PITALICE 0.

5 POENA

1.
2.

3.

4.

5.

1.
Pri prenosu digitalnih signala u osnovnom opsegu uestanosti osnovni
uzrok pojave intersimbolske interferencije je:
a) Postojanje termikog uma.
b) Ogranieni propusni opseg kanala kroz koji se signal prenosi. *
c) Nekoherentnosti lokalno generisanog nosioca u odnosu na nosilac
signala.
d) Namerno ili sluajno ometanje drugim signalima koji se prenose kroz
isti kanal.
e) Nema tanih odgovora.
2.
Intersimbolska interferencija kao pojava koja se javlja pri prenosu
digitalnih signala u osnovnom opsegu uestanosti
a) uglavnom utie tako da se poveava verovatnoa greke pri prenosu.*
b) ne moe da izazove greke pri prenosu signala ako nema uma.
c) izaziva izoblienje signala ali ne utie na verovatnou greke pri
prenosu.
d) moe se potpuno eliminisati.
e) Nema tanih odgovora.
3.
Intersimbolska interferencija se moe smanjiti (kada postoji)
a) poveavanjem propusnog opsega linije za prenos. *
b) poveavanjem snage predajnika digitalnog signala.
c) smanjivanjem nivoa uma na ulazu u prijemnik.
d) smanjivanjem nivoa spoljnih interferencija na liniji za prenos.
e) Nema tanih odgovora.
4.
Binarni polarni signal, ije su vrednosti u jednom signalizacionom
intervalu T=1/V jednako verovatne, prenosi se u OOU. Talasni oblik
standardnog signala x(t) prikazan je na slici. Na ulazu u prijemnik sa
integracijom i rastereenjem postoji ABG ija je SGSS jednaka pN.
Verovatnoa greke na izlazu iz prijemnika je:
x(t)
U
t
0

a)

b)

c)

.*

d)
.
e) Nema tanih odgovora.

6.

5.
Nyquistova brzina predstavlja maksimalnu brzinu signaliziranja koja se
moe postii pri prenosu digitalnih signala, a da pri tome:
a) Postoji intersimbolska interferencija.
b) Postoji intersimbolska interferencija uz maksimalnu spektralnu
efikasnost.
c) Ne dodje do pojave intersimbolske interferencije. *
d) Ne postoji uticaj ABG i intersimbolske interferencije.
e) Nema tanih odgovora.
6.

7.

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni signal
, iji su simboli ak, prenosi se u
osnovnom opsegu uestanosti (OOU). Ako je prijemnik realizovan u
obliku integratora sa rastereenjem,
a) ovaj prijemnik je optimalan ako je standardni signal x(t) usamljeni
pravougaoni impuls trajanja T. *
b) ovaj prijemnik nije optimalan ako je standardni signal x(t) usamljeni
pravougaoni impuls trajanja T.
c) ovaj prijemnik je optimalan nezavisno od oblika standardnog signala
x(t).
d) ovaj prijemnik je optimalan ako je standardni oblik signala x(t)
usamljeni pravougaoni impuls trajanja T, kao i za sve druge
standardne oblike signala istog trajanja i iste energije.
e) Nema tanih odgovora.

7.
8.

9.

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni polarni signal
, iji su simboli a k={+1}
jednako verovatni, prenosi se u OOU. Na ulazu u prijemnik postoji
ABG konstantne SGSS pN. Prijemnik je realizovan u vidu odabiraa i
odluivaa. Optimalan prag prijema Up :
a) nalazi se na 0V. *
b) ne nalazi se na 0V.
c) zavisi od efektivnog napona uma na ulazu u prijemnik.
d) zavisi od bitske energije prenoenog signala.
e) Nema tanih odgovora.

8.
Na slici je prikazana blok ema sistema za prenos binarnih polarnih
signala u OOU.

Signal na ulazu u prijemnik, u trenutku odabiranja kT, ima vrednost +U ako

je poslata binarna 1 i vrednost -U ako je poslata binarna 0. um koji postoji
na ulazu u sklop za odluivanje je ABG, ija je efektivna vrednost napona
jednaka . Apriori verovatnoe su P0=1/2 i P1=1/2, pri emu je poznat odnos
U/=4. Optimalna vrednost praga odluivanja iznosi:
a) Upo=U/2.
b) Upo=0. *
c) Upo=3U/4.
d) Upo=U.
e) Nema tanih odgovora.

9.
10.

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni polarni signal
, iji su simboli an={+U}
jednako verovatni, prenosi se u OOU. Standardni signal x(t) je usamljeni
pravougaoni impuls amplitude 1V i trajanja T. Na ulazu u prijemnik
koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi odluivanje, postoji
ABG iji je efektivni napon . Na slici su prikazane uslovne gustine
raspodele q1(uD) i q0(uD), pri prenosu simbola +U i U. Na osnovu slike se
moe zakljuiti
q(uD)

q0(UD)

q1(UD)

2
q1(UP)

P(0/1)

q0(UP)

P(1/0)
uD

-U

0 UP

a) da je verovatnoa greke pri prenosu 0 vea od verovatnoe greke

pri prenosu 1 za napon praga kao na slici.
b) da je verovatnoa greke pri prenosu 0 ista kao i verovatnoe greke
pri prenosu 1 za napon praga kao na slici.
c) da je verovatnoa greke pri prenosu 0 manja od verovatnoe greke
pri prenosu 1 za napon praga kao na slici. *
d) da su funkcije gustine raspodele pri prenosu logike 0 i 1 pogreno
prikazane.
e) Nema tanih odgovora.

10.
-----------------

11.

12.

13.

11.
Intersimbolska interferencija se moe smanjiti (kada postoji)
a) primenom prefiltra i postfiltra. *
b) poveavanjem snage predjnika digitalnog signala.
c) smanjivanjem nivoa uma na ulazu u prijemnik.
d) smanjivanjem nivoa spoljnih interferencija na liniji za prenos.
e) Nema tanih odgovora.
12.
Optimalni prijemnik digitalnog signala u osnovnom opsegu uestanosti
definie se kao prijemnik:
a) sa najveom vrednou verovatnoe greke za zadati odnos S/N na
ulazu u prijemnik.
b) sa najmanjom vrednou verovatnoe greke za zadati odnos S/N na
ulazu u prijemnik. *
c) u okviru koga se vri potiskivanje ISI
d) sa najirim propusnim opsegom.
e) Nema tanih odgovora.
13.
U sluaju M-arnog prenosa (M>2) digitalnog signala u osnovnom opsegu
uestanosti, uz nepromenjen binarni protok Vb:
a) zahteva se ui propusni opseg nego pri binarnom prenosu istog
signala. *
b) zahteva se iri propusni opseg nego pri binarnom prenosu istog
signala.
c) zahteva se isti propusni opseg kao pri binarnom prenosu istog
signala.
d) zahteva se tri puta iri propusni opseg nego pri binarnom prenosu
istog signala.
e) Nema tanih odgovora.
14.
------

14.

15.

15.
U sluaju M-arnog (M>2) prenosa digitalnog signala u osnovnom opsegu
uestanosti:
a) korienjem iste srednje snage na predaji ostvaruje se vea vrednost
verovatnoe greke nego pri binarnom prenosu istog signala. *
b) korienjem iste srednje snage na predaji ostvaruje se manja
vrednost verovatnoe greke nego pri binarnom prenosu istog
signala.
c) korienjem iste srednje snage na predaji ostvaruje se ista vrednost
verovatnoe greke nego pri binarnom prenosu istog signala.
d) korienjem iste srednje snage na predaji ostvaruje se 10 puta manja
vrednost verovatnoe greke nego pri binarnom prenosu istog
signala.
e) Nema tanih odgovora.
16.
Signal na izlazu iz IKM, protoka 256kb/s, prenosi se u OOU. Minimalno
potreban opseg uestanosti za prenos ovog signala je:
a) 32kHz.
b) 64kHz.
c) 128kHz. *
d) 8kHz.
e) Nema tanih odgovora.
17.

16.

Signal na izlazu iz IKM, protoka 64kb/s, proputa se kroz idealan filtar

propusnik niskih uestanosti, i, zatim, se prenosi u OOU. Minimalna
granina uestanosti ovog filtra je:
a) 16kHz.
b) 32kHz. *
c) 64kHz.
d) 128kHz.
e) Nema tanih odgovora.

PITALICE 1 POEN

17.

1.
Analogni signal, ija je maksimalna uestanost u spektru fm, prenosi se
postupkom IKM u OOU. Ravnomerna kvantizacija obavlja se sa q=32
kvantizacionih nivoa. Signal na izlazu iz IKM modulatora filtrira se
idealnim filtrom propusnikom niskih uestanosti ija granina
uestanost iznosi fg=100kHz. Maksimalni protok u posmatranom sistemu
je:
a) 32kb/s.
b) 64kb/s.
c) 100/32kb/s.
d) 200kb/s. *
e) Nema tanih odgovora.

2.
18.

u (t ) a k x(t kT )

k
Binarni signal
, prenosi se u OOU, pri emu je x(t)
standardni signal. Prenos se obavlja sa polarnim impulsima a k=+1, koji
se javljaju sa jednakom verovatnoom. Srednja bitska energija ovog
signala na ulazu u prijemnik je E b. Na uzlazu u prijemnik javlja se
ABG ija je SGSS konstantna i iznosi pN. Verovatnoa greke na izlazu
optimalnog prijemnika odreena je izrazom:

a)

.*

b)

c)

d)
.
e) Nema tanih odgovora.

19.

3
Binarni signal prenosi se u OOU, pri emu se koriste talasni oblici
prikazani na slici. Ako je energija signala jednaka za oba simbola, i ako
na ulazu u optimalan prijemnik postoji ABG ija je jednostrana SGSS
oznaena sa pN, tada je verovatnoa greke po bitu na izlazu prijemnika
data izrazom:
u0(t)

u1(t)

U
t
0

-U

Pe,b

Eb
1
erfc
2
4 pN .

Pe,b

Eb
1
erfc
2
pN *

Pe,b

3E b
1
erfc
2
2 pN

a)
b)
c)

2 Eb
1
erfc
2
3 pN
d)
e) Nema tanih odgovora.
Pe,b

20.

4.
Binarni signal prenosi se u OOU, pri emu se koriste talasni oblici
prikazani na slici.. Ako je energija signala jednaka za oba simbola, i ako
na ulazu u optimalan prijemnik postoji ABG ija je jednostrana SGSS
oznaena sa pN, tada je verovatnoa greke po bitu na izlazu prijemnika
data izrazom:
u0(t)

u1(t)

U
t
0

T
-U

Pe,b

a)

Eb
1
erfc
2
4 pN .

Pe,b

Eb
1
erfc
2
2 pN

Pe,b

3E b
1
erfc
2
2 pN

b)
c)

2 Eb
1
erfc
2
3 pN
d)
e) Nema tanih odgovora. *
Pe,b

21.

6.
Po I Nyquistovom kriterijumu ako sistem ima funkciju prenosa u obliku
funkcije prenosa idealnog filtra propusnika niskih uestanosi granine
uestanosti fg, tada se korienjem tog sistema moe bez ISI preneti,
a) Signal iji je maksimalni protok simbola 4fg.
b) Signal iji je maksimalni protok simbola 2fg. *
c) Signal iji je maksimalni protok simbola fg.
d) Signal iji je maksimalni protok simbola fg/2.
e) Nema tanih odgovora.

7.
22.

u (t ) a k x(t kT )
k
Digitalni signal
, prenosi se u OOU kao binarni
signal, pri emu je x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude 1V i
trajanja T. Simboli 0 i 1 su jednakoverovatni. Na ulazu u prijemnik koji
je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi odluivanje; postoji
ABG iji je efektivni napon uma . Na slici su prikazane uslovne
gustine raspodele q1(uD) i q0(uD), pri prenosu simbola logike 1 i 0.
Pomou slike se moe zakljuiti
q(uD)

q0(UD)

q1(UD)

2
q1(UP)

P(0/1)

q0(UP)

P(1/0)
uD

-U

0 UP

a) da se radi o unipolarnom prenosu pri emu je napon praga

optimalan.
b) da se radi o unipolarnom prenosu pri emu je napon praga
neoptimalan.
c) da se radi o polarnom prenosu pri emu je napon praga
neoptimalan.*
d) da se radi o polarnom prenosu pri emu je napon praga optimalan.
e) Nema tanih odgovora.

8.
23.

u (t ) a k x(t kT )

k
Digitalni signal
, prenosi se u OOU kao polarni
binarni signal, pri emu je x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude
1V i trajanja T. Simbol +U se tri puta ee javlja od simbola U. Na
ulazu u prijemnik koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi
odluivanje; postoji ABG iji je efektivni napon uma . Na slici su
prikazane uslovne gustine raspodele q1(uD) i q0(uD), pri prenosu simbola
+U i U. Za ovakav prenos vai da je verovatnoa greke pri prenosu

q(uD)

q0(UD)

q1(UD)

2
q1(UP)

P(0/1)

q0(UP)

P(1/0)
uD

-U

0 UP

a) Pe P(1/0) P(0/1) .

Pe Po qo (uD )duD P1 q1 (uD )duD

b)

c) Pe 0.25P(1/0) 0.75P(0/1) .*

Up

1
1
Pe
qo (uD )duD
q1 (uD )duD
2 U
2

p
d)
e) Nema tanih odgovora.

24.

9.
Na slici je prikazana funkcija prenosa ekvivalentnog sistema za prenos.
Na osnovu slike moe se zakljuiti,

a) Da se prenosna karakteristika moe opisati idealnim NF filtrom.

b) Da se radi o signaliziranju sa uobliavanjem tipa podignuti kosinus.
c) Da se radi o signaliziranju sa uobliavanjem tipa kosinusoidalno
zaobljenje. *
d) Ovaj sistem ne omoguava prenos bez ISI.
e) Nema tanih odgovora.

10.
25.

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni unipolarni signal
, prenosi se u OOU, pri
emu je standardni signal x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude
1V i trajanja T. Vrednosti an={0, +U} javljaju se sa verovatnoama P1 i
P0. Na ulazu u prijemnik koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga
sledi odluivanje, postoji ABG iji je efektivni napon . Vrednost
napona optimalnog praga data je izrazom:
a)
b)
c)

U po

2
4U

U po U

U po

ln( P0 P1 )

2U

ln( P0 P1 )

2U

ln( P0 P1 )

ln( P0 P1 )
2 U
d)
.*
e) Nema tanih odgovora.
U po

11.
26.

u (t ) a k x(t kT )
k
Digitalni signal
, prenosi se u OOU kao polarni
binarni signal, pri emu je x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude
1V i trajanja T. Simboli {+U} su jednakoverovatni. Na ulazu u prijemnik
koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi odluivanje;
postoji ABG iji je efektivni napon uma . Na slici su prikazane
uslovne gustine raspodele q1(uD) i q0(uD), pri prenosu simbola +U i U.
Pomou slike se moe zakljuiti
q(uD)

q0(UD)

q1(UD)

2
q1(UP)

P(0/1)

q0(UP)

P(1/0)
uD

-U

0 UP

a) da je napon praga optimalno izabran poto je verovatnoa greske pri

prenosu 0 vea od verovatnoe greke pri prenosu 1, a verovatnoe
pojavljivanja 0 i 1 su jednake.
b) da je napon praga optimalno izabran poto je verovatnoa greske pri
prenosu 0 manja od verovatnoe greke pri prenosu 1, a verovatnoe
pojavljivanja 0 i 1 su jednake.
c) da je napon praga neoptimalno izabran poto je verovatnoa greske
pri prenosu 0 manja od verovatnoe greke pri prenosu 1, a
verovatnoe pojavljivanja 0 i 1 su jednake. *
d) da je napon praga neoptimalno izabran poto je verovatnoa greske
pri prenosu 0 ista kao i verovatnoe greke pri prenosu 1, a
verovatnoe pojavljivanja 0 i 1 su jednake.
e) Nema tanih odgovora.

27.

12.
Binarni polarni signal, ije su vrednosti u jednom signalizacionom
intervalu T=1/V jednako verovatne, prenosi se u OOU. Talasni oblik
standardnog signala x(t) prikazan je na slici. Na ulazu u prijemnik sa
integracijom i rastereenjem postoji ABG ija je SGSS jednaka pN.
Verovatnoa greke na izlazu iz prijemnika je
x(t)
U
t
0

28.

Pe,b
a)

1
U2
erfc
2
4 p NV .

Pe,b

1
U2
erfc
2
2 p NV .

Pe,b

1
U2
erfc
2
p N V .*

b)

c)

1
2U 2
erfc
2
p NV .
d)
e) Nema tanih odgovora.
Pe,b

13.
29.

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni signal
, prenosi se u OOU, pri emu je
standardni signal x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude 1V i
trajanja T. Vrednosti an=+U i an=0 javljaju se sa verovatnoama P1 i P0.
Na ulazu u prijemnik, koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga
sledi odluivanje, postoji ABG iji je efektivni napon . Vrednost
napona optimalnog praga data je izrazom:
U 2
U po
ln( P0 P1 )
2 2U
a)
.
b)
c)

U po U
U po

2
U

ln( P0 P1 )

2U

ln( P0 P1 )

ln( P0 P1 )
2 U
d)
.*
e) Nema tanih odgovora.
U po

30.

14.
Binarni polarni signal, iji su simboli ak={+1} jednako verovatni, prenosi
se u OOU. Standardni oblik signala x(t) prikazan je na slici. Na ulazu u
prijemnik postoji ABG konstantne SGSS pN. Ako je prijemnik
realizovan kao integrator sa rastereenjem, iza koga slede odabira i
odluiva (sa optimalnim pragom odluivanja), tada je:
x(t)
U
t
0

a) Ovaj prijemnik nije optimalan.

b) Ovakav prijemnik na izlazu daje najveu moguu verovatnou
greke za dati signal i um na ulazu u prijemnik.
c) Ovaj prijemnik smanjuje ISI pri prenosu.
d) Ovakav prijemnik je zapravo realizacija optimalnog prijemnika za
sluaj kada je standardni impuls oblika pravougaonog impulsa.
e) Nema tanih odgovora.

31.

32.

15.
Kroz posmatrani sistem prenosi se binarni signal protoka 32kb/s.
Prosena verovatnoa greke na izlazu iz prijemnika je 10-6. Proseno
vremensko rastojanje izmedju dva pogreno primljena simbola iznosi:
a) 31.25s.
b) 277.8h.
c) 31.25s. *
d) 32ms.
e) Nema tanih odgovora.

16.
Kroz posmatrani sistem prenosi se binarni signal protoka 64kb/s.
Prosena verovatnoa greke na izlazu iz prijemnika je 10 -6. Proseno
vremensko rastojanje izmedju dva pogreno primljena simbola iznosi:
a) 15.62s.
b) 277.8h.
c) 15.625s. *
d) 64ms.
e) Nema tanih odgovora.

17.
33.

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni signal
, prenosi se u OOU, pri emu je x(t)
standardni signal. Prenos se obavlja sa unipolarnim impulsima a k=0 i
ak=1, koji se javljaju sa jednakom verovatnoom. Srednja bitska energija
ovog signala na ulazu u prijemnik je Eb. Na uzlazu u prijemnik javlja se
ABG ija je SGSS konstantna i iznosi pN. Verovatnoa greke na izlazu
optimalnog prijemnika odreena je izrazom:
a)

b)
c)

d)
.*
e) Nema tanih odgovora.

19.
34.

u (t ) a k x(t kT )
k
M-arni signal
, prenosi se u OOU, pri emu je x(t)
standardni signal. Prenos se obavlja sa polarnim impulsima koji imaju
jedno od M moguih vrednosti amplitude ak={+U, +3U, ..., +(M-1)U},
koji se javljaju sa jednakom verovatnoom. Srednja energija po simbolu
ovog signala na ulazu u prijemnik je ES. Na uzlazu u prijemnik javlja se
ABG ija je SGSS konstantna i iznosi pN. Verovatnoa greke po
simbolu na izlazu optimalnog prijemnika odreena je izrazom:
a)

b)

c)

d)
e) Nema tanih odgovora.

.*

35.
36.

20.

u (t ) a k x(t kT )
k
M-arni signal
, prenosi se u OOU, pri emu je x(t)
standardni signal. Prenos se obavlja sa polarnim impulsima koji imaju
jedno od M moguih vrednosti amplitude ak={+U, +3U, ..., +(M-1)U},
koji se javljaju sa jednakom verovatnoom. Srednja energija po simbolu
ovog signala na ulazu u prijemnik je ES. Na uzlazu u prijemnik javlja se
ABG ija je SGSS konstantna i iznosi pN. Verovatnoa greke po
simbolu na izlazu optimalnog prijemnika odreena je izrazom:

a)

b)

c)

d)
e) Nema tanih odgovora.
37.
38.
39.

21.

.*

u (t ) a k x(t kT )
k
Binarni polarni signal
, prenosi se u OOU, pri emu
je standardni signal x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude 1V i
trajanja T. Vrednosti an={+U} javljaju se sa verovatnoama P1 i P0. Na
ulazu u prijemnik koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi
odluivanje, postoji ABG iji je efektivni napon . Vrednost napona
optimalnog praga data je izrazom:
a)
b)
c)

U po

2
4U

U po U
U po

ln( P0 P1 )

2U

ln( P0 P1 )

2U

ln( P0 P1 )

.*

ln( P0 P1 )
2 U
d)
.
e) Nema tanih odgovora.
U po

40.

41.

23.
Analogni signal, ija je maksimalna uestanost u spektru f m, prenosi se
postupkom IKM u OOU. Ravnomerna kvantizacija obavlja se sa q=256
kvantizacionih nivoa. Signal na izlazu iz IKM modulatora filtrira se
idealnim filtrom propusnikom niskih uestanosti ija granina
uestanost iznosi fg=160kHz. Maksimalna uestanost u spektru signala
koji se prenosi iznosi:
a) 100kHz.
b) (100/32)kHz.
c) 20kHz. *
d) 10kHz.
e) Nema tanih odgovora.

24.
Na slici je prikazan ekvivalentan sistem za prenos u osnovnom opsegu
uestanosti. Kada se razmatraju Nyquistovi kriterijumi za prenos
podrazumeva se da se na ulaz ekvivalentnog sistema dovode signali
oblika
Ulazna polarna
sekvenca {ak}

a)
b)
c)
d)
e)

H(jw)

t = kTS

Odluivanje

Izlazna sekvenca
{ck}

Dirakovih (delta) impulsa ili veoma uskih pravougaonih impulsa. *

Pravougaonih impulsa.
Signali koji se dobijaju uobliavanjem tipa podignuti kosinus.
Signali koji se dobijaju na izlazu duobinarnog kodera
Nema tanih odgovora.

PITALICE 1.5 POEN

1.
42.

u (t ) a k x(t kT )

k
Binarni polarni signal
, iji su simboli an={+U} jednako
verovatni, prenosi se u OOU. Standardni signal x(t) je usamljeni
pravougaoni impuls amplitude 1V i trajanja T. Na ulazu u prijemnik
koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi odluivanje, postoji
ABG iji je efektivni napon . Na slici su prikazane uslovne gustine
raspodele q1(uD) i q0(uD), pri prenosu simbola +U i U. Na osnovu slike se
moe zakljuiti da je:

q(uD)

q0(UD)

q1(UD)

2
q1(UP)

P(0/1)

q0(UP)

P(1/0)
uD

-U

0 UP

a) Pe P(1/0) P(0/1) .

Pe Po qo (uD )duD P1 q1 (uD )duD

b)

c) Pe 0.25P(1/0) 0.75P(0/1) .

Pe Po

Up

qo (uD ) duD P1 q1 (uD ) duD

d)
e) Nema tanih odgovora.
Up

43.

.*

2.
Signal govora, ija maksimalna uestanost u spektru iznosi f m=5kHz,
prenosi se postupkom IKM u OOU. Uestanost odabiranja u postupku
analogno-digitalne konverzije signala govora je f0=2fm. Odnos S/Nq ne
treba da bude manji od 40dB. irina propusnog opsega linije veze, koja
se moe predstaviti kao idealni filtar propusnik niskih uestanosti,
iznosi:
a) 70kHz.
b) 35kHz. *
c) 10kHz
d) 8kHz.
e) Nema tanih odgovora.
3.

44.

Signal um(t)=Ucosct, gde je fc=4kHz, prenosi se postupkom IKM.

primenjena je ravnomerna kvantizacija, pri emu odnos signal/um
kvantizacije ne treba da bude manji od 48dB. Minimalna vrednost
uestanosti odabiranja i minimalna granina uestanost NF filtra kojim
se moe opisati kanal iznose:
a) 4kHz i 8kHz.
b) 8kHz i 32kHz. *
c) 8kHz i 8kHz.
d) 4kHz i 64kHz/s.
e) Nema tanih odgovora.
4.
Na slici je prikazana funkcija prenosa ekvivalentnog sistema za prenos,
sa karakteristikom sa kosinusoidalnim zaobljenjem. Na osnovu slike
moe se zakljuiti,

a) Da se radi o duobinarnom signaliziranju.

b) Da se radi o signaliziranju sa uobliavanjem tipa podignuti kosinus,
faktor zaobljenja je 1.
c) Maksimalna brzina signaliziranja bez ISI u ovom sistemu je
200bit/s.*
d) Ovaj sistem ne omoguava prenos bez ISI.
e) Nema tanih odgovora.
5.
Ako se pri prenosu koristi sistem ija je ekvivalentna funkcija prenosa
tipa kosinusoidalnog zaobljenja faktora zaobljenja 0.5, tada su
maksimalna brzina signaliziranja za binarni prenos V b i propusni opseg
sistema B povezani kao
a) B= 3Vb.
b) B= Vb/2.
c) B= 3Vb/4. *
d) B= 2Vb.
e) Nema tanih odgovora.

6.
N nezavisnih telefonskih signala prenosi se postupkom IKM+TDM u
OOU bez ISI. Signal na ulazu u liniju veze predstavlja sekvenca binarnih
polarnih pravougaonih impulsa. Linija veze moe se predstaviti idealnim
filtrom propusnikom niskih uestanosti, ija je granina uestanost
1.024MHz. Broj telefonskih signala u multipleksu je:
a) 64.
b) 16.
c) 128.
d) 32. *
e) Nema tanih odgovora.
7.
Binarni polarni signal, iji su simboli jednako verovatni, i iji protok
iznosi 10kb/s, prenosi se u OOU. Sistem ima minimalnu irinu propusnog
opsega, pri emu je izbegnuta ISI. Na ulazu u optimalan prijemnik
prisutan je ABG ija je SGSS jednaka pN=10-16W/Hz. Odnos srednje
energije signala u jednom signalizacionom intervalu i SGSS ABG na
ulazu
u
prijemnik
je
10.5dB.
Verovatnoa
greke
je,
erfc x

1
x

a)
b)
c)
d)
e)
8.

exp x 2

10 .
5.410-3.
210-8.
10-6. *
Nema tanih odgovora.
-5

u (t ) a k x(t kT )

k
Binarni polarni signal
ije su vrednosti a k={+1},
prenosi se u OOU. Na ulazu u prijemnik postoji ABG konstantne SGSS
pN. Prijemnik je realizovan u vidu odabiraa i odluivaa. Optimalna
vrednost praga prijema Up iznosi:
a) 1.
b) 0.5V.
c) zavisi, u optem sluaju, i od efektivnog napona uma na ulazu u
prijemnik. *
d) Jednaka je energiji prenoenog signala.
e) Nema tanih odgovora.

9.
45.

u (t ) a k x(t kT )
k
Digitalni signal
, prenosi se u OOU kao polarni
binarni signal, pri emu je x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude
1V i trajanja T. Simboli +U se javljaju sa verovatnoama P1 i P0. Na
ulazu u prijemnik koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi
odluivanje; postoji ABG iji je efektivni napon uma . Vrednost
verovatnoe greke za optimalni napon praga Upo rauna se kao
U
U U po

Pe P0 erfc po P1 erfc
2

.
a)
U
1
Pe erfc po
2
2 .
b)
U U P1
U U po
P
erfc

Pe o erfc po
2
2
2

. *
c)
U P
U U po
P

Pe o erfc po 1 erfc
2
2 2
2
d)
e) Nema tanih odgovora.

10.

u (t ) a k x(t kT )
k
Digitalni signal
, prenosi se u OOU kao unipolarni
binarni signal, pri emu je x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude
1V i trajanja T. Simboli +U i 0 se javljaju sa verovatnoama P1 i P0. Na
ulazu u prijemnik koji je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi
odluivanje; postoji ABG iji je efektivni napon uma . Vrednost
verovatnoe greke za optimalni napon praga Upo rauna se kao
U
U U po

Pe P0 erfc po P1 erfc
2
2 .
a)
U
1
Pe erfc po
2
2 .
b)
Pe

c)

U U P1
U U po
Po
erfc

erfc po
2
2 2
2 .

U P
U U po
Po

erfc po 1 erfc
2
2
2

*
d)
e) Nema tanih odgovora.
Pe

11.
Ako se porede polarni i unipolarni binarni prenos digitalnog signala u
osnovnom opsegu uestanosti, pri emu se koristi optimalan prijemnik,
tada je taan iskaz:
a) da bi se u sluaju unipolarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju polarnog prenosa, za isti protok,
neophodno je da se koristi duplo vea srednja snaga signala. *
b) da bi se u sluaju unipolarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju polarnog prenosa, za isti protok,
neophodno je da se koristi duplo manja srednja snaga signala.
c) da bi se u sluaju unipolarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju polarnog prenosa, za isti protok,
neophodno je da se koristi ista srednja snaga signala.
d) da bi se u sluaju unipolarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju polarnog prenosa, za isti protok,
neophodno je da se koristi duplo iri porpusni opseg za prenos.
e) Nema tanih odgovora.

12.
Ako se porede polarni binarni i polarni M-arni prenos digitalnog signala
u osnovnom opsegu uestanosti, pri emu se koristi optimalan prijemnik,
tada je taan iskaz:
a) da bi se u sluaju binarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju M-arnog prenosa, za istu
srednju snagu signala, neophodno je da se koristi duplo vea
srednja snaga signala.
b) da bi se u sluaju binarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju M-arnog prenosa, za istu
srednju snagu signala, potrebno je da se koristi manja srednja
snaga signala. *
c) da bi se u sluaju binarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju M-arnog prenosa, za istu
srednju snagu signala, potrebno je da se koristi ista srednja
snaga signala.
d) da bi se u sluaju binarnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju M-arnog prenosa, za istu
srednju snagu signala, neophodno je da se koristi duplo ui
propusni opseg za prenos.
e) Nema tanih odgovora.

13.
Ako se porede polarni binarni i polarni M-arni prenos digitalnog signala
u osnovnom opsegu uestanosti, pri emu se koristi optimalan prijemnik,
tada je taan iskaz:
a) da bi se u sluaju M-arnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju binarnog prenosa, za istu srednju
snagu signala, neophodno je da se koristi vea srednja snaga signala.*
b) da bi se u sluaju M-arnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju binarnog prenosa, za istu srednju
snagu signala, potrebno je da se koristi duplo manja srednja snaga
signala.
c) da bi se u sluaju M-arnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju binarnog prenosa, za istu srednju
snagu signala, potrebno je da se koristi ista srednja snaga signala.
d) da bi se u sluaju M-arnog prenosa ostvarila ista vrednost
verovatnoe greke kao u sluaju binarnog prenosa, za istu srednju
snagu signala, neophodno je da se koristi duplo ui propusni opseg za
prenos.
e) Nema tanih odgovora.

14.
Binarni signal u(t), koji se prenosi u OOU, dolazi na ulaz u prijemnik sa
integriranjem i rastereenjem. Vrednosti signala na ulazu u prijemnik su
0.8V, a binarni simboli su jednako verovatni.

Pored korisnog signala, na ulazu u prijemnik postoji i ABG ija SGSS

10-6 V2/1Hz. Binarni protok iznosi V=64kbit/s. Prosena verovatnoa
greke na izlazu iz prijemnika je,
a) 10-11.
b) 10-8.
c) 410-6. *
d) 7.610-6.
e) Nema tanih odgovora.

erfc x

1
x

exp x 2

15.
Na slici je data blok ema sistema za prenos binarnog signala u b(t), ije
su vrednosti u jednom signalizacionom intervalu Tb jednako verovatne, u
OOU. Koristi se Grayovo kodiranje. U sklopu binM, u predajniku,
obavlja se konverzija binarnog u polarni M-arni signal, pri emu je
M=24. Maksimalna snaga M-arnog signala na ulazu u liniju veze je
Pm=1.5W. Linija veze unosi slabljenje a=30dB. Na ulazu u prijemnik
postoji i ABG ija je SGSS konstantna i jednaka p N=10-12W/Hz.

Ako je brzina signaliziranja binarnog signala V b=2Mbit/s, verovatnoa

erfc x

greke po bitu iznosi,

a) 1.6210-2.
b) 0.310-6.
c) 5.810-8. *
d) 10-8.
e) Nema tanih odgovora.

1
x

exp x 2

16.
Na slici je prikazan deo jedne veze za prenos binarnih signala u OOU.
Linija veze podeljena je na m deonica duine L.

Iza svake deonice nalazi se pojaava ije je pojaanje jednako slabljenju

deonice. Na ulazu u svaki pojaava postoji i sluajan um n i(t), i=1, 2,...,
m. umovi koji se nalaze na ulazima u pojaavae predstavljaju
nezavisne Gaussove sluajne procese, pri emu je efektivna vrednost
napona umova jednaka i=, za i=1, 2,..., m. Prenos binarnih signala
vri se jednako verovatnim polarnim impulsima, ija je amplituda na
ulazu u pojaava odnosno obnavljaku stanicu ravna U. Ako je
erfc x

a)
b)
c)
d)
e)

1
x

exp x 2

, verovatnoa

priblino 0.55.
priblino 0.555.
mora biti manja od 0.5. *
priblino 10-9.
Nema tanih odgovora.

greke za m=100 i U/=6 iznosi:

17.

u (t ) a k x(t kT )
k
Digitalni signal
, prenosi se u OOU kao binarni
signal, pri emu je x(t) usamljeni pravougaoni impuls amplitude 1V i
trajanja T. Simboli 0 i 1 su jednakoverovatni. Na ulazu u prijemnik koji
je realizovan u obliku odabiraa posle koga sledi odluivanje; postoji
ABG iji je efektivni napon uma . Na slici su prikazane uslovne
gustine raspodele q1(uD) i q0(uD), pri prenosu simbola logike 1 i 0.
Pomou slike se moe zakljuiti

a) da su funkcije uslovne gustine raspodele pravilno prikazane.

b) da su funkcije uslovne gustine raspodele nepravilno prikazane, poto
je raspodela pri prenosu 0 pomerena suvie ulevo..
c) da su funkcije uslovne gustine raspodele pri prenosu dobro prikazane
ali da je napon praga neoptimalan.
d) da su funkcije uslovne gustine raspodele nepravilno prikazane, a
jedan od razloga je to to je raspodela pri prenosu 0 sa veom
vrednou efektivnog napona uma od raspodele prio prenosu 1. *
e) Nema tanih odgovora.

18.
Na slici je prikazan deo jedne veze za prenos binarnih signala u OOU.
Linija veze podeljena je na m deonica duine L.

Iza svake deonice nalazi se pojaava ije je pojaanje jednako slabljenju

deonice. Na ulazu u svaki pojaava postoji i sluajan um n i(t), i=1, 2,...,
m. umovi koji se nalaze na ulazima u pojaavae predstavljaju
nezavisne Gaussove sluajne procese, pri emu je efektivna vrednost
napona umova jednaka i=, za i=1, 2,..., m. Prenos binarnih signala
vri se jednako verovatnim polarnim impulsima, ija je amplituda na
ulazu u pojaava odnosno obnavljaku stanicu ravna U. Verovatnoa
erfc x

greke, m=10 i U/=6,

a) 0.55.
b) 0.555.
c) 3.4710-2. *
d) 10-9.
e) Nema tanih odgovora.

1
x

exp x 2

, iznosi:

19.
Na slici je prikazan deo jedne veze za prenos binarnih signala u OOU.
Linija veze podeljena je na m deonica duine L, sa obnavljakim
stanicama.

Na ulazu u svaku obnavljaku stanicu potoji sluajan um n i(t), i=1, 2,...,

m. Ovi umovi predstavljaju nezavisne Gaussove sluajne procese, pri
emu je efektivna vrednost napona umova jednaka i=, za i=1, 2,..., m.
Prenos jednako verovatnih binarnih signala vri se polarnim impulsima,
ija je amplituda na ulazu u pojaava odnosno obnavljaku stanicu
ravna U.
erfc x

1
x

exp x 2

Takodje je m=100 i U/=6. Verovatnoa greke iznosi,:

a) 0.274.
b) 0.5.
c) 10-7. *
d) 10-9.
e) Nema tanih odgovora.

20.
Na slici je prikazan deo jedne veze za prenos binarnih signala u OOU.

Linija veze podeljena je na m deonica duine L, sa obnavljakim

stanicama..

Na ulazu u svaku obnavljaku stanicu potoji sluajan um n i(t), i=1, 2,...,

m. Ovi umovi predstavljaju nezavisne Gaussove sluajne procese, pri
emu je efektivna vrednost napona umova jednaka i=, za i=1, 2,..., m.
Prenos jednako verovatnih binarnih signala vri se polarnim impulsima,
ija je amplituda na ulazu u pojaava odnosno obnavljaku stanicu
ravna U. Takodje je m=100 i U/=4.24264. Verovatnoa greke iznosi,
erfc x

a)
b)
c)
d)
e)

1
x

exp x 2

:
0.274.
0.5.
1.1610-5.
1.1610-3. *
Nema tanih odgovora.

21.
Na slici je data blok ema sistema za prenos binarnog signala u b(t), ije
su vrednosti u jednom signalizacionom intervalu Tb jednako verovatne, u
OOU. U sklopu binM, u predajniku, obavlja se konverzija binarnog u
polarni M-arni signal, pri emu je M=24. Maksimalna snaga M-arnog
signala na ulazu u liniju veze je P m=1.5W. Linija veze unosi slabljenje
a=30dB. Na ulazu u prijemnik postoji i ABG ija je SGSS konstantna i
jednaka pN=10-12W/Hz.

Ako je brzina signaliziranja binarnog signala V b=2Mbit/s, verovatnoa

erfc x

greke po simbolu iznosi,

a) 1.6210-2.
b) 1.210-6.
c) 2.3410-7. *
d) 10-8.
e) Nema tanih odgovora.

1
x

exp x 2