Zdravstveni problemi zaposlenih su neizbeni u svim organizacijama.

Ovi
problemi mogu da se poreaju od obine prehlade do ozbiljnih
povreivanja na poslu. Neki zaposleni imaju emocionalne probleme, drugi
imaju problem s alkoholom ili drogama. Svi ovi problemi mogu da utiu na
rad organizacije i produktivnost pojedinaca. etiri su glavna problema u
vezi sa zdravljem kadrova koji su znaajni za menadment ljudskih
resursa: fizike bolesti, emocionalne bolesti, alkoholizam i zloupotreba
droga. Fiziko zdravlje i bolesti. Fizika oboljenja i problemi mogu da
smanje sposobnost zaposlenog da obavlja svoj posao. Organizacija
pomae zaposlenima kji obole fiziki tako to im obezbeuje zdravstveno
osiguranje i leenje. Zdravstveni programi, meutim, moraju da budu
usmereni na prevenciju bolesti. Neke organizacije imaju profesionalno
medicinsko osoblje, lekare ili medicinske sestre, koji se staraju o lakim
oboljenjima i povredama na radu. Mnoge velike kompanije obezbeuju
medicinsku pomo na radnom mestu zbog toga to zakon nalae da prva
pomo i medicinske usluge moraju da budu raspoloivi u neposrednoj
blizini obavljanja radnog zadatka. Briga za zdravlje i radno okruenje.
Radno okruenje je glavni uzrok profesionalnih oboljenja. Radnici koji rade
u dodiru s azbestom, rudari i radnici u hemijskoj industriji su najizloeniji
ovim oboljenjima. Rak, tuberkuloza i bolesti izazavane radijacijom su meu
najvanijim problemima s kojima se suoavaju 356 zaposleni i poslodavci.
Profesionalna oboljenja su dugotrajni zdravstveni problemi prouzrokovani
supstancama koje se apsorbuju kroz kou, udiu iz atmosfere ili uzimaju
kroz usta, ili koje utiu na jedno od pet ula. Preterana buka i ravo
osvetljenje mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme. Zaposleni koji
rade s raunarima ale se na vrtoglavicu i probleme s oima. Menaderi i
kadrovski specijalisti moraju da ispoljavaju visoku svest u vezi sa
zdravstvenim problemima, a ne samo da se usredsreuju na probleme
sigurnosti. Inenjerski pristup e se verovatno u budunosti vie koristiti da
bi se smanjila izloenost zaposlenih supstancama i okruenjima tetnim po
zdravlje. U sluajevima potencijalno rizinih poslova i okruenja,
poslodavac mora stalno da prati zdravlje zaposlenih pomou lekarskih

pregleda. Lekarski pregledi. Poslodavci mogu redovno da sprovode

sistematske lekarske preglede. Obezbeivanje ove usluge znai
investiranje u fiziko zdravlje kadrova koji ne mogu da idu kod lekara zbog
nezgodnog rasporeda rada, neodlu- nosti ili nedostatka novca. Poslodavci
veruju da imaju finansijske koristi od ovih pregleda kad zdraviji zaposleni
dolaze na posao. Fizika kondicija. Drugi nain na koji poslodavci pomau
zaposlenima da sauvaju svoje zdravlje su programi za odravanjs fizike
kondicije. Zaposlenima se omoguava da koriste sportske objekte kao to
su igralita, sale i bazeni. Ove programe obino prate i savetovanja u vezi
sa zdravom ishranom, kao i sesije za odvikavanje od puenja. Puenje na
radnom mestu. Izvetaj i istraivanja ubedljivo pokazuju da je rak plua
viestruko ei kod puaa, a da skoro 70% i umre od raka plua. Pored
zdravlja nepuaa, poslodavci moraju da uzmu u obzir i zaposlene koji
pue, iji trokovi zdravstvene zatite prelaze trokove nepuaa zbog
veeg rizika od oboljevanja. Kao posledica dokaza da udisanje duvanskog
dima predstavlja rizik za nepuae, sve vei broj poslodavaca ograniava ili
potpuno zabranjuje puenje na radnom mestu. A donoenje zakona o
zabrani puenja na radnom mestu i u javnim ustanovama je samo olakalo
posao poslodavcima. Model koji se najee primenjuje u vezi s tim sadri
sledee smernice: 1) odreuju se mesta na kojima je puenje dozvoljeno;
2) daje se diskrecija odeljenjima da sama odlue o zabrani puenja; 3)
zaposlenima se nude programi za odvikavanje od puenja; i 4) obezbeuju
se bonusi za zaposlene koji se uspeno odviknu od puenja. Radno mesto
kao pu- aka zona je za mnoge poslodavce stvar prolosti. Stres. Pritisci
savremenog naina ivota, pojaani zahtevima posla, mogu da dovedu do
emocionalnih zdravstvenih problema koji su kolektivno oznaeni kao stres.
Dokazi o stresu postoje svuda: tridesetpetogodinji menader iznenada
umire od sranog udara, stariji radnik neoekivano odluuje da izvri
samoubistvo. Jedan od pokazivaa stresa je hipertenzija (visok krvni
pritisak). Drugi problemi mogu da imaju uzrok u jakoj emocionalnoj
napetosti koje pojedinac pokuava da se oslobodi uzimanjem alkohola ili
zloupotrebom droga. Jednu od najboljih definicija stresa dao je psiholog
Alister Ostel koji ga je opisao kao stanje koje postoji kad nain na koji ljudi
pokuavaju da zahvate 357 probleme pritiska ili prevazilazi njihove
sposobnosti. Stres, dakle, ne potie od spoljnog problema, ve od naina

na koji pojedinac zahvata problem. To je, u stvari, disfunkcionalni nain

razmiljanja o nama samima i o problemima koji nas uznemirava vie nego
nedostatak tehnike kompetencije da se problemi zahvate i ree. Otuda i
tehnike kao to su upravljanje vremenom i upravljalje pomou ciljeva
nisu od velike pomoi u otklanjanju stresa. Izvesna koliina stresa je uistinu
pozitivna i poeljna stvar. tavie, upravljanje stresom moe da doprinese
da ljudi rade bolje i produktivnije. Previe stresa, meutim, ne samo to
izaziva razliite poremeaje, nego moe da ima i fatalne posledice. Na
fiziolokom nivou, stres je odgovor koji nastaje kao prvobitni refleks bori se
ili umri. Suoeno s mogu- om opasnou, telo lui adrenalin i
hidrokortizon. Hormoni pomau telu da iskljui neke funkcije - meu njima i
imunoloke - i da ukljui kratkotrajne rezerve energije. Ovo je u redu
ukoliko odgovor ne traje predugo. U nastojanju da motiviu svoje
zaposlene, kompanije moraju da budu svesne da gaze po finoj liniji treba
izazvati luenje adrenalina kod zaposlenih, ali ne u tolikoj meri da oni
postanu nervozne osobe. Stres je, naravno, uzrok mnogih bolesti i
poremeaja. Psiholoke posledice stresa. Psiholoke posledice preteranog
stresa su: visok nivo razdraljivosti, frustracija, anksioznost, agresija i
nervoza. Kod nekih pojedinaca, meutim, prevelika koliina stresa dovodi
do apatije, dosade, depresije, zlovolje i gubitka samopotovanja. Fizioloke
posledice stresa. Stres utie na hormonske poremeaje, visok krvni
pritisak, ubrzani rad srca, tekoe u disanju i ukoenost udova. Ovi
problemi mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema kao to su:
1) kardiovaskularni sistem (bolesti srca, modani udar, glavobolja); 2)
digestivni sistem (muka, povraanje, podrigivanje, ir, proliv, zatvor,
gasovi); 3) muskulaturni sistem (gr- evi, bolovi u leima); i 4) ostalo
(eerna bolest, rak, posebno rak dojke, reumatski artritis, alergija, astma,
este prehlade, seksualni poremeaji, poremeaji na koi, poremeaji
spavanja). Poremeaji ponaanja. Uobiajene promene ponaanja koje
izaziva stres su: prekomerni apetit, gubitak apetita, preterano puenje,
prekomerno pijenje kafe, preterano konzumiranje alkohola i zloupotreba
droga. Stres moe da utie i na ponaanje ljudi na poslu: zaposleni su
manje sposobni da donose odluke, zaboravni su, preterano su osetljivi i
pasivni. Organizacione posledice. Kad zaposleni imaju probleme, obino i
organizacija pati. Kompanije u kojima su zaposleni postojano izloeni

stresu imae visoke stope apsentizma, fluktuacije, kao i povean broj

nesrea na radu. Stres uti- e i na zadovoljstvo zaposlenih organizacijom.
to je vie stresa, manje je zadovoljstva. Trokovi stresa. Trokovi u vezi
sa zdravstvenim osiguranjem zaposlenih naterali su poslodavce u SAD da
preduzmu korake za smanjenje stresa. Dobar primer moguih uteda na
ovom podruju je kompanija Kennescott koja je uspela da za godinu dana
smanji stopu apsentizma za 60%, a medicinske trokove za 55%. Herox
je procenio da trokovi gubitka najviih menadera iznose preko 358
600.000 $ godinje. Pravnici u SAD poeli su da se specijalizuju za
sluajeve naknade tete koja je izazvana stresom na poslu362. U Velikoj
Brntaniji brojke pokazuju da ukupni trokovi izazvani stresom iznose u
industriji 3-3,5% od bruto nacionalnog dohotka, da su trokovi nastali kao
posledica stresa deset puta vei nego svi sudski trokovi u industriji, da se
svake godine izgubi etrdeset miliona radnih dana i da godinji izdaci za
zamenu onih koji odsustvuju s posla premauju tri milijarde funti.