I

- SKRAENICE KOJE SE KORISTE PRILIKOM CITIRANJA . ...................... 2

II - NAVOENJE AUTORA I NASLOVA PUBLIKACIJA U TEKSTU RADA ..... 4
III - NAVOENJE AUTORA U LITERATURI ................................................ 5
IIIa - Jedan autor . ................................................................................................... 5
IIIb - V ie autora ..................................................................................................... 5
IIIc - Jedan urednik (prireiva) . ......................................................................... 6
IIId - V ie urednika . ................................................................................................ 6
IIIe O rganizacija, grupa, institucija, itd. . ........................................................ 6
IIIf K ada autor nije poznat ................................................................................ 6

IV - NAVOENJE KORIENE LITERATURE NA KRAJU RADA ................... 7

IV a - N avoenje knjiga . .......................................................................................... 7
IV b - N avoenje publikacija iz knjiga . ................................................................. 8
IV c - N avoenje publikacija iz asopisa .............................................................. 9

V - NAVOENJE CITATA U TEKSTU . ........................................................ 1 0

VI - NAVOENJE ELEKTRONSKIH IZVORA . ............................................. 1 4
V Ia - Citiranje itavog sajta . ............................................................................... 1 4
V Ib - Citiranje kraih publikacija (radova i drugih dokum enata koji su krai
od knjige) . ......................................................................................................... 1 4
V Ic - Citiranje publikacija iz internetskih asopisa i Vikipedije . ................... 1 5
V Id - Citiranje knjiga ............................................................................................ 1 5

Marko kori

I - SKRAENICE KOJE SE KORISTE PRILIKOM CITIRANJA

U engleskom1
abr. ed.
cf.
ed.
eds
e.g.
et al.
et passim ili
passim
etc.
f.

...

Znaenje skraenica

U srpskom
skr. izd.
upor.
ur. (ili: prir.)
ur. (ili: prir.)
npr.
i dr.
et passim ili
passim
itd.
f.

ibid.

et cetera
following page (or
line)
following pages
(or lines)
ibidem

i.e.
l.
ll.
l.c.

id est
line
lines
loco citato

MS
n. ili n
N.N.
o.c.
op. cit.

manuscript
note
nomen nescro
opus citatum
opere citato

op-ed.

opposite editorial

p.
pp.
p.s.
repr.
rev. ed.
s.a.
s.l.
sic

page
pages
post scriptum
reprinted
revised edition
sine anno
sine loco
----------

sup. ili supra

supra

skraeno izdanje
uporedi
urednik (ili prireiva)
urednici (ili prireivai)
na primer
i drugi
ime ili tema se javljaju na nekoliko mesta u daljem
tekstu
i tako dalje
rasprava se u tekstu nastavlja i na narednoj stranici, ili
u narednom pasusu
rasprava se u tekstu nastavlja i na narednim
stranicama ili u narednim pasusima
na istom mestu (misli se na isti tekst iz kojeg se ve
prethodno citiralo). Koristi se sve dok se ne upotrebi
neka druga referenca
to jest
kada se citira stih
kada se citiraju stihovi
na navedenom mestu (misli se na isti tekst iz kojeg se
ve prethodno citiralo)
kada se citira rukopis
fusnota u tekstu ili na kraju teksta
kada nije poznato ime
(ranije) navedeno delo
u citiranom delu (misli se na isti tekst iz kojeg se ve
prethodno citiralo)
stranica pored urednikovog teksta (u asopisu) na
kojoj se obino nalazi komentar ili miljenje. To su
obino pisma (ili komentari) uredniku asopisa
stranica
stranice
naknadno dopisan dodatak
ponovo tampano
revidirano izdanje
kada godina izdanja nije poznata
kada mesto izdanja nije poznato
koristi se obino u zagradi nakon rei na koju autor eli
da skrene panju, ili zato to je re pogrena u
originalu (ako se citira), ili zato to zasluuje posebnu
panju
ranije u ovom tekstu; iznad

supp.

supplement

dodatak

ff.

abridged edition
confer
editor
editors
exempli gratia
et alii
----------

ff.
ibid. (ili:
isto)
tj.
l.
ll.
l.c.
MS
n. ili n
N.N.
o.c.
op. cit.
op-ed.
str.
str.
p.s.
----------
----------
s.a.
s.l.
sic

ibid. (ili:
isto)
----------

1 Skraenice koje se danas sve manje koriste su: passim, l.c., op. cit., o.c., sup. (ili supra), ibid. i

viz.. Poeljno je svaki put navesti referencu, bez obzira na ponavljanje.

Marko kori

tr.
v. ili vid.
viz.
vol.
vs.

Marko kori

translated
vide
videlicet
volume
versus

prevedeno
vidi
naime, dakle
tom
protiv, suprotno

prev.
v. ili vidi
----------
tom
vs.

II - NAVOENJE AUTORA I NASLOVA PUBLIKACIJA U TEKSTU RADA2

1. Imena u zagradama identifikuju autore pomenutih publikacija, ili publikacija koje
podravaju opise ili interpretacije problema o kojima se diskutuje (Wilson 1975).3
2. Godine koje se nalaze nakon imena predstavljaju godinu izdanja publikacije i koriste
se radi identifikacije odreenih izvora datog autora (Wilson 1975).
3. Slova koja se nalaze posle godine izdanja knjige oznaavaju razliite publikacije od
istog autora koje datiraju iz iste godine (Wilson 1975b).4
4. Skraenica upor. (uporedi) koristi se za stanovita koja su u suprotnosti sa onima
koje se navode u tekstu (upor. Wilson 1975b).
5. Brojevi strana navode se samo za direktne citate i neka kontroverzna ili veoma bitna
mesta (Wilson 1975b: 546).5
6. Ukoliko se u samom tekstu navodi naslov neke knjige, on treba da bude ispisan
kurzivom U svojoj najpoznatijoj knjizi Sociobiology: The New Synthesis (1975), Edvard Vilson . . .
7. Ukoliko se u samom tekstu navodi naslov nekog rada, on se stavlja pod znakove
navoda U svom najpoznatijem radu, Man, The Moral Animal (1978), Edvard Vilson . . .

2 Podvueni delovi u tekstu su oni o kojima se govori u objanjenjima.

3 Moe i (Wilson 1975a) i (Wilson, 1975a).
4 Publikacije od istog autora u literaturi se navode hronolokim redom. Ako su publikacije iz iste godine,

onda se pored godine stavljaju slova po abecednom redu. Redosled publikacija iz iste godine utvruje se
na osnovu prvog slova naslova knjige. U engleskom se ne raunaju lanovi a i the.
5 Moe i (Wilson, 1975a: 546), (Wilson 1975a, str. 546), (Wilson 1975a, 546) i (Wilson 1975a: 546).

Marko kori

III - NAVOENJE AUTORA U LITERATURI

Literaturu je potrebno sloiti po azbunom ili abecednom redu, na sledei nain:

IIIa - Jedan autor:

Kada se navodi delo od jednog autora prvo se navodi prezime, zatim slede zarez, autorovo
ime ili poetno slovo imena:
Dawkins, Richard (1982). The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene. New York: Oxford
University Press.6

Ili:
Dawkins, R. (1982). The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene. New York: Oxford
University Press.
Dirkem, Emil (1963). Pravila socioloke metode. Beograd: Savremena kola.

Ili:
Dirkem, E. (1963). Pravila socioloke metode. Beograd: Savremena kola.
Wilson, Edward Osborne (1975). Sociobiology: The New Synthesis. Cambridge, MA: Harvard
University Press.

Ili:
Wilson, E. O. (1975). Sociobiology: The New Synthesis. Cambridge, MA: Harvard University Press.

IIIb - Vie autora:

a) Kada je u pitanju delo dva ili vie autora, oni se navode onim redosledom kojim su
navedeni u izvoru. Prezime se navodi prvo samo kod prvog autora:
Tiger, L. and R. Fox (1971). The Imperial Animal. London: Secker & Warburg.
Lumsden, C. and E. O. Wilson (1981). Genes, Mind, and Culture: The Coevolutionary Process.
Cambridge, MA: Harvard University Press.

b) Kada je u pitanju vei broj autora od dva, poeljno je navesti sve autore u literaturi, dok
je u tekstu rada poeljno koristiti prezime prvog autora i skraenicu et. al. ili i dr. (za
izdanja na srpskom jeziku): 7
Cavalli-Sforza, L. L., P. Menozzi and A. Piazza (1994). The History and Geography of Human Genes.
Princeton: Princeton University Press.

6 Prezime i ime autora ne moraju biti napisani boldiranim fontom.

7 Uobiajeno je da se u literaturi navode svi autori ako ih ima od dva do est. Ukoliko ih ima vie od est,

nakon estog imena stavlja se et al. ili i dr.

Marko kori

IIIc - Jedan urednik (prireiva):

Borst, C. V. (ed.) (1970). The Mind-Brain Identity Theory. Bristol: Macmillan St Martins Press.
Sesardi, N. (prir.) (1986). Filozofija nauke. Beograd: Nolit.

Ili:
Sesardi, N. (ur.) (1986). Filozofija nauke. Beograd: Nolit.

IIId - Vie urednika:

Barkow, J. H., L. Cosmides, and J. Tooby (eds) (1992). The Adapted Mind: Evolutionary Psychology
and the Generation of Culture. New York: Oxford University Press.

Kada je u pitanju vei broj urednika (ili autora) od dva, poeljno je navesti sve urednike (tj.
autore) u literaturi, a u tekstu rada je poeljno koristiti prezime prvog autora i skraenicu
et. al. ili i dr. (za izdanja na srpskom jeziku).
IIIe Organizacija, grupa, institucija, itd:
Institute of Financial Education (1982). Managing Personal Funds. Chicago: University of Chicago
Press.
University of Minnesota (1985). Social Psychology. Minneapolis: University of Minnesota Press.

IIIf Kada autor nije poznat:

Ukoliko nije poznat autor knjige, referenca zapoinje naslovom knjige:
Experimental Psychology (1938). New York: Holt.

Marko kori

IV - NAVOENJE KORIENE LITERATURE NA KRAJU RADA

IVa - Navoenje knjiga:

Informacije o knjizi raspodeljene su u tri dela razdvojena takom i jednim praznim
mestom:
(a) Ime autora iza kojeg sledi godina objavljivanja publikacije u zagradi:
Wilson, E. O. (1975).

Dirkem, E. (1963).

(b) Naslov (i podnaslov) knjige, koji je napisan kurzivom:

Sociobiology: The New Synthesis.

Pravila socioloke metode.

(c) Mesto objavljivanja i izdava:

Cambridge, MA: Harvard University Press.

Beograd: Savremena kola.

Wilson, E. O. (1975). Sociobiology: The New Synthesis. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Dirkem, E. (1963). Pravila socioloke metode. Beograd: Savremena kola.

PRIMERI:
Poper, K. (2002). Objektivno saznanje: Evolutivni pristup. Beograd: Paidea i Podgorica: CID.
Ridli, M. (2001). Genom: Autobiografija vrste u 23 poglavlja. Beograd: Plato.
Segerstrle, U. (2000). Defenders of the Truth: The Battle for Science in the Sociobiology Debate and
Beyond. New York: Oxford University Press.
Wilson, E. O. (1998). Consilience: The Unity of Knowledge. London: Abacus.

Marko kori

IVb - Navoenje publikacija iz knjiga:

(a) Ime autora i godina izdanja knjige iz koje se publikacija navodi:
Barkow, J. H. (1992).

Frejzer, D. (1969).

(b) Naziv rada koji je napisan bez kurziva, malim slovima (osim imenica koje se inae piu
velikim slovom, poput rei Darwinism ili Poperov, linih imena i rei koje slede posle
:):
Beneath new culture is old psychology:
Gossip and social stratification.

Tipovi magije.

(c) Autor(i) ili redaktor(i) knjige u kojoj se publikacija nalazi:

In: J. H. Barkow, et al. (eds),

U knjizi: T. Parsons i dr. (ur.),

(d) Naziv knjige u kojoj se publikacija nalazi:

The Adapted Mind.

Teorije o drutvu.

(e) Bibliografski podaci o knjizi:

New York: Oxford University Press,

Beograd: Vuk Karadi,

(f) Stranice knjige na kojima se publikacija nalazi:

pp. 627-637.

str. 1021-1031.

Barkow, J. H. (1992). Beneath new culture is old psychology: Gossip and social stratification. In: J. H.
Barkow, et al. (eds), The Adapted Mind. New York: Oxford University Press, pp. 627-637.
Frejzer, D. (1969). Tipovi magije. U knjizi: T. Parsons, E. ils, K. D. Negel, D. R. Pits i dr. (ur.),
Teorije o drutvu. Beograd: Vuk Karadi, str. 1021-1031.

PRIMERI:
Allman, J. M., A. Hakeem, J. M. Erwin, E. Nimchinsky and P. Hof (2001). The anterior cingulate
cortex: The evolution of an interface between emotion and cognition. In: A. R. Damasio, et al. (eds),
Unity of Knowledge: The Convergence of Natural and Human Science. Annals of the New York
Academy of Sciences, v. 935. GYAT/B-M Press, pp. 107-117.
Marko kori

Caramazza, A., A. Hillis, E. C. Leek, and M. Miozzo (1994). The organization of lexical knowledge in
the brain: Evidence from category- and modality-specific deficits. In: L. A. Hirschfeld and S. A.
Gelman (eds), Mapping the Mind: Domain Specificity in Cognition and Culture. Cambridge University
Press, pp. 68-84.
Krober, A. L. (1969). O kulturi. U knjizi: T. Parsons, E. ils, K. D. Negel i D. R. Pits (ur.), Teorije o
drutvu. Beograd: Vuk Karadi, str. 979-982.
Mili, V. (1963). Dirkemov socioloki metod. U knjizi: E. Dirkem, Pravila socioloke metode. Beograd:
Savremena kola, str. VII-LI.

IVc - Navoenje publikacija iz asopisa:

(a) Ime autora i godina izdanja asopisa:
Collins, H. (1982).

Ivanovi, D. (1995).

(b) Naziv publikacije koji je napisan bez kurziva, malim slovima (osim imenica koje se
inae piu velikim slovom, poput rei Darwinism, Poperov, linih imena i rei koje slede
posle :):
Knowledge, norms and rules in the sociology
of knowledge.

Teorije o incest-zabrani i incestuozno

ponaanje.

(c) Naziv asopisa i broj asopisa:

Social Studies of Science 12 (3):

Sociologija 36 (1):

(d) Stranice na kojima se publikacija nalazi:

299-309.

31-48.

Collins, H. (1982). Knowledge, norms and rules in the sociology of knowledge. Social Studies of
Science 12 (3): 299-309.
Ivanovi, D. (1995). Teorije o incest-zabrani i incestuozno ponaanje. Sociologija 36 (1): 31-48.8

PRIMERI:
Alexander, R. D. (1974). The evolution of social behavior. Annual Review of Ecology and Systematics
5 (3): 325-83.
Barber, B. (1961). Resistance by scientists to scientific discovery. Science 134 (3): 596-602.

8 Brojevi 12 i 36 oznaavaju broj asopisa, a brojevi u zagradama (3) i (1) oznaavaju broj izdanja u datoj

godini.
Marko kori

V - NAVOENJE CITATA U TEKSTU

1. Ukoliko se navodi deo reenice, odnosno jedna ili dve reenice, koriste se znakovi
navoda:
Drugi razlog, naune prirode, da je um evoluirao ili da konstantno evoluira putem
koevolucije gena i kulture, opravdava razlikovanje, kao i isticanje evolucionih psihologa da
ponaanje ljudi ne mora nuno da bude adaptivno u savremenim uslovima i okruenjima, to se
zamera (uglavnom opravdano) veini sociobiologa. Osnovna pretpostavka sociobiologije je da su
obrasci ponaanja, zapravo, adaptivni. (Barash 1979: 33) Evolucioni psiholozi ljude shvataju pre
kao egzekutore adaptacija, a ne kao maksimizatore adaptivne vrednosti. (Tooby and Cosmides
1992: 24n15; kritiku sociobiologije po ovom pitanju izvodi Symons 1992)9

(Oznaka 1992: 24n15 ukazuje da je citirana fusnota broj 15 sa 24. strane teksta iz 1992.
godine.)

2. Ukoliko se navodi dui citat iz neke knjige ili rada (obino dui od 40 rei), poeljno je
umanjiti veliinu slova citata i promeniti format teksta citata. Takoe, nakon ovog citata
mogu se upotrebljavati drugaije zagrade, npr. [Tiger and Fox 1971: 6], kako bi se izvor
razlikovao od eventualnih zagrada u samom citatu:
Autori insistiraju da se ovek mora smestiti u prirodni svet i bihevioralnim naukama
zameraju to to ne poseduju kompletan koncept o tome ta rukovodi ljudskim akcijama i ta ih
ograniava (Tiger and Fox 1971). One negiraju da postoji autentina ljudska priroda. Tajger i Foks
istiu da je oveka mogue definisati, kako fizioloki, tako i pomou naina na koji deluje i drutvenih
struktura koje odrava; dakle, na osnovu bihejvioralnih karakteristika. Drutvene nauke ne uspevaju
da se izbore sa vrstom kao celinom. Zato je neophodno da drutvene nauke prihvate zooloku
perspektivu. (Tiger and Fox 1971: 5)
Vrsta je ono to jeste usled obrasca uspene adaptacije koji je ugraen u njene gene. Ona
je programirana da raste i da se razvija na veoma specifian nain, a taj program prenosi
se sa generacije na generaciju u genetskom kodu. Ukoliko dovoljno znamo, s jedne
strane, o trenutnom stanju bia, i, s druge, o njegovoj evolucionoj istoriji, biemo u stanju
da odgovorimo na prividno naivna pitanja: Zbog ega je ono onakvo kakvo jeste? Zbog
ega ono ini stvari koje ini? [Tiger and Fox 1971: 3-4]10

Dakle, malo je verovatno da neki kompleksni dizajn, koji zahteva koordinirani skup mnogih
novih, funkcionalno integrisanih obeleja, mogao da evoluira za mali broj generacija. Nije mogue da
je naa vrsta evoluirala kompleksne adaptacije, ak i na poljoprivredu, a kamoli na postindustrijsko
drutvo (Tiger and Fox 1971; upor. Cosmides, Barkow and Tooby 1992a, b).

9 Veliina fonta citata se ne smanjuje i citirani tekst se ne podvlai.

10 Citat oznaava da se tekst nalazi na treoj i etvrtoj strani.

Marko kori

10

3. Ukoliko se citat preuzima iz nekog sekundarnog izvora, navodi se samo prezime autora
iji je citirani tekst, a zatim autor i publikacija iz koje se citat preuzima. U literaturi se
obino navodi samo sekundarni izvor iz kojeg se preuzima citat:
Riard Dokins (Dawkins 1982) navodi kako su kritiari (pre svih Luontin i Guld)
karakterisali adaptacionistiki program:
[A]daptacionizam se definie kao onaj pristup evolucionim prouavanjima koji
pretpostavlja, bez daljnjih dokaza, da su svi aspekti morfologije, fiziologije i
ponaanja organizama adaptivna optimalna reenja' problema. (Luontin,
navedeno prema Dawkins 1982: 30).

Iz ovog Luontinovog citata jasno sledi da on adaptacionizam smatra za doktrinu o

optimalnom dizajnu. U ovom ekstremnom smislu, teko da se moe rei da su
sociobiolozi/evolucioni psiholozi adaptacionisti. Nema naunika koji tvrdi da su sva obeleja
adaptacije. Adaptacionistiki pristup izraava spremnost da se testiraju hipoteze o moguoj
adaptivnoj vrednosti kompleksnih socijalnih atributa (Alcock 2001).

4. Uglasta zagrada se koristi kada se menja veliina slova u odnosu na originalni tekst.
Dakle, u prethodnom primeru re adaptacionizam se u originalnom tekstu ne nalazi na
poetku reenice i uglasta zagrada oznaava da je u originalu slovo a malo. Slino je i sa
sledeim primerom gde je promenjena re ekstenzija.
Moramo se sloiti sa Vilnerovom da [e]kstenzija koncepta incesta na druge ivotinje pored
oveka eliminie srodnike sisteme, normativne prohibicije i, konano, simbolizam. Incest se
redukuje na inbriding. (Wilnner 1983: 136)

U ovom primeru re ekstenzija je poetak reenice u originalnom tekstu, ali je prilikom

citiranja promenjena. Naglaava se promena velikog slova E u malo e i izbegava se
upotreba tri take na poetku citata.
U narednom primeru re svakom je ubaena u citat radi boljeg razumevanja. U
originalnom tekstu ona ne postoji. Malo slovo o u zagradi oznaava da je u originalu
napisano velikim slovom. Tri take sa razmakom izmeu njih oznaavaju da se prilikom
citiranja izbacuju neke rei ili reenice.
Morgan razlikuje pet posebnih oblika koji su se smenjivali jedan za drugim i u [svakom] od
njih postojao je samo njemu svojstven tip institucije branih veza. (Morgan 1978: 345) Prvobitna
porodica je krvnosrodnika, odnosno porodica krvnog srodstva i [o]snovica ovog tipa porodice bilo
je stupanje u grupni brak izmeu brae i sestara, . . . roenih . . . i pobonih . . . (str. 345; vidi takoe i
Briffault 1927/1931)11

11 Poeljno je ukazati na originalnu godinu izdanja nekog teksta ili knjige. Referenca: (Briffault

1927/1931) znai da je Brifoov tekst originalno objavljen 1927. godine, a da se mi sluimo izdanjem iz
1931. godine ili knjigom (hrestomatijom, zbirkom, itd.) u kojoj je ovaj tekst naknadno izdat. Ovakav nain
citiranja koristan je prilikom pozivanja na referencu koja je kod nas objavljena nedavno, a u originalu pre
nekoliko decenija. Ako se pozivamo na neke tvrdnje manje poznatih autora od pre nekoliko decenija,
poeljno je staviti knjigu u njeno originalno vreme izdavanja kako bi se stavovi autora to potpunije i
realnije sagledali.
Marko kori
11

5. Ako se unutar znakova navoda koriste znakovi navoda, oni su drugaiji - .

Kada govori o erotskom kompleksu, Parsons se oslanja na Frojda, iako dodaje da te zakljuke
treba potkrepiti sociolokim znanjima o procesu socijalizacije. Takoe na tragu Frojda, on istie da
postoje tri stadijuma u kojima je majka primarni erotski objekt deteta: oralni, analni i falusni. Oni
korespondiraju sa tri diskontinuirana koraka u procesu uenja novih nivoa organizacije linosti . . .
. (Parsons 1957: 111) Erotska gratifikacija je nezamenjiv instrument socijalizacije deteta, jer ona od
njega pravi linost i pripadnika drutva (str. 115).12

6. Ukoliko se u citiranom tekstu ve nalazi tekst ispisan kurzivom to je potrebno naglasiti.

Za latinske rei (npr. per se), koje se inae piu kurzivom, ne treba navoditi da su u
originalu pisane kurzivom:
Ponaanje se u velikoj meri moe promeniti kombinovanjem iskustva sa instinktima.
[P]ouzdano moemo rei da, koliko god ovekove reakcije na njegovo okruenje
ponekad mogu izgledati nesigurne u poreenju sa onima niih bia, nesigurnost
verovatno nije posledica njihovog posedovanja nekakvih principa delovanja koji
oveku nedostaju. Naprotiv, ovek poseduje sve impulse koje i one imaju, i jo mnoge
pored tih. Drugim reima, nema materijalnog antagonizma izmeu instinkta i
razuma. [James 1895: 706; kurziv u originalu].

Dejms raspravlja o tridesetak vrsta instinkata za koje smatra da ih poseduje ovek (str.
713ff.).

7. Ukoliko se u citatu dodaje kurziv radi naglaavanja, to je potrebno istai:

Dirkem je kulturni relativista i zato, u izvesnom smislu, neka ljudska stanja, oseanja i
situacije on smatra kulturno uslovljenim, odnosno drutveno konstruisanim. Isticao je da psihika
stanja nisu determiniui uslovi drutvenih pojava, ve njihova posledica. (Dirkem 1895/1963: 54;
kurziv dodat)

(Umesto kurziv dodat, moe da stoji podvukao N. N. (inicijali autora koji je podvukao
tekst), naglasio N. N., itd.)

8. Ukoliko se koristi prevod neke knjige, reprint, ili neko kasnije izdanje, poeljno je u
literaturi navesti referencu u sledeem obliku:
James, W. (1890/1952). The Principles of Psychology. Chicago: William Benton.
Dirkem, E. (1895/1963). Pravila socioloke metode. Beograd: Savremena kola.
Ruse, M. (1986/1998). Taking Darwin Seriously: A Naturalistic Approach to Philosophy - Second
Edition. New York: Prometheus Books.

12 Kada se nekoliko puta za redom navode relevantne stranice iz istog dela, dovoljno je samo navoditi broj

stranica, sve do pojavljivanja neke druge bibliografske jedinice.

Marko kori

12


U tekstu:
Kao to je poznato, Dirkemova knjiga (Dirkem 1895/1963) predstavlja najjasniju ekspoziciju
Standardnog modela drutvenih nauka.

Marko kori

13

VI - NAVOENJE ELEKTRONSKIH IZVORA

VIa - Citiranje itavog sajta:
a) Prvo se navodi prezime autora i inicijali imena, godina izdanja publikacije i naslov sajta
koji je napisan kurzivom. Zatim se navodi poslednji datum izmene sajta ili datum pristupa
sajtu i URL u <> zagradama.
Peterson, S.L. (1999). The Life of Martin Barre. 9 Mar. 2001 <http://fwes.dotcom.com/
~super/martin.htm>.

Kada je potrebno Internet adresu podeliti na kraju reda, preporuljivo je to uraditi posle
kose crte.
<http://
www.brd.org>

Ili:
<http://www.pweb.netcom.org/
~superstar/ian>

Ne treba ubacivati crtu na kraju reda.

<http://www.b-
rd.org>

Ili:
<http://www.pweb.net-
com.org/~superstar/ian>

b) Ukoliko sajt nema naslov, potrebno je umesto naslova staviti Home Page, ali bez znakova
navoda i kurziva:
Anderson, I. (2003). Home Page. 12 Apr. 2003 <http://fwes.dotcom.com/~super/martin.htm>.

c) Ako nije poznat datum izdanja publikacije, navodi se samo datum pristupa sajtu:
Anderson, I. Bioethics: A Third World Issue. 12 Apr. 2003 <http://fwes.dotcom.com/~super/
martin.htm>.

VIb - Citiranje kraih publikacija (radova i drugih dokumenata koji su krai od

knjige):
Naslov publikacije pie se isto kao i pri navoenju publikacija iz knjiga ili asopisa. Naslov
sajta sa kojeg se preuzima publikacija pie se kurzivom:
Marko kori

14

Lynott, P. (1999). Vagabond of the Western world. Native Web. 24 Feb. 2001 http://
fwes.dotcom.com/~super/martin.htm>.

VIc - Citiranje publikacija iz internetskih asopisa i Vikipedije:

Belau, L. (1996). Trauma and the material signifier. Postmodern Culture 5, 30 Mar. 1998 <http://
fwes.dotcom.com/~super/martin.htm>.
to se tie Vikipedije, sa leve strane svakog teksta nalazi se uputstvo za citiranje, i to na nekoliko
naina.

VId - Citiranje knjiga:

Naslov knjige pie se kurzivom, zatim slede: izdava, datum pristupa sajtu i adresa:
Collins, B. (1996). Stretching Out In A Rubber Band. Cambridge: MIT Press. 3 Dec. 2001
<http://mitpress.mit.edu/e-books/Stretching/contents.html>.

Marko kori

15

VII - FORMATIRANJE TEKSTA SEMINARSKOG RADA

Seminarski rad treba da bude napisan na 5 do 10 strana, sa sledeim parametrima:
FONT: Times New Roman.
VELIINA SLOVA: tekst 12pt; tekst citata 10,5pt.13
PRORED: 1.
MARGINE: 2,54cm (levo, desno, gore i dole).

13 Smanjenje fonta citata odnosi se samo na dui citat koji se izdvaja iz teksta (vidi prilog V2).

Marko kori

16