Sadraj

Uvod............................................................................................................................................2
Metodologija............................................................................................................................2
oveije telo kao celina.............................................................................................................3
Razvitak oveka.......................................................................................................................3
Oblik oveijeg tela.................................................................................................................4
Delovi tela................................................................................................................................4
Konstitucija oveka..................................................................................................................6
Osnovni stav oveka................................................................................................................6
Zakljuak....................................................................................................................................8
Literatura...................................................................................................................................9

Uvod
Ljudsko telo predstavlja kompleksnu celinu koja ima oko 1012 osnovnih jedinica
ivota (elija). elije su bioloki organizovane tako da na kraju oforme celo telo pri emu
nijedan deo tela ne funkcionie nezavisno. Ljudsko telo je velianstvena i izuzetno
sofisticirana maina. Mnogi njegovi delovi (kosti, zglobovi, miii, vezivno tkivo, nervi, krvni
sudovi i organi) mogu da proizvedu beskonaan broj pokreta, poloaja i stavova.
Proavanjem grae ljudskog tela bave se anatomija i fiziologija. Znaajno je istai da
ljudsko telo moe da ispoljava anatomske nepatoloke anomalije kod razliitih osoba (poznate
kao varijacije) koje trebaju biti prepoznate kao takve. Fiziologija se fokusira na sisteme i
organe kao i na njihovo funkcionisanje.

Metodologija
Prilikom izrade ovog seminarskog rada primenjeno je teorijsko istraivanje na osnovu
dostupne literature. Metode istraivanja koje su koriene su metoda deskripcije i metoda
analize i sinteze. Najpre je vreno ralanjivanje sloenih pojmova na jednostavnije delove i
elemente i izuavanje svakog dela za sebe, kako bi se pojmovi detaljnije izuili. Metodom
deskripcije je izvreno njihovo opisivanje.

oveije telo kao celina

Razvitak oveka
Oplodnjom jajne elije spermatozoidom poinje embriogeneza (proces ranog
stadijuma prenatalnog razvoja) pri emu dolazi do nastanka diploidne elije zigota (oploena
jajna elija) koja prolazi kroz mitotike deobe bez rasta i diferencijacije elije (brazdanje). [1]
Oploena jajna elija sadri genetski nacrt svake osobine. Nakon dvadeset dana od
momenta zaea dolazi do razvoja nervnog sistema, mozga i kimene modine, a dan kasnije
dolazi i do kucanja srca. [2] Mesec dana od zaea srce pumpa sve vee koliine krvi, a ve su
razvijeni miii i karlica. U drugom mesecu razvoja dolazi do proizvodnje pigmenta oiju,
razvijaju se svi prsti i dolazi do pojave modanih talasa. Mozak nadzire rad organa i miia
dok jetra proizvodi krvne elije. [3]
U osmoj nedelji trudnoi embrion prelazi u fetus i dolazi do usklaivanja rada
nervnog i motornog sistema, a bubrezi i eludac obavljaju svoje funkcije. Ulaskom u trei
mesec dolazi do razvoja sistema za disanje, a pred kraj do mokrenja. etvrti mesec fetus
dobija odnos telesnih proporcija slian kao kod odraslih osoba, osim to je glava
proporcionalno vea. U estom mesecu dolazi do rada znojnih lezdi, dok u sedmom mesecu
fetus ima sva etiri ula. U devetom mesecu beba je spremna za roenje. [4] Nakon roenja
bebe dolazi do daljeg razvoja organa.

Oblik oveijeg tela

Ljudsko telo je sloeni fenomen sa sofisticiranim detaljima i funkcijama, a njegov
oblik definiu uglavnom kotane strukture, miii i masti. Kotane strukture menjaju se i rastu
3

do momenta kada je osoba postigla odreenu zrelost i sutinski ostaju iste do kraja ivota. U
toku puberteta dolazi do diferencijacije mukih i enskih polnih organa, a sve to u svrhu
reprodukcije. Kod odrasle osobe miina masa se razlikuje u zavisnosti od distribucije masti,
hormonske nestalnosti i uticaja vebanja. U razvoju oblika tela veliku ulogu igraju nasleeni
geni (miiavost, linearnost, debljina). [5]

Delovi tela
Karakteristine odlike ljudskog tela su osovinski skelet i simetrinost bonih polovina
(ne odnosi se na unutranje organe). Pomou konvencionalnih ravni i linija ljudsko telo je
podeljeno na odreene delove i predele. U glavne delove ljudskog tela spadaju glava, vrat,
trup i gornji i donji udovi. [5] Glavu ini lice i lobanja. Lice obuhvata one duplje sa oima,
nosne duplje sa ulom za miris, une koljke kao deo organa sluha, obraze sa jagodinim
kostima, viline kosti sa zubima kao i usnu duplju sa jezikom i ulom ukusa. [6] Lobanju
formira dvadeset osam kostiju vrsto spojenih avovima. Gornji deo lobanje pokriven kosom
naziva se krov lobanje, a deo iza onih duplji a ispod mozga predstavlja bazu lobanje. Baza i
krov lobanje ograniavaju lobanjsku duplju u kojoj je smeten mozak. Iz mozga se kroz jedan
otvor na zadnjem delu lobanje nastavlja kimena modina, a senzorni i motorni neuroni se iz
nje i mozga odvajaju i ravaju po itavom telu. Trup ine grudi i lea i trbuh i karlica. Trup
ima dve upljine (grudna i trbuna) u koje su smeteni vitalni organi. [6] Pod udovima
podrazumevamo ruke i noge odnosno organe za kretanje tela i prihvatanje predmeta. [6]
Tri osnovne ravni tela su eona (koronalna) ili frontalna ravan, sredinja (sagitalna) ili
bona ravan i osovinska (aksijalna) ili dijagonalna ravan (Slika 1.). Sagitalna ravan prolazi
kroz telo tako da ga deli na dve jednake polovine (leva i desna). Za organe blizu ove ravni
4

kaemo da su smeteni medijalno, a one koji su udaljeniji lateralno. Frontalna ravan prolazi u
smeru levo-desno (paralelno sa elom) i za organe smetene ispred i iza ove ravni koriste se
izrazi anterior (prednji) i posterior (zadnji). Normalna je na sagitalnu ravan i deli telo na
prednji i zadnji deo. Transverzalna ravan postavljena je vodoravno, a pri osnovnom
anatomskom poloaju paralelna je sa tlom. Organi smeteni iznad i ispod ove ravni nazivaju se
superior (gornji) i inferior (donji). [7] Ove ravni su od velikog znaaja za opisivanje
anatomskih karakteristika ljudskog organizma.

Slika 1. Osnovne ravni tela [8]

Konstitucija oveka
Pod konstitucijom oveka podrazumevamo individualne anatomske i fizioloke
osobine neke osobe koje se uoavaju u njihovoj grai, obliku i vitalnosti. Konstitucija se
5

formira pod uticajem naslednih i steenih inioca (sredina, socijalni status). Postoje razliite
podele konstitucije, koje se uglavnom zasnivaju na karakteristinim oblicima tela. [9] U
odnosu na razvijenost kostura, miia i potkonog masnog tkiva osnovni konstitucioni tipovi
oveka su:
1. Endomorfni (pikniki) tip- prevladava rast u visinu, dugi i tanki udovi i uske grudi.
2. Mezomorfni (atletski) tip- visok rast, snaan kostur, iroka ramena i uska karlica.
3. Ektomorfni (leptosomni) tip- nizak rast, irok grudni ko, srazmerno uska ramena i
kratki udovi. [5,9]

Osnovni stav oveka

Osnovni antropoloki poloaj ljudskog tela je uspravan stav sa oputenim rukama i
dlanovima okrenutim ka telu (Slika 2.). Sa gledita mehanike osnovni stav oveka je
nepovoljan u pogledu svoje stabilnosti. U osnovnom stavu telo podsea na kupu koja stoji na
svom vrhu, obzirom da je njegova irina najvea u ramenima ili u visini karlice. [5,10]

Slika 2. Osnovni stav oveka [11]

Zakljuak
Ljudski organizam predstavlja veoma kompleksnu strukturu u kojoj postoje razliiti
sistemi organa koji u koordinaciji jedan sa drugim obavljaju veoma vane funkcije. Svaki
sistem se sastoji od razliitih organa, a svaki organ od razliitih tkiva koja imaju veliki broj
elija (najmanja funkcionalna jedinica tela).
Ljudsko telo je sloena celina sa sofisticiranim detaljima i funkcijama i veoma je
vano da svaki deo tela funkcionie na pravilan nain jer su svi ovi delovi u sprezi jedan sa
drugim. Samim tim svaka promena u nainu funkcionisanja jednog dela moe uticati na rad i
funkcionisanje itavog organizma.

Literatura
1. https://sh.wikipedia.org/wiki/Embriogeneza
2. https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/ency/article/002398.htm
3. "Accuracy of first-trimester ultrasound in the diagnosis of early embryonic demise: a
systematic review". Jeve, Y (13 October 2011). Ultrasound in Obstetrics and Gynecology 38
(5): 489496.
4. Wilcox AJ, Baird DD, Weinberg CR (1999). "Time of implantation of the conceptus and
loss of pregnancy". N. Engl. J. Med. 340 (23): 17969.
5. Fizike dimenzije starenja, prof. dr Nedeljko Rodi, Pedagoki fakultet u Somboru, ppt
6. http://gradjacovecjegtela1.weebly.com/glava.html
7. http://hns-cff.hr/files/documents/4368/Anatomija%20%20UEFA%20B.pdf
8.https://anatomystudybuddy.wordpress.com/2012/09/19/sagittal-transverse-and-coronalplanes/
9. http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=32902
10.http://www.slideshare.net/persaud_dan/foundational-kinesiology-module-1-basic-conceptsjan-2011
11. http://jenpuzio.com/index.php/category/body-mechanics/