Haviland:

(poglavlje 12):

POLITIKA ORGANIZACIJA I DRUTVENA

KONTROLA
VRSTE POLITIKIH SISTEMA
Politika organizacija drutva predstavlja sredstvo pomou kog drutvo odrava socijalni
poredak i smanjuje drutvene poremeaje1. Ona dobija najrazliitije oblike meu
razliitim narodima u svetu, ali su naunici pojednostavili ovaj sloeni kontekst
definisnjem etiri osnovne vrste politikih sistema druine, plemena, poglavitva i
drave.
NECENTRALIZOVANI POLITIKI SISTEMI
Sve donedavno, mnogi narodi koji ne pripadaju zapadnoj kulturi nisu imali poglavare sa
jasno ustanovljenim pravima i obavezama niti su imali fiksirane oblike vlasti i uprave, u
onom smislu kako ove termine upotrebljavaju oni koji ive u modernim dravama.
Umesto toga, meu tim narodima, brak i srodstvo predstavljali su osnovne principe
socijalne organizacije. Ekonomije ovih drutava su pre svega ograniene na osnovno
odravanje ivota, a stanovnitvo je malobrojno. Voe nemaju stvarnu mo da nametnu
pridravanje drutvenih i obiajnih pravila, ali ako se neko sam njima ne prilagodi, moe
postati meta drutvenog prezira, ogovaranja ili ak odbacivanja. Vane odluke obino se
donose kolektivno dogovorom odraslih lanova, esto ukljuujui ene kao i mukarce;
oni koji imaju drugaije miljenje mogu se odluiti na drugi vid akcije (u odnosu na
veinu), ako su spremni da preuzmu rizik drutvenih posledica koje iz toga proizlaze.
Ovakav oblik politikog organizovnja omoguuje veliku fleksibilnost, koja u mnogim
situacijama omoguuje uspeno prilagoavanje.
Druine
Druina je mala grupa politiki nezavisnih, ali meusobno povezanih domainstva i
predstavlja najjednostavniji oblik politikog udruivanja. Druine se obino formiraju u
sakupljakim i drugim nomadskim drutvima gde ljudi organizuju ivot u proirenim
politiki autonomnim porodinim grupama, koje zajedno kampuju, iako se lanovi ovih
porodica esto dele u manje grupe u potrazi za hranom ili prilikom poseta roacima.
Druine su grupe zasnovane na srodstvu, sastavljene od branih partnera i nevenane
dece. To su asocijacije meusobno povezanih porodica koje zauzimaju (esto sasvim
neprecizno ogranienu) teritoriju i tu ive zajedno, sve dok su okolina i izvori prehrane
zadovoljavajui. Druina je verovatno najstariji oblik politikog udruivanja, budui da
1

N.S (napomena). : Napominjem da je ovo jedna klasina sistemsko-funkcionalistika definicija politike

organizacije drutva zasnovana na pojmu drutvene ravnotee i kohezije i da postoji mnogo drugih pristupa
koji daleko vie naglaavaju konfliktne aspekte u odreivanju znaenja politikog. U najoptijem odreenju
politikog ivota i politike organizcije drutva, najbitnije je uoiti da oni predstavljaju naine formalne ili
neformalne distribucije moi u drutvu.

su svi ljudi nekada bili sakupljai, sve do pojave poljoprivrede i stoarstva pre oko 10000
godina.
Kako su druine male i broje najvie nekoliko stotina ljudi, nema stvarne potrebe za
centralizovanim formalnim politikim sistemom. U egalitarnim grupama u kojima je
svako na linoj osnovi u odnosu sa svakim drugim (prema potrebi) i gde se miljenje
svakoga uvaava, mogunosti za razvoj sukoba su prilino male. Oni konflikti koji se
pojavljuju obino se reavaju neformalno ogovaranjem, ismevanjem, direktnim
pregovorima ili posrednitvom. U ovim poslednjim sluajevima, naglasak je na
pronalaenju reenja koje e odgovarati veini upletenih strana pre nego usklaivanju sa
nekim apstraktnim pravilom ili zakonom. Kada sve drugo propadne, oni koji ostanu
nezadovoljni imaju mogunost da napuste druinu i da odu da ive negde drugde gde
imaju roake.
Odluke koje se tiu druine kao celine donose se uestvovanjem svih odraslih lanova, sa
nastojanjem da se doe do konsenzusa pre nego do veinske odluke. Voe se biraju na
osnovu kvaliteta i obavljaju tu ulogu sve dok uivaju poverenje grupe. Na taj nain, oni
nemaju zagarantovan poloaj na neko odreeno vreme niti imaju mo da obaveu druge
na potovanje svojih odluka. Drugi e ih sledeti samo toliko koliko to bude u skladu sa
njihovim interesima, a voe koje prekorae ono to su ljudi spremni da prihvate veoma
brzo gube sledbenike.
Jedan primer za ovakvo neformalno votstvo predstavlja druina kakva se moe nai
meu Ju-hoansi Bumanima iz Kalahari pustinje. Svaka Ju-hoansi druina sastavljena je
od vie porodinih grupa koje ive zajedno i upuene su jedne na druge roakim
vezama, kao i na vou druine, koji moe biti mukarac, ili ree, ena. Iako svaka
druina ima pravo na prirodna dobra i teritoriju i koju naseljava, istom teritorijom obino
krui vie druina. Voa, koga zovu kxau, ili vlasnik, je kljuna figura preko koje
druina polae pravo na teritoriju. Ovaj voa (mukarac ili ena) ne poseduje uistinu
zemlju ili prirodne izvore, ali personifikuje prava lanova druine na njih. Ako voa
napusti teritoriju da bi iveo negde drugde, prestaje da bude na elu druine i ljudi
pronalaze nekog drugog da ih vodi.
Voa koordinie kretanje Ju-hoansi druine kada nema vie dovoljno raspoloivih izvora
za prehranu na odreenoj teritoriji. Glavni zadatak voe je da planira kada i kuda e
grupa krenuti, a kada pokret pone, njegovo mesto je na elu grupe. Voa bira novo
stanite i ima pravo da prvi izabere mesto gde e postaviti svoje ognjite. On nema
nikakve druge nagrade ili dunosti. Naprimer, on ne organizuje lovake veeri, trgovake
ekspedicije, pravljenje razliitih predmeta ili darivanja: takoe, on ne ugovara niti
organizuje brakove. Umesto toga, ljudi pojedinano organizuju svoje aktivnosti. Voa
nije sudija i ne kanjava lanove druine. Oni koji ine neto neispravno izloeni su
javnoj osudi svih lanova grupe, koja se obino ispoljava putem ogovaranja. Glavni nain
za reavanje prepirki, ili ak i pre, za njihovo izbegavanje, predstavlja mobilnost. Oni
koji ne mogu da se usklade sa grupom jednostavno se premeste u drugu grupu gde im
roake veze daju pravo da ive.
Plemenska organizacija
Drugi tip necentralizovanog i multicentrinog sistema vlasti je pleme. Ovaj pojam se,
naalost, veoma razliito koristi. Na nivou popularne upotrebe jezika, obino se pod tim

misli na ljude koji ne organizuu svoj ivot u okvirima drave, bez obzira da li, sa ueg
antropolokog stanovita, ive u druinama, plemenima ili poglavitvima. Ponekad se
ovaj izraz primenjuje na sve ne-zapadne narode, meu kojima su neki zapravo imali
veoma centralizovane drave (Asteci, naprimer), tako da je to pogreno kao i nazvati
kineski narod plemenom. Posmatrano iz istorijske perspektive, Evropljani su skovali ovaj
termin kako bi naglasili kontrastne razlike izmeu superirodnih Evropljana i onih koje su
smatrali inferironim. Ta re se esto koristi u pogrdnom smislu, kao kada se politiki
nemiri u razliitim delovima sveta nazivaju plemenskim borbama, to oni nisu (obino
je sukob direktna posledica stvaranja mulitnacionalnih drava to omoguuje vladajuoj
eliti jedne nacionalnosti da iskoritava druge u svoju korist). Da bude jo komplikovanije,
re pleme ima sepcifino zakonsko znaenje u USA: odnosi se na /od strane vlade/
nametnuto centralizovano politiko organizovanje amerikih indijanskih drutava, koja su
tradicionalno bila organizovana na najrazliitije naine neka kao druine, neka kao
plemena (u antropolokom znaenju ove rei), a neka u obliku poglavitva.
ta, dakle, antropolozi imaju na umu kada govore o plemenskoj organizaciji? Za njih,
plemenski sistem obuhvata odvojene druine ili sela koja se udruuju na razliite naine,
udruivanjem klanova meu vie plemena ili uzrasno rangiranih grupa ili asocijacija koja
presecaju veze zasnovane na srodstvu ili teritoriji. U ovim sluajevima, ljudi rtvuju do
neke mere autonomiju domainstva radi ureenja grupe na viem nivou, a zauzvrat stiu
veu sigurnost prilikom odbrane od napada neprijatelja ili zatitu od umiranja od gladi.
Tipino, mada ne bez izuzetaka, pleme ima ekonomiju koja se bazira na nekom obliku
uzgajanja ita ili stoke. Kako ova vrsta proizvodnje obino donosi vie hrane od one
kojom raspolau sakupljake druine, pleme je obino brojnije od druine. U poreenju
sa druinom, u kojoj je gustina stanovnitva obino manja od jedne osobe po kvadratnoj
milji, gustoa stanovnitva u plemenskoj organizaciji obino je vea od toga i moe
dosezati i do 250 osoba po kvadratnoj milji. Vea gustoa stanovnitva nosi sa sobom
druge probleme koje treba reavati, kao to su zadevice, prosjaenje, preljuba, kraa,
naroito meu ljudima koji ive u sedelakim selima (tj. stalno vezanim za jednu
teritoriju).
Svako pleme sastoji se od malih, lokalnih autonomnih zajednica, koje se meusono
mogu udruivati sa razliitim svrhama. Kao i u druini, politika organizacija plemena je
neformalna i privremena. Kada se pojavi potreba za politikom integracijom svih ili
nekoliko grupa unutar plemena zbog odbrane, pljakakih pohoda, raspodele rezervi u
vreme oskudice, ili sakupljanja kinice koja se mora raporediti ravnomerno da bi se
dovoljno iskoristila ljudi se udruuju sa namenom da ree situaciju putem saradnje.
Kada se problem rei na zadovoljavajui nain, svaka grupa se vraa svjoj autonomnosti.
Vostvo u plemenu je takoe neformalno. Naprimer, Navajo Indijanci, nisu shvatali vlast
kao neto to je strogo odreeno i svemono, a vostvo se nije izraavalo kroz centralni
autoritet. Lokalni voa bio je osoba koja se potuje zbog svoje starosti, integriteta i
mudrosti. Od njega se esto traio savet, ali on nije imao formalne naine kontrole i nije
mogao da nametne svoju volju onima koji od njega trae savet. Grupne odluke donosile
su se konsenzusom, mada je najuticajniji ovek obino imao kljunu ulogu u odluivanju.
Meu socijalnim mehanizmima koji su terali ljude da se pokore grupnim odlukama bili
su odbijanje saradnje, kriticizam, ogovaranje, kao i verovanje da e antisocijalno
ponaanje prouzrokovati bolest..

Jo jedan primer plemenskog vostva je melanezijski Veliki ovek. . Ovi ljudi su voe
lokalizovanih grupa formiranih na osnovu zajednikog porekla ili pak teritorijalnih grupa.
Veliki ovek kombinuje i kalkulie manjim delom prihode plemena sa svojim linim
prihodima. On ima lini autoritet: nije izabran, niti ima bilo kakvo formalno sedite.
Njegov status je posledica delovanja koje ga je uzdiglo nad veinom drugih lanova
plemena i privuklo ka njemu vie sledbenika.
Tipini oblik ovakve poitike organizacije su Kapauku iz zapadne Nove Gvineje. Meu
njima, Veliki ovek zove se tonowi, bogati ovek. Ovaj status mogu ostvariti mukarci
koji su bogati, velikoduni i elokventni: fizika hrabrot i umee komoniciranja sa
natprirodnim takoe su esto karakteristike tonowi-a, ali nisu od sutinske vanosti.
Tonowi funkcionie kao voa pojedinanog sela.
U Kapauku kulturi bogatstvu se pridaje veliki znaaj, tako da ne iznenauje to se
bogatim ljudima ukazuje potovanje i to se oni smatraju uspenim. Ipak, uz posedovanje
bogatstva potrebno je imati i osobine velikodunosti, to u ovom drutvu ne znai davanje
poklona, ve spremnost da se pozajamljuje novac. Bogat ovek koji odbije da pozajmi
novac ostalim stanovnicima sela moe biti izloen odbacivanju, ismevanju ili, u
najkestremnijim sluajevima, grupa ratnika ga moe ubiti. Na taj nain, socijalnim
pritiskom se obezbeuje da se bogatstvo ne prikriva ve da se ravnomerno raspodeljuje u
grupi.
Putem pozjamica, tonowi postie politiku mo. Drugi stanovnici sela se usklauju sa
njegovim zahtevima, jer mu duguju (esto bez kamate), a ne ele da time dou u situaciju
da moraju da vrate novac. Oni koji jo nisu napravili pozajmicu od tonowi-a moda e
poeleti da to uine u budunosti, tako da i oni ele da ouvaju atmosferu dobre saradnje.
Drugi izvor podrke za tonowi-a su uenici koje on prima u svoje domainstvo radi
obuke. On im obezbeuje ishranu, smetaj i daje im ansu da naue poslovnu mudrost
tonowi-a i prilikom odlaska dobijaju pozjamicu kako bi mogli da se oene; zauzvrat, oni
preuzimaju ulogu tonowi-evih glasnika i uvara. ak i kada napuste njegovo domaistvo,
ovi mukarci su vezani za tonowi-a snanim oseanjima i zahvalnou. Politiku podrku
tonowi dobija i od roaka, prema kojima ima razliite dunosti.
Tonowi funkcionie kao voa u itavom nizu situacija. On predstavlja grupu kada se
supostavlja kontakt sa drugim selima ili strancima: on je posrednik i sudija prilikom
svaa meu njegovim sledbenicima. Leopold Pospisil, koji je prouavao Kapauku.,
zabeleio je:
Vie funkcija koje ima tonowi nisu ograniene na politiko i zakonsko polje delovanja.
Njegova re ima teinu i u ekonomskim i u socijalnim poslovima. On je posebno vaan
kada se donosi odluka o datumima svetkovima svinja i trgovine svinjama, uvodei druge
osobe kao ko-sponzore svetkovine, sponzoriui zajednike ekspedicije plesaa u druga
sela i inicirajui velike projekte, kao to su pravljenje kanala za isuivanje i
navodnjavanje, pravljenje ograda, mostova, za ta je potreban udruen napor cele
zajednice..
Tonowi-av uspeh proizlazi iz njegovog uspenog odgajivanja svinja, jer su svinje u
fokusu celokupne ekonomije Kapauku-a. Kao i sve druge vrste kultivissanja i
pripitomljavanja, odgajanje svinja zahteva kombinaciju snage, vetine i sree. Zbog toga
se politika struktura kapauku-a esto menja; kako jedan ovek gubi bogatstvo i mo,

drugi ih dobija i postaje tonowi. Ove promene ine celokupnu politiku organizaciju
fleksibilnom i onemoguuju bilo kog tonowi-a da zadri politiku mo predugo.
Organizacije zasnovane na srodstvu
U mnogim plemenskim drutvima, kao i kod Kapauku-a, organizaciona jedinica i sedite
politikog autoriteta je klan, asocijacija ljudi koji veruju da imaju zajedniko poreklo.
Unutar klana, stariji ili voe reguliu zajednike poslove i predstavljaju klan u
kontaktima sa drugim klanovima. Kao grupa, starci u svim klanovima formiraju savet
koji deluje unutar zajednice i za zajednicu u njenom odnoenju prema drugima. Kako svi
lanovi koji ine neki klan obino ne ive u jednoj zajenici, klanska organizacija
omoguuje zajednike akcije sa lanovima drugih zajednica kada je to neophodno.
Drugi oblik plemenske roake veze koji omoguuje politiko organizovanje je
segmentarni sistem formiran na osnovu porekla. On je veoma slian nainu delovanju
klana, ali je relativno redak, nije toliko rairen. Najbolji primer se moe nai u istonoafrikim drutvima kao to su Somalci, Dinke i Nueri iz Sudana: stoarski veoma mobilni
nomadi koji su ratrkani na velikoj teritoriji. Za razliku od drugih istono-afrikih stoara
(kao to su Masai, naprimer), oni nemaju organizacije bazirane na uzrasnoj osnovi koje bi
presecale lanstvo u grupi na osnovu istog porekla.
Ekonomija . segmentarnog plemena je tek neto iznad nivoa samoodranja. proizvodnja
je minimalna, a radna snaga je dovoljna tek da obezbedi ono to je najneophodnije. Kako
sve skupine zasnovane na istom poreklu proizvode ista dobra, one su meusobno sasvim
nezavisne i u pogledu korienja dobara, kao i usluga. Politika organizacija u
segmentarnim grupama na osnovu zajednikog porekla obino je neformalna: oni nemaju
niti sedita vlasti niti voe, mada stariji lanovi plemena imaju naglaen lini autoritet. U
svojoj klasinoj studiji segmentarne organizacije na osnovu zajednikog porekla,
Marshall Sahlins opisuje kako to funkcionie meu Nuerima. Prema Sahlinsu,
segmentacija je normalnan proces plemsnkog rasta. To je takoe socijalno sredstvo
povremenog udruivanja fragmentovanog plemenskog drutva zbog neke posebne akcije
Segmentarne grupe na osonvu zajednikog porekla mogu se posmatrati kao substituti za
fiksirane politike strukture koje pleme ne moe trajno da uspostavi.
Meu Nuerima, koje ini oko 250 000 ljudi koji ive u movarama i savanama Sudana,
ima oko 20 klanova. Svaki od njih je patrilinearan i usitnjen do maksimalnog broja
segmentovanih loza. Svaka od njih povratno gradi veu segmentarnu grupu na osnovu
naina voenja zajednikog porekla; vee grupe se segmentuju u manje, a manje u
najmanje. Najminimalniju grupu na osnovu naina voenja porekla ini grupa koja
rauna poreklo od jednog dede ili pradede.
Ovi segmenti su kod Nuera meusobno ravnopravni. i ne postoji pravo vostvo ili
politika organizacija iznad nivoa minimalnih autonomnih ili primarnih segmenata.
Celokupna nadstruktura ovih grupa nije nita vie do alijansa (udruivanje), koja je
aktivna samo kada postoje konflikti na nivou najsitnijih segmenata. Ako doe do
ozbiljnog sukoba meu lanovima razliitih najsitnijih segmenata, lanovi svih drugih
segmenata stae na stranu onoga sa kim su u najbliim roakim vezama, te se problem
na taj nain povezuje sa grupama na viim nivoima zajednikog porekla. Ovakav sistem
politike organizacije poznat je kao komplementaran ili sistem balansiranih suprotnosti.

Prepirke meu Nuerima su este i mogu voditi do irenja zadevica i nasilja. Ovaj mogui
izvor drutvenih poremeaja smanjuje se delovanjem voe u leopardovoj koi, koji nije
stvarno voa i poglavica ve nosilac ritualne dunosti uspostavljanja pomirenja. On nema
poliitku mo i smatra se da nije umean u mreu odnosa na osnovu porekla. Sve to on
moe da uini je da nastoji da ubedi zavaene loze da plate nadoknadu u krvi stoke
umesto oduzimanjem ljudskog ivota. Njegovo posrednitvo prua ansu svakoj strani da
se dostojanstveno povue pre nego to se umnoe ubistva, ali ako uesnici sukoba iz
nekog razloga ne ele da naprave kompromis, voa u lepoardovoj koi nema nikakav
autoritet da ih prisili na dogovor.
Organizacije zasnovane na uzrastu
Sistem uzrasnog rangiranja omoguuje plemenskom drutvu sredstva za politiko
organizovanje koje prevazilazi roake grupe. U okviru ovog sistema, mladi se iniciraju u
uzrasne grupe, nakon ega prelaze u naredne uzrasne grupe u procesu starenja. Uzrasne
grupe i mree presecaju teritoriju i grupe zasnovane na srodstvu i stoga mogu biti vano
sredstvo politikog organizovanja. Takav je sluaj sa Tiriki plemenom iz istone Afrike.
Kod njih, uzrasna grupa ratnika uva zemlju, dok stariji kao sudije reavaju sukobe.
Najstarija uzrasna grupa predstavlja ritualne starce, od kojih se trai savet koji se odnosi
na dobrobit svih Tiriki-ja. Tako su politiki poslovi plemena distribuisani u rukama
razliitih uzrasnih grupa i njihovih predstavnika. Stoari istone Afrike, sa slinim
uzrasnim grupama generalno gledano prolaze manje sukoba nego oni u segmentirano
organizovanim grupama na osnovu zajednikog voenja porekla.
Asocijacije
Asocijacije zasnovane na zajednikom interesu koje funkcioniu kao integrativni politiki
sistemi unutar plemena mogu se nai u mnogim delovima sveta, ukljuujui Afriku,
Melaneziju i Indiju. Dobar primer za takv organizaciju predstavlja organizacija koja je
funkcionisala u 19.veku meu ravniarskim Indijancima u USA, kao to su ejeni.
Osnovna politika i teritorijalna jedinica kod ejena bila je druina, ali je u celom
plemenu postojalo sedam militantnih udruenja, ratnikih klubova; ovi klubovi su
funkcionisali u razliitim podrujima. Deak je mogao biti pozvan da se ukljui u neko
od ovih drutava kada bi stekao status ratnika, ime bi se poistoveivao sa posebnim
oznakama tog drutva, njihovim pesmama i ritualima. Uz vojne, ova drutva su imala i
ceremonijalne i drutvene funkcije. Svakodnevna rutina ejenskog ratnika sastojala se u
tome da nagleda kretanja po kampu, da titi kolone u kretanju, i da nametne pravila koja
ograniavaju individualni lov kada je celo pleme u lovu. Uz to, svako ratniko drutvo
imalo je svoj repertoar plesova koje su njihovi lanovi izvodili u posebnim
ceremonijalnim prilikama. Kako je svaka ejenska druina imala ista ratnika udruenja
sa identinim imenima, ova drutva su sluila tome da integriu celokupno pleme za
vojne i politike namene.
CENTRALIZOVANI POLITIKI SISTEMI

U druinama i plemenima, politiki autoritet nije centralizovan, a svaka grupa je

ekonomski i politiki autonomna. Politika organizacija izraava se kroz srodstvo, uzrast
i zajednike interese grupe. To su male relativno homogene populacije, i ljudi koji ih ine
su tokom celog ivota angaovani najveim delom na istoj vrsti aktivnosti. Kako
drutveni ivot u njima postaje sloeniji, kako brojanost stanovnitva raste i tehnologija
napreduju, a podela rada i trgovake mree utiu na stvaranje vikova, poveavaju se
mogunosti da neki pojedinci ili grupe uveaju svoju mo kontrole. U takvim drutvima,
politiki autoritet i mo koncentriu se u rukama jednog oveka poglavice ili pomou
grupe pojedinaca ili u vidu drave. Drava je oblik organizacije koji se moe nai u
drutvima gde svaki pojedinac mora na regularnoj osnovi da stupa u kontakt sa velikim
brojem ljudi koji imaju razliite interese, a nisu ni u srodstvu ni u bliskim odnosima.
Poglavitva
Poglavitvo je regonalna politika organizacija unutar koje se dve ili vie lokalnih grupa
organizuju pod vlau jednog pojedinca poglavice koji je na elu hijerarhijske
organizacije drutva. Individualni status u takvoj politikoj zajednici odreen je bliskou
pojedinca sa poglavicom. Oni koji su mu blii su zvanino superiorniji i zadobijaju
drugaiji tretman od onih na niim rangovima.
Ustanova poglavice je obino doivotna i nasledna, i prelazi sa mukarca poglavice na
sina njegove sestre, u zavisnosti od toga da li se poreklo vodi matrilinearno ili
patrilinearno. Za razliku od voe u druinama i grupama na osnovu zajednikog porekla,
poglavica je obino stvarni nosilac vlasti, i njegov autoritet slui za ujedinjenje ljudi u
svim poslovima i svim prilikama. Naprimer, poglavica moe da raspodeljuje zemlju
meu lanovima svoje zajednice i da regrutuje ljude za vojnu slubu. Poglavitva imaju
prepoznatljivu hijerarhiju koja se gradi putem viih i niih predstavnika vlasti koji
kontroliu vee i manje podeoke drutva. Takvo ureenje faktiki podrazumeva lanac
komandovanja, koji povezuje lidere na svakom od nivoa. Njime se grupe povezuju sa
poglavitvom kao vrhovnim telom, bilo da se ono nalazi u kolibi od blata i izmeta ili u
mermernoj palati.
Poglavica kontrolie ekonomske aktivnosti ljudi. Tipino poglavitvo je redistributivni
sistem: poglavica kontrolie vikove ili ak i radnu snagu drutva. Na taj nain, on moe
traiti procenat pirina od seljaka, koji e on redistribuisati po celom drutvu. Na slian
nain, on moe regrutovati radnu snagu za izgradnju sistema navodnjavanja, palate, ili
hrama.
Poglavica moe posedovati velika bogatstva i preneti ih na svoje potomke. On moe
nagomilati zemljine posede, stoku i luksuzna dobra koja su proizveli specijalizovani
proizvoai i uiniti to osnovom svoje moi. tavie, visoko rangirane porodice unutar
poglavitva mogu se ukljuiti u iste vrste aktivnosi i iskoristii svoje psoede za potvrdu
svog statusa.
Jedan oblik ovakve poliitke orgaizacije moe se nai meu Kpelle-ima u Liberiji u
zapadnoj Africi. Meu njima postoji klasa povlatenih poglavica, od kojih svaki
predsedava jednim od Kpelle poglavitva (danas su to distrikti u Liberiji). Glavni
tradicionalni zadatak poglavica
je da reavaju sporove, uvaju poredak i
lekove/vradbine. Uz to, oni su danas plaeni slubenici liberijske drave, obavljajui
medijatorske poslove izmeu vlasti i naroda. Druge nagrade koje poglavice dobijaju

ukljuuju pravo na sakupljanje taksi unutar poglavitva, pravo na obezbeivanje radnika

za rad na plantaama gume, na deo prihoda sakupljenih na sudu i u upravi, poseban iznos
ita po domainstvu i poklone od ljudi koji dolaze traei usluge i posredovanje. Da bi se
odrao na toj uzvienoj poziciji, poglavica ima na raspolaganju uniformisane glasnike,
pismene slubenike i simbole bogatstva: mnogo ena, izvezenu odeu i osloboen je
manuelnog rada.
U hijerarhijskim rangovima ispod svakog Kpelle poglavice nalaze se nii vladari: po
jedan na svaki distrikt unutar poglavitva i po jedan za svaki gradski region sem
najmanjih gradova. Svaki od njih je neka vrsta poslanika za poglavicu koji je na viem
rangu od njega i slui kao veza izmeu njega i niih rangova. Za razliku od vrhovnih
poglavica i poglavara distrikta, koji su realtivno povueni, namesnici gradova i reona su
dostupni ljudima na lokalnom nivou.
Tradicionalno su poglavitva posvuda nestabilna. To se dogaa zato to nii poglavari
nastoje da zauzmu mesto viih ili mesto vrhovnih poglavica borbom za premo. Na
prekolonijalnim Havajima, naprimer, rat je bio nain da se osvoji teritorija i da se zadri
mo: znaajne poglavice zapoinjale su bitke jedni protiv drugih kako bi zauzeli poloaj
vrhovnog poglavice svih ostrva. Kad bi jedan poglavica pobedio drugog, gubitnik i cela
njegova porodica ostali bi bez celokupne svojine i mogli su se smatrati sretnim ako bi
preiveli. Novi poglavica bi postavio svoje sopstvene sledbenike na pozicije sa
znaajnom politikom moi. Kao posledica toga, postojala je veoma mali kontinuitet u
postojeoj upravnoj i religijskoj administraciji.
Drava
Drava je najformalnija politika organizacija i kao i sama stratifikacija, predstavlja
jedno od obeleja civilizacije. U dravi, politika mo je centralizovana u vladi, koja ima
legitimitet da upotrebi silu kako bi regulisala poslove svojih graana, kao i svoje odnose
sa drugim dravama. Antropolog Bruce Knauft primeuje:
Verovatno je... da su se prinuda i nasilje kao sistemska sredstva organizovanog
ograniavanja razvila posebno sa uslonjavanjem socioekonomskog sistema i sa
porastom mogunosti nastanka politikih hijerarhija
usled stvaranja vikova u
proizvodnji hrane.
Sa poveanom proizvodnjom hrane povezno je uveanje stanovnitva. Zajedno, to utie
na popunjavanje teritorije, usavravanje sistema navodnjavanja i kultivisanja
poljoprivrednog zemljita (terasa), na paljivo odmeravanje ciklusa proizvodnje,
intenzivno takmienje za neobeleenu zemlju i za razvoj ruralne populacije koja e biti
dovoljno velika da podri trini sistem, kao i za razvoj specijalizovanog urbanog
sektora. Pod takvim uslovima, umnoavaju se korporativne grupe u kojima je naglaeno
ekskluzivno lanstvo, dolazi do etnike diferencijacije i naglaenijeg etnocentrizma, a
mogunosti za izbijanje drutvenih sukoba se dramtino poveavaju. Tako, institucije
drave, koje u svom najosnovnijem obliku imaju birokratiju, vojsku i obino slubenu
religiju, obezbeuju sredstva pomou kojih e razliite grupe biti u stanju da zajedno
funkcioniu.

Mada je ideologija drave takva da se one predstavljaju kao stabilne i trajne, istina je da
su drave, od vremena kada su se prvi put pojavile pre 5 000 godina, bile sve samo ne
trajne. Kakvu god stabilnost da su ostvarile, ona je u najboljem sluaju bila kratkog veka,
a posmatrano tokom dueg vremena, drave pokazuju jasne tendencije ka nestabilnosti i
promenljivosti. Nigde drave nisu uspele da pokau tako stabilno ustanovljenu mo kao u
necentralizovanim sistemima, koji predstavljaju najdue postojee forme politikog
organizovanja ljudi.
Veoma je vano napraviti razliku izmeu nacije i drave. Danas postoji gotovo 200
drava u svetu, a veina nije postojala pre II svetskog rata. Za razliku od toga, postoji oko
5 000 nacija u savremenom svetu. Ono to ini naciju je zajedniki jezik, kultura,
teritorija, politika organizacija i istorija. Meutim, danas ljudi obino ive u granicama
unutar kojih ima vie nacija; naprimer, Yanomami su samo jedna od nacija unutar Brazila
(a Yanomami ive i u Venezueli). veoma retko se drava i nacija poklapaju, kao naprimer,
na Islandu, u Japanu, Samliji ili Swazilendu. Nasuprot tome, vie od 73% drava u svetu
danas su multinacionalne.
Vaan aspekt postojanja drave je delegiranje vlasti kako bi se odrao poredak izvan
njenih granica. Policija, ministarstvo spoljanjih polsova, ministarstvo rata i birokratija
funnkcioniu tako da uspostavljaju kontrolu i kanjavaju poremeaje koji naruavaju
poredak zloin, pobunu. teror. Na taj nain institucije drave ispoljavaju vlast
impersonalno i na konzistentan i predvidljiv nain.2
Zapadni oblici vlasti, kao u USA (koj je zapravo mega-drava), zasnivaju se na
postojanju vlade, a nain njenog funkcionisanja je dobro poznat svima. Jedan primer ne
tako familijarne drave predstavlja drava Swazi u Swazilandu. (jedna od retkih
mononacionalnih drava), sa stanovnitvom koje govori Bantu jezik i naseljava jugoistok
Afrike. To su veim delom farmeri, ali uzgajanje stoke se vie ceni od poljoprivrede:
rituali, bogatvo i mo u njihovom sistemu vlasti zavise od naina uzgajanja stoke. Uz
poljoprivredu i stoarstvo, postoji odreena specijalizovana podela rada: neki ljudi
postaju specijalisti za rituale, kovai, grnari ili drvodelje. Njihova dobra i usluge nude se
na tritu, mada Swaziji nemaju razvijeno trite.
Tradicionalni sistem vlasti Swazi-jakarakterie visoko razvijena dualna monarhija (koja
je sada stvar prolosti), nasledna aristrokratija, razvijeni rituali srodstva, kao i veoma
rairene drutvene mree na uzrasnoj osnovi. Kralj i njegova majka bili su centralne
figure u svim nacionalnim aktivnostima, povezujui sve ljude Swazi drave: Oni su
predsedavali sudovima, organizovali nacionalna okupljanja, kontrolisali uzrasne klase,
raspodeljivali zemlju i nacionalna dobra, predsedavali ritualima i pomagali organizovanje
svake drutvene aktivnosti.
Savetnik kralja bio je stariji princ, a obino su tu funkciju vrili njegovi ujaci ili
polubraa. Izmeu kralja i prineva nalazila su se dve osobe u okviru specijalno
ustanovljenje institucije tinsila, to su bila braa po krvi, koji su birani iz zajednikih
klanova. Ovi ljudi su bili titovi kralja, koji su ga branili od zlonamernika, i koji su ga
opsluivali u naroito intimnim situacijama. Uz to, kralja su vodila dva tindvuna, ili
savetnika, jedan vojni i jedan za mirnodopske poslove. Stanovnici drave izraavali su
2

N.S: Napominjem jo jednom da je ovakav pristup elementarno sistemsko-funkcionalistki, da je i u

pogledu odreenja nacije, a ne samo drave, odvie siromaan i da sasvim zanemaruje da drava moe biti
nosilac vrenja terora, zloina i profiterstva. Dravu, mada apstraktnu po svojim funkcijama, ine
konkretni ljudi sa svojim interesima, to jej inae u prethodnom delu celog ovog poglavlja o politikom
sistemu, sam Haviland dobro pokazao.

svoje miljenje putem dva saveta: liqoqo, vii savet (rasformiran je 1986) kog su inili
stariji prinevi i libanda, dravni savet sastavljen od poglavica i poglavara koji je bio
otvoren za svakog odraslog mukarca stanovnika drave. Liqoqo je mogao da daje savete
kralju, donosi odluke i izvrava ih. Naprimer, ovaj savet je mogao rukovoditi pitanjima
vezanim za zemlju, obrazovanje, tradicionalne rituale, sudske procedure i transport.
Swazi vlada razvila se iz najmanje lokalne jedinice domainstva do najvieg oblika
centralne administracije. Glava kue, ili gazda domainstva imao je legalnu i upravljaku
mo: bio je odgovoran za zloine onih koji su potpadali pod njegovu nadlenost,
kontrolisao je njihovo vlasnitvo i zastupao ih na viim instancama drutva. Na nivou
distrikta, politika organizacija je bila slina organizaciji centralne vlade. Meutim, na
tom nivou odnosi izmeu poglavara distrikta i njihovih podanika bili su familijarni i lini
poglavar je znao svaku porodicu u distriktu. Kontrola autokratskih tendencija koje bi
poglavar mogao ispoljiti zavisla je od toga koliko su njegovi podanici bili spremni da na
njega prenesu svoja ovlatenja. Swazi slubenici zadravali su svoje poloaje doivotno i
bili bi otputeni samo zbog veleizdaje ili vraanja. Nekompetentnost, pijanstvo i glupost
nisu bili dobrodoli, ali nisu smatrani dovoljnim razlogom za njegovo otputanje.