T-Kit

Interkulturalno uenje

Naslov originala
Intercultural Learning T-kit
Council of Europe Publishing
F-67075 Strasbourg Cedex
Council of Europe and European Commission, November 2000.
Prireiva izdanja na srpskom jeziku
Darko Markovi
Prevod sa engleskog
Sanja Markovi
Dragana Lali
Jelena Jovanovi
Sran Mitrovi
Darko Markovi
Lektura i korektura
Sra Jankovi
Tehnika obrada i priprema za tampu
Tamara Markovi
Za izdavaa
Darko Markovi
Izdaje
Grupa Hajde da...
Resavska 21, 11000 Beograd
Srbija i Crna Gora
www.hajdeda.org.yu
Finansijska podrka
European Youth Foundation
Strasbourg, France
tampa
Todra, Beograd
Tira
500 primeraka

T-Kit
Interkulturalno uenje

Beograd, 2005.

Dobrodoli u T-Kit serijal

Neki od vas se moda pitaju: ta znai T-Kit? Nudimo vam dva odgovora. Prvi je jednostavan jer je puna verzija naziva na engeskom: Trening kit (kit engl. pribor, torba, oprema). Drugi odgovor na postavljeno
pitanje vie je u vezi sa tim kako re zvui, direktno nas podseajui na
Ticket (engl. karta), jednu od putnih isprava koju nosimo kad kreemo
na putovanje. Na naslovnoj strani nalazi se malo stvorenje - Spi (engl.
Spiffy) koje u ruci dri voznu kartu za putovanje tokom koga e otkrivati nove ideje. Zamislili smo ovaj T-Kit kao orue koje svako od nas
moe da koristi u svom poslu. Voleli bismo da se obratimo trenerima i
svima ostalima koji rade sa mladima i ponudimo im teoretska i praktina
pomagala za rad i korienje prilikom obuavanja mladih ljudi.
Ovaj T-Kit serijal rezultat je jednogodinjih zajednikih napora ljudi
razliitog kulturnog, profesionalnog i organizacijskog porekla. Omladinski lideri iz nevladinih organizacija, treneri i publicisti radili su zajedno
da bi stvorili kvalitetne publikacije, usklaene sa potrebama ciljne grupe
i uz uvaavanje razliitih pristupa svakoj od tema irom Evrope.
Serijal T-Kit je proizvod partnerskog sporazuma Evropske komisije i
Saveta Evrope u oblasti Evropskog treninga za omladinske radnike. Partnerstvo je, osim knjigama, rezultiralo i drugim oblicima saradnje kao to
su treninzi, asopis Kojoti (eng. Coyote) i jedan dinamian internet
sajt.
Ako elite da saznate vie o pravcima razvoja Partnerstva (novim publikacijama, treninzima, najavama dogaaja itd. ) ili ako elite da imate
T-kit publikacije u elektronskom obliku, predlaemo Vam da posetite vebsajt: www. training-youth.net

Council of Europe publishing

F-67075 Strasbourg Cedex
Council of Europe and European Commission, November 2000.
Reprodukcija materijala iz ove publikacije je dozvoljena samo u ne-komercijalne obrazovne svrhe,
uz obavezu navoenja izvora.

Ovaj dokument ne izraava nuno zvanine stavove Evropske Komisije i Saveta Evrope, njihovih
zemalja lanica ili organizacija sa kojima ove institucije sarauju.

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Koordinator T-kit serijala:

Silvio Martineli (Silvio Martinelli)
Urednici ovog T-kita:
Silvio Martineli i Mark Tejlor (Mark Taylor)
Autori ovog T-kita: (pogledajte i pretposlednju stranu)
Arne Gilert (Arne Gillert)
Muhamed Hadi-Kela (Mohamed
Haji-Kella)
Maria de Hezu Kaskao Gede (Maria de
Jesus Casco Guedes)
Aleksandra Rajkova (Alexandra Raykova)
Klaudija ahinger (Claudia Schachinger)
Mark Tejlor (Mark Taylor)
Ureivaki komitet
Bernard Abrinjani (Bernard Abrignani)
Nacionalni institut za mlade i popularnu edukaciju (Institut National de la Jeunesse et de
lEducation Populaire)
Elizabet Hart (Elisabeth Hardt)
Evropska federacija za interkulturalno uenje
(European Federation for Intercultural
Learning)
Ester Hukvej (Esther Hookway)
Lingva Franka (Lingua Franca)
Kerol-En Moris (Carol-Ann Morris)
Evropski omladinski forum (European Youth
Forum)
Heder Roj (Heather Roy)
Svetska asocijacija enskih vodia i enskih
izviaa (World Association of Girl Guides
and Girl Scouts)

Sekretarijat
Zabine Van Migem (Sabine Van Migem)
administrativna podrka
enevjev Vuds (Genevieve Woods)
bibliotekarka
Korice i dizajn Spija
Velika familija (The Big Family)
Specijalnu zahvalnost dugujemo:
Patriku Peninksu (Patrick Penninckx) koji je:
koordinirao poetak serijala
T-kit, pruao kontinuiranu podrku i
omoguio povezivanje sa ostalim
projektima u okviru Partnerskog programa.
Za doprinos u prvoj fazi projekta
se takoe zahvaljujemo Ani Kozgrouv (Anne
Cosgrove) i Leni Kalibatet
(Lena Kalibataite).
Svi izdavai i autori su dali saglasnost da se
njihov materijal reprodukuje.
Na kraju, ali ne i najmanje vano, elimo da
se zahvalimo ljudima koji su svojim razliitim
sposobnostima, u raznim momentima i na
razliite naine, doprineli da sve ovo postane
mogue!

Council of Europe
DG IV
Directorate of Youth and Sport
European Youth Centre Strasbourg
30 Rue Pierre de Coubertin
F-67000 Strasbourg, France
Tel: +33-3-88 41 23 00 Fax: +33-3-88 41 27 77

European Youth Centre Budapest

Zivatar ucta 1-3
H-1024 Budapest, Hungary
Tel: +36-1-212-4078 Fax: +36-1-212-4076

European Commission
DG Education and Culture
Unit D5: Youth Policy and Programmes
Rue de la Loi, 200
B-1049 Brussels, Belgium
Tel: +32-2-295 1100 Fax: +32-2-299 4158

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Sadraj
Uvod ............................................................................................................................... 9
1. Interkulturalno uenje i vrednosti u Evropi .................................................. 11
1.1 ta je Evropa i kuda ide ? ..................................................................................................... 11
1.1.1 ,,Evropa razliitosti ................................................................................................... 11
1.1.2 Nekoliko rei o istoriji i vrednostima evropskih institucija ....................................... 12
1.1.3 Evropski izazovi ........................................................................................................ 13
1.2 Nove polazine take ........................................................................................................... 14
1.3 Mladi i interkulturalno uenje: izazovi ................................................................................ 17

2. Osnovni pojmovi inetrkulturalnog uenja .................................................... 19

2.1 Uvod ....

19

2.2 Pogled na uenje

ta je uenje? ...................................................................................................................... 19
2.3 ta je kultura? A ta je onda - interkulturalno? ................................................................... 20
2.4 Pogled na kulturu ................................................................................................................. 21
2.4.1 Model ledenog brega .................................................................................................. 21
2.4.2 Girt Hofstedov model kulturnih dimenzija ................................................................ 23
2.4.3 Bihejvioralne komponente kulture Edvarda T. i Mildred Rid Hol ............................ 25
2.4.4 Diskusija o kulturi aka Demorgona i Markusa Molca ............................................ 28
2.5 Pogled na interkulturalno uenje
Model razvoja interkulturalne osetljivosti Miltona J. Beneta ............................................. 32
2.6 Saetak .

35

2.7 Pogled na interkulturalno obrazovanje ................................................................................ 36

3. Obrazovni okvir za interkulturalno uenje .................................................... 38

3.1 Opta razmatranja ............................................................................................................... 38
3.2 Izbor, kreacija i adaptacija metoda ...................................................................................... 40

4. Metode .

43

4.1 Igre za razmrdavanje ........................................................................................................... 43

4.1.1 Uvod ..........................................................................................................................
4.1.2 Vidi li isto to i ja? Vidim li isto to i ti? ................................................................
4.1.3 GRRR-FUT-BUM! .................................................................................................
4.1.4 60 sekundi = da li je to jedan minut? .....................................................................
4.1.5 Razliitosti kao glavica luka ..................................................................................

43
44
46
47
48

4.2 Individualne vebe ............................................................................................................... 50

4.2.1 Uvod ..........................................................................................................................
4.2.2 Moj put ka drugome ...............................................................................................
4.2.3 Moje sopstveno ogledalo .......................................................................................
4.2.4 Suoavanje sa identitetom .....................................................................................

50
50
54
56

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.3 Diskusija, razliita miljenja, konfrontiranje ......................................................................

4.3.1 Kakav je tvoj stav? .................................................................................................
4.3.2 Moe li se trgovati vrednostima .............................................................................
4.3.3 Ebigejl ....................................................................................................................

58
58
61
63

4.4 Igre simulacije .....................................................................................................................

4.4.1 Neka praktina razmatranja .......................................................................................
4.4.2 Ogranienje 20 ......................................................................................................
4.4.3 Istraivanje pozitivnog iskustva ............................................................................
4.4.4 Derdijanci ...............................................................................................................

65
65
66
67
69

4.5 Igranje uloga ........................................................................................................................

4.5.1 Igranje uloga kao metod ............................................................................................
4.5.2 Pogodi ko nam dolazi u goste na veeru ...............................................................
4.5.3 Odnosi izmeu organizacija manjinskih grupa ......................................................

73
73
73
74

4.6 Reavanje problema ............................................................................................................

4.6.1 Problem devet taaka .............................................................................................
4.6.2 Veba s jajetom .......................................................................................................
4.6.3 Ko ima baterije? .....................................................................................................

76
76
78
80

4.7 Istraivanje i prezentacija ................................................................................................... 82

4.7.1 Laboratorija kulture ................................................................................................ 82
4.8 Evaluacija ...........................................................................................................................
4.8.1 Osnovna razmiljanja ................................................................................................
4.8.2 ,,Drvo komunikacije ................................................................................................
4.8.3 Ekspresno skakanje ................................................................................................

84
84
85
87

4.9 Razno ..
4.9.1 Uvod ..........................................................................................................................
4.9.2 Svetska mrea ........................................................................................................
4.9.3 Interkulturalna svedoenja ......................................................................................
4.9.4 Velika igra moi ......................................................................................................
4.9.5 Putovanje Euro vozom po elji ............................................................................

90
90
90
93
95
96

5. Radionice ........................................................................................................................... 97
5.1 Priprema za interkulturalnu omladinsku razmenu ............................................................... 97
5.2 Manjina i veina .................................................................................................................. 99
5.3 Reavanje interkulturalnih konikata ................................................................................ 100
5.4 Kako zainteresovati ljude za interkulturalno uenje ......................................................... 103

Dodatak 1 : Objanjenja pojedinih termina .................................................... 105

Dodatak 2 : Evaluacija T-kita o Interkulturalnom uenju ....................... 107
Dodatak 3 : Literatura ................................................................................................... 109
Dodatak 4 : Korak dalje... ........................................................................................... 111
Autori ........
114
O Grupi Hajde da... ..................................................................................................... 115
7

Uvod
T-Kit
Interkulturalno
uenje

Publikovanje svakog teksta o interkulturalnom uenju je izazovan poduhvat, pa ni stvaranje ovog prirunika nije bilo izuzetak od tog
pravila. Svi autori (pogledajte biograje na
pretposlednjoj strani) su toplo pozdravili priliku da se bave ovom temom, a naa saradnja
je i sama bila jedan zanimljiv interkulturalni
proces.

neke od teorija, ukratko izloene, koje e

vam pomoi da razumete osnovu interkulturalnog uenja

saveti koji e vam pomoi u razvoju metodologije interkulturalnog uenja

izbor nekoliko razliitih vrsta metoda koje

se koriste u ovoj oblasti

Pokuali smo da, prikupljajui naa razliita

iskustva i ideje, kreiramo prirunik koji e vam
pomoi da doete do sopstvenih uvida o teoriji
i praksi interkulturalnog uenja, posebno u
kontekstu treninga i rada sa mladima.

primeri kako moete voditi radionice sa

odreenim temama

predlozi za dalje istraivanje

obrazac za evaluaciju (svaka povratna

informacija od vas bie nam dragocena u
radu na sledeim izdanjima)

Tokom naeg prvog sastanka, juna 1999., odredili smo sadraj i podelili zaduenja za pisanje
odreenih poglavlja. Nakon toga smo putem epote razgovarali i davali povratne informacije
jedni drugima o prvim verzijama naih lanaka,
da bi na naem sledeem sastanku, decembra
iste godine, ponovo analizirali revidirane verzije. Uz naslov svakog poglavlja stoji ime autora
koji je/su zaduen/i za njega, ali su i ostali koji
su ukljueni u ovaj projekat, kao i lanovi
ureivakog komiteta itave edicije T-kit,
doprineli njihovom konanom uobliavanju,
svojim konstruktivno-kritikim stavovima.
Na ovom mestu emo istai nekoliko vanih
stvari. Na samom poetku smo shvatili da
ovakva publikacija moe da pokrije samo neka
od moguih pitanja u okviru oblasti interkulturalnog uenja. Napraviti izbor onoga to e
se nai u publikaciji bio je teak posao i zahtevao je mnoga objanjenja i diskusije. Ono to
je iz njih proizalo i to ete nai ovde su:

neki od moguih pogleda na kontekst i

znaaj interkulturalnog uenja

Na ovo izdanje T-kita moemo gledati i kao

na pridruenog lana izdanjima koja su izala
u okviru kampanje svi razliiti svi jednaki
(eng. all different - all equal) kao to su Education Pack i Domino. Oba izdanja su jo uvek
dostupna u tampanim verzijama na internet
stranici Evropske komisije protiv rasizma i
netolerancije (ECRI).
Nadamo se da ete ovde nai korisne metode
i inspirativne ideje. Ono to ovde sigurno
neete nai je ICL uobiajenu skraenicu
za interkulturalno uenje jer smatramo da
upotreba ove skraenice esto unosi vie
zabune nego jasnoe i razumevanja.
Unapred se radujemo vaim informacijama o
tome kako ste pristupili ovom T-kitu i kako ste
ga ocenili.
Autori: Arne Gilert, Muhamed Hadi-Kela,
Maria de Hezu Kaskao Gede, Aleksandra
Rajkova, Klaudija ahinger, Mark Tejlor.

1. Interkulturalno uenje i vrednosti u Evropi

T-Kit
Interkulturalno
uenje

1.1. ta je Evropa i kuda ide ?

1.1.1 Evropa razliitosti
Evropa je oduvek imala znaajnu ulogu u
globalnoj ekonomiji, politici i istoriji. Danas
Evropa nije samo geografski ili politiki pojam,
ona predstavlja i niz naela razliitih institucija,
pojedinaca koji ive u njoj, i ostatka sveta. Ova
naela se tumae na razliite naine, ali uvek sa
istom sutinom da je Evropa naa zajednika
kua.

na sopstvenim predrasudama i iluzijama radi

nae zajednike budunosti.

Aleksandra
Rajkova

Sasvim je normalno za svako ljudsko bie da

brani svoju kulturu i vrednosti sopstvene grupe.
Zato je tako lako etiketirati ostatak sveta. Ipak,
bez obzira da li prihvatamo razliitost drugih
ljudi i razliite kulture, stvarnost oko nas nam
jasno ukazuje da moramo pronai nain kako da
ivimo zajedno u drutvu. U suprotnom dilema
Zapravo, Evropa je oduvek i bila pokreta raz- glasi:
voja i usavravanja civilizacije. Meutim, esto
je proizvodila i revolucije i, na alost - svetske Biti ili ne biti
ratove.
Gledajui unazad istoriju Evrope, jasno je da
Danas takozvani stari kontinent ima jedan nikad nije bilo lako, kao to nije ni danas, nai
sasvim nov lik. Podrazumeva stalno razvijanje nain da se prihvati razliitost i da se sa njom
i poveanje raznolikosti. Ta raznolikost potie mirno ivi. Interesi i politika dele ljude po
iz prolosti. Jedan od njenih uzroka lei u kol- etnikim, religijskim ili drugim kriterijumima,
onijalizmu. Mnoge evropske zemlje (Velika i time izazivaju sukobe, podstaknuti tenjom
Britanija, Portugalija, panija, Francuska, itd) za novom preraspodelom politike i drutvene
su jo od srednjeg veka pa skoro do danas imale moi ili geografskih teritorija.
svoje kolonije na drugim kontinentima. Krajem
50-ih i tokom 60-ih godina 20. veka, mnogi To je bio sluaj u Prvom i Drugom svetskom
radnici poreklom iz ovih kolonija su preli da ratu, u tzv. Hladnom ratu, u stalnim koniktima
ive u Evropi. Danas mnotvo ljudi prelazi sa (kao Irska, panija, Kipar), kao i u skoranjim
jednog kontinenta na drugi, jedni kao turisti, a sukobima na Balkanu i na Kavkazu.
drugi nevoljno, jer im drave iz kojih potiu
ne nude dobre uslove za ivot. Ne deluje nam Na politikom skupu 1947., britanski premijer iz
neuobiajeno to to danas ljudi iz severne Afrike ratnog perioda Vinston eril je postavio pitanje:
ive vrata do vrata sa Francuzima, ili oni ta je danas Evropa? Odgovorio je: Gomila
iz Indije sa Englezima i slino. Kada ovome ruevina, mrtvanica, plodno tle za boletine i
dodamo Kineze, Rome ili imigrante crne rase, mrnju. Ne moe se rei da je preuveliavao.
izbegla lica sa Balkana, stiemo gotovo celo- Evropa je prola kroz pakao Drugog svetskog
vitu sliku. Ova raznolikost istorijski je uinila rata ali da li smo neto nauili iz toga? Zbog
Evropu tesno povezanom sa ostalim kontinen- ega erilove rei i dalje adekvatno opisuju
tima. Evropu kakvu danas vidimo ne moemo ni stanje u nekim delovima Evrope danas?
zamisliti bez bogatstva koje joj donose razliiti
ljudi i kulture koji u njoj ive.
U tim ratovima milioni ljudi su izgubili ivote.
Mnogi i dalje pate i ive u uslovima ne mnogo
Ve due od decenije je proteklo od kako je drugaijim od onih po zavretku Drugog svetHladni rat prestao i od kako je Gvozdena zavesa skog rata. Mnogi i dalje strahuju od povratka
izmeu Istoka i Zapada prestala da postoji u svojim kuama, jer bi mogli biti ubijeni. Kada
svom starom obliku. Ipak, ljudi i dalje ne znaju ljudi ne izvuku pouku iz sopstvene tragine
dovoljno jedni o drugima, o komiji iz oblinje prolosti i kada primene na druge (i to najee
kue ili stana, o kolegi sa posla ili osobi koja sedi na one koji su potpuno neduni) iste one metode
za susednim stolom u kafeu. Potrebno je da jo od kojih su i sami stradali - onda to jeste svetski
mnogo nauimo jedni o drugima, i da poradimo problem.
11

T-Kit
Interkulturalno
uenje

U takvim situacijama, Evropljani veruju

i nadaju se intervencijama meunarodnih
institucija, koje bi trebalo da reaguju i ree
probleme. Ipak veina Evropljana ne pravi razliku izmeu Saveta Evrope i Evropske Unije, a
i oni koji prave, veoma malo poznaju istoriju,
politiku, i vrednosti pomenutih institucija. Na
zadatku stvaranja mirne Evrope rade Savet
Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost
i saradnju i Evropska Unija. Veoma je vano
razumeti razvoj i vrednosti ovih institucija i biti
svestan njihovih mogunosti i ogranienja. Na
taj nain emo videti kako da najbolje iskoristimo i primenimo iskustvo i sredstva koje su
ove organizacije razvile radi pruanja podrke
institucijama i organizacijama na nacionalnom
i lokalnom nivou.

an Moneov (Jean Monnet) program ujedinjenja evropske industrije uglja i elika iz 1950.
godine predloio je Robert uman (Robert
Schuman), francuski ministar spoljnih poslova.
Nije vie vreme za jalove rei glasio je poetak
umanovog plana. Da bi mir imao ansu mora
prvo da postoji Evropa. Naredne godine, est
nacija stupilo je u Evropsku Zajednicu za ugalj
i elik (ECSC): Francuska, Nemaka, Italija,
Belgija, Holandija i Luksemburg. Oekivalo se
da Velika Britanija preuzme vodee mesto, ali
se ona uzdrala zbog odreenog gubitka suvereniteta koji je lanstvo u ECSC podrazumevalo.

Ljudi esto nisu svesni injenice da sami imaju

dovoljno moi da ree svoje probleme, kao i
da konkretnim akcijama mogu mnogo pomoi
drutvu u kome ive. Nevladine organizacije
i omladina igraju veoma vanu ulogu u ovim
procesima.

Ve 1955. predstavnici est lanica ECSC sreli

su se na Siciliji da bi detaljnije razmotrili koncept ekonomske unije. Kao rezultat toga, 1957.
god. potpisivanjem Rimskog sporazuma formirana je Evropska ekonomska zajednica, ili
Zajedniko trite, kako je popularno nazvano.

1.1.2 Nekoliko rei o istoriji i

vrednostima evropskih
institucija
Petog maja 1949. god. u Palati Sent Dejms u
Londonu je potpisan sporazum kojim je donet
statut Saveta Evrope. Zemlje potpisnice bile
su: Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija,
Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Italija, Danska,
Norveka i vedska.
Danas ( Juna 2000) Savet Evrope ima 41 dravu
lanicu1 i tei zatiti ljudskih prava, pruanju
podrke pluralizmu i demokratiji, kao i vladavini zakona. Zatim, Savet Evrope nastoji da
promovie i podstakne razvoj evropskog kulturnog identiteta i razliitosti, da iznae reenja
za probleme sa kojima se suoava evropsko drutvo, kao i da pomogne konsolidaciji
demokratske stabilnosti obezbeujui politiku,
zakonodavnu i ustavnu podrku.
Sama injenica da ova evropska insitucija
deluje na itavom kontinentu pokazuje koliko je

Evropa iroka i raznovrsna, i koliki je politiki

znaaj Saveta Evrope u proirenoj Evropi.

U mislima oeva-osnivaa Monea, Spaka

(Spaak), umana i ostalih, Evropska Unija,
kao politika unija, nastavila je da bude
dugoroni cilj. Danas (juna 2000) EU ini 15
drava lanica, 5 pregovara o lanstvu, a jo 6
je pozvano da otponu pregovore.
Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS) je sve-evropska bezbednosna organizacija ijih se 55 lanica nalaze
na geografskom prostoru izmeu Vankuvera
i Vladivostoka. Na osnovu Osmog poglavlja
Povelje Ujedinjenih Nacija, OEBS je osnovana
kao regionalno telo iji je primarni zadatak
rano ukazivanje i prevencija sukoba, smirivanje
kriza i post-koniktna normalizacija u Evropi.
OEBS je osnovana 1975. god. pod imenom
Konferencija za bezbednost i saradnju (KEBS,
prim. prev.) da poslui kao multilateralan forum
za dijalog i pregovore izmeu Istoka i Zapada.
Pariski samit iz 1990. postavio je nove zadatke
pred KEBS. U Pariskoj povelji za novu Evropu
KEBS je pozvana da doprinese upravljanju
istorijskim promenama u Evropi i da odgovori na nove izazove u vremenu nakon Hladnog
rata. Na zasedanju u Budimpeti 1994. god.,

1. U trenutku objavljivanja izdanja na srpkom jeziku, broj zemalja lanica Saveta Evrope popeo se na 46, ukljuujui i
Dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora (prim. prev.).

12

T-Kit
Interkulturalno
uenje

uvaavajui injenicu da KEBS nije vie samo

konferencija, prihvaeno je novo ime Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.
Danas, OEBS preuzima vodeu ulogu u
odravanju bezbednosti kroz unapreenje saradnje u Evropi. Ona ostvaruje ovaj cilj u saradnji
sa ostalim meunarodnim i regionalnim organizacijama, kao i kroz odravanje bliskih veza sa
brojnim nevladinim organizacijama.

1.1.3 Evropski izazovi

Danas pred Evropom stoji izazov ekonomske,
politike i geografske rekonstrukcije. Ipak,
najvei izazov i dalje je pitanje odravanja
mira i obezbeivanja stabilnosti u Evropi. U
vezi s tim, i politiki sistemi takoe imaju pred
sobom izazov kako pronai srednjorone
i dugorone strategije; kako pronai najbolji
nain kojim e razliite institucije saraivati
i realizovati svoje aktivnosti u cilju izgradnje
trajnog mira u Evropi.
Napokon, potrebno je da Evropa denie svoju
novu ulogu u svetu, kao konstruktivan i odgovoran faktor u meunarodnoj politici i ekonomiji,
svesna svetskih dimenzija akteulenih problema,

podravajui vrednosti koje doprinose boljitku

svih ljudi sveta. injenica je da su razliite
institucije, radi ostvarivanja ovih ciljeva, ve
uspostavile razliite mehanizme kao to su:
Evropska konvencija o ljudskim pravima,
razliite okvirne konvencije, programi integracija, mere za izgradnju zajednikog trita
itd.
Rad evropskih institucija zasniva se na vrednostima koje igraju znaajnu ulogu u izgradnji
Evrope mira, premoenju jaza izmeu Istoka
i Zapada, podrci participaciji manjinskih grupa
i razvoju interkulturalnog drutva. Svi treba da
imaju mogunost punog i ravnopravnog uea
u procesu izgradnje Evrope. Moemo rei da je
ovo vano ne samo za evropsku politiku, ve i
za realnost na nacionalnom i lokalnom nivou,
da bi ljudi nauili da ive zajedno.
U ovoj publikaciji, mi emo izuavati odnose
izmeu interkulturalnog uenja i potovanja
ljudskih prava i prava manjinskih grupa, solidarnosti, naela jednakih mogunosti za sve,
aktivnog uea i demokratije. Ovo su vrednosti interkulturalnog uenja, ali ovo su takoe
i vrednosti koje evropske institucije vide
kao osnovu evropske saradnje i integracije.
Konano, ostaje pitanje: kako da ove vrednosti
postanu i vrednosti graana Evrope?

13

T-Kit
Interkulturalno
uenje

1.2 Nove polazine take

Klaudija
ahinger

U izazovnoj situaciji u kojoj se nalazimo,

izvesni razvojni tokovi odreuju sadanju realnost veoma kulturoloki raznolike Evrope, koja
je u stalnom dodiru sa ostalim kontinentima.
Ovi razvojni tokovi su prilino interkulturalno
obojeni, posebno kada se posmatraju u kontekstu jednog globalnog, i sve vie globalizovanog
sveta. Oni su izazovne polazine take koje
mogu biti od sutinskog znaaja za kulturni dijalog kako unutar same Evrope, tako i sa drugim
delovima sveta.
Jedna Evropa: objedinjenje
raznolikosti?
Nakon pada Gvozdene zavese, Evropske zemlje
su ule u nov proces meusobnog pribliavanja.
Politike, religijske i ekonomske podele iz
prolosti izazvale su razliite, ponekad ak
suprotstavljene razvojne tokove, posebno
izmeu Istoka i Zapada. Razgovor na temu ovih
iskustava je sloen i teak proces mogu se
javiti izvesna ogranienja u meusobnom kulturalnom i politikom razumevanju.
Zato je pravi izazov za napore u ovom smeru da
se sa posebnom panjom uzmu u obzir sve implikacije u kulturalnom, religijskom, drutvenom,
ekonomskom i politikom smislu. Zbliavanje
evropskih zemalja moe biti prilika da se stvori
dijalog izmeu ljudi iz razliitih drava, prilika da kroz dijalog i meusobni kontakt oni
upoznaju jedni druge i steknu obogaujua
iskustva i da u konanom ishodu na nov nain
deniu odnose Evrope sa ostalim delovima
sveta.
Da li je mogue ostvariti otvoren dijalog o
prolim i sadanjim dogaajima (pa i onim
ne ba prijatnim), ideolokim napetostima i
razliitim iskustvima? Da li teimo integraciji
koja se bazira na ravnopravnosti? Na koji nain
emo stvoriti priliku da se susretnemo jedni
sa drugima i izrazimo nae strepnje i nade, da
se upoznamo? Kako emo se mi kao graani
ukljuiti u dijalog, u izgradnju nae Evrope?

14

Da li e ujedinjena Evropa i dalje biti Evropa

raznolikosti, u kojoj e te razlike biti tretirane
kao njena najvea vrednost? Da li e ta ujedinjena Evropa konano biti Evropa otvorena da
prihvati kulture iz celog sveta?
Globalizacija : ujedinjenje ili
jednoobraznost?
Intenzitet procesa globalizacije u ekonomskom
smislu dovodi do promena u svim sferama
ivota ljudi na linom, drutvenom, kulturnom
planu. ini nam se da individualna odgovornost
istovremeno i raste i nestaje. Jaz izmeu bogatih
i siromanih raste, dok je meusobni uticaj sve
manje vidljiv. Jedan broker iz Nju Jorka moe
nesvesno doneti odluku o opstanku deteta iz
sirotinjskog kvarta Kuala Lumpura, ali je manje
verovatno da se moe desiti obrnuto. Sve je tee
otkriti uzroke ovakvim pojavama. Istovremeno,
svet se razvija u pravcu veeg meusobnog
uticaja, proslavljaju se zajedniki kulturni
dogaaji poput Svetskog prvenstva u fudbalu.
Vreme i prostor gube na znaaju. Razvoj komunikacione tehnologije doprinosi naem daljem
zbliavanju, uveanju naih znanja ali ne
podrazumeva obavezno i razvoj naih sposobnosti da sve to objedinimo. Razliiti naini na
koje pristupamo ovoj kompleksnoj realnosti
dovode do razliitih ishoda.
Da li povean pristup medijima obavezno
podrazumeva i veu solidarnost? Da li e svet
povezan internetom promovisati demokratiju
i ljudska prava? Da li unapreenje svesti o
razliitim pitanjima moe promeniti istoriju? Da
li imamo dovoljno sposobnosti da znanje koje
nam je dostupno iskoristimo na dobrobit svih
nas koristei ga kao polazite za stvaran susret
i iznalaenje novih reenja? Da li su koka-kola,
satelitska televizija i Mek Donalds kulturni artefakti nae budunosti? Kakvi su nam preduslovi
potrebni da bismo u globalizovanom svetu
podstakli pluralizam i zajedniku egzistenciju
razliitih kultura? Postoji li ansa da osnujemo
svetsku zajednicu, kao mesto vredno ivljenja
u kome e svako imati pristojan ivot? Ko vlada
ekonomijom i internetom? Da li promena percepcije vremena i prostora utie na promenu u
kulturi?

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Nova drutva: multikulturalna ili

interkulturalna?
injenica da ljudi razliitog kulturnog porekla
ive jedni pored drugih je esta pojava
dananjeg vremena. Postoji poveana migracija stanovnitva iz jedne zemlje u drugu, a
uzrok tome su, s jedne strane, vea informisanost i mogunost kretanja, a sa druge strane
nepravedne politike i ekonomske okolnosti.
Meutim, migracija u Evropi je prilino mala
u poreenju sa drugim kontinentima. Ukidanje granica sa jedne strane esto sa sobom
povlai uspostavljanje novih sa druge strane
(neki bi mogli rei da ovo vai za engenski
sporazum). Ne elimo jo stranaca je postala politika strategija. Stvorili smo podelu
na dobre i loe strance, na opravdane i
neopravdane razloge za migraciju. Veina
naih drutava nalazi nove (ali i ne tako nove)
naine ophoenja sa ovim pojavama, kao to
su: getoizirana predgraa, drutvena segregacija, rasizam, socijalno iskljuivanje pojedinih
delova drutva. Postavlja se pitanje o moguim
nainima zajednikog ivljenja. Pokuavamo
da damo odgovor na pitanje da li ljudi razliitih
kultura jedino mogu da ive jedni pored drugih
kao to je sluaj sa multikulturalnim drutvima,
ili postoji mogunost stvaranja intekulturalnog drutva u kome postoji istinska interakcija
i sve ono to iz takvog kontakta proizilazi?
Kakav uticaj na nas lino moe imati susret
sa kulturalnim razlikama? Da li smo sposobni
da se nosimo sa svakodnevnom raznolikou
kojom smo okrueni? Moemo li razviti
potovanje za ove razlike? Postoji li mogunost
razvoja pluralistikog naina ivljenja u nekoj
zajednici, bilo da je u pitanju susedstvo, grad
ili drava? Da li razliite kulture mogu koegzistirati (iveti u meusobnoj interakciji) uz
prisustvo obostrane zainteresovanosti, uzajamnog prihvatanja i potovanja? Koji procesi nas
mogu dovesti do ove take? Kakve prepreke se
na tom putu mogu javiti?
Identiteti: nacionalista ili graanin
sveta?
Ovako koncipirana drutva, koja podrazumevaju pluralizam i egzistenciju vie razliitih
kultura, dovode do poveanja doivljaja neiz-

vesnosti. Tradicionalne kulturne take oslonca

gube na znaaju; rastua razliitost se moe
doiveti kao pretnja naem identitetu. Glavni
elementi i odrednice se menjaju velikom brzinom ili gube svoja ranija znaenja: nacija, teritorija, religijska pripadnost, politika ideologija,
profesija, porodica. Tradicionalni oblici pripadnosti se rue ili uklapaju u neki novi kulturalni oblik. Dakle, mi danas, poput nekakvih
nomada, ponovo tragamo za novim takama
oslonca, koje sve vie i vie postaju stvar pojedinca. Istovremeno, raste broj ideoloki zatvorenih grupa kao to su verske sekte, oivljava
nacionalizam, prebacuje se odgovornost na
jake lidere. Ekonomska neizvesnost, rastua
socijalna nepravda i polarizacija u drutvu
dodatno doprinose stvaranju nesigurnosti kod
ljudi. Potreba za globalnim razumevanjem (uz
koju ide nezivesnost) esto se nalazi u opoziciji
sa potrebom za pripadanjem jednoj odreenoj,
jasno denisanoj grupaciji.
Na emu emo zasnovati na identitet u ovom
promenljivom svetu? Kakve odrednice ili
take oslonca moemo u njemu nai? Kako e
se menjati na doivljaj identiteta? Da li emo
moi da razvijemo takav pristup ivotu koji
podrazumeva stalan dijalog i promenu kroz
kontakt sa drugima? Da li emo uspeti da povratimo poverenje u nae kulturalno naslee, a
da istovremeno razvijemo i oseaj globalne
odgovornosti i pripadanja - kao graani Evrope
i kao graani sveta?
Mo : manjinske i veinske grupe
U ovom svetu raznolikosti, u kome insistiramo na sopstvenim razlikama, pitanje moi
ima znaajnu i veliku ulogu. Jako je vano da
li pripadamo strani koja ima vie ili koja ima
manje moi, kao i da li nae kulturne obrasce
deli veina ili manjina. U vezi sa ovim moemo
primetiti nastajanje novih konikata ili ponovno
razbuktavanje starih, a religijska ili etnika
pripadnost postaje strahovito jak razlog za rat
i nasilje, kako unutar drava, tako i izmeu
drava, pa i regiona. Sudar civilizacija ili
rat kultura su stupili na svetsku pozornicu.
U nedavnoj prolosti, dogodile su se mnoge
destruktivne stvari i konstantno su naruavana
ljudska prava zbog toga to razliitosti nisu
tretirane sa jednakim potovanjem, kao i zbog

15

T-Kit
Interkulturalno
uenje

toga to su veinske grupe uvek koristile mo

da nadvladaju manjinske. Zboh toga, mi danas
pokuavamo da zatitimo prava manjinskih
grupa.
Da li e se ova prava i kulturne razlike ikada
tretirati sa potovanjem i time doprineti da nae
zajedniko ivljenje bude mirno i obogaujue
za svakog od nas? Moemo li pronai nain da
ostvarimo susret sa raznolokou bez oseaja
ugroenosti jednih od drugih? Da li smo u stanju
da shvatimo da je zemaljska kugla dovoljno
velika za postojanje svih kultura? Da li smo
u stanju da u meusobnom dijalogu doemo
do zajednikog razumevanja ljudskih prava? I,
konano, da li e Evropa biti u stanju da izvue
pouke iz naih istorijskih, ali i sadanjih odnosa
sa drugim kontinentima, kao i iz krvoprolia do
kojih je dolazilo usled nae nemogunosti da
podnesemo i prihvatimo raznolikost?
Sva ova kratka zapaanja i pitanja tiu se
problematike koja u svojoj kompleksnosti i
meuzavisnosti znatno prevaizlazi razmiljanja
izneta u ovom tekstu. Susret politike i kulture,
susret kulture sa ekonomijom itd - sva ova
pitanja postaju sve vanija za svakog od nas. I
mogue je da na neka od njih ne moemo dati
odgovor.
ime moemo doprineti da Evropa i svet postanu mesto u kome elimo da ivimo?
Intekulturalno uenje kao jedan od
moguih doprinosa
Oevidno je da gledite izneto u ovom tekstu,
kao i pitanja koja se ovde pojavljuju nisu neutralni. Oni se baziraju na vrednostima koje zastupaju i kojima tee evropske institucije a ove
institucije u svojoj politikoj viziji podravaju
tezu da smo svi mi osim to smo pojedinane
linosti koje se susreu sa drugim ljudima
istovremeno i graani koji, ivei u istoj
zajednici, stalno stupamo u meusobne odnose
i utiemo jedni na druge. Moemo izvesti
zakljuak da smo svi mi podjednako odgovorni
za to kako e izgledati drutvo u kome ivimo.

16

Rat je odsustvo mira. Da li moemo rei da

odsustvo rata automatski znai mir? Koja je
denicija mira? Da li mir podrazumeva samo
stav ako me ne ugrozi, neu ni ja tebe? Ili
moda mi teimo za neim dubljim, za nekom
drugom vizijom zajednikog ivljenja? Ako
smo svesni da meuzavisnosti dananjeg sveta
utiu na sve nas, moda onda moemo tragati
za nekim novim nainima zajednikog ivota,
da doivimo jedni druge kao bia koja imaju
potrebu za dubokim potovanjem sopstvenih
razliitosti.
Interkulturalno uenje nam moe biti od
koristi da razumemo sloenost dananjeg sveta,
kroz dublje razumevanje kako drugih ljudi tako
i samih sebe. Povrh toga, ono moe biti put ka
stvaranju jednog novog drutva. Interkulturalno uenje nam moe pomoi da bolje
razumemo izazove koje nam donosi sadanjost.
Ono nam takoe moe pruiti snagu, ne samo
da se kao individue bolje snaemo u savremenom svetu, ve i da ostvarujemo konstruktivne i pozitivne promene u naem drutvu.
Nae sposobnosti za interkulturalno uenje su
nam potrebne vie nego ikad.
Gledano na ovaj nain, interkulturalno uenje
podrazumeva proces linog razvoja koji moe
imati iri uticaj na drutvo. Ono nas uvek
podstie da razmislimo zbog ega mi elimo da
se time bavimo, kakve vizije gajimo, ta elimo
da postignemo putem interkulturalnog uenja.
Ovde nije u pitanju neki lini prohtev ili luksuz
za mali broj ljudi koji rade u internacionalnom
okruenju, ve se interkulturalno uenje bavi
time kako mi elimo da nam izgleda zajedniki
ivot u naem drutvu.
Nadamo se da e interkulturalno uenje u ovoj
publikaciji podstai itaoce da potrae makar
neke od odgovora na pitanja postavljena u
ovom tekstu. Ovde vam se prua mogunost
da se susretnete sa izazovima iz ove oblasti, da
kreirate vau linu viziju drutva u kojem elite
da ivite. Zasigurno moemo rei da e ova
materija probuditi u vama neka nova pitanja.

T-Kit
Interkulturalno
uenje

1.3 Mladi i interkulturalno

uenje: izazovi
Mladi ljudi, uopteno posmatrano, vrlo intenzivno proivljavaju svoja iskustva i otvoreni su
za razne vrste promena. Najee imaju ekonomski i socijalno zavistan poloaj i (pre)osetljivi
su na okolnosti u kojima se nalaze. Kada se
drutvene okolnosti menjaju, oni su najee
ili najvei gubitnici ili najvei dobitnici. Kada
posmatramo rastuu stopu nezaposlenosti u
Nemakoj ili ekonomska uda/katastrofe u
Rusiji, jasno nam je da omladina od toga moe
imati koristi, ali istovremeno trpi i posledice.
Upravo mladi ljudi promoviu globalnu kulturu nosei farmerke i idui na rejv urke. Oni
su ti koji su se prvi popeli na Berlinski zid. Oni
odlaze da studiraju u inostranstvo ili emigriraju,
oni prelaze preko granica sa ispravnim pasoem
ili ilegalno avanturistiki na malim amcima.
Iz svih navedenih razloga, mladi ljudi su najotvoreniji za proces interkulturalnog uenja, za
kontakt jednih sa drugima i za istraivanje i
otkrivanje raznolikosti.
Meutim, ponekad okolnosti u kojima razliiti
mladi ljudi ive ne pruaju mogunost za
obogaujui, ali teak proces interkulturalnog
uenja. Kada govorimo o interkulturalnom
uenju u radu sa mladima2, tada govorimo o
nainima na koje mladi izlaze na kraj sa svojim
kompleksnim i razliitim kulturolokim poreklom, to esto podrazumeva suoavanje sa
naizgled kontradiktornim stvarima.
U nastavku teksta, predstaviemo vam neke
uoene trendove zasnovane na naem iskustvu
omladinskog rada i rezultatima sociolokih i
omladinskih istraivanja. Vano je da zapamtite da su ovi trendovi samo smernice, koje se
moda ne mogu primeniti na svaku osobu.
S jedne strane, oni predstavljaju razliite
drutvene promene sa kojima mladi ljudi treba
da izau na kraj, a sa druge strane na koji
nain je sve to povezano ili, esto, u suprotnosti sa glavnim elementima interkulturalnog
uenja (ovi elementi e u kasnijim poglavljima

biti dalje pojanjeni, na mestu gde se obrauju

teorije i obrazovni principi interkulturalnog
uenja).
Savremena kultura naglaava ubrzan razvoj,
snana oseanja i brze rezultate, odajui utisak
da svet ine nizovi intenzivnih incidentnih
dogaaja, a ne neka vrsta kontunirane promene.
Ova emocionalna pretrpanost nije u skladu sa
naom potrebom za racionalnim objanjenjima.
Interkulturalno uenje je stalan proces uenja,
sadri lagan tempo i puno pauza. Ukljuuje
istovremeno i razum i oseanja, uvaavajui
ivotni znaaj oba ova aspekta.

Klaudija
ahinger

Tokom obrazovanja mladi ljudi uglavnom

dobijaju poeljne odgovore, gotove koncepte,
pojednostavljena objanjenja. Mediji i druga
sredstva informisanja operiu sa pojednostavljenjim informacijama, uvreenim stereotipima
i predrasudama. Interkulturalno uenje se
bavi raznolikou i razlikama, pluralizmom,
sagledavanjem pojave u svojoj sloenosti,
otvorenim pitanjima, ukljuuje razmiljanje
o stvarima, kao i mogunostima promene.
Kada omladinu tretiramo kao potroae, tada
na vrh liste prioriteta stavljamo individualne,
najee materijalistike prohteve. Tada se
promovie jedan specian koncept slobode:
samo najjai opstaju. Profesionalna i ekonomska nesigurnost podstie takmiarsku atmosferu. Interkulturalno uenje u svom fokusu
ima tebe i mene, bavi se naim odnosima i
solidarnou, podstie nas da druge ljude tretiramo sa potovanjem.
Mladi tokom adolescencije nailaze na sve manji
broj smernica; ivotno iskustvo i percepcija
realnosti ne daju celovitu sliku. Ljudi eznu
za harmonijom i stabilnou. Interkulturalno
uenje se bavi formiranjem i menjanjem
linog identiteta, prepoznavanjem razlike u
znaenjima, govori o prihvatanju tenzije i
suprotnosti.
Drutvo mladim ljudima ne ostavlja mnogo prostora da izraze ili podre raznolikost, da insistiraju na svom pravu da budu razliiti i da se tako
i ponaaju, da ue o jednakim mogunostima
za sve, za razliku od tenje ka dominaciji.
Interkulturalno uenje se u mnogome tie
drugog i drugaijeg, bavi se razliitou kako ivotnih okolnosti, tako i kultura.
Mladi ljudi se esto oseaju kao da ne mogu da
utiu na vana drutvena pitanja. U dananjoj
kompleksnoj situaciji je prilino teko postati

2. Engleski termin youth work nema adekvatan prevod u srpskom jeziku. Zato e u ovoj publikaciji naizmenino biti
korieni termini rad sa mladima i omladinski rad (prim. prev.)

17

T-Kit
Interkulturalno
uenje

svestan svojih politikih odgovornosti, kao

i mogunosti za lino uee u drutvenom
ivotu. Interkulturalno uenje se bavi demokratijom i konceptom graanstva, ono podstie da
se zauzme stav protiv represije, diskriminacije
u drutvu i mehanizama koji podravaju ove
fenomene.

Politike i javne diskusije imaju tenju ka

pojednostavljenju injenica, i retko kada su
usmerene na pronalaenje pravih uzroka.
Mladima se prenose kratki i jednostrani istorijski podaci. Svi ovi faktori ne pomau mladim
ljudima da se dobro pripreme za kompleksnu
realnost koja ih okruuje. Interkulturalno
uenje se bavi pamenjem, seanjem, kao i
njegovim prevazilaenjem sa ciljem okretanja
ka budunosti. Interkulturalno uenje u Evropskom kontekstu takoe podrazumeva dublje
bavljenje odnosima izmeu Istoka i Zapada,
kao i spremnou da se ue u iskren dijalog o
naoj zajednikoj, ali i razliitoj prolosti.

Mnogo toga se jo moe rei. Tendencije

18

drutva koje su ovde prikazane mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, one nisu celovite niti iskljuive. Ipak, one nas podstiu na
dublje razmiljanje o naim drutvima, kao i o
vezi interkulturalnog uenja sa njima, posebno
gledano iz ugla omladine.
Procesi interkulturalnog uenja kroz koje
prolaze mladi ljudi bi trebalo da se baziraju na
njihovim ivotnim realnostima. Stoga bi jedan
od zadataka planiranog interkulturalnog uenja
svakako trebalo da bude bavljenje suprotstavljenim drutvenim tokovima, kao i pokuajem
njihove integracije. Kada se o njima otvoreno
razgovara, takav razgovor moe biti dobra
polazna osnova za iskren intekulturalni dijalog.
Kontekst dananjice je veliki izazov za mlade
ljude, za Evropu i za intekulturalno uenje.
Upravo iz tog razloga, bavljenje ovom temom
je vie nego neophodno.

2. Osnovni pojmovi interkulturalnog uenja

T-Kit
Interkulturalno
uenje

2.1 Uvod
Pisanje o razliitim konceptima interkulturalnog uenja je interkulturalno iskustvo samo po
sebi. Razliite ideje koje stoje iza istog termina
interkulturalno uenje otkrivaju mnogo toga o
poreklu osoba koje su ga razvijale.
Pravljenje izbora izmeu razliitih ideja
interkulturalnog uenja i njihovo ponovno
tumaenje vie otkrivaju o poreklu i nazorima
autora nego o samom interkulturalnom uenju.
Dakle, ovo poglavlje ne nudi bilo kakvu vrstu
istine o interkulturalnom uenju, ve vie
predstavlja pokuaj pregleda razliitih teorija i
pojmova koji su sa njim u vezi.
Mnoge teorije, ukljuujui i one ovde predstavljene, koriste neke moderne rei i fraze.
Namerno smo odabrali da ih uvrstimo ovde,
ne da bismo vas uplaili, ve da bismo vas
upoznali sa ovim terminima.
Ljudi ove teorije esto koriste kada priaju
o interkulturalnom uenju. One su obino
u korenu onoga ime se vi moda ve neko
vreme bavite u praksi.
Termin interkulturalno uenje moe biti
shvaen na razliitim nivoima. Na doslovnom
nivou, interkulturalno uenje znai lini proces
usvajanja znanja, stavova ili ponaanja koje
je povezano sa interakcijom razliitih kultura.
Ipak, veoma esto se interkulturalno uenje
posmatra u irem kontekstu i oznaava razumevanje kako ljudi razliitog porekla mogu da ive
zajedno u miru, kao i proces koji je potreban da
se takvo drutvo izgradi.
Pod uenjem se, u ovom kontekstu, manje
oznaava ono na isto individualnom nivou,
ve je akcenat stavljen na neprekidan proces
izgradnje interkulturalnog drutva.
U ovom tekstu, termin interkulturalno uenje
emo istraivati u kontekstu razliitih komponenata od kojih je sastavljen, kao i postojeih
interpretacija tog termina.

2.2 Pogled na uenje

ta je uenje?
Re uenje je objanjena u Oksfordskom
reniku za napredne uenike engleskog jezika
(Oxford Advanced Learners of Current English
Dictionary) kao usvajanje znanja i/ili vetina
kroz izuavanje, praksu ili proces poduavanja
od strane drugih. Polazei od ove iroke
denicije, moe se identikovati vie mesta za
diskusiju.

Arne Gilert

Uenje na razliitim nivoima

Uenje se deava na tri razliita, ali blisko povezana, nivoa: na kognitivnom, emocionalnom i
bihejvioralnom nivou.
Kognitivno uenje predstavlja usvajanje znanja
ili uverenja, npr. znanje da je 3 plus 3 jednako
6, da je Zemlja u obliku lopte ili da trenutno
Savet Evrope ima 46 drava lanica.
Emocionalno uenje je koncept koji je tee
razumljiv. Moda moete da pogledate unazad
i prisetite se kako ste nauili da pokazujete
oseanja i kako su se ta oseanja menjala kako
je vreme prolazilo. Ono to vas je plailo pre
dvadeset godina vas moda vie ne plai, osobe
koje niste isprva voleli sada mogu da vam budu
najbolji prijatelji itd.
Bihejvioralno uenje ili uenje ponaanja je
ono to je vidljivo u ovladavanju nekim znanjem: Kada zna da zakuca ekser pravo u drvo,
da pie olovkom, da jede tapiima ili da
poeli dobrodolicu nekome na pravi nain.

Pravo uenje podrazumeva sva tri nivoa, kognitivni, emocionalni i bihejvioralni. Ukoliko eli
da naui da jede tapiima, mora da zna
kako da ih dri i da naui prave pokrete, ali
obe te stvari nee imati dugoroni efekat ukoliko ne naui da ti se svia da jede tapiima,
ili bar dok ne vidi prednosti njihove upotrebe.

19

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Uenje kao (ne)strukturirani proces

Uenje moe da se dogodi sluajno ili kao
rezultat planiranog procesa. Kada pogledamo
unazad, shvatamo da smo nauili mnogo stvari
iz iskustava u koja se nismo aktivno ukljuili
da bi nauili neto. Sa druge strane, u veini
sluajeva, uenje sadri neku vrstu strukturiranog, ili bar namernog procesa. Neemo nauiti
nita iz sluajnih iskustava ako na to ne usmerimo panju.
Strukturirano uenje koristi se i u formalnom
i u neformalnom obrazovanju. Onog momenta
kada ste uzeli ovaj T-kit kako biste razmiljali
o najboljim metodama interkulturalnog uenja
u grupnom radu, vi ste najverovatnije uzeli
uee u strukturiranom procesu uenja, a ne u
uenju zasnovanom na sluaju.
Iskustva interkulturalnog uenja kroz treninge,
seminare, grupne sastanke, radionice, razmene
i slino jesu primeri sktrukturiranog procesa
interkulturalnog uenja.
Uloge u uenju
Uenje je takoe pitanje uloga. Za veinu dece,
kola je strukturirano iskustvo uenja u ranoj
fazi ivota, gde je jedini par uloga u uenju
par uenik-nastavnik. to se tie neformalnog
obrazovanja i ljudi koji su, na bilo koji nain,
ukljueni u njega, veina njih posmatra uenje
kao dvosmeran proces, gde ljudi kroz interakciju ekasno ue jedni od drugih. Mi stalno
uimo, ali mnogi ljudi sebe ne vide u toj ulozi
ili, ponekad nesvesno, radije odabiraju ulogu
uitelja. Svako ko u procesu ne-formalnog
obrazovanja zapone rad sa novom grupom
ljudi, mora da se suoi sa izazovom stvaranja
atmosfere otvorenosti za uzajamno uenje, a
kao linu primedbu naveo bih elju da ljudi
ukljueni u formalno obrazovanje preuzmu isti
takav izazov u uionicama u kojima rade.
Metode uenja
Ako o uenju razmiljamo kao o strukturiranom
procesu, smisleno je pogledati metode koje se
u tom procesu koriste. Istraivai su vie puta
dokazali da ljudi najintenzivnije ue kroz lino

20

iskustvo u situacijama koje ukljuuju razum,

oseanja i akciju. Ukoliko elimo da otvorimo
prostor za uenje, treba da ponudimo metode
koje e omoguiti da se iskuse i razmene
iskustva na sva tri nivoa. U poglavlju 4. ovog
T-kita pogledajte predloene metode i metodologiju za interkulturalno uenje.

2.3 ta je kultura?
A ta je onda interkulturalno?
Koncept interkulturalnog uenja u sebi nosi i
drugi pojam na kome emo se zadraati termin
kultura. Sve ideje o interkulturalnom uenju,
implicitno ili eksplicitno, zasnovane su na ideji
kulture. Svima njima je zajedniko da kulturu
opaaju kao neto to je stvorila ljudska vrsta.
Za kulturu se misli da je softver po kome
ljudi funkcioniu u svakodnevnom ivotu;
uobiajeno je opisuju kao osnovna uverenja,
vrednosti i norme kojih se ljudi pridravaju.
Brojni su teorijski i praktini argumenti i diskusije o pojmu i poimanju kulture.
Da li je postojanje kultura nuno povezano sa
postojanjem grupa ljudi ili postoji individualna kultura? Koji su elementi kulture? Da li
se moe napraviti kulturalna mapa sveta? Da
li se kulture menjaju? Zato i kako? Koliko su
povezani kultura i ponaanje osoba i grupa? Da
li neko moe imati vie od jednog kuturolokog
porekla i ta to onda znai? Koliko su kulture
eksibilne, koliko su podlone individualnom
tumaenju?
esto, razmiljanje o kulturi vodi razmiljanju
o odnosu, interakciji izmeu kultura. Mnogi
autori tvrde da bez postojanja vie od jedne
kulture ne bi bilo govora ni o toj jednoj, tj. o
kulturi uopte. Razlike koje opaamo meu ljudima po tome kako razmiljaju, oseaju i kako
se ponaaju su ono zbog ega smo svesni postojanja kulture. Zbog toga je kulturu nemogue
razumeti kao koncept u jednini, naprotiv, uvek
je re o - kulturama.
U tom smislu, razumljivo je to smo se u ovom
odeljku okrenuli od ideja koje su uglavnom

T-Kit
Interkulturalno
uenje

usmerene na kulturu kao takvu prema idejama koje vie govore o interakcijama izmeu
kultura ili interkulturalnim iskustvima.

ljudi koji su zaeli kulturu, njihove norme,

vrednosti, osnovna shvatnja prostora, prirode,
vremena, itd.

Neki izrazi su povremeno korieni kao zamene

za re interkulturalno, kao to su unakrsno-kulturalno ili multi-kulturalno. Za neke autore
ove rei imaju isto znaenje, ali neki drugi im
daju sasvim razliita znaenja. I o ovim razlikama priaemo vie pred kraj poglavlja.

Model ledenog brega podrazumeva da su

vidljivi delovi kulture samo izraz njenih nevidljivih delova. Pored toga, on ukazuje na to
koliko je u nekim trenucima teko razumeti
ljude razliitog kulturolokog porekla - zato to
moemo primetiti vidljive delove njihovog
ledenog brega, ali ne moemo odmah videti
na emu su oni utemeljeni.

2.4 Pogled na kulturu

2.4.1 Model ledenog brega
Jedan od najpoznatijih modela kulture je onaj
kojim se ona prikazuje kao ledeni breg (eng.
Iceberg, prim. prev.). Sutina ovog modela lei
u elementima koji ine kulturu i u injenici da
su neki od ovih elemenata veoma vidljivi, dok
se drugi teko (raz)otkrivaju.
Ideja koja stoji u osnovi ovog modela je da kulturu moemo zamisliti kao ledeni breg: samo
njegov mali deo moe se videti iznad povrine
vode. Ovaj vrh ledenog brega oslanja se na
mnogo vei deo ispod povrine vode koji je,
zbog toga, nevidljiv. Ipak, ovaj nevidljivi deo
ledenog brega je njegova mona osnova.
U kulturama takoe postoje vidljivi delovi:
arhitektura, umetnost, kulinarstvo, muzika,
jezik, da pomenemo samo neke. Ali mone
temelje kulture je tee opaziti: istoriju grupe

Sa druge strane, model ledenog brega ostavlja

mnoga ranije pomenuta pitanja bez odgovora.
Uglavnom se koristi kao prvi korak ka produbljenom razumevanju kulture, kao prva vizualizacija razloga zbog kojih nam je ponekad
teko da razumemo i vidimo kulturu.
Znaaj za rad sa mladima
Model ledenog brega usmerava nau panju na
skrivene aspekte kulture. Ovaj model podsea
da, u interkulturalnom susretu, slinosti koje
prve opazimo mogu, u stvari, biti zasnovane
na potpuno razliitim pretpostavkama o realnosti. Meu mladima, kulturne razlike nekada
nisu oigledne: irom sveta mladi ljudi vole da
nose teksas, sluaju pop muziku i potreban im
je pristup elektronskoj poti. Stoga, interkulturalno uenje podrazumeva da je najpre potrebno
postati svestan donjeg dela sopstvenog ledenog brega, a potom biti u stanju da se razgovara
o njemu sa drugima u cilju boljeg meusobnog
razumevanja i pronalaenja onoga to nam je
zaista zajedniko.

21

22
Klasina muzika Popularna muzika

Knjievnost

Uloge u vezi sa uzrastom, polom, klasnom pripadnou, zanimanjem, srodstvom, itd.

Pristupi u reavanju problema Shvatanje o statusnoj pokretljivosti Pokreti oka

Shvatanja o istoi Stavovi o zavisnosti Teorije o bolesti

Ideje o vostvu Tempo rada Modeli odluivanja u grupi

Deninicija greha Sudska praksa Shvatanje pravde Motivi za rad

Odnos prema ivotinjama Modeli nadreenih/podreenih odnosa

Vodei ideali o odgajanju dece Pravila pristojnosti Kosmologija

Znaenje skromnosti Poimanje lepote

Folklor Sport Kulinarstvo Odevanje

Pozorite

Likovna umetnost

Izvor: strana 14 AFS Orientation Handbook Vol.4: AFS Intercultural programs Inc, 1984.

Komunikacioni obrasci u razliitim drutvenim kontekstima

Shvatanje prolosti i
budunosti Organizacija vremena
Sklonost ka takmienju ili saradnji Mera socijalne interakcije
Ideje o adolescenciji Ureenje zikog prostora itd.

Denicija ludila Priroda prijateljstva Razumevanje svoga ja Modeli vizuelnog opaanja

Govor tela Facijalna ekspresija Poimanje logike i ispravnosti Naini ophoenja sa oseanjima

Preteno nesvesni elementi

Vidljivi elementi

Slika 1: Kultura kao ledeni breg

T-Kit
Interkulturalno
uenje

T-Kit
Interkulturalno
uenje

2.4.2 Girt Hofstedov (Geert

Hofstede) model kulturnih
dimenzija

Ili je neko ko predsedava upravnim odborom

taj koji se smatra sposobnim da samostalno
odluuje kada je to potrebno?

Hofstedova ideja o kulturi zasnovana je

na jednoj od najveih empirijskih studija o
kulturolokim razlikama koja je ikada uraena.
70-tih godina prolog veka, IBM (ve tada
velika internacionalna kompanija) ga je zamolio za savet u vezi sa ogromnim razlikama u
poslovanju izmeu njegovih postrojenja, npr.
u Brazilu i Japanu, uprkos svim IBM-ovim
pokuajima da uspostavi jednake procedure i
standarde rada irom sveta.

Izbegavanje neizvesnosti (eng. uncertainty

avoidance) pokazuje stepen u kome se u drutvu
neizvesnost osea kao pretnja i u kome se u
pokuajima da se ona izbegne stvaraju pravila
ili neka druga sredstva koja obezbeuju sigurnost. Izbegavanje neizvesnosti je povezano
sa merom u kojoj su ljudi spremni da rizikuju,
ili, na primer, koliko detaljno tokom pripreme i
planiranja treninga lanovi trenerskog tima ele
da diskutuju. Koliko prostora ima za sluajnost,
improvizaciju ili doputanje da stvari idu
svojim tokom (i moda pogreno)?

Hofsted je tragao za uzrocima ovih razlika u

IBM-vom poslovanju. U nekoliko faza, koje su
ukljuivale detaljne intervjue i upitnike koje je
slao svim radnicima IBM-a irom sveta, pokuao
je da pronae osnovne razlike izmeu postrojenja. Kako je obrazovni nivo svih zaposlenih
bio priblino jednak svuda, struktura organizacije ista, pravila i procedure takoe, zakljuio je
da su sve pronaene razlike izmeu fabrika na
razliitim lokacijama morale biti zasnovane na
kulturi kojoj pripadaju zaposleni u fabrici, a u
irem smislu i na kulturi zemlje domaina IBMovog postrojenja. Hofsted opisuje kulturu kao
kolektivno programiranu svest koja razlikuje
pripadnike ljudskih grupa jedne od drugih.
Nakon nekoliko faza istraivanja, on je sveo razlike izmeu kultura na etiri osnovne dimenzije.
Sve druge razlike, tvrdio je, mogue je pronai
u jednoj ili vie od tih dimenzija. Identikovane
dimezije nazvao je: koncentracija moi, individualizam/kolektivizam, maskulinost/femininost i izbegavanje neizvesnosti. Posle dodatnih
istraivanja, dodao je petu dimeziju orijentacije
u vremenu.
Koncentracija moi (eng. power distance)
pokazuje u kojoj meri jedno drutvo prihvata
injenicu da je mo u institucijama i organizacijama nejednako distribuirana meu pojedincima.
Koncentarcija moi govori o hijerahiji, o tome
ta se, na primer, smatra normalnim procesom
ili nainom donoenja odluka u omladinskim
organizacijama. Da li svako treba da ima jednako pravo da uestvuje u donoenju odluka?

Individualizam/kolektivizam (eng. individualism/collectivism) ukazuje na meru u kojoj u

drutvu postoje labavi socijalni okviri unutar
kojih se od pojedinca oekuje da brine samo
o sebi i svojoj neposrednoj porodici ili, pak,
postoje vrsti socijalni okviri u kojima postoji
jasno razlikovanje izmeu svojih i tuih
drutevnih grupa, praeno oekivanjem da e
moji brinuti za mene. U kolektivistikim kulturama, npr., ljudi su snano povezani i oseaju
odgovornost za svoje porodice, a poeljno je i
da sebe doivljavaju kao pripadnike razliitih
grupa.
Maskulinost/femininost (eng.masculinity/femininity) ukazuje na meru u kojoj pol odreuje
uloge koje mukarci i ene imaju u drutvu. Da
li, npr., postoji gotovo prirodna podela zadataka izmeu uesnika i uesnica na seminaru
u situaciji kada je potrebno da neki kuni
poslovi budu preuzeti od strane itave grupe?
Vremenska orijentacija (eng. time orientation)
pokazuje u kojoj meri drutvo svoje odluke
zasniva na tradiciji i dogaajima iz prolosti,
ili koliko su one zasnovane na kratkoronoj,
trenutnoj dobiti, ili na osnovu toga ta se
prieljkuje u budunosti. Koliko je, na primer,
vana istorija tvog podruja za njegovu
sadanjost i budunost? Kada ljudi ele da
se prave vani time odakle su: da li govore o
prolosti, sadanjosti ili budunosti?

23

24

Izvor: strana 141, Hofsted, Girt (Hofstede, Geert, 1991),

Cultures and Organisations: Software of the Mind,
London: McGraw-Hill. Copyright Geert Hofsteed.
Ova slika je tampana sa doputenjem.

Slika 2: Pozicija 50 zemalja

i 3 regiona prema
dimenzijama
koncentracije moi
i izbegavanja
neizvesnosti

112

104

96

88

ISR

80
COS

SWI

FIN

GER

10

20

30

40

Mala koncentracija moi

i snano izbegavanje
neizvesnosti
(dobro podmazana maina)

AUT

SWE
IRE

GBR
USA
NZL
NOR CANNET

AUL

DEN

Mala koncetracija moi

i slabo izbegavanje
neizvesnosti
(seoska pijaca)

72

64

56

48

40

32

24

16

Indeks izbegavanja 0
neizvesnosti

JPN

BRA

60

GRE

70

URU
POR

BEL SAL
GUA

PAN

PIH

MAL

80

100

110
Indeks koncentracije moi

90

Visoka koncentracija moi

i snano izbegavanje neizvesnosti
(ljudska piramida)

YUG

MEX

VEN

EQA

ARA

IDO

IND

WAF

SIN

COL
TUR

FRA

PER

CHL

KOR
ARG

SPA

ITA

50

EAF

HOK

IRA THA
PAK
TAI

SAF

JAM

Velika koncentracija moi

i slabo izbegavanje
neizvesnosti
(porodica)

T-Kit
Interkulturalno
uenje

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Hofsted je ponudio nekoliko koordinatnih sistema u kojima su se razliita drutva (nacije)

nala obzirom na njihove procenjene vrednosti
du etiri dimenzije. Ove vrednosti zasnovane su
na analizi upitnika i ponovljenim istraivanjima
zasnovanim na Hofstedovom modelu (vidi Sliku
2). Zbog svoje empirijske osnove, Hofstedov
model je bio hvaljen: teko da je i jedna druga
studija ili teorija kulture ponudila slinu kvantitativnu potporu. Sa druge strane, model ne daje
nikakvo objanjenje zato ima ba pet dimenzija
i zato su samo ove dimenzije uzete kao osnovne
komponente kulture. Model, dalje, implicira
shvatanje kulture kao statinog fenomena, pre
nego jedne dinamine pojave. Zato ili kako se
kulture razvijaju ovim modelom nije mogue
objasniti. Pored toga, Hofsted je bio kritikovan i zato to se fokusirao samo na kulturu kao
karakteristiku jedne nacije, time zanemarujui
kulturoloke razlike koje preovlauju u veini
modernih drutava, kao i postojanje subkultura,
meavina kultura i individualnog razvoja. Opis
dimezija, povremeno, nosi opasnost implicitnog vrednovanja nekih kultura kao boljih od
drugih. Ipak, mnogim itaocima, petodimenzionalni model intuitivno izgleda visoko relevantan za predstavljanje razliitih drutava.

Takoe, ove dimenzije su korisne kao okvir kome

pribegavamo u pokuajima analize razliitih
konteksta u kojima ivimo (studentska kultura,
porodina kultura, kultura mojih prijatelja,
gradska i seoska kultura itd). Vredi se zapitati
u kojoj meri nam model omoguava da doemo
do nekih spoznanja, a u kojoj, u stvari, samo
stvaramo jo vie stereotipa?
Nadalje, pet dimenzija i neije pretpostavljanje
neke od njih pokreu pitanje kulturolokog
relativizma: Da li stvarno ne postoje bolje i
gore? Da li su hijerahijske strukture jednako
dobre kao one u kojima vai princip jednakosti?
Da li su stroge i krute polno odreene uloge
jednako dobre kao one otvorenije? Dokle ovo
moe da ide? Da li, na kraju krajeva, ako elimo
da posredujemo u koniktu izmeu kultura
uzimajui u obzir razliitosti prema dimezijama,
moemo i treba li da zauzmemo neutralan stav?

2.4.3 Bihejvioralne komponente

kulture Edvarda T. i
Mildred Rid Hol (Edward T.
Hall, Mildred Reed Hall)

Ovaj par naunika razvio je svoj model iz sasvim

praktinog razloga - hteli su da daju dobar savet
Znaaj za rad sa mladima
amerikim biznismenima koji su se spremali za
odlazak i rad u inostranstvu. U svoje istraivanje
Neko se i ne mora sloiti sa Hofstedom da su ukljuili su mnoge detaljne, otvorene intervjue
njegove dimezije jedine preko kojih se kulture sa ljudima iz razliitih zemalja sa kojima e
mogu predstavljati. Ipak, esto se ba one jav- verovatno ameriki biznismeni saraivati, fokuljaju kao sutinski elementi po kojima se kul- sirali su se na one, ponekad suptilne, razlike u
ture razlikuju i zbog toga mogu biti od koristi ponaanju koje obino objanjavaju konikte u
u razumevanju sukoba izmeu pojedinaca ili interkulturalnoj komunikaciji.
grupa razliitog kulturolokog porekla. Uesnici
na treningu momentalno ponu da uporeuju Na osnovu svoje studije razvili su nekoliko
nacionalne kulture kroz Hofstedov koordi- dimenzija razliitosti. Sve dimenzije bile su u
nantni sistem, kao, na primer: Da li ja zaista vezi sa komunikacijskim obrascima, prostorom
pripadam kulturi koja je hijerarhijska? Da li ili vremenom:
je moja potreba za isvesnou vea nego kod
drugih? Tako, sa jedne strane, Hofstedove Brze i spore poruke ( eng. fast and slow mesdimenzije pruaju okvir na osnovu koga neko sages). Dimenzija se odnosi na brzinu kojom
moe objanjavati nerazumevanje meu kul- se odreena poruka prevede i reaguje na nju.
turama, to moe biti polazna osnova da se Primeri brzih poruka su naslovi u novinama, rekuesnicima postave pitanja o kulturolokim raz- lamni oglasi i televizijske poruke. Za ljude koji
likama (npr.: ta mislite o moi i vostvu?). Sa imaju tendenciju prema brzim porukama tipino
druge strane, model nas navodi da razmiljamo je da se lako zbliavaju. U sutini, kada nekog
o nama samima i da se pitamo da li se opisi elimo da upoznamo dobro, za to je potrebno
dimenzija odnose na sve ljude koji ive u nekoj vreme (to su spore poruke). Meutim, u
zemlji.
nekim kulturama potrebno je manje vremena

25

T-Kit
Interkulturalno
uenje

za stvaranje prijateljskih veza nego u drugima.

Spore poruke alju, primera radi, i umetnost,
dokumenatrni lmovi, bliski odnosi meu ljudima itd.

stila moe biti doivljena kao neiskrena (poto

je informacija sakrivena) i nesaraujua. Da
bi donela odluku, osobi sa stilom niskog konteksta u komunikaciji potrebna je poprilina
koliina informacija o pozadini prie. Za razliku od nje, osoba sa komunikacijskim stilom
u kome je izraena kontekstualnost, u datom
trenutku donee odluku na osnovu manje informacija, jer pozadinu prie zna usled konstantne
ukljuenosti u sve to se deavalo. Paradoksalna
situacija nastaje kada se od nekog ko je visoko
kontekstualan trai da proceni novi poduhvat i
onda on eli sve da sazna poto nije bio deo konteksta iz koga je potekla nova ideja.

Visok i nizak nivo konteksta (eng. high and low

context). Ova dimenzija opisuje koliko informacija se nalazi u kontekstu (u okruenju) u kome se
komunikacija odigrava. Situacija visokog konteksta je ona u kojoj se u samoj poruci koja se u
datom trenutku prenosi nalazi malo informacija,
dok je veina informacija prisutna u osobama
koje komuniciraju. Npr., komunikacija izmeu
parova koji dugo ive zajedno ima tendenciju
da bude visoko kontekstualna: dovoljna je mala
razmena informacija u odreenom trenutku da Teritorijalnost (eng. territoriality) se odnosi na
bi se takvi parovi razumeli. Poruka moe biti organizaciju zikog prostora, kao to je kancejako kratka, ali njeno znaenje prevodi se uz larija. Da li je direktorova kancelarija na vrhu
pomo informacija koje su oboje stekli jedno o poslovne zgrade ili negde na sredini? Ako, na
drugome tokom godina zajednikog ivota.
primer, neko svoje olovke na stolu smatra delom
line teritorije, onda drugi nisu dobrodoli da ih
Tipine kulture visokog nivoa konteksta, prema pozajmljuju bez pitanja? Teritorijalnost govori o
Holu i Holovoj (Hall&Hall, 1990) su japanska, oseaju koji su ljudi stvorili u odnosu na prostor
arapske i mediteranske kulture. U njima pos- koji ih okruuje i materijalne stvari u njemu, a
toje rasprostranjene mree izvora informacija i takoe je i pokazatelj moi.
ukljuenost pripadnika tih kultura u mnoge bliske
odnose. Kao posledica toga, u svakodnevnom Lini prostor (eng. personal space) je prostorna
ivotu nije potrebno mnogo informacija koje su udaljenost koju zadravamo u odnosu na druge
pozadina poruke, niti se to oekuje u razgovoru. ljude iz potrebe da se oseamo prijatno. Holovi
Ljudi se informiu o svemu ve samim tim to opisuju lini prostor kao mehur u kome se
su bliski sa onima koji su im vani.
konstantno kreemo. Veliina linog prostora se
menja prema situaciji i prema tome sa kim smo
Tipine kulture sa niskim nivoom konteksta u interakciji (prijatelje putamo blie u na lini
su severno-amerika, nemaka, vajcarska i prostor). Mehur pokazuje ta neko misli da
skandinavske kulture. U ovim kulturama postoji je odgovrajua distanca izmeu dvoje ljudi. O
tendencija da se meuljudski odnosi uspostavl- nekom ko stoji udaljenije, moe se zakljuiti da
jaju (i specijalizuju) prema razliitim oblastima je kao linost rezervisan. Nekoga ko pokuava da
neijeg angaovanja i zbog toga postoji vea prie blie u odnosu na distancu koja se smatra
potreba za pozadinom informacije u svakod- prihvatljivom, moemo doiveti uvredljivim,
nevnoj komunikaciji.
ugroavajuim ili jednostavno nepristojnim.
Ako je u nekoj kulturi normalna udaljenost
Nesporazumi mogu nastati kada se ne uzima u izmeu osoba koje razgovaraju prilino mala,
obzir postojanje razliitih komunikacijskih sti- tolika da se u nekoj drugoj kulturi moe poklalova u odnosu na postojanje visokog ili niskog pati sa onim to se smatra intimnom distancom,
nivoa konteksta. Osoba sa niskim kontekstual- moe se pojaviti problem u komunikaciji. Probnim stilom, od strane nekog ko je visoko kontek- lem izrasta iz razliitih interpretacija onoga to
stualan u komunikaciji, moe biti opaena kao predstavlja postojea zika udaljenost osobama
prialica, neko ko mnogo detaljie, nudi nep- ukljuenim u komunikaciju.
otrebne informacije. Suprotno tome, osoba sa
stilom izraene kontekstualnosti u komunikac- Monohrono i polihrono vreme (eng. monoiji od strane nekog ko je nisko kontekstualnog chronic and polychronic time) ima veze sa

26

T-Kit
Interkulturalno
uenje

organizovanjem sopstvenog vremenena. Mono- su na poetku kreirali njihove dimenzije kao

hrono strukturiranje vremena znai raditi jednu nezavisne jedne od drugih, ali su ih dalje razvili
po jednu stvar, u rasporedu gde dogaaji teku u model kulture koji na kraju ima samo jednu
jedan za drugim i gde razliiti zadaci imaju dimenziju. U njoj su kulture poreane na konsvoje vreme u kom se izvravaju. Za mono- tinuumu izmeu monohronih nisko kontekstualhrone kulture vreme se kontrolie, skoro da je nih kultura s jedne, i polihronih kultura visoke
opipljivo i o njemu se govori kao o resursu za kontekstualnosti, sa druge strane. Sve preostale
korienje, troenje i uvanje. Vreme je lin- kategorije povezane su sa ovim kontinuumom.
earno i kao jedna linija protee se iz prolosti Tada jo preostaje pitanje: Da li ovakav jednoskroz sadanjost prema budunosti. Koristi se tavan nain kategorisanja kultura odraava realkao sredstvo ili alatka kojom se organizuje dan, nost?
odluuje o prioritetima, npr. da se nema vremena za sastanak sa nekim.
Konano, veoma malo je reeno o tome ta
stoji iza ovih kulturalnih karakteristika, o tome
Polihrono strukturiranje vremena znai sasvim kako se kulture razvijaju (da li su statine ili
suprotno: mnogi se poslovi rade istovremeno, dinamine) ili kako se osobe nose sa svojim
uestvovanje u ivotu drugih osoba je snano, kulturolokim poreklom u interkulturalnim sitto implicira postojanje naglaska na drutvenim uacijama.
odnosima, pre nego na pridravanju rasporeda.
Polihrono vreme se ne doivljava ba kao resurs Korisnost pristupa Holovih jasno se ogleda u
i pre se moe uporediti sa takom nego sa lini- njegovim praktinim posledicama. Dimenzije
jom.
slino Hofstedovom modelu daju okvir u
kome se mogu prepoznati i objanjavati pojedHol i Holova vide neke od ovih dimenzija kao ine razlike meu kulturama.
meusobno povezane. Monohrono vreme u njihovom istraivanju je blisko povezano sa pos- Znaaj za rad sa mladima
tojanjem niske kontekstualnosti i sa kreiranjem
ivotnog prostora koji je isparcelisan (struktura U interkulturalnim grupama, dimenzije Holovih
u kojoj su razliite ivotne oblasti u koje smo mogu posluiti kao prvi teorijski pristup u
ukljueni odvojene jedna od druge ili stav- razumevanju kulturalnih razlika. Moete ih
ljene u posebne pregrade). Pored pomenutih iskoristiti za simpatine vebe. Npr, kaete
dimenzija, Holovi su uveli jo neke pojmove na uesnicima da popriaju jedni s drugima i da
koje je vano obratiti panju, kao npr. kako se dok priaju menjaju udaljenost u odnosu na
u nekoj kulturi planira, koliko unapred se neki onog drugog. Da li oboje imaju isti oseaj da je
sastanak zakazuje, ta se smatra pristojnim kada neka distanca bila pristojna, adekvatna? Kako
je tanost u pitanju i kolika je brzina protoka bi se ponaali sa nekim kome je potrebno vie/
informacija kroz sistem da li je protok vezan manje prostora u odnosu na druge ljude?
za hijerahiju (informacije idu odozgo na dole i
obrnuto) ili postoji velika mrea kojom infor- Kada ih jednom opiete, dimenzije Holovih se
macije teku u svim pravcima.
obino lako povezuju sa razliitostima koje su
uesnici iskusili u interkulturalnoj grupi. Moete
U susretu sa drugim kulturama, Holovi su predloiti razgovor o tim razliitostima, a da ih
amerikim biznismenima predloili da uoe ne vrednujete kao dobre ili loe.
kulturalne razlike i, ako je mogue, da se prilagode razliitim nainima ponaanja kulture u Nadalje, onima koji rade sa mladima ove
kojoj rade.
dimenzije mogu biti korisne da prepoznaju
interkulturalne razlike u samoj grupi sa kojom
Kljuni pojmovi Holovih pri opisu razliitih kul- rade (kako se ljudi odnose prema tanosti, da li
tura ukazuju na neke znaajne razliitosti koje vole da se dodiruju ili ne, da li misle da previe
su ljudi iskusili u susretu sa drugom kulturom pria ili premalo), a obezbeuju i postojanje
i stoga su prepoznatljive mnogim itaocima. renika (pojmova) kojima te razlike mogu da se
Ipak, javile su se i neke kritike. Hol i Holova opiu. Ipak, kada ih jednom uvedete, budite

27

T-Kit
Interkulturalno
uenje

oprezni, jer uesnici e otkriti da mogu

dimenzije Holovih koristiti kao izgovor za
razne stvari: Izvinite, ali ja ne kasnim sat
vremena, ja sam polihrona osoba!...

2.4.4 Diskusija o kulturi

aka Demorgona
(Jacques Demorgon)
i Markusa Molca
(Markus Molz)
Demorgon i Molc (1996) otvoreno poriu bilo
kakvu nameru da stvaraju jo jedan teorijski
model kulture. U samoj prirodi kulture je, kau,
da je svaka njena denicija u osnovi pod uticajem (kulturnog) porekla onog koji je denie:
niko ne moe da bude preien od kulture.
Obzirom na to, Demorgon i Molc vide svoj
lanak kao doprinos pogledu na diskusije o kulturi i onome to neko iz toga moe nauiti.
Pojedini veoma kontroverzni delovi u ovoj
diskusiji o kulturi navode na tri glavne
protivrenosti, kau oni:

pitanje)? Da li se stanovnici jedne zemlje vide

kao pojedinci prema kojima se treba ophoditi
jednako (francuski model prava pojedinca), ili
kao pripadnici grupa, kojima pripadaju prava
njihove grupe (holandski model drutva koga
ine razliite grupe od kojih svaka ima svoje
institucije) (tree pitanje)?
U pokuaju da prevaziu ove tenzije, Demorgon
i Molc uvode ono to bih nazvao modelom kulture. Oni kau da se kultura moe razumeti samo
kada se povee sa konceptom adaptacije. Ljudi
se konstantno nalaze pred izazovom uspostavljanja trajne veze izmeu svog unutranjeg
sveta (potreba, ideja itd) i spoljanjeg sveta
(okruenja, drugih ljudi itd). Ovo se deava u
konkretnim situacijama koje bi trebalo da budu
osnova za analizu. U svim ovim situacijama,
individua kreira svoje okruenje (svaka osoba
moe uticati na ono to se deava oko nje), ali i
okolina menja nju (svaku osobu moe promeniti ono to se deava oko nje). I jedno i drugo,
promena okruenja i promena osobe usled uticaja okruenja, dve su strane jednog novia
- adaptacije.

- Kako razumeti tenziju izmeu stabilnosti kulture

i dugotrajnih struktura kulture, sa jedne strane, Vie nauno govorei, Demorgon i Molc
i procesa kulturolokih promena i novina, sa deniu jednu stranu novia kao asimilaciju.
Pod ovim podrazumevaju proces u kome ljuddruge strane?
ska bia prilagoavaju spoljanji svet svojoj
- Kako se nositi sa odnosom izmeu kulturalnog
realnosti. Ono to opaamo spolja ulazi u ve
i interkulturalnog: Da li je prvo postojala kulpostojee
oke i strukture mozga. Ekstretura, pa se ostvario njen udeo u interkulturalnim
susretima? Ili kulture postoje samo u konstant- man primer asimilacije mogu biti deca koja se
igraju. Svaka gomila peska (realnost spoljanjeg
noj interakciji sa drugim kulturama?
sveta) deci moe izgledati kao Mont Everest
- Da li treba naglaavati univerzalne osobine ljud- (unutranja imaginacija). Dok se penju uz to
skog roda (ono to nam je svima zajedniko), i
brdo, deca asimiliraju realnost u svoju matu;
gledati na ljude kao na pojedince, gde se kultura
pojavljuje kao osobina pojedinca? Ili govo- interpretacija stvarnosti postaje okvir njihovih
rimo o postojanju samo jedne, globalne kulture akcija. Oni se ne penju na gomilu peska ve na
(univerzalistiki pristup)? Ili treba naglaavati Mont Everest. Ali, ne asimiliraju samo deca:
ulogu kulture, prepoznati opte prihavaenu kada nekoga vidimo prvi put, steknemo neki
raznovrsnost sveta, i gledati na ljude kao pri- utisak o njegovom/njenom izgledu. Na osnovu
padnike kuturolokih grupa, gde su sve kulture te ograniene informacije, interpretiramo ko je
u sutini jednako dobre (relativistiki pristup)?
on/ona - i tada koristimo informacije koje ve
postoje u naem mozgu, esto stereotipe, da
Ova pitanja mogu izgledati prilino akadem- bismo znali vie o toj osobi i da bismo odluili
ska i bez praktine vrednosti. Ipak, ona imaju koji je to odgovarajui nain po kome emo se
politike posledice: da li se promena vidi kao ponaati u njenom prisustvu.
pretnja ili ne (prvo pitanje)? Da li se kulturalna
raznolikost jedne zemlje posmatra kao predus- Drugu stranu novia Demorgon i Molc zovu
lov postojanja kulture ili je ona pretnja neemu akomodacija.Pod ovim se podrazumeva proces
to se smatra orginalnom kulturom (drugo u kome se strukture u mozgu (kognitivne sheme)

28

T-Kit
Interkulturalno
uenje

menjaju obzirom na informacije koje pristiu

spolja. Nekoga moemo sresti i na poetku
interpretirati njegovo/njeno ponaanje u svetlu
stereotipa. Ali, nakon nekog vremena, moemo
nauiti da je realnost drugaija, da se nai stereotipi, sheme u mozgu, ne slau sa realnou. I
tada ih menjamo.

adaptirali. Ovaj sistem je ono to Demorgon

i Molc zovu - kulturom. Funkcija adaptacije
je onda da ouva ili povea mogunost da se
ponaamo na odgovarajui nain u to vie situacija u kojima se moemo nai. U tom smislu,
kultura je ona struktura koja obezbeuje orijentaciju u takvim situacijama (ovo treba razumeti
kao modane strukture koje su osnova procesima
asimilacije i akomodacije), i ona je produetak
nae bioloke prirode. Kultura postoji iz potrebe
za snalaenjem u situacijama za koje nemamo
bioloki predodreene reakcije.

Ni ekstremna asimilacija ni akomodacija nisu

od pomoi. U stanju iskljuive akomodacije preplavile bi nas sve informacije spolja sa kojima
treba da se nosimo, koje naivno primamo i
kojima doputamo da promene nain na koji
razmiljamo. U stanju ekstremne asimilacije, Ako je tako, i ako je smisao adaptacije orijentisati
poricali bismo realnost i, na kraju krajeva, ne se, snai se, onda se ona javlja sa pojavom tenbismo mogli da preivimo.
zije izmeu asimilacije i akomodacije. Sa jedne
strane, postoji potreba da se razvije stabilna
U poreenju sa ivotinjama, ljudska bia su struktura, skup ponaanja koje moemo generalgenetski manje unapred formirana, mnogo manje izovati i upotrebiti u najrazliitijim situacijama,
stvari je unapred bioloki pripremljeno za jer ne moemo svaki put iznova poinjati ni iz
nas. Zbog toga, postoje mnoge situacije na koje ega (potpuno prazne glave). U procesu asiminemamo instiktivne ili bioloki predodreene lacije, kultura je kao mentalni softver, kako to
reakcije. Imamo potrebu da razvijemo sistem kae Hofsted, koji koristimo za obradu svih
koji e nam obezbediti snalaenje u svim ovim informacija dostupnih iz spoljanjeg sveta.
situacijama, kako bismo se lake i uspenije

Slika 3: Izabrani pre-adaptivni opoziti i oscilacije

Oscila
cija
Vreme

1. pol

2. pol
Pre-adaptivne suprotnosti

Kontinuitet
Razlikovanje
Promiljena akcija
Fokusirana panja
Eksplicitna komunikacija
Izvor:

Promena
Ujednaavanje
Brza akcija
Rasplinuta panja
Implicitna komunikacija

strana 54, Thomas, Aleksander(ed) (1996) Psychologie interkulturellen Handelns, Gttingen:

Hogrefe. Poglavlje J. Demorgon i M. Molz Bedingungen und Auswirkungen der Analyse von
Kultur(en) und Interkulturellen. Adaptirano izdanje .

29

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Ipak, Demorgon i Molc naglaavaju da, kada bi

kultura bila samo mentalni softver koji se programira dok smo jo mladi, ne bismo mogli da se
prilagoavamo novim okolnostima i snalazimo
se u skladu sa njima. Ljudskim biima potrebna
je sposobnost akomodacije kako bi se orijentisali, menjali okvire po kojima se snalazimo, a sve
to ne bi li preiveli.

brze, ali bez previe informacija, ili moemo

biti informisani, ali reagovati sporije. Moemo
se koncentrisati na jedan aspekt situacije, ili
nam panja moe biti usmerena na sve to se
deava oko nas. Moemo biti jasni, eksplicitni
u komunikaciji (unositi detaljna objanjenja), ili
implicitni (koristiti mnogo simbola). Ako neku
situaciju shvatimo kao da nam se nudi stotine
ovakvih mogunosti izmeu dve razliite kraU tom smislu, ponaanje u bilo kojoj situaciji jnosti-opozita, onda je odluku o izboru kako
je skoro uvek meavina izmeu ponavljanja emo se ponaati potrebno donositi posebno u
nauenog, uspenih reakcija, kulturom usmera- svakoj od njih (pogledati primer na slici 3).
vanog skupa akcija i paljivog prilagoavanja
postojeoj situaciji.
Ove suprotnosti se mogu zamisliti kao dva
ekstremna pola jedne linije (pogledati sliku 4).
Ako zamislimo takvu situaciju, od poetka
imamo irok spektar opcija kako se ponaati Puna linija prikazuje sva mogua ponaanja. Kulizmeu suprotnosti: nae reakcije mogu biti turalna orijentacija, prema Demorgonu i Molcu,

Slika 4

Mogua oscilacija

1. pol

Adaptivna osa

Uobiajena oscilacija

2. pol

Pre-adaptivne suprotnosti

Izvor: strana 55, Thomas, Aleksander(ed) (1996) Psychologie interkulturellen Handelns, Gttingen:
Hogrefe. Poglavlje J. Demorgon i M. Molz Bedingungen und Auswirkungen der Analyse
von Kultur(en) und Interkulturellen Interaktionen

lei u ograniavanju mogunosti na toj liniji na shvatamo tu taku poetkom i odluujemo kako
manji opseg. Zamislite take na liniji sa ocenama da se adekvatno ponaamo u nekoj situaciji
od 0 do 10 (0 i 10 su ekstremi polova). Kultur- upravo u okolini te take. U primeru, moe se
alna orijetacija postavlja prikladno ponaanje rei da, po navici, obino biramo reenja imeu
na neku taku, npr. 3. Kao kulturalna bia, mi 2 i 4.

30

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Uzmimo sada u obzir komunikaciju. Moda

dolazite iz mesta gde ljudi, na primer, komuniciraju implicitno (znai da izbegavaju duga
objanjavanja, ve se dosta oslanjaju na kontekst i ono to se podrazumeva, to svi ve
znaju). Ono to se uobiajeno doivljava kao
odgovarajui komunikacioni obrazac, kao normalno, prilino je nejasno, implicitno. Vi birate
ovaj obrazac kao polazinu taku i razvijate
svoj uobiajeni opseg ponaanja oko te take.
To znai, moda ete u komunikaciji biti vie
ili manje implicitni, ali nikada neete postati
otvoreni, jasni, eksplicitni. Samo uenjem, u situacijama kada va uobiajeni opseg ponaanja
dovodi do neuspeha, moete doi do proirivanja
svog opsega do mogunosti da budete eksplicitni u komunikaciji - iako e vam sve to i dalje
biti strano.

na poslu i kod kue, oba opsega ponaanja mogu

biti jako bliska i preklapati se u velikoj meri.
Prilikom interkulturalnog uenja, ljudi postaju
svesni svoje kulturne orijentacije kroz konfrontaciju sa razliitim standardima. U ovakvim situacijama, kada ljudi uvaavaju postojanje obe
orijentacije, ljudi mogu proiriti repertoar svoga
ponaanja, uveati ospeg svojih navika, kako
bi obuhvatili obe kulturne orijentacije. Tada, u
zavisnosti od situacije, imaju vie opcija izmeu
kojih mogu da biraju. U principu, to je vei
opseg moguih ponaanja, vee su mogunosti
za akomodaciju, prilagoavanje spoljanjem
svetu. Meutim, sa druge strane, orijentacija
koja ima irok opseg praena je poveanom
nesigurnou: vie opcija dovodi do manje stabilnih situacija.

Kultura se odnosi upravo na taj proces donoenja Interkulturalni medijatori ili posrednici mogu
odgovarajuih odluka izmeu ekstremnih polova biti one osobe iji je opseg ponaanja ili navika
razliitih mogunosti prilikom adaptacije. Kul- toliko iroko razvijen da obuhvata kulturalne
turna orijentacija govori na apstraktan nain o standarde obe strane. Ovo otvara mogunosti za
tome koja su to ponaanja u prolosti odreene pronalaenje mesta susreta izmeu ponaanja
grupe ljudi bila uspena.
doivljenih kao adekvatna u razliitim kulturama.
Opseg te orijentacije, domet do koga se neto
doivljava odgovarajuim, tolerie se kao nor- Demorgonove i Molcove ideje o kulturi privmalno odstupanje, kao normalna adaptacija na ukle su mnoge upravo zato to predstavljaju
situaciju. Ponaanja van tog opsega doivljavaju spoj razliitih kulturolokih teorija i modela. Sa
se kao uznemiravajua, pogrena, nenormalna.
druge strane, njihov model, kao takav, potpuno
je teorijski, a njegova empirijska provera veoma
Kulture se mogu menjati: kada se opseg oko je ograniena. Da li je uopte mogue testirati da
neke kulturne orijentacije proiri u jednom li ovaj model odgovara realnosti? Ipak, najbolja
pravcu, kada ponaanje ljudi koji stvaraju kul- proba modela bi upravo mogla da bude korist
turu pone kontinuirano da se kree na jednu od njega u boljem razumevanju i interpretiranju
stranu, izvorna orijentacija moe se postepeno interkulturalne komunikacije.
pomeriti na tu stranu.
Znaaj za rad sa mladima
U ovom konceptu, kultura nije vezana sa nacijom. Njena sutina je u orijentacji grupe ljudi. Demorgonove i Molcove ideje mogu pomoi u
Orijentacije prenose porodica, prijatelji, jezik, boljem razumevanju fenomena neophodnosti
mesto u kome ivimo, oni sa kim ivimo ili postojanja i uloge kulture. Takoe, njihov model
radimo... Na osnovu svega ovoga, grupe se povezuje kulturu kao koncept sa grupama na
mogu prepoznavati i prema nekim zajednikim svim drutvenim nivoima, ne samo na nacionorijentacijama, kulturama. U zavisnosti od kon- alnom. U radu sa mladima, ovako kompleksan
teksta, ljudi mogu imati razliite standarde i model moe dobro doi kada postoji potreba za
opsege u kojima se oni potuju. Na primer, neko traganjem za odgovorima na sloena pitanja i
na poslu moe biti manje-vie eksplicitan i jasan kada otvarate nove prostore za razmiljanje na
u komunikaciji, dok kod kue moe komunici- temu koncepta kulture.
rati manje-vie implicitno. Ipak, ako postoji
zajednika osnova na kojoj poivaju standardi U praktinom smislu, model pojanjava proces

31

T-Kit
Interkulturalno
uenje

interkulturalnog uenja, poveava mogunost canje je u osnovi etnocetrinog pogleda na

razumevanja sebe samog i naina na koji svet i znai da osoba negira da na svetu posmoemo iriti svoj opseg ponaanja i ophoenja toje razliita vienja realnosti. Ovo poricanje
u najrazliitijim situacijama. Model jasno pov- moe biti zasnovano na izolaciji, kada je bilo
ezuje ovakvo uenje sa iskustvom i naglaava malo ili uopte nije bilo prilika za suoavanje
da je interkulturalno uenje uvek izazov, jer je sa razliitim gleditima, kada nema te vrste
povezano sa osnovnom ljudskom potrebom za iskustva. Poricanje moe takoe biti zasnovano
opstankom: orijentacijom ili snalaenjem.
i na separaciji, gde su razliitosti namerno razdvojene, gde pojedinac ili grupa namerno postavljaju barijere izmeu ljudi, kako se ne bi suoili sa
njihovim razliitostima. Prema tome, separacija
2.5 Pogled na
bar na momenat priznaje da postoji razliitost i
iz tog razloga je razvojno iznad izolacije. Rasna
interkulturalno uenje
segregacija, koja je trenutno jo uvek prisutna u
svetu, je primer separacije.

Model razvoja interkulturalne

osetljivosti Miltona J. Beneta
(Milton J. Bennett)

Pripadnici potlaenih grupa imaju sklonost da

preskoe (ne iskuse) fazu poricanja, poto
je za njih gotovo nemogue porei postojanje
Benet (1993) denie interkulturalnu osetljivost razliitosti, obzirom da je upravo njihova sopkroz faze linog razvoja. Njegov razvojni model stvena razliitost ili drugaiji pogled na svet to
predstavlja kontinuum rastue sosticiranosti u to je negirano.
susretu sa kulturalnim razlikama, pomeranje od
etnocentrizma prema fazi poveanog uvaavanja Kao drugu fazu Benet opisuje fazu odbrane.
i prihvatanja razliitosti, ili, kako to Benet naziva, Kulturalne razliitosti mogu se posmatrati kao
etnorelativizmu.
pretee, jer nude alternativu neijem posmatranju realnosti, tj. neijem identitetu. Zato se, u
Glavni koncept Benetovog modela je ono to fazi odbrane, razliitost prepoznaje, ali se protiv
on naziva diferencijacija tj. kako neko razvija nje bori.
sposobnost da prepozna razliitosti i ivi sa njima.
Diferencijacija se odnosi na dva fenomena: Najustaljenija
strategija
te
borbe
je
prvi, da ljudi posmatraju jednu stvar na razliite omalovaavanje (eng. denigration), gde se
naine; i drugi, da se kulture razlikuju jedna od razliit pogled na svet ocenjuje kao negativan.
druge prema nainu na koji odravaju razliite Stereotipiziranje i njegova ekstremna forma,
obrasce diferencijacije, odnosno poglede na rasizam, su primeri strategije omlalovaavanja.
svet. Ovaj drugi aspekt odnosi se na Benetovo Druga strana omalovaavanja je superiornost,
vienje kulture kao naina kojim ljudi tumae gde se istiu samo pozitivna obeleja sopstvene
realnost i naina kojim neko treba da posmatra kulture, dok se drugim kulturama malo ili nimalo
svet oko sebe. Ovo tumaenje realnosti, ili ne pridaje na vanosti, to implicira njihovu
pogled na svet, razliit je od kulture do kulture.
manju vrednost. Ponekad se uvodi i trea strategija kao odgovor na pretnju dolaska u kontakt za
Moe se rei da je razvijanje interkulturalne razliitostima. Benet nju naziva preokretanje.
osetljivosti u sutini proces kroz koji uimo da Preokretanje znai da osoba posmatra drugu
prepoznamo i da se suoimo sa osnovnim raz- kulturu kao superiornu i u isto vreme u potpulikama meu kulturama, razlikama u nainu nosti omalovaava svoju kulturnu batinu. Na
kojim one opaaju svet.
prvi pogled, ova strategija moe da deluje kao
kulturalno osteljivija, ali praktino ona predstavFaze etnocentrizma
lja zamenu jednog centra etnocentrizma (sopstvenog kulturnog porekla) drugim.
Benet je predstavio etnocentrizam kao fazu
u kojoj osoba pretpostavlja da je njegov/njen Poslednju fazu etnocentrizma Benet naziva
pogled na svet u sutini jedina realnost. Pori- minimiziranje. Razliitost je priznata i

32

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Slika 5. Model razvoja

interkulturalne osetljivosti
Etnocentrine faze

Etnorelativistike faze

1. Poricanje

4. Prihvatanje

- Izolacija
- Separacija

- Potovanje razliitosti
u ponaanju
- Potovanje razliitih
vrednosti drugih ljudi

2. Odbrana
- Omalovaavanje

5. Adaptacija

- Superiornost

- Empatija

- Preokretanje

- Pluralizam

3. Minimiziranje
- Fiziki univerzalizam
- Transcendentni
univerzalizam

6. Integracija
- Kontekstualna
procena
- Konstruktivna
marginalizacija

Izvor: citat sa strane 29. Paige Majkl R. (Michael R.) (1993) Education for the intercultural experience,
Jarmaut (Yarmouth):Intercultural Press, poglavlje napisao Milton J. Benet:Towards ethnorelativism:
a developmental model of intercultural sensitivity

33

T-Kit
Interkulturalno
uenje

protiv nje se vie ne moe boriti strategijama preuzimanje razliitih vrednosti, pogleda na svet
omalovaavanja i superiornosti, ali pokuava se i ponaanja na raun odustajanja od sopstvenog
umanjiti njen znaaj. Slinosti se naglaavaju identiteta. Adaptacija je, pak, proces dodavanja,
i predstavljaju kao da daleko preteu nad kul- dopunjavanja. Ui se novi nain ponaanja koji
turnim razliitostima, koje se time prikazuju je vie u skladu sa razliitim pogledima na svet
kao beznaajne. Benet naglaava da mnoge i dodaje se linom repertoaru ponaanja. To je
organizacije shvataju da je ono to on naziva najjasnije vidljivo u prihvatanju novih stilova
minimizacija zapravo nalna faza interkul- komunikacije. Kultura se u ovom kontekstu posturalnog razvoja i rada na stvaranju sveta koji matra ne kao neto statino, ve kao proces koji
deli zajednike vrednosti i stanovita. Ova se razvija i ima svoj tok.
zajednika stanovita su zasnovana pre svega na
zikim univerzalnostima - biolokoj slinosti Jedan od najvanijih elemenata adaptacije je
meu ljudima. Svi moramo da jedemo, varimo empatija. Empatija se objanjava kao sposobhranu i umremo. Meutim, ukoliko se kultura nost da se iskusi situacija razliita od onih koje
posmatra samo kao produetak biologije, njeno su u skladu sa naim kulturnim identitetom. To
se znaenje umanjuje.
je pokuaj da se razume neko drugi zauzimanjem njegovog/njenog gledita.
Faze etnorelativnosti
U fazi pluralizma, empatija je pojaana i pojediOsnovna pretpostavka u etnorelativizmu je da nac moe da se osloni na nekoliko razliitih
kulturu moemo da razumemo samo u njenom referentnih okvira ili na viestruke kulturoloke
odnosu prema drugim kulturama i da se odreeno okvire. esto je za razvoj ovih okvira potrebno
ponaanje pojedinca moe razumeti samo u da osoba, jedan dui period, ivi u drugaijem
kulturnom kontekstu. U fazi etnorelativizma, kulturnom kontekstu. Razliitost se onda posrazliitost se vie ne posmatra kao pretnja ve matra kao normalni deo sopstvenog identiteta
kao izazov. U ovoj fazi, pokuaji da se osmisle koji je sastavljen od dva ili vie kulturolokih
nove vrste meusobnog razumevanja nadvla- okvira.
davaju tenju da se ouvaju stari obrasci.
Poslednji niz faza Benet naziva integracija.
Etnorelativizam zapoinje prihvatanjem kul- Budui da u fazi adaptacije postoji vie razliitih
turnih razliitosti. Ovo prihvatanje, kao prvo, kulturolokih okvira u jednoj osobi, faza intepoinje tako to se prihvata stav da u razliitim gracije podrazumeva pokuaj da se integriu
kulturama postoje razliiti naini verbalne i nev- razliita kulturoloka gledita u jedno. To ne
erbalne komunikacije i da svi ti naini zasluuju predstavlja ponovno uspostvaljanje jedne kulpotovanje. Potom, ovo prihvatanje se proiruje ture ili zadovoljavanje time da postoji miran
i na prihvatanje razliitih pogleda na svet i suivot izmeu razliitih pogleda na svet. Interazliitih vrednosti. To podrazumeva pre svega gracija zahteva kontinuirano preispitivanje soppoznavanje sopstvenih vrednosti i posmatranje stvenog identiteta u odnosu na iskustvo koje
tih vrednosti kao produkata sopstvene kulture. stiemo kroz ivot. Ona moe da vodi ka tome
Vrednosti se pre mogu objasniti kao proces i da pojedinac bude integrisan u zajednicu, ali da
sredstvo za interpretaciju sveta oko nas nego kao ne pripada ni jednoj kulturi.
neto to neko poseduje. ak i vrednosti koje
utiu na omalovaavanje neke odreene grupe Kontekstualna procena, kao prva faza intemogu da se posmatraju kao neto to ima funkc- gracije, oznaava sposobnost da se razliite sitiju da pomogne nosiocima tih vrednosti u organ- uacije i pogledi na svet posmatraju iz razliitih
izaciji iskustva i razumevanju sveta u kome ive, kulturolokih okvira. U svim drugim fazama
to naravno ne iskljuuje nae kritiko miljenje procenjivanje se izbegava kako bi se izbeglo
o tim vrednostima.
etnocentrino vrednovanje. U fazi kontekstualne procene pojedinac moe da se, u zavisnosti
Adaptacija je sledea faza u prihvatanju kulturnih od okolnosti, pomera iz jednog kulturolokog
razlika. Adaptacija je suprotna pojava u odnosu konteksta u drugi. Tako izvrena procena ima
na asimilaciju, jer asimilacija podrazumeva kvalitet relativnosti. Benet daje primer interkul-

34

T-Kit
Interkulturalno
uenje

turalnog izbora: Da li je dobro da otvoreno

govori o grekama koje koje si nainio ti ili
neko drugi? U kontekstu Amerike kulture to
je dobro, dok u veini sluajeva u Japanu nije.
Meutim, ponekad je dobro da se iskoristi
ameriki pristup u Japanu i obrnuto. Sposobnost
da se koriste oba stila je deo adaptacije, dok je
moralno uvaavanje kulturolokog konteksta
prilikom vrenja odabira deo integracije.

nudi konkretne predloge o tome na emu treba

raditi. U tekstu, sam Benet sugerie preproruke
za trening fokusiran na razliite faze njegovog
modela.

U radu sa mladima na internacionalnom nivou,

mnogi procesi koje opisuje Benet se deavaju
u vrlo saetoj (kondenzovanoj) formi. Njegov
model nam moe pomoi da razumemo ta se
deava u tim situacijama i kako moemo da se
Kao poslednja faza, konstruktivna margin- bavimo tim interkulturalnim procesima.
alizacija je objanjena od strane Beneta kao
neto to treba dostii, ali ne i kao kraj uenja. Na kraju, Benetov model jasno preporuuje koji
Kod pojedinca to podrazumeva stanje potpune je cilj interkulturalnog uenja: da se dostigne
samospoznaje, nepripadanja bilo kojoj kulturi nivo gde se razliitost posmatra kao neto norgde on/ona postaje autsajder. Dostizanjem te malno, usvojeno u sopstvenom identitetu i gde
faze omoguava se pravo interkulturalno posre- pojedinac moe da posmatra stvari i deluje iz
dovanje i mogunost da se deluje u razliitim, vie razliitih kulturalnih okvira.
kulturom oblikovanim, pogledima na svet.
Benetov model se pokazao kao dobra polazna
taka za osmiljavanje treninga i orijentacija koje se bave razvijanjem interkulturalne
osetljivosti. U svom modelu on naglaava
vanost razliitosti za interkulturalno uenje i
ukazuje na neke (ne)ekasne strategije.
Benet naglaava da je interkulturalno uenje
proces koji karakterie konstantni napredak (sa
mogunou kretanja napred i nazad) i da je, u
tom procesu, mogue izmeriti stepen interkulturalne osetljivosti koju je pojedinac dostigao.
Moemo se zapitati da li proces interkulturalnog
uenja mora da ima ovaj sled koraka, gde je svaki
korak preduslov za ostvarivanje narednog. Ukoliko ovaj model ne posmatramo samo kao niz
faza koje se nadovezuju, ve kao razliite strategije koje, u susretu sa razliitostima, u skladu sa
okolnostima i sposobnostima, moemo primeniti, on nam moe pomoi da otkrijemo osnovne
prepreke u tom procesu i ekasne naine za
interkulturalno uenje.
Znaaj za rad sa mladima
Razliite faze koje Benet opisuje su koristan
vodi pri osmiljavanju programa i metoda
za grupni rad na temu razvoja interkulturalne
osetljivosti. Treba li podii svest o razliitosti ili
se treba koncentrisati na prihvatanje ovih razlika? Ideja razvoja interkulturalne osetljivosti

2.6 Saetak
Nakon iznetih razliitih ideja o uenju, kulturi
i interkulturalnim iskustvima, moda postaje
jasnije da je interkulturalno uenje proces. Ovaj
proces zahteva od svakoga od nas da poznajemo
sebe i odakle dolazimo, da bismo bili sposobni
da razumemo druge. Ovaj proces je veoma izazovan i obuhvata rad na duboko ukorenjenim
uverenjima o tome ta je dobro i loe, preispitivanje sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog
ivota. Neto to uzimamo zdravo za gotovo
se u interkulturalnom uenju dovodi u pitanje.
Intekulturalno uenje je izazov za lini identitet, ali moe postati nain ivota i nain na koji
obogaujemo svoj identitet, kao to je i Benet
naglasio.
Benet je svom modelu takoe dao i politiko
stanovite: poto je interkulturalno uenje
proces u kome uimo kako da ivimo zajedno,
time uimo kako da ivimo u svetu razliitosti.
Sa ovog stanovita, interkulturalno uenje se
posmatra kao polazna taka za zajedniki ivot
u miru.

35

T-Kit
Interkulturalno
uenje

2.7 Pogled na interkulturalno obrazovanje

Maria de
Hezu
Kaskao
Gede

Uprkos injenici da je fokus ovog prirunika interkulturalno uenje koje se deava van kole, ovaj
pasus sadri uvaavanje realnosti da je kola i dalje jedna od najjaih sila koja moe da utie na
stvaranje interkulturalnih drutava. Takoe, mnoge lekcije moemo nauiti iz iskustva nastavnika,
profesora, uitelja.
U prolosti, obrazovanje je bilo zasnovano na socijalnoj ravnopravnosti, koli za sve, promovisanju pravde, smanjenju razliitosti i radu na socijalnoj integraciji. Danas je glavno pitanje kako
se ophoditi prema razliitostima? Kako da prepoznamo i priznamo kulturne razlike i da, u isto
vreme, promoviemo pravu kulturnu integraciju i celovit razvoj naih aka, prvo u koli, a kasnije
i u drutvu?
Principi interkulturalnosti podrzumevaju: otvorenost ka drugima, aktivno potovanje razliitosti,
uzajamno razumevanje, aktivnu toleranciju, uvaavanje druge kulture, obezbeivanje jednakih
mogunosti i borbu protiv diskriminacije. Komunikacija izmeu razliitih kulturalnih identiteta
moe izgledati kao paradokasalan proces jer zahteva uvaavanje drugog istovremeno i kao slinog
i kao razliitog.
U skladu sa tim, interkulturalna edukacija, prema Ueleu (Ouellet, 1991), treba da tei da promovie
i razvije:
bolje razumevanje kultura u modernom drutvu
poveanu sposobnost komunikacije izmeu ljudi iz razliitih kultura
mnogo eksibilniji stav prema kulturnim razliitostima u drutvu
veu spremnost ljudi da se aktivno ukljue u socijalnu interakciju sa ljudima drugog kulturolokog
porekla, kao i prepoznavanje osnovnih odlika ljudske prirode kao neeg zajednikog
Osnovni cilj interkulturalne edukacije je da promovie i razvije kapacitete onih koji ue za
meusobnu interakciju i komunikaciju sa svetom koji ih okruuje. Prema Geri (Guerra, 1993), pre
nego to krenemo u ovakvu vrstu obrazovanja, trebalo bi da osiguramo sledee:
pluralizam treba da bude komponenta edukacije kroz koju e prolaziti svi uenici (bez obzira da li
pripadaju manjinskim grupama ili ne)
manjine nemaju obavezu da zaborave svoje kulturoloke odlike
svaka kultura treba da bude vrednovana kao podjednako vana
uspostavljanje mehanizama koji e osigurati da se u obrazovanju postigne ujednaen uspeh kod
dece koja pripadaju manjinskim grupama i dece iz veinske populacije
Meutim, postoji opasnost da nae aktivnosti, prilikom denisanja pristupa interkulturalnom obrazovanju, budu obojene predrasudama, a da mi toga nismo ni svesni. Kako bi upozorili uitelje
na to, Ladmiral i Lipjanski (Ladmiral and Lipiansky, 1989) navode dve zamke koje treba izbei:
1) Suavanje kulturoloke realnosti uenika preuranjenim generalizacijama;
2) Intrerpretiranje svih konikata iskljuivo sa kulturolokog stanovita, zaboravljajui na
psiholoke i socioloke faktore koji doprinose takvom ponaanju;
Abdala-Pretesej (Abdallah-Preteceille) dodaje i treu: tragati za reenjima problema iskljuivo na
osnovu racionalnog znanja o drugoj strani.

36

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Uitelji treba da se podsete da obrazovanje moe biti veoma uzbudljiva aktivnost. Ono je takvo ne
samo za uenike i okruenje u kom se deava, ve i za razvijanje same linosti uitelja. Uitelji bi
trebalo da analiziraju svoj kulturni identitet i svoju linost, kako bi unapredili sopstvenu pedagoku
praksu. Zbog toga Hups (Hoopes) (citiran od strane Uelea -1991) preporuuje uiteljima da razviju
sposobnost analiziranja sopstvenih modela percepcije i stilova komunikacije koje upotrebljavaju.
To bi im pomoglo da poveaju kapacitet potreban za sluanje drugih (mislim da je ovo realnije ako
govorimo o razvoju aktivnog sluanja). Takoe, od sutinskog je znaaja da uitelji budu svesni
svoje kulture i razumeju svoja predubeenja, verovanja, moralne principe i vrednosti.
Interkulturalna edukacija postavlja drugog u sam centar odnosa. Ona ohrabruje preispitivanje
sopstvenih uverenja ili stvari koje normalno uzimamo zdravo za gotovo, i podstie kontinuirano
otvaranje ka nepoznatom, novom i nama nerazumljivom. U tom procesu interakcije i meusobnog
upoznavanja, svako ljudsko bie moe da razvije sebe na linom, socijalnom i globalnom planu.
Edukacija onda ima ulogu da promovie jaanje onih koji ue za potpuno funkcionanje u drutvu.
Nije dovoljno samo zakonski urediti viziju kole koja aktivno promovie interkulturalno obrazovanje u nekom posebnom regionu ili zemlji. Ono to nam je danas potrebno je da ta vizija bude
stvarno sprovedena, promovisana i razvijena kroz programe za obuku uitelja i kroz inicijative za
promenu svesti stanovnitva. Ovo ne smemo vie da odlaemo, jer ako to ne uradimo, ko e nam
pomoi da odrastemo? Citat poznatog francuskog politiara Edgara Fora (Edgar Faure, 1908-1988)
nas podsea na to: Obrazovati znai pomoi nekome da naui da postoji. A nama, uiteljima u
procesu kontinuiranog razvoja, koje su ideje vodilje? Smatram da su nam u ovom trenutku potrebna
istraivanja koja bi sprovodili sami uitelji. Posmatrano u irem kontekstu, sadanjost i budunost
su u rukama uitelja i potrebno je to pre zapoeti sa promenama!
kola ima dvostruku ulogu, vaspitanja i obrazovanja. Ona mora da osigura maksimalni razvoj svih
uenika i da omogui da se promocija sopstvene kulture svakog uenika dogaa u duhu otvorenosti
prema drugima. Nekoliko reformi sistema obrazovanja preporuuju induktivni metod obrazovanja,
koji se bazira na interesovanju uenika. Moramo takoe da saznamo kako direktno interkulturalno
iskustvo u koli moe da se iskoristi u cilju poveanja potovanja razliitosti i unapreenja interkulturalne osetljivosti.
Uitelji, kao glavni pokretai promene, bi trebalo da ponude uenicima mogunost i kreiraju uslove
da naue kako promovisati i prihvatiti sve kulture u demokratskom duhu. Ukoliko u naim kolama
ne elimo da kreiramo siromanu jednoobraznost koja je bazirana na segregaciji i elitizmu, interkulturalna edukacija bi trebalo da bude jedan od osnovnih ciljeva svih kola u dananjem drutvu!
Kad ljudima iz razliitih kultura pokaemo da su nae tenje da kroz obrazovanje omoguimo njihovim kulturama da se razvijaju, videemo da e se stepen participacije u drutvu poveati. Mi emo
onda raditi u obrazovnom sistemu koji je protiv podela i koji radi na kreiranju nove svesti o drutvu
koje otvoreno podrava uzajamno potovanje meu ljudima. Interkulturalna edukacija mora da u
potpunosti prome i kolu i drutvo (vertikalno i horizontalno), ako elimo da radimo u cilju dobrobiti svakog ljudskog bia. Moda emo ak i videti budunost transkulturalne edukacije!

37

3. Obrazovni okvir za interkulturalno uenje

T-Kit
Interkulturalno
uenje

3.1. Opta razmatranja

Klaudija
ahinger
i
Mark Tejlor

Jedan od izazova u vezi sa interkulturalnim

uenjem je da ne postoji jasno denisana obrazovna disciplina koja je poznata kao interkulturalno uenje. Ova injenica ukazuje na to
da moramo da napravimo izvestan napor kako
bismo je osmislili.

dnostima, normama i vrlo jakim osnovnim pretpostavkama o ivotu, tako da nam je potrebno
mnogo poverenja u one sa kojima ovo delimo.
Uzajamno poverenje ide ruku pod ruku sa
uzajamnim potovanjem i iskrenou u naoj
meusobnoj razmeni.

Doivljaj identiteta
U svakom sluaju, bilo da izaberemo da kreiramo nove metode ili prilagodimo stare, to emo Polazna taka interkulturalnog uenja je naa
uiniti u odreenom obrazovnom okviru, koji sopstvena kultura, to znai nae sopstveno
smo prethodno kreirali uzimajui u obzir okol- poreklo i prethodno iskustvo. Upravo u naim
nosti, trenerski tim i uesnike. Veoma je vano da korenima moemo pronai kako prepreke, tako
znamo ta slui, a te ne slui ciljevima interkul- i mogunosti za ovaj proces uenja. Svi smo mi
turalnog uenja. U ovom tekstu emo predloiti oblikovani naom linom stvarnou, i nakon
neke osnovne principe koje treba imati na umu iskustva interkulturalnog uenja nastavljamo
kada razmiljate o interkulturalnom uenju. Oni da u njoj ivimo, obogaeni novim znanjem i
su zasnovani na, i tesno povezani sa teorijama iskustvom. To znai da se u procesu interkulturi konceptima interkulturalnog uenja koje smo alnog uenja esto bavimo time odakle dolazimo,
ve predstavili. Oni e biti jo oigledniji ako gde smo iveli i s kim smo se susretali. Pokuaj
imamo na umu kontekst u kome se odigrava ovaj razumevanja nas samih, naeg sopstvenog identproces uenja - u dananjem vremenu i u radu sa iteta, je preduslov da bismo sreli druge. Tokom
mladim ljudima.
tog susreta, mi se moemo promeniti, ali se to
ne mora nuno desiti i sa stvarnou koja nas
Sledea razmatranja su napisana sa eljom da okruuje. U tome lei izazov. Upravo zato, kao
se povea svest, postave pitanja i ukae na neke deo procesa, mi takoe moramo da se bavimo
vane obrazovne pristupe...
odgovornou, mogunostima i ogranienjima
onih koji treba da dalje ire ovo novo znanje.
Poverenje i potovanje
Konstruisane stvarnosti
Izgradnja poverenja, u cilju postizanja otvorenosti Nita nije apsolutno. Postoji mnogo naina da
koja je neophodna za uzajamni proces, je kamen protumaimo i razumemo stvarnost. Teza da
temeljac interkulturalnog uenja. Oseanje sig- svako stvara svoje sopstvene svetove i da je
urnosti je preduslov mogunosti da razmenimo svaka stvarnost neija konstrukcija je najvaniji
razliita gledita, shvatanja i oseanja, sa ciljem faktor u procesima interkulturalnog uenja.
da stignemo do uzajamnog razumevanja i prihva- Veliki je broj razliitih dimenzija u mnogim teortanja. To zahteva mnogo strpljenja i osetljivosti i ijama koje objanjavaju kulturalne razlike (vidi
u: Hofstede i Hal&Hal) i one pokazuju koliko
podrazumeva kreiranje takve atmosfere za uenje
razliito mi moemo opaati stvarnost, pa ak
koja omoguuje da sluamo jedni druge kao jed- i njene osnovne dimenzije kao to su prostor i
nake, i koja moe da ojaa svakog u oseanju vreme. Ali ipak, mi svi ivimo u jednom svetu
sopstvene vrednosti. Ovo znai da je potebno i nae opaanje utie na nae ivote. Upravo
da damo prostor svakoj osobi da se izrazi; da zbog toga, proces uenja iziskuje od nas izvesne
uvaimo sva iskustva, talente i doprinose, kao napore: da potujemo linu slobodu i odluke, da
i nae razliite potrebe i oekivanja. Veliki prihvatimo tue poglede kao jednako vredne i
deo onoga to razmenjujemo, kada se bavimo tragamo za pomirenjem razliitih gledita, kao i
interkulturalnim uenjem, je u vezi sa naim vre- da budemo svesni nae sopstvene odgovornosti.

38

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Ali razlike e i dalje opstati na konstruktivan

nain. Upravo zato nas, u okviru poslednje
faze Benetovog modela razvoja interkulturalne osetljivosti, autor poziva da se kreemo
u okviru razliitih pogleda na svet.
U dijalogu sa drugim
Interkulturalno uenje smeta drugog u centar
razumevanja. Ono poinje dijalogom, ali vano
je uiniti i korak dalje od toga. Izazov je da osmotrimo sebe i druge kao razliite, i da razumemo
da te razlike doprinose tome kakav sam i ko sam
ja (da i ja budem to to jesam). Naa razliita
bia dopunjuju jedno drugo. Kada steknemo
ovo razumevanje, drugi postaju sutinski nezamenjlivi za novo otkrie o nama samima. Ovo
iskustvo pred nas postavlja izazov, kreira neto
novo i zahteva kreativnost i slobodu za nova
reenja. Iako interkulturalnu osetljivost moemo
objasniti kao proces kretanja ka drugima, njen
razvoj uvek podrazumeva i promenu naeg sopstevnog bia. Interkulturalno uenje nam daje
mogunost da se poistovetimo sa takom gledita
drugih, iskaemo svoje potovanje kroz iskustvo
pokuaja da hodamo u cipelama drugog, bez
pretvaranja da smo drugi, ili da ivimo ono to
drugi ive. Ovo nam omoguava da iskusimo
i nauimo pravo zajednitvo, verujui u mo
saradnje. Sagledano na ovaj nain, interkulturalno uenje postaje takoe i nain da otkrijemo
sopstvene sposobnosti.

verovanja, tradicija... Ni jedan proces uenja

nije osloboen raskida i opratanja. Bivajui u
ulozi trenera, na nama je da budemo dobra i sigurna pratnja u tom procesu koji e se deavati
naim uesnicima.
Sveobuhvatna ukljuenost
Interkulturalno uenje je iskustvo koje vrlo
intenzivno ukljuuje sva ula i nivoe uenja znanje, emocije i ponaanje. Ono izaziva mnoga
oseanja i provocira jaz izmeu oseanja i
objanjenja onoga to ve znamo ili mislimo
da znamo. Razumevanje sloenosti ovog procesa i svega to on podrazumeva zahteva zaista
mnogo toga od nas. Jezik, kao aspekt kulture,
jeste glavni inilac interkulturalne komunikacije,
a u isto vreme, bivajui i sam ogranien, predstavlja izvor nesporazuma. Upravo zato, jezik
ne sme da ima dominantnu ulogu posebno
imajui u vidu razliita jezika umea i znanja
ve treba da bude samo jedno od sredstava
komunikacije. Trebalo bi jednako uvaavati
i sve ostale znake kao to je npr. govor tela.
Budui da se interkulturalno uenje moe odigrati samo kada smo potpuno ukljueni, treba
da dopustimo sebi da stvarno budemo deo tog
procesa koji se odigrava.
Mogunost konikta

Kada obratimo panju na to koliko razliite

kulture razliito opaaju vreme, prostor, line i
drutvene odnose... postaje jasno da je mogunost
Iskustvo interkulturalnog uenja je iskustvo konikta u samoj sri interkulturalnog uenja, i,
stalne promene (kao to je, uostalom, i svet u samim tim, da ona treba da se istrai i prikae.
kome ivimo) i iznad svega je procesno orijenti- U isto vreme, ovaj model nas poziva da razgosano. Kada razmiljamo o kulturi, stalno nailaz- varamo o naim razlikama, bez vrednovanja
imo na tenziju izmeu zastoja i promene, a tenja i etiketiranja. Uzimajui ovo u obzir, vano je
za sigurnou i balansom se stalno iznova pojav- da u procesu interkulturalnog uenja tragamo
ljuje. Imamo brojna otvorena pitanja, a javie se za konstruktivnim elementima i mogunostima
i nova. Upravo zato, moramo prihvatiti da ne koje nam konikt otvara. Neophodno je da
postoji uvek odgovor i moramo biti u stalnoj razvijamo vetine upravljanja koniktom, da
potrazi, prihvatajui i iekujui promenu. Kada bismo se bavili tako sloenim pojmom kao to
se osvrnemo na ovo, shvatamo da nam treba je kultura. Veliki izazov je i ispoljiti razliite
snage da se suoimo sa sobom. Mi ne znamo aspekte sopstvenog identiteta, a takoe i hrabro
uvek gde nas ova integracija vodi. Potrebna prihvatiti postojee razlike. Interkulturalno
nam je radoznalost, kao i nov nain gledanja na uenje podrazumeva potragu, nove neizvesnosti,
stvari. Takoe moramo biti svesni da stvaranje a kao deo procesa, to sa sobom nosi i potenneeg novog esto podrazumeva i ruenje neeg cijal za konikt. Razliitost moemo doiveti
starog u ovom sluaju to su najee ideje, kao neto to pomae i obogauje nas, vodi ka
Pitanja i promena

39

T-Kit
Interkulturalno
uenje

novim formama i novim reenjima. Raznolikost

sposobnosti je pozitivan i neizbean doprinos
u ostvarenju celine. Iako svaki konikt ne nosi
nuno sa sobom i reenje, svakako ga treba
uiniti vidljivim.

pretacija i znanja, a samim tim - treba ih razmotriti jezikom i terminologijom koji su sadrani u
samim tim iskustvima, i izabrati odgovarajuu
metodologiju.

Ispod povrine
Interkulturalno uenje ima uticaj na vrlo duboke
procese i promenu stavova i ponaanja. To znai
da se dosta vremena u procesu interkulturalnog
uenja bavimo nevidljivim silama koje su inioci
nae kulture, naeg unutranjeg bia (vidi: Model
ledenog brega). Mnogi od tih elemenata ispod
povrine su nesvesni i ne mogu biti potpuno
jasno izraeni. Razotkrivanje i pokazivanje ovih
inilaca podrazumeva odreene rizike, kako za
nas lino, tako i u meusobnom susretu i podrazumeva postojanje tenzije sa kojom moramo da
se suoimo. Oigledno je da nije lako pratiti i
podrati osobe koje se nalaze u ovom procesu. U
neku ruku, potrebna nam je hrabrost da istrajemo
u tome, da i dalje pred sebe i druge postavljamo
ovakav izazov. Sa druge strane, pak, potrebno je
da budemo vrlo oprezni i da potujemo potrebe
ljudi i ogranienja koja se mogu javiti tokom
ovog procesa. I naravno, nije uvek lako imati na
umu obe ove stvari istovremeno.

3.2. Izbor, kreacija i

adaptacija metoda

Svaka situacija je razliita. Moete pripremati

trening, razmenu, kamp ili jednu radionicu. Iz
ove oblasti moete pronai metode koje su
predstavljene u ovoj publikaciji, i, u zavisnosti
od potrebe koju grupa sa kojom ete raditi
ima, moete izabrati i prilagoditi neku od njih.
Stvoriti od toga neto potpuno novo. Metode
koje su ovde predstavljene nisu nepromenljive,
nisu uklesane u kamenu, niti su remek dela kreirana od strane nekog genija. One su ponuda, zbir
potencijalno korisnih iskustava. Kada ih koristite, nema potrebe da potujete bilo ta drugo
osim VAE trenutne situacije interkulturanog
uenja, uesnika sa kojima radite, njihove stvarnosti i njihovih potreba. Pitanja koja slede, ukoSloena stvar u sloenom svetu
liko ih budete paljivo razmatrali, mogu da vam
pomognu da u vaem radu uklopite razliite
Ve teorijski modeli pokazuju sloenost elemente programa. Lista ovih pitanja nije zatinterkulturalnog uenja i tekoe sa kojima vorena i vi moete dodati jo neka, koja za vas
se susreemo pri pokuaju da ga sistematizu- imaju istu ili veu vanost.
jemo. Ako ovome jo dodamo sloenu situaciju
u dananjem drutvu, postaje jasno da nam je
potreban vrlo paljiv pristup, pun razumevanja, a. Opti i posebni ciljevi
koji moe da omogui maksimalnu koliinu
jasnoe. Kultura prevazilazi nacionalne granice ta zapravo elimo da postignemo korienjem
i poznaje mnoge oblike, koji se donekle prek- odreene metode, u odreenom delu programa?
lapaju. Mnogo je perspektiva koje tek treba da Da li smo jasno denisali nae ciljeve i da li je
otkrijemo, mnogo tenzija koje treba razmotriti: ova metoda odgovarajua? Da li je ova metoda
treba pogledati prolost, sadanjost i budunost, na liniji kojom pokuavamo da dostignemo
uporediti ponekad suprotne potrebe pojedinaca i krajnji cilj nae aktivnosti? Da li e nam ova
drutva. Treba objediniti delie razliitih iskus- metoda pomoi da napravimo pozitivan pomak?
tava. Veliki je izazov, za svaki obrazovni pristup, Da li je ova metoda u skladu sa principima nae
da ne simplikuje mnotvo i raznolikost uzroka odabrane metodologije? Da li ova metoda odgoi posledica koji postoje, da uvai razliite vred- vara postojeoj dinamici date situacije interkulnosti i razliitu prolost i ivote pojedinaca. U turalnog uenja? Da li su tokom procesa koji se
korenu interkulturalnog uenja je potreba za deavao obezbeeni svi preduslovi za korienje
potovanjem ovih razliitih iskustava, inter- ove metode (npr. grupa ili atmosfera za uenje,

40

T-Kit
Interkulturalno
uenje

meusobni odnosi uesnika, znanje, informa- atmosfera i nivo komunikacije odgovarajui

cije, iskustva...)? Koja je tano tema kojom se za ovu metodu? Da li kontekst ovog iskustva
bavimo? Kakve sve reakcije (i konikti) mogu interkulturalnog uenja posebno potpomae ili
da se pojave tokom korienja ove metode, u ometa odreene elemente? Kakvo je zajedniko
kojoj meri moemo da ih predvidimo i koliko se (i pojedinano) opaanje prostora? Da li je
moemo njima pozabaviti tokom rada? Da li ova zajednika teritorija koja je kreirana u grupi
metoda moe da odgovori na kompleksnost i da dovoljno velika za korienje ove metode? Da li
povee razliite aspekte? U kojoj meri metoda metoda doprinosi razvoju pozitivnog okruenja
moe da doprinese otvaranju novih perspektiva i (u smislu irenja zone komfora lanova grupe)?
javljanju novih pogleda na stvari?
Kakav je prostor u kome e se metoda realizovati (uzimajui u obzir aktivnosti koje dolaze
b. Ciljna grupa
pre i posle)? Da li smo ostavili dovoljno vremena za primenu metode i dovoljno vremena za
Sa kim i za koga razvijamo i koristimo ovu debring? Da li se uklapa u vremenski raspored
metodu? Koji su preduslovi koji treba da pos- itavog programa? Da li metoda uzima u obzir
toje kod grupe i pojedinaca u grupi? Kakve (razliito) opaanje vremena meu uesnicima?
posledice ova metoda moe imati na njihove
interakcije, meusobno opaanje i odnose? Da d. Potrebni resursi / postojei okvir
li metoda izlazi u susret oekivanjima grupe
(pojedinaca)? Kako moemo poveati njihovu Da li je metoda u skladu sa resursima koje
zainteresovanost? ta moe da im bude potrebno imamo na raspolaganju (vreme, prostor, osobe,
(pojedinano ili kao grupi), a ime mogu da materijal, tehnika sredstva...)? Da li ih metoda
doprinesu u ovoj posebnoj situaciji uenja? Da li ekasno koristi? Koje organizacione aspekte
ova metoda prua dovoljno prostora za to? Da li treba da uzmemo u obzir? Da li je potrebno
ova metoda doprinosi ostvarenju njihovih poten- neto pojednostaviti? Kako moemo da podecijala? Da li metoda omoguava dovoljno pros- limo odgovornost za izvoenje metode? Do kog
tora za individualno izraavanje? Kako, koristei stepena moemo da se bavimo onim to e se
ovu metodu, moemo da se bavimo slinostima desiti, uzimajui u obzir nae vetine? U kom
i razlikama unutar grupe? Da li u grupi pos- (institucionalnom, organizacionom...) okviru e
toji neto na ta posebno treba da obratimo metoda biti upotrebljavana? Kakve uticaje treba
panju (uzrast, ravnopravnost polova, jezike da razmotrimo ili predvidimo (npr. organizasposobnosti, osobe sa hednikepom...) i kako ciona kultura ili sklonosti, koji su ciljevi institucmetoda moe da razrei ove posebne zahteve na ije...)? Ko su osobe od spolja koje mogu da
pozitivan nain? Da li grupa ili neki njen lan nas ometaju, i sa kojim interesima (npr. institucipokazuje poseban otpor ili osetljivost u odnosu onalni partneri, ostale osobe u zgradi...)?
na temu (npr. pitanje manjina, ravnopravnost
polova, religija...), ili ekstremne razliitosti (u e. Prethodna evaluacija
iskustvu, uzrastu...) koje mogu uticati na grupnu
dinamiku? U kojoj fazi procesa interkultur- Da li smo koristili ovu (ili neku slinu) metodu
alnog uenja se nalazi grupa? Da li je metoda ranije? ta smo primetili ili nauili iz tog
odgovarajua uzimajui u obzir veliinu grupe? iskustva? Da li postoje neka druga iskustva u
kojima smo mogli da nauimo neto o upotrebi
c. Okruenje, prostor i vreme
ove metode? ta nam ona sad mogu rei? Da
li je mogue evaluirati metodu i njen uticaj, i
Kakvo je okruenje (kulturno, socijalno, politiko, kako moemo meriti uspeh u dostizanju naih
lino...) u kome koristimo ovu metodu? Kakav ciljeva? Kako moemo sauvati njene rezultate
uticaj metoda ima na ovo okruenje, a kako za budue aktivnosti (pisanje izvetaja...)? Koje
okruenje utie na metodu? Kakva iskustva i koje elemente emo ukljuiti u nau metodu kao deo
elemente u vezi sa ovim pitanjima unose lanovi dosadanje evaluacije itavog treninga?
grupe? Kakvo okruenje (elementi, obrasci) je
dominantno u grupi, i zato? Da li je grupna

41

T-Kit
Interkulturalno
uenje

f. Transfer

g. Uloga facilitatora ili trenera

U kom stepenu je naa metoda bazirana Facilitator obezbeuje proces koji e

na iskustvu svakog uesnika i na iskustvu pomoi grupi da razmeni svoje sadraje na
dosadanjeg uenja? Da li je metoda korisna zadovoljavajui i najkorisniji nain. Ovo e
za stvarnost u kojoj se uesnici nalaze ili zaht- znaiti da tragamo za odgovorima na pitanja
eva adaptaciju u odreenom stepenu? Da li je koja smo postavili u prethodnim odeljcima
metoda okrenuta ka transferu/integraciji u sva- i planiramo kako da to bolje organizujemo
kodnevni ivot uesnika? Kako emo obezbediti stvari. Kakva treba da bude naa uloga u radu
uesnicima prostor za integraciju nauenog sa ovom grupom i ovom metodom? Da li
u svakodnevni ivot? Da li e diskusija ili pokuavamo da u svojoj glavi zamislimo lm
neka aktivnost nakon primene metode pomoi u kome proveravamo kako bi metoda trebalo da
povezivanje nauenog sa realnim ivotom funkcionie? Da li smo uzeli u obzir nae line
uesnika? Koji inioci bi mogli uesnicima da sklonosti i sposobnosti i kako one mogu uticati
olakaju nastavak bavljenja ovom temom? Kako na primenu metode? U kojoj meri smo spremni
odreene elemente moemo koristiti u kasnijem da reagujemo na ishode koji nisu onakvi kakve
procesu uenja?
oekujemo?

42

4. Metode
T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.1. Igre za razmrdavanje

(eng. energisers)
4.1.1 Uvod
Vodei rauna o ciljnoj grupi sa kojom radite,
igre za razmrdavanje mogu biti korisne za:
uspostavljanje dobrog raspoloenja i stvaranje
pozitivne atmosfere za rad
razbuivanje uesnika pre ili za vreme trajanja
trening sesije
zagrevanje za temu - uvoenje teme sesije na
vedar i lagan nain
Razmrdavalica ima veoma mnogo. U ovim

igrama esto se od uesnika trai da stoje u

krugu, otpevaju pesmu, prave neobine pokrete
ili se jure na najrazliitije naine.
Odabrali smo nekoliko razmrdavalica koje
mogu biti u vezi sa interkulturalnim uenjem ali vi o njima moete misliti i drugaije.
Upozorenje!
Dok se neki ljudi kunu u igre razmrdavanja
(smatraju ih nezamenjivim u stvaranju grupne
atmosfere), drugi ih proklinju (ne vole ih i
smatraju ih suvie detinjastim).

43

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.1.2 Vidi li isto to i ja? Vidim li isto to i ti?

Svi mi stvari opaamo drugaije hajde da pogledamo kako vidimo prostor u kome radimo!
Uesnici izaberu neto to e biti njihov pogled i pokau ga ostalima. Ako elite i da podstaknete
empatiju izmeu uesnika, ova igra moe biti od pomoi u stvaranju oputenije atmosfere i odnosa
izmeu trenerskog tima i uesnika.
ta vam je potrebno?

prostorija za rad po kojoj uesnici mogu slobodno da se kreu

papir veliine A4 i olovka za svakog

lepljive trake (priblino po jedna na svakih est uesnika)

za voenje aktivnosti dovoljan je jedan facilitator

Veliina grupe
Za bilo koji broj uesnika.
Trajanje aktivnosti
Najmanje 15 do 20 minuta.
Korak po korak
1. Svaki uesnik dobije jedan papir i olovku.
2. Facilitator daje uputsvo da na papir treba svako da upie svoje ime, a
zatim da napravi rupu na sredini papira, tako da papir izgleda kao ram
za sliku (u stvari i nije vano kog je oblika rupa, vano je samo da
kroz nju moe da se viri).
3. Zatim svako treba da nae mesto ili predmet na koji moe da zakai
svoj ram. Podstaknite ih da budu kreativni i koriste svoju matu sve je dozvoljeno!
4. Nakon toga, vlasnici ramova pozivaju druge uesnike da priu,
pogledaju kroz njihove ramove i opiu ta sve vide.
5. Igra je zavrena kada facilitator proceni da su svi uesnici pogledali
kroz veinu ramova.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Posle ove vebe nije potreban debring3 , ali razgovor voen pitanjima
moe biti produktivan.
Mogua pitanja:

44

kako vam je bilo kada je trebalo da pronaete neki zanimljiv pogled,

a bez ikakvih ogranienja?

kako ste pomagali drugima da vide isto to i vi?

3. U naem jeziku ne postoji adekvatan prevod za eng. debrieng, to se odnosi na voeni proces razmene iskustava,
oseanja, razmiljanja itd nakon aktivnosti - u funkciji uenja. Za vie informacija o debringu pogledajte T-kit Osnove
treninga, 4.4.4. , izdanje na srpskom grupe Hajde da..., 2005.

T-Kit
Interkulturalno
uenje

ta vas je iznenadilo?

kako ste uspeli da vidite isto to su i drugi videli kroz njihove

ramove?

Ova metoda u praksi

Neka vas ne iznenadi ta su sve uesnici u stanju da izvedu i u kakvim se
sve poloajima mogu nai prilikom postavljanja svojih ramova na/uz
odabrane predmete.
Poznati su sluajevi kada su ramovi visili sa lampi na visini od 3 metra ili
su bili zavueni iza radijatora... Ova igra za razmrdavanje moe biti korisna i kada elite da zaponete diskusiju o empatiji ili konstruktivizmu.
Izvor: Endi Kraus (Andi Krauss), Network Rope

45

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.1.3 GRRR-FUT-BUM!
Izgovaranje, uz zadati ritam, rei koje nemaju nikakvo znaenje, moe biti zanimljiv
izazov. Takoe, moe biti interesantno potraiti znaenje u njima...
ta vam je potrebno?
ip-art papir ili neto slino na emu moete pisati
dovoljno prostora za uesnike da se mogu slobodno kretati
za voenje ove aktivnosti dovoljan je jedan facilitator
Veliina grupe
Za bilo koji broj uesnika.
Trajanje aktivnosti
Otprilike 5 minuta
Korak po korak
1. Facilitator napie sledee rei na ip-art papiru ili nekoj drugoj
povrini, tako da ih uesnici mogu proitati:
ANA
NA
GRRR
FUT
BUM!
2. Facilitator polako izgovara napisane rei i poziva uesnike da mu
se pridrue.
3. Nakon toga facilitator pone da izgovara glasnije - na ovaj nain
pevanje moe postati jae, tie i sporije (mogue je uvesti i neke
plesne korake koje idu uz ritam pesme).
4. Igra zavrava sa glasnim BUM!
Pitanja za razmenu (reeksija)
Ono to se tokom ove vebe zapravo dogodi je da uesnici naue deli
jednog sasvim novog jezika sa njegovim razlikama u ritmu, boji i
nijansama. Na ovaj nain mogue je zapoeti diskusiju o tome ta sve
ini jedan jezik.... nakon to svi dou do daha posle ove raspevane
igre.
Ova metoda u praksi
Budite paljivi sa intenzitetom kojim ete da odigrate ovu igru.
Ona moe biti veoma glasna i zabavna. Meutim, neki uesnici se
mogu oseati pomalo neprijatno, pogotovo ako se grupa ne poznaje
dovoljno.
Izvor: Mark Tejlor (Mark Taylor) 1998 Jednostavne ideje za prevazilaenje jezikih
barijera (Simple Ideas to Overcome Language Barriers, in: Language and
Intercultural Learning Training Course Report, European Youth Centre,
Strasbourg).

46

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.1.4 60 sekundi = da li je to jedan minut?

Svi znamo da je vreme relativno - ali ta to zaista znai? Uesnici proive jedan svoj minut
i zatim uporeuju rezultate.
ta vam je potrebno?

da facilitator ima sat

stolica za svakog uesnika

ako u prostoriji postoji sat prekrijte ga neim, ako se uje kucanje

sata, iznesite ga iz prostorije

Veliina grupe
Za bilo koji broj uesnika.
Trajanje aktivnosti
Bilo koje izmeu 30 sekundi i 2 minute
Korak po korak
1. Zamolite uesnike da sklone sve line satove.
2. Posle toga svi malo provebaju potpuno neujno sedenje - zatvorenih
oiju.
Onda facilitator zamoli uesnike da ustanu zatvorenih oiju. Na znak
SAD!, svako u sebi treba da izbroji 60 sekundi i kada zavri sedne. Tek
kada neko sedne moe da otvori oi, ne ranije. Vano je naglasiti da ova
veba moe uspeti samo ako se od poetka do kraja radi u potpunoj tiini.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Jasno je da ova igra za razmrdavanje otvara temu poimanja vremena i individualnog odnosa prema njemu. Nakon toga moete nastaviti sa diskusijom o postojanju razlika u opaanju vremena meu razliitim kulturama.
Ova metoda u praksi
Kada je ova igra u pitanju, ak i kod grupa koje sainjavaju samo pripadnici iste kulture, moe doi do prilino spektakularnog ishoda. Vodite
rauna: oni koji poslednji zavravaju brojanje nisu zasluili podsmeh!
Moda imaju samo jedan od onih usporenih dana.

Izvor: Swatch,Timex itd.

47

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.1.5 Raznolikost kao glavica luka

Bez obzira o kojoj grupi govorimo, u svakoj e biti neega to delimo i to nam je zajedniko,
ali e postojati i razliitosti koje se nadopunjuju. Cilj ove vebe je upravo da to otkrijete na
zabavan nain!
ta vam je potrebno?
Velika radna prostorija
Veliina grupe
Od 10 do 40 uesnika, s tim to je neophodno da broj uesnika bude
paran!
Trajanje aktivnosti
Do 30 minuta
Korak po korak
1. Uesnike zamolite da formiraju dva kruga, unutranji i spoljanji
(predstavljajui slojeve kao u glavici luka) i da je svako u spoljanjem
krugu okrenut prema svom paru iz unutranjeg kruga (parovi su okrenuti
licem jedan prema drugom).
2. Svaki par brzo treba da pronae jednu stvar (naviku, osobinu, stav,
poreklo) koja im je zajednika i da se dogovore na koji nain e je prikazati
(forma izraavanja moe biti po slobodnom izboru uesnika ili ih trener/
ica moe menjati u svakom krugu: Otpevajte kao pesmu, Napravite
kratku pantomimu, Smislite pesmu sa dva stiha, Izrazite slinost
nekim zvukom, Izrazite vau slinost nekim simbolom...
3. Kada parovi zavre, spoljanji krug se pomera za jedno mesto u desno
i svaki novi, tako formiran par, sada treba da pronae jednu slinost i
prikae je. Prema potrebi, uesnicima moete naznaiti za kakvom vrstom
slinosti da tragaju ili gde mogu da tragaju za njima (npr. omiljena hrana,
ta nisam voleo u koli, porodica, muzika, navike, stavovi, politika uverenja), i svaki put pokuajte da idete u dublje slojeve u toj potrazi.
4. Parovi se menjaju nekoliko puta dok se krug ne zavri (ovo zavisi od
veliine kruga tj. broja uesnika). Tea verzija ove vebe je ona u kojoj se
u parovima traga za razlikama i nainima kako izraziti njihovu komplementarnost (ili pronalaze izrazi ili situacije koje spajaju razlike do kojih se
dolo).
Pitanja za razmenu (reeksija)
U nastavku ove aktivnosti moete razgovarati o sledeem: Koje slinosti/
razlike su vas zapanjile? Odakle su one proistekle? Koliko nae meusobne
razlike mogu biti komplementarne?

48

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Ova metoda u praksi

Ova veba moe biti sjajna igra za razmrdavanje, ali moe biti upotrebljena i kao igra za rastanak (oprotajni luk) ili ako elite da se bavite
delovima identiteta... (Sve zavisi kakva pitanja postavljate nakon vebe)!
Obratite panju: ova aktivnost moe biti veoma buna i haotina!
Izvor: Klaudija ahinger

49

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.2. Individualne vebe

Klaudija
ahinger

4.2.1 Uvod
Kao to im i ime kae, individualne vebe su
aktivnosti koje se individualno izvode (ali i dalje
u zajednikoj grupnoj atmosferi). Moda ete se
zapitati: Zar se interkulturalno uenje ne deava
u susretu sa drugima? Pa da, ali neemo biti u
stanju sve da nauimo iz takvih susreta ako neko

vreme nismo proveli posmatrajui sebe i ta se

u nama deava tokom svih tih procesa. U tom
smislu, ove vebe su ukljuene kako bi ohrabrile
samokritiki, zapitkujui i radoznali stav i podstakle dijalog izmeu srca i glave. Na ovaj nain,
uenje se dogaa kroz otkrivanje sebe.

4.2.2 Moj put ka drugome

Na na stav prema drugim ljudima (to je osnova interkulturalnog uenja, zar ne?), od detinjstva pa tokom celog ivota utiu razliiti faktori, obrazovanje... U ovoj vebi putuje se
ziki, emotivno i mentalno kroz raliite stadijume i uticaje koji mogu podsticati ili ometati
konstruktivan stav, pristup u susretu sa drugim ljudima tokom ivota. Ova aktivnost je put u
sredite sebe i predstavlja potragu za mogunostima i preprekama u nama, nainima na koje
opaamo svet i stereotipima koje posedujemo.

ta vam je potrebno?
Za ovu vebu potrebno vam je najmanje pet zasebnih prostorija ili soba
kako biste u njima mogli da organizujete punktove; materijal za ureenje
soba (papiri i olovke, makaze i lepak, igrake, potreban alat obzirom na
vrstu sobe, kasete ili CD, fotograje, boja, lagana odea, crvena vunica,
jastuci, kafa....) i neke stvari potrebne za organizaciju prostora (stolice,
zavese, kanap....) Potrebno je da treneri na vreme pripreme sobe, pre nego
to uesnici dou. Za svakog uesnika treba obezbediti papir i olovku (ili
neku vrstu dnevnika). Osim uesnika, svi drugi ljudi koji koriste kuu
ili zgradu u kojoj radite treba da budu obaveteni o ovoj vebi, kako ne bi
bili iznenaeni njenim novim dekorom.
Veliina grupe
Najmanje dvoje ljudi, a maksimalan broj zavisi od mogunosti samog prostora (ipak, poeljno je da uestvuje barem nekoliko osoba kako bi mogli
da doprinesu razmeni iskustava nakon vebe. Sa druge strane, previe
uesnika na manjem prostoru mogu isuvie ometati jedni druge.)
Trajanje aktivnosti
Priprema soba, ako ste dobro organizovani, traje 30 minuta. Sama veba
traje 45-90 minuta za individualna putovanja i 30 minuta za razmenu.

50

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Korak po korak
1. Sve sobe su ureene tako da u njima postoje razliiti punktovi, koji
predstavljaju pojedine aspekte naeg razvoja (detinjsvo - porodica - kola
- drutvo...), i odgovaraju fazama naeg putovanja kroz ivot. Put prema
drugima simbolino moe biti obeleen crvenim kanapom (ili vunicom)
i vodi od punkta do punkta. U svakom od njih nalaze se: predmeti,
dinamika, poruke, pitanja i teme za razmiljanje koje imaju za cilj da podstaknu uesnike na promiljanje o sebi i pokuavaju da prizovu njihovo
seanje.
2. Pre nego to individualni deo vebe pone, svi uesnici sasluaju zajedniki
uvod, objasne im se zadaci i dobiju plan putovanja (gde se nalaze sobe,
ta one predstavljaju, kojim redom idu kroz njih, za koje vreme, kako tee
ceo proces...), a ako je potrebno daju se i dodatna pojanjenja. Obavezno
naglasite da je uee u ovoj aktivnosti dobrovoljno i na sopstvenu odgovornost (putujete onoliko daleko i duboko koliko elite!).
3. Uesnike zatim pozovete da krenu u obilazak soba, jedne po jedne, i da pri
tome, ne ometajui druge, pronau udobno mesto za razmiljanje i provedu
u svakoj sobi onoliko vremena koliko im je potrebno. Tokom putovanja
treba da piu neku vrstu dnevnika ili vode beleke koje e kasnije na razliite
naine posluiti za razgovor i razmenu iskustva u meri u kojoj uesnik/ca
sam/a (kao i svako lino!) bude spreman/a na to. Nain na koji su sobe,
dalje u tekstu, opisane dat je kao inspiracija, a vi ih prema potrebama vaeg
programa i realnosti vae grupe moete adaptirati.
I soba: detinjstvo (moji koreni, poreklo, sigurno mesto, rani razvoj...)
Ova soba treba da podstakne eeve, slike, seanja i oseanja iz detinjstva, prva i najdublja iskustva kulture u kojoj smo odrastali.
- Punkt br.1, a moda i punkt br.2: Pitanja o mojoj porodici
Prva rana iskustva susreta s drugim osobama, prve bliskosti, odnosi, poverenje... (podsticaj za ovakva seanja daju slike beba u prostoriji, ugodno
okruenje, nena muzika, prijatni mirisi doma, mogunost da uesnici
koriste boje i crtaju, atmosfera u kojoj sve moe da se oseti - bukvalno, vidi,
omirie, oslune...)
- 3. punkt: Opaanje i razliitosti, lini prostor i razvoj... (u ovom prostoru
treba da stoje igrake i razliiti predmeti i materijali, stvari koje ljudi
mogu da uzmu i upotrebe, igraju se s njima, iskuse neto dodirom ruku,
npr. dodirujui cvee, zemlju, materijale za stvaranje nekih oblika ili gura,
lutke, odeu, sudove za kuvanje, makaze, papire i boje, zvidaljke, knjige
za decu, telefon...)
- 4. punkt: Kultura, vrednosti, stavovi i njihovo poreklo (fotograje, simboli,
knjige, TV, igrice - pomau u promiljanju o razliitim vrednostima i u traganju za njihovim izvorima, njihovom poreklu.)
II soba: prvi koraci...(potekoe i otkria)
Ova soba treba da predstavlja napetost koja se javlja u razliitim podrujima:
izmeu iskustava koja su ohrabrujua, vode otkriu o postojanju
mogunosti i prilika, na jednoj strani i iskustava potekoa, ogranienja i
razoarenja, s druge strane. Ovo moe simboliki biti prikazano podelom
svih punktova na dva dela razliitim bojama. U svakom od delova nalaze
se razliite poruke, reenice ili izjave razliitih socijalnih aktera, koje
smo mogli uti u kontekstu predstavljenom punktom. U centru punkta,
moe se postaviti kljuno pitanje ili nedovrena reenica koju uesnici

51

T-Kit
Interkulturalno
uenje

treba da zavre. Pitanja se mogu odnositi na (pro)ocenjivanje, nadmetanje,

prenoene stavove i vrednosti, kako smo uili o odnosima meu ljudima,
saradnji, predrasudama, religiji, promociji sopstvenih kvaliteta, kontaktu
sa tuim kulturama...
- 1. punkt: kola
- 2. punkt: Porodica i ue okruenje
- 3. punkt: Drutvo
III soba: ostrva (mesta za oputanje i razmiljanje)
Ostrva treba da su topli i prijatni prostori, sa prostirkama i jastucima,
kafom i sl. Ona predstavljaju mesta za odmor i razmiljanje, u kojima
e uesnici biti oputeni da misle o odreenim situacijama, razgovorima,
dogaajima, osobama... koje su im pomogle i koje su omoguile susretanje i pozitivno prihvatanje razliitosti.
1. punkt: Prijatelji
2. punkt: Moja organizacija
3. punkt: Druga mesta za razmiljanje
IV soba: na mom putu... (nivoi osveenosti...)
Du prostorije su simboli, slike, pitanja.... koja treba da zagolicaju/
podsete uesnike na razliite stvari i aspekte koji mogu biti vani u
osveivanju razliitosti, i na koji nain razliitosti mogu biti promovisane
ili sakrivane. Pitanja se mogu odnositi na radoznalost i empatiju, stavove
i ponaanja, suoavanje, prepreke i barijere prema drugima, stvarnost i
vizije, opaene potrebe, iskustva promene, novih otkria...
V soba: pogled u budunost (moja hrabrost, moji ciljevi....)
Mesto s pogledom treba da simbolie mogunosti koje se nalaze pred
nama. U svakom uglu postoji mesto za razmiljanje o osnovnim pitanjima
kao to su susret, jaanje, kljuno iskustvo, pozitivni primeri,
ohrabrenje...
Pitanja za razmenu (reeksija)
Veoma je vano dati uesnicima dovoljno vremena i prostora da izraze
svoja razliita iskustva i otkria, ali i potovati ono to ne ele (ili ne
mogu) da podele s drugima. Potovanje poverljivosti treba da bude jasno
naglaeno. Facilitator treba da bude spreman da prati i podrava uesnike
kada im je to potrebno. Nuan je (psiholoki) siguran prostor za razmenu.
Ako je potrebno, razmenu je mogue raditi i na simbolian nain. Razmena redom u velikoj grupi nije odgovarajua posle ovakve aktivnosti.
Jednostavna pitanja (npr. ta ste otkrili?) su dovoljna da se podstakne
razgovor u malim grupama. U ovom sluaju, podelu u male grupe treba
prepustiti uesnicima tj. omoguti uesnicima da se pridrue onim ljudima
sa kojima se oseaju prijatno i u koje imaju poverenja. U zavisnosti od
grupe, moete u prostoriju postaviti velike prazne papire (zid otkria)
ili upotrebiti druge metode kojima ete omoguiti razmenu uesnika sa

52

T-Kit
Interkulturalno
uenje

itavom grupom, ali - anonimnu.

Moe biti veoma zanimljivo da se nastavi dalje sa temama kao to su:
kako uimo, percepcija i stereotipi....Vano je uvek naglasiti konstruktivan
potencijal naih iskustava, vrednost razliitih ivotnih pria, potovanje
linog gledita, kao i injenicu da mi nismo robovi onoga to smo
doiveli, ve da moemo da uimo iz tog iskustva...
Ova metoda u praksi
Ova metoda prvi put je koriena (sa drugom temom i drugaijim pitanjima
za razmenu) u Evropskom omladinskom centru u Budimpeti sa otprilike
30 uesnika. Lift u zgradi je bio blokiran crvenim kanapom, osoblje u
centru zaueno. Zgrada je bila prepuna ljudi koji su na najrazliitijim
mestima pisali svoje dnevnike. Znaajna otkria i duboki uvidi su se desili
tokom procesa i njih su uesnici poneli sa sobom po povratku kui. Razmena je bila izuzetna.
Pitanja na posebnim punktovima moraju da budu prilagoena po formi
i sadraju ciljnoj grupi i iskustvu koje je svaka zasebna grupa imala na
treningu pre ove aktivnosti. Neophodna je i paljiva priprema za voenje
ove aktivnosti. Pokuajte tokom razmene da povezujete razliita iskustva
uesnika, ali budite obazrivi da pri tome nikoga ne povredite. Takoe, nisu
sve grupe (ili osobe) spremne da sat vremena razmiljaju i priaju o sebi.
Potujte razliite potrebe. Ne potcenjujte intenzitet reakcija koje se mogu
javiti tokom ove aktivnosti. Facilitatori treba da budu dostupni uesnicima
u svakom trenutku. Potujte slobodu svakoga da na ovom unutranjem
putovanju ide onoliko daleko koliko to sam/a eli.
(Izvor: preuzeto sa studijske sesije JECI-MIEC Study Session 1997,
EYC, Budimpeta)

53

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.2.3 Moje sopstveno ogledalo

Ovo je veba samoposmatranja i poveanja svesti o sebi samom, veba koja poziva uesnike
da posmatraju sebe, svoje ponaanje i reakcije u vezi sa nekim znaajnim temama. Zauujue
je ta sve moemo otkriti o sebi, kada pokuamo da se pogledamo drugim oima...
ta vam je potrebno
Potrebni su vam zainteresovani uesnici spremni da se ukljue, koji su
moda ve proli niz drugih aktivnosti (ili tematskih jedinica) koje su
imale za cilj poveanje osetljivosti o govoru tela, opaanju, stereotipima,
kulturolokim teorijama i interkulturalnom uenju...
Sveska za svakog uesnika.
Veliina grupe
Za bilo koji broj uesnika.
Trajanje aktivnosti
Moe se izvesti kao jedna zasebna veba, kao deo nekog tematskog
bloka, a moe trajati i ceo dan, pa ak i itavu nedelju...
Korak po korak
1. Na poetku aktivnosti uvede se ideja o samoposmatranju i predstavi
uesnicima. Svi su pozvani da tokom dana sa posebnom panjom posmatraju sebe, svoje ponaanje, reagovanje u susretu sa drugima (ta ujemo,
vidimo, koje mirise osetimo...), govor tela, sklonosti, oseanja...
2. Uesnici vode poverljivi istraivaki dnevnik i belee opaanja za koja
misle da su vana, kao i okolnosti, situacije, osobe koje su ukljuene,
mogue razloge...
3. Uesnici dobiju niz pitanja koja ih vode kroz aktivnost, u zavisnosti od toga
ta je fokus posmatranja. Posmatranje moe biti upotrebljeno za pokretanje
razgovora, npr. o stereotipima (Kako opaam i reagujem na druge, na ta
reagujem kod drugih osoba, na koji nain...?) ili elementima kulture (ta me
kod drugih osoba privlai, a ta odbija? Koje reakcije ili ponaanja volim/ne
volim? Kako reagujem na ono to je drugaije od mene? Koliko sam blizak
sa drugima, a koliko na distanci? Na koji nain ovo utie na interakciju sa
drugima? Moete koristiti i teoriju Hol i Hol (Hall and Hall, 1990) o percepciji prostora i vremena, kao osnovu za pitanja.
4. Zadati okvir za ovu vebu posmatranja (poetak i kraj) treba da bude
veoma jasan, a moda i da sadri neka jednostavna pravila (npr. meusobno
potovanje, poverljivost dnevnika...) Vano je da aktivnost traje neprestano
i za vreme pauza, slobodnog vremena... Da biste zagrejali uesnike za ovu
vebu, moete ih pre poetka pozvati da izau iz svojih tela i pogledaju
sebe u ogledalu (kratka veba). Tada moete nastaviti sa planiranim programom. Proces moete voditi tako to ete posle svakog tematskog
zaokruenja pozvati uesnike na kratak prekid, kada mogu da zabelee ono
to ele u svojim dnevnicima.
5. Na kraju itavog bloka (dana...), uesnike treba izvesti iz vebe. Potrebno
je da se vrate ponovo u svoje telo. Nakon toga, ostavite dovoljno linog
prostora i vremena da svako proe kroz svoj dnevnik, proita, razmisli o
razlozima... (ovo se moe raditi u formi intervjua samom sebi).

54

T-Kit
Interkulturalno
uenje

6. Kao poslednji korak, moete pokrenuti razmenu u formi intervjua u parovima

ili malim grupama. Ako u grupi postoji atmosfera poverenja i otvorenosti,
moete pozvati sve da kasnije, neformalno, porazgovaraju o nekim reakcijama. Ovakvom razmenom onoga to su opazili, uesnici mogu zajedno
osmisliti nove naine kako mogu da se nose sa takvim reakcijama.
7. Poslednji krug u velikoj grupi-plenumu, moe svima omoguiti da razmene
iskustvo kako im je bilo tokom vebe, ta je bilo interesantno, ta teko...
Pitanja za razmenu (reeksija)
Individualno: Kakav je oseaj posmatrati samog sebe? ta mi je bilo teko?
ta sam otkrio/la? Kako sam to razumeo/la? Zato sam tako reagovao/la?
ta to govori o meni? Da li primeujem neke slinosti i obrasce u sopstvenom ponaanju? Odakle ti obrasci potiu, ta su im koreni? Da li mogu
da poveem bilo koji od mojih zakljuaka sa nekom od kulturolokih
teorija? Da li bi moje reakcije bile drugaije da sam bio/la manje (ili vie)
svestan/a injenice da je ovo bila samo veba? Da li postoje slinosti sa
mojim svakodnevnim ivotom i susretima sa drugim ljudima?
Tokom razmene sa drugima: Vano je naglasiti da tokom razmene ljudi razmenjuju sa drugima samo ono to ele i da mogu da iskoristite vebu kao
polaznu taku za razmiljanje i otvaranje novih pitanja.
Ova metoda u praksi
Primena ove metode zavisi od atmosfere u grupi, da li postoji spremnost
za lino istraivanje i preispitivanje, da li se moe stvoriti pozitivna tenzija... Veba moe biti veoma korisna u istraivanju sopstevnih kulturalnih
odrednica. Veba nam moe pomoi da budemo osetljiviji na ono to se
deava u naim interkulturalnim susretima, kao i da razumemo mehanizme koje smo razvili za situacije ovog tipa.
Pitanja koja postavljate moraju biti posebno prilagoena ciljevima vebe
(to su pitanja preciznija, to bolje) i procesu kroz koji je grupa do tada
prola. Vodite rauna: za neke uesnike moe biti mnogo lake da posmatraju druge nego da posmatraju sebe zato je vano naglasiti da u ovom
sluaju postavljamo pitanja sebi lino, a ne ljudima oko nas. Takoe, treba
imati na umu da u ovoj vebi nije lako ostati potpuno neutralan.

55

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.2.4 Suoavanje sa identitetom

Slika koju imamo o sebi, ne mora u potpunosti da odgovara slici koju o nama imaju drugi: ova veba
se upravo bavi (promenljivim) licima naeg indentiteta...
ta vam je potrebno
uesnike ste prethodno upoznali sa osnovnim teorijskim postavkama o
identitetu
veliki komad papira i olovka za svakoga
raznobojne bojice ili omasteri
Veliina grupe
Za bilo koji broj uesnika.
Trajanje aktivnosti
Oko 45 minuta individualnog rada i oko 45 minuta za razmenu u grupi.
Korak po korak
1. Svaki uesnik dobije papir i olovku i nacrta svoje lice (samostalno ili uz
neiju pomo).
2. Uesnici zatim razmiljaju o razliitim aspektima svog identiteta kako
vidim sebe (i ove elemente belee unutar nacrtanog lica), kao i o tome
kako me vide drugi (ove elemente belee izvan nacrtanog lica). Ostavite im
dovoljno vremena za promiljanje o razliitim elementima koji ine njihov
identitet (npr. porodica, nacionalnost, obrazovanje, pol, religija, uloge, pripadnost razliitim grupama...) Tokom ovog procesa, uesnike ohrabriti da
tragaju u mislima za linim aspektima i stavovima koji im se dopadaju, ali i
onima koji im se ne dopadaju kod sebe.
3. U drugom koraku uesnici razmiljaju o:
- vezi izmeu onoga to oni vide i onoga to pretpostavljaju da drugi vide
kod njih i odnosu izmeu razliitih aspekata njihovog identiteta (mogu to
vizuelno prikazati koristei linije i znakove).
- razvoju razliitih aspekata identiteta i stavova tokom njihovog ivota, tragajui
za vanim faktorima koji su uticali na njih (ovo vizuelno moe biti prikazano
bojama koje oznaavaju razliite trenutke u ivotu, vremenskom skalom
koju e nacrtati pored lica, razliitim oblaiima kao u stripu...)
4. Zamolite uesnike da formiraju male grupe (po petoro najvie) i razmene
ideje koje su im se javile (naravno, u meri u kojoj to svako od njih eli):
Kako vidimo sebe? Kako nas drugi vide? Koji sve faktori utiu na nas? Koje
su bile moje referentne take? Kako se opaanje i stavovi menjaju sa vremenom i zato? Da li postoji neka specina dinamika promena i moe li se
uoiti neka pravilnost? Kako se odnosimo prema delovima naeg identiteta
koji nam se ne dopadaju i kako su oni nastali? Moe li se uoiti povezanost
izmeu razliitih delova, aspekata naeg identiteta?

56

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Pitanja za razmenu (reeksija)

Razmena linih sadraja treba da ostane u malim grupama, ali neki opti
komentari i zakljuci mogu se izneti i u velikoj grupi. Takoe, uesnici
mogu dati povratnu informaciju o svojim saznanjima do kojih su doli
tokom vebe i tako to e nacrtati neke simbole ili upisati svoje komentare
na velikom licu nacrtanom na papiru koji ste stavili pred veliku grupu.
Pitanja koja slede mogu biti: ta radimo i kako se ponaamo u vezi sa
naom slikom o sebi i predstavama koje drugi imaju o nama samima?
U kojoj meri je identitet podloan promenama i koji znaajni faktori utiu
na te promene? ta je to u ovoj grupi to utie na moj identitet? Koji su to
socijalni uticaji koji nas menjaju i kako su oni povezani? (pitanja nacionalnosti, manjina, odrednica...)
U nastavku (ili u nekim narednim sesijama) moete se pozabaviti nekim
od pitanja kao to su: percpecija i stereotipi, identitet i susret, elementi kulture itd.
Ova metoda u praksi
Pitanje identiteta je od sutinskog znaaja za proces interkulturalnog
uenja, ali nije ni malo lako baviti se njime. Potovanje individualnih
razliitosti i ogranienja je veoma vano, zato treba biti jako paljiv kada
se daje povratna informacija (eng. feedback4 ) na ove line sadraje. U
ovom procesu, mnogo je korisnije fokusirati se na razmenu sopstevnih
ivotnih pria sa drugima nego interpretirati iksustva drugih uesnika.
Dosta vremena (uz potovanje individualnih razlika u ritmu i tempu rada)
treba ostaviti za rad na samom sebi, posebnu panju treba posvetiti stvaranju oputene i prihvatajue atmosfere u grupi. Sve to se otkrije tokom
ove vebe treba prihvatiti sa istinskim uvaavanjem i ne treba se baviti
osobama, ve samim sadrajem. Moete na osnovu nekih otkria ohrabriti
uesnike da se dalje bave otkrivanjem sebe ili doi do odreenih tema koje
zahtevaju dublje istraivanje itave grupe.

Izvor: preuzeto sa treninga EYC Course on Intercultural Learning, June 1998

4. Vie informacija o tome kako dati adekvatnu povratnu informaciju (eng. feedback), moete nai u T-kitu Osnove treninga.

57

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.3 Diskusija, razliita miljenja, konfrontiranje

4.3.1 Kakav je tvoj stav?
Veba konfrontacije razliitih miljenja moe posluiti kao uvod u razmiljanje na razliite teme.
Arne Gilert

ta vam je potrebno

Dovoljno velik prostor za rad da bi se mogle obrazovati male grupe od

najvie 10 uesnika
Flip-art papiri sa napisanim izjavama, po jedan stav (izjava) na jednom
ip-art papiru
Dva natpisa DA i NE zakaena na suprotne zidove prostorije

Veliina grupe
Najmanje 5, a najvie 10 uesnika koji rade zajedno (u maloj grupi).
Moete raditi sa veim brojem malih grupa ove veliine, ukoliko nije neophodno u plenumu predstaviti rezultate rada malih grupa.
Broj facilitatora i veliina radnog prostora su jedini potencijalno
ograniavajui faktori.
Trajanje aktivnosti
Ukupno trajanje aktivnosti se kree od 30 do 60 minuta, zavisno od broja
stavova o kojima se vodi debata. Kako se obino deava da se diskusije ne
mogu privesti kraju, u tom sluaju se moe pribei ogranienju vremena
na 5-10 minuta za razmatranje jednog stava. Nakon isteka predvienog
vremena, diskusija se moe prekinuti.
Korak po korak
Pripremiti priblino 5-10 izjava (stavova) koje obuhvataju razliite
aspekte teme o kojoj biste eleli da uesnici diskutuju.
Dobra izjava treba da ima sledee karakteristike:
- da koristi rei razumljive svim uesnicima.
- da je formulisana na takav nain da ne postoji dilema u vezi sa njenim
znaenjem.
- da bude jasna (dobar primer: Nacionalna kultura ne postoji, a ne treba
rei: Nacionalna kultura moe postojati, ali bi se pre moglo rei da ne
postoji.)
- da ne objanjava neku oiglednu injenicu (primer izjave koja nije adekvatna za ovu priliku: Zemlja ima loptasti oblik)

58

T-Kit
Interkulturalno
uenje

- da bude podsticajna za uesnike da izraze svoje (ne)slaganje i to u vezi

sa jednim (a ne vie) krucijalnim aspektom razmatrane teme (Ne postoji
nacionalna kultura, a ne treba rei: Nacionalna kultura ne postoji, svaka
generacija ima sopstvenu kulturu; bolje je razdvojiti ovu drugu izjavu na
dve.)
Ukoliko elite da formuliete dobru izjavu, korisno je prilikom priprema
porazgovarati sa kolegama o tome ta vi mislite da su vana pitanja u vezi
sa npr. kulturom. Kada sastavite listu tema za koje mislite da zavreuju
diskusiju, probajte da naete dve ekstremne suprotstavljene take gledita
za svaku od tih tema. Konano, formuliite izjave za svaku temu na taj
nain to e one zastupati jedno od navedenih ekstremnih gledita. Probajte da formuliete izjave tako da, sa jedne strane, ne izazovu oigledno
(ne)slaganje (ne smeju biti suvie ekstremne), a sa druge strane vano je
da ne zvue toliko relativno da se svako sa njima moe sloiti (izbegavajte
rei koje relativizuju stav inei ga nejasnim i difuznim npr. prilino,
moda itd.)
Pripremite po nekoliko ip-art papira sa napisanim izjavama za svaku
malu grupu. Svaka izjava neka bude na zasebnom papiru, da bi uesnici
mogli da vide samo jednu u datom trenutku.
Pripremite po jednu prostoriju za svaku malu grupu. Stavite ip-art u
prostoriju i zakaite natpise (DA i NE) na suprotne zidove. Imajte u
vidu da svaka grupa treba da ima izmeu 5 i 10 lanova.
Dajte uesnicima instrukcije o ovoj vebi. Najpre ete im pokazati izjavu.
Potom ete ih pitati da odlue da li se slau ili ne slau sa izjavom i, u
skladu sa svojim stavom, zamoliti da stanu pored odreenog zida (ukoliko
se slau, stae pored natpisa DA, a ukoliko se ne slau, stae pored natpisa NE). Svako mora da zauzme stav, ne postoji opcija da stanu u sredinu. Kada se svi opredele za stranu, zatraite od uesnika da objasne jedni
drugima zbog ega se (ne)slau. Svaki uesnik moe promeniti stranu
tokom trajanja diskusije, ukoliko su uli neki argument koji ih je ubedio.
Naglasite da je ova veba nain da podstaknete uesnike da razmiljaju
o odreenim znaajnim pitanjima, da se prikupe razliiti argumenti i da
se uesnici suoe sa razliitou miljenja. Iako svako treba da se trudi
da bude ubedljiv, ne treba se stideti priznanja da nas je neiji argument
ubedio, niti promene svog stava vie puta tokom diskusije.
Zaponite vebu pokazujui prvu izjavu. Dajte uesnicima dovoljno vremena da proitaju i razumeju izjavu. esto se deava da uesnici postavljaju pitanja da im se neto pojasni. Ukoliko se ova pitanja zaista odnose
na nerazumvanje sutine izjave, moete im odgovoriti ali pokuajte da
izbegnete davanje odgovora na pitanja ukoliko e va odgovor sadrati
argument za ili protiv te izjave.
Zatraite od uesnika da zauzmu svoje strane i, kada se svi opredele, zamolite ih da objasne zbog ega su doneli takvu odluku. Ukoliko naete za svrsishodno, moete podstai diskusiju tako to ete direktno pitati uesnike
kako se oseaju, ali se uobiajeno deava da diskusija sama pone da tee.
Jedino to kao facilitator treba da obezbedite je da pruite mogunost
za svakog uesnika da uestvuje i da ne dozvolite da nekoliko uesnika
preuzme kontrolu nad itavom diskusijom.
U ovoj fazi vebe nije cilj da se postigne konsenzus. Sami procenite kada
je dobar trenutak da privedete diskusiju kraju i da preete na sledeu izjavu.
To moete uiniti ak i onda kada uesnici i dalje aktivno diskutuju u
svakom sluaju, ova igra moe posluiti samo kao poetak jednog dubljeg
i dueg misaonog procesa.
Sa svakom sledeom izjavom ponovite isti proces. Kada zavrite, moete

59

T-Kit
Interkulturalno
uenje

pitati uesnike kako su se oseali i dati im priliku da razree neku

najupeatljiviju temu. Ukoliko se neka izjava pokae toliko kontroverznom da uesnici ne mogu da prihvate da imaju razliita miljenja,
zapamtite ovu temu da bi je razmotrili tokom preostalog dela programa.
Ili preite na sledei korak:
Korak 2 (po izboru)
Nakon to ste proli kroz sve izjave, ponovo im se vratite i pogledajte
jednu po jednu. Ovog puta zamolite uesnike da preformuliu izjave tako
da se svi oko njih mogu sloiti, ali da pri tome tema o kojoj se radi u izjavi
ostane nepromenjena. Omoguite uesnicima dovoljno vremena da prou
kroz izjave, i pri tome vodite rauna da uesnici ne dou samo do slaganja
o tome da se ne slau.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Ova veba esto ne zahteva mnogo duboku razmenu. Ipak, dobro je
porazgovarati sa grupom o sledeim pitanjima:
- Zbog ega je bilo tako teko da se sloimo oko nekih izjava? Zbog ega nam
je sa drugim izjavama bilo lake?
- Da li postoje izjave koje izazivaju intenzivnija oseanja i stavove od nekih
drugih? Zato?
- Da li postoje neke teme za koje bi uesnici voleli da imaju vie vremena da
ih razmotre?
Ukoliko radite sa grupom koja govori vie jezika, ova veba moe podstai
i diskusiju na temu uloge i moi jezika, ali i predstavljati pravi izazov u
traganju za potpunim razumevanjem onoga to je napisano.
Ova metoda u praksi
Moe se koristiti za irok opseg tema sa veoma razliitim ishodima. Ukoliko je grupa ve neko vreme upoznata sa odreenim temama, tada ova
veba moe posluiti samo kao poetak diskusije, koja moe trajati tokom
itavog seminara. Ovo se zaista dogodilo na jednom seminaru interkulturalnog uenja, budui da su se uesnici bavili ovim temama ve neko
vreme pre kursa. U ovakvoj situaciji, veina uesnika je imala snano
izraena miljenja o ovim temama, te je stoga bio veliki izazov raditi sa
malim grupama tako da se uesnici meusobno zaista uju i da pristanu da
svoje ideje dovedu u pitanje.
Na jednom drugom treningu, tokom razmatranja izjava nametnula su se
pitanja o vrednostima. Mnogi uesnici se nisu ranije dublje bavili ovim
temama, tako da je ova veba podstakla ljude da razmiljaju o teorijskim
idejama koje stoje u pozadini. Ovde je bio izazov ne zadrati diskusiju
samo na teorijskom nivou, ve uiniti posledice koje proistiu iz same
izjave smislenim za uesnike.
Vie primera ovakvih izjava moete nai u asopisu Coyote5 .

5. asopis Coyote moete pronai na veb-sajtu Partnerstva: www.training-youth.net (prim. prev.).

60

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.3.2 Moe li se trgovati vrednostima

Veba na temu razmene i pregovora u vezi sa vrednostima.
ta vam je potrebno

Dovoljno velika prostorija u kojoj se uesnici mogu kretati

Kartonske kartice na kojima je napisana po jedna vrednost (npr. Veini ljudi
se ne moe verovati, Ljudi bi uvek trebalo da ive u potpunoj harmoniji sa
prirodom itd). Broj kartica bi trebalo da bude toliki da svaki uesnik moe
imati osam komada. Neke kartice mogu da se dupliraju, ali je vano da bude
barem 20 razliitih kartica o vrednostima.

Veliina grupe
Najmanje 8, a najvie 35 uesnika.
Trajanje aktivnosti
Trajanje aktivnosti moe varirati od 1 do 2 sata (priblino 10 minuta za
objanjavanje same vebe, 20 minuta za trgovinu, 20-60 minuta za
reavanje putem kompromisa, i jo 30 minuta za debring).
Za varijacije je potrebno omoguiti dodatno vreme (npr. ostaviti vie vremena i mesta za fazu pregovaranja).
Korak po korak
Pripremiti kartice sa vrednostima. Vano je da kartice sadre vrednosti, tj.
duboko uvreena uverenja o tome ta je dobro i ta je loe. Takoe, probajte da odaberete takve vrednosti za koje ste sigurni da e svaku od njih
barem neko od uesnika aktivno zastupati.
Nakon objanjavanja vebe, podelite svakom uesniku po 8 kartica sa
vrednostima. Zamolite uesnike da svoje kartice poboljaju putem trgovine, tj. da zamene vrednosti koje imaju za one koje njima pretpostavljaju.
Ne postoji pravilo da se kartice zamenjuju 1:1, jedini uslov je da niko ne
sme ostati sa manje od 2 kartice.
Kada se razmenjivanje kartica zaustavi, zamolite uesnike da pronau one
lanove grupe koji na svojim karticama imaju sline vrednosti i potom da
sa njima obrazuju malu grupu. Zatraite da diskutuju o tome ta je to to
imaju kao zajedniko. Ukoliko elite, moete ih zamoliti da se koncentriu
na poreklo tih vrednosti, otkuda one dolaze, kao i da razmotre zbog ega
oni imaju na svojim karticama sline vrednosti.
Potom zatraite od uesnika da pronau nekog ko dri vrednosti koje se
jako razlikuju od njihovih. Ovako sastavljeni parovi treba da probaju da,
na osnovu kartica koje imaju u rukama, formuliu vrednosti oko kojih
se obe osobe u paru slau. Budui da uesnici mogu pasti u iskuenje da
pronau kompromise kroz davanje suvie apstraktnih ili preirokih i skoro
besmislenih izjava, probajte da ih motiviete da ipak budu to konkretniji.
Zavrite vebu onda kada procenite da je veina parova dola do dve ili tri
kompromisne izjave.

61

T-Kit
Interkulturalno
uenje

U plenumu razmenite utiske o ovoj vebi.

Pitanja za razmenu (reeksija)
Moete postaviti sledea interesantna pitanja:
- Kako su se uesnici oseali tokom ove vebe? Da li je bilo lako razmenjivati
vrednosti? ta je u tome bilo teko/lako?
- Da li su saznali neto novo o sopstvenim vrednostima odakle one potiu?
- Kako im je bilo dok su pokuavali da nau kompromisna reenja za svoje
vrednosti? ta je u tome bilo posebno teko? Kako moemo pronalaziti
kompromisna reenja kada su u pitanju vrednosti?
Ukoliko elite, moete proiriti ovu diskusiju razgovorom na temu
uloge vrednosti u interkulturalnom uenju. esto se smatra da vrednosti
sainjavaju osnov jedne kulture i da su toliko duboko ukorenjene da je
ljudima teko da pregovaraju o njima. Onda se postavlja pitanje: Kako
mi zaista moemo iveti u interkulturalnoj zajednici jedni sa drugima?
Da li postoje neke zajednike vrednosti oko kojih se svi moemo sloiti?
Kako moemo iveti zajedno ako se ne moemo sloiti oko vrednosti?
Kakvu vrstu zajednike platforme (ili zajednikog dogovora) moemo
napraviti?
Ova metoda u praksi
Ova metoda je koriena u radu sa razliitim grupama. Posebno se pokazala korisnom u onim grupama koje nisu mnogo upoznate sa interkulturalnim uenjem, tako da je ova metoda posluila kao dobra polazna osnova
za razmiljanje o vrednostima. Veoma je vano kako su formulisane vrednosti na karticama neke su se formulacije pokazale preirokim (tako
da su svi mogli da se sloe sa njima), a neke su bile suvie konkretne.
Najbolje je da se o vrednostima diskutuje u okviru vaeg tima i da vidite
da li se pojavljuje dovoljno razliitih miljenja u vezi sa vrednostima
napisanim na karticama.

62

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.3.3 Ebigejl (eng. Abigale)

Diskusija na temu jedne tune ljubavne prie: ko se pokazao kao moralno najbolji, a ko najgori?
ta vam je potrebno
Jedan primerak prie za svakog uesnika. Pria je sledea:
Ebigejl voli Toma koji ivi sa druge strane reke. Poplava je unitila sve
mostove kojima se prelazilo preko reke, preostao je samo jedan amac.
Ebigejl je zamolila Sinbada, vlasnika amca, da je preveze na drugu
stranu reke. Sinbad je pristao, ali je kao uslov traio da Ebigejl za uzvrat
spava sa njim.
Ebigejl nije znala ta da uradi, pa je otrala svojoj majci da je pita kako da
postupi. Njena majka je rekla Ebigejl da ne eli da se uplie u njen ivot.
U svom oajanju Ebigejl pristaje da spava sa Sinbadom, koji ju je nakon
toga prevezao preko reke. Stigavi na drugu stranu, Ebigejl je potrala
prema Tomu i radosno ga zagrlila, a potom ispriala sve to se dogodilo.
Kada je to uo, Tom je nabusito odgurnu od sebe, a nakon toga Ebigejl
odlazi.
Nedaleko od Tomove kue, Ebigejl sree Dona, Tomovog najboljeg prijatelja, kome je ispriala sve to se desilo. Don prebije Toma za sve to
je uinio Ebigejl i potom odlazi sa njom.

Dovoljno prostora da svaki uesnik radi najpre individualno, potom u malim

grupama od 4-5 ljudi, a onda i u plenumu.

Veliina grupe
Najmanje 5 uesnika a najvie 30 (vee grupe se mogu podeliti i imati
odvojene plenarne sesije tokom debringa).
Trajanje aktivnosti
Ukupno trajanje se kree od 1 sat i 15 minuta do 2 sata i 15 minuta
- 5 minuta za uvod
- 10 minuta svaki uesnik ita i pravi svoju rang listu
- 30-45 minuta rad u malim grupama
- (po izboru) 30 minuta rada u veoj grupi
- 30-45 minuta za razmenu u plenumu
Korak po korak
Izloiti uesnicima glavnu ideju ove vebe - razmatranje razliitih vrednosti. Zamoliti ih da svako za sebe proita priu i potom rangira likove
iz prie (Ebigejl, Tom, Sinbad, Ebigejlina majka i Don) imajui u vidu
kako su se oni ponaali: Ko je postupio najgore? Ko je sledei na listi
prema najgorem ponaanju? Itd. Kada veina ljudi napravi svoju rang listu,
zatraiti od njih da naprave male grupe (od 3 do 6 uesnika), da diskutuju
o tome kako svako opaa ponaanje likova iz prie. Zadatak male grupe je
da sastave zajedniku rang listu oko koje se svi u grupi slau. Zamoliti ih
da pri tom ne koriste matematike metode, ve da radije probaju da sastave
listu na osnovu uzajamnog razumevanja o tome ta je dobro i ta je loe.
Kada male grupe saine listu, jedna od opcija je da spojite dve male grupe
u jednu srednje veliine sa istim zadatkom kao u prethodnoj fazi (ukoliko

63

T-Kit
Interkulturalno
uenje

se opredelite za ovu opciju, vodite rauna da u tom sluaju inicijalne male

grupe nemaju vie od 4 uesnika).
U plenumu porazgovarajte o vebi najpre tako to ete pozvati male grupe
da iznesu rezultate do kojih su doli i diskutovati o slinostima i razlikama
izmeu njih. Potom postavite pitanje na osnovu ega su uesnici pravili
svoje liste. Na koji nain su odreivali ta je loe ponaanje, a ta dobro?
Pitanja za razmenu (reeksija i debring)
Jedan fokus razmene treba usmeriti na znaaj koji vrednosti imaju za nas
kada je u pitanju donoenje odluke o tome ta je dobro a ta je loe. Kada
doemo do ovog uvida, sledei korak je da razmotrimo koliko je teko ili
lako pregovarati o vrednostima prilikom kreiranja zajednike liste. Moete
pitati uesnike kako su uspeli da sastave zajedniku listu koji su argumenti imali uspeha kod njih, i zato, a gde im je bilo teko da razumeju
i/ili se sloe sa drugima.
Ova aktivnost se moe nastaviti u pravcu razmatranja odakle smo nauili
ta je dobro a ta loe i ta nam to govori o postojanju slinosti i razlika
meu nama.
Ova metoda u praksi
Pria o Ebigejl se esto koristi kada elimo da se uesnici na iskustven
nain pripreme za interkulturalnu razmenu. Korisna je kada elimo da
prezentujemo uesnicima drugaiji vrednosni koncept, jer uesnici prilikom sastavljanja svoje rang liste nastupaju sa svojim vrednostima.
Jedna od varijacija ove vebe je da se ona najpre izvede na nain na koji
je ovde opisana, a potom da se ponovi uz sledee izmene tako to e svi
enski likovi postati muki i obrnuto. Da li emo dobiti istu rang listu?
Zbog ega e se izmeniti?
Moemo napraviti razne varijacije ove vebe: moemo ukljuiti informaciju o starosti likova iz prie, a onda izvesti vebu imajui to u vidu, ili
staviti da svi likovi budu istog pola, ili pak uzeti u obzir etniku pripadnost
i nacionalnost. Nakon toga moemo razmotriti na koji nain izmene u
prii utiu na nae rang liste i zbog ega je to tako.
Da bi naa veba postigla najbolji efekat, od sutinske je vanosti stvaranje otvorene i prijatne atmosfere u kojoj e se svako rangiranje prie tretirati kao dobro i validno, gde nee biti pokuaja da optuimo ljude kada
iznose argumente koje mi sami doivljavamo kao udne ili loe.

64

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.4 Igre simulacije

4.4.1 Neka praktina razmatranja

ljude koji se bave intekulturalnou, simulirana

situacija je mnogo sigurniji prostor za susret
sa kulturnim razliitostima. Metod simulacije
omoguava bezbedniji prostor da se dublje i konkretnije istrae opasna ili kontroverzna pitanja na
temu kulture, poput religijskih uverenja, uloga
polova i njihove ravnopravnosti. etvrto, ovaj
metod moe dobro posluiti za prenoenje
znanja mladim ljudima kroz iskustveno uenje.
Peto, kada se koristi na konstruktivan nain,
ovaj metod moe snano motivisati i inspirisati
mlade ljude.

Muhamed
Hadi-Kela

O emu se ovde radi?

Prema ubikovoj deniciji (Shubik, 1975),
simulacije su igre koje se koriste sa ciljem da
izazovu i razrade modele ponaanja i razliite
procese. Tokom ovih igara ljudi zauzimaju
odreene uloge (koje mogu biti odraz njihovih
realnih uloga, ili samo simulirane).
Iskustvo tokom simulacije slui kao izvestan
model realnosti u kome se uesnicima prua
prilika da testiraju svoje granice i otkriju neke
ta treba imati na umu kada se koristi
aspekte sopstvene linosti za koje nisu znali da
metod simulacije
postoje. to je bolje kreirana simulacija, to se
uesnicima prua vea mogunost da poveu Da bi metod simulacije bio uspean, vano je
ono to se dogodilo prilikom simulacije sa da:
svojim svakodnevnim iskustvom i tako steknu a)podstie to veu emotivnu ukljuenost.
korisne ivotne vetine. Simulacije takoe daju b)se odvija u sigurnom okruenju.
priliku da se nova ponaanja i stavovi provebaju c)ukljuuje dovoljno vremena za obradu iskustva,
u jednom bezbednom, sigurnom okruenju, u praenu jasnom mentalnom shemom za razumekome nema procenjivanja i osuivanja. Simu- vanje onoga to se dogodilo tokom vebe.
lacije su moan metod za rad sa mladim ljudima, Drugim reima, simulacija treba da bude inteposebno u kontekstu interkulturalnog uenja, grativno uenje, jedan celovit proces uenja
kada elimo da se suoimo sa predrasudama i baziran na razlikama u idejama, gleditima i
stereotipima o drugim kulturama.
stilovima uenja, a koji se odvija u atmosferi
otvorenoj i pogodnoj za uenje.
Zbog ega koristimo simulacije u interkul- Ukoliko elimo ovo da postignemo, treba imati
u vidu sledee tri stvari:
turalnom uenju?
1)
irenje novih ideja, principa ili pojmova (ovo
Simulacije se kreiraju sa ciljem da podre proces
emo
zvati sadrajem).
razvoja grupe i razumevanja razliitosti. U kontekstu rada sa mladima, simulacije doprinose 2) mogunost da se ovi sadraji primene u
stvaranju atmosfere saradnje i poverenja, u kojoj
iskustvenom kontekstu (denisano kao
mladi ljudi mogu izraziti i istraiti svoje poteniskustvo).
cijale i kreativnost to se najee ne deava u 3) debring nakon vebe o onome to se dogodilo
klasinim kolskim uionicama.
u svakoj fazi simulacije. Kakvo je bilo iskustvo
Korienje simulacije u radu na temu interkultur(ta se dogodilo), ta iz toga moemo nauiti i
alnog uenja nam moe biti od viestruke koristi.
kako moemo konstruktivnije nastupiti u naem
Prvo, uesnici ovim putem ue vetine kritikog
svakodnevnom ivotu u slinim situacijama.
razmiljanja i na taj nain stiu mogunost da
Kako kreirati simulaciju
racionalnije osmiljavaju strategije ponaanja u
budunosti, kao i da spontano dou do saznanja
o posledicama njihovih odluka. Drugo, uesnici Ima mnogo naina da se osmisli i kreira simuse takoe ue kako da teorije i modele koje su lacija, kao i da se doe do razliitih ishoda. Ipak,
oprobali u simuliranoj situaciji primene u stvar- postoje neki elementi koji se najee koriste i
nom ivotu. Kroz simulaciju uesnici dobijaju posebno su popularni u radu sa mladima na temu
priliku da se oprobaju u onim ponaanjima koja interkulturalnog uenja.
se javljaju u realnim ivotnim situacijama, a Setting (uslovi rada, prim.prev.) : podrazumeva
koja ukljuuju kompeticiju, empatiju ili komu- okruenje u zikom smislu, motivaciju grupe,
nikacijske vetine. Tree, i moda najvrednije za kao i stepen meusobnog poznavanja uesnika.

65

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Setting zavisi od izbora sadraja koji e se

razraivati.
Tema i svrha: svaka igra ima svoju temu i
namenu. Uesnicima treba jasno rei o emu se
u igri radi i sa kojim ciljem. U veini sluajeva
tema i svrha igre su u tesnoj vezi sa nekom realnom situacijom.

druge mogu trajati nekoliko sati. Vreme trajanja igre se odreuje u skladu sa temom koja se
obrauje i njenom namenom. Takoe je vano
dati dovoljno vremena uesnicima da izau iz
svojih uloga, pre nego to se zapone razmena
iskustava i debring.

4.4.2 Ogranienje 20 (Limit 20)

Pravila : u pitanju su osnovna pravila koja

se tiu procedure, posebno su vana onda kada
se tiu naina komunikacije, kao i denisanja
uloga. Ova pravila takoe slue kao putokaz za
facilitatora ove igre.

Ogranienje 20 je mona simulacija koja daje

uesnicima mogunost da istrae fenomen diskriminacije i marginalizacije pojedinih lanova
drutva. Ona se bavi temama kao to su neravnopravnost, odnosi manjinskih i veinskih
grupa, mo. Kroz simulaciju, uesnici imaju
Vreme: za uspeh neke simulacije najvanije je da priliku da iskuse nepravdu kakva se obino
dobro procenite neophodno vreme za sve njene deava u realnim situacijama u drutvu. Debrifaze od pripreme do debringa. Treba obez- ng nakon tog iskustva im omoguava da ovu
bediti dovoljno vremena da uesnici postanu temu razrade i poveu sa sopstvenim ivotnim
zainteresovani da uestvuju, kao i da se uive iskustvom. Detaljan opis ove metode se nalazi u
u igru. Neke simulacije mogu trajati danima, knjizi Education pack6 , strana 110.

6. Knjigu Education Pack moete pronai na veb stranici Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI):
www.coe.int/ecri (prim. prev.).

66

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.4.3 Istraivanje pozitivnog iskustva (Appreciative inquiry)

Appreciative inquiry (AI) je najbolji metod kada elimo da razvijemo pozitivan odnos prema
razliitosti i da podstaknemo uvaavanje vrednosti razliitih kultura. Ova veba je od posebne
koristi u situacijama kada postoji nepoverenje izmeu razliitih kultura i kada elimo da ponovo
ukaemo na znaaj vrednosti u drutvu.
Ovo nije igra simulacije u uem smislu, ali je koriste iskusni facilitatori kao vebu simulacije
sa ciljem da podstaknu uenike na dijalog u vezi sa dubokim i osetljivim interkulturalnim pitanjima, kao to je pitanje kulturnih vrednosti. Ovu metodu moete prilagoditi uzimajui u obzir
konkretnu situaciju koju elite da obradite, kao i grupu sa kojom radite.
ta vam je potrebno
Olovke, ip-art papiri, markeri i lepljiva traka.
Veliina grupe
Najmanje 4 uesnika.
Trajanje aktivnosti
1-2 sata, u zavisnosti od veliine grupe.
Korak po korak
1. Podeliti grupu u parove, od kojih e jedan lan para biti predstavnik manjinske, a drugi predstavnik veinske grupe.
2. Dajte im upitnike i instrukcije. Objasnite uesnicima sadrinu i svrhu ove
vebe na nain kao to je napisano u uvodnom delu. Svaka osoba ima 15
minuta da postavlja pitanja (30 minuta ukupno za par).
3. Zatraite od svih intervjuera (ispitivaa) da svako za sebe rezimira koje je
vrednosti uoio tokom intervjua, i da one koje se u njegovoj/njenoj kulturi
smatraju vanim i zajednikim zapie na ip-art papir (10 minuta).
4. Zamolite grupu da sastavi listu zajednikih i razliitih vrednosti koje su
pronali: omoguite uesnicima dovoljno vremena za ovu aktivnost (15
minuta).
5. Debring (40 minuta).
Pitanja za razmenu (reeksija i debring)
Pitajte uesnike kako su se oseali kada su bili intervjuisani i kako su se
oseali kada su bili u ulozi ispitivaa. Kada su se poslednji put oseali
potovanim od strane veinske ili manjinske grupe? Zamoliti ih da probaju
da poveu ovo iskustvo sa relacijom manjina-veina. Da li postoje vrednosti koje su zajednike? Da li postoje znaajne razlike u vrednostima
manjinske i veinske grupe? Koje vrednosti se obino proklamuju, a da se
ljudi njih zapravo ne pridravaju?
Ova metoda u praksi
Ova metoda je postala veoma popularna kod evropskih facilitatora, njen
najvei kvalitet je u tome to uesnicima prua mnogo materijala za
razmiljanje.

67

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Pitanja za veinsku grupu

A) Opiite vae najpozitivnije iskustvo sa nekom manjinskom grupom u vaoj
zemlji, trenutak kada ste se oseali zaista ivim, ponosnim, kreativnim ili
produktivnim. Kakve su tada bile okolnosti? Kako ste se oseali? Koja je
najpozitivnija stvar koju ste otkrili o njima?
B) ta vam je potrebno da biste imali jo ovakvih iskustava ubudue?
Pitanja za manjinsku grupu
A) Opiite vae najpozitivnije iskustvo koje ste imali u kontaktu sa veinskom
grupom. Setite se prilike kada ste se oseali zaista ivim, ponosnim, kreativnim ili produktivnim. Kakve su tada bile okolnosti? Kako ste se oseali?
Koja je najpozitivnija stvar koju ste otkrili u ovom odnosu?
B) ta je potrebno vama i drugim mladim ljudima iz manjinskih grupa da u
budunosti doive jo ovakvih iskustava?
Trikovi u voenju intervjua
Navedena pitanja tretirajte kao da je to va scenario, tj. postavljajte pitanja
onako kako su napisana i ne pokuavajte da utiete na odgovore.
Dopustite onima koje intervjuiete da ispriaju svoju priu. Nemojte
priati vau priu ili davati svoje miljenje u vezi sa njihovim iskustvima.
Sluajte paljivo i tragajte za vrednostima koje se
nalaze u osnovi njihovog iskustva.
Da biste istraivali dublje, moete upotrebiti neka od sledeih pitanja:
Kai mi neto vie o tome. Zbog ega se osea tako? Zbog ega ti je to
bilo vano? Na koji nain je to uticalo na tebe? Da li ovo iskustvo moe
promeniti tvoju percepciju o manjinskoj/veinskoj grupi?
Nekim ljudima je potrebno vie vremena da razmisle o svom odgovoru
stoga dopustite tiinu. Ukoliko neko ne moe ili ne eli da odgovori na
neko pitanje, i to je sasvim u redu.
Preuzeto uz modikacije od: Brama Kumaris,
Svetski duhovni univerzitet, London, Velika Britanija

68

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.4.4 Derdijanci
Ova igra je simulacija susreta dve kulture. Cilj je da se se pronae ta stoji u osnovi ponaanja
jedne nepoznate kulture i da se analiziraju efekti susreta sa tom kulturom. Tim inenjera odlazi
u drugu zemlju da naui tamonje stanovnike kako da sagrade most.
ta vam je potrebno:
Tanji karton (ili vri papir), lepak, makaze, lenjir, olovka, instrukcije za
Derdijance i inenjere. Dve odvojene prostorije.
Veliina grupe:
Minimalni broj od 12 uesnika, podeljenih u dve grupe.
Trajanje aktivnosti:
1,5 do 2 sata, ukljuujui i debring
Korak po korak:
1. U zavisnosti od veliine vae grupe, neka u grupi inenjera bude 4-8
osoba. Oni e imati zadatak da naue Derdijance kako da naprave most.
Ova grupa dobija instrukcije za inenjere i odlazi u posebnu prostoriju.
2. Ostatak grupe bie Derdijanci. Oni dobijaju instrukcije za Derdijance.
Ako imate preveliki broj ljudi, moete napraviti i tim posmatraa, koji
e samo posmatrati proces i voditi beleke. Ako imate posmatrae, oni
ne smeju unapred biti upoznati sa kulturom Derdijanaca, tako da su na
poetku igre posmatrai u istoj prostoriji sa inenjerima.
Pitanja za razmenu (reeksija i debring)
Nakon igre, svaka grupa dobija po jedan veliki papir, podeljen na tri dela,
i ima zadatak da zabelei svoje komentare o susretu sa drugom kulturom
i to:
1) injenice o drugoj kulturi.
2) oseanja koja su se javljala u susretu sa drugom kulturom.
3) interpretacije - tumaenje druge kulture.
Potom u plenumu diskujtujte o sledeem:
imamo tendenciju da mislimo da i drugi misle na isti nain kao i mi.
esto interpretiramo stvari odmah, a da pri tome nismo svesni kulturolokih
razlika.
kako su bile raspodeljene uloge / kakvu sam ulogu ja odabrao/la? ta to govori
o mom identitetu? Da li sam se oseao/la prijatno u mojoj ulozi?
da li su i drugi imali istu percepciju kao ja?
kakav je uticaj na izbor moje uloge imala kultura iz koje dolazim?
Kartice sa instrukcijama
Pogledajte tekstove koji slede.

69

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Instrukcije za Derdijance
Vaa situacija:
ivite u zemlji po imenu Derdija. Selo u kome vi ivite je odvojeno
dubokim kanjonom od susednog grada, u kome se nalazi pijaca. Da biste
stigli do pijace treba vam oko dva dana hoda. Kada biste imali most preko
kanjona, mogli biste stii do grada za samo 5 sati.
Vlada Derdije napravila je dogovor sa jednom inostranom kompanijom da
poalju grupu inenjera u vae selo koji e vas nauiti kako da napravite
most. Vai ljudi postae tako prvi Derdijanski inenjeri. Nakon to napravite prvi most u saradnji sa stranim inenjerima, vi ete biti ti koji e graditi
mostove po itavoj Derdiji, olakavajui na taj nain ivot mnogim vaim
zemljacima.
Most e biti sagraen od papira, koristei olovke, lenjir, makaze i lepak.
Vama su poznati ovi materijali i alatke, ali ne znate tehniku izgradnje
mosta.
Ponaanje u vaoj kulturi:
Derdijanci su navikli da dodiruju jedni druge. Vaa komunikacija i ne
funkcionie bez dodira. Nedostatak kontakta dodirom u toku razgovora se
doivljava kao nepristojnost. Ipak, kada razgovarate u grupi ne morate biti
u direktnom kontaktu sa vaim sagovornikom. Dovoljno je da se, kada se
pridruite grupi, nakaite na nekoga iz grupe i samim tim inom biete
ukljueni u razgovor.
Veoma je vano da uvek pozdravite jedni druge kada se sretnete, ak iako
samo prolazite jedni pored drugih.
Pozdravljanje
Tradicionalni pozdrav je poljubac u rame. Osoba koja otpoinje pozdrav
ljubi drugu osobu u desno rame, a druga uzvraa poljupcem u levo rame.
Svaka druga vrsta ljubljenja je uvredljiva!
Rukovanje je jedna od najveih moguih uvreda u Derdiji. Ako je Derdijanac uvreen usled nepozdravljanja od strane druge osobe ili nedostatka
kontakta dodirom kada mu se neko obrati, on/ona poinje glasno da vie
zbog toga.
Da/Ne:
Derdijanci ne koriste re Ne. Oni uvek govore Da. Medjutim, kada
ele da kau Ne, izgovaraju Da koje je praeno saoseajnim klimanjem glave (ovo dobro uvebajte).
Ponaanje na poslu:
Kada rade, Derdijanci se takoe dosta dodiruju. Postoji pravilo pri
korienju alata u zavisnosti od pola: makaze smeju da koriste samo
mukarci, a olovku i lenjir samo ene. Lepak je neutralan. Mukarci nikada
ne dodiruju olovku ili lenjir, a isto vai za ene kada su u pitanju makaze
(mogue je da to ima neke veze sa tradicijom ili religijom).

70

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Ponaanje prema strancima:

Derdijanci su veoma drueljubivi, tako da veoma vole strance. Istovremeno, vi ste jako ponosni i veoma potujete sopstvenu kulturu.
Svesni ste da nikada ne biste uspeli da sagradite most sami. Sa druge strane,
ne smatrate stranu kulturu i njihovo obrazovanje superiornim. Izgradnja
mostova je samo jedna stvar koju ne znate da radite. Oekujte od stranaca
da se prilagode vaoj kulturi. Ali poto je vae ponaanje potpuno prirodno
za vas, ne umete da ga objasnite inenjerima (ovo je VEOMA vano).
Derdijanac nikad nee stupiti u kontakt sa drugim mukarcem osim ako ih
neka od ena ne upozna meusobno. Pri tom je nevano da li je ena itelj
Derdije ili je strankinja.

71

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Instrukcije za inenjere
Vaa situacija:
Vi ste grupa meunarodnih inenjera - eksperata iz mostogradnje i radite
za veliku multinacionalnu kompaniju za izgradnju. Vaa kompanija je
upravo potpisala jedan veoma vaan ugovor sa vladom Derdije, kojim vas
je obavezala da nauite Derdijance kako da sagrade most. Prema ugovoru
veoma je vano da potujete dogovorene rokove, u protivnom ugovor e
bit raskinut, a vi ete ostati bez posla.
Derdijanska vlada smatra ovaj projekat svojim apsolutnim prioritetom.
Projekat je nansiran od strane Evropske Unije. Derdija je brdovita zemlja,
sa brojnim kanjonima i dolinama, ali bez i jednog mosta. Zbog toga Derdijancima sa sela treba vie dana da stignu do pijace u glavnom gradu.
Procenjeno je da bi se sa izgradnjom mosta ovaj put sveo na svega 5 sati.
Obzirom da u Derdiji postoji veliki broj kanjona i reka, ne moete samo
da sagradite most i da odete. Va zadatak je da obuite Derdijance da po
vaem odlasku i samostalno mogu da grade mostove.
Zadatak:
Prvo veoma paljivo proitajte ove instrukcije i donesite odluku na koji
nain ete da sagradite most. Nakon odreenog vremena, 2 lana vaeg
tima imae priliku da odu i da u trajanju od 3 minuta naprave prvi kontakt
sa selom u Derdiji kod koga e biti izgraen most (npr. da se upoznaju sa
uslovima za gradnju, upoznaju Derdijance itd). Imaete nakon toga 10
minuta da analizirate njihov izvetaj i zavrite pripreme.
Nakon ovog perioda kompletan tim inenjera odlazi u Derdiju da naui
Derdijance kako da sagrade most.
Most:
Most e biti simbolino napravljen od kartona. Most treba da povee dve
stolice (ili dva stola) na udaljenosti od oko 80 cm. Mora biti stabilan. Na
kraju procesa izgradnje, mora da izdri teinski test - teinu makaza i
lepka korienih u njegovoj izradi.
Celokupan proces izgradnje mosta mora da se odigra u samoj Derdiji. Ukoliko doete sa ve nacrtanim delovima mosta sa namerom da samo iseete
delove i sastavite u Derdiji, onda Derdijanci nee nauiti kao to da urade
potpuno samostalno. Vano je da ih provedete kroz sve faze izgradnje.
Svaki deo mosta treba da se nacrta olovkom i lenjirom, a onda da se isee
makazama.
Materijal:
Most e biti napravljen od tanjeg kartona.
Moete koristiti za planiranje i izgradnju: karton, lepak, makaze, lenjir,
olovke.
Vreme:
Za planiranje i pripreme pre odlaska u Derdiju: 40 minuta.
Da nauite Derdijance kako da sagrade most: 25 minuta.

72

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.5 Igranje uloga

4.5.1 Igranje uloga kao metod

mena da se igra uloga zahukta, kako biste imali

dovoljno materijala prilikom razmene. Vano je
obezbediti i vreme da se uesnici dovoljno uive
i uu u svoje uloge. Pauze su takoe od velikog
znaaja, npr. pauza za kafu nakon to se scenario
odigra na taj nain omoguavamo uesnicima
da izau iz svojih uloga pre poetka razmene.

Igranje uloga (eng. role play) je aktivan metod

uenja koji se bazira na obradi iskustva uesnika,
na taj nain to im se da scenario u kome svaki
uesnik u grupi ima odreenu ulogu. Osnovna
ideja je da uesnici imaju priliku da dou do vie
saznanja kroz obradu i razmatranje sopstvenog Posmatrai (uesnici koji nemaju ulogu u scenariju), treba da budu dobro upueni u ono to
iskustva, ali i iskustva drugih.
se deava. Takoe, od njih moemo zatraiti da
doprinesu diskusiji, budui da oni esto mogu
Opti principi ovog metoda
ponuditi korisne opservacije.

Aleksandra
Rajkova

Igranje uloga je veoma moan instrument Trenersko iskustvo, u smislu odreivanja ciljeva,
kojim se izaziva iskustvo uesnika koje se kasizvoenja samog igranja uloga i, posebno, u
nije obrauje, a posebno je od velike koristi u
smislu voenja debringa i naknadne diskusije
sesijama7 na temu interkulturalnog uenja. Neo je neophodan uslov uspenog korienja ove
phodni preduslovi za ostvarenje cilja nae sesije
metode. Ponekad se mogu pojaviti uesnici
su:
kojima nije prijatno da budu glumci. Zbog
toga je dobra ideja pitati dobrovoljce da budu
Postaviti jasne opte i posebne ciljeve sesije.
glumci, ali takoe moe biti vrlo korisno dodeliti
Potrebe i specinosti same grupe. Scenario
uloge tano odreenim uesnicima.
treba prilagoditi ovim uslovima. Scenario i neija
gluma ne bi trebalo da budu lino uvredljivi
za bilo kog uesnika. Ponekad je zgodno dati
uesnicima odreene uloge koje oni lino nikad Igranje uloga je odlian metod za obradu iskustva.
ne bi imali u svom realnom ivotu.
U sesijama na temu interkulturalnog uenja, ovaj
metod moemo koristiti sa sledeim ciljevima:
Korisno je uloiti napor da se napravi
da analiziramo predrasude, da promoviemo tolodgovarajue okruenje. Vodite rauna o tome
eranciju u grupi i/ili prema razliitim kulturama,
da ne bude ometanja dok se scenario odigrava.
da analiziramo odnose manjiskih i veinskih
Vreme potrebno je obezbediti dovoljno vre- grupa, granice tolerancije itd.

4.5.2 Pogodi ko nam dolazi u goste na veeru

Ova veba je preuzeta iz prirunika Education pack. Moe nam dobro posluiti ukoliko
elimo da analiziramo granice (ogranienja) tolerancije, posebno kada je koristimo na nacionalnom nivou. Efektnija je ukoliko su sa grupom ve obraene neke teme, kao to su: stereotipi i
predrasude, vrednosti itd. Uloge se mogu odrediti u skladu sa ciljevima sesije.
Pogledati:Education pack, strana 87.

7. Izvorni oblik je engl. session, koji treneri i trenerice kod nas upotrebljavaju u engl. originalu. Umesto rei sesija sreu se i
izrazi radionica, blok aktivnosti ili trening blok.

73

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.5.3 Odnosi izmeu organizacija manjinskih grupa

esto nam se deava da traimo od ljudi da budu tolerantni prema nama. Da li se ponekad
zapitamo koliko smo mi tolerantni, gde su nae granice tolerancije i zbog ega je to tako?
ta stoji u osnovi naeg ponaanja prema drugim ljudima? Ova metoda ima za cilj da istrai
postojea iskustva, da podstakne diskusiju o ogranienjima u toleranciji, odnosima izmeu
razliitih manjinskih grupa, diskriminaciji, promovisanju solidarnosti.
ta vam je potrebno i prostor za rad
Za svakog uesnika u sceni po jedna kopija situacije i opis uloge.
Veliina grupe
10-15 uesnika.
Moe se takoe raditi u velikoj grupi (plenumu), ali e time broj uesnika
koji e imati priliku da zauzmu tuu poziciju (da uu u tue cipele)
biti manji. Minimalan broj uesnika sa kojima se moe uraditi ova veba
je 5. U ovom sluaju moete snimiti kamerom vebu i pustiti snimak
uesnicima pre poetka diskusije.
Vreme
45-50 minuta za samu vebu. Treba planirati dodatno vreme za pauzu za
kafu. Pauza bi trebalo da bude nakon odigravanja scene, da bi se uesnicima
dala mogunost da izau iz uloga pre poetka diskusije.
Korak po korak
Situacija:
Grupa nasilne omladine je u vaem gradu na ulici posle ponoi napala
mladia homoseksualne orijentacije dok je izlazio iz nonog gej-kluba.
On je zadobio teke povrede i nalazi se u bolnici. Nakon ovog incidenta,
organizacija homoseksualaca vaeg grada je uputila pismo organizacijama
razliitih manjinskih grupa sa ciljem da se sazove sastanak na kome e
se osmisliti zajednika lokalna akcija protiv ovakvih dogaanja u vaem
gradu. Policija nije uloila nikakav napor da se pronau nasilnici.
Uloge:
2 predstavnika iz organizacije homoseksualaca
1 predstavnik iz lokalne romske organizacije
1 predstavnik iz udruenja afrikih doseljenika
1 prestavnik lokalne Katolike crkve
Uloge se mogu promeniti u skladu sa ciljevima vae sesije. Moete takoe
unapred pripremiti uputstva na koji nain bi trebalo odigrati navedene
uloge.

74

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Pitanja za razmenu (reeksija)

Da li je veba bila teka?
Kako su se oseali glumci?
Kakve su opservacije imali drugi?
Koliko slinosti ima ova scena sa realnou u kojoj ivimo?
Koji su se konkretni problemi pokazali u ovoj vebi?
Na koji nain moemo mi ili nae organizacije iz kojih dolazimo doprineti
reavanju ovih problema?

Ova metoda u praksi

Ovu igru uloga su razvile Aleksandra Rajkova i Antje Rotemund (Antje
Rothemund) za jednu sesiju o interkulturalnom uenju u okviru Dugotrajnog treninga na temu Participacija i aktivno graanstvo, 1998. Od tada
se koristi za radionice koje se bave odnosima manjinskih i veinskih grupa
kada postoji samo 5 uesnika, te tako nema posmatraa. Ova injenica je
dala ideju da se iskoristi video-kamera (radionica zbog toga traje neto
due, budui da uesnici gledaju snimak pre poetka diskusije). Uesnici
na jednom seminaru su bili: afriki doseljenik, Kurd iz Nemake, Rom iz
vedske, Turin iz Belgije i mlada ena iz Finske.
Uloge su bile raspodeljene na sledei nain:
Kurd i Rom su bili predstavnici organizacije homoseksualaca.
Afriki doseljenik je bio predstavnik romske organizacije.
Finkinja je bila afriki doseljenik.
Turin homoseksualne orijentacije je bio predstavnik katolike crkve.
Problemi o kojima se diskutovalo su bili: homofobija, diskriminacija,
rasizam, granice tolerantnosti, odnosi izmeu manjinskih i veinskih
grupa, kao i odnosi izmeu razliitih manjinskih grupa.
Dopustite da ova veba podstakne vau kreativnost probajte da osmislite
drugaiju ideju ili scenario.

75

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.6. Reavanje problema

4.6.1. Problem devet taaka
Jednostavna i kratka veba koja nam ukazuje na ogranienja u naem razmiljanju.
Arne Gilert

ta vam je potrebno
Za svakog uesnika po jedan list papira sa sledeim crteom:

Veliina grupe
Nije bitna.
Trajanje aktivnosti
Oko 15 minuta.
Korak po korak
Dodajte svakom uesniku po jedan crte sa 9 taaka. Zamolite ih da, svako
za sebe, poveu devet taaka sa etiri prave linije, bez podizanja olovke
sa papira. (Olovku mogu da podignu sa papira tek nakon to su zavrili
crtanje etiri povezane, prave linije). Nakon nekog vremena upitajte da
li je neko od uesnika doao do reenja i proverite kako su to uradili.
Jedini nain da se ovo rei je produavanjem dve linije izvan zamiljenog
kvadrata koji ine 9 taaka:
Linija poinje npr. u gornjem levom uglu i ide dijagonalno do donjeg
desnog ugla. U taki donjeg desnog ugla poinjemo drugu liniju horizontalno na levo, i izlazimo izvan donje leve take. Poinjemo treu liniju
izvan kvadrata i povezujemo je sa drugom takom u prvoj koloni, i zatim
drugom takom u prvom redu, i ponovo izlazimo izvan kvadrata. etvrtu
liniju poinjemo ponovo izvan kvadrata, tano iznad gornjeg desnog ugla
i povlaimo je pravo na dole.

76

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Pitanja za razmenu (reeksija)

Istraujte sa vaim uesnicima zato je teko nai reenje ovog zadatka.
Izvedite zakljuak da ljudi esto imaju ogranienu perspektivu u odnosu
na pojedine stvari, i da ponekad treba da izaemo izvan granica (izvan
okvira), posebno kada se bavimo interkulturalnim uenjem. Naa
uobiajena perspektiva, kreirana pod uticajem odreene kulture, moe
ponekad biti ogranienje prilikom nalaenja reenja u interkulturalnom
okruenju. U tim situacijama treba imati i iru perspektivu.
Ova metoda u praksi
Ova metoda se pokazala kao vrlo dobra, posebno kao deo kraeg predavanja o interkulturanom uenju, koje moete kreirati kao kombinaciju kratkih vebi i teorije, gde vebe podstiu razumevanje poruke koju iznosite
u teorijskom delu. Ponekad ovo uesnicima moe izgledati i preterano
jednostavno to u sutini i jeste tako da se potrudite da ne preterate sa
davanjem razliitih znaenja ovoj jednostavnoj vebi.

77

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.6.2. Veba s jajetom

... ili kako hvatanje jajeta moe biti interkulturalni izazov...
ta vam je potrebno
Po jedno ivo jaje na 4-5 uesnika. Kanap kojim ete privrstiti jaje za
plafon, puno papira, makaze, stari asopisi, karton, lepak. Prostor minimalne veliine 4x4m za svaku malu grupu od 4-5 uesnika.
Veliina grupe
Najmanje 5, a najvie 35 uesnika. Ukoliko imate vie uesnika, moete
ih podeliti u nekoliko grupa koje e izvesti itavu vebu (ukljuujui i
debring) posebno.
Trajanje aktivnosti
Oko 1 sat i 15 minuta:
10 minuta za zadavanje zadatka.
30 minuta za reavanje problema.
30 min za debring.
Korak po korak
1. Pripremite prostorije u kojima e raditi male grupe od po 4-5 uesnika. Za
svaku malu grupu pripremite kanap koji ete vezati oko ivog jajeta i obesite jaje o plafon, na visini od 1,75 2 metra iznad poda. Nemojte previe
obmotati jaje, jer treba da se razbije ukoliko padne na pod. Svakoj maloj
grupi stavite na raspolaganje hrpu starih novina, makaze, lepak.
2. Podelite grupu na male grupe od po 4 5 uesnika, zatim im objasnite
vebu: tano 30 minuta nakon poetka vebe, facilitator e proi kroz prostoriju i presei kanap koji dri jaje. Njihov zadatak je da, kao tim, naprave
konstrukciju koja e spreiti jaje da se razbije. Dok rade, treba da slede
pravila:

Uesnici, kao ni materijal koji koriste, ne smeju dodirivati ni samo jaje,

ni kanap koji ga dri.
Uesnici mogu da koriste samo materijal koji im je dat (stolice i stolovi
koji mogu da se nalaze okolo, ne smeju se koristiti tokom vebe).

3. Posmatrajte grupe dok rade (trebae vam 1 facilitator na 2 male grupe) da bi

se uverili da potuju pravila.
4. Nakon tano 30 minuta zaustavite rad. Obiite prostoriju i presecite kanape
da biste videli da li su timovi uspeno izvrili zadatak i spreili jaje da se
razbije.
5. Debring se moe odrati u dva dela: prvo u malim grupama (ukoliko elite),
a onda u velikoj grupi.
Jo neke mogunosti:
Kao to smo objasnili, u ovoj vebi je vano da uesnici rade zajedno,
kao tim. Postoji nekoliko naina da prekrojite ovu vebu tako da odgovara vaim potrebama.

78

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Ukoliko elite da naglasite interkulturalni aspekt ovog metoda, moete da

ukljuite vebu u simulaciju u kojoj lanovi tima igraju razliite (kulturalne) uloge. U tom sluaju, tokom debringa, moete da se usredsredite
na mogunosti i ogranienja interkulturalne saradnje. ta opaaju kao
najtee u zajednikom radu? Kako su uspeli da nau kompromise?
Ukoliko elite da vebi dodate malo interkulturalnog duha na jednostavan
nain, moete svakoj grupi (ili odreenim lanovima unutar male grupe)
zadati neka ogranienja:
- Da im nije dozvoljeno da govore.
- Da budu veoma podloni vostvu, ili da ne prihvataju nikakvo vostvo.
- Da budu veoma zaokupljeni vremenom, ili da uopte nisu svesni da
vreme prolazi.
- ...
Pitanja za razmenu (reeksija i debring)
U svakom sluaju, debring moe biti usmeren na to kako su radili kao
tim dok su pravili konstrukciju. ta su uesnici primetili? Da li su postojale tekoe u meusobnoj komunikaciji? Kako razliiti stilovi u reavanju
problema mogu da utiu na karakter timskog rada?
Ukoliko ste dodali interkulturalnu komponentu, treba postaviti pitanja u
vezi sa tim posebnim delom: Kako su ta posebna pravila ili ogranienja
uticala na timski rad? Kako su uesnici uspeli da prevaziu tekoe?
Vano je da ne dozvolite da se ovo pretvori u optuivanje pojedinih
lanova grupe zbog njihovog ponaanja tokom vebe. Radije probajte da
poveete ovu situaciju razliiti stilovi rada, ponaanja, preferencije i sl.
u timu sa ivotnim situacijama, posebno u interkulturalnim timovima.
U takvom zajednikom radu e se u toku veeg dela vremena pojavljivati
neke razlike. Kako se na konstruktivan nain baviti ovim razlikama? Gde
su mogui kompromisi?
Ova metoda u praksi
Lepa strana ove vebe je da je ona vrlo eksibilna jednostavna postavka
i mnogo razliitih pitanja kojima se moemo baviti: izgradnja tima, kako
ljudi reavaju probleme, kako raditi zajedno u interkulturalnim timovima. Mada ova prednost moe biti i mana. Obzirom da je toliko eksibilna, postoji opasnost da veba postane besmislena, ukoliko se ne koristi
u odgovarajuem okviru. U treninzima Evropskog Omladinskog Centra
Uvod u organizovanje meunarodnih omladinskih aktivnosti tokom
1999. god., ova aktivnost je ponekad koriena u programu sa ciljem da
ukae upravo na tu opasnost kako metod koji nije uklopljen u kontekst
treninga moe biti zanimljiv za korienje, ali njegova uloga u treningu
postaje potpuno besmislena.

79

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.6.3. Ko ima baterije?

Veba o pregovaranju i meuzavisnosti.
ta vam je potrebno
Za svaku malu grupu uesnika (4-5 lanova) jedna baterijska lampa koja
moe biti rastavljena na najmanje pet delova, a koja radi na par baterija.
Posude u koje e se stavljati delovi baterijskih lampi.
Prostorija koja je dovoljno velika da svaka mala grupa moe da se dogovara.
Veliina grupe
Najmanje 12, a najvie 30 uesnika (ako ima 6 razliitih delova baterijske
lampe).
Trajanje aktivnosti
Oko 90 minuta:
10 minuta za predstavljanje vebe.
40 min za izvravanje zadatka.
40 min za debring.
Korak po korak
Rasklopite baterijske lampe i stavite iste delove u jednu posudu (npr. sve
lampice u jednu posudu, sve baterije u drugu itd).
Podelite grupu u male grupe i svakoj grupi dajte po jednu posudu sa
delovima. Objasnite vebu svakoj grupi. Njihov zadatak je da sastave
kompletan sistem koji radi. Grupe treba da rade zajedno kao tim, donosei
grupne odluke o strategiji i taktici, pre nego to bilo ta urade.
Uskoro e pojedinci primetiti da treba da trguju i pregovaraju sa drugim
grupama, ukoliko hoe da ispune zadatak. Neki e pokuati da kradu. Ono
to nee odmah, niti svima, postati jasno, jeste da, da bi se napravio kompletan sistem koji radi, baterije treba trampiti u paru za druge pojedinane
delove. Ponekad e grupa koja ima baterije, svesno izabrati da trampi
samo po jednu bateriju. Aktivnost se zavrava kada svaka grupa ima baterijsku lampu koja radi, ili kada postane jasno da su se nali u bezizlaznom
poloaju.
Razgovarajte o aktivnosti sa celom grupom.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Postoji nekoliko aspekata o kojima moete razgovarati. Dobar poetak
moe biti da obratite panju na razliite procese uzimajui u obzir timski
rad u malim grupama i pregovore izmeu grupa. Kako ste radili zajedno?
ta vam je polazilo za rukom, a ta nije? ta ste kao grupa eksplicitno
ili implicitno odluili da elite da postignete tokom vebe? Da li su vae
strategije bile u skladu sa tom odlukom, i da li su bile uspene?
Glavni sadraj ove vebe, u odnosu na interkulturalno uenje, je svakako
pitanje saradnje i meuzavisnosti. U cilju sastavljanja najveeg broja sistema koji rade, grupe treba da rade zajedno, a ne jedna protiv druge. Ali
budui da grupa koja ima baterije moe sebe da opazi (ili da bude opaena
od strane drugih) kao neko ko ima vie resursa, ovo moe biti shvaeno
kao nesrazmera u moi. Kako se ophodite prema tome? U kom stepenu

80

T-Kit
Interkulturalno
uenje

je ovo povezano sa razlikama izmeu siromanijih i bogatijih grupa, ili

drava? Kako se oseate kada se naete u poziciji sa vie ili manje moi?
Da li je ova nejednaka raspodela moi samo prividna, ili ona zaista postoji? ta nam je potrebno da bismo poeli da prevazilazimo ove prepreke i
radimo zajedno, kako bi ostvarili najbolje rezultate za sve?
Ova metoda u praksi
Iako to moda nije oigledno u samom poetku, ova metoda esto slui
kao odlino polazite za razgovor o odnosu veine i manjine. U cilju
zajednikog ivota, na najbolji nain za sve lanove drutva, veinske i
manjinske grupe treba da sarauju. Pored ostalih faktora, usled opaanja
da imaju razliite stepene moi i razliite resurse, pregovori postaju teki,
pojavljuju se stereotipi, a predrasude poinju da utiu na ponaanje.
U debringu, uesnici esto vrlo brzo ponu da govore o ovom aspektu
vebe. Najbolje je da se ova razmena odvija u sigurnoj atmosferi, i da se
proces facilitira tako da se izbegnu vrednosne procene o tome kako su se
uesnici ponaali.
Veza izmeu ove vebe i interkulturalnog uenja za neke ljude ne mora
da bude oigledna. esto je potrebno da se posveti dobar deo debringa
ovoj vezi i da se istrai kako interkulturalno uenje moe da doprinese
prevazilaenju barijera izmeu grupa. Ukoliko elite da naglasite znaaj
interkulturalnog uenja, ponovo postoji prilika da koristite ovu vebu u
okviru simulacije (kao u sluaju vebe s jajetom). U svakom sluaju,
na vama da razmotrite da li sa poveanjem sloenosti ova veba i dalje
predstavlja dobro sredstvo za ono to vama treba.

81

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.7. Istraivanje i prezentacija

Mark Tejlor

Korienje onog to je ve tu: ljudskog iskustva,

opaanja, oseanja, predmeta, sredstava, grae.

Upravo o tome je ovo poglavlje. Otkrivanje

kako sve ove ideje o kulturi imaju uticaja na
nae ivote.

4.7.1. Laboratorija kulture

Na treningu ili kampu ili razmeni ili seminaru, interkulturalno uenje moe biti predmet za
razmiljanje, ali kako uiniti same uesnike i njihove meusobne odnose predmetom uenja?
ta vam je potrebno

papir, olovke, ip-art

satovi

ostale stvari koje ete sami smisliti

bar jedan facilitator

Da bi ovaj metod najbolje upotrebili, treba ga koristiti nakon to su
uesnici bili zajedno bar nekoliko dana i imali priliku da se upoznaju sa
pojmom kulture.

Veliina grupe
Preporuka je da najmanji broj uesnika bude 6; vei broj uesnika
omoguava da bude vie razliitih tema za istraivanje.
Trajanje aktivnosti
Preporueni minimum je 2 sata, ali moe trajati i ceo dan.
Korak po korak
1. Facilitator predstavi metod, objanjavajui da je svako u prostoriji naunik
koji se bavi kulturom ili antropolog i da svako ima zadatak da prouava
kulturalno ponaanje svih u prostoriji.
2. Razgovarajte o tome koje elemente uesnici ele da istrauju. Evo liste
predloenih tema:
prostor koje sve naine smo pronali da zajedniki koristimo ovu
zgradu/ kamp? da li imamo ikakav lini prostor?
vreme kako smo podelili vreme u kojem radimo i slobodno vreme? (da
li je pauza za kafu stvarno pauza ili je pauza za rad) ta tanost znai
za svaku osobu ovde?
odnosi kako prilazimo jedni drugima? kakva prijateljstva su do sad nas
tala i zato? (da li je za nas lino zanimljiva tema seksualnih odnosa?)

82

T-Kit
Interkulturalno
uenje

pod-kulture (ovo moe biti i deo prethodnog predloga) kakve grupe su do

sad nastale u okviru vee grupe? da li one iskljuuju manjine?
zajednika znaenja i uverenja - kakvi su vicevi koji su svima smeni?
ta sve nas ovde dovodi?
pristup reavanju problema kako pronalazimo reenja za izazove sa
kojima se susreemo u zajednikom ivotu?
zajednica i individualnost svi za jednog, jedan za sve, ili ja, ja, ja?
komunikacija i razmena informacija na koje sve razliite naine komu
niciramo jedni s drugima? kako se prenosi informacija? ko trai informa
cije? a ko eka da one naiu?
mukarci i ene koje su razlike, a koje slinosti? ta je to to je
doputeno enama, a ta mukarcima?
3. Podelite uesnike u grupe od po 4-6 osoba. Svaka grupa treba da ima jednu
posebnu temu koju e istraivati.
4. Grupe odluuju kako ele da rade (npr. mogu koristiti posmatranje ili upitnike) i kako ele da predstave rezultate svog rada. Vreme za prezentaciju
treba da bude ogranieno.
5. Vreme koje imate na raspolaganju podelite tako da 50% bude posveeno
istraivanju, 25% prezentaciji rezultata i 25% razmeni.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Evo nekih pitanja koja moete razmotriti:
Kako je biti naunik koji se bavi kulturom?
Sa kojim izazovima ste se sreli u svojoj grupi za istraivanje?
ta ste nauili?
Kako ste uspeli da razdvojite linost i kulturu?
Koliko je opravdano da razgovarate o kulturi, kada znate jedni druge
samo nekoliko dana? (Naravno, ovo pitanje treba prilagoditi ukoliko
koristite ovaj metod sa grupom koja se zna ve due vremena.)
Da ste imali dui period za istraivanje, ta je to to biste jo eleli da
posmatrate?
Ova metoda u praksi
Kada su Klaudija ahinger i Lucija Popovska (Claudia Schachinger i
Lucija Popovska) prvi put predstavile ovaj model, uinile su to vrlo teatralno: nosile su bele mantile i oslovljavale jedna drugu sa Dr Dr ili Profesor Dr, i poelele su dobrodolicu svim uesnicima obraajui im se sa
uvaeni naunici sa raznih fakulteta. Gaven Titli (Gavan Titley) je metod
koristio kao osnovu za radionicu u okviru treninga. Ovaj metod je mnogostran i informacija o tome kako ste ga vi koristili bila bi nam dobrodola.

Izvor:

Klaudija ahinger (Claudia Schachinger) i Lucija Popovska (Lucija

Popovska), Intercultural Learning and Conict Management Training
Course, European Youth Centre, May 1999.

83

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.8. Evaluacija
4.8.1. Osnovna razmiljanja
Maria de
Hezu
Kaskao
Gede

Jednostavna re: Evaluacija...

... ta ona znai?
... Zato je koristimo?
... Kada? U kojim okolnostima?
... Sa kim?
... Kako?
Evaluirati znai prikupljati informacije o rezultatima neke akcije i uporediti ih sa unapred
postavljenim kriterijumima u cilju procene
vrednosti rezultata. Evaluacija vam omoguava
da potpuno opravdano odluite da nastavite,
promenite ili prekinete prvobitni plan izvoenja
neke aktivnosti. Na taj nain uspevate da odrite
kontrolu kvaliteta i odluite ta je ono sa im
ete u vaem radu nastaviti, a ta ete promeniti.
U kontekstu treninga (i drugih aktivnosti iz
oblasti neformalnog obrazovanja), odgovornost
za evaluaciju je na timu koji ga organizuje i vodi,
mada u sam proces evaluacije treba biti ukljuen
kako tim, tako i sami uesnici. Doprinos svakog
uesnika i lana tima je vaan, radi donoenja
odluka u vezi sa sadanjim i buduim aktivnostima.
Postoji vie metoda i tehnika koje moete koristiti za evaluaciju, u zavisnosti od situacije. Veoma
je vano da, ukoliko menjate ili prilagoavate
model, to uradite tako da on i dalje bude skladna
celina, i da odgovara okolnostima u kojima se
nalazite. Takoe je vano da se treneri angauju
u evaluaciju svog rada, sa ciljem da pomognu
proces unapreenja treninga i drugih aktivnosti
iz domena neformalnog obrazovanja. Evo nekih
osnovnih pitanja koja mogu pomoi proces

84

samo-reeksije i evaluacije (prilagoeno prema

Kirijaku - Kyriacou, 1995):
Da li redovno razmiljam o svom radu sa
ciljem da utvrdim koji njegovi aspekti mogu
biti unapreeni?
Da li adekvatno koristim evaluaciju svog
rada prilikom donoenja odluka i planiranja
budueg rada?
Da li koristim metode sistematskog priku
pljanja podataka o svom radu koji mogu biti
korisni za evaluaciju i dalje planiranje?
Da li se trudim da budem informisan o
razvoju na polju interkulturalnog uenja/obra
zovanja i svim relevantnim stvarima vezanim
za moj posao?
Da li koristim razliite naine da bih razvio
odreene vetine u svom radu (npr. pohaam
treninge, koristim prirunike za trenere,
saraujem sa kolegama)?
Da li na najbolji nain koristim svoju
ukljuenost u oblasti omladinskog rada da
razmotrim svoje razvojne potrebe?
Da li pomaem kolegama da procene i
unaprede svoj rad?
Da li redovno razmiljam o tome kako mogu
da organizujem svoje vreme i uloeni trud i
postignem bolje rezultate?
Da li poznajem/koristim razliite korisne
strategije i tehnike da se na odgovarajui
nain izborim sa razliitim izvorima stresa?
Da li pomaem da se na mom poslu kreira
atmosfera podrke, sa ciljem da pomognem
kolegama da kroz razmenu prevaziu svoje
probleme?

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.8.2. Drvo komunikacije

Ako ovu metodu koristite tokom nalne evaluacije, kombinujte je sa drugim metodama. Takoe
je moete koristiti za tekuu evaluaciju tokom rada.
Drvo komunikacije

Skala lia
1_________3_________5
(Minimum)
(Maksimum)
1 uta
2 zelena
3 plava
4 crvena
5 smea

Ciljevi aktivnosti
Da kratko i jasno pokae gde u grupi postoji slaganje, a gde su miljenja razliita.
Da omogui diskusiju usmerenu na slinosti i razlike.
Da pomogne u prevazilaenju jezikih barijera meu uesnicima.
Potrebna sredstva

Jedan veliki list papira. Nacrtajte drvo, sa granama, bez lia. Nacrtajte ih
onoliko koliko je bilo aktivnosti za evaluaciju, i u njih upiite elemente koje
elite da evaluirate.
Najmanje 5 olovaka (broj zavisi od veliine grupe, ali treba da bude isti broj
u svakoj od narednih boja): 1 uta, 1 zelena, 1 plava, 1 crvena, 1 smea. Ako
je mogue, upravo tih boja.
Jedan list papira sa Skalom lia koja se kree od: 1 (minimum) do 5 (maksimum). Brojeve oznaite razliitim bojama: 1 uto; 2 zeleno; 3 plavo;
4 crveno; 5 smee.

2 facilitatora, po jedan u svakoj prostoriji.

Rajsnadle ili lepljiva traka.

Veliina grupe
Najmanje 4, a najvie 20 uesnika.
Trajanje aktivnosti
Zavisi od veliine grupe.
Npr. za 20 uesnika potrebno je 60 70 minuta:
Za uvodnu instrukciju: 5 minuta;
Za popunjavanje Drveta komunikacije 30 minuta;
Vreme u kojem uesnici razgledaju i analiziraju Drvo komunikacije u
tiini 10 minuta;
Za razgovor o evaluaciji 15 do 25 minuta.

85

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Korak po korak
Jedan facilitator postavi dva velika lista papira (jedan sa crteom drveta
a drugi sa skalom) i olovke u jednu prostoriju ili prostor koji je dovoljno
veliki da omogui uesnicima relativno anonimno popunjavanje listova.
Drugi facilitator, u drugoj prostoriji, objasni uesnicima cilj i pravila igre.
Pravila igre su: uesnici, jedan po jedan, odlaze u prostoriju u kojoj se
nalaze veliki papiri i olovke, i crtaju po jedan list na svaku granu drveta,
prema skali, koji odraava stepen njihovog zadovoljstva ili nezadovoljstva
aktivnostima. Zatim se vraaju u prostoriju iz koje su krenuli i ekaju kraj
vebe.
Proverite da li je svima jasan zadatak.
Proverite da li su svi uesnici zavrili zadatak.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Postavite papire koje su uesnici u prethodnom koraku ispunili na mesto
na kojem svi mogu da ih vide. Sada, kada je drvo ispunjeno, svi uesnici
mogu lako da vide u emu se slau, a u emu se ne slau.
Pozovite sve uesnike da posmatraju i analiziraju Drvo komunikacije u
tiini i za to im dajte 5 minuta.
Proverite da li su svi zavrili.
Zatim zaponite razgovor o ovoj evaluaciji.
Ova metoda u praksi
Predlozi
Ako u grupi ima vie od 20 uesnika, moete ih podeliti u dve ili vie
podgrupa, koliko god vam je potrebno. Celu aktivnost moete izvesti u
svakoj podgrupi, ali sa jednom razlikom: na kraju sve papire, sa evaluacijama svake podgrupe, pokaite svim uesnicima u velikoj grupi. Tada
moete sa svima zajedno istraiti ishode ove aktivnosti. Ne zaboravite da
prilagodite materijal, broj facilitatora, prostor i vreme koje vam je za ovo
potrebno.
Ovu metodu moete kombinovati sa drugim metodama tokom zavrne
evaluacije, posebno ako su ostale tehnike evaluacije u pisanom obliku
(npr. upitnik).

86

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.8.3. Ekspresno skakanje

Ovo je metod za zavrnu evaluaciju. Moe se koristiti i u tekuoj evaluaciji tokom rada.
Ekspresno skakanje

Skala Zastava
1__________3___________5
minimum
maksimum
12345-

narandasta
ljubiasta
plava
ruiasta
zelena

Ciljevi aktivnosti:
Produbljivanje diskusije i dostizanje zakljuaka.
Pruanje mogunosti svim uesnicima da izraze svoje miljenje.
Suoavanje i iskazivanje miljenja svakog uesnika.
ta vam je potrebno

2 facilitatora.

1 veliki tap.

5 nosaa (motke) za zastave.

100m kanapa.

5 velikih trouglova od materijala za pravljenje zastava: 1 narandasti, 1

ljubiasti, 1 plavi, 1 ruiasti i 1 zeleni. Ako je mogue, upravo tih boja.
1 veliki komad papira sa Skalom Zastava od 1 (najmanje) do 5 (najvie)
sledeih boja: 1- narandasta, 2 ljubiasta, 3 plava, 4 ruiasta, 5
zelena.
Olovke i to: 1 narandasta, 1 ljubiasta, 1 plava, 1 ruiasta i 1 zelena. Ako
je mogue, upravo tih boja.
Rajsnadle ili lepljiva traka.
Pripremiti niz reenica o elementima koje elite da evaluirate, najmanje 3 za
svaki; po jedna kopija za svakog uesnika.

Veliina grupe
Najmanje 4, a najvie 20 uesnika.
Trajanje aktivnosti
Zavisi od veliine grupe.
Primer za grupu od 20 uesnika 90 minuta:
Uvodno objanjenje 5 min.
Veba 45 min.
Posmatranje i analiza Ekspresnog skakanja 10 min.
Diskusija o evaluaciji 30 min.

87

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Korak po korak
1. Pre poetka igre, dva facilitatora bi trebalo da pripreme prostoriju:
- Postaviti dva velika komada papira na zid (jedan sa nacrtanom slikom kruga
i drugi sa skalom).
- Napraviti krug podeljen na 5 jednakih delova i na svaki postaviti zastavicu.
U sredinu kruga postaviti veliki tap i povezati ga kanapom sa svakom
zastavicom, na visini od pola metra iznad poda.
2. Prvi facilitator objanjava cilj igre uesnicima.
3. Drugi facilitator objanjava pravila.
4. Prvi facilitator stoji izvan kruga i naglas ita reenice o elementima koje
elite da evaluirate. U poetku, uesnici su izvan kruga, ali kada uju prvu
reenicu, skoe u sredinu kruga, blizu konopca koji vodi do zastave koja
odgovara njihovoj proceni. Svaka osoba u grupi koja je izabrala zelenu
zastavu (koja nosi najveu ocenu u evaluaciji) visoko skoi iznad konopca
i navodi razloge za svoj izbor. Nakon to svi izraze svoje miljenje, svi
se uhvate za ruke i skoe nazad izvan kruga, simboliui na taj nain
zajednitvo.
5. U isto vreme, drugi facilitator belei rezultate na crteu sa krugom, koristei
odgovarajuu boju.
6. Nastavite na isti nain, sa sledeom reenicom, sve dok ne zavrite.
7. Postarajte se da svi uesnici zavre vebu.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Facilitator poziva uesnike da u tiini posmatraju i analiziraju krug sa
nacrtanim zastavama. Svaki uesnik dobija kopiju reenica koje su evaluirali. Za ovo ostavite uesnicima pet minuta.
Nakon tog vremena podstaknite diskusiju o evaluaciji. Pitajte svakog lana
grupe za miljenje.
Da bi uesnici svoje ideje lako izrazili, potrebno je da dobro poznaju
zvanini jezik na kome se odrava sastanak/trening/radionica...
Ova metoda u praksi
Predlozi
Ukoliko imate vie od 20 uesnika, moete ih podeliti u vie timova.
Evaluaciju moete obaviti u odvojenim timovima, ali sa jednom malom
izmenom u tom sluaju: svaki veliki papir, sa kompletiranom evaluacijom
svakog tima, na kraju mora biti prikazan pred celom grupom. Tada moete
u velikoj grupi istraiti ovu aktivnost. Ne zaboravite da prilagodite materijal,
broj facilitatora, prostor i vreme koje vam je potrebno ukoliko unosite neke
izmene.
Ukoliko imate vie od 20 uesnika i odluite da podelite uesnike u timove,
moete prilagoditi aktivnost tako da produbite razliite pod-teme (jedna
za svaku grupu) za isti predmet evaluacije. Moete izvesti istu aktivnost
za svaku pod-temu. Nakon toga izloite zajedno sve zakljuke na velikim
papirima, zajedno sa evaluacijom svake grupe. Omoguite svim uesnicima

88

T-Kit
Interkulturalno
uenje

da analiziraju papire. Na kraju, razgovarajte o pod-temama i pokuajte da

doete do zakljuaka. Za ovo vam je potrebno vie vremena nego za prvobitnu verziju ove vebe, jer postoji vie pod-tema koje se evaluiraju. Ne zaboravite da kreirate nove reenice za svaku pod-temu. Na kraju ove aktivnosti
dajte svim uesnicima sve reenice koje su evaluirali u timovima, ne samo
one koje je njihov tim evaluirao. Ne zaboravite da prilagodite materijal, broj
facilitatora, prostor i vreme koje vam je potrebno.
Izvor: Kyriacou, C. (1992).
Essential Teaching Skills. Hemel Hempstead: Simon & Schuster Education

89

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.9 Razno
4.9.1 Uvod
Klaudija
ahinger

U ovom poglavlju ete nai metode koje nisu

bile uvrtene u prethodna poglavlja. Naini
na koje moete da se bavite interkulturalnim
uenjem su raznovrsni, mnogi su aspekti koje
moete dotai, i pitanja koja moete pokrenuti.
Obzirom da ovaj T-kit ima i zadatak da vas
inspirie da otkrijete i razvijete nove metode,

kako u skladu sa vaim dosadanjim uenjem i

iskustvom, tako i u skladu sa trening-situacijom
pred kojom se nalazite, ovo poglavlje predlae
pogled na nekoliko razliitih mogunosti.
Nadamo se da e ono inspirisati vau kreativnost...

4.9.2 Svetska mrea

Svetska mrea (eng. WWW) povezuje svet na mnoge
naine. Svetska mrea socijalnog iskljuivanja
bavi se razliitim uzrocima marginalizacije. Ona nam
omoguava da uinimo vidljivim njihovu povezanost
i meuzavisnost, vezujui ih za konkretne primere.
Ovo prua iri pogled na implikacije koje proizilaze iz
interkulturalnog uenja!

ta vam je potrebno

prostorija sa puno praznog prostora.

tri duga kanapa (takoe je mogue nacrtati ih na podu).

jedan debeli i dugi konopac kojim ete praviti mreu.

dva facilitatora po grupi.

papiri i olovke.

Veliina grupe
Od 10 do 30 uesnika (to je vea grupa, due je vreme koje e uesnici
ekati dok se ne ukljue, vei je haos, ali e proces biti obogaen veim
brojem razliitih gledita)
Trajanje aktivnosti
Do 30 minuta, a ukoliko nakon toga nastavljate diskusiju jo 45 minuta.

90

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Korak po korak
1) Nacrtajte (ili oznaite kanapom) tri paralelne linije na podu prostora u kome
radite, i obeleite ih kao tri nivoa: Linost-Grupa-Drutvo. Meu linijama
treba da postoji dovoljno prostora. Uesnici stoje okolo, u velikom krugu.
2) Objasnite uesnicima svrhu vebe: uiniti vidljivim razliite implikacije
koje fenomen iskljuivanja ima. Zatim zamolite grupu da izabere jedan
primer osobe koja je marginalizovana (npr. imigrant, pripadnik neke
manjinske zajednice...)
3) Jedna osoba poinje. Drei konopac u ruci i stojei na liniji koja predstavlja Lini nivo, predstavlja izabranu osobu (koja je iskljuena) i govori u
njeno/njegovo ime: Ja sam imigrant i oseam se vrlo usamljeno (bio sam
primoran da napustim svoju zemlju, ekam da dobijem vaee papire...)
Facilitator pita: Zato? Osoba koja stoji na liniji sad treba da odgovori,
navodei razloge: Zato to se niko ne ponaa kao da sam dobrodoao ovde
(u mojoj zemlji je bio rat, osoba zaduena za imigrante se ponaa prema
meni neprijatno...) Zato?
4) Sada druga osoba moe da se ukljui u vebu, odgovarajui na pitanje i
tako razvijajui priu dalje: (Ja sam osoba zaduena za imigrante, i oseam
da sam pod pritiskom. Ja sam predsednik zemlje koja je u ratu, i brinem o
svojim gladnim ljudima. Ja sam graanin ove zemlje i ne volim strance, jer
zbog njih imam manje anse da naem odgovarajui posao...) U tom asu,
osoba treba da izabere mesto na jednoj od tri linije, u zavisnosti od toga kako
opaa razloge koje daje (npr. siromatvo strukturalni (drutveni) nivo;
strah lini nivo; pritisak od gubitka posla grupni nivo). Osoba uzima
drugi kraj konopca. Ukoliko to nije sasvim jasno, uesnici takoe mogu
da razgovaraju o tome kom nivou pripadaju razlozi koje osoba navodi, ali
odluku ipak treba da donese osoba koja ih navodi i koja zauzima to mesto.
5) Zatim se pridruuje sledea osoba, navodei razloge koji slede, i
objanjavajui posledice razloga koji su prethodno izneti. Zatim bira mesto
na jednoj od linija i dri konopac. Vano je svaki put razmotriti na kom
nivou se nalaze navedeni ralozi: lini oseanja, opaanja, miljenja;
grupni porodica, kola, prijatelji, radno mesto; i socijalni nivo strukturalni razlozi, politiki sistem, institucije, drave....
6) Pria se nastavlja sve dok se uesnici prikljuuju i uzimaju konopac. Kada
zauzmu jedno mesto, tamo i ostaju. Na ovaj nain, grupa zajedno razvija
linu istoriju iskljuene osobe, ali u isto vreme i svetsku mreu, u ovom
sluaju oznaenu kanapom koji povezuje ljude, i sa uvidom da su razliiti
nivoi ove line istorije veoma potresni. Facilitator tokom vebe reaguje
samo da bi odrao dinamiku vebe ili da bi smanjio haos. Poeljno je da
jedna osoba vodi beleke o razlozima koji su izneti, koji su akteri tokom
prie pomenuti i koji nivoi su zauzeti, kako bi se u kasnijem razgovoru
mogli koristiti ovi podaci.
7) Ukoliko je grupa mala, uesnici se mogu ukljuiti i po dva puta. Kada je
jedna pria zavrena (kad su izneseni svi argumenti), vebu moete poeti
ponovo, sa neijom novom istorijom, i novim vidom iskljuivanja.

91

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Pitanja za razmenu (reeksija)

Nakon vebe moe odmah uslediti diskusija, ili se moete podeliti u radne
grupe i kasnije razgovarati o vebi. Moete se pozabaviti prikupljanjem razliitih iskustava u radu sa fenomenom iskljuivanja ili zapoeti
razgovor na ovu temu, razmenjujui razliita gledita i iskustva uesnika.
Tokom razgovora treba se baviti razliitim pristupima i iskustvima koja
ljudi imaju (i razlozima za njih) i uiniti jasnijom njihovu vezu. Posebno
vano je uvideti vezu izmeu linog iskustva ljudi i okvira (lokalnog i
globalnog) njihove meuzavisnosti i povezanosti. Potreban vam je prostor
i vreme da istraite sloenost ove pojave i zajedno tragate za njenim uzrocima. Ovo moe biti dobra polazna taka za pitanje: Kakve su mogunosti
za svakog od nas da se ukljui i menja postojee stanje?
Ova metoda u praksi
Ova veba je koriena sa ciljem sistematizacije razloga za iskljuivanje,
nakon to su uesnici imali ivo iskustvo susreta sa osobama koje su na
neki nain marginalizovane, i nakon to su imali mogunost da promiljaju
o temi i upoznaju se sa strukturalnim aspektom iskljuivanja. Samim tim,
ova veba je bila vrlo dinamina i pomogla je u povezivanju razliitih
elemenata. Interesantno je da su uesnici nali vie strukturalnih (tj.
onih za koje se oseaju nemonim da ih menjaju) nego linih razloga za
iskljuivanje.
Izvor: Colloquium JECI-MIEC and ATD Quart Monde, Belgium 1998

92

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.9.3 Interkulturalna svedoenja

Biti interkulturalan je tako lako i tako teko. Zadivljujue je ta sve moemo da otkrijemo
o sebi sluajui iskustva drugih. Ova veba je primerusmeravanog promiljanja.
ta vam je potrebno
Nekoliko svedoka koji hoe da podele svoje iskustvo, uesnici koji
ele da sasluaju bez procenjivanja i koji su spremni da budu pokrenuti
iskustvima drugih, kao i mirno mesto, dobra atmosfera, u kojoj ete raditi.
Veliina grupe
12 uesnika (moe se izvoditi i sa nekoliko grupa istovremeno).
Trajanje aktivnosti
90 minuta, u zavisnosti od dinamike diskusije.
Korak po korak
1) Pozivamo svedoke (bilo da je to neko od uesnika, ili neko sa strane)
da podele neka svoja iskustva ili angaovanja u vezi sa interkulturalnim
uenjem (kao to su npr. suivot razliitih etnikih grupa, iskustvo kao pripadnika neke manjinske grupe, neko ko radi na integraciji stranaca, ili na
reavanju konikata...) Ovo postaje osnova usmeravanog promiljanja
kroz razliite aspekte interkulturalnog uenja. Ovo je interaktivno iskustvo u
kome svaki uesnik ima priliku da analizira svoju realnost i istoriju, bivajui
pokrenut iskustvima svedoka.
2) Ovu vebu moete izvoditi u manjim grupama (sedei u krugu), jer je
poeljna poverljiva i sigurna atmosfera. Svedoci mogu imati razliite
pod-teme, biti fokusirani na razliite stvari (npr. konikte, stereotipe, socijalno iskljuivanje...) Pozovite svedoke da pripreme svoju priu i ispriaju
je u procesnoj formi (u formi putovanja kroz iskustvo, a ne gotovih
zakljuaka, prim. prev.): otvoreno i jasno (navodei korake kroz koje su
proli; navodei line, politike i obrazovne aspekte, kljune momente u
procesu kroz koji su proli, svoje sumnje i nade, faktore koji su ih ometali
i koji su im pomagali, otkria, uspone i padove...) Jedan facilitator treba da
predstavi i prati svedoka. Pria treba da bude ispriana na takav nain da
vodi kroz razliite etape iskustva koje nam osoba iznosi, omoguavajui
sluaocima da steknu nove uvide o svojoj realnosti, da se otvore nova
pitanja...
3) Uesnicima treba da bude dozvoljeno da prekidaju i postavljaju pitanja,
podele sopstvena iskustva. Ako svedoci tako ele, mogu ispriati manji
deo prie, a zatim se moe meu uesnicima zapoeti razmena i postavljanje pitanja za razmiljanje. Vana pitanja i kljuni elementi koji se tokom
razmene jave se mogu sakupiti ili zapisati, i o njima se kasnije moe razgovarati.
4) Stav uesnika treba da bude samoispitujui. Pria svedoka je zapravo
samo polazna taka za pitanja koja moemo sebi postaviti: Kako ja u

93

T-Kit
Interkulturalno
uenje

ovakvoj situaciji reagujem i ivim sa ovim u mom ivotu?, ta ovo u

meni izaziva, koja pitanja se otvaraju?, ega se seam?
5) U zavrnoj diskusiji treba zaokruiti razliite elemente. Pria se moe nastaviti priom drugih uesnika koji svoje iskustvo nastavljaju na prethodno,
ukoliko se to javi kao potreba. Interakcije meu uesnicima u ovoj vebi
zavise od naina kojima svedok i facilitator vode sesiju.
Pitanja za razmenu (reeksija)
Pitanja su deo same vebe, kao to je ve navedeno.
Ova metoda u praksi
Upotreba ove metode je dala razliite rezultate, koji se kreu od krajnje duboko i bogato, do protivreno i promaaj. Svedocima je
potrebna dobra priprema sa timom i razumevanje cilja sesije. Potrebna
im je snana identikacija sa likom i snaga da se izbore sa grupom.
Oni mogu da izazovu debatu i omogue okvir za nju. Vodite rauna: ako
vi pozovete neke od uesnika da budu svedoci, oni moraju biti jaki i
odluni u toj ulozi, jer postoji mogunost da ostali uesnici vie procenjuju svedoke, nego da se zapitaju nad sobom.
Od velike vanosti je pozitivna i otvorena atmosfera. Facilitator prati svedoka paljivo, imajui u vidu i potrebe grupe.
Izvor: Colloquium JECI-MIEC and ATD Quart Monde, Belgium 1998

94

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.9.4 Velika igra moi

Ova igra je prilagoena iz knjige Auguto Boala (Augusto Boal, 1985) Theatre of the
oppressed. Ovo je neverbalna igra koja istrauje ulogu moi u drutvu, posebno izmeu
razliitih kultura ili zajednica.
ta vam je potrebno
Sto, est stolica, aa i jedna velika prostorija.
Veliina grupe
7 do 35 uesnika (moete ih podeliti u male grupe od po 7 uesnika).

Trajanje aktivnosti
1 do 2 sata.
Korak po korak
1) Pozovite uesnike da sednu na pod, formirajui krug, sa pomenutim predmetima sluajno rasporeenim u centru.
2) Saoptite grupi sadraj i svrhu igre. Objasnite im zadatak. Zadatak je da tako
postave objekte da stolica postane najmoniji objekat u odnosu na sto, au
i ostale stolice. Uesnici ulaze u krug, jedan po jedan, da probaju svoje ideje,
gradei i prepravljajui predloge ostalih. Vodite rauna da tokom ovog dela
postoji stalni tok, da aktivnost ne prestaje. Pravilo je da je svaki raspored
dozvoljen, osim uklanjanja objekata iz kruga.
3) Kada je napravljen raspored za koji se svi u grupi slau da je najmoniji,
jedan lan grupe treba da zauzme poloaj (statuu) moi, ne pomerajui pri
tom nita. Zamolite druge da se postave u poziciju koja je jo monija od te,
i na taj nain oduzmu mo prvoj osobi.
Pitanja za razmenu (reeksija i debring)
Omoguite uesnicima da prvo izraze kako su se oseali dok su kreirali
mo, ili reagovali na nju. Na ova oseanja se vratite kasnije tokom diskusije. Sagledajte svrhu ove simulacije imajui na umu odnos moi izmeu
kultura u drutvima. Sagledajte razvoj razliitih rasporeda i njihovu vezu
sa svakodnevnim situacijma. Budite veoma jasni i odreeni i ponudite
konkretne primere iz sopstevnog iskustva. Dalju diskusiju moete podrati
koristei sledea pitanja:
Kako mo utie na nae line odnose, kod kue, na poslu i u drutvu? Kako
se mo odrava i kako je povezana sa hijerarhijom u naim kulturama? Ko
ima mo u vaoj zajednici, i kako je do toga dolo? Itd.
Izvor: prilagoeno iz: Auguto Boal

95

T-Kit
Interkulturalno
uenje

4.9.5 Putovanje Euro vozom po elji

Euro voz je veba koja se bavi naim stereotipima i predrasudama. Uesnici zamiljaju
kako kreu na putovanje vozom i dobijaju opise
osoba sa kojima bi mogli da dele kupe tokom
putovanja. Treba da izaberu one sa kojima bi
najvie voleli da putuju, i one sa kojima bi najmanje voleli da putuju
Ova veba donosi dosta materijala za razgovor o
naim predrasudama u stvarnom ivotu. Postoje
sline vebe, u kojima se uesnicima govori da
npr. ive u kui sa razliitim susedima, da su se
nasukali na ostrvo, ili da moraju da stopiraju sa
nekim Zbog svoje eksibilnosti, ova veba je
odlina za adaptaciju prema razliitim okolnostima, situaciji i iskustvima vae grupe (razliite
nacionalnosti, razgovori o koniktima koji su se
ve dogodili prethodnih dana, teme koje su ve
prisutne)

96

Ukoliko elite da saznate neto vie o ovoj vebi,

pogledajte Education Pack, strana 78.
Priznanja i zahvalnice
U delu koji se bavi metodama, sakupili smo
na jednom mestu razliite aktivnosti koje smo
koristili u svom trenerskom radu. Kad god je
bilo mogue, naveli smo izvor iz kog je aktivnost
preuzeta, ali za mnoge aktivnosti nije bilo mogue
setiti se gde i kada smo ih prvi put nauili. Izvinjavamo se svakoj osobi i organizaciji koja je
zasluila priznanje, a ije ime smo izostavili. Bili
bismo vam zahvalni za bilo koju informaciju o
izvoru aktivnosti iji izvori nisu navedeni, tako
da ih u kasnija izdanja, kao i u elektronsku verziju prirunika, moemo naknadno dodati.

5.

Radionice
T-Kit
Interkulturalno
uenje

5.1. Priprema za interkulturalnu

omladinsku razmenu
Uvod
Vrlo esto, meunarodni omladinski projekti ukljuuju neku vrstu interkulturalne razmene. Razmena
moe biti u tome da se nekoliko razliitih grupa mladih sretnu i provedu nedelju dana zajedno, moe
biti neka vrsta seminara gde uesnici iz vrlo razliitih sredina uzimaju uee, ili moe biti individualni odlazak u inostranstvo na nekoliko meseci ili ak godina.

Arne Gilert

Bez obzira na vrstu razmene, potrebno je pripremiti uesnike za to iskustvo, kako bi uspeli da ga
iskoriste na najbolji mogui nain.
Dva glavna cilja ovih priprema su, prvo, pomoi uesnicima da bolje upoznaju sebe, svoje korene
da vide sebe kao kulturalna bia. Drugo, tokom ovih priprema uesnici treba da postanu svesni
kulturnih razliitosti i da razviju osetljivost da primete kada kulturalne razliitosti znaajno utiu na
neku situaciju.
Da bi vam ovaj primer pripremne radionice bio jasniji, navodimo pretpostavke na kojima je on
zasnovan:
- Vremenski okvir je jedan vikend.
- Program je kreiran za oko 12 uesnika i 2-3 trenera.
- Postoji jezik koji svi razumeju i govore.
- Radionica je priprema za viemesenu individualnu razmenu.

Program
Petak vee:
Igra za zagrevanje (20 min): Vidi li isto to i ja? Vidim li ja isto to i ti? Pokuajte da usmerite
razgovor na to ta znai zauzeti razliite take gledita i zato se tako lako vezujemo za nain na koji
inae sagledavamo neke stvari. Moemo li razumeti i uvaiti i druge uglove gledanja?
Veba za jaanje grupne povezanosti (90 min), koja slui za uspostavljanje poverenja u grupi, to je
neophodno za nastavak radionice. Moete npr. koristiti Vebu sa jajetom, tako to e cela grupa
raditi zajedno. Ovo moe veoma dobro funkcionisati kod grupa koje lako uspostavljaju meusobne
odnose. Umesto toga, moete koristiti bilo koju uvodnu igru (eng. icebreaker), sve dok ona omoguava
uesnicima da se upoznaju i u kojoj rade stvari koje je jedino mogue uraditi zajedno (to doprinosi
izgradnji poverenja). Ukoliko procenite da bi to za grupu bilo u redu, moete ih pozvati u etnju zatvorenih oiju aktivnost u kojoj su uesnici podeljeni u parove, i dok jedna osoba dri zatvorene oi,
druga je vodi po prostoru. Nakon izvesnog vremena, npr. 20 min, zamolite uesnike da zamene uloge.
Vee moete zavriti sesijom u kojoj ete pojasniti sva praktina pitanja u vezi sa predstojeom razmenom. Vano je da se ova pitanja pojave na samom poetku programa, jer ukoliko ona postoje, a nisu
izreena, mogu ometati proces.
Subota prepodne:
Individualne vebe (celo prepodne): Moj put ka drugima. U vebu obavezno ukljuite punktove
koji se odnose na detinjstvo/porodicu, kolu, prijatelje, znaajne druge, i punktove koji se odnose
na drutvo/region/naciju iz koje uesnici potiu. Postarajte se da stavke na punktovima budu takve da
stimuluu ljude da razmiljaju, ali da ne utiu na uesnike tako to e usmeravati razmiljanje u tano
odreenom pravcu. Ovo se posebno odnosi na punktove o socijalnom poreklu, jer moete imati potpuno pogrene pretpostavke o tome kako ovaj uticaj moe biti predstavljen. Budui da je zajedniki

97

T-Kit
Interkulturalno
uenje

velikom broju ljudi, moe vam izgledati kao da je to opte mesto u svim naim ivotima. U svakom
sluaju, od velike je vanosti da omoguite uesnicima da otkriju za sebe ta za njih znai to to su
odrasli ba na tom mestu (ili mestima), sa ljudima koji govore ba taj jezik itd.
Obezbedite dovoljno vremena (bar jedan sat) pre pauze za ruak, kako bi uesnici mogli da podele ono
to su otkrili. Ovo je jednostavno uraditi u malim grupama od po 4-5 uesnika. itavu priu zaokruite
pre ruka, diskutujui u velikoj grupi kako se uesnici oseaju u pogledu injenice da e sve ovo to
su otkrili o svojim korenima imati uticaj u situaciji u kojoj se susreu sa ljudima koji imaju potpuno
drugaiju ivotnu istoriju i korene.
Subota popodne:
Ponite popodne vebom Ebigejl (90 min). U debringu pitajte uesnike da li vide vezu njihovih
izbora o tome ko se ponaao dobro ili loe sa njihovim korenima i istorijom, koje su opisivali tog jutra.
Da li prepoznaju uticaje od strane porodice, drutva, prijatelja itd. koji su doprineli da naprave ba takve
izbore?
Tokom popodneva moete sprovesti malo istraivanje. Na primer, moete pozvati uesnike u etnju
gradom u kome se nalazite, tokom koje e oni biti u ulozi antroploga koji istrauju kulturu u kojoj su.
ta moete o njoj otkriti? Da li moete pretpostaviti kako bi ljudi reagovali na priu o Ebigejl, ili bi
to bilo samo razmiljanje zasnovano na vaim stereotipima i predrasudama? ta za vas znai to to ete
iveti neko vreme u inostranstvu?
Nedelja prepodne:
Kraa simulacija u kojoj uesnici mogu da vebaju susret sa razliitostima. U toku jednog jutra nije
mogue odigrati neku duu simulaciju. Ali i krae iskustvo u susretu sa razliitostima moe biti podsticajno i predstavljati uvod u interkulturalno uenje. Cilj ove aktivnosti je da deo grupe ili itava grupa
proe kroz igru uloga u kojoj se suoavaju sa drugima, koji stvari rade drugaije, i ije ponaanje nije
lako razumeti. Tokom debringa se usredsredite na oseanja koja ljudi imaju kada se suoe sa situacijom u kojoj nije lako odgonetnuti svoje iskustvo, u kojoj ponaanje drugih ostaje drugaije. Kada
se pojave oseanja nesigurnosti, nedoraslosti itd, akcenat moete staviti na strategije koje osobe mogu
razviti da bi izale na kraj sa ovakvim situacijama. Koje su mogunosti koje ima, ta moe da uradi,
kada ne razume druge?
Vikend zavrite evaluacijom i ponovnim pogledom na interkulturalnu razmenu koja e se desiti, kao i
na dane koji e proi do polaska uesnika na put.

98

T-Kit
Interkulturalno
uenje

5.2

Manjina i veina

Ova radionica na temu odnosa manjine i veine je kreirana da osnai uesnike da identikuju izazove sa kojima se susreu naa drutva u vezi sa ovim pitanjem, da razgovaraju o tome i nau
mogua reenja za te izazove. Ovu radionicu moete raditi sa bilo kojom ciljnom grupom, ne nuno
sa onima u kojima se nalaze predstavnici manjina ili veine. Moete je izvoditi posebno, ili kao deo
neke vee aktivnosti.

Aleksandra
Rajkova i
Muhamed
Hadi-Kela

Ova radionica bi trebalo da pokrene pitanja kao to su:

Rasizam
Ksenofobija
Antisemitizam
Romofobija
Religija
Etnocentrizam
Stereotipi i predrasude
ta treba da imate na umu kada vodite ovu radionicu:
Radionica o odnosu manjine i veine je uvek jedinstveno iskustvo za uesnike. Budite svesni da
ishod ovakve radionice zavisi od spremnosti uesnika da o ovoj temi otvoreno razgovaraju, kao i od
naina na koji facilitator vodi grupu. Sledea razmatranja vam moda mogu biti od pomoi:
Dobra atmosfera (prostor): ziki i emocionalni prostor je ovde vrlo vaan. Ovu radionicu treba voditi
u velikoj prostoriji. Poeljno je da imate stolice postavljene u krugu, kako biste omoguili uesnicima
da budu otvoreni i uju jedni druge. Facilitator treba da ima na umu da neki uesnici nee biti otvoreni
na samom poetku. Dobrodole su igre za zagrevanje i kreiranje dobre grupne atmosfere.
Vreme: obezbedite dovoljno vremena i vodite rauna da ono bude iskorieno na najbolji mogui nain.
Zapamtite da nezavrena radionica moe uesnicima doneti vie tete nego koristi.
Izbor metoda: postarajte se da su to metode koje e izazvati odreeno iskustvo kod uesnika, ali takoe
i obezbediti dovoljno materijala za analizu i bolje razumevanje slinog iskustva u njihovoj svakodnevici.
Evo predloga strukture za takvu radionicu:
1. Igra za razmrdavanje: ukoliko uesnici ne znaju jedni drugima imena, moe vam posluiti igra za
pamenje imena. Ukoliko znaju, moete koristiti kratku verziju vebe sa izjavama (neku krau varijaciju vebe Kakav je tvoj stav?, prim. prev.) koja e zagrejati uesnike za temu (10 min).
2. Predstavljanje radionice: Zato sam ovde? je aktivnost koja slui da otkrijemo oekivanja uesnika.
Ovo moete raditi u grupama od po 2-3 uesnika, u zavisnosti od veliine grupe. Zatim neka male grupe
predstave ostalima do ega su dole. Konano, sumirajte sva oekivanja i proverite sa uesnicima da li
u njima nalaze neto neobino, vano ili nevano, i koji su razlozi za to.
3. Predstavljanje osnovnih pojmova: Krae predavanje o osnovnim teorijskim konceptima. Ostavite
dovoljno vremena za pitanja ili pojanjenja ukoliko je to uesnicima potrebno.
4. Simulacija, koja omoguava uesnicima direktno iskustvo vezano za temu.
5. Izazovi i reenja: Krae predavanje o interkulturalnom uenju ili diskusija o moguim reenjima.
6. Aktivnost koja e omoguiti uesnicima da ovo iskustvo poveu sa svojom realnou: Kako
moemo da iskoristimo ovo iskustvo? Ovu aktivnost izvodite u malim grupama, koje nakon toga
prezentuju rezultate u plenumu.
7. Evaluacija: neka kreativna veba koja e omoguiti uesnicima da se osvrnu na iskustvo koje su
imali i koja e ih osnaiti za dalje bavljenje ovom temom.
99

T-Kit
Interkulturalno
uenje

5.3 Reavanje interkulturalnih konikata

Muhamed
Hadi-Kela

Interkulturalni konikti se javljaju najee izmeu dve ili vie grupa koje imaju suprotstavljene stavove. Usled postojeih razlika izmeu nae sredine i nas samih, mi smo neizbeni uesnici konikta.
Veina interkulturalnih konikata nastaje kao rezultat netolerancije i nepoznavanja ovih razlika.
Uopteno gledano, tokom razvoja oveka konikt moe biti plodonosan ukoliko osobe uine napor
da pronau i odrede sopstveni prostor za razvoj. Sa druge strane, neretko se pokazalo da konikti
mogu biti destruktivni i neproduktivni, posebno u onim sluajevima kada dominira jedna strana i
kada ne postoji smislen i/ili nenasilan dijalog.
Zbog ega organizujemo radionice na temu reavanja interkulturalnih konikata?
Facilitatori i omladinski lideri stavljaju poseban naglasak na ovo pitanje prilikom kreiranja i
izvoenja trening aktivnosti. Na alost, jednostavan odgovor na ovo pitanje ne postoji. Prvo, svaki
konikt ima specian uzrok. Drugo, pristupi reavanju konikata, bilo da se to ini u velikoj grupi
na treningu ili u svom susedstvu, su relativni i zavise od same prirode konikta. Osim toga, veoma
je vano da facilitatori i uesnici budu svesni injenice da konikti, posebno prilikom interkulturalnih susreta, mogu nastati bez prethodne najave. Ovo nam zvui sasvim logino kada imamo u vidu
sadanju realnost u naim okruenjima koja se esto prenosi i na interkulturalne susrete.
ta je uticalo da nam ivotne realnosti izgledaju ba ovako?

Kategorizacija i etnocentrizam naih drutava:

Ljudska bia esto pokazuju tendenciju da druge stavljaju u oke. To nam esto pomae da
damo oblik svetu koji nas okruuje, tako da se u njemu oseamo udobno. Takve kategorije su npr.
polna pripadnost, rasa, socijalni status, itd. Rukovodei se eljom da svet oblikujemo tako da nam
vie odgovara, dolazimo u situaciju da vrednujemo grupe u skladu sa naom percepcijom njihove
vanosti. Kada odluujemo koja je grupa vanija, mi sopstvenu grupu stavljamo na prvo mesto, a
ostale reamo po njihovoj vrednosti za nas. Ovaj proces nosi sa sobom stvaranje stereotipa, nedostatak potovanja za druge kulture, diskriminaciju i rasizam.
Kada grupa koja je nie vrednovana postane ugroena i nesigurna, onda neizbeno dolazi do konflikta.
Sa kojim vrstama konikata se najee susreemo?
Konikti najee nastaju na razliitim nivoima: od linih do organizacijskih i nacionalnih.
Moemo ih sagledati na sledei nain:

Intrapersonalni: podrazumeva konikte koji esto postoje unutar samih naih linosti, naih vrednosti, izbora i obaveza u naem ivotu.
Interpersonalni: u pitanju je neslaganje izmeu dvoje ljudi na jednom sasvim linom nivou.
Meugrupni ili meuorganizacijski nivo: to su konikti koji nastaju izmeu grupa po pitanju vrednosti, moi ili relativne jedakosti, npr. izmeu organizacije i vlade.
Interkulturalni nivo ili nivo zajednice: ovde mislimo na konikte koji nastaju izmeu dveju grupa
usled borbe za odreenu teritoriju, religijsku prevlast, kulturne vrednosti i norme. Npr. izmeu
Jevreja i Arapa, Muslimana i Hriana, itd.
Nacionalni konikt: konikt izmeu nacija

100

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Interkulturalni konikti : da li su oni sastavni deo svakodnevnih konikata?

Svi konikti se baziraju na razlikama. Posebno kada se sa razliitostima ne ophodimo na adekvatan i
konstruktivan nain, kako bi se obe strane oseale sigurne jedna sa drugom. Ovo se pak dogaa usled
velikog broja razliitih inilaca. Evo nekih tipinih primera fenomena koji se javljaju u interkulturalnim konikatima:
injenice - ovde mislimo na injenice koje konkretna kulturna grupa zna o drugoj i na koji nain se
te injenice shvataju i doivljavaju. Veliku ulogu u koniktu ima pogreno razumevanje injenica.
Potrebe posebno u situacijama susreta manjinskih i veinskih grupa, ljudi imaju potrebu za
sigurnou u svom ivotu. Ovde spada i oseaj pripadnosti zajednici, kao i elja za jednakim tretmanom bez represije.
Vrednosti ovde se misli na potovanje uverenja i onih ponaanja koja izviru iz razliitih kultura. U
veini interkulturalnih konikata se ugroavaju i potcenjuju vrednosti druge kulture, npr. kada je u
pitanju tema ravnopravnosti polova, verskih sloboda itd. Obino, kada se radi o vrednostima, jedni
deluju nadmono, dok se drugi oseaju ugroenim.
Neki indikatori razvoja interkulturalnog konikta
Za razliku od drugih tipova konikata, interkulturalni konikt se tee shvata, posebno iz ugla nekoga
sa strane. Razlog za to moemo pronai u duini trajanja perioda inkubacije (ili moemo rei vremena koje je bilo potrebno da konikt postane vidljiv).
Grupe u koniktu nastupaju sa jasnom namerom i beskompromisnim stavovima.
Prisustvo stereotipa je jako izraeno.
Komunikacija izmeu strana u koniktu postaje oteana.
lanovi unutar grupe se vre povezuju, dok prema drugim grupama postaju izraeno negativni.
Unutar grupa se javlja snano i beskompromisno vostvo.
Principi reavanja interkulturalnih konikata
Katarza (emotivno pranjenje, prim.prev): ukoliko elimo da zaponemo reavanje konikta meu
grupama, neophodno je obezbediti prostor za izraavanje oseanja lanova jedne grupe prema drugima. Koncept katarze naglaava ljudsku potrebu da se negativna oseanja izliju napolje i da im se
prui pun legitimitet. Na taj nain stvara se atmosfera poverenja koja dovodi do uspeha u grupnom
procesu.
Izraavanje sebe: omoguiti grupi da izrazi svoju motivaciju i lina oseanja koja gaje jedni prema
drugima.
Zajednika strahovanja i oekivanja: vano je voditi grupni proces u pravcu razumevanja da grupe
imaju sline strahove i da razgovor o tome moe pomoi da se uklone barijere i da se doe do
zajednikih oekivanja i uzajamnog razumevanja.
Metode interkulturalnog uenja u reavanju konikata
Postoji vie metoda interkulturalnog uenja koji nam mogu koristiti prilikom reavanja konikata. U
odabiru odgovarajue metode mogu nam pomoi sledei principi:
Siguran prostor: radionicu treba organizovati na takvom mestu gde se strane u koniktu mogu susresti kako na linom, tako i na grupnom nivou.
Jednak status prilikom susreta: razmena se mora odvijati uz ravnopravno prihvatanje obe strane u

101

T-Kit
Interkulturalno
uenje

datoj situaciji.
Osnovna pravila za voenje diskusije: vano je da postoji konsenzus u grupi po pitanju naina
voenja radionice. Pravila bi trebalo da ukljuuju sluanje, kao i uzajamno potovanje.
Aktivnosti koje podstiu zainteresovanost za temu: Od velike je vanosti kreiranje atmosfere u kojoj
e lanovi grupa rad na koniktu videti kao zajedniki interes.
Kreiranje radionice ta facilitator treba da ima na umu
Pitanja koja se esto postavljaju su :
Kada bi trebalo da odrim radionicu na temu reavanja interkulturalnog konikta?
ta bi trebalo da radim kao facilitator jedne takve radionice?
Kako u znati da su uesnici izvukli najbolje iz ove radionice?
Ovo su praktina pitanja za razmiljanje koja slue da dobro promislite o svemu i pronaete neke
vane odgovore za vas lino. U ovom delu T-kita neemo pruiti odgovore na ova pitanja, ali emo
vas uputiti na to kako moete odrati dobro osmiljenu radionicu. Kada poinjete proces kreiranja
radionice, postavite sebi sledea pitanja:
Kome je namenjena?

Zato je ta tema (radionica) znaajna za vau ciljnu grupu?

ta bi uesnici voleli da dobiju iz nje?

Koliko se vi sami oseate sigurno u ulozi nekoga ko facilitira ovakav proces sa ciljnom grupom?
Koliko ste spremni za to?
Postoje i mnoga druga pitanja koja moete postaviti sebi - slobodno ih postavite! Meutim, ova
pitanja su ipak nezaobilazna. Kada budete imali jasne odgovore na ova pitanja, ponite da kreirate
radionicu. Vano je naglasiti da ne postoji samo jedan nain da se kreira radionica ili da se ona
izvede. Koncepcija radionice uglavnom zavisi od vae ciljne grupe i njihovih oekivanja. Poglavlje
4 ovog T-kita vam prua korisne smernice u odabiru odgovarajueg metoda. Evo kako izgleda jedna
tipina struktura ovakve radionice:
1 Poetak radionice i kreiranje pozitivne atmosfere: u zavisnosti od teme koju obraujete, moete
poeti sa nekom aktivnou za probijanje leda, ili igrom imena, kako bi se ljudi osetili sigurnim jedni
sa drugima.

2 Zainteresovati uesnike za temu kojom emo se baviti i njenu vanost za njihov ivot: ovde moete
pitati uesnike za lino iskustvo, a zatim i za njihova oekivanja od ove sesije.
3 Teorijski uvod o temi (npr. stereotipi, predrasude itd.). Pruiti im neke osnovne ideje i povezati sa
sadanjom situacijom.
4 Simulacija : cilj ove aktivnosti je da se tema dublje istrai i povee sa sopstvenom ivotnom realnou...
i ovde su, naravno, lina iskustva od presudnog znaaja za uenje.
5 Zakljuak i kako dalje: na ovom mestu bi facilitatori trebalo da daju pregled razliitih naina razreenja
konikta, ili prevencije konikta. Bilo bi korisno kratko spomenuti vane vetine upravljanja koniktom i dati uesnicima mogunost da poveu celu priu sa svojim ivotom. Postoji 12 vetina koje se
mogu pomenuti:
win/win pristup (pristup koniktu koji vodi volja da se konikt razrei
obostranom dobitku, prim.prev)
mapiranje konikta
kretivan odgovor na konikt
empatija
kreiranje i dogovor oko opcija
asertivnost (samopouzdano i jasno izraavanje pregovaranje
svojih oseanja i potreba, prim.prev.)
medijacija
mo saradnje
irenje perspektiva
vetina upravljanja emocijama

102

T-Kit
Interkulturalno
uenje

5.4 Kako zainteresovati ljude

za interkulturalno uenje
Uvod
Postoji zaista veliki broj naina na koji moemo prii temi interkulturalnog uenja, toliko ih ima da
to ponekad deluje zastraujue. Najvanije pitanje glasi: odakle poeti? Ovde imamo predlog jednodnevne radionice koja se bavi ovim pitanjem. Ona obuhvata razmatranje kljunih koncepata koji su
neophodan deo poetka upoznavanja sa interkulturalnim uenjem:
kultura

Mark Tejlor

stereotipi i predrasude
interkulturalno uenje kao proces
povezivanje sa svakodnevnim ivotom
predlozi za naredni susret ili za produbljivanje teme
Ova radionica se moe izvesti kao zasebna celina ili kao deo nekog veeg programa. Ova druga
opcija ima nekoliko prednosti: uesnici se ve poznaju (bar malo); postoji vea mogunost za nastavak rada na ovu temu posle radionice.
Jasno je da se ovde mogu primeniti svi komentari i predlozi navedeni u Poglavlju 4 o metodologijama i metodama. Od posebnog su znaaja sva ona pitanja koja se odnose na vau ciljnu grupu
kakva vrsta sadraja e njih interesovati? Kako moete probuditi njihovu radoznalost? Na koji
nain ete im pomoi da poveu iskustva na radionici sa svakodnevnim ivotom?

1 Kako kreirati atmosferu pogodnu za interkulturalno uenje

Potrudite se da omoguite takav radni prostor koji e podstai uesnike da se maksimalno angauju
i uestvuju. Poeljno je sedenje u krugu ili, ukoliko imate veu grupu, da budu grupisani za
stolovima.
Ukoliko se uesnici ne poznaju, vano je stvoriti atmosferu u kojoj e se ljudi oseati ugodno obzirom da interkultralno uenje podrazumeva i uenje kroz oseanja, ljudi nee biti dovoljno otvoreni
ukoliko se ne budu oseali prijatno u grupi. Nakon neke igre za pamenje imena, korisno je podeliti
ljude u male grupe da porazgovaraju o svojim oekivanjima i da nakon toga o tome izveste celu
grupu. Potom moete predstaviti uesnicima plan i strukturu radionice, uzevi u obzir (ako vreme
dozvoljava) oekivanja uesnika.

2 Igra za razmrdavanje 1: Vidi li isto to i ja? Vidim li ja isto to i ti?

Pogledati odeljak 4.1.2

3 Kultura - predstavljanje kulturnih teorija, praeno diskusijom

Pogledati odeljak 2.4 za diskusiju o konceptu kulture

4 Stereotipi i predrasude veba

Kao primer mogu posluiti 4.3.3, 4.5.2, 4.9.5

5 Simulacija

Pogledati odeljak 4.4

Napomena: u zavisnosti od vaih ciljeva i raspoloivog vremena, moe se desiti da ete morati da
izaberete ili korak 4 ili korak 5.

103

T-Kit
Interkulturalno
uenje

6 Igra za razmrdavanje 3 : 60 sekundi = da li je to jedan minut?

Videti odeljak 4.1.4

7 Interkulturalno uenje ponovo malo teorije i diskusija

- ta je to ? (upotrebite sliku 1: Kultura kao ledeni breg za vizuelno predstavljanje interkulturalnog

uenja)
- Kada ljudi mogu da interkulturalno ue?

8 Pravljenje veze sa svakodnevnom realnou naih uesnika diskusija

Na koji nain moemo primeniti poneto od onoga to smo ovde nauili u svakodnevnom ivotu?
A u internacionalnim omladinskim aktivnostima?

9 Predlozi za dalju obradu teme

Pripremiti bibliograju koju ete podeliti uesnicima.

10 Evaluacija

Pogledati odeljak 4.8.

104

Dodatak 1 : Objanjenja pojedinih termina

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Napomena! Nije uvek prijatno i lako deni- delanje. To je kontinuirano oblikovanje naeg
sati termine iz oblasti interkulturalnog uenja. miljenja, koje poinje ve od trenutka naeg
Postoje dva glavna razloga zbog kojih je to roenja. Ona ukljuuje norme, vrednosti, obiaje
tako. Prvo, iako pokuaji objanjenja kulture i jezik. Kultura se sve vie razvija i obogauje
nisu nova pojava, jo uvek ne postoji jasnoa o sa porastom interesovanja mlade osobe za svoje
samom pojmu kulture i njenim oblicima. Stoga okruenje.
postoji opasnost od zloupotrebe mnogih termina
(posebno u oblasti interkulturalnog uenja).
Identitet: identitet je psiholoki proces. PodraDrugo, moe biti tetno i neadekvatno ukoliko zumeva neto to pripada pojedincu, njegovu/
prihvatimo denicije samo jednog autora, i to njenu percepciju o sebi i sopstvenom odnosu sa
iz jednog vrlo jednostavnog razloga. Mnogi okruenjem. To je svest o tome da postojimo kao
strunjaci koriste ovaj pojam u razliitim kon- osobe u relaciji sa drugima, kao to je porodica
tekstima. Na primer, mi se u ovom priruniku ili neka druga socijalna grupa kojoj pripadamo.
esto obraamo mladima, u drugim oblastima Kada su u pitanju manjinske grupe, na njihov
autori se obraaju poslovnim ljudima kojima je identitet moe uticati i to kako ih doivljava
vano poznavanje drugih kultura, dok e antro- veinska grupa. Identitet slui ouvanju kontipolozi zauzeti sasvim drugaije gledite. Kada nuiteta. Takoe, identitet se razvija.
prilikom itanja naiete na esto koriene termine, vano je da ih posmatrate sa izvesnom Manjina (manjinska grupa): grupa ljudi sa
irinom i da ih deniete onako kako ih vi razum- zajednikim identitetom i kulturom razliitom
ete i to u kontekstu u kojem elite da ih upotre- od ostatka drutva, usled ega su drutveno
bljavate. Denicije koje su ovde date potiu iz i pravno marginalizovani od strane veinske
jednog specinog konteksta (iz perspektive grupe. Primeri manjinskih grupa su doseljenici
omladinskog rada sa manjinskim grupama) i od iz drugih zemalja, etnike i nacionalne manjine,
jednog autora. Moete probati da ih uporedite ljudi razliite seksualne orijentacije, osobe sa
sa denicijama iz drugih knjiga i uoite razlike. invaliditetom. Gledano iz perspektive interkulVano je pomenuti jo jednu stvar, ovde nisu turalnog uenja, manjinske grupe su one koje
navedeni svi termini koji se mogu sresti u oblasti imaju slabiju socijalnu vidljivost i manje
interkulturalnog uenja. Meutim, ovi termini su mogunosti.
paljivo odabrani sa ciljem da podstaknu itaoca
da dublje istrauje i pronae ostale termine koji Etnocentrizam: smatrati jednu kulturu superisu u vezi sa ponuenim. Na primer, ovde je data ornom, dok se druge gledaju sa potcenjivanjem.
samo denicija manjine, a ne veine. Kroz sop- Budui da je ovo esta pojava u odnosima manstveno istraivanje ove materije, moete saznati jinskih i veinskih grupa, etnocentrizam moe
zbog ega taj termin postoji i kakvi su odnosi biti uzrok interpersonalnih konikata za mlade
izmeu manjine i veine.
ljude koji pripadaju manjinskim grupama.
Interkulturalno uenje: u pitanju je uenje o
tome kako mi opaamo druge koji se razlikuju
od nas. Ovde se radi o nama samima, ali i o
naim prijateljima i o zajednikom naporu da
ostvarimo pravinu zajednicu za sve nas. Podrazumeva razmatranje naina na koji se zajednice
mogu povezati sa ciljem da promoviu ravnopravnost, solidarnost i jednake mogunosti
za sve. Ovde se takoe radi i o negovanju
potovanja i promociji dostojanstva razliitih
kultura, posebno u onim okolnostima kada
imamo manjinske i veinske grupe.
Kultura: kultura podrazumeva ivljenje i

Muhamed
Hadi-Kela

Mo: sposobnost da kontroliemo druge i uskratimo im mogunost uea (ili ne-uea) u

zajednicama u kojima ive. Kada su u pitanju
mladi koji pripadaju manjinskim grupama, pod
ovim se esto podrazumeva drutvena marginalizovanost koja moe dovesti do potpunog
ograniavanja mogunosti za delanje i do apatije.
Kategorizacija: donoenje uoptenih sudova o
drugim kulturama. Na ovaj nain mi ljude razvrstavamo u oke. Veinskoj grupi ove generalizacije omoguavaju bolje snalaenje u svetu

105

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Netolerancija: netolerancija podrazumeva

nedostatak potovanja razliitosti u obiajima ili
uverenjima. Visok stepen netolerancije dovodi
Stereotipi: najrazvijeniji oblik kategorizovanja do nejednakog tretiranja manjinskih grupa od
ljudi. Stereotipi su neprovereni i nedovoljno zas- strane veine, samo zato to postoji razlika u
novani stavovi o drugim ljudima.
religijskim uverenjima, seksualnim orijentacijama, pripadnosti odreenoj naciji ili potkulturi.
Predrasude: stavovi o drugima doneti na Ovo je osnovna odrednica rasizma, ksenofobije
osnovu malog i nedovoljnog broja informacija. i diskriminacije.
Mi esto stvaramo predrasude o drugima, jer ih
ne poznajemo, niti inimo napor da ih upoznamo. Multikulturalna drutva: drutva u kojima
Predrasude se baziraju na iskustvima drugih grupe razliite po nacionalnosti, kulturi ili
ljudi, ili na osnovu onoga to smo proitali u nekom drugom kriterijumu ive zajedno, ali
dananjim novinama.
bez realnog i konstruktivnog kontakta jednih
sa drugima. U takvim drutvima se razliitosti
doivljavaju kao pretnja, te su tako plodno tle
Tolerancija:
tolerancija
je
potovanje, za stvaranje predrasuda, rasizma i drugih oblika
uvaavanje i prihvatanje razliitosti u najoptijem diskriminacije.
smislu. Tolerancija podrazumeva prihvatanje
drugih kultura sa otvorenou, bez procen- Interkulturalna drutva: drutva u kojima se
jivanja. Znaenje rai tolerancija u kontekstu razliitosti doivljavaju kao pozitivna pokretaka
interkulturalnog uenja se znatno razlikuje od snaga za drutveni, politiki i ekonomski razvoj.
tradicionalne denicije. Tolerancija ne podra- To su drutva u kojima postoji visok stepen
zumeva pasivno potovanje drugih kultura, ve socijalne interakcije i kontakta izmeu razliitih
aktivno podravanje i praktikovanje vrednosti kultura, kao i uzajamnog potovanja vrednosti,
ljudskih prava i slobode za druge.
tradicije i normi.
koji ih okruuje, dok kod manjinskih grupa one
stvaraju strah i nepoverenje.

106

Dodatak 2
T-Kit
Interkulturalno
uenje

Evaluacija T-kita
o Interkulturalnom uenju
Nadamo se da Vam je ova prva verzija T-kita o Interkulturalnom uenju bila korisna i od pomoi u
radu. Ovo je prva publikacija na ovu temu koja je plod Ugovora o partnerstvu i dobro bi nam dola
povratna informacija o njenom kvalitetu i sugestije za budua izdanja. Hvala vam to ete popuniti
ovaj upitnik. Vai komentari e biti proitani sa najveom panjom.
Koliko je ovaj T-kit odgovorio na Vau potrebu za nalaenjem sredstva koje vam moe pomoi da
se suoite sa izazovima interkulturalnog uenja, kreirajui istovremno prostor za interkulturalno
uenje?
OD 0%

do 100%

Vi ste...
(moete obeleiti vie opcija)
Trener/ica na
Lokalnom

Nacionalnom

Da li ste koristili ovaj T-kit u nekim trening aktivnostima

Internacionalnom nivou
Da

Ne

Ako da...
U kom kontekstu? U kojoj situaciji?
Sa kojom grupom/ama?
Koje ideje ste iskoristili ili prilagodili?

Koje ideje su Vam bile najmanje korisne?

Vi ste aktivan/a lan/ica omladinske organizacije na...

Lokalnom

Nacionalnom

Internacionalnom nivou

lan/ica upravnog odbora

Zaposlen/a

Neto drugo
(molimo Vas obrazloite)

Ime organizacije

Nita od navedenog (molim Vas obrazloite)

107

T-Kit
Interkulturalno
uenje

ta mislite o konceptu i sadraju ove publikacije?

ta mislite o dizajnu i izgledu ovog T-kita?

Kako ste doli do kopije T-kita o Interkulturalnom uenju?

Koje su Vae preporuke i sugestije za budua izdanja?

Ime:
Pozicija/zvanje:
Organizacija/ustanova (ukoliko je to sluaj)
Vaa adresa:
Broj telefona:
E-mail:

Molimo Vas da ovaj upitnik vratite potom ili e-mail-om na adresu:

T-kit o Interkulturalnom uenju
Grupa Hajde da...
Resavska 21,11000 Belgrade
Serbia and Montenegro

108

Dodatak 3
T-Kit
Interkulturalno
uenje

Literatura
Abdallah-Preteceille, M. (1986)
Du pluralisme la pdagogie interculturelle in
ANPASE (Association nationale des personnels
de laction sociale en faveur de lenfance et de la
famille) Enfances et cultures. Toulouse: Privat
Abdallah-Preteceille, M. (1990).
Vers une pdagogie interculturelle. (2nd ed.).
Paris: Publications de la Sorbonne
Bennet, Milton J. (1993)
Towards ethnorelativism: a developmental
model of intercultural sensitivity, in Paige, R.
Michael (ed) Education for the intercultural
experience. Yarmouth, Maine: Intercultural
Press
Boal, Augusto (1985)
Theatre of the oppressed. New York: Theatre
Communications Group
Conseil de lEurope. Conseil de la coopration
culturelle. Division de lenseignement scolaire.
(1989)
Pistes pour activits pdaggiques interculturelles. (Expriences dducation interculturelle). Strasbourg: Conseil de lEurope
Council of Europe (1999)
Activities and achievements. Strasbourg: Council
of Europe
Demorgon, Jacques and Molz, Markus (1996)
Bedingungen und Auswirkungen der Analyse
von Kultur(en) und interkulturellen Interaktionen, in Thomas, Alexander (ed) Psychologie
interkulturellen Handelns, Gttingen: Hogrefe,
Verlag fr Psychologie
European Youth Centre (1991)
Intercultural learning: basic texts (Training
courses resource le, no. 3). Strasbourg: Council
of Europe
Fitzduff, Mari (1988)
Community conict skills: a handbook for antisectarian work in Northern Ireland. Cookstown:

Community Conict Skills Project

Fowler, Sandra M. and Mumford, Monica G.
(eds) (1995)
Intercultural sourcebook: cross-cultural training
methods. Yarmouth, Maine: Intercultural Press
Guedes, M. J. Casco (1995)
A relao pedaggica na educao intercultural.
Lisboa: Universidade Catlica Portuguesa.
Guedes, M. J. Casco (1999)
A rvove de comunicaco : jogos aprensentados
no workshop Intercultura na Escola. Santa
Cruz: Intercultura Portugal
Guerra, I. C. (1993)
A educao intercultural: contextos e problemticas. Conferncia apresentada na abertura
da Formao dos Professores Participantes no
Projecto de Educao Intercultural. Lisbon:
Entreculturas.
Hall, Edward T. and Hall, Mildred Reed (1990)
Understanding cultural differences: keys to success in West Germany, France, and the United
States. Yarmouth, Maine: Intercultural Press
Hewstone, Miles and Brown, Rupert (1986)
Contact and conict in intergroup encouters.
Oxford: Basil Blackwell
Hofstede, Geert (1991)
Cultures and organisations: software of the mind.
London: McGraw-Hill
Kyriacou, Chris (1992)
Essential teaching skills. Hemel Hempstead:
Simon & Schuster Education
Ladmiral, J. and Lipiansky, E. (1989)
La communication interculturelle. Paris: Armand
Colin.
Lampen, John (1995)
Building the peace: good practice in commu-

109

T-Kit
Interkulturalno
uenje

nity relations work in Northern Ireland. Belfast:

Community Relations Council
Morrow, Duncan and Wilson, Derick (1996)
Ways out of conict : resources for community
relations work. Ballycastle: Corrymeela Press
Ohana, Yael (1998)
Participation and citizenship: training for
minority youth projects in Europe. Strasbourg:
Council of Europe

Haven: Yale University Press

Shubik, Martin (1975)
The uses and methods of gaming. New York:
Elsevier

Izvori materijala
sa interneta

Ouellet, F. (1991)
Lducation interculturelle: essai sur le contenu de la formation des matres. Paris: Editions Council of Europe http://www.coe.int
LHarmattan.
Ross, Marc Howard (1993)
The management of conict: interpretations
and interests in comparative perspective. New

110

European Union http://www.europa.eu.int

OSCE http://www.osce.org

Dodatak 4
T-Kit
Interkulturalno
uenje

Korak dalje...
Jedno je sigurno koliina materijala u vezi
jeni su razvoju produktivnih i ekasnih interkulsa interkulturalnim uenjem je nesaglediva!
turalnih odnosa u poslovnom, obrazovnom,
U nedavnoj pretrazi na internetu za termin
socijalnom i zdravstvenom kontekstu. Struktura
interkulturalno uenje izalo je 8432 strane,
svakog modula sa materijalima za meukulturne
a ukoliko ukucamo termine kao to su anti
trening programe je slina. Svaki modul sadri
rasizam, interkulturalna komunikacija ili
kombinaciju iskustvenih vebi, instrumenata
interkulturalno obrazovanje, dobiemo jo vei
za samoprocenu, teorijske tekstove u kojima
spisak izvora i internet stranica. Na mnogim
se razmatraju pojmovi, neophodne istraivake
institutima namenjenim sticanju visokog obrametode za sprovoenje ovog modula, kao i studzovanja ve postoje kursevi iz pomenutih oblasti
ije sluaja i/ili kritinih dogaaja.
ili su upravo u procesu osnivanja. Sve ee
moemo videti nove asopise koji razmatraju Centrum Informatieve Spelen (1998) Interculkulturoloku problematiku.
tural games, Jeux interculturels, Juegos interculturels. Leuven: CIS
Na ovom mestu smo naveli bibliograju sa
kratkim komentarima za reference, kao i interOvo je trojezina zbirka interkulturalnih igara
net izvore. iri spisak referenci moete pronai
sa instrukcijama za njihovo sprovoenje, izdata
u biblioteci Evropskog omladinskog centra (u
na engleskom, panskom i francuskom jeziku.
kojoj takoe moete nai mnoge izvetaje sa
Originalna verzija knjige pisana je na holanraznih treninga i ostale relevantne nepublikodskom jeziku, nastala je kao rezultat saradnje
vane materijale), kao i u internet verziji ovog
izmeu JINT i NIZW Jeugd voor Europa (aT-kita.
manske i holandske nacionalne agencije za program OMLADINA), a autori smatraju da je ova
European Youth Centre (1995) Education pack:
zbrika ve sama po sebi interkulturalno iskustvo.
ideas, resources, methods and activities for inforMoe biti od velike koristi za upoznavanje sa
mal intercultural education with young people
interkuturalnim uenjem u okviru omaldinskih
and adults. Strasbourg: Council of Europe
razmena i treninga.
Knjiga ima dva glavna poglavlja, prvo razmatra
kljune pojmove interkulturalnog obrazovanja,
dok se u drugom poglavlju mogu nai aktivnosti,
metode i drugi korisni materijali. Ovi materijali
mogu itaocu posluiti kao sredstvo saznavanja i
daljeg uenja o ovoj temi, ali i kao izvor mnogih
korisnih aktivnosti. Materija u ovom priruniku
je predstavljena na veoma interaktivan nain,
sa brojinim komentarima i pitanjima upuenim
itaocu sa ciljem da se ostvari dinamika dijaloga
izmeu itaoca i teksta. Dostupne su verzije na
engleskom, francuskom, nemakom i ruskom
jeziku.
Brislin, Richard and Yoshida, Tomoko (1994)
Improving intercultural interactions: modules
for cross-cultural training programs. London:
Sage Publications.
Moduli za trening programe u ovoj knjizi namen-

Fennes, Helmut and Hapgood, Karen (1997)

Intercultural learning in the classroom: crossing
borders. London: Cassell
Iako je namenjena radu u kolskom kontekstu,
u ovoj knjizi se moe pronai detaljan pregled
interkulturalnog materijala, kao i zanimljive
vebe koje se mogu adaptirati za rad u neformalnom obrazovanju.
Fowler, Sandra M. and Mumford, Monica G.
(eds) (1995) Intercultural sourcebook: crosscultural training methods.Yarmouth, Maine:
Intercultural Press

Ova knjiga predstavlja i analizira veliki broj

razliitih pristupa i metodologija koje se koriste
u interkulturalnom treningu. Od metoda se razmatraju: igranje uloga, kulturni kontrasti, simu-

111

T-Kit
Interkulturalno
uenje

lacije, kritiki dogaaji, kulturni asimilator i

studije sluaja.

razliitim nivoima jednog trening programa. Ovo

je knjiga prepuna korisnog materijala koji moe
probuditi inspiraciju kada su u pitanju metode
rada.

Kohls, Robert L. and Knight, John M. (1994)

Developing intercultural awareness: a crosscultural training handbook. Yarmouth, Maine: Thomas, Alexander (ed.) (1996) Psychologie
Intercultural Press
interkulturellen Handelns. Gttingen: Hogrefe,
Verlag fr Psychologie
Veoma realistian opis jednodnevne ili dvodnevne radionice sa ciljem razvoja interkulturalne
(Na nemakom jeziku) Ovo je zbirka teorijskih
osetljivosti. Prvenstveno je namenjena amerikoj
lanaka na temu Psihologije interkulturalne
publici, ali mnoge vebe mogu biti korisne i u
akcije. Sadri lanak Demorgona i Molca
drugim kontekstima.
(Demorgon and Molz) razmatran u ovom T-kitu,
zatim brojne lanke u vezi sa kulturnim standOtten, Hendrik and Treuheit, Werner (eds) (1994)
ardima putem kojih moemo razumeti druge kulInterkulturelles Lernen in Theorie und Praxis.
ture, kao i veoma specine eseje, npr. na temu
Opladen: Leske + Budrich
jezike prakse u Kini, ili o psiholokim aspektima
treniga kulturalne orijentacije za menadere koji
Veoma znaajan prirunik (na nemakom jeziku),
odlaze u inostranstvo. Moe posebno biti interu kome je ukratko izloena glavna literatura, ali
esantna i korisna za istinske znalce.
se takoe mogu nai i korisni primeri interkulturalnog uenja u praksi. U predgovoru je reeno
da interkulturalno uenje poinje od trenutka
kada izaemo iz nae kue. U ovom priruniku
nalaze se i izvetaji sa lokalnih projekata, kao i
sa meunarodnih omladinskih aktivnosti.
Paige, R. Michael (ed) (1993) Education for
the intercultural experience. Yarmouth, Maine:
Intercultural Press
Zbirka lanaka poznatih teoretiara i praktiara iz
ove oblasti. Ukljuuje teme kao to su interkulturalno prilagoavanje i uloga treninga, pitanje
identiteta u interkulturalnom treningu, prevladavanje stresa usled prilagoavanja, trenerske
kompetencije, kao i neoekivani ishodi jednog
kros-kulturnog treninga. Ova pitanja se esto
pojavljuju prilikom rada sa grupama na temu
interkulturalnog uenja.

Izvori materijala
sa interneta

Council of Europes European Commission

against Racism and Intolerance
http://www.ecri.coe.int
Publikacije i obrazovni materijal na temu neformalnog interkulturalnog obrazovanja kao to su
npr. Education pack i Domino manual.

Europublic
http://www.understanding-europe.com
Organizacija koja je aktivna u oblasti interkulturPike, Graham and Selby, David (1988) Global alne komunikacije i odnosa, osnovana sa ciljem
teacher, global learner. London: Hodder & da prikuplja informacije o kulturalnim razlikama
Stoughton
izmeu Evropljana i o tome na koji nain te razlike utiu na svakodnevni ivot, kako na linom,
Knjiga puna praktinih informacija namen- tako i na profesionalnom planu.
jena ljudima koji se interesuju za pitanja globalnog obrazovanja. Ova knjiga nam nudi International Association for Intercultural Edumnoge sadraje - poev od pojmova u vezi sa cation
globalnou i praktinih primera postojee http://www.lix.oxbacksskolan.se/~iaie/index.
potrebe za globalnim obrazovanjem, sve do pri- shtml
kaza razliitih metoda koje se mogu koristiti u

112

T-Kit
Interkulturalno
uenje

The Web of Culture (TWOC)

http://www.webofculture.com/
The Edge: The E-Journal of Intercultural RelaSajt kreiran sa ciljem obrazovanja i podsti- tions
canja interesovanja na temu meu-kulturne http://kumo.swcp.com/biz/theedge/
komunikacije. Pogledajte njihovu knjiaru Kvartalni online asopis sa interkulturalnim
sa kulturolokim sadrajima, kao i linkove ka temama. Pogledajte njihov resursni centar u
drugim sajtovima.
kome moete nai razne korisne materijale.

113

T-Kit
Interkulturalno
uenje

Autori T-kita Interkulturalno uenje :

Arne Gilert (autor) je trener i konsultant iz Amsterdama, ija je
specijalnost interkulturalni timski rad, internacionalni projektni
menadment, facilitacija i teme povezane sa ovom oblau.
arne.gillert@usa.net
Muhamed Hadi-Kela (autor) je trener i koordinator dogaanja
(manifestacija) namenjenih manjinskim grupama u Evropi.
Radio je kao nezavisni trener pri Savetu Evrope i u drugim
organizacijama, a oblasti njegovog angaovanja su - interkulturalno uenje, ojaavanje omladine koja pripada manjinskim
grupama, kao i razvoj projekata. Roen je u Sijera Leoneu, po
profesiji je socijalni edukator, ivi i radi u Velikoj Britaniji.
mhkella@usa.net
Maria de Hezu Kaskao Gede (autor) je nastavnik i istraiva
iz Lisabona, ije su specijalnosti interkulturalno obrazovanje,
evaluacija obrazovanja, etiko/moralno i versko obrazovanje,
lino i drutveno obrazovanje, edukacija nastavnika i globalno
obrazovanje. jucascaoguedes@teleweb.pt
Aleksandra Rajkova (autor) je mlada Romkinja iz Bugarske. Predsednica Fondacije za promociju Romske omladine u
Soji, Bugarska (Foundation for Promotion of the Roma Youth)
i lanica Foruma evropske romske omladine u okviru Evropskog biroa. (European Bureau of the Forum of European Roma
Young people). Od 1997. radi kao trener pri Savetu Evrope u
aktivnostima iz oblasti problematike manjinskih grupa, interkulturalnog uenja, projektnog menadmenta, ljudskih prava itd.
alexandra@sf.icn.bg or alexandra.raykova@usa.net
Klaudija ahinger (autor) iz Austrije, od 1996.-1999. godine
je radila kao evropski sekretar meunarodne organizacije mladih
katolikih studenata (JECI-MIEC - International Young Catholic
Students) u Briselu. Sada radi kao osoba za odnose sa javnou
za organizaciju SOS Deija sela internacional iz Bea (SOS
Childrens Villages International). Kada joj obaveze dozvole,
bavi se interkulturalnim treinzima i pisanjem lanaka.
clauschach@yahoo.de
Mark Tejlor (urednik, lektor, autor) je nezavisni trener i konsultant, ivi u Strazburu, njegova specijalnost je obrazovanje iz
oblasti ljudskih prava, interkulturalno uenje i internacionalni
timski rad. brazav@yahoo.com

114

T-Kit
Interkulturalno
uenje

O Grupi Hajde da
Osnaivanje pojedinca/ke da razvija svoje potencijale, ostvaruje skladnije odnose sa drugima i
drugaijima i aktivno uestvuje u stvaranju humanijeg drutva.
Misija Grupe Hajde da...
Grupa Hajde da zapoela je sa radom aprila 1999, kao inicijativa grupe studenata psihologije sa
ciljem da svoja profesionalna znanja iskoriste u reavanju drutvenih problema. Grupa je formalno
registrovana kao nevladina organizacija (NVO) u novembru iste godine.
Tokom prvih pet godina rada, Grupa Hajde da... je postigla znaajne rezultate u promociji neformalnog obrazovanja, razvoja mirovno-obrazovnih programa, unapreenju kvaliteta treninga i rada
sa mladima u naoj zemlji.
Moemo rei da smo u ovom periodu uspeli da ostvarimo veinu ciljeva postavljenih na poetku
naeg rada. Ipak, postoji jo mnogo stvari koje treba uraditi da bi ostvarili nau VIZIJU- Drutvo
koje uvaava ljudsko dostojanstvo i podrava razvoj slobodnog/e, odogovornog/e i aktivnog pojedinca/ke.
Strateki ciljevi za period 2004-2007. godine:
1. Podrka mladim ljudima da postanu aktivni graani kroz neformalno obrazovanje, javno zastupanje, umreavanje i prikljuivanje evropskim inicijativama.
2. Aktivan i kontinuiran doprinos izgradnji mira i humanijeg drutva kroz mirovno obrazovanje,
interkulturalno uenje i promociju ljudskih prava.
3. Ojaavanje pojedinaca da razviju svoje line potencijale i kvalitetne meuljudske odnose kroz
psihosocijalni i savetodavni rad.
4. Armacija neformalnog obrazovanja kroz implementaciju trening programa i njihovu promociju
na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.
5. Promocija vrednosti civilnog drutva kroz multimedijalnu produkciju i izdavatvo.
6. Kreiranje strategije i programa samoodrivosti i razvoja ljudskih resursa grupe.
Za vie informacija o aktivnostima, kontaktirajte Grupu Hajde da...:
Grupa Hajde da...
Resavska 21,11000 Belgrade
Serbia and Montenegro
Tel: ++381 11 33 43 820, 32 30 474
E-mail: hajdeda@eunet.yu
Website: www.hajdeda.org.yu

115

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
316.72-053.6 (4) (035)
159.953.5-053.6 (035)
371.3: : 37.035.1 (035)
T-kit : interkulturalno uenje / [autori
Arne Gilert ... et al . ; prireiva
izdanja na srpskom jeziku Darko Markovi ;
prevod sa engleskog Sanja Markovi ...
et al .] . Beograd : Grupa ,,Hajde da...,
2005 (Beograd : Todra) . - 115 str. :
graf. prikazi ; 28 cm
Prevod dela: Intercultural Learning T-kit.
- Podaci o autorima preuzeti iz impresuma. - Tira 500. Autori T-kita ,,Interkulturalno
uenje: str. 114. - Napomene uz tekst. Bibliograja: str. 109-110.
ISBN 86-904249-5-4
1. Gilert, Arne
a) Multikulturalno vaspitawe - Evropa Priru~nici b) Y~ewe - Priru~nici
COBISS.SR-ID 122098700