Gimnazija

Novi Pazar

MATURSKI RAD
Predmet:
Psihologija
Tema:

Motivacija i motivacioni pojmovi

Mentor:
Sead Bojadi

Uenik:
Aida Dupljak

Novi Pazar, 2016.

SADRAJ
1. UVOD..............................................................................................................................3
2. POJAM MOTIVACIJE.................................................................................................4
2.1. Vrste motivacije.....................................................................................................4
2.2. Motiv postignua....................................................................................................5
2.3. Motiv radoznalosti.................................................................................................6
2.4. Uloga i postupci vaspitaa u motivisanju dece......................................................6
3. MOTIVACIJA ZA UENJE.........................................................................................8
4. KARAKTERISTIKE MOTIVACIJE KOD MALE DECE.......................................8
4.1. Faktori koji utiu na motivaciju.............................................................................9
4.2. Razvoj motivacije.................................................................................................10
5. POVEANJE MOTIVACIJE.....................................................................................11
6. STRATEGIJE MOTIVISANJA DECE.....................................................................12
7. ZAKLJUAK...............................................................................................................13
8. LITERATURA.............................................................................................................14

1. UVOD
Motivacija predstavlja unutranji proces koji oveka podstie na obavljanje ili
neobavljanje neke aktivnosti.
Dobra motivacija radnika je veoma bitna za svaku organizaciju koja oekuje dobre
rezultate. Dakle, znati kako motivisati druge je postala osnovna vetina menadera.
Umetnost motivisanja ljudi poinje uenjem kako uticati na neije ponaanje.
Da bi se iskoristo to vei potencijal zaposlenih, organizacije nastoje da ne motiviu vie
zaposlene strogoom i komandovanjem, ve nekim modernijim metodama.

Motivacija je proces pokretanja linosti na aktivnost, a motivi su pokretake snage

ponaanja koje imaju vie uloga: da izazovu neko ponaanje, da ga usmere prema nekon
cilju i da ga reguliu tako da se cilj ostvari. Motivisano ponaanje je ono ponaanje koje
poiva na nekoj potrebi, a vodi ka odreenom cilju.
Motivi se sastoje od nekoliko elemenata:
1. Poinju javljanjem POTREBE (elje, tenje, namere). Potreba nastaje kada se
narui stanje relativne ravnotee, pri kojoj normalno funkcioniemo u organskom,
ali i svakom drugom smislu. Neke potrebe se automatski zadovolje.
2. Svesno doivljena potreba je nagon nagoni nas da neto preduzmemo, kako
bismo potrebu zadovoljili.
3. Tako nastaje instrumentalno ponaanje. Instrument znai sredstvo odnosno
ponaanje je sredstvo zadovoljenja potrebe, ostvarenja cilja. Ponaanje je
izazvano, regulisano i usmereno ka cilju.
4. Ostvarenje cilja je vaan element motiva i znai zadovoljenje potrebe.
5. Zadovoljena potreba dovodi do prijatog oseanja olakanja zbog prestanka
napetosti.

2. POJAM MOTIVACIJE
Motivacija je proces pokretanja aktivnosti radi ostvarivanja odreenih ciljeva, a inioci
koji pokreu na aktivnost i koji usmeravaju tu aktivnost nazivaju se motivi. Motiv uvek
predstavlja izvesnu tenju za neim, za ciljem kojem tei.

2.1. Vrste motivacije

Posebnu vanost imaju dve vrste motiva:

unutranji (intrinzini) i
spoljanji (ekstrinzini).

Ako postoji elja za saznanjem, ako je aktivnost zadovoljavajua sama po sebi, govorimo
o unutranjoj motivaciji. U spoljanjoj motivaciji radnja se izvodi jer za to postoji neki
spoljanji razlog.
Vaan je cilj koji se postie datom aktivnou, a ne sama aktivnost. U praksi to znai da
dete obavlja neku aktivnost ne zato to oekuje nagradu (pohvalu, poklon) koja dolazi
spolja (spoljanja motivacija), ve sama aktivnost deluje kao nagrada, obavljanje same
aktivnosti predstavlja zadovoljstvo.
Unutranja (intrizina) motivacija je kad imamo neke pokretake snage unutar nas samih
da napredujemo i uspevamo, za nae potrebe. To je potpuno nezavisna motivacija od bilo
kakvih spoljanjih faktora, to je elja za novim saznanjima bez obzira na nagrade ili
prepreke. Preneseno na nivo deteta, unutranja motivacija je ona detetova prirodna,
uroena radoznalost, istraivaki duh, spremnost na aktivnost, ukoliko se ta aktivnost
predstavi kao igra. Zato je vano, truditi se da se ta motivacija ne izgubi i ne ugui,
stalnim opominjanjem deteta, usmeravanjem da radi samo ono to roditelji ele i smatraju
poeljnim, kritikom ili zabranjivanjem.
U korenu unutranje motivacije nalazi se motiv radoznalosti i motiv postignua.

2.2. Motiv postignua

Motiv za postignuem je sloen motiv i snaan pokreta aktivnosti. Manifestuje se u
tenji da se postigne uspeh (oseanje ponosa) u nekoj aktivnosti, npr. uenju, sportu,
poslu i sl., a izbegne neuspeh, odnosno oseanje stida. Potreba za postignuem odreena
je kao tenja za dostizanjem izvesnih standarda.
Ova motivacija je specijalni sluaj unutranje motivacije sa oseanjem kompetencije. Re
je o motivacionom sindromu koji sadri niz spoljanjih i unutranjih motiva, koji su
prerasli u unutranje.
Najvaniji bi bili:

nivo aspiracije,
potreba za kompetentnou,
tenja za samopotvrivanjem i samouvaavanjem,
potreba za socijalnim ugledom.

Motiv za postignuem uoava se ve na uzrastu od 2,5 do 3,5 godine. Deca tog uzrasta su
u stanju da sagledaju cilj neke aktivnosti i uloe napor da ga ostvare, da reaguju na uspeh
i neuspeh. Pri polasku u kolu prisutan je kod sve dece. Pojedinci se razlikuju u stepenu
zahteva koje sebi postavljaju neki postavljaju visoke zahteve i trude se da ih ostvare, a
ako ih ne ostvare, reaguju intenzivnim oseanjem nezadovoljstva.

2.3. Motiv radoznalosti

Motiv radoznalosti je primarni motiv i jedan je od najznaajnih motiva koji pokreu
intelektualnu aktivnost, odnosno podstie misaonu obradu. S obzirom na radoznalu
prirodu deteta, koje je uvek spremno da se udi, da postavlja pitanja, istrauje, uloga i
postupci vaspitaa su od velikog znaaja.

Spoljanja (ekstrizina) motivacija je spoljani motiv zbog kog radimo neku aktivnost
(npr. ocena, plata, poklon, nagrada, priznanje, drutveni status, ucena, uslovljavanje itd.).
Dakle, kada uimo i radimo iz nekog interesa, da bismo dobili neto zauzvrat.
Vano je da udovoljavanje detetovih potreba bude povezano sa njegovim pokretanjem na
neku aktivnost. A detetova izuzetno izraena potreba je potreba za igrom. Kroz igru, dete
moemo motivisati na bilo koju eljenu aktivnost.

2.4. Uloga i postupci vaspitaa u motivisanju dece

Razvijanje motivacije kod dece predstavlja sloen proces usled raznovrsnosti motiva,
naina njihovog ispoljavanja i inilaca koji na njih utiu. Ipak, veina njih, posebno oni
koji pripadaju oblasti unutranje motivacije, razvijaju se procesima socijalizacije i
vaspitanja.
Motiv postignua, koji u sebi sadri niz spoljanjih i unutranjih motiva, podloan je
vaspitnim uticajima:

navikavanje dece da sebi postavljaju realne ciljeve i da planiraju aktivnosti kojima

se ti ciljevi mogu ostvariti,

da se postavljaju zahtevi u skladu sa uzrasnim karakteristikama i mogunostima

dece i razvija samostalnost u postavljanju ciljeva,

potkrepljenje (naroito emocionalno) za postignute rezultate,
podsticanje dece na takmienje sa drugima i samim sobom.

Polazei od injenice da na razvoj deteta ne utie samo vaspitno-obrazovni program,

nego i nain kako e se taj program detetu pribliiti, uloga vaspitaa je ogromna. Vaspita
treba da stvara kognitivno-konfliktne situacije koje su podstrekai intelektualnih

aktivnosti.
Dobro postavljenim pitanjima vaspita e izazvati deiju radoznalost i oni e poeti da
misle. Cilj je razvijati istrazivaki duh i nain dolaenja do odgovora, a ne sam odgovor.
Meutim, od deteta se esto trae tani verbalni odgovori iako ih dete ne shvata.
Obezbeivanjem odgovarajuih sredstava za rad, manipulisanjem njima, razvijae se
fiziko saznanje koje je neophodno za razvoj viih mentalnih procesa.
Voenjem, usmeravanjem i postavljanjem pravih pitanja, vaspita razvija elju za
saznanjem, podstie sposobnost za razmiljanje i zakljuivanje. U interakciji dece sa
prirodnom sredinom, tj. kroz neposredan i konkretan dodir sa predmetom i pojavama,
stvaraju se iskustva o fizikim svojstvima sveta, a ta iskustva su preduslov za razvoj i
obavljanje misaonih radnji ili logikog iskustva.
Moemo navesti sledee primere:

klasifikacija biljaka: plodova voa i povra na osnovu spoljanjih ili drugih

svojstava (po mestu gde rastu, vrsti, po boji, ukusu)

klasifikacija ivotinja: po pripadnosti vrsti, prema nainu kretanja, nainu ivota
(jato, opor, par), po pokrivenosti tela (perje, krljuti, krzno)

Istraivanja pokazuju da i u predkolskim grupama (deca od 6 i 7 godina) postoje svi

znaci primarnog kolektiva, ali su izraeni u specifinom obliku (Voljcis, K. J., 1990).
Pokazalo se da se u procesu igrovne aktivnosti meu decom pojavljuju raznovrsni sloeni
odnosi, tj. neki u igri uestvuju pasivno, drugi gue aktivnost i inicijativu ostalih. Da bi
pedagoki kolektiv uticao na pozitivan razvoj svakog deteta, vaspita mora da modelira
mikrogrupe. Kooperacija meu decom kao i drugi oblici socijalnih odnosa naroito
dolaze do izraaja u grupnom obliku rada.
Prvi socijalni kontakti se stiu u porodici. Polaskom u predkolsku ustanovu deca
uspostavljaju kontakte sa vrnjacima, sa vaspitaem i drugim osobama. Dete tada ivi

intenzivnim drutvenim ivotom u kojem mora da prihvati odreeno saradniko

ponaanje.

Slika br. 1

3. MOTIVACIJA ZA UENJE
Mala deca ue sve to rade. Oni su prirodno radoznali, ele da istrauju i otkrivaju. Ako
njihova istraivanja donose zadovoljstvo ili uspeh, oni e eleti da saznaju vie. Tokom
prvih godina deca formiraju stavove o uenju koji e trajati itav ivot. Deca koja imaju
odgovarajuu vrstu podrke i ohrabrenja tokom ovih godina bie kreativnija, spremnija za
uenje tokom itavog ivota. Deca koja ne dobiju ovu vrstu podrke i interakcije e
najverovatnije imati negativne stavove o uenju i kasnije u ivotu.

4. KARAKTERISTIKE MOTIVACIJE KOD MALE DECE

Deca mnoge stvari rade jer ona to ele. Izbor igraaka ili garderobe koju e obui je
rezultat unutranje motivacije. Dete ima svoj izbor i ostvaruje zadovoljstvo i iz akta
izbora i od mogunosti da se igraju sa igraaka ili nose neku majicu. Poto je aktivnost
generisanje motivacije, uglavnom je samoodriv dokle god je dete zainteresovano da
nastavi sa odreenim delatnostima.

Deca se takoe ukljuuju u neke aktivnosti jer odrasli to ele. Ove aktivnosti podstaknute
su spoljanjom motivacijom. Kada dete dobija motivaciju u vidu nagrade, ono postaje
naviknuto da ga odrasli stalno neim motiviu i im ta motivacija oslabi ili prestane dete
gubi interes za uenje.

4.1. Faktori koji utiu na motivaciju

Upornost je sposobnost da se ostane na jednom zadatku u razumno dugom vremenskom
period. Iako veoma mala deca jo uvek ne mogu da se skoncentriu na jednu aktivnost ni
sat vremena, kad je u pitanju neto to ih zainste interesuje sposobna su da se
skoncentriu i dui vremenski period nego to je predvieno za njihov uzrast.
Visoko motivisano dete ostae skoncentrisano due vreme, a nemotivisana deca odustae
veoma lako kada ne uspeju odmah u onome to se od njih trai. Deca se ue upornosti
tako to e zadatak koji im je zadan od strane odraslih raditi sve dok ga ne urade.
Izbor izazova jo jedna je karakteristika motivacije. Deca koja doive uspeh u
ispunjavanju jednog izazova bie motivisana, eljno oekujui novi izazov. Oni
motivisani uenici e izabrati neke aktivnosti koje su tee, kako bi izazov bio vei. Kada
uspeno zavre zadatak deca stiu visok stepen zadovoljstva. Izazov koji roditelji postave
svom detetu pomae mu da pronae odgovarajui nain da rei problem ili odreenu
situaciju.
Stepen zavisnosti od odraslih je jo jedan indicator motivacije. Deca sa jakom
unutranjom motivacijom ne trebaju odraslog da ih stalno nadgleda i da im stalno pomae
sa aktivnostima. Deca koja imaju nii stepen motivacije ili su motivisani spoljanjim
motivima trebaju stalnu panju odraslih i ne mogu samostalno da funkcioniu. Sticanje
nezavisnosti je znaajan aspekt kvaliteta uenja, a ova zavisnost od odraslih u velikoj
meri ograniava sposobnost dece u postizanju odgovarajuih uspeha u koli.

Roditelji mogu da poveaju nezavisnost svog deteta kroz motivaciju davanjem igraaka,
aktivnosti i igara koje e podsticati detetovu prirodnu radoznalost, kreativnost i
stvaralatvo. esto najjednostavnije i najosnovnije igrake (blok, autii, bojice, papir)
podstiu decu da izmisle sama sopstveni svet.
Poslednji pokazatelj motivacije je na nivou emocija. Deca koja su jasno motivisana e
imati pozitivan prikaz emocija. Oni su zadovoljni njihovim radom i pokazuju vee
uivanje u aktivnostima. Deca bez odgovarajue motivacije su tiha, zlovoljna, dosadno
im je. Oni nee preduzimati nikakve aktivnosti i esto e se aliti. Roditelj bi ovde trebao
da bude osoba koja e podsticati dete.

4.2. Razvoj motivacije

Novoroenad su roena sa ogromnom koliinom unutranje motivacije. Ovaj motiv je
usmeren da ima neki vidljiv uticaj na ivotnu sredinu. Kada deca vide rezultate svojih
akcija, kao nagradu oni bivaju motivisani za nastavak slinih akcija.
Kako deca rastu i sazrevaju (9-24 meseci), pokreti su voljni i sadrajniji. To im daje veu
kontrolu nad okruenjem. Ovaj iri spektar kontrole deci omoguava da se oseaju
uspenijima. Uspeh dovodi do visokog samopotovanja i oseanja sopstvene vrednosti,
to vodi jaanju motivacije. Kako deca nastavljaju da se razvijaju oni su sve vie u stanju
da donose odluke i planiraju ta trebaju da urade da bi stekli kontrolu nad stvarima oko
njih. Oni poinju da postavljaju sopstvene ciljeve za odreene aktivnosti. Ovaj uspeh ne
zasniva se na standardima odraslih, ve na sposobnosti deteta da ostvari ciljeve koje je
postavilo.
Sa dve godine starosti, deca razvijaju sposobnost da izvre niz dogaaja kako bi se
postigao odreeni cilj. Oni takoe imaju u ovom dobu sposobnost da procenjuju svoje

10

napore.
Sa tri godine starosti deca postaju zainteresovanija da stvari i zadatke koje obavljaju
urade to bolje i na pravi nain, dok su se do sad trudila samo da urade zadatak bilo kako.
Oni imaju predstavu o razliitim nivoima nadlenosti u prosuivanju i njihov uspeh
ocenjuju prema vlastitim standardima. Zato oni nemaju jo uvek toliko izraenu potrebu
da dobiju povratne informacije od odraslih.Predkolci (starosti od 3-5 godina) poinju sve
vie da se ukljuuju u verbalno reavanje problema i problemskih situacija. Oni
usmeravaju svoje uenje kroz govor i koriste vokalnu komunikaciju da usmere svoje
ponaanje ka reavanju odreenog problema. Mala deca esto priaju o nizu aktivnosti
koje vode ka reenju problema. Kako deca postaju starija ovaj razgovor na glas postaje
interni monolog.

5. POVEANJE MOTIVACIJE
Za roditelje male dece, cilj je da na odgovarajui nain podre razvoj motivacije, tako da
postave pravilan temelj vaspitanja. Roditelji bi trebali da budu oprezni sa spoljanjom
motivacijom u vidu nagrada, jer to ozbiljno moe nakoditi detetu i stepenu unutranje
motivacije. Potrebno je pohvaliti dete, podsticati ga da sa ljubavlju obavlja odreene
zadatke i uiva u obavljanju istih.
Tekoe nastaju kada odrasli ili drugi u okruenju deteta primene eksterne standarde i
zamene unutranji sistem nagraivanja onim koji zavisi od spoljnjih snaga za
snabdevanje svih nagrada (bombone, novac, preterana pohvala). Deca tada poinju da se
oseaju uspeno samo ako im neko drugi da nagradu za dostignua i kada drugi procene
njihove akcije uspeno realizovanim. U takvim situacijama, deca ne mogu da razviju
oseaj samopotovanja, i sude o svojim vrednostima po standardima drugih ljudi.

6. STRATEGIJE MOTIVISANJA DECE

11

Postoji nekoliko strategija koje se mogu koristiti od strane roditelja ili vaspitaa da bi se
pomoglo deci da ostanu u potpunosti motivisana. Neke od njih su:

obezbediti okruenje (kroz odgovarajue igrake, aktivnosti prilagoene uzrastu

itd) koje omoguava deci da slobodno istrauju i da vide efekat i rezultate svojih

akcija;
dati deci dovoljno vremena prilikom rada kako bi se omoguilo sticanje spobnosti
odnosno upornosti. Kada su deca duboko ukljuena u aktivnost, ona bi trebala da

mogu da je zavre bez prekida;

odupreti se prirodnoj potrebi da pomaete detetu jer ono samo ne zna da uradi

neto;
odgovoriti na potrebe deteta na nain da mu se omogui da bude nezavisno od
odraslih. To ne znai ustupanje kontrole detetu jer je svoj deci neophodno jasno

definisati granice.
Obezbediti korektnu saradnju sa detetom u vidu zajednikih aktivnosti,

istraivanja i igara;
Podsticati dete na samostalnost i dobrovoljno obavljanje aktivnosti;
Obezbediti deci situacije u kojima imaju odgovarajue izazove;
Dati deci mogunost da ocenjuju sopstvena dostignua;
Nikako ne se ne smeju koristiti prekomerne nagrade jer one imaju tendenciju da

potkopaju sposobnost dece da vrednuju stvari;

Pohvala i nagrada trebaju da se zasnivaju na naporima dece i upornosti a ne na

stvarnim ostvarenjima usled obeane nagrade;

Dozovoliti deci da istrae i otkrivaju svet oko njih.

7. ZAKLJUAK

Samo zajednikim aktivnim radom i dobro organizovanim saradnikim odnosom izmeu

vaspitaa ili roditelja i dece, kao i same dece, mogu se uspeno realizovati postavljeni
zadaci i ciljevi. Putem otkrivakih aktivnosti i eksperimenata dolazi do izraaja deja
aktivnost i samostalnost, a ono to urade uz pomo vaspitaa, najbolje e razumeti.

12

Vaspitai i roditelji moraju biti upoznati sa svim mogunostima deteta i njegovim

potencijalima i da ih razvijaju kroz saradnju i podsticanjem unutranje motivacije, jer su
posledice spoljanjeg motivisanja u vidu nagrada (novac, hrana, igrake) dobro poznate i
neophodno ih je to vie izbegavati.

8.

LITERATURA

Voljcis, K.S. (1990): Igrovni kolektivi dece predkolskog uzrasta;

Ivi, I. i Havelka, N.: Proces socijalizacije kod dece, Beograd: Zavod za

udbenike i nastavna sredstva.

Lew, A. & Bettner, B. (1996) A parent's guide to understanding and motivating

children. Sheffield, UK: Connexions Press.

http://www.odgoj.com

13