Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet Subotica

SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDNOG

ZADRUGARSTVA I SAVETODAVSTVA
Prikaz poslovanja: SDRA SKOGSGARE

Mentor: Prof. dr Rade Popovi

Dajana Travica

Student:
Broj indeksa: T002/12

Subotica, 2016. godina

Sadraj
1.

UVOD........................................................................................................................1

2.

ISTORIJAT................................................................................................................2

3.

OSNOVNE INFORMACIJE.....................................................................................3

4.

MISIJA I VIZIJA.......................................................................................................3

5.

ORGANIZACIONA SRTUKTURA..........................................................................4

6.

PROIZVODI I USLUGE...........................................................................................5
6.1.

Proizvodi od drveta za izgradnju........................................................................5

6.2.

Nametaj.............................................................................................................6

6.3.

Parket, drvene ploe i votano ulje za parket......................................................6

6.4.

Energija...............................................................................................................8

6.5.

Celuloza i pulpa..................................................................................................9

7.

FINANSIJSKE PERFORMANSE...........................................................................10

8.

DRUTVENA ODGOVORNOST..........................................................................12

9.

ZAKLJUAK..........................................................................................................13

LITERATURA................................................................................................................14

1. UVOD
Zadruga je autonomno udruenje u koje se na dobrovoljnoj bazi udruuju ljudi u cilju
ostvarenja zajednikih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i tenji, putem
zajednikog vlasnitva i demokratske kontrole.1
Principi zadrugarstva:
1. Dobrovoljno i otvoreno lanstvo,
2. lanovi demokratski kontroliu rad zadruge,
3. lanovi ravnopravno participiraju u osnivakom kapitalu,
4. Autonomnost i nezavisnost,
5. Obrazovanje, obuka i informisanje,
6. Saradnja izmeu zadruga,
7. Briga o zajednici.
U ovom radu u kroz istorijat, osnovne informacije, misiju, viziju, finansijske
pokazatelje i drutvenu odgovornost prikazati poslovanje jedne od vodeih organizacija
na evropskom tritu, koja se bavi umarstvom, Sdra Skogsgare. U zavrnom delu
rada, u vidu zakljuka, obrazloiu kojoj vrsti zadrune organizacije pripada Sdra,
prema poslovnoj delatnosti, prema vlasnikoj strukturi i prema teritoriji sa koje su
lanovi iste.

1 Popovi R., 2013., Poljoprivredno zadrugarstvo i savetodavstvo , str.3.

2. ISTORIJAT
Istorija Sodre je pria o tome kako su pojedini vlasnici uma stvorili uspenu i
prosperitetnu industrijsku grupu. Potreba da ostvare dobru cenu na tritu za umske
sirovine i proizvode iz oblasti umarstva, bila je glavna pokretaka snaga, jo od
poetka 1920-ih.
1926. Smlands Skogsgarefrening formiran je spajanjem okrunih udruenja. Ovo je
bilo prvo u nizu spajanja i taj trend je nastavljan, to je ujedno dovelo i do stvaranja
Sodre 1938. godine.
Tokom Drugog svetskog rata Sodra je imala znaajnu ulogu, snabdevala je vedsku
energijom. To nisu bila samo drva za grejanje kua koja su dola pravo iz Sodrinih
uma. Sodra je, takoe, obezbeivala druge sirovine, kao i gas i gorivo za pogon
automobila, autobusa i drugih vozila u ratu. Nakon zavretka rata, lo ulje je ponovo
poelo da se uvozi u vedsku. Danas se ne samo za pogon vozila, ve i za grejanje
koristi lo ulje, to je postalo uobiajeno, zbog ega je dolo do pada tranje za ogrevom
( drvetom).
Potrebe pilana nisu obuhvatale dovoljno veliko trite, koje bi karakterisao sve vei rast
u upravljanju umama. elnici ove kompaniji shvataju da bi bilo potrebno da zaponu
izgradnju sopstvenih pulp mlinova u cilju stvaranja trita za umske sirovine. Pulp
mlinovi su bili smeteni u Monsterasu, Morumu i Varu. Otvoreni su 1959., 1962. i 1972.
godine. Izgradnjom sopstvenih pulp mlinova, Sodra postaje jedna od najuspenijih
organizacija koja se bavi umarstvom, kako na nacionnalnom, tako i na meunarodnom
tritu. Prodajne kancelarije su izgraene u velikom broju zemalja.
Meutim, poetkom 1980-ih, intervencijom vlade preuzima se 40% akcija u
industrijskom sektoru. Ali se ve do 1985. godine situacija stabilizovala i Sodra je bila u
mogunosti da otkupi deo akcija od vedske vlade.
Industrijska proizvodnja u Sodri imala je rastui trend i bila je profitabilna. Kompanija
je nastavila svoj rast kada su se vlasnici uma iz Skne, Skaraborg, Bohusln i Dalsland
pridruili Sodri. U januaru 2007. godine, Bohuslan i Dalslan postali su deo Sodre (to su
tradicionalne pokrajine u vedskoj).
Proizvodnja energije i istarivanja na tom polju zauzimaju veu panju krajem 2000.
godine. Sodra se tada suoava sa sve veom konkurencijom na tritu, pronalazi nove
naine korienja drveta koji e predstavljati veliki izazov za budunost.2

2 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Sodras-history1 Dostupno: 09.05.2016.

3. OSNOVNE INFORMACIJE
Sodra je udruenje koja ima vie od 50.000 lanova, ije je sedite u Vekeu. lanovi
poseduju neto vie od polovine svojih uma u privatnom vlasnitvu na jugu vedske.
Sodra je glavni proizvoa rezanog drveta, obraene daske, proizvoda od drveta,
papirne pulpe i biogoriva, na vedskom i na meunarodnom tritu.3
Sodra ima vie od 3.500 zaposlenih u sektorima od upravljanja umama i ouvanja
ivotne sredine, do raunovodstva, prodaje i razvoja proizvoda. Tokom poslednjih
nekoliko godina, Sodra je postala veliki proizvoa elektrine energije, tako da
organizacija danas proizvodi vie elektrine energije nego to troi.
Posao je organizovan u tri poslovna podruja:4
1. Sodra Skog - kupuje drva od svojih lanova, ali i od drugih dobavljaa. Ima oko
544 zaposlenih. U 2013. Godini je ostvaren promet od 9,97 miliona vedskih
kruna. Ima svoja 2 pordruja izvan vedske, a to su: Sdra Metsad u Estoniji i
Sodra Mezs u Litvaniji.
2. Sodra Wood - proizvodi rezano drvo i obraene daske, lajsne, lamperije,
podove Ima oko 1.500 zaposlenih i ostvaruje godinji promet od 5,5 milijardi
vedskih kruna.
3. Sodra Cell je jedan od najveih svetskih proizvoaa celuloze i papirne pulpe
sa ukupnom godinjom proizvodnjom od 1,6 miliona tona. Raspolau sa tri
pulpna mlina u Monsterasu, Varu i Morumu.

4. MISIJA I VIZIJA
Misija kompanije Sodra je da doprinese profitabilnosti umskih aktivnosti svojih
lanova kroz:

trgovinu, razvoj i preradu umskih sirovina,

marketing i obradu umskih proizvoda,
promovisanje interesa vlasnika privatnih uma i

promovisanje drugih umskih usluga.5

3 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/ Dostupno: 09.05.2016.

4 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Mission-goal-and-strategies/Strategy/ Dostupno:
09.05.2016.
5 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Mission-goal-and-strategies/ Dostupno: 09.05.2016.

Vizija kompanije Sodra je da bude krovna organizacija iz sektora umarstva koja e

okupljati naune institucije, upravljae zatienim podruijima, drvopreraivae i
privatne umovlasnike, radi unapreivanja ekolokog, ekonomskog i socijalno odrivog
upravljanja umskim resursima, u okviru meunarodno prihvaenih standarda.
Strateki ciljevi Sodre su:

da ostane zasebna i jedinstvena grupa,

da se fokusira na drvene preraevine, na proizvodnju celuloze, drvnih proizvoda
i prateih aktivnosti,
da obezbedi dogoroan rast i razvoj, i da bude bolja u odnosu na svoju
konkurenciju
glavna trita Sodre su u Evropi, a kako bi obezbedila rast mora da se ispita
mogunost za irenje na druga trita.6

5. ORGANIZACIONA SRTUKTURA
Sodra svoje poslovanje zasniva na demokratskom principu, po pravilu jedan lan
jedan glas. Glavnu ulogu ima Upravni odbor, a to je da se fokusira na dugoroni razvoj i
na strateka pitanja koja se tiu ove organizacije. Upravni odbor imenuje predsednika i
lanove odbora svojih filijala. U kompaniji Sodra je Godinja skuptina najvii organ
odluivanja. Na tom sastanku se imenuju lanovi Upravnog odbora.
Organizacionu strukturu sa stanovita upravljanja ine:
1. Redovni lanovi
Lena Ek, predsednik
Paul Christensson, podpredsednik
Hans Berggren
Marie Halln
Anders Roman
Ulf Johansson
Karin Andersson
Ola Hildingsson
Stefan Olsson
Nils- Erik Andersson
Kent Almqvist ( LO)
Dan Andersson
6 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Mission-goal-and-strategies/Strategy/ Dostupno:
09.05.2016.

2. Revizori ( ke Andersson, Lars Trff, Gran Andersson, Mats Lfgren)

3. Pomoni revizori ( Erik Sandstrm, Erik strm).7
Menadment kompanije Sodra se sastoji od predsednika, poslovnih jedinica i
rukovodilaca osoblja. Menadment tim se sastaje jednom meseno kako bi razgovarali o
kljunim pitanjima. Najee se pitanja odnose na finansije, razvoj trita i kadrovska
pitanja.
Menadment tim ine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Lars Idermark, predsednik grupe i generalni direktor

Jrgen Lindquist, finansijski direktor i privremeni predsednik
Anica Kabbens, sekretar
Annica Gerentz, direktor za komunikacija
Hkan Larsson, direktor umarstva
Gunilla Saltin, predsednik Sdra Cell
Laila Rogestedt, direktor inovacija i novih poslova
Christer Thrn, direktor za ljudske resurse8

6. PROIZVODI I USLUGE
6.1.

Proizvodi od drveta za izgradnju

Osnovni materijal za izradu svih proizvoda od drveta i proizvoda na bazi drveta je tzv.
oblo drvo. Od njega se piljenjem i suenjem dobija piljena graa koja se, u zavisnosti od
zahteva budue primene, moe podvrgnuti daljoj obradi. Mogui tipovi reza utiu na
kvalitet materijala i na njegovo ponaanje prilikom utezanja.

7 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Group-management1/Board-of-directors/ Dostupno:
09.05.2016.
8 http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Group-management1/ Dostupno: 10.05.2016.

Slika

1.

Drvena
graa9

6.2.
Name
taj
Kompanija
Sodra
proizvodi
nametaj
vrhunskog
kvaliteta,
po
visokim
evropskim i svetskim standardima.
Svaki komad nametaja napravljen je od masivnih lameliranih irinskih ili cink ploa,
od bukve i hrasta, u zavisnosti od zahteva, a pored sopstvenog, kompanija Sodra
izrauje i nametaj po dizajnu svojih kupaca. Pored navedenih vrsta drveta nametaj se
moe proizvesti i od jasena, oraha i divlje trenje. Za unutranju upotrebu se zavrno
nanose prirodna ulja, dok se za spoljnu upotrebu nanosi ekoloki lak otporan na UV
zrake i vodu.

Slika 2. Nametaj od drveta10

9 http://www.sodra.com/en/Timber/ Dostupno: 10.05.2016.

10 http://www.sodra.com/en/Interior-wood-products-from-Sodra-Interior-/ Dostupno:
10.05.2016.

6.3.

Parket, drvene ploe i votano ulje za parket

Sodrin asortiman obuhvata vie od hiljadu proizvoda ukljuujui parkete, obloge za

podove, drvene ploe, lajsne, kao i druge proizvode od drveta. Svi proizvodi se
porizvode od punog drveta.
Parket se uglavnom proizvodi od borovine, ali koriste i druge vrste drveta, kao to su:
jasen, bukva, hrast i sibirski ari. Dostupan je u raznim dimenzijama, sa razliitim
zavrnim slojem.
iroke ili uske ploe, svetle ili tamne, nauljen, nalakiran ili nedovren parket,
jednostavne lajsne, itd. irok spektar proizvoda nudi mnoge opcije, ukljuujui
finansijske i praktine koristi.
Parket od borovine je premazan Osmo votaim uljem.

Slika 3. Parketi11
Osmo proizvodi predstavljaju kombinaciju voska I ulja, koji ne samo da titi drvo
iznutra, ve i stvara povrinski sloj koji je otporan na prainu.

11http://www.sodra.com/upload/Interior/Product%20Range/Sortimentsguide
%202015%20S%C3%B6dra%20Interi%C3%B6rtr%C3%A4%20Eng%20L
%C3%A5g.pdf Dostupno: 15.05.2016.

Slika 4. Osmo votano ulje za parket

6.4.

Energija

uma predstavlja vaan izvor energije za oveanstvo, hiljadama godina unazad, ali i
danas. Koristimo je u svakom segmetu naeg ivota. Dok kuvamo, dok se grejemo, dok
gledamo televiziju, koristimo raunare, vozimo automobile, peaimo nou kroz
rasvetljene ulice, dok se tuiramo i sl.
Sodra je fokusirana na obnoviljive izvore energije, pre svega na biogoriva i zelenu
elektrinu energiju
Biogoriva su goriva koja nastaju preradom biomase. Sodra se bavi proizvodnjom
biogoriva zato to ima znaajne ekonomske prednosti, obnovljiv je resurs i veoma je
efikasan.
Biogoriva iz industrije se dobijaju preradom sirovina kao to su kora, strugotina i
cepke. Kora se koristi direktno bez obrade. Strugotine se koriste za proizvodnju peleta i
briketa. Pelet je visokokalorino biogorivo koje se dobija presvanjem piljevine i
strugotina suvog drveta. Dva kilograma peleta ima istu energetsku vrednost kao i jedan
litar lo ulja. To je i ekonomski isplativo gorivo ( 1 tona zamenjuje 3-4 kubna metra
drva). Pelet se prodaje direktno velikim potroaima. Takoe prodaje sirovine drugim
proizvoaima peleta koji snabdevaju male potroae.

10

Slika 5. Pelet
Biogoriva iz ume sve vei deo umskih sirovina koji ne moe da se koristi za
proizvodnju celuloze i pulpe, koristi se u proizvodnji biogoriva. Rezidualni proizvodi
dobijeni seom namenjeni su za proizvodnju drvenog ipsa (cepki), dok se grane,
vrhovi, malo drvee i drugi delovi koriste za proizvodnju goriva za toplane, itd.
Osim biogoriva, Sodra proizvodi i zelenu elektrinu energiju iz biomase. I trenutno je
jedan od vodeih proizvoaa na teritoriji vedske. Dugi niz godina je pravila znaajne
investicije u energiju, kako bi se poveala proizvodnja elektrine energije i u isto vreme
obezbedila efikasna potronja u mlinovima. Mlinovi proizvode dovoljno energije za
svoje potrebe, a i obezbeuju viak. Ponuda elektrine energije dostupna je samo u
vedskoj.

Slika 6. Zelena elektrina energija

6.5.

Celuloza i pulpa

Sodra proizvodi celulozu od tvrdog drveda i etinara. Od 2010. godine, poeli su da se

bave proizvodnjom celuloznih vlakana za tekstilnu industriju, npr. moe da se koristi za

11

proizvodnju viskoze Takoe moe da se koristi i za proizvodnju celofana, odee I nekih

higijenskih artikala.
Preradom celuloze dobijaju papirnu pulpu. Proizvodi od papirne pulpe su podeljeni u
etiri kategorije razliitih boja. To su Sodra Green, Sodra Blue, Sodra Gold i Sodra
Black. Svaka od ovih kateogorija ima svoje karakteristike u zavisnosti od sirovina koje
sadre. Cilj je da se na taj nain olaka kupcima da identifikuju koja kategorija je
najbolja za njihov finalni proizvod.
Sodra Black se koristi za proizvodnju toalet papira, papirnih ubrusa, Sodra Gold za
izradu broura, kopir papira, etiketa, Sodra Green za izradu magazina, novina,
telefonskih imenika, dok se Sodra Blue koristi u proizvodnji koverti, knjiga sa tvrdim
koricama.

Slika 7. Papirna pulpa

7. FINANSIJSKE PERFORMANSE

Grafikon 1. Neto prodaja kompanije Sodra za period od 2011. do 2015. godine,

izraeno u vedskim krunama

12

Na osnovu podataka sa grafikona, moe se videti da je neto prodaja 2011. godine

iznosila 18.191.000.000 vedskih kruna, da bi u 2012. i 2013. godini dolo do pada neto
prodaje, a zatim 2014. ponovo raste, da bi 2015. iznosila 18.267.000.000 vedskih
kruna, i to je najvei promet koji je ostvaren u poslovanju Sodre.

Grafikon 2. Profit/gubitak pre oporezivanja za period od 2011. do 2015. godine,

izraeno u vedskim krunama
2011. godine Sodra je poslovala sa profitom od 883.000.000 vedskih kruna. Zatim
naredne dve godine posluje sa znaajnim gubitkom. 2014. godine ponovo ostvaruje
profit od 1.460.000.000, kao i 2015. kada je iznosio 2.072.000.000
Tokom 2014. godine u Sodri su preduzeti znaajni koraci. Uloili su oko 5 milijardi
vedskih kruna u pulp mlinove u Varu i Morumu i na taj nain stvorili mogunost za
odravanje dugorone profitabilnosti i konkurentnosti. Krajem 2014. godine globalna
ekonomija postala je zavisna od podrke finansijskoj politici. Pojedine zemlje u tom
periodu bile su suoene sa niskom tranjom i drugim problemima. Meutim, Evropska
Centralna banka je pokrenula program koji je trebao da doprinese smanjenju recesije,
padu evra i smanjenju cena energije. Poveana neto prodaja u 2014. godini u odnosu na
2013. godinu pripisuje se prventstveno viim cenama gotovih proizvoda i fluktuaciji
deviznog kursa.
Tokom poslednjih nekoliko godina Sodra je uglavnom omoguila samofinansiranje.
Meutim, kredit od NIB ( to je meunarodna finansijska institucija u vlasnitvu osam
zemalja, lanica EU- vedska, Norveka, Danska, Finska, Island, Estonija, Letonija i
Litvanija), koji je bio namenjen za pokrie trokova ulaganja u poveanje kapaciteta u
Varu, ima rok vraanja 10 godina. Taj poveani kapacitet proizvodnje ima za cilj da
povea snabdevenost obnovljivih izvora energije, da povea koliinu bioenergije.
Ulaganje u izgradnju mlina u Varu pomoi e okolnim podrujima da smanje zavisnost
od fosilnih goriva.
Sodra mora da izdvoji vie sredstava za inovacije. Takoe, ima za cilj da ojaa svoje
poslovanje, da pobolja ponudu svojih proizvoda postojeim kupcima, ali i da
identifikuje nove grupe kupaca i nova trita.
13

Slika 8. Trita na koje Sodra plasira svoje proizvode.12

vedska je drugi najvei izvoznik rezane grae na svetu i trei najvei izvoznik celuloze i
papirne pulpe. Sodra Group je jedan on glavnih igraa, tj. izvoznika. Najvea izvozna
trita kada je u pitanju rezana graa i preraeni proizvodi od drveta su Velika Britanija,
Nemaka I Norveka. Sodra najvie plasira svoje proizvode na Evropskom tritu.
Najvei konkurent na tritu papirne pulpe je Finska.

8. DRUTVENA ODGOVORNOST
Kroz svoje industrijske baze, Sodra titi prava svojih lanova da poseduju i upravljaju
svojim umama, angaovanjem umarske politike. lanovi dobijaju podrku za voenje
profitabilnog biznisa u oblasti umarstva. Takoe je organizovana i obuka za lanove
Sodre, koja ima za cilj da povea produktivnost u prirodnom okruenju.
Sodra je posveena saradnji sa viim kolama iz oblasti umarstva. Prua razne
mogunosti studentima, od poseta poslovnim jedinicama, pa ak i pomoi prilikom
labaratorijskih radova. Imaju kvalifikovane zaposlene, koji esto prisustvuju na
asovima u kolama, gde priaju o svom radu u Sodri, kao i njenom poslovanju. Svake
godine odreeni broj studenata ima mogunost da ide na letnju praksu u Sodru. Takoe
omoguuju da student kod njih obavljaju pripravniki rad.
Konstantno rade na tome da smanje negativan uticaj transporta na njihovo okruenje.
Aktivno rade na optimizaciji i smanjenju potronje goriva

12 http://www.sodra.com/Documents/PDF/Finansiellt/arsredovisningar/S
%C3%B6dras%20annual%20report%20with%20sustainability%20report
%202015.pdf Dostupno: 12.05.2016.

14

U kompaniji Sodra odgovornost je osnova svega to ona radi i to oblikuje njihov

svakodnevni rad, od semena koje raste u umi do obnovljivih proizvoda. Jedan od bitnih
segmenata poslovanja Sodre je potovanje i oseaj odgovornosti za nain na koji se
koriste resursi Zemlje. Kompanija nastoji da pomogne upravljanje uma na odgovoran
nain, nudi bezbedna i sigurna radna mesta, efikasne proizvodne procese i razvoj
obnovljivih resursa.13
Kompanija Sodra sadi najmanje tri nova stabla za svako stablo koje isee. Njihovi
proizvodi od drveta se u veini sluajeva mogu reciklirati vie puta. Izbor proizvoda
zasnovanih na drvetu, umesto nafte, elika i uglja je pozitivan i koristan za klimu.
S obzirom da uma prua i sirovine i gorivo za indistrijske pogone Sodre, obnovljivi
izvori energije obuhvataju oko 97% potronje energije u tim postrojenjima.
Rezidualni umski proizvodi, kao to su korenje, grane i slino prikupljaju se i
isporuuju, za kombinovanu proizvodnju toplotne energije, elektranama, industrijskim
postrojenjima i fabrikama peleta.
Kako bi garantovala snabdevanje sertifikovanih proizvoda, Sodra kompanija poseduje
odreene sertifikate, kao to je ISO 50 001. Od 2015. godine, Sodra poseduje jo jedan
sertifikat OHSAS 18001. Ve dugi niz godina kompanija ima sertifikovan sistem
menadmenta kvalitetom u skladu sa ISO 9001. Ovi sertifikati slue kao mera kontrole
za strunost i kredibilitet organizacije. Oni su pokazatelj da je organizacija Sodra
ekonomski i ekoloki svesna, kako u pogledu tekuih, tako i u pogledu buduih
proizvoda.14

9. ZAKLJUAK
Sdra Skogsgare je zadruna organizacija koja se bavi umarstvom, odnosno
uzgajanjem drvea, pravljenjem nametaja od drveta, drvene grae koja se koristi u
graevinarstvu, zatim proizvodnjom lajsni, podova i ostalih proizvoda od drveta. Nalazi
se na jugu vedske. Osnovana je 1938. godine, a sastoji se od vie od 50.000 lanovavlasnika uma.
Prema osnovnoj poslovnoj aktivnosti ova organizacija je nabavna marketing, usluna i
potroaka zadruga
Prema teritoriji sa koje su lanovi Sdra Skogsgare je meunarodna, s obzirom da
posluje i na evropskom i na svetskom tritu.
13 http://www.sodra.com/en/Sustainability/ Dostupno: 11.05.2016.
14 http://www.sodra.com/en/Sustainability/Certifications/ Dostupno: 11.05.2016.

15

Prema vlasnikoj strukturi je centralizovana, odnosno u vlasnitvu je svojih lanova.

Cilj im je da postanu liderska kompanija u oblasti umarstva do 2020. godine i da
proire svoje poslovanje na to vie trita. Imajui u vidu da stalno ulau u svoje
poslovanje, poev od investicija u postrojenja, zatitu ivotne sredine, pa do svojih
zaposlenih, velika je verovatnoa da e realizovati svoj cilj.

LITERATURA
1. Popovi R., 2013., Poljoprivredno zadrugarstvo i savetodavstvo , str.3.
2. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- History, 2016.
http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Sodras-history1
3. Zvanini sajt Sdra Skogsgare, About Sdra, 2016.
http://www.sodra.com/en/About-Sodra/
4. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- Mission, 2016.
http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Mission-goal-and-strategies/Strategy/
5. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- Board of directors, 2016.
http://www.sodra.com/en/About-Sodra/Group-management1/Board-of-directors/
6. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- Wood products, 2016.
http://www.sodra.com/en/Timber/

16

7. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- Interior products, 2016.

http://www.sodra.com/en/Interior-wood-products-from-Sodra-Interior-/
8. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- Energy, 2016.
http://www.sodra.com/en/Energy/
9. Sdra annual report, 2016.
http://www.sodra.com/Documents/PDF/Finansiellt/eng/S%C3%B6dra%20Yearend%20report%20January-December%202015.pdf
10. Zvanini sajt Sdra Skogsgare- Sustainability, 2016.
http://www.sodra.com/en/Sustainability/

17