan sistem za kontrolisanu oplodwu. Qsfvtt (1869) je smatrao da mreòm
odvojeni deo ko{nice koji sluì kao nukleus za oplodwu matice, ima prednosti jer
su p~ele u ostatku ko{nice svesne prisustva matice, i ne}e zapo~eti gradwu
mati~waka, kao {to bi ~inile kada bi
nukleus bio odvojen pregradnom daskom. I
Xpmg je pisao da je i B/Hsjnn koristio
negovali{te sli~no ovom, ali je vi{e
voleo da ve{ta~kim rojevima dodaje
zatvorene mati~wake, ba{ kao {to je to
~inio i Mbohtuspui (1870).
I/! Bmmfz (1885) je modifikovao
Mbohtuspui-ov blok punog drveta, tako {to
ga je na~inio iz vi{e spojenih blokova za
wegove kaveze, i na ì~anoj mreì je
isekao rupu tako da p~ele slobodno mogu
da prolaze i brinu se o matici. Tako je
matica ostajala zatvorena, dok su p~ele
slobodno prolazile. Bsuivs! Tubomfz je
1903. razvio kavez za matice u ~ijoj izradi
nije kori{}en metal.
Xbolmfs je jo{ krajem pro{log
veka uspeo da iz mati~waka izvede matice
u inkubatoru u kome je toplotu odràvao
pomo}u kerozinske lampe, ili inkubatoru
za pili}e koji je zagrevala elektri~na
energija. Tamo gde se zahtevaju matice
odre|enih morfolo{kih osobina, kao
{to je recimo boja, izvo|ewe matica u
negovali{tima ili inkubatorima smawuje potreban broj nukleusa. Ovakva oprema
je posebno korisna za eksperimentalne
procedure koje zahtevaju veliki broj matica na jednom mestu u kratkom periodu.
Dobra m atica p o d odavawu

prire|uje o vakav p rizor
-61-
DODAVAWE NEOPLO\ENIH
MATICA
Autori:
Dodavawe neoplo|enih matica se obi~no tretira kao veoma

rizi~an posao osim ako se ne dodaju tek izvedene matice.
bohtuspui je bio ube|en da je bez osnova tvrdwa Ivcfs-a i drugih, da se

matice, pa ~ak i mati~waci, ne mogu
dodati obezmati~enom dru{tvu pre nego
{to pro|e bar 24 ~asa.
On
je
tek
obezmati~enim
dru{tvima, uspe{no dodavao mati~wake
pred izvo|ewem, i neoplo|ene matice ne
starije od 5 ili 6 ~asova (1871).
Neoplo|ena matica mla|a od 6-8 ~asova
bi}e dobro prihva}ena na mesto oduzete
matice koja je polagala jaja. Starije neoplo}ene matice ve} po~iwu da se i
pona{aju kao prave matice i dosta se teè
dodaju. Onda je sigurnije staviti je u kavez
sa medom i polenom, kako bi mogla i sama
da se hrani.
Dpmjo!H/!Cvumfs i K/!Tjnqtpo!(1956)
su pisali o te{ko}ama pri dodavawu
mladih (1-5 dana) i starih (12-28 dana) neoplo|enih matica kavezom ili bez wega.
Mo`da je najboqa alternativa da se
formiraju mali ve{ta~ki rojevi ili da se
sledi savet Eppmjuumf-a i Xfenpsf-a iz
1880. godine da se neoplo|ene matice dodaju pre nego {to napuste mati~wak. Ako
eksperimentalne procedure zahtevaju
dodavawe neoplo|enih matica, moè se
o~ekivati veliki procenat neuspeha.
ANKE MATICA
Stara je potreba i praksa privremenog ~uvawa matica do trenutka kada nam

budu neophodne. X/! Xijuf (1771) je ~uvao
matice u malim kutijama uvijenim u krpe,
ili je kutije drào u ko{nicama
prihrawuju}i matice medom. Poqski
p~elari tradicionalno ~uvaju vi{ak matica kako bi zamenili izgubqene. Tako E/

Dizmjotlz 1845. pi{e: P~elar uzima
maticu od malog roja, koji ~esto ima i dve
ili vi{e matica, ili iz staklene posude
pokrivene perforiranom hartijom zbog
prolaza vazduha, u kojima p~elari ~uvaju
matice dobijene tokom rojewa prihrawuju}i ih medom.
S/! Xjmljo (1870) je putovao po
unutra{wosti dodaju}i matice, od kojih je
tridesetak nosio u kutiji do dve nedeqe.
Od 405 dodavawa, 70 je bilo neuspe{no
zbog ovog ili onog razloga. Xfmivztfo je
1871. ~uvao ~ak 50 neoplo|enih matica u
dve ko{nice, i wegova je teorija bila da
}e one biti dobro negovane sve dok ima
mladih negovateqica uz bogati unos nektara ili uz prihrawivawe. Bezmati~nim
ko{nicama treba dodavati ramove
zatvorenog legla svakih 7-10 dana da bi se
p~ele obnovile.
I/!Oftcju (1871) je u dru{tvima sa
maticama ~uvao dodatne matice u kavezima oka~enim izme|u ramova legla, tokom 3
meseca. D/X/! Ebzupo je ~uvao oplo|ene
matice iznad ramova legla tokom 65 dana.
Prema D/D/! Njmmfs-u (1889) bezmati~na
Mali
oplodwak
Foto:
Ivan
Brndu{i}
-62-
dru{tva uvek }e hraniti matice ako se

nalaze u kavezima iznad gnezda, dok
dru{tva sa maticom ho}e da ih ostave
gladnima. âk }e i bezmati~na dru{tva
zanemariti matice ako ne dobiju adekvatnu hranu ili prihranu.
I/! Bmmfz (1885), komercijalni
odgajiva~ matica, je sugerisao da proizvo|a~i matica u dru{tvima mogu da ~uvaju
vi{ak matica i za duì period ako se
p~elama obezbedi da ulaze kod matica u
kaveze i brinu se o wima. U wegovoj tehnici rada p~ele su do matice mogle da do|u
kroz samo jedan otvor, {to je smawivalo
opasnost da p~ele uklup~aju maticu tokom
grabeì, recimo, umesto da matice
okruì
mati~nom
re{etkom
koja
omogu}uje istovremeni pristup matici
velikog broja p~ela. Bmmfz je davao prednost bezmati~nim dru{tvima, ali je sugerisao da se mogu koristiti i dru{tva sa
maticom, pod uslovom da su kavezi iznad
gnezda, i iznad mati~ne re{etke kojom }e
biti odvojeni od ostatka ko{nice. Kavezi
se mogu postaviti izme|u dva rama
otvorenog legla koji se podignu iznad
mati~ne re{etke sa ciqem da privuku
negovateqice legla. P~ele koje se obi~no
nalaze u kavezima sa maticama treba da
budu odstrawene, a umesto sitnije mreè
koja sluì pri transportu, postaviti
krupniju mreù.
U/S/! Kfwufd (1951) je postavqao

kaveze iznad mati~ne re{etke, ali nije
dozvoqavao pristup p~elama do kaveza
tokom 3 dana. Kasnije je uklawana i
mati~na re{etka. I Txbsuinpsf (1901) je
do{ao do sli~nog zakqu~ka o ~uvawu
ve}eg broja matica u jednom dru{tvu:
Tajna uspeha dodavawa ve}eg broja matica
leì u tome da se sve matice dodaju
istovremeno p~elama koje su bile bez matice 3 dana. Tako se neograni~eni broj matica moè postaviti u kaveze, ali tako da
ne mogu da stupe u kontakt jedna sa drugom,
a p~ele }e kod wih slobodno ulaziti i
negovati ih.
J/! Gpxmt i O/D/! Kfotfo su tako|e
izvestili o ~uvawu matica u jakim
dru{tvima. Na sli~ne na~ine tzv.
dru{tva-banke i tokom zime mogu ~uvati
ve}i broj matica (pogledajte ~lanak o
tome u prvom delu ove kwige - primedba
urednika). I S/C/! Pmeu je imao nameru da
isproba prezimqavawe u wegovim kavezima, ali o tome nije ni{ta objavio. Mbjembx
i Fdlfsu! (1950) su uop{teno opisivali
tehnike za ~uvawe matica i sugerisali da
je poèqno razvijawe tehnike prezimqavawa banki matica.
Ina~e, stotine matica se mogu
~uvati tokom jednog meseca ili i duè u
jakim bezmati~nim dru{tvima tokom
sezone odgajawa matica.
Foto:Ivan
Brndu{i}
TU
E
V
C
A VE
N
A SK
L
E RE
^
B
P
-63-
DIREKTNE METODE
Autori:
dodavawa matica
IMINSOVA
KOMBINOVANA
METODA
Ovu najdirektniju metodu

dodavawa matica prati reputacija da je
najsigurnija. Ram sa sa}em iz nukleusa na
kome je nova matica se postavqa na mesto
izva|enog rama sa starom maticom koju
èlimo da zamenimo. T/Tjnjot-ov opis
ovog postupka ne moè biti boqi:
Proces zatvarawa matice u kavez
zaustavqa polagawe jaja i oduzima mnogo
vremena, naro~ito tamo gde se matice
mewaju maticama sa istog p~eliwaka...
Uspeo sam u uspostavqawu sistema da
dodam maticu bilo kojoj ko{nici istom
operacijom kojom sam odstranio staru
maticu. Nova matica se dodaje zajedno sa
ramom punim meda i legla, okruèna
velikim brojem wenih sopstvenih negovateqica. Ovaj postupak mi je pao na pamet
zbog ~iwenice da se dva ili vi{e dru{tva
mogu sigurno da spoje, me{awem wihovih
ramova, dok p~ele ostaju na ramovima.
Tako }e i novododata matica biti lako
prihva}ena od svih p~ela.
Dve cele sezone ja sam produìo
ispitivawa u istom smeru, i od velikog
broja dodavawa, nije se desio nijedan nesupeh. Jednu maticu sam 1881. dodavao u ~ak 6
dru{tava, zna~i uvek kod drugih p~ela.
Onda sam ~ak razmewivao matice izme|u
dru{tava na isti na~in, i kod ovakvih
dodavawa opet nije bilo nijednog neuspeha...
Po{to imam èqu da svi koji
ovo probaju, imaju uspeha, doda}u i
slede}e: Pri radu koristite dimilicu u
uobi~ajenoj meri. Nikako ne vi{e. Ne
radite ni{ta {to bi uticalo na uznemiravawe matice. Ne smete biti nepa`qivi.
Ram koji se dodaje sa maticom na wemu ne

sme da se prenosi na otvorenom po p~eliwaku, ve} se to ~ini iskqu~ivo u samoj
ko{nici-nukleusu, ili kutiji za ramove
bez poklopca, da bi p~ele bile izloène
svetlosti i vazduhu. U dru{tvu kome dodajemo ram sa maticom, prvo treba razmaknuti ramove toliko da novododati ram spustimo bez dodirivawa okolnih. Dozvolite
da dok nosite nukleus ramovi u ko{nici
gde dodajemo maticu tako|e budu izloèni
svetlosti. Poklopnu dasku stavqamo tek
po dodavawu rama sa maticom. Kada nema
unosa, dru{tva no}u treba prihraniti.
Ovaj metod se danas preporu~uje za
kasnija dodavawa (avgust ili septembar),
kada je odgajawe legla umaweno. Ako se
zamena vr{i ranije u sezoni, oko dodatog
rama sa maticom se sa obe strane dodaje po
jo{ jedan ram sa p~elama iz samog nukleusa.
Verzija koju je publikovao
Eppmjuumf je preporu~ivala obavezno
dodavawe dva rama, a Brat Adam je koristio nukleus od tri rama. Kao i kod drugih
metoda i ovde postoji velika neizvesnost
uspeha, ako bezmati~no dru{tvo nema meda
u izobiqu ili ako nema unosa. Tada je
boqe sjediniti ceo nukleus sa dru{tvom
kori{}ewem duple ìce ili novinske
hartije.
Zamena : Matica u punoj nosivosti
moè se uzeti od dru{tva i staviti na
isto mesto sa kog je oduzeta stara matica.
Snelgrov ovaj metod preporu~uje samo
kada je jaka pa{a, uz uslov da se stara matica na|e uz {to mawe uznemiravawe zajednice. Uspeh moè biti ve}i ako su matice
sli~ne po uzrastu. Tokom vrcawa meda
D/D/! Njmmfs je dodavao maticu direktno
me|u p~ele koje su svesne svoje
bezmati~nosti. 1870. je sugerisao da se
-64-
Foto: Ivan Brndu{i}
ipak sa~eka da bezmati~no dru{tvo po~ne

da gradi mati~wake.
U[TAWE MATICE NA
LETO KO[NICE
Metoda A : Pet ili {est ~asova

po odstrawewu matice, matica se u kavezu
stavqa na leto. Ako p~ele ne poku{avaju
da je uklup~aju, moèmo da je pustimo,
iako kasnije mogu da je ubiju i druge p~ele
u ko{nici.
Metoda B : Matica se zatvara 20
ili 30 minuta u nov kavez koji se zatim
postavqa na leto. Ako su p~ele prijateqski raspoloène, a matica ne juri tamo-amo
po kavezu, moèmo da je pustimo. Kavez
mora biti nov ili dobro o~i{}en tj.
poparen vrelom vodom da bi se izgubili
mirisi matice ve} dràne u kavezu.
Metoda V : Matica koja polaè
jaja moè da se pusti na leto kada je
dru{tvo bilo bezmati~no 24-30 ~asova.
Vedmor nagla{ava da se ovo radi samo u
prole}e tokom medne pa{e. B/K/! Budifmfv
(1920) sugeri{e da p~ele straàrice ubijaju maticu na letu samo kada weno prisustvo ne odgovara uslovima u ko{nici.
U[TAWE MATICE IZNAD

GNEZDA (ubrzana Siminsova
metoda)
Oduzmite staru maticu dru{tvu 6
~asova pre dodavawa nove matice, {to se
~ini kada padne mrak. Drìte maticu u
~istoj, zasewenoj, aerisanoj posudi tokom
30 minuta. Malo zadimite gorwi deo
ko{nice i pustite maticu na satono{e
ramova. [to mawe uznemirite dru{tvo.
OTAPAWE ILI
ZAPRA[IVAWE
MATICE
U redovnim intervalima, u
p~elarskim ~asopisima se objavquju optimisti~ki opisi ove metode. Matica se
ovlaì {e}ernim ili mednim sirupom i
pusti se kroz otvor na poklopnoj dasci.
Ovakvo kori{}ewe meda za primawe matice je preporu~ivao \erzon 1861. godine
kako bi matici pomogao da poprimi miris
dru{tva. Ali, ako ona padne na podwa~u,
moè da ugine od gu{ewa pre nego {to
p~ele dobiju {ansu da je o~iste od mednog
ili {e}ernog rastvora koji blokira wene
otvore za disawe, tj. ulaz vazduha. Matice
su pojedinci prskali sokovima iz starih
matica (H/T/! Dtbujt, 1792), mle~om (1875)
ili seksualnim mirisima p~ela (Kpsebo,
1959).
NELGROVQEVA VODENA
METODA
Matica se stavqa u kutijicu koja

se potapa u mlaku vodu, sve dok se skoro ne
napuni. Posle 5-8 sekundi matica se iz
kutije pu{ta kroz otvor na poklopnoj
dasci, odakle }e oti}i me|u ramove.
Preporu~qivo je da se matica pri~uva u
~istoj kutiji ili kavezu, tako da }e odmah
po ulasku u ko{nicu primati hranu od
p~ela.
Oro{i Pal beleì Rimurovqev
neuspe{an poku{aj da doda maticu iz roja
potopqenog u vodu, kao i potapawe p~ela u
vodu pre dodavawa matice {to je poku{ao
Ri~ard [ulc 1911. godine.
Foto: Ivan Brndu{i}
-65-
Uz dobru metodu, i deca

mogu uspe{no da dodaju
matice!
AMIRISANI SIRUP
Omiqeni metod p~elara je bio da

se razre|enim {e}ernim sirupom
naprskaju matica i p~ele kojima je treba
dodati. Taj rastvor bi sadrào neku
mirisnu supstancu, uz verovawe da }e ona
maskirati razliku u mirisima izme|u
matice i dru{tva. Mbohtuspui je 1853. izvodio takore}i rutinsku manipulaciju
prskaju}i sirupom sa mirisom peperminta. D/Q/! Ebebou je vi{e voleo mawu
koncentraciju peperminta, a S/N/!Bshp je
prskao p~ele i kavez jedan dan pre
dodavawa nove matice. K/N/!Qsjdf!(1871) je
i ko{nicu davaoca i ko{nicu primaoca
matice prskao vodom namirisanom anisom, dan ili dva pre dodavawa matice.
Kori{}eni su: limun, pepermint,
muskatni orah, vanila, luk, karamela,
timol, uqe balzama, anis, razre|eni med
itd. Kratki komentar D/D/! Njmmfs-a (1870)
racionalno sumira varijabilan uspeh ove
metode: Imao sam poluudavqene p~ele i
matice, uz razre|en med jako namirisan
pepermintom. Gledao sam i opijene
budalaste p~ele koje se prema matici
odnose kao da je oduvek znaju, ali i pokoju
od wih, nedovoqno opijenu, koja je maticu
napadala.
Bra{no i toaletni puder : Nekada
je bilo moderno da se p~ele napra{e
bra{nom i tako me{aju. Kada se dodavala

matica ona bi se uvaqala u bra{no i takva
pu{tala na ram uz {to mawe uznemiravawe dru{tva. Kori{}ewe mirisnog
pudera moè da prikrije razlike u
mirisima matice i p~ela.
Anestetik : Tveb (1853) i Ivcfs
(1860) su primenili jedan prastari metod
imobilizacije matice kori{}ewem dima
od Mzdpqfsepo! cpwjtub. B/E/! Kpoft je utvrdio da hloroform ima sli~ne efekte na
p~ele.
Duvanski dim : I/D/! Cfsobse je
objavio kratke instrukcije o upotrebi
Alejevog metoda uz upotrebu dima, ali
kada je H/N/!Eppmjuumf primenio ove savete,
uni{tio je polovinu svojih p~ela. Opis
samog Aleja je jo{ drasti~niji od
Bernardovqevog. On je koristio duvanski
dim da smiri p~ele, dok je traìo staru
maticu, a zatim je sve p~ele stresao u
kutiju dimenzija 30h30h30 dn. Wima je
onda dodavao novu maticu, a kutiju je zatim
dimio i tresao, i na kraju spustio na
satono{e da p~ele iza|u iz we. Ko{nicu
je posle toga zatvarao. E/N/!Xpsuijohupo!je
razvio sli~nu metodu pokrivaju}i maticu
medom iz ko{nice kojoj je dodavao istu.
G/B/! Tofmm je odstrawivao staru maticu, a
posle nekoliko ~asova je zadimqavao oba
dru{tva, i primaoca i davaoca matice.
Nova matica sa nekoliko svojih negovateqica je ~etkom skidana sa rama na kome se
-66-
nalazila. Do 1885. kada je I/!Bmmfz napisao

svoju kwigu Iboez!cppl on je spomiwao
dim od duvana samo kao alternativu
prskawa p~ela namirisanim {e}ernim
sirupom i preporu~ivao je dodavawe matice u kavezu. Drugi autori, koje smo konsultovali, su vi{e voleli da koriste
materijale koji se i uobi~ajeno koriste
kao gorivo za dimilicu tokom rada.
Viski : H/T/! Dtbujt (1792) je preporu~ivao da se p~ele poliju isparqivim
viskijem pre osloba|awa matice, {to
moè da bude interesantno ako se pokaè
i kao efikasno. Dtbujt je osiguravao uspeh
posipawem p~ela puderom i prskawem
matice sokovima stare matice.
uklup~aju ako je dodamo prerano. On je

rukom udarao kutiju tako da je p~ele stresao na dno, i onda je me|u wih pu{tao
maticu. Ako se koristi oplodwak ili nukleus ramovi se mogu dodati kasnije.
Da bi se izbeglo stresawe p~ela
sa
ramova,
oko
podne
ko{nicu
preme{tamo na drugo mesto. Na weno
mesto se stavqa nova ko{nica sa praznim
ramovima ili satnim osnovama, a med se
ostavqa na wegovom mestu. Posle 24 ~asa
maticu moèmo da pustimo u novu
ko{nicu, a ako je neoplo|ena posle 48
~asova. Posle 1-2 ~asa dru{tva se mogu
opet da spoje.
Pre stresawa p~ela u kutiju na
wenom poklopcu moè da se ugradi kavez
za automatsko osloba|awe matice. P~ele
}e napraviti klube oko kaveza, oslobodi}e maticu i zatim se mogu naseliti u
ko{nicu ba{ kao i prirodan roj.
RETERIVAWE PÊLA
P~ele pod kontrolisanim

stresom lako primaju maticu
E[TA^KI (TRESENI)
ROJEVI
Nekoliko stotina bezmati~nih

p~ela se strese u kutiju sa mreòm ili
ko{nicu, uz pomo} sipaonika, i ~uvaju se
na prohladnom, tamnom mestu. Prihrawuju
se razre|enim sirupom (ili vodom, ako
imaju ramove sa medom). Ako se roj spremi
sredinom dana, matica mu se moè dodati
uve~e (7-8 ~asova posle formirawa roja).
H/N/! Eppmjuumf je utvrdio da zatvorene
p~ele prakti~no pla~u za maticom ve}
3-4 ~asa kasnije, ali bi mogle da je
\erzon (1861) je dodavao matice

direktno p~elama koje su prethodno bile
preba~ene u praznu ko{nicu ili trmku.
Slede}e jutro ih je sme{tao u ko{nicu sa
ramovima. Dana{we generacije p~elara
bi se sigurno ose}ale nelagodno kada bi
morale da lupaju u zidove ko{nice kako bi
naterali p~ele da pre|u u praznu ko{nicu
iznad postoje}e, ali je ovo bio metod za
pravqewe ve{ta~kih rojeva kada su se
p~ele ~uvale u trmkama. Da je ovaj metod
bio kako brz, tako i lak, potvr|uje komentar T/N/!Mpdlf-a (1877) Alejevog metoda sa
duvanskim dimom: U najve}em broju
slu~ajeva ja sam utvrdio da je mnogo efektivnije da se p~ele i matica preteraju
napoqe. Alej je tvrdio da je potrebno dva
puta vi{e vremena da se vade ramovi u
potrazi za maticom.
H/N/! Eppmjuumf je kombinovao
preterivawe sa stresawem p~ela ispred
nove ko{nice, posle ~ega one ulaze u
ko{nicu i formiraju klube, a zatim se
mogu staviti na ramove kao da su prirodni
roj. Rajner je tresao p~ele na platno
ispred wihove sopstvene ko{nice i
pu{tao je novu maticu da se zajedno sa

wima vrati u ko{nicu. Tvrdio je da pri
ovakvom dodavawu nema neuspeha ! K/I/
Uipnbt! i H/! Ibseftuz! su 1867. branili
ovakav sistem rada sa istovetnom
ube|eno{}u u uspeh.
TRESAWE
Dru{tvo se obezmati~i, i krajem

dana se odstrane svi ramovi i sa wih p~ele
stresu na ~ar{av, }ebe ili ve}u platformu ispred ko{nice. Kada se svi ramovi
stresu i zamene u ko{nici, nova matica se
pu{ta me|u p~ele koje se kre}u ka
ko{nici. I stresawe i preterivawe
p~ela su relativno brze metode, ali jednom po~etniku mogu izgledati nepotrebno
uznemiravaju}e i obeshrabruju}e.
DARAWE KO[NICE I
DIMQEWE
Eppmjuumf (1885) je ovaj metod smatrao isto tako uspe{nim kao i Siminsov,
opisan na po~etku ovog ~lanka. On je prvo
odstrawivao maticu, i potom obi~nim
dimom dobro dimio ulaz u ko{nicu, dok je
istovremeno udarao rukom po krovu
ko{nice sve dok p~ele ne po~nu da glasno
zuje. Zatim je novu maticu stavqao na leto
i dimio je sve dok ne u|e u ko{nicu. Uspeh
je zavisio od dovoqno efikasnog uznemiravawa i alarmirawa dru{tva tako da su
se p~ele dobro nahranile medom, a dim je
imao ulogu da prikrije razlike u mirisima.
U verziji koju je opisao Dtbujt
(1792) ko{nica se toliko uznemiri da se
p~ele povuku na jednu stranu. Zatim se
poprskaju viskijem, pred osloba|awe matice, koja je pak bila naprskana sokovima
stare matice.
PAJAWE DRU[TAVA
Pod povoqnim uslovima bezmati~no dru{tvo moè da se spoji sa

dru{tvom koje ima maticu, sa malom
verovatno}om da do|e do borbe p~ela.
Kada je rano u prole}e ili jesen temper-
-67atura oko 10oD, nema potrebe za zabrinuto{}u kada se jedno dru{tvo stavi na
drugo ili ako se ramovi dva dru{tva
me|usobno izme{aju u jednom telu.
Brz metod za spajawe dru{tava
pred sam po~etak pa{e jeste da se ukloni
jedna matica, koju moèmo ili ne moramo
sa~uvati u nukleusu za odre|ene potrebe.
Onda se ramovi legla oba dru{tva postave
u jedno telo odabrane ko{nice sa maticom, odmah do zida. P~ele sa preostalih
ramova oba dru{tva se stresaju ispred
ko{nice. Stresene p~ele su pod stresom,
ulaze u ko{nicu, i zajedno sa izletnicama
koje se vra}aju u ko{nicu stvaraju takvu
konfuziju da je verovatno}a da do|e do
borbe veoma mala. Neki p~elari dime ili
prskaju p~ele slabim {e}ernim sirupom,
{to je opreznost vi{e. Alternativno se
ko{nica sa maticom postavqa iznad
mati~ne re{etke bezmati~nog dru{tva,
gde se p~ele postepeno me{aju, ili se
odvoje duplom ìcom tokom 24 ~asa, posle
kojih se mreà sklawa ili zamewuje
mati~nom re{etkom ako su dru{tva dosta
jaka.
Komercijalni p~elari spajaju
nukleuse krajem sezone odgajawa matica,
bez bilo kakvih mera predostro`nosti.
Upotrebqavaju
samo
grub
rad,
zadimqavawe i odvajawe ramova, tako da
su p~ele izloène suncu i vazduhu pre spajawa. P~ele malih bezmati~nih dru{tava
ili dru{tvanca sa la`nim maticama mogu
da se stresu ispred nekog drugog dru{tva.
Foto: Ivan Brndu{i}
-68-

Foto: Brndu{i}
INDIREKTNE
METODE
Autori:
U/T/L/!j!N/Q/
Kpibottpo
dodavawa matica
PAJAWE HARTIJOM
Kada je priliv nektara tokom

leta mali ili ga uop{te nema, potrebne su
specijalne mere predostro`nosti pri spajawu dru{tava. Omiqeni metod D/D/
Njmmfs-a je bio postavqawe jednog lista
hartije izme|u dru{tava, i bu{ewe vi{e
rupa malog promera u centru papira. Ako
se ovo uradi neposredno pred mrak, p~ele
}e mirno izgrickati hartiju i sjediniti
se. Spajawe dru{tava radi prezimqavawa
se mora obaviti dovoqno rano, kako bi
imali vremena za preure|ewe rasporeda
ramova. Ako je jedno od dru{tava nukleus,
de{ava se da p~ele ne progrizu hartiju
dovoqno brzo. Uop{te uzev{i, slabije
dru{tvo se postavqa nad ja~im, bezmati~no ispod dru{tva sa maticom, a ako
su zajednice jednake po svemu, dru{tvo
koje se preme{ta sa svog mesta ide odozgo.
Kesa od hartije : Metod je sli~an
prethodnom, ali se ovde matica stavqa u
tanku papirnu kesu, prethodno naduvanu,
koja se tako|e izbu{i na nekoliko mesta.
Kesa se veè i postavi u prazan prostor
nastao uklawawem jednog rama. Upotreba
papirnih kesa je u praksi stara metoda.
Poklopne daske i mreè :

Poklopne ili unutra{we pregradne daske
mogu se koristiti za dodavawe dru{tva
ili nukleusa ve} formiranom proizvodnom dru{tvu. Uz sopstveni ulaz, nukleus
tu moè da ostane do preseqewa, ili dok
se ne spoji sa dru{tvom ispod sebe. Ako
otvor koji postoji na dasci za prolaz
p~ela bude pokriven duplom mreòm (kao
Snelgrova daska za kontrolu rojewa),
toplota }e iz doweg dru{tva pomagati
razvoj gorweg, a izjedna~i}e se i mirisi.
Dupla mreà se moè brzo napraviti i
obvijawem mati~ne re{etke mreòm sa
obe strane.
Tejlorova tabla za dodavawe je
imala pokretnu pregradu na otvoru, koja
se regulisala spoqa i omogu}avala je
matici da se spoji sa dru{tvom ispod sebe.
Sli~nu tablu je napravio i K/F/!Dibncfst,
sa otvorom i pregradom na povla~ewe od
trake mati~ne re{etke.
B/S/! Efmtnbo je konstruisao ram
za dodavawe koji se postavqa na vrhu
ko{nice, i koristan je kada se o~ekuje
lo{e vreme koje bi moglo negativno uticati na dodavawe matica, koje su prethodno transportovane sa daqine. Kavez za
transport se stavqa u ram za dodavawe bez

otvarawa ko{nice, i uz neke modifikacije dizajna, p~ele mogu da ulaze u kavez,
neguju maticu i da je automatski oslobode.
Zamena matica bez obezmati~ewa :
Kada se formiraju dva dru{tva jedno nad
drugim na pomenuti na~in, mogu se spojiti
bez traèwa matice doweg dru{tva.
Pretpostavka je da mlada matica naj~e{}e
preìvi.
AVEZI
Praksa da se matica zatvara u

kavez prilikom dodavawa, je dugo opravdavana kao sredstvo za za{titu matice od
p~ela dok ne do|e do izjedna~ewa mirisa.
Nema~ki p~elari su toliko
ube|eni da na osnovu osobitog mirisa
p~ele prepoznaju tu|inca, tako da uvek
koriste Tdijsbdit-ov postupak za
dodavawe matica: maticu zatvore u mali
kavez i stave ga u ko{nicu. U kavezu matica pati ~ak i do tri dana. Zatim se osloba|a, i p~ele je prihvataju kao neprikosnovenog monarha (Ivjti, 1815).
Grubi kavezi od drveta su imali
otvor kroz koji p~ele hrane maticu, dok su
oni finiji imali i ì~anu mreù, i
li~ili su na savremene. Interes za
dodavawe zrelih matica novoformiranim
dru{tvima je naglo porastao uvozom novih
rasa p~ela, od 1860. sa italijanskom
p~eliwom groznicom. X/X/! Dbsfz i F/B/
Csbdlfuu! su koristili cilindri~an kavez
napravqen od kvadratne ì~ane mreè
duìne 10 dn, sa drvenim ~epovima na oba
kraja . Sun|er natopqen medom je
obezbe|ivao hranu za matice i wene negovateqice. Oni su zajedno sa Eppmjuumf-om
predlagali da se kavez utisne u }elije sa
medom da bi se matica i sama hranila, ali
Snelgrov je isticao da taj med p~ele umeju
da o~iste tako brzo, da matica moè da
gladuje. On je opisao i ilustrovao {irok
spektar kaveza koji su razvijeni za
dodavawe matica.
Vo{tani kavezi : X/D/! Qfmibn je
~uvao prirodne mati~wake radi dodavawa.
B/! Xjdifsut! je ugra|ivao mati~wak u
vo{tanu cev. Drugi su koristili satnu
osnovu koja je bila uvijena i zatvorena na
-69jednom kraju. Nekoliko malih perforacija u gorwem delu su omogu}avali hrawewe

matice.
IBRA - Rothemstedovski kavez :
Eksperiment izveden u Rothamstedu od
strane volontera u kooperaciji sa
Internacionalnom
asocijacijom
za
p~elarska istraìvawa (JCSB) iskristalisao je jednostavan metod koji moè da
zameni ve}inu drugih (Cvumfs i Tjnqtpo
1956). Metod se razlikuje od ubrzanog T/
Tjnnjot-ovog metoda iz 1888. samo u vremenu. Matica se stavqa u kavez bez negovateqica i hrane, i ~uva se na toplom i
tamnom mestu kao {to je xep, tokom 10
minuta. Kada se ukloni matica koju treba
zameniti, kavez sa maticom se odmah
postavqa izme|u dva rama sa najmla|im
leglom u ko{nici i nema uznemiravawa
najmawe 4 dana da bi se smawio rizik
uklup~avawa, koji obi~no rezultuje smr}u
ili povredom matice.
Kavez moè biti cilindar od
ì~ane mreè (otvori na mreì ne mawi
od 2,5 nn), dimenzija 1,2h9 dn sa poklopcem na jednom kraju od drveta ili
plute (ili pak da bude kvadratni kavez
dimenzija 2h1,2h9 dn). Oba kaveza su sa
druge strane zatvorena listom hartije
koja je stegnuta gumicom. Smatra se da je
p~elama potrebno dosta vremena da
izgrizu hartiju, tako da }e nestati stres
nastao dodavawem kaveza i nove matice.
P~ele mogu da hrane maticu, a hrana ima
miris dru{tva, naravno. P~ele }e dobijati dovoqne koli~ine mati~ne supstance,
i ne}e po~eti sa gradwom mati~waka. Ako
i krenu da ih grade, kasnije }e ih
poru{iti, pa to ne mora da bude znak
neuspeha u dodavawu.
K/I/! Uipnbt (1867, 1869) je vezivao komad starog platna na kraju ì~anog
kaveza koji je stavqao u centar legla. Ako
p~ele poku{avaju da grickawem probiju
put kroz platno u narednih 48 ~asova, savetovao je pravqewe otvora u wemu i
ostavqawe nekoliko kapi meda na platnu
da bi se privukle p~ele. T/!Xbhofs je preporu~ivao kori{}ewe platna ili hartije,
a I/Q/! Bmmfo! novinsku hartiju natopqenu
medom (1871, 1878). Me|utim, H/L/
T{buunbsz!je koristio hartiju jo{ 1759.
-70-
Kavezi koji se postavqaju izme|u

ramova : Kavezi koji se mogu staviti
izme|u ramova bez uklawawa jednog rama
imaju mnogo argumenata koji ih preporu~uju.
Jedan,
preporu~en
od
Asocijacije za proizvodwu matica u
Belgiji, je 70 nn dug sa promerom od 18
nn. Kao poklopci na krajevima se mogu
koristiti poga~a ili ~ak i mati~waci.
Mont-Jovetovi, Ro{fusovi i Slajdovi
kavezi mogu da se koriste dvojako, i za
dodavawe matica, i kao negovali{ta zrelih mati~waka. U svetu je najpoznatiji
kavez koji je dizajnirao Njmmfs. Gapriovi i
Mont-Jovetovi kavezi su tako|e kvadratni. Moè se iskoristiti metalna mati~na
re{etka da se napravi kavez urezan u
satono{u, tako da je zaista neprimetan.
Automatsko osloba|awe : Potreba
uznemiravawa dru{tva po
drugi put da bi se matica pustila iz kaveza, ili
ponovno putovawe do
udaqenih p~eliwaka
je eliminisana
automatskim
kavezima gde
p~ele osloba|aju
maticu. Vilkins
(1870) je na jednom
k r a j u k a v e z a
postavqao sa}e sa medom,
~ijim konzumirawem su
p~ele osloba|ale maticu za dan ili dva.
Eppmjuumf je koristio cilindri~an kavez
sli~an kavezu Dbsfz-a i Csbdlfuu-a
napravqen uvijawem ì~ane mreè duge
10 dn oko dr{ke za metlu i sa zatvarawem
oba kraja. Jedan kraj je imao deo dr{ke od
metle duìne 2 dn, a na drugom od 7,5 dn sa
rupom pre~nika 6 nn izbu{enoj kroz
sredinu i sluìla je za puwewe poga~om.
Tokom perioda kori{}ewa poga~e,
dru{tvo naj~e{}e prihvati maticu.
Njmmfs-ov kavez se jo{ uvek prodaje
u evropskim prodavnicama p~elarske
opreme, iako je jo{ Njmmfs! opisao verziju
istog koju je osmislio K/T/!Dbmmcsfbui. Dva
kaveza koje su nezavisno opisali I/D/
Lbvu{ i K/X/! Qfufstpo je koristio Lethem
kao osnovu za poboq{awe Njmmfs-ovog
kaveza.
Daqinsko osloba|awe matice od

strane p~elara : X/! Dbss i Sfogfsxtijsf
Cff.Lffqfs su eliminisali uznemiravawe
zbog osloba|awa matice tako {to su
povezali ìcu za vratanca wihovih kaveza
i otvarali su ih povla~ewem iste van
ko{nice (1875). M/!Tvuumjgg je wegovu verziju bazirao na logici da je svako saglasan da
se osloba|awe matice mora da obavi uz
{to mawe uzbu|ivawe dru{tava (1877).
H/X/! Efnbsff! (1882) je tako|e ìcom
otvarao kavez povla~ewem kroz otvor
ko{nice.
Princip Bmmfz.D
Dibousz : Dibousz
je svoj kavez pokazao F/G/! Buxbufs-u 1902.
ili 1903. i on je opisan u kwizi Tusbz
Tusbx koju je napisao Njmmfs 1904. Su{tina
je u tesnom prolazu sa metalnom mati~nom
re{etkom ili ìcom (Bmmfz je napravio
otvor od 4 mm u ì~anoj mreì), ispuwen
poga~om koju p~ele pojedu za nekoliko ~asova, ali mati~na re{etka
spre~ava izlazak matice. Teorija
je da p~ele ne}e o{tetiti
maticu, ve} }e je hraniti i negovati. Kada se drugi, duì prolaz,
ispuwen ve}om koli~inom
poga~e, oslobodi za 2 dana, matica
}e iza}i iz kaveza.
Matica se ne smatra
dodatom dok ne od{eta me|u
p~ele. Ako je u kavezu, ona je
mo`da u poziciji da bude prihva}ena, ali }e prihvatawe da se dogodi tek
po wenom izlasku iz kaveza. Ako se ona
odjednom na|e me|u p~elama, moè da se
uznemiri, ubrza pokrete, i p~ele }e je
uklup~ati. Ali, kada p~ele dolaze jedna
po jedna, doga|awa skre}u na pravi
kolosek (K/!Tnjui, 1921.).
Opisano je nekoliko varijacija
automatskih kaveza koji se mogu upotrebqavati kod Bmmfz.Dibousz-jeve tehnike
(Snelgrov, 1940., Aspera, 1909., Ajdeal,
1927., Mont-Javet, 1937., Smit, 1938. i dr.)
Kavezi koji se ubadaju u sa}e :
Postoji jedan op{ti problem svih kaveza
ove vrste. Mora se koristiti kakva traka
za wihovo pri~vr{}ivawe, kako ne bi
spali sa rama. êsirovqev ì~ani
podupira~ je mo`da dobro re{ewe. Manli
je tunel kroz koji matica treba da iza|e

nagorevao usijanim gvo`|em, kako bi osigurao da se matica ne zaglavi me|u vlaknima drveta.
1) Kavez poklapa~ : H/! Lmfjof je
koristio cev od ìce oblika poklopca
~iji je rub zabadao u sa}e da bi osigurao da
dru{tvo ne o{teti dodate mati~wake.
Dana{wi kavezi ove vrste se prave od
mreè sa otvorima koji su premali da bi
kroz wih p~ele hranile maticu, pa se
postavqaju nad leglom koje je pred izlegawem i poklopqenim medom. Ako takvog
legla nema, matici se pre poklapawa
obezbede p~ele negovateqice. Matica se
osloba|a 2-3 dana kasnije. Mogu}nost da
matica snese nekoliko jaja, drasti~no
pove}ava {anse za uspe{no dodavawe .
Jedan otvor koji bi omogu}io ulaz
p~elama, a onemogu}io izlaz matici, bi
bio dobro poboq{awe ovog kaveza. Otvor
bi mogao da bude zatvoren prvi dan.
2) Mreà za dodavawe : Ovaj kavez
je preporu~ivao X/!Nbqft. Ali, K/F/!Nppsf
je sugerisao da ~etiri drvene letvice koje
uokviruju ìcu pokrivaju previ{e legla,
te bi ih trebalo zameniti limenim trakama (1879). Jednu kombinaciju ovih ideja i
danas proizvodi nema~ka firma Hsb{f kao
{vtfu{hjuufs ili mreà za dodavawe. Ovi
kavezi su veliki, i pruàju veliki prostor matici za polagawe jaja.
3) Ameri~ki kavez : Ime mu je dao
Snelgrov, i sastoji se od komada ìce
dimenzija 15h20 cm, i opisali su ga jo{
Eppmjuumf (1882) i Hsjnfs (1898). U/P/!Qfu je
1880. sugerisao povoqnost kombinovawa
kaveza na ubadawe u sa}e i kaveza za transport, kakav je bio Alejev, koji je dosta
li~io na dana{we transportne kaveze.
Iako je od prve upotrebe do danas
kavez na ubadawe u sa}e opisivan kao
najsigurniji za uspe{no dodavawe matica,
nije intenzivno kori{}en. K/M/! Czfs
(1915) je sumirao razloge ove nepopularnosti: 1) tri potrebne posete, 2) strah
neiskusnih da ne povrede maticu rukuju}i
wome, i 3) opasnost gubitka matice od
wenog postavqawa na ram do poklapawa
kavezom.
Razne modifikacije su parirale
ovim primedbama. X/I/! Qsjehfo! (1899) je
predlagao bu{ewe rupe kroz sa}e i
-71ispuwewe tog otvora poga~om, gde bi

p~ele same oslobodile maticu. B/W/!Tnbmm
je u kavez ugradio kalem ~iji otvor je
ispunio poga~om, te su p~ele brè
pu{tale maticu, nego da to ~ine
otvarawem otvora kroz sa}e ispod kaveza.
F/H/! Dbss je preporu~ivao i upotrebu
tehnike automatskog osloba|awa matice.
Tako|e je pisao i o tome kako je Haviland
dodao mati~nu re{etku kavezu, pa su
p~ele mogle da ulaze do matice i brinu se
o woj.
Modifikacija Bmmfz.D
Dibousz postupka : Druge modifikacije Smitovog
kaveza u~iwene od strane Adama, Piera i
samog Smita, ukqu~ivale su i mati~nu
re{etku, kao i kanal ispuwen poga~om za
automatsko osloba|awe, tako da je bila
dovoqna samo jedna poseta p~eliwaku prilikom upotrebe kaveza za ubadawe u sa}e.
S/P/C/! Nbomfz, najve}i komercijalni
p~elar u Britaniji, dobija 96 %-ni uspeh
wegovom verzijom, koja se sastoji od
kru`nog rama perforiranog metala, {to
zadovoqava primedbe Wumana iz 1879. da
je kvadratni kavez nezgrapniji za ubadawe
u sa}e.
Nostalgija ili u~ewe od prirode:

Milan Mati} kraj vr{kare
Savremene ko{nice nam donose vi{e
zadovoqstva, ali i rada. Dodavawe matica
je samo deo problema, ali i deo radosti.
-72-
Transportni kavezi
i ostale indirektne metode
A u t o r i : U/ T / L / ! j ! N / Q/ ! K p i b o t t p o
a razmenom matica javila se i
potreba pronalaèwa odgovaraju}ih jevtinih metoda slawa matica
po{tom. Prvo slawe matica po{tom je
verovatno po{iqka D/K/! Spcjotpo-a 1881.
iz Ri~filda, dràva Wujork, do
Mbohtuspui-a u Oksfordu, dràva Ohajo, i
to ko~ijom. Kvinbi 1868., a Alej 1869. su
nudili matice slawem po{tom na kra}a
rastojawa, ali je po{tanska uprava uskoro
odbila prihvatawe takvih po{iqki, pa je
kao jedina alternativa ostao skupqi
ekspresni prevoz.
B/J/! Sppu je vi{e voleo da {aqe
jaja i larve, i oko toga se diglo mnogo
pra{ine na skupovima posle 1877. Kuk je
1880. uspeo da dogovori sa direktorom
po{ta u SAD-u da privremeno suspenduje
zabranu primawa po{iqki sa maticama,
{to bi se ponovo razmatralo ako bi neko
bio zbog toga povre|en ili bi
po{tanske vre}e bile opet umazane
medom. U to vreme je predloèn veliki
broj transportnih kaveza, a 1878. je firma
B/J/! Sppu! Dp. prodala Skovilovqev kavez
kao i wihov sopstveni pod imenom novanovajlija,
jlija u velikim koli~inama. Prvi kavez
je imao useke za ventilaciju, koji su
omogu}avali protok vazduha kroz kaveze u
po{tanskim vre}ama.
Eppmjuumf je 1883. opisao jedan
kavez i uspehe koje je wime postigao,
ukqu~uju}i i prvo slawe matica preko
Atlantika do [kotske. G/! Cfoupo! je tvrdio da prioritet ima matica koju je on
poslao iz Minhena do Kanade 1883. Po
prvi put se Bentonov kavez pojavio i u
{tampi u ~asopisu Uif!Csjujti!Cff!Kpvsobm
(1880), i wegovo ime se i danas ~esto
spomiwe, jer taj kavez danas koristi
ve}ina odgajiva~a matica (kavez sa tri
povezane komore).
Transportni kavezi se uobi~ajeno

koriste i za dodavawe matica posle
kupovine, ali imaju i neke ozbiqne
nedostatke. Predebeli su da bi se stavili
izme|u ramova, a ako se postavqaju na
satono{e, p~elama je izloèn samo mali
deo mreè. Mreà koja se ina~e koristi je
sa malim otvorima i ne omogu}ava dobar
kontakt matice sa p~elama, pa p~ele
pratilice moraju da budu sa maticom u
kavezu da bi brinule o woj. To izaziva
neprijateqsko pona{awe koje moè da
uti~e na uspe{nost dodavawa.
Kada se mora dodati veliki broj
matica, a dobili smo ih u transportnim
kavezima, uspeh se moè poboq{ati
slede}im merama: 1) zamenite sitnu mreù
mreòm sa krupnijim otvorima, 2) oslobodite p~ele pratilice neposredno pred
dodavawe matice, ili ih zamenite mladim
p~elama iz ko{nice kojoj dodajete maticu,
3) ostavite maticu sa dru{tvom dan ili
dva, da se adaptira i odmori od stresa na
putu, pa tek onda oslobodite prolaz u
kome je poga~a, ~ijim konzumirawem }e
p~ele osloboditi maticu. Ako vremenske
prilike ne pogoduju dodavawu, matica se
moè ostaviti iznad ramova dok se vreme
ne popravi.
Sigurniji metod za dodavawe matice koja je putovala, jeste da se pusti
ispod kaveza koji se ubada u sa}e, gde ima
mogu}nosti i da poloì po koje jaje, {to
}e uticati na boqi prijem. Metoda izbora
je i dodavawe matica na ovaj na~in, ali na
leglu koje se upravo izvodi.
Hjmmfu.Dspjy transportni kavez
moè da se adaptira za dodavawe
mati~waka, a Snelgrovqev kavez ima
veliku {upqinu za lak{e hvatawe matica. Zaista postoji veliki izbor najrazli~itijih kaveza: De Ruterov, Filuelov,

modifikovani Bentonov. Najprostija
modifikacija jeste da se stavi par~e
mati~ne re{etke nad kra}im kanalom.
Par~e lima oblika slova P zatvara kanal
tokom jednog dana, a onda se uklawa kako
bi p~ele mogle da ulaze i neguju maticu.
P~ele pratilice se osloba|aju pred
dodavawe kaveza sa maticom.
X/!Cblfs je koristio komad drveta
dimenzija 7,5h2,5h1,2 dn! koji po duìni
ima izbu{en kanal pre~nika 4 mm koji se
puni poga~om. Ovaj komad drveta se
pri~vr{}ivao za transportni kavez
pored kra}eg kanala ispuwenog
poga~om. 180 od 185 matica je
uspe{no dodato na ovaj na~in
tokom su{nog perioda i
bez prihrawivawa
dru{tava tokom
postupka dodavawa
(1925).
Kavezi za
ramove : Brat Cbjtu iz
Nema~ke je 1971. objavio
nov metod, po principu
mati~inog zamka .
Kavez je napravqen od
stranica koje ~ini
ì~ana mreà, tankih krajeva i dna, u koji je mogu}e
umetnuti ceo ram, tako da
izme|u wega i mreè ima
dovoqno mesta za prolaz
p~ela. U kavez je stavqan ram
sa radili~kim sa}em, malo
poklopqenog meda, polena,
mladim p~elama negovateqicama
i maticom, a gorwi deo se zatvarao.
Zatim se taj ram stavqao u bezmati~no dru{tvo gde je matica nastavqala sa polagawem jaja kao da se ni{ta
nije dogodilo. Posle 2-3 dana kavez je
uklawan, a ram je ostajao u ko{nici zajedno sa maticom.
Mo`da je najprostiji za izradu
dizajn kaveza Oro{i Pala, sa~iwen od
ì~ane mati~ne re{etke, dve metalne
trake u vidu rama i isturenih drà~a za
ram sa sa}em. Korisnost ovakvih kaveza za
pravqewe malih nukleusa, ~uvawe matica
i obavqawe raznih eksperimenata je
o~igledna.
-73Eppmjuumf!(1885) je koncizno opisao

pomenuti metod: Pri dodavawu matica
koje se dobijaju sa drugih p~eliwaka ja sam
koristio kavez za ram. Ovde se jedan ram sa
leglom pred izlaèwem stavqa u kavez od
ì~ane mreè, zajedno sa maticom i nekoliko wenih negovateqica. Sve se stavqa u
ko{nicu 5-6 dana, za koje vreme se dobije
kavez pun p~ela, a matica zalegne
ispra`wene }elije. Zatim se ram moè
staviti u neku ko{nicu gde èlimo da
izgradimo dru{tvo, gde ga vadimo iz
kaveza. Malo dru{tvo se vremenom
dogra|uje dodavawem ramova sa leglom
pred izlegawem. Ovaj plan je apsolutno siguran i dobar je za
dodavawe vrednih i skupih matica. Lo{a strana jeste {to je
potrebno dosta vremena da se
izgradi jedno dru{tvo.
Ako ovo budemo
radili u septembru
ili kasnije, dru{tvo
sigurno ne}e u}i u zimu na
najboqi na~in.
Poga~a za kaveze sa maticama : Prihrawivawe p~ela
razli~itim formama {e}era
je ve} bila utvr|ena praksa u
Nema~koj, kada je Mbohtuspui
objavio prvo izdawe wegove
kwige 1853. Tre}e izdawe iz 1859.
je ukqu~ivalo i recept pravqewa
poga~a Brata Tdipm{-a , i wegovo ime
se jo{ uvek povezuje sa poga~ama.
Prvi predlog za kori{}ewe
poga~a u kavezima za matice je
potekao od J/S/! Hppe-a koji je to
napisao u pismu B/J/! Sppu-u 1881. Sppu je
eksperimentisao sa slawem matica
po{tom u kavezima sa medom ili {e}erom
i malom posudom vode. Curewe ove hrane i
vode koje se doga|alo u po{tanskim
vre}ama je bilo jedan od razloga za{to je
po{tanska uprava zabranila primawe
takvih po{iqki. Zato je i postojao veliki interes za pronalazak pravog re{ewa.
Sjccboet 1953. citira Smita da p~ele jedu
poga~u u tunelima/prolazima kaveza brzinom od 2 dn za 24 ~asa. Poga~a moè da
bude napravqena od meda bez uzro~nika
o
bolesti, tj. meda zagrejanog do 60 D (to je
-74-
za diskusiju. Problem je u tome {to se

ovakvom obradom meda, stvara otrovna
supstanca za p~ele, ING - primedba urednika), sa {e}erom u kristalu, da bi se
formirala ~vrsta smesa koju moèmo
~uvati u tegli. Ako je smesa suvi{e
~vrsta, zagrevamo je me{ewem. Ako se doda
malo polena, obezbe|uju se i proteini.
Komercijalni
odgajiva~i
matica
proizvode invertan {e}er na slede}i
na~in: 500 h kristalnog {e}era se
rastvori u 250 h vode na koju se doda jedna
~ajna ka{i~ica vinske kiseline i rastvor
o
se zagreva na 120-121 D. Sirup se zatim
stavqa u teglu i moè da se ~uva
neograni~eno vreme. Da bi se napravila
poga~a invertovani {e}er se zagreva na
o
51-60 D. Me{a se sa {e}erom u prahu,
koli~inom koja je dovoqna da testo
postane dovoqno ~vrsto.
Kada su matice zatvorene u kaveze
vi{e od jednog ~asa, mora im se obezbediti poga~a, osim ako ih p~ele ne hrane kroz
mreù.
Zamena : E/S/!Sptfcspvhi!(1884) je
primewivao trodnevni metod zatvarawa
dodatih matica kojima su zamewivane
stare. On je staru maticu postavqao u
kavez iznad ramova tokom jednog ~asa, a
zatim ju je zamewivao novom maticom u
istom kavezu. Pri zalasku sunca, nova matica je osloba|ana. K/B/! Ipncfsh je 1889.
preporu~ivao ostavqawe matice u kavezu
2 ili 3 ~asa, a osloba|awe nove kroz jedan
~as. H/! Sbzops je koristio ovaj sistem sa
wegovim kavezom, i ostavqao je maticu u
kavezu 24 ~asa pre nego {to bi je oslobodio. U Oldtovoj verziji stara matica se
uklawala a dru{tvu je omogu}avano da
samo sebi proizvede novu maticu. Kada
nova matica iza|e, i uni{ti ostale
mati~wake, ali ne izleti na oplodwu,
zamewuje se novom oplo|enom maticom
koja se ~uva u kavezu tokom 24 ~asa pre
osloba|awa. Oldt je rezonovao da p~ele
posle kontakta sa neoplo|enom maticom
mnogo boqe prihvataju oplo|enu. Ne{to
sli~no je opisivao i \erzon.
Dodavawe nukleusom : Matici
poslatoj po{tom je potrebna jedna nedeqa
ili i vi{e da bi obnovila prethodni
kapacitet polagawa jaja, pa tokom tog
perioda jako dru{tvo, dobro razvijeno,

moè da poèli i da je zameni, iako je ona
dobra. Zato je sigurnije da se prvo doda
malom dru{tvu, gde }e biti lak{e prihva}ena, a wen, tada ograni~eni potencijal
polagawa jaja }e odgovarati snazi tog nukleusa.
Nukleus pravimo od najmawe
jednog rama, sa leglom pred izlegawem,
medom i polenom, zajedno sa p~elama na
wemu, ali se i strese jo{ p~ela, dok ram
ili ramovi ne budu dobro pokriveni.
Obavezno se dodaje i jedan prazan ram.
Nukleus se nosi na novo mesto, sutradan }e
se izletnice vratiti u svoju ko{nicu, a
malo dru{tvance koje smo tako napravili
bi}e spremno za prijem matice ili
mati~waka.
Nukleus moèmo da formiramo i
iznad duple mreè nad dru{tvom, sa
posebnim letom. Obe matice mogu da
polaù jaja, sve do nekog pogodnog trenutka kada odstrawujemo dowu maticu, a
dru{tva bez problema spajamo. Moèmo
nukleus da napravimo i u samoj ko{nici,
razdvojen od osnovnog dru{tva pregradnom daskom, koja na sredini ima rupu od
10h10 dn prekrivenu duplom mreòm.
Dodavawe na leglu pred izle gawem : Kada imamo veoma skupocenu
maticu, moèmo uloìti dodatan trud i
obezbediti uspeh koriste}i metod D/D/
Njmmfs-a. Sve p~ele se odstrawuju sa jednog
do tri rama zatvorenog legla, na kojima se
mogu videti p~ele koje se izleù. Ovi
ramovi se stavqaju izme|u ramova sa
medom i polenom u jednom telu ko{nice,
sa maticom i wenim negovateqicama, a
nastavak se dobro zatvori poklopnom
daskom. Dok traje period izvo|ewa p~ela,
ovaj nastavak se moè dràti iznad nekog
dru{tva, zbog obezbe|ewa toplote, preko
duple mreè, ili u toploj sobi sa
zamreènim letom zbog ventilacije.
Kada se izlegne dovoqan broj
p~ela nukleus se moè preneti na novo
mesto, uz suèwe leta na 1 dn, ili da se
ostavi na dru{tvu nad kojim je i bio, uz
otvarawe leta pozadi. Ovaj nukleus se kasnije moè ceo dodati bezmati~nom
dru{tvu, ili se vremenom dogra|ivati do
normalnog dru{tva.

Zamena matice qutoj zajednici :
Pronalaèwe stare matice u qutom
dru{tvu moè biti skoro nemogu}e, i
potrebne su boqe metode. Kada radimo
bilo kakvu manipulaciju, moramo je
obavqati pod povoqnim uslovima, kada je
toplo, i tokom jake nektarske pa{e, kada
su izletnice uglavnom van ko{nice.
Ako dru{tvo premestimo na novo
mesto nekoliko metara daqe, a na starom
mestu ostavimo nastavak sa ramom legla i
vi{e praznih ramova, izletnice }e u}i u
taj nastavak, a osnovno dru{tvo }emo
mnogo lak{e pregledati i dodati mu
maticu. Leto zatvaramo. Dru{tvo treba
proveriti 4 dana po dodavawu matice, da
vidimo da li smo uspeli. Ako jesmo,
ko{nicu vra}amo na staro mesto, a p~ele
koje }e se vratiti na privremeno mesto,
stresamo ispred ko{nice. Mati~waci
zapo~eti na ramu legla na starom mestu
moraju biti poru{eni.
Ako sa dru{tvom jednostavno ne
moè da se radi, pomaè oduzimawe ramova sa leglom, i wihova raspodela slabim
dru{tvima, koja }emo tako poja~ati. Kada
dru{tvo svedemo na veli~inu nukleusa,
p~ele bi trebalo da su mawe qute. Bi}e
lak{e prona}i staru maticu, a dru{tvo }e
i mnogo lak{e prihvatiti novu maticu.
Iste ove mere pomaù i pri
zameni matice izuzetno jakim dru{tvima.
Bez obzira koliko je neko dru{tvo mirno
u normalnim okolnostima, te{ko je raditi na najnièm nastavku bez uznemiravawa
p~ela, i izazivawa straàrica na
ubadawe.
La`ne matice : Ako je dru{tvo
imalo la`ne matice u kratkom periodu,
moè da bude dovoqno dodavawe mladog
legla, a 2-3 dana kasnije se dodaje matica
koja moè normalno da zaleè ili
mati~wak. Dru{tva sa la`nim maticama
kroz duì vremenski period, su mnogo
mawe mirna i preporu~qivo je da se
pomere na drugo mesto, a da se na starom
ostavi ko{nica sa ramom legla pred izlegawem, kako bi se skoncentrisale izletnice. Matica se dodaje direktno na ram sa
leglom. P~ele sa ramova starog dru{tva
se stresu na zemqu, a ramovi se vra}aju u
praznu ko{nicu na starom postoqu.
-75Ostavqa se jedan ram sa jajima da drì na

okupu preostale p~ele starog dru{tva,
koji se vra}a u ko{nicu na starom postoqu kada matica po~ne da zaleè. Xfenpsf
ne veruje da la`ne matice koje se vra}aju
na staro postoqe mogu da izazovu bilo
kakve probleme, zbog nastale konfuzije.
Uobi~ajeni saveti u priru~nicima kaù
da p~ele treba istresti na zemqu, umesto
da se poku{a sa dodavawem matice.
Potsecawe krila i obeleàvawe
matica : Ako p~elar èli da zna koliko
dugo }e dodata matica ostati u ko{nici,
mora da je obeleì. Potsecawe jednog
krila, sa mewawem strane svake godine je
metod jo{ iz vremena Vergilija za
spre~avawe beàwa roja. Preporu~qivo
je ovo prvo isprobati, tj. izve`bati se na
trutovima, pa tek onda na vrednim maticama.
B/! Cpoofu je obeleàvao wegove
matice koriste}i vodootpornu boju. Mogu
se koristiti razni lakovi kao {to su boje
za makete aviona, ili lak za nokte.
Matice se obeleàvaju prema me|unarodnom petobojnom obrascu. Postoje razni
izumi dràwa matica dok se obeleàvaju
ili im se krate krila, a {vedski snabdeva~i opremom imaju specijalne kaveze za
ovu namenu.
Foto: Ivan Brndu{i}
-76-

Foto: Rodoqub
@ivadinovi}
Autori:
U/T/L/! j! N/Q/
Kpibottpo
OSNOVNI PRINCIPI
DODAVAWA MATICA
od prirodnim okolnostima, jedno
p~eliwe dru{tvo vr{i pripreme
za odgajawe nove matice tako {to
napravi nekoliko mati~waka iz kojih }e
iza}i matice, da bi zamenile staru koja
odlazi sa rojem ili koju je dru{tvo
ozna~ilo slabom i nekvalitetnom i èli
da je zameni tihom smenom. Ako nestane
matica u dru{tvu bez mladog legla, ono je
osu|eno na propast. Ovo se doga|a kada
maticu pojede neki insekt, ptica ili
drugi predator tokom wenih svadbenih
letova. Dru{tvo }e biti funkcionalno
bezmati~no i ako matica ima neku anatomsku nepravilnost koja }e je u~initi
neplodnom.
U prirodi, dru{tva naseqavaju
{umovite regione gde su udaqena jedna od
drugih, dok p~elar postavqa ko{nice
jednu uz drugu na otvorenom poqu, gde su
p~ele izloènije mnogobrojnim predatorima. Bliskost ko{nica pove}ava i
{anse da matice budu ubijene kada,
vra}aju}i se sa oplodwe, u|u u tu|u
ko{nicu. Maticu mogu da ubiju i same
p~ele uklup~avawem, ako je dru{tvo
napala grabe`, ili je na drugi na~in uzne-
mireno u kriti~nim periodima. Mo`da je

najve}i rizik za maticu period u kome
p~elar pregleda ko{nice, kada moè lako
da je o{teti ili ubije.
Roj je jedinica reprodukcije
medonosnih p~ela, i sve do nedavno su
p~elareve intervencije na p~eliwaku
bile bazirane na prirodnim rojevima. U
nekim krajevima to je jo{ uvek standardna
praksa. Bezmati~nim dru{tvima se
obezbe|ivala matica, tako {to su spajana
sa malim rojem. D/K/I/! Hsbwfoipstu je
opisao vekovima stari metod nema~kih
p~elara prostoko{ni~ara. Spajali su
male rojeve sa slabim dru{tvima, ali su
sa~uvali matice tako {to su ih stavqali
u kaveze sa kanalima kojima su one
hrawene. Nekoliko ovakvih matica je
~uvano u malom bezmati~nom dru{tvu. Da
bi obezbedili da u dru{tvu iz koga je
iza{ao roj bude matice, prostoko{ni~ari
su dodavali mladu maticu u kavezu, ~iji
otvor su prepokrivali voskom. Ako
dru{tvo ima maticu, p~ele ne grizu vosak
na otvoru, a u suprotnom grizu. Urednik
~asopisa gde je ovo objavqeno je smatrao
da se takav rad kod vr{kara grani~i sa

apsurdom, ali ~ak i danas postoje qudi
kojima se takav na~in rada vi{e dopada.
Ni u ko{nicama sa ramovima nije
lako prona}i novooplo|enu ili neoplo|enu maticu, naro~ito u velikom
dru{tvu. Ako mu obezbedimo ram sa
mladim leglom, bezmati~no dru{tvo }e
uvek zapo~eti gradwu mati~waka. Kvinbi
je 1853. mewao matice dru{tvima
umetawem komada sa}a sa leglom, ali je i
smatrao da su dobijene matice slabijeg
kvaliteta nego one iz rojevog nagona.
Mo`da nema osnova ovakvom pristupu, ali
nova matica koja ne polaè jaja ceo mesec
moè da bude hendikep ako zamena matica
na takav na~in spre~ava razvoj dru{tva
pred glavnu pa{u, ili je previ{e kasno za
obezbe|ewe kvalitetnih p~ela za prezimqavawe. Zato je preporu~qivo ~uvati
rezervne matice u malim dru{tvima u
broju od 10-15% broja dru{tava na p~eliwaku, za hitne slu~ajeve zamene matica
koje zaleù.
Ne moè se dovoqno i na pravi
na~in naglasiti da je uspe{no p~elarewe
uglavnom presretawe i predvi|awe problema a ne wihovo re{avawe kada se ve}
pojave . Takav na~in rada zahteva u
su{tini i mawe rada, ali i mawe stresa za
p~elara koji sve uradi na vreme.
-77zbog toga {to su radili sa dru{tvima koja

su se razlikovala jedno od drugog po
op{tem stawu, i u karakteru, a efekti
ovih razlika su bili nepoznanica za
eksperimentatore.
3) Pona{awe matice. K/F/! Qpoe
(1886) mo`da nije bio prvi, ali je slu~aj
oko pona{awa jasno i kratko prikazao:
Beznade`no bezmati~no dru{tvo obi~no
}e prihvatiti bilo kakvu maticu, ako se
ona normalno vlada, tj. mirno i hladnokrvno.
Nasledni mehanizmi pona{awa
pri poku{ajima opstanka nigde nisu tako
vidqivi kao pri aktu dodavawa matice u
bezmati~no dru{tvo. Mati~ina genetska
kwiga informi{e wen nervni sistem da je
ovo onaj moment kada ona mora da se
pona{a na odgovaraju}i na~in, najboqe u
svom ìvotu. Ako weno pona{awe nije u
skladu sa kodom koji radilice nose u
jedrima svojih }elija, one }e reagovati
iznena|uju}e burno i nasilno pa }e
uklup~ati maticu i tako je ubiti.
Sa druge strane novoispiqena
neoplo|ena matica se odmah dobro prihvata, ali za samo nekoliko ~asova ona
o~igledno dobija miris i po~iwe da se
pona{a na odre|eni na~in, pa je dru{tvo
kome se dodaje tretira kao tu|u maticu, i
ophodi se prema woj neprijateqski.
IRIS I PONA[AWE
Teorije o dodavawu matica koje je

sumirao Sjccboet 1953. svrstavaju se u tri
kategorije:
1) Razlika u mirisima matice i
dru{tva. Ebwjt (1870) je smatrao da maticu
ubijaju p~ele stare od 10 do 20 dana, kada se
ona vrati sa oplodwe nose}i miris trutova. \erzon je izvestio da je samo jedna matica od hiqadu koje je on zatvarao u rojeve
bila ubijena kada su je p~ele oslobodile, i
smatrao je da je ona dobila kakav strani
miris poreklom od matice koja je prethodno boravila u istom kavezu.
2) Razlike izme|u stawa u bez mati~nom dru{tvu i stawa u dru{tvu iz
kog stiè nova matica. \erzon (1861)
rezonuje da se zakqu~ci eksperimentisawa Hubera i Ramura razlikuju, upravo
EMORALISAWE
B/D/! Bnft (1915) je objavio jedan

Dodavawe matica
~lanak pod nazivom D
demoralisawem u kome opisuje svoj metod
pravqewa {okiranog roja, stresaju}i
p~ele u praznu ko{nicu, prskaju}i ih
vodom, pre pu{tawa matice. Uspeh ove
metode pripisivao je neprirodnom stawu
dru{tva. To je sli~no Ramurovom iskustvu
koje je iskusio Huber: ...prinudio je 400500 p~ela da napuste svoju ko{nicu i u|u u
staklenu kutiju, u kojoj je fiksirao malo
par~e sa}a na poklopcu. Isprva su bile
jako uznemirene, pa im je ponudio novu
maticu kako bi ih smirio. Zujawe je prestalo, a nova matica je primqena sa
zasluènim
po{tovawem.
Ovakve
-78-
neprirodne manipulacije ~ine direktne

metode dodavawa toliko uspe{nim, jer
odvajawe matice dovodi do nenormalnog
stawa u dru{tvu. Kada uslovi nisu
nakloweni, kao u bespa{nom periodu,
ovakve metode nikako ne uspevaju.
KLUPÂVAWE
Bevan
sumira
eksperimente
Hubera sa zamenama matica: ...prijem matice je zavisio od perioda kada je dodata.
Ako je pro{lo 24 ~asa od odstrawivawa
stare matice, nova matica je dobro primana i lako se uklapala u rad dru{tva.
Ako nije pro{lo vi{e od 18 ~asova, ona je
prvo tretirana kao zatvorenik, ali joj je
posle nekog vremena priznata suverenost.
Ako je dodavana posle mawe od 12 ~asova,
redovno je uklup~avana i obi~no je umirala od gu{ewa ili gladi. Prema tim
eksperimentima ~ini se da je potrebno da
pro|e 24-30 ~asova da bi dru{tvo zaboravilo staru maticu, pa da ako do tada ne
dodamo novu, dru{tvo kre}e sa gradwom
mati~waka. (Koliko se danas zna, sa gradwom mati~waka kre}e se mnogo ranije primedba urednika). Ako im tokom tog
vremena dodamo maticu, prestaje gradwa
mati~waka, a larve u wima se uni{tavaju.
Pri dodavawu dobrodo{le tu|e matice,
mnogo joj se vi{e pa`we posve}uje, nego da
su je p~ele same proizvele iz sopstvenog
mati~waka, barem ima uverqivih podataka o takvom pona{awu p~ela....
Tu|ice napadaju samo dve do tri
p~ele, dok je uklup~avawe rezervisano
za matice. Ovo je verovatno bazirano na
mirisnim stimulusima ili na razlici u
pona{awu matica i p~ela. êsir (1888) je
verovao da nekoliko tu|ica koje su se
pridruìle dru{tvu mogu da predvode
jednu ovakvu akciju. Jan{a (1771) je pisao o
borbama kada se spajaju dva roja sa maticama u razli~itim stadijumima, npr.
oplo|ena i neoplo|ena. Suo~avawe sa jednim ovakvim nepredvidqivim pona{awem
dovelo je do mi{qewa da je tendencija
uklup~avawa matica uro|ena.
Matice retko bivaju ubodene od
p~ela koje ih okruùju, pa matica moè
biti spasena dimqewem klupka p~ela, a

hladan dim je ne}e o{tetiti. Klupko
p~ela moè da se baci i u vodu. Efekat je
isti. Maticu ne treba ponovo dodavati
dok ne razlu~imo koji je razlog uzrok
wenog uklup~avawa.
ESPECIFI^NI
MEHANIZMI
Instinktivno pona{awe dru{tva

je genetski kodirano, da bi koristilo
p~elama u prirodnim situacijama.
Otvarawe dru{tva i dodavawe nepoznate
matice nije prirodna situacija, i zato
pokre}e nespecifi~no, odbrambeno
pona{awe p~ela prema tu|incu koji je
slu~ajno upao u ko{nicu. Opis takvog
pona{awa koji su na~inili Cbumfs i Gsff
pomogao je da se na racionalne osnove
postavi dodavawe matica. Pokorni napas nik se ne ubada, ali se zato ubada ~ak i
p~ela iz svoje ko{nice ako se u~ini agresivnom ostalim p~elama. Isto se doga|a i
kod drugih ìvotiwa.
H/B/! Xsjhiu! (1866) je pretpostavqao da dru{tvo pod nikakvim
uslovima ne}e prihvatiti tu|u maticu
osim kao gre{ku u identitetu. Zato metodi za dodavawe matica treba da predstavqaju napore da se prevari dru{tvo.
Neuspe{ni poku{aji mogu da budu gre{ka
matice, ili odbijawa dela dru{tva da
nasedne
na
prevaru.
Reputacija
odre|enog soja p~ela da te{ko prima matice moè da bude posledica wihove op{te
lo{e naravi.
Foto: Ivan Brndu{i}

SHRANA DODATE MATICE
OD STRANE DRU[TVA
Neke od osnova dodavawa matica

su postavqene relativno davno, kao {to je
to evidentno u opisu starog poqskog
p~elarewa iz 1845. (E/!Dizmjotlj):
P~elar je maticu stavqao u
komad trske u kojoj je pravio otvore kao na
fruli, a zatvarao je oba kraja trske da
spre~i bekstvo zatvorenika. Trsku je
postavqao izme|u satova ko{nice tokom
dva dana. P~ele hrane maticu i navikavaju
se na weno prisustvo. Tre}eg dana matica
moè da se oslobodi, i da joj se omogu}i
me{awe sa p~elama koje }e je prihvatiti.
Tada se smatralo da }e p~ele ubiti maticu
ukoliko se ne bi preduzela ova predostro`nost.
Priznawe va`nosti koju ima
ishrana matice od strane zajednice p~ela
dok je ona zatvorena u kavezu, je povremeno
isplivavalo na povr{inu. Nesbit je 1870.
pitao za{to p~ele ne daju matici hranu
preko mreè wegovog kaveza, iako se na
wemu nalaze u velikom broju, a Galup mu je
odgovorio da wegov kavez nije dobar, i
preporu~io je Velhajsenovqev, napravqen
od jedne {upqe stabqike, sa usekom dugim
2-5 dn, a {irokim 3 nn, preko kog su
p~ele hranile maticu. Danas se za kaveze
preporu~uje ì~ana mreà sa otvorima od
2,5 nn (Gsff i Cvumfs).
D/! Ebebou! (1877) se izraàvao
preciznije. Koristio je par~e krupno
pletene ì~ane mreè i uvek su matice u
kavezima bile hrawene, ~ak i kada je nekoliko kaveza stavqao u jedno dru{tvo, osim
ako je dru{tvo uznemirila grabe` ili je
kavez postavqen predaleko od legla u
slabom dru{tvu kada je nastupilo hladno
vreme. Gospo|a M/! Ibsjtpo (1855) je precizirala da p~ele kroz ì~anu mreù
mogu da hrane maticu, da ukr{taju wihove
antene i da se sa wom sprijateqe.
êtvorica od 19 eksperata su
1890. preporu~ivali mreù od 3h3 nn, ali
su drugi, ukqu~uju}i i firmu Ebebou! boe
Tpot, preferirali krupnije otvore. Ovo
nesre}no usvajawe je verovatno bilo
odgovorno za neke te{ko}e pri
kori{}ewu kaveza. K/!Tnjui je precizirao
-79da je mreà od 3h3 nn koju je ugra|ivao na

svojim kavezima kojima je godi{we
dodavao 500-700 matica, uticala na skoro
100%-no prihvatawe. Rezonovawem se
dolazi do najosnovnijih postavki koje se
sadrè i u dana{wim preporukama:
Kada se dodaje na stotine netestiranih matica mi koristimo na{
obi~an kavez, kako ga nazivamo. Jedan kraj
je napravqen od komada drveta, dok je
drugi otvoren, i moè se zatvoriti ~epom.
Ako nemamo nameru da budemo na p~eliwaku izvesno vreme, koristimo isti ovaj
kavez, ali umesto obi~nog ~epa koristimo
~ep sa otvorom u sredini, i punimo ga
poga~om, koju }e p~ele pojesti za 2-3 dana.
Maticama se potsecaju krila i
unose u kaveze. Ne dodaju se p~ele negovateqice, jer mogu uticati na lo{ije
rezultate dodavawa. Boqe je da matica
bude bez p~ela i hrane u kavezu, ali po{to
nam je potrebno dosta vremena da u
ko{nice dodamo kaveze sa stotinak matica, moramo da stavimo malu koli~inu
poga~e u svaki kavez, ina~e }e matica
uginuti od gladi, ~esto ve} za 4-5 ~asova.
Stavqa se sasvim malo poga~e, veli~ine
glave matice.
Matice se mnogo boqe prihvataju
ako poga~e uop{te nema. Ne znam za{to,
ali mislim da kada ogladni, matica jednostavno traì hranu od p~ela, i one joj
daju. Tako se mnogo boqe upoznaju i prihvataju. Ovo malo par~e poga~e treba staviti na mreù, tako da }e ubrzo po dodavawu
kaveza nestati. P~ele je pojedu veoma
brzo, pa kada matica ostane bez hrane,
prinu|ena je da zatraì istu. Moè se
videti fenomen uklup~avawa kaveza i
istovremenog hrawewa matice. Bilo mi je
dosta te{ko da poverujem u uspe{nost ove
metode, ali na{i gubici su ekstremno
mali (1933).
Jedna napomena koju je dao Nejbor
(1866) sluì da se opet podvu~e kriti~an
faktor pri dodavawu matica: ...postavi
italijansku maticu u mali ì~ani kavez
~iji otvori moraju da budu dovoqno veliki kako bi p~ele kroz wih uspe{no negovale maticu, ali i da u isto vreme odbrani
maticu od neprijateqstava p~ela. Tri ili
~etiri dana me|usobne komunikacije
imaju pomirqiv efekat, pa maticu

moèmo da oslobodimo. Kavez za maticu
treba da bude pqosnatog oblika da bi stao
izme|u dva rama u blizini }elija meda,
kako bi se matica i sama hranila ako
p~ele budu neprijateqski raspoloène
prema woj. Po{to se uop{te smatra da je
matica hrawena od strane radilica,
neophodno je u kavez dodati 5-6 wenih sopstvenih p~ela koje }e je pravilno negovati.
ÊLE NEGOVATEQICE
Za nesre}u, Nejbor preporu~uje

dodavawe p~ela negovateqica i pokraj
~iwenice da kavez omogu}uje p~elama iz
ko{nice da hrane maticu. S. Vagner je
uo~io gre{ku: Mi ne stavqamo p~ele u
kavez sa maticom, jer one ponekad sa
qutim p~elama van kaveza igraju igru

oko za oko, zub za zub i tako produùju
neprijateqstvo, {to spre~ava brzo
dodavawe matice. Eppmjuumf! (1884) tako|e
smatra da ne treba koristiti p~ele negovateqice, i da wihovo dodavawe uz maticu
nije pametno. Vedmor (1963) prime}uje da
takva praksa dodavawa p~ela otkriva
nedostatak poznavawa pona{awa p~ela.
TAWE DRU[TVA
Beznade`no bezmati~no dru{tvo

obi~no prihvata bilo koju maticu, ali
dru{tvo koje ima maticu, neoplo|enu ili
o{te}enu oplo|enu, nema spremnost da
prihvati drugu. Dru{tvo koje je bilo bezmati~no 12-14 dana ve} moè da ima neoplo|enu maticu. Dru{tvo koje uporno odbija prihvatawe matice mora se testirati da
Foto: Aleksandar Mihajlovski
-80-

slu~ajno ve} nema kakvu maticu, ~ak i
neotkrivene la`ne matice, i to tako {to
se dodaje ram sa jajima iz kojih se upravo
izleù larve. Na wemu }e p~ele kroz 3-4
dana povu}i mati~wake, ako nemaju
maticu.
Smatra se da se odluka o gradwi
mati~waka donosi 6-12 ~asova posle nestanka matice. Ako po~ne gradwa
mati~waka, {anse za uspe{no dodavawe su
umawene. Uni{tavawe mati~waka pred
dodavawe ne pove}ava stepen uspeha, ali
kada uspe{no dodata matica zapo~ne sa
polagawem jaja, mati~waci }e verovatno
biti uni{teni. Kada mati~waci budu
zreli, a matice u wima pred izlaèwem,
dru{tvo je mnogo prijem~ivije za
dodavawe matica. O~igledno su {anse za
uspeh ve}e kada dru{tvo i samo o~ekuje
pojavu matice.
Idealno bi bilo da dru{tvu
dodamo novu maticu pre nego {to ono i
shvati da je izgubilo staru maticu. Ovo se
grani~i sa nemogu}im ako potraga za
starom maticom podrazumeva dug i nemiran pregled uz mnogo dimqewa. Boqe je
odloìti dodavawe dok se dru{tvo ne
smiri. Nije preporu~qivo ni dodavati
matice dru{tvima koja su na vrhu ekspanzije, ili da se bar usvoji metoda koja ne
ukqu~uje tragawe za maticom, kao {to je
preme{tawe dru{tva i formirawe nukleusa na starom mestu. Mala dru{tva
retko napadaju novu maticu. Kada se
donese odluka o zameni matice, primewena strategija mora da bude pa`qivo
isplanirana, tako da odgovara okolnostima, umesto da se sledi neka rigidna metoda. Stawa u kojima se mogu nalaziti p~ele
tako mnogo variraju da se ne moè utvrditi niti jedno jedino pravilo na koje se
uvek moèmo osloniti.
Obi~no su najve}e {anse za
uspe{no dodavawe u jeku pa{e. Ako dodajemo matice u bespa{nom periodu, treba
po~eti sa prihrawivawem dva dana pred
dodavawe, i prihrawivati sve dok matica
ne pronese. Prihrawivawe ina~e
pove}ava {anse za uspeh u bilo kom periodu. Verovatno da u bespa{nom periodu
dru{tva uznemiravaju tu|ice, pa je to
razlog neprihvatawa stranih jedinki, a ni
-81matice. Tokom najmawe 6 dana MORA se

odoleti impulsu i èqi za pregledom
dru{tva posle dodavawa matice, da bi
izbegli eventualno uklup~avawe matice.
Preuraweni pregled je va`niji uzrok
gubitka matice nego {to su gre{ke pri
samom dodavawu.
AKTORI OKOLINE
Uspe{no dodavawe matica je

najvi{e rezultat faktora u dru{tvu i
okolini dru{tva. Pod idealnim uslovima
skoro svaki metod moè da uspe kod svih
p~elara, dok pod druga~ijim okolnostima
ne uspevaju ni najboqe metode kod
najiskusnijih p~elara. Lo{e vreme je
najva`niji faktor. Su{a prekida
medonosnost biqaka i pove}ava opasnost
od grabeì. Dugi, hladni ki{oviti periodi redukuju broj povoqnih dana za svadbeni izlet neoplo|ene matice. P~elari
koji ìve u predvidqivim klimatskim
podru~jima svoje aktivnosti mogu da
planiraju prema kalendaru, dok mi ostali
moramo da izbegavamo metode koje zahtevaju obavqawe odre|enih aktivnosti ba{ u
odre|eno vreme.
Vi{e autora preporu~uje ve~erwe
~asove za dodavawe matica, ali to nije
uvek mogu}e, naro~ito ako dodajemo veliki broj matica u jednom danu. Za idealne se
smatraju mirni periodi sa umerenom temperaturom tokom prole}a, ranog leta ili
jeseni dok ima nektarske pa{e. Nema formule koju moèmo primeniti onda kada je
neophodno obaviti odre|enu radwu na
osnovu iskustva. Najboqi na~in da se
ne{to nau~i jeste da se ~ine gre{ke, i tu
nam je jedina uteha, da je mnogo boqe ako ih
u~inimo ranije. Tako }emo brè nau~iti
mnogo toga. (Ali i teè. Upravo je ovaj
serijal o dodavawu matica najboqi
primer kako se moè u~iti na osnovu
tu|eg iskustva, koje je nastajalo skoro dva
veka. Mnogi su se p~elari opekli na svom
iskustvu, i zato im moèmo verovati. Ne
treba shvatiti bukvalno, ali postoji jedna
izvanredna izreka: Budala se u~i na svojim
gre{kama, a pametan na tu|im - primedba
urednika).
-82-
e.
ele
ra
ko
da
to
p~el jer
Te{ i p~ela oli p~e e kao { , prof dokaz
u
j
i
}
v
i}
an
i,
je na oliko o pozna n Mat jo{ jed bqenic nau~it ori
t
u
a
r
v
e
l
b
koji o ih do ni Mi ca. On j mo zaq ta toga esto go sa
s
a
p
~
k
~i
i}
z [a biti s ète do arewa
i ta srca
i
Mat o svor
a
l
d
u
o
.
e
l
g
o
o
M
ge
~e
p~
to
kwi govori ini p lari m qivo! e~ijeg
l
a
e
n
u
e
`
n
sio ni p~
jboq ubavq j qubav
a pa rikaz
a
g
n
e
{
q
o
ma!
a
uspe slu{ajt etski p {e od jve}om najve}
l
e
p~
Sa
po
vi
na
joj
MILAN MATI]
15000 [ABAC
ul. Sela Jevti}a br.77
PÊLARSKA
PRIÂ ZA
PÊLARSKU
DU[U
telefoni:
(015) 323-599 (063) 81-30-956
AJNO LETO U PÊLIWEM
KLUBETU
Godi{wa doba kao da su izgubila kalendar. Jesen je li~ila na prole}e, a zimski pejza`
2001. se prime}uje samo na vrhovima planina.
P~ele su izletale na svaki sun~ani
zrak. Sa masla~ka su, i u decembru, punile korpice sveìm, kao zlato ùtim, cvetnim prahom.
Tek prvi januarski mrazevi primorali su
za{titnice klubeta da se ~vr{}e poveù.
Istovremeno, minimalno su tro{ile hranu,
{tede}i je za nepovoqne uslove, u kojima }e
postepeno nestajati u korist novog ìvota svojih naslednica. A one }e biti ro|ene iz prvog
legla, koje ozna~ava po~etak smene zimskih
p~ela. Ta prva smena p~eliwih generacija, nije
obi~na. Od we zavisi celokupan ciklus razvoja
p~eliwe zajednice. Ba{ od we, jer ako se, uz
prirodnu bogatu ishranu budu masovno ra|ale
prve mlade vitalne p~ele, wihova zajednica }e
blagovremeno postati optimalno sna`na, da u
potpunosti iskoristi obilno cvetawe
glavne medono{e - bagrema.
P~elarska pri~a za p~elarsku du{u

Ukoliko se to ostvari, ciq
p~elarewa je postignut. Zbog toga,
po~etak smene zimuju}ih p~ela je vrlo
vaàn momenat za svakog p~elara.
1 ) On mora da se pita {ta je
u~inio da zazimqenim p~elama obezbedi
{to povoqnije uslove, u kojima }e da odgaje kvalitetne generacije svojih naslednica?
2 ) Kako ispraviti u~iwene propuste i omogu}iti p~elama da bez obzira
na vremenske uslove imaju stalan i intenzivan razvoj?
Odgovore na ova pitawa treba da
zna svaki p~elar. Uspe{na priprema
p~ela za zimovawe podrazumeva, pre svega,
obezbe|ewe letwe i jesewe kontinuirane
nektarsko-polenske pa{e, ili odgovaraju}e prihrane.
Prostrano plodi{te u kome je
mlada kvalitetna matica i ispravno sa}e
sa dovoqnim zalihama cvetnog meda i
perge se podrazumevaju.
P~ele oslobo|ene od varoe, dovoqna toplotna izolacija i umerena prirodna ventilacija, kao i ispravna suva
ko{nica, za{ti}ena od vetrova, sa letom
okrenutim zimskom suncu, su vrlo
korisne mere za uspe{no zimovawe p~eliwih zajednica. Pored toga, svaki p~elar
ima neko svoje poboq{awe. Uradite li
sve na vreme, od p~ela }ete dobiti priznawe.
Obi~no, iz raznoraznih razloga,
bar deo navedenih obaveza p~elar ne
ispuni. Zbog toga trpe p~ele, a pla}a
p~elar!
Zima ume i da zakasni. P~ele ne
smeju, jer im blagovremena smena generacija ìvot zna~i!
Zato, nemojte se iznenaditi, kad u
februaru p~eliwak viri iz snega, u
ko{nici mraz, a sna`ne zajednice u zoni
Na p~eliwaku autora
-83-
Foto: Ivan
Brndu{i}
legla odràvaju konstantnu toplotu

letweg dana! To tajno leto u p~eliwem
klubetu izvire iz onog lepog meda, koji je
i sam zrak toplote, nekad preobraèn, a
koji se sad vra}a svom pravom obliku
(Materlink).
Zima i p~ele imaju svoje prirodne
zakonitosti, a p~elari svoj interes. Sve
to treba uskladiti. Ko u tome uspe,
uspe{no p~elari! U suprotnom, imamo
dràoce p~ela, ~ije su p~eliwe zajednice
i u periodu zamene zimskih p~ela primorane da, umesto prirodne hrane, tro{e
saharozu i surogate u raznim oblicima. Od
takve ishrane zimske p~ele se ubrzano
iscrpquju, oboqevaju, nestaju, a wihove
naslednice su malobrojne i nedovoqno
vitalne da uspe{no nastave ubrzan razvoj.
Takve p~eliwe zajednice se vi{e
nikakvim sirupima, utopqavawem i grejawem ne mogu preporoditi.
Samo prirodna hrana (med i
perga), daje im ìvotnu snagu, samo cvetni
med im zamewuje Sunce i cve}e!
Dajte im to wihovo Sunce i
cve}e i p~ele }e vam donositi radosti u
mladosti i starosti!
-84-

RAKTIÂN ODGOVOR
PÊLA
U mojoj Pocerini, kraj februara

kao da je pozajmio prole}ne dane. U jednom
od wih bio sam na p~eliwaku. Sunce
iza{lo iza masiva Cera, pa se razlilo po
ma~vanskoj ravnici. Na proplanku retke
{ume, u prirodni pejza` uklopile se
ko{nice i p~ele, uzbu|ene zovom prole}a.
Dren, jagor~evina i masla~ak okitili se
cvetovima, da do~ekaju prve izletnice i
ugoste ih svojom bogatom trpezom, nezamenqivim darom prirode.
Umilno zujawe postaje ~ujnije.
U~estalost
izleta
i
povratak
optere}enih p~ela radilica, bila je sve
ve}a. Pa`qivo sam posmatrao wihovu
aktivnost na poletaqci svake ko{nice.
Samo na jednoj zapazio sam tragove lo{eg
zimovawa, od posete rov~ice. Po unosu
polena i pona{awu straàrica znao sam
da nema gubitaka matica. I, bio sam
zadovoqan. Mogao sam uìvati u februarskom suncu, da nisam imao poseban
razlog, da tri p~eliwe zajednice detaqno
pregledam. Jesenas, sve tri su po svemu
bile iste. Zdrava i sna`na dru{tva na
kvalitetnom sa}u, gusto su pokrivala po
osam okvira, imala mlade proverene matice i vitalne p~ele oslobo|ene od varoe.
Pored toga, mir na p~eliwaku i dovoqne
koli~ine cvetnog meda, bili su garant
uspe{nog zimovawa. Ali tu ujedna~enost
oglednih dru{tava namerno sam naru{io.
Krajem oktobra, od prve zajednice sam
oduzeo sve okvire na kojima su bile rezerve perge! Drugoj sam istu tu pergu dodao
u rejon klubeta, tako da je ona sada raspolagala pergom u dvostrukoj koli~ini.
A kod tre}eg dru{tva nisam preduzimao ni{ta, ono je sluìlo kao kontrolno. Time sam èleo prakti~no da
proverim Fararovu tvrdwu da je snaga i
kvalitet prezimqenih p~ela u direktnoj
srazmeri sa koli~inom uskladi{tenog
polena.
Blag mlaz dima, od suvih jelovih
iglica, umirio je straàrice i na odbranu
spremne p~ele. Prva zajednica, koja je u
period zimovawa u{la bez polena, pokri-
vala je sedam okvira. Jedan mawe nego jesenas. Za tako veliki gubitak zimskih p~ela
nisam imao pravo obja{wewe.
Mi{qewa sam da potpuni
nedostatak perge nije bio jedini razlog. A
mo`da i jeste!? P~ele ove zajednice
potro{ile su malo meda, ali imale su i
malo legla. Bilo ga je samo na dva centralna okvira, povr{ine {ake.
Oko wega, u obliku srpa, p~ele su
rasporedile tek pokoju grudvicu sveèg
polena.
U drugoj p~eliwoj zajednici, koja
je krajem oktobra imala duplo vi{e perge
nego kontrolna, p~ele su sada pokrivale
svih osam okvira. Zimskih gubitaka kao da
nije ni bilo?! Ali, potro{wa hrane u ovoj
zajednici bila je osetno ve}a nego kod
prethodne. To sam posebno zapazio na tri
centralna okvira, gde su od jeseweg meda
ostali samo tanki venci. Ispod wih je
bilo leglo, iz kojeg je ve} iza{la jedna
generacija mladih p~ela!
Foto:Ivan Brndu{
i}
PERGA-PÊLIWE BLAGO
Verovatno zbog toga, ova zajednica je od prve bila broj~ano ja~a za jedan
okvir p~ela. Wene mlade p~ele, iz
dvostruko ve}e povr{ine legla, popunile
su dotada{we gubitke.

Tre}a (kontrolna) zajednica je
tako|e imala uspe{an razvojni start. U
woj nije bilo masovnog smawewa p~ela, a
povr{ina legla je gotovo identi~na kao i
kod druge zajednice koja je jesenas imala
bogate rezerve perge. Razlika izme|u
zajednica, sa i bez polena na kraju februara bila je o~igledna. Meni je samo prePÊLE SU
ostalo
da
zakqu~im:
POTVRDILE FARARA !
Pod
utiskom
rezultata
prakti~nog ogleda, zapazio sam i karakteristi~an raspored tek unetog polena.
Wega su p~ele skladi{tile uvek u leglo i
oko samog legla! Na osnovu takvog rasporeda polena, do{ao sam do logi~nog
zakqu~ka: Za p~ele je polen od prvo razrednog zna~aja, ne samo za odgajawe
legla, ve} i za wihov ìvot uop{te!
Zbog toga, ubudu}e, u pripremi
zajednica za zimovawe, posebnu pa`wu }u
posvetiti koli~ini i dostupnosti rezervi perge, sa kojom p~ele ulaze u period
zimovawa. Ta perga, obezbe|uje vitalnost
p~ela i negovawe ve}e povr{ine
kvalitetnog legla do masovnih izleta i
unosa zna~ajnijih koli~ina sveèg polena. U mom kraju to je, u zavisnosti od vremena, oko po~etka marta. A nastupom martovskih dana, bez obzira na wihove vremenske }udi, razvojni ciklus p~ela mora
biti kontinuirano progresivan!
-85-
Da bi p~elarili savremeno, moramo

potpuno napustiti zastarele tipove
ko{nica, koje uz to i ne odgovaraju
na{im lokalnim pa{nim uslovima
qnih zaliha meda dobijao je dopunsku
hranu, med i {e}erno-medno testo sa
polenom.
Od ovog ogleda o~ekivao sam
rezultate, koji bi bili odgovori na
pitawa:
1 ) Da li se jesewim obezbe|ewem
dovoqne koli~ine perge i prole}nim
dodavawem cvetnog praha i meda, moè
posti}i maksimalno kontinuirano odgajawe legla?
2 ) Da li }e kontinuiran i inten-
AKO DO CIQA
Moè li se to posti}i samo bogatim zalihama meda i perge u ko{nici, ili

je potrebno i dopunsko stimulativno
prihrawivawe, je pitawe oko ~ijeg odgovora su podeqena mi{qewa p~elara. Zbog
toga sam uporedni test nastavio. U wemu,
jedan deo zajednica (kontrolne) imao je
dovoqne koli~ine meda, a polena onoliko
koliko wihove p~ele u nestabilnom martu
sakupe. Drugi deo zajednica pored dovo-
Ko{nica savremenog p~elara

Fararova ko{nica
sa visinom nastavaka od 17 cm
(Izrada poznatih p~elara Nikoli}a
iz Slatine kod Leskovca)
Foto: Rodoqub @ivadinovi}
-86-
Autor kraj odgajiva~kih zajednica i

rojeva na lipovoj pa{i
zivan
razvoj
legla,
ostvaren
odgovaraju}om prihranom, biti dovoqan
da jednomati~ne p~eliwe zajednice budu
optimalno razvijene za kori{}ewe
najranijeg cvetawa bagrema?
3 ) Koliko je takav na~in rada
ekonomski opravdan?
ÊLIWA GOZBA U MARTU
Prvi prole}ni mesec, po vremenu

je naj~e{}e nestabilan. U narodu kaù:
]udqiv kao baba marta.
Jutro prvog martovskog dana, koje
sam do~ekao na p~eliwaku, nagove{tavalo
je povoqno vreme. Kapi rose su blistale
po travi, a sunce milovalo cvetove krasuqka, masla~ka, qubi~ice i jagor~evine.
@bunovi i drve}e, pre svih trwina i jova,
kao da se takmi~e ko }e pre svoje cvetove
izloìti suncu i p~elama.
Prve izletnice pronalaze mesta
gde su cvetovi najbogatiji i o tome
obave{tavaju ostale, koje se tamo ùrno
upu}uju. Ali, samo malo kasnije, nebo se
obuklo u oblake. Odmah je bilo osetno
hladnije. P~ele su se uùrbano vra}ale,
pra}ene prvim kapima ki{e. Takva je

baba marta. Ne mari ona za p~ele, koje su
se u potrazi za cvetovima suvi{e udaqile
i zbog dragocenog tovara zakasnile, da u
svojim ko{nicama na|u sigurno uto~i{te.
Veliki su to gubici za p~eliwe zajednice.
Zato im tada treba pomo}i.
Osun~ano pojilo postavqeno u blizini
p~eliwaka zna~i im mnogo. Mawi broj
ko{nica, na jednom mestu, omogu}ava im
sigurnije sakupqawe nektara i polena, a
blizina {umskog pojasa obezbedi}e im
za{titu od vetra.
Ali i pored toga, malo je godina
kada p~ele u martu potpuno iskoriste
cvetawe medonosnog biqa. Zbog toga se
martovski razvoj p~eliwih zajednica
naj~e{}e ne odvija onako kako bih èleo.
Dosada{wa praksa i p~elarska nauka
saglasne su da se kontinuiran razvoj
postiè ukoliko su p~elama dostupne
dovoqne rezerve meda i polena. U mom
p~eliwaku, meda uglavnom ima dovoqno,
ali su rezerve perge do po~etka marta
utro{ene, a sveèg polena }e biti samo
onda kad se p~elama posre}i da mogu da
izle}u. Tako periodi~an unos polena
izaziva zastoj u negovawu legla, {to se
kasnije negativno odraàva na broj~anu i
sakupqa~ku snagu p~eliwih zajednica.
Zato moj ogled sa obezbe|ivawem
perge, zapo~et u pro{lu jesen, a proveren
krajem februara, nastavqam po~etkom
marta. Do tada, p~ele tro{e samo rezerve
hrane iz ko{nice. Smatram da je takva
ishrana zajednica, u periodu zimovawa i
ranog razvoja, najboqa za odràvawe i
~uvawe wene vitalnosti, neophodne za
po~etak intenzivnog odgajawa legla.
Po~etkom marta, bez obzira na
vremenske uslove i dovoqne zalihe hrane
u ko{nici, po~eo sam sa dopunskom stimulativnom prihranom p~ela. Sve surogate
({e}erne poga~e i sirupe, sojino bra{no
i druge zamene za polen) unapred sam
iskqu~io! Samo prirodnom p~eliwom
hranom poku{avam posti}i kontinuiran i
intenzivan martovski razvoj p~eliwih
zajednica.
Langstrotove osmice (uzete za
ogled) u kojima p~ele zimuju imale su dva
plodi{na nastavka. Klube p~ela je ve}im

delom bilo u gorwem, ispod mednih venaca
i oko legla, a zahvatalo je i mawu
povr{inu centralnih okvira doweg nastavka, u ~iju sredinu sam stavio ram
hranilicu, punu ukristalisanog bagre movog meda!
Iznad klubeta, a oko otvora na
gorwoj povr{ini poklopne daske p~ele su
dobile meko, {e}erno-medno testo,
oboga}eno sa 10% polena. (Polen je iz
sopstvenog p~eliwaka - direktno iz
sakupqa~a me{an sa istim delom {e}era
ili meda i ~uvan u teglama na sobnoj temperaturi). Takav polen p~ele radije uzimaju nego su{en, a moje iskustvo pokazuje i
da je razvoj legla intenzivniji ako p~ele
koriste sve` polen konzervisan u
{e}eru, ili jo{ boqe u medu. Da bi
oboga}eno polensko {e}erno-medno testo
zadràlo svoju vla`nost, preko wega i
ivica poklopne daske, naleè providna
folija, koja dodatno {titi gnezdo p~ela i
omogu}ava kondenzaciju pare, pa nastale
kapi vode p~ele koriste za uzgoj legla.
Iznad folije su kartonska lepenka i krov.
Napomena:
Hrawewe
p~ela
polenom iz sakupqa~a i prirodnim medom,
koliko god bilo korisno, predstavqa i
odre|en rizik u {irewu eventualne
zaraze na p~eliwaku, pa bi u tom slu~aju
preventivno trebalo dati odre|eni
-87-
antibiotik. Ali, ja sam apsolutno protiv

upotrebe antibiotika u p~elarstvu,
posebno kao preventive, pa zasad bez wih
svesno prihvatam rizik. Ubudu}e }u
poku{ati da prilago|enom apitehnikom
p~elarewa svako dru{tvo u aktivnoj
sezoni sakupi bogate rezerve polena, koje
}e biti u okvirima na dohvat zimskog klubeta p~ela.
Time }u, nadam se, izbe}i
dodavawe polena, a imati zadovoqavaju}i
razvoj zajednica. Ali, to su èqe.
Trenutno, pratio sam daqi razvoj zajednica.
O] HRANE
Sedam dana posle dodavawa meda i

oboga}enog
belan~evinastog
testa,
izvr{io sam kontrolu. Ispod folije
hrane gotovo da nije bilo, a ram hranilice
su olak{ale za ~etvrtinu dodatog meda! U
narednih dvadeset dana, jo{ dva puta sam
dodavao po kilogram belan~evinaste
hrane ispod folije. Krajem marta, mesec
dana od prvog hrawewa, ram hranilice su
bile prazne, a sa poklopne daske svaka
zajednica p~ela je za to vreme odnela 3
kilograma {e}erno-mednog testa sa
AUTOR
NA
PÊLIWAKU
-88-
polenom. Sigurno im je prijalo. Ali i ja

sam se prijatno ose}ao kada sam po~etkom
aprila, u vreme cvetawa vo}a izvr{io
kontrolni pregled. Brojnost p~ela, u svim
hrawenim zajednicama, bila je ve}a nego u
vreme uzimqavawa!
To zna~i da su sva dru{tva, ve} do
kraja marta, obnovqena sa vi{e mladih
p~ela, nego {to su u toku zimovawa izgubila starih. Bilo je lepo videti puno
ne`nih, tek izleènih srebrnasto-sivih
p~ela, kako kao iwe prekrivaju medne
vence i zdravo leglo na 5-6 okvira.
Ukratko, sve je bilo onako kako to godi
p~elama i p~elaru!
Na drugom, kontrolnom p~eliwaku, ~ije su zajednice po~etkom marta
imale dovoqne rezerve meda, ali nisu
stimulativno prihrawivane, legla i
p~ela bilo je prose~no za okvir mawe.
Rezultati ogleda su vidqivi. Ali,
zakqu~ak se ne moè izvesti samo na
osnovu jednog ogleda i u jednoj p~elarskoj
godini. Treba uzeti u obzir, da na krajwu
ekonomi~nost martovske prihrane p~ela
uti~u mnogi faktori. Pre svega
razli~iti klimatski uslovi, vitalnost i
snaga zajednice pre prihrane , po~etak
cvetawa glavne medono{e, prognoza wenog
medewa, mogu}nost selidbe na kasnije
cvetawe bagrema, razli~ite apitehnike
p~elarewa, veli~ina p~eliwaka, znawe i
interesi p~elara, trì{te p~eliwih
proizvoda i jo{ puno toga! Sve to martovsku dopunsku prihranu moè ~initi
ekonomi~nom ili bespotrebnom!
U mom p~eliwaku, ja }u je po
potrebi praktikovati. Mislim da rezultati koje daje, u zavisnosti od zahteva
p~elara, uglavnom opravdavaju uloèn rad
i sredstva. Odgovaraju}om uravnoteènom
martovskom prihranom, sigurno se
odràva kontinuiran i intenzivan razvoj
p~eliwih zajednica. Takvim razvojem
obezbe|uju se sve generacije p~ela, koje su
garancija vitalnosti dru{tva i visokih
prinosa, ukoliko bude medio rani bagrem.
U protivnom, postoje druge alternative
kori{}ewa tako naprednih p~eliwih
zajednica. Ali od kraja marta do cvetawa
bagrema ima jo{ vremena, u kojem treba
posti}i vrhunac razvoja legla i maksimal-
nu brojnost p~ela. Pored toga, bagremovu

pa{u p~ele treba da koriste u punom radnom raspoloèwu!
Ali, ta pri~a je aktuelna u
aprilu.
PR I L U C V E T U I
HRANILICI
Ravna Ma~va i brdovita Pocerina

po~etkom aprila su cvetni }ilim, prostrt
izme|u }udqive Drine, {umovitog Cera i
pitome Save. Pun kolorit ~ine zelenoùte vrbe, sne`no bele obale xanarika,
zlatna poqa masla~ka i ruì~asti buketi
kajsija. Ispod wih ko{nice, a na cvetovima p~ele. Supruga i ja (profesionalni
p~elari) posmatramo poletaqke ko{nica
i sa wih ~itamo doga|awa u ìvotu i
radu svake p~eliwe zajednice. Vla`no
leto, u jutarwim satima, znak je da se leglo
u ko{nici intenzivno razvija. U to nas
uveravaju i izletnice istih zajednica,
koje se sa punim korpicama polena
masovno vra}aju u ko{nicu. Po boji polena saznajemo ~ije cvetove p~ele najvi{e
pose}uju i od kojih dobijaju dragocene
darove.
Pored polenarica, na letu
ko{nice, zapaàmo i ùstre, bri{u}e
izlete vodono{a. Wihovo, u povratku,
blago prizemqewe, sa nogicama isturenim prema poletaqci, podse}a na sletawe
pretovarenih xambo-xetova.
I straàrice su bile revnosne.
Pored wih ne prolazi ni jedna tu|ica, sem
ako je zalutala, pa sa darovima dobronamerno traì prijem.
Blaga zima i martovska stimulativna prihrana pogodovale su dru{tvima
da blagovremeno podmlade zajednice.
Nastavak razvoja u aprilu umnogome zavisi ba{ od tih mladih p~ela koje su, uz
bogatu ishranu, sposobne da odneguju maksimum kvalitetnog legla. To leglo bi}e
izvor mnogobrojnih radilica, optimalno
spsoobnih za kori{}ewe medewa bagrema.
Zato smo, u ciqu stvarawa {to
povoqnijih uslova za nesmetan razvoj, kod
svih zajednica preuredili plodi{te.
Iznad gorweg nastavka, ispuwenog

p~elama, leglom i najve}im delom hrane,
postavili smo dotada{wi dowi nastavak
sa kvalitetnim uglavnom praznim sa}em.
U vreme cvetawa vo}a i povoqnih uslova
za izlet p~ela to je neophodan zahvat.
Pro{irewem plodi{nog prostora iznad
rejona legla, spre~avamo wegovu blokadu,
a p~elama omogu}avamo nesmetano prirodno {irewe legla prema gore, u najpovoqnijim
mikroklimatskim
uslovima
ko{nice. Ali, ovaj zahvat moè biti i
rizi~an zbog iznenadnog ja~eg zahla|ewa.
Tada slabije zajednice p~ela ne}e mo}i da,
u pro{irenom rejonu legla, odràvaju
neophodnu mikroklimu {to izaziva negativne posledice.
Jednu od najsna`nijih zajednica
postavili smo na vagu, sa koje svakodnevno
kontroli{emo unos i potro{wu hrane,
{to je uslovqavalo na{ daqi na~in rada.
Povoqno vreme i vagu u plusu samo evidentiramo i bavimo se drugim p~elarskim
aktivnostima. Vaga u minusu razlog je da
zajednice hranimo sa pola litra {e}ernomednog sirupa. Do sedmog aprila hranili
smo samo jednom. Onda smo izvr{ili kontrolu. U ko{nici zapaàmo sve vi{e
mladih p~ela, a matica je rejon legla
pro{irila i na gorwi plodi{ni nastavak. U wemu su p~ele, iznad larvi i tek
poloènih jaja, unele sve` polen i
formirale tanke vence meda. Narednih
sedam dana vreme je bilo ki{ovito, a vaga
-89-
u stalnom minusu uslovqavala je svakodnevno dodavawe po pola litra sirupa.

Naporan rad. Petnaestog aprila opet
vr{imo
kontrolu.
Prijatno
smo
iznena|eni naglim rastom p~eliwe zajednice. P~ele su u dva plodi{na nastavka
gusto pokrivale sve okvire (Langstrotove
osmice), od kojij je 7-9 bilo pod leglom.
Zajednice su prakti~no bile na vrhuncu
razvoja, a za dvadesetak dana ima}e i svoj
maksimum p~ela. To nas je uverilo da se
dopunskom stimulativnom prihranom jednomati~ne zajednice mogu blagovremeno
razviti, da budu optimalno sna`ne u
vreme ranog cvetawa bagrema.
Posle ovog posmatrawa bili smo
posebno zainteresovani za pregled kontrolnog p~eliwaka. U wemu razvoj p~eliwih zajednica nije stimulisan dopunskom
prihranom, ali su one sve vreme imale
komforno plodi{te sa dovoqnim zalihama hrane. Uzimqena sna`na dru{tva u
dva nastavka Langstrotovih osmica ili na
tri nastavka Fararove ko{nice, u
prole}e su se prirodno razvijala
koriste}i obilne rezerve hrane. Na{ rad
sa tim p~eliwim zajednicama sveden je na
minimum. Samo smo, po~etkom vo}ne pa{e,
dowi nastavak sa malo meda i kvalitetnim
sa}em podigli iznad legla i glavnih rezervi meda, a kasnije u wega dodali po jednu
satnu osnovu i ram gra|evwak. Op{ti utisak o razvoju ovih dru{tava bio je zadovo-
DRU@EWE SA
PÊLARIMA SRBIJE
I CRNE GORE
-90-
qavaju}i. Ali u pore|ewu sa razvojem

zajednica koje su stimulativno prihrawivane kasnio je oko 7 dana.
Posle ovakvih uporednih posmatrawa i rezultata do kojih smo do{li
opet smo bili u dilemi:
1 ) Da li bi u ponovqenom uporednom posmatrawu, ali u drugim vremenskim
uslovima, rezultat bio isti? Moje
mi{qewe je da ne bi. âk smatram, da
bismo ponovqenim eksperimentalnim
posmatrawem svake godine dobili
razli~ite rezultate (ovu perfektnu
misao bi svi p~elari trebali da usvoje primedba urednika), a sve u zavisnosti od
vremenskih,
nektarsko-polenskih
i
mnogih drugih ~inilaca koji direktno ili
posredno uti~u na zimsko prole}ni razvoj
p~eliwih zajednica. Upravo zbog toga
pogre{no je preporu~ivati stereotipan
na~in rada za kori{}ewe rane bagremove
pa{e. (Stereotipne preporuke moraju
biti su{tinske, biolo{ke prirode, i
tako ih treba prihvatati. Velika je
gre{ka dobrog broja p~elara, koji slepo
slu{aju savete ve}ih poznavalaca
p~elarstva od sebe, ne vode}i ra~una o
moru najraznovrsnijih prilika koje mogu
uticati na p~ele - primedba urednika).
2 ) Ako bismo vi{e puta dokazali
da se odgovaraju}om stimulativnom
prihranom moè skratiti vreme potpunog
razvoja zajednica, postavwa se pitawe
koliko je takvo uplitawe u biologiju
p~ela ekonomski opravdano, jer za martovsku i aprilsku stimulativnu prihranu
potrebno je dosta vremena, rada i sredstava. Pored toga, postoji verovatno}a da
rani bagrem ne zamedi, ili da ga zbog
nepovoqnog vremena, p~ele ne koriste.
Zbog toga, opet, svaka iskqu~iva preporuka bila bi pogre{na. Pravi na~in
re{avawa ovih p~elarskih dilema je u
samom p~elaru, u wegovoj proceni i
sposobnostima da svoju apitehniku prilago|ava stalno promenqivim uslovima u
kojima p~elari, a svaki na~in rada prilagodi biologiji p~eliwih zajednica.
Ako posle svega treba da izvedem
svoj zakqu~ak rekao bih da svaka stimulativna prihrana p~ela treba da bude
prora~unata, odgovaraju}a, pravovremena,
odnosno uskla|ena sa biologijom p~eliwih zajednica, lokalnim vremenskim i

pa{nim uslovima. Takva stimulativna
prihrana moè biti korisna, pre svega na
mawim p~eliwacima i kod dru{tava koja
su u zimu u{la sa malom brojno{}u i
nedovoqnim zalihama hrane. Pored toga,
odgovaraju}a stimulativna prihrana u
zimsko-prole}nom razvoju opravdana je na
p~eliwacima gde se obavqa rani uzgoj
matica i paketnih rojeva.
Na velikim p~eliwacima, gde su
pripreme p~ela za zimovawe i uspe{an
razvoj za bagremovu pa{u obavqene tokom
letwih i jesewih pa{a, ekonomi~nije je
stimulativnu prihranu izostaviti, ili
primeniti samo kada je ba{ neophodna.
P~elarewe sa sna`nim dru{tvima u pros tranim plodi{tima, i dovoqnim zalihama
hrane, koja je prirodni zamajac razvoja
p~eliwih zajednica, je garancija uspeha u
savremenom p~elarstvu (O, ISTINO,
DOBRO NAM DO[LA - primedba urednika).
Ali, i pored te, u praksi vi{e
puta dokazane istine, ima p~elara koji
umesto obiqa prirodne hrane, razvoj
dru{tava
stimuli{u
grejawem
i
dodavawem zamena za med i polen. Da li
time pomaù ili ka`wavaju p~ele? Drugi
p~elari umesto optimalnog razvoja jednomati~nih zajednica, radije koriste dvomati~na, vi{emati~na, dvojna ili na
razne na~ine kombinovana ve{ta~ki
stvorena sna`na dru{tva. Time oni mawe
ili v i{ e na ru { a v a j u prirod ne z a koni tosti u razvoju i radu p~eliwih zajednica.
A nepo{tovawe prirode ~esto bude
ka`weno!
Pou~en
dugogodi{wim
p~elarskim iskustvom, ube|en sam, da
svaka apitehnika p~elarewa , kojom se
bitno remeti prirodni proces razvoja i
rada p~eliweg dru{tva , dovodi do
smawene rentabilnosti. Uspe{an p~elar
}e koristan rad p~ela usmeravati kako
wemu odgovara, ali uvek u saradwi sa
prirodom! Istina je, da svi p~elari znaju
samo deo p~eliwih tajni.
Zato je p~elarewe izazov za sve,
zato ono od p~elara traì mnogo, a daje
jo{ vi{e!
kraj
Kritike
-91-
Rekli su o kwizi
ovod mom javqawu jeste da Vam izradim pohvalu za dobro izdatu kwigu. Tako|e èlim
da Vas podrìm u pripremawu novih izdawa i pisawu novih kwiga.
Koncept i na~in pisawa, da ne kaèm pripovedawa komentara, je vrlo logi~an i
divan.
Velimir Markovi} iz Beograda

ako niste imali nikakvu reklamu, odmah sam primetio Va{u kwigu na
Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i privukla me je obiqem tema iz stranih
~asopisa, i moram re}i, pristupa~nom cenom. Odmah sam je kupio, i ne pro~itav{i je,
skrenuo svojim prijateqima pa`wu na wu, te su je i oni tako|e kupili. Sada mi javqaju da su
odu{evqeni i svi se slaù u jednome sa mnom: to je upravo ono {to nam nedostaje - strana
iskustva!
Sa odu{evqewem podràvam Va{u ideju o privatnom ~asopisu. Uveravam Vas,
ima}ete mnogo ~italaca, a ja }u biti prvi.
Od srca Vam savetujem: Na{li ste dobar put, nastavite pravo! Vi ste vrlo mlad
~ovek, ve} ste uvideli na{e glavne probleme u p~elarstvu, pa sam uveren da }ete posti}i
velike rezultate u radu.
Dragan Rajkovi} iz Ka}a

vih dana do|oh do Va{e kwige. O woj sve u superlativu, uz izuzetak fotosa koje treba
poboq{ati (uzor V. Umeqi}). Jeftina je, ali mi smo siroma{ni. Ipak, cenu treba
korigovati, pa ko èli nek izvoli. Kvalitet nije skup, jer nisam bogat da bih nosio
jeftine stvari, kaè engleska mudrost.
Najavqujete drugi deo kwige i svoj sopstveni ~asopis. Za oboje me zabeleìte kao
prenumeranta, kao i za sve drugo {to budete objavqivali. Kad bih mogao, danas bih Vam avans
poslao, ali jo{ uvek nije uspostavqen platni promet.
Kad mlad ~ovek napi{e da je urednik, tehni~ki urednik, da je uradio kompjutersku
obradu teksta i pripremu za {tampu, a uz to i preveo tekstove, treba re}i da mu se moè
verovati.
Par ~lanaka, blago re~eno, zbuwuju posebno nas starije p~elare, jer do sada nismo
imali mogu}nosti da do|emo do takvih saznawa.
Burina Hilmija iz Tuzle

zloèni su vrlo zanimqivi i za p~elare zna~ajni ~lanci velikana p~elarstva, iz
kojih, zaista, p~elari imaju {ta da nau~e. Tu su i mawe ili vi{e uspe{ni komentari
urednika koji su zna~ajni jer podsti~u ~itaoca na razmi{qawe, pore|ewe i proveru
svojih iskustava sa iskustvima autora. Na taj na~in pobu|uje se kreativnost i elimini{e
puko nekriti~ko preuzimawe tu|ih iskustava, {to ~esto rezultira pojavom mno{tva problema, nedoumica, pa i {tete na p~eliwacima.
epd/!!es!!wfu/!!nfe/
Zoran Stanimirovi} iz Beograda
va kwiga moè da ima sli~no zna~ewe kao {to je imala kwiga Nove metode p~elarewa od Ive Antoniolia, objavqena pre nekoliko decenija.
Aleksandar Mihajlovski iz Skopja
UREDNIK SE NAJTOPLIJE
Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM
DONATORIMA
KOJI SU DOPRINELI DA
OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE
1-VOJVO\ANSKA BANKA, a.d. Novi Sad

2- ZLATNA PÊLA, Ra~a
3- SZPR DRAGAN, [abac
4- DOO DOMA]I MED, Torda
5- MIG - IGWATOVI]
MILIVOJE, Grn~ara
6- MARK-KOM, Belanovica
7- MELITAGORA, Skopje
8- SZR MINELI, Kragujevac
9- SZR INO, Nova Pazova
10- MATEH, [abac
11- TAHOGRAF, Trwane
Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi}, Ni{
Po{tovani ~itaoci !
Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige.
Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju, sebi i
wima ~inite medve|u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik vi{e ne}e
imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduhvate, a Vi ne}ete
imati mogu}nosti da dolazite do novih saznawa iz jednog ovakvog
izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio da i sama kwiga ima zaista
minimalnu cenu, kako bi svima bila dostupna. U to se moète uveriti upore|uju}i wenu cenu sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje
su dvostruko i vi{e skupqe.
HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !
DJQ!.!Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
638.1(045)
SAVREMENI principi p~elarewa : izbor
prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz
p~elarske nauke i prakse posledwih godina :
sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub
@ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi},
Teodora Boò ; ilustrator Aleksandar
Stani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001
(Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub
@ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku /
Aleksandar Stani{i}.
JTCO 86-902151-2-3
1. @ivadinovi}, Rodoqub
a) P~elarstvo
ID=91878924
Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog dela ove
kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to zapravo ne odgovara istini. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni.
Gde je bilo potrebno mewane su re~enice tako da odgovaraju duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karaktera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica. Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.

Savremeni Principi Pcelarenja 2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Savremeni Principi Pcelarenja 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Urednik:

es! nfe. Rodoqub @ivadinovi}

18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

Kompjuterska obrada teksta i dizajn

Pomo} u pripremi za {tampu

Prevod sa engleskog, ruskog i makedonskog

AMERIKANCI OPET PRONALAZE AMERIKU..............................14

KONTROLA ZALETAWA P^ELA............................................................17

ISTINA O PRISILNIM MATICAMA..............................................19

[TA KA@E LEBEDEV.................................................................................21

P^ELE BIRAJU NAJBOQU MATICU...................................................22

EPIBRASINOLID I RAZVI]E DRU[TAVA...................................23

NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA......25

EFIKASNO ^UVAWE PRAZNOG SA]A..............................................27

OSNOVE UZGOJA P^ELA OTPORNIH NA VAROU.........................35

IZVITOPERENI STATUS P^ELIWEG ZDRAVQA.......................39

UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NA

KISELINE NISU BAUK - LE^EWE VAROE BEZ ZAGA\EWA

OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA...........................53

SVE METODE DODAVAWA MATICA...................................................57

DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA.............................................61

DIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA....................................63

INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA..............................68

TRANSPORTNI KAVEZI I OSTALE INDIREKTNE METODE

OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA..............................76

PÊLARSKA PRIÂ ZA PÊLARSKU DU[U..................................82

Novo o mre`astim podwa~ama

Nacrte i druge detaqne informacije

Pred Vama se nalazi

potrebe za brigom pri kori{}ewu ovih

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora 10-11/1999.

Savremeni principi p~elarewa 2

krugovima iznosi mi{qewe

Novo o mre`astim podwa~ama

gawa kvalitetnih matica, i velikom broju

Foto: Ivan Brndu{i}, Bor

Savremeni principi p~elarewa 2

nedostatak. Potro{wa hrane je ve}a za 1015% . Razlog ovome jeste pove}ano

leglo i tokom pasivnog perioda tj. mnogo

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice

edavno sam pro~itao rad o

pojavu, i ona se ipak doga|a, potrebno je

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10-11/1999.

Savremeni principi p~elarewa 2

toku dobra nektarska ili polenska pa{a.

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice

edna zalutala p~ela bi po definiciji

na{e i wihove o~i zna~ajno razlikuju, ali

Danas je moderno postavqati

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 5/1998.

Savremeni principi p~elarewa 2

koje }e se uspraviti ispred ko{nice i

azli~iti oblici za boqu

Prisilne matice ne moraju da budu lo{e

Autor: A.A. Gunjakin

raksa je pokazala da prisilne

Jo{ je P.M. Komarov (1955)

iz 1980. i 1981. godine potvr|uju da ~ak i

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 2/1998.

Savremeni principi p~elarewa 2

Budu}i da potreba za maticama

slu~aja. Bez obzira na mali broj dobijenih

Za osobine i kvalitet ovakvih

Prisilne matice ne moraju da budu lo{e