ZAKON

O ZATITI PRIRODE
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1
Ovim zakonom ureuje se zatita i ouvanje prirode, bioloke, geoloke i predeone
raznovrsnosti kao dela ivotne sredine.
Priroda kao dobro od opteg interesa za Republiku Srbiju uiva posebnu zatitu u skladu sa
ovim zakonom i posebnim zakonima.

Cilj zakona
lan 2
Ovim zakonom ostvaruju se sledei ciljevi:
1) zatita, ouvanje i unapreenje bioloke (genetike, specijske i ekosistemske), geoloke i
predeone raznovrsnosti;
2) usklaivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i drutvenih razvojnih planova, programa, osnova
i projekata sa odrivim korienjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoronim
ouvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnotee;
3) odrivo korienje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeivanje njihove
funkcije uz ouvanje prirodnih vrednosti i ravnotee prirodnih ekosistema;
4) blagovremeno spreavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog
osiromaenja bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti, kao i poremeaja sa negativnim
posledicama u prirodi;
5) utvrivanje i praenje stanja u prirodi;
6) unapreenje stanja naruenih delova prirode i predela.

Primena zakona
lan 3

Odredbe ovoga zakona ne primenjuju se u sluaju suzbijanja i spreavanja neposredne

opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu, spaavanja ljudi i imovine i to samo dok traju
navedene okolnosti koje se utvruju posebnim aktom nadlenog organa.

Znaenje izraza
lan 4
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) aktivnost u prirodi je svako privremeno ili trajno delovanje oveka na prirodu koje moe
naruiti prirodnu ravnoteu, ako to delovanje nije u cilju zatite i ouvanja prirode;
2) alohtona vrsta je vrsta koja je u ekosisteme naih podruja dospela namernim ili nenamernim
unoenjem;
3) autohtona vrsta je vrsta koja je prirodno rasprostranjena u ekosistemima naih podruja;
4) bioloka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili
nekom jasno odreenom podruju;
5) vrsta je grupa prirodnih jedinki odnosno populacija u okviru kojih se jedinke meusobno
slobodno ukrtaju i daju plodno potomstvo, a reproduktivno su izolovane od drugih grupa jedinki
odnosno populacija;
6) geoloka raznovrsnost (geodiverzitet) jeste skup geolokih formacija i struktura, pojava i
oblika geoloke grae i geomorfolokih karakteristika razliitog sastava i naina postanka i
raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i spoljanjih
geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena;
7) geonaslee su sve geoloke, geomorfoloke, pedoloke i posebne arheoloke vrednosti
nastale tokom formiranja litosfere, njenog morfolokog uobliavanja i meuzavisnosti prirode i
ljudskih kultura, koje predstavljaju ukupnu geoloku raznovrsnost i imaju nauni znaaj za
prouavanje razvoja Zemlje;
8) genotip fosila je tipina vrsta za neki rod fosila, kojoj pripadaju sve individue u okviru te vrste
roda i koja odgovara holotipu;
9) genetika raznovrsnost je ukupan broj i ukupna raznovrsnost gena, odnosno genetikih
informacija sadranih u svim pojedinanim vrstama biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama;
10) genski fond je ukupan broj gena ili koliina genetske informacije koju poseduju svi lanovi
populacije seksualno reproduktivnih organizama;
11) genetiki materijal je svaki materijal biljnog, ivotinjskog, mikrobskog ili drugog porekla koji
sadri funkcionalne jedinice nasleivanja;
12) derivat je organski ili neorganski produkt ivih organizama, parogovi jelena, kljove vepra,
oklop kornjae i drugo;

13) divlja vrsta je vrsta iz prirode koja nije bila pod uticajem oveka i nema posledica nastalih
ukrtanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;
14) mineralne druze su kristali koji se javljaju kao skup iste ili razliite vrste koji lee na
zajednikoj podlozi;
15) evidentirana prirodna dobra su podruja, vrste i pokretna prirodna dokumenta od znaaja za
zatitu, a za koja nije pokrenut ili sproveden postupak zatite;
16) ekoloka mrea je skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekoloki znaajnih
podruja, koja biogeografskom zastupljenou i reprezentativnou znaajno doprinose
ouvanju bioloke raznovrsnosti, ukljuujui i ekoloki znaajna podruja Evropske unije
NATURA 2000;
16a) ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA 2000 ine posebna podruja za
ouvanje stanita i vrsta i podruja posebne zatite za ouvanje stanita odreenih vrsta ptica, u
skladu sa propisima Evropske unije o zatiti stanita i zatiti ptica;
17) ekoloki koridor je ekoloka putanja i/ili veza koja omoguava kretanje jedinki populacija i
protok gena izmeu zatienih podruja i ekoloki znaajnih podruja od jednog lokaliteta do
drugog i koji ini deo ekoloke mree;
18) ekoloki znaajna podruja su delovi ekoloke mree znaajni za ouvanje vrsta, odreenih
tipova stanita i stanita odreenih vrsta od znaaja za Republiku Srbiju, u skladu sa
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima;
19) ekosistem (biogeocenoza) jeste strukturno, funkcionalno i dinamiki sloen i jedinstven
ekoloki sistem u kome se meusobno proimaju uticaji biotopa i biocenoze (abiogena i
biogena);
20) endemina vrsta je vrsta ije je rasprostranjenje ogranieno na odreeno jasno definisano
geografsko podruje;
21) ex situ zatita je aktivna mera zatite vrsta koja obuhvata aktivnosti na ouvanju, gajenju i
razmnoavanju vrsta na mestima van njihovih prirodnih stanita, kao to su botanike bate,
bate, vrtovi, arboretumi, alpinetumi, zooloki vrtovi, akvarijumi, terarijumi, banke gena, semena,
plodova i vegetativnih delova, kao i specijalizovane laboratorije;
22) ivotna zajednica (biocenoza) jeste skup svih populacija koje ive zajedno na istom stanitu
(biotopu) koje grade funkcionalne zajednice;
23) zamka je sredstvo namenjeno za zadravanje, hvatanje ili usmrivanje ivotinja;
24) zatita prirode je niz mera i aktivnosti usredsreenih na spreavanje oteenja prirode,
prirodnih vrednosti i prirodne ravnotee;
25) zatiene vrste su organske vrste koje su zatiene zakonom;

26) zatiena podruja jesu podruja koja imaju izraenu geoloku, bioloku, ekosistemsku i/ili
predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zatiti proglaavaju zatienim podrujima od
opteg interesa;
26a) zatitna zona je prostor izvan granica zatienog podruja, ekoloki znaajnog podruja i/ili
ekolokog koridora koji moe biti odreen prilikom ustanovljavanja tih podruja, radi
spreavanja, odnosno ublaavanja spoljnih uticaja;
27) zatiena prirodna dobra su zatiena podruja, zatiene vrste i pokretna zatiena
prirodna dokumenta;
28) zooloki vrt je bilo koja trajna ustanova gde se dre divlje vrste ivotinja radi izlaganja
javnosti sedam ili vie dana godinje, sa izuzetkom cirkusa, prodavnica kunih ljubimaca i
ustanova koje ne izlau javnosti znaajan broj ivotinja ili vrsta;
29) invazivna vrsta je strana vrsta koja unoenjem i/ili irenjem ugroava druge vrste i ukupnu
bioloku raznovrsnost;
30) indikatorska vrsta je vrsta osetljiva na promene uslova u ivotnoj sredini koja se zbog toga
moe koristiti za procenu opteg stanja prirode i ivotne sredine;
31) introdukcija je namerno ili nenamerno unoenje vrste na teritoriju i u ekosisteme u kojima do
tada nije ivela;
32) in situ zatita je aktivna mera zatite koja obuhvata zatitu populacija vrste na prirodnom
stanitu, ouvanje prirodnih ekosistema, ouvanje i oporavak populacija na njihovim prirodnim
stanitima, kao i ouvanje pojava geodiverziteta na mestu nastanka ili nalazita stena, ruda,
minerala, kristala i fosila;
33) iezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je i poslednji primerak iezao;
34) iezla vrsta u prirodi je ona vrsta koje vie nema u prirodi ali se jedinke mogu nai u
zoolokim vrtovima, botanikim batama i drugim mestima, a koje se mogu ed situ metodama
uzgajati za potrebe reintrodukcije;
35) kiobran vrste su vrste ijom zatitom ujedno titimo i vei broj drugih vrsta na istom
stanitu, a koje su manje poznate ili ih je teko tititi na drugi nain;
36) kljune vrste su one vrste ije prisustvo ili odsustvo ima sutinski efekat na ostatak
biocenoze (ekosistema);
37) korisnik zatienog podruja je pravno lice, preduzetnik, fiziko lice ili drugi subjekat koji u
zatienom prirodnom podruju obavlja poslove, delatnosti, odnosno koristi prirodno dobro i/ili
njegove resurse, pogodnosti i odlike;
38) krajnje ugroena vrsta je vrsta suoena sa najviom verovatnoom iezavanja u prirodi u
neposrednoj budunosti, to se utvruje u skladu sa meunarodno prihvaenim kriterijumima;

39) kristal je svaki mineral koji ima pravilnu unutranju grau i pravilan spoljanji oblik i ogleda
se u geometrijski pravilnim, glatkim i sjajnim povrima i/ili pljosnima;
40) lektotip je primerak iz tipske serije koji predstavlja duplikat holotipa, a sakupljen je kad i
holotip;
41) lokalni endemit je vrsta ueg rasprostranjenja koje ne prelazi veliinu jedne biogeografske
provincije;
42) minerali su samorodni homogeni hemijski elementi ili jedinjenja u vidu kristalizovane ili
amorfne materije, odreene strukture, oblika i sastava, koji nisu mineralne sirovine;
43) odrivo korienje prirodnih dobara i/ili resursa je korienje komponenata biodiverziteta ili
geodiverziteta na nain i u obimu koji ne vodi ka dugoronom smanjenju biodiverziteta, odnosno
geodiverziteta, odravajui njihov potencijal radi zadovoljenja potreba i tenji sadanjih i buduih
generacija;
43a) ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoa da
sprovoenje planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti, koji sami ili u kombinaciji
sa drugim planovima, osnovama, programima, projektima, radovima i aktivnostima, mogu imati
znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnih podruja;
44) ouvanje prirode je niz mera i aktivnosti koje se sprovode radi zatite ili obnavljanja prirodnih
stanita i populacija divljih vrsta u cilju ouvanja njihovog povoljnog stanja, prirodnih ekosistema
i predeone raznovrsnosti;
45) oteenje prirode jeste pojava nastala usled menjanja prirodnih procesa u tolikoj meri da je
naruena prirodna ravnotea ili su unitene prirodne vrednosti. Oteenje prirode moe biti
uzrokovano prirodnim i vetakim procesima, pojavama i nepogodama (klizita, odroni,
zemljotresi, poplave, poari itd.);
46) paratip je primerak vrste koji je odreen pre opisivanja nominalne vrste;
47) plan upravljanja zatienog podruja je dokument kojim subjekat zaduen za upravljanje
zatienim podrujem planira mere i aktivnosti zatite, ouvanja, unapreenja i korienja
zatienog podruja;
48) planovi upravljanja prirodnim resursima i dobrima su planske i/ili programske osnove za
upravljanje, gazdovanje i korienje prirodnih resursa i dobara u privredne, socijalne i ekoloke
namene i/ili svrhe propisane na osnovu posebnih zakona;
49) peinski nakit su razliiti oblici i pojave taloenja kristalnog kalcijum karbonata u
speleolokim objektima (stalaktiti, heliktiti, stalagmiti, stubovi, salivi, draperije, kadice i drugo);
50) peinski sediment je u speleolokim objektima nataloen ili na drugi nain odloen reni
materijal (pesak, ljunak), glina, drobina, blokovi stena i bigar;
51) povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoronog
opstanka kao ivotno sposobni deo prirodnog ekolokog sistema i kada se ekoloko podruje

rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoa da e se u predvidljivoj budunosti

smanjiti;
52) povoljno stanje tipa prirodnog stanita je stanje tipa prirodnog stanita u kojem je njegovo
podruje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu, kada su specifina struktura i funkcije
neophodne za dugorono ouvanje prisutni ili e biti prisutni u predvidljivoj budunosti i kada je
status zatite njihovih tipinih vrsta povoljan. Prirodno stanite je ugroeno ako nije u povoljnom
stanju i/ili mu preti nestanak;
53) pokretna zatiena prirodna dokumenta su delovi geolokog, paleontolokog i biolokog
naslea koji imaju izuzetan nauni i obrazovni znaaj;
54) populacija je prostorno i vremenski integrisana grupa jedinki iste vrste koja raspolae
zajednikim skupom naslednih faktora, naseljava odreeni prostor, pripada odreenom
ekosistemu, a u okviru koje su jedinke meusobno povezane prvenstveno odnosima
reprodukcije;
55) praenje stanja (monitoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno praenje stanja prirode,
odnosno delova bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema
praenja stanja elemenata ivotne sredine u prostoru i vremenu;
56) predeo je odreena teritorija iji karakter predstavlja specifian spoj prirodnih i stvorenih
vrednosti karakteristinih za dati region;
57) predeoni elemenat je najmanja, relativno homogena ekoloka jedinica strukture predela, bilo
prirodnog ili antropogenog porekla;
58) predeona raznovrsnost je strukturiranost prostora nastala u interakciji (meudejstvu)
prirodnih i/ili stvorenih predeonih elemenata odreenih biolokih, klimatskih, geolokih,
geomorfolokih, pedolokih, hidrolokih, kulturno-istorijskih i sociolokih obeleja;
58a) prioritetni tipovi stanita i prioritetne vrste su oni tipovi stanita i vrste koji su kao takvi
utvreni u Republici Srbiji, u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
potvrenim meunarodnim ugovorima;
59) priroda predstavlja jedinstvo geosfere i biosfere, izloeno atmosferskim promenama i
razliitim uticajima i obuhvata prirodna dobra i prirodne vrednosti koje se iskazuju biolokom,
geolokom i predeonom raznovrsnou;
60) prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i
bioloke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili
potencijalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zasluuju posebnu
zatitu;
61) prirodna ravnotea je stanje meusobno uravnoteenih odnosa i uticaja ivih bia meu
sobom i s njihovim stanitem. Prirodna ravnotea je naruena, kada se poremeti kvantitativna ili
kvalitativna struktura ivotnih zajednica, oteti ili uniti stanite, uniti ili promeni sposobnost
delovanja ekolokog sastava, prekine meusobna povezanost pojedinih ekolokih sastava ili
prouzrokuje znaajnija izolovanost pojedinih populacija;

62) ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suoava s visokom verovatnoom da e ieznuti u
prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budunosti;
63) reim zatite jeste skup mera i uslova kojima se odreuje nain i stepen zatite, korienja,
ureenja i unapreenja zatienog prirodnog dobra;
64) reintrodukcija je metod zatite i ouvanja bioloke raznovrsnosti vetakim vraanjem vrste
na nekadanja stanita sa kojih je iezla ili na stanita na kojima je brojnost njene populacije
drastino smanjena;
65) reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prolosti imala iroko rasprostranjenje, a iji je
dananji areal (ostatak) sveden na prostorno male delove;
66) sanacija prirode su mere koje se preduzimaju za zaustavljanje oteenja prirode,
poboljanja stanja i funkcionalnosti;
67) sintipovi fosila su svi primerci iz jedne serije za koju ne postoji holotip;
68) speleoloki objekat je podzemna upljina u obliku kanala, hodnika i dvorana razliitih
dimenzija, nagiba i izgleda nastala prirodnim procesima prvenstveno u krenjacima i dolomitima
ali i u drugim stenama;
69) stanite je geografski jasno odreen prostor u kome konkretna zajednica biljaka, ivotinja,
gljiva i mikroorganizama (biocenoza) stupa u interakciju sa abiotikim faktorima (zemljita, klima,
koliina i kvalitet vode i dr.) formirajui funkcionalnu celinu;
70) stanite vrste su ona stanita u kojima populacije konkretne vrste imaju uslove za opstanak
u duem vremenskom periodu, odnosno prostor u kome konkretna vrsta realizuje bilo koju fazu
svog ivotnog ciklusa;
71) stenoendemit je vrsta ije je rasprostranjenje ogranieno na veoma malo podruje, odnosno
jedan lokalitet (planinski vrh, greben, klisura i slino);
71a) tip stanita je skup ili grupa stanita koja su po svojim biotikim i abiotikim
karakteristikama veoma slina;
72) tipovi predela su kategorije predela ija je jedinstvenost i kvalitet odreen ekolokim,
strukturnim, fiziognomskim, istorijskim, socio-ekonomskim i estetskim obelejima;
73) ugroena vrsta jeste ona vrsta koja se suoava sa visokom verovatnoom da e ieznuti u
prirodnim uslovima u bliskoj budunosti to se utvruje u skladu sa opteprihvaenim
meunarodnim kriterijumima;
74) unapreenje prirode je niz mera i aktivnosti koje su potrebne za obnavljanje prirodnih
stanita i populacija kako bi se oni doveli u povoljno prirodno stanje, kao i niz aktivnosti na
revitalizaciji i sanaciji prirodnih ekosistema i predela;

75) fosili su ostaci, sauvani u celini ili delovima, biljnih i ivotinjskih organizama koji su iveli u
prolosti, ukljuujui i tragove izumrlih organizama, a slue kao materijalni dokazi na osnovu
kojih se pouzdano rekonstruie geoloka prolost;
76) holotip fosila je vrsta koja je odreena i slui kao etalon za sve druge odredbe i taj jedan
primerak se uva u Prirodnjakom muzeju;
77) holotip je originalni primerak na osnovu koga je dat opis vrste i njeno ime;
78) crvena knjiga je naunostruna studija ugroenih divljih vrsta rasporeenih po kategorijama
ugroenosti i faktorima ugroavanja;
79) crvena lista je spisak ugroenih divljih vrsta rasporeenih po kategorijama ugroenosti.

Naela zatite prirode

lan 5
Osnovna naela zatite prirode jesu:
1) naelo visokog stepena zatite prirode svako je duan da pri preduzimanju aktivnosti ili
vrenju delatnosti doprinese zatiti i unapreivanju prirode, bioloke, geoloke i predeone
raznovrsnosti, ouvanju optekorisnih funkcija prirode i prirodne ravnotee;
2) naelo odrivog korienja korienje prirodnih resursa moe se vriti samo do stepena i na
nain kojima se ne ugroava raznovrsnost i funkcionisanje prirodnih sistema i procesa;
3) naelo primene mera i uslova zatite prirode u korienju prirodnih resursa i zatienih
prirodnih dobara, planiranju i ureenju prostora, primenjuju se naela, mere i uslovi zatite
prirode;
4) naelo integrisane zatite zatita prirode je sastavni deo strategije odrivog razvoja,
prostornog i urbanistikog planiranja i drugih planova, programa i osnova;
5) naelo "korisnik plaa" korisnik prirodnog resursa i zatienog prirodnog dobra, duan je da
plati naknadu za njihovo korienje i snosi trokove sanacije i rekultivacije prostora;
6) naelo saradnje dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne
samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna i fizika lica, pri vrenju svojih poslova i
zadataka duni su da postupaju u skladu sa naelima, ciljevima, merama i uslovima zatite i
trajnog ouvanja prirode i da pri tome ostvaruju meusobnu i meunarodnu saradnju;
7) naelo neposredne primene meunarodnog prava dravni organi i organi autonomne
pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna lica,
preduzetnici i fizika lica, pri vrenju svojih poslova i zadataka neposredno primenjuju
opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvrene meunarodne ugovore kao sastavni
deo pravnog sistema.
Na zatitu prirode primenjuju se i osnovna naela zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.

Subjekti zatite prirode

lan 6
Zatitu i ouvanje prirode, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju:
1) Republika Srbija;
2) autonomna pokrajina;
3) optina, grad i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);
4) upravlja zatienog podruja;
5) pravna lica, preduzetnici i fizika lica koji u obavljanju privrednih i drugih delatnosti koriste
prirodne resurse i zatiena prirodna dobra;
6) strune i naune organizacije i druge javne slube;
7) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije.

II ZATITA PRIRODE
Mere zatite prirode
lan 7
Zatita prirode sprovodi se naroito:
1) utvrivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu;
2) uspostavljanjem i utvrivanjem zatienih prirodnih dobara i sistema praenja njihove zatite;
3) sprovoenjem mera zatite prirode i predela;
4) utvrivanjem uslova i mera zatite prirode i zatienih prirodnih dobara i predela u prostornim
i urbanistikim planovima, projektnoj dokumentaciji, osnovama i programima upravljanja
prirodnim resursima u rudarstvu, energetici, saobraaju, vodoprivredi, poljoprivredi, umarstvu,
lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu;
5) odrivim korienjem prirodnih resursa i zatienih prirodnih dobara i kontrolom njihovog
korienja uspostavljanjem sistema upravljanja prirodnim resursima i zatienim prirodnim
dobrima;
6) izradom izvetaja o stanju prirode, donoenjem i sprovoenjem strategija, programa, akcionih
i sanacionih planova i planova upravljanja;

7) ublaavanjem tetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi, korienjem prirodnih

resursa ili prirodnim katastrofama;
8) povezivanjem i usklaivanjem nacionalnog sistema zatite prirode sa meunarodnim
sistemom zatite prirode;
9) podsticanjem naunog i strunog rada u oblasti zatite prirode;
10) obavetavanjem javnosti o stanju prirode i uestvovanjem javnosti u odluivanju o zatiti
prirode;
11) podsticanjem i promocijom zatite prirode, razvijanjem svesti o potrebi zatite prirode u
procesu vaspitanja i obrazovanja;
12) ukljuivanjem lokalnih zajednica u praenje stanja, zatitu i unapreenje prirode.

1. Planiranje, ureenje i korienje prostora, prirodnih resursa, zatienih

podruja i ekoloke mree
lan 8
Planiranje, ureenje i korienje prostora, prirodnih resursa, zatienih podruja i ekoloke
mree sprovodi se na osnovu prostornih i urbanistikih planova, planske i projektne
dokumentacije, osnova i programa upravljanja i korienja prirodnih resursa i dobara u
rudarstvu, energetici, saobraaju, vodoprivredi, poljoprivredi, umarstvu, lovstvu, ribarstvu,
turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, u skladu sa merama i uslovima zatite
prirode.
Korienje prostora, prirodnih resursa i zatienih podruja dozvoljeno je na nain predvien
ovim i drugim zakonima.
Nosilac projekta, odnosno pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje koristi prirodne resurse,
obavlja graevinske i druge radove, aktivnosti i intervencije u prirodi duno je da postupa u
skladu sa merama zatite prirode utvrenim u planovima, osnovama i programima i u skladu sa
projektno-tehnikom dokumentacijom, na nain da se izbegnu ili na najmanju meru svedu
ugroavanje i oteenje prirode.
Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice iz stava 3. ovog lana duno je da po prestanku radova i
aktivnosti izvri sanaciju, odnosno rekultivaciju u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Uslovi zatite prirode

lan 9
U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti iz lana 8. ovog
zakona pribavljaju se uslovi zatite prirode koje izdaje nadleni zavod za zatitu prirode (u
daljem tekstu: zavod).
Akt o uslovima zatite prirode sadri naroito:

1) podatke o prirodnim vrednostima, posebno biljnog i ivotinjskog sveta, objekata geonaslea i

predela u granicama prostornog obuhvata dokumenta iz stava 1. ovog lana i prostornom
okruenju;
2) podatke o zatienim prirodnim dobrima, ukljuujui prirodna dobra planirana za zatitu i u
postupku zatite;
3) podatke o ekoloki znaajnim podrujima i tipovima stanita;
4) podatke o ustanovljenim reimima i merama zatite i korienja prirodnih vrednosti i dobara i
ekoloki znaajnih podruja;
5) procenu da li se planirani radovi i aktivnosti mogu realizovati sa stanovita ciljeva zatite
prirode i donetih propisa i dokumenata;
6) uslove, odnosno zabrane i ogranienja pod kojima se planirani radovi i aktivnosti mogu
realizovati;
7) bioloke, tehnike i tehnoloke mere zatite prirode koje treba primeniti;
8) pravni i struni osnov za utvrene uslove i mere.
Uz zahtev za izdavanje akta o uslovima zatite prirode prilau se:
1) podaci o vrsti i nosiocu izrade dokumenta iz stava 1. ovog lana i investitoru;
2) podaci o lokaciji i prostornom obuhvatu sa odgovarajuim kartografskim i grafikim prilozima,
a za projekte i sa kopijom katastarskog plana;
3) kratak opis ciljeva zbog kojih se dokument izrauje, nameravanih aktivnosti na njegovoj
realizaciji i glavnih oekivanih rezultata, a za projekat idejno reenje.
Akt o uslovima zatite prirode zavod izdaje reenjem.
Ukoliko podnosilac zahteva u roku od dve godine od dana dostavljanja akta ne otpone radove i
aktivnosti za koje je akt o uslovima zatite prirode izdat, duan je da pribavi novi akt.
Za prikupljanje i procenu informacija neophodnih za izdavanje akta o uslovima zatite prirode
plaa se naknada.
Visinu i nain obrauna i naplate naknade iz stava 6. ovog lana, obveznike naknade i
oslobaanje ili umanjenje od obaveze plaanja naknade utvruje zavod, uz saglasnost Vlade.
Na akt o uslovima zatite prirode moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove
zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od 15 dana, a na teritoriji
autonomne pokrajine organu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine autonomne
pokrajine.

Organ nadlean za donoenje, odnosno usvajanje dokumenta iz stava 1. ovog lana pribavlja
akt o ispunjenosti uslova zatite prirode iz stava 2. ovog lana.

Ocena prihvatljivosti
lan 10
Ukoliko se u postupku izdavanja uslova zatite prirode iz lana 9. utvrdi da postoji verovatnoa
da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti mogu imati znaajan uticaj na ciljeve
ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog podruja, Ministarstvo, organ nadlean za poslove
zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadlean za poslove zatite ivotne
sredine jedinice lokalne samouprave, sprovodi ocenu prihvatljivosti.
Za planove, osnove i programe za koje se, u skladu sa posebnim zakonom, sprovodi postupak
strateke procene i za projekte, radove i aktivnosti za koje se u skladu sa posebnim zakonom,
sprovodi postupak procene uticaja, ocena prihvatljivosti sprovodi se u okviru tih postupaka.
U sluaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti,
radovi i aktivnosti mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog
podruja, nadleni organ e odbiti davanje saglasnosti.
U sluaju sumnje smatrae se da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti, mogu
imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog podruja.
U sluaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti,
radovi i aktivnost mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog
podruja, nadleni organ e dati saglasnost, samo pod sledeim uslovima:
1) ukoliko ne postoji drugo alternativno reenje;
2) u odnosu na ekoloki znaajna podruja u kojima se nalazi makar jedan prioritetni tip stanita
i/ili prioritetna vrsta, samo ukoliko postoje imperativni razlozi preovladavajueg javnog interesa,
koji se odnose na zatitu zdravlja ljudi i javne sigurnosti, na korisne efekte od primarne vanosti
za ivotnu sredinu; ukoliko postoje drugi preovladavajui razlozi od javnog interesa uz prethodno
pribavljeno miljenje Evropske komisije. U odnosu na sva ostala ekoloki vana podruja samo
ukoliko postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, ukljuujui interese socijalne ili
ekonomske prirode, koji preteu u odnosu na interes ouvanja ovih podruja;
3) ukoliko je mogue preduzeti kompenzacijske mere iz lana 12. ovog zakona, neophodne za
ouvanje sveukupne koherentnosti ekoloke mree.
Vlada blie propisuje postupak, sadrinu, rokove, nain sprovoenja ocene prihvatljivosti u
odnosu na ciljeve ouvanja ekoloki znaajnog podruja, kao i nain obavetavanja javnosti,
utvrivanja preovladavajueg javnog interesa i kompenzacijskih mera.

Ogranienja ili prekid korienja

lan 11

Ako nain ili obim korienja prirodnih resursa neposredno ugroava opstanak neke vrste,
njenog stanita ili prirodnog ekosistema, ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u
daljem tekstu: ministar) naredbom moe ograniiti, privremeno ili trajno obustaviti korienje po
prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, ministarstva nadlenog za poslove rudarstva i energetike i ministarstva nadlenog
za poslove infrastrukture.
Za ogranienja kojima su podvrgnuti, na osnovu naredbe iz stava 1. ovog lana, vlasnici ili
korisnici prirodnih resursa imaju pravo na naknadu srazmerno umanjenom prihodu.
Visina naknade utvruje se sporazumno, a u sluaju spora o visini naknade odluuje sud.
Naknada iz stava 3. ovog lana isplauje se na teret sredstava budeta Republike Srbije.
Vlasnik ili korisnik prirodnih resursa koji ne postupi po naredbi iz stava 1. ovog lana odgovara
za tetu nastalu na vrsti, stanitu ili prirodnom ekosistemu, koja je nastala nakon donoenja
naredbe.

Ublaavanje tetnih posledica na prirodu

lan 12
Radi ublaavanja tetnih posledica na prirodu, koje mogu nastati ili su nastale realizacijom
planova, osnova, programa, projekata, radova ili aktivnosti na zatienom prirodnom dobru ili
podruju ekoloke mree, pravno lice, preduzetnik i fiziko lice, odnosno nosilac projekta, duno
je da sprovede kompenzacijske mere u skladu sa reenjem koje donosi Ministarstvo na predlog
zavoda.
Kompenzacijske mere odreuju se u zavisnosti od predvienih ili prouzrokovanih oteenja
prirode, i to:
1) uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili sline osobine kao oteeni lokalitet;
2) uspostavljanjem drugog lokaliteta znaajnog za ouvanje bioloke i predeone raznovrsnosti,
odnosno za zatitu prirodnog dobra;
3) novanom naknadom u vrednosti prouzrokovanog oteenja lokaliteta u sluaju da nije
mogue sprovesti kompenzacijske ili mere sanacije.
Kompenzacijske mere iz stava 1. ovog lana utvruje Ministarstvo.
Pri odreivanju kompenzacijskih mera prednost ima nadoknaivanje novim lokalitetom koji ima
iste ili sline osobine kao i oteeni lokalitet.
Za ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA 2000 jedina kompenzacijska mera jeste
uspostavljanje novog lokaliteta, u smislu stava 2. taka 1) ovog lana.
O kompenzacijskim merama koje se odnose na ekoloki znaajno podruje Evropske unije
NATURA 2000 obavetava se Evropska komisija.

Novani iznos na ime kompenzacijskih mera uplauje se na raun propisan za uplatu javnih
prihoda budeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda za zatitu ivotne sredine iskljuivo za
finansiranje projekata zatite prirode.

Otklanjanje tetnih posledica

lan 13
Ako su projekti ili aktivnosti u prirodi izvedene bez utvrenih uslova zatite prirode ili suprotno
datim uslovima zatite prirode, zbog ega su nastala oteenja prirode i zatienih prirodnih
dobara, nosilac projekta ili aktivnosti odnosno, korisnik prirodnih resursa, duan je da bez
odlaganja i o svom troku otkloni tetne posledice svog delovanja, po naelima objektivne
odgovornosti.
Ako nosilac aktivnosti iz stava 1. ovog lana ne otkloni tetne posledice svog delovanja ili ne
postupi u skladu sa reenjem iz lana 12. ovog zakona kojim su utvrene kompenzacijske mere,
Ministarstvo e iste sprovesti na njegov troak i reenjem utvrditi obavezu na naknadu tete i
visinu trokova izvrenja.
Procenu nastale tete, kao i nain otklanjanja tetnih posledica Ministarstvu predlae zavod.

2. Predmet zatite
Zatita bioloke raznovrsnosti
lan 14
Zatita bioloke raznovrsnosti ostvaruje se sprovoenjem mera zatite i unapreenja vrsta,
njihovih populacija, prirodnih stanita i ekosistema.

Zatita vrsta
lan 15
Zatita vrsta se ostvaruje sprovoenjem mera i aktivnosti na ouvanju samih vrsta, njihovih
populacija i stanita, ekosistema i koridora koji ih povezuju.
Zatita ptica i migratornih vrsta ostvaruje se sprovoenjem mera potrebnih za ouvanje,
odravanje i obnovu dovoljne raznovrsnosti i rasprostranjenosti njihovih stanita, izbegavanje
zagaenja ili naruavanja kvaliteta stanita i podsticanje istraivanja i upravljanja.
Za ouvanje malih biotopa i stanita preduzimaju se mere koje ukljuuju stvaranje zatienih
podruja, odravanje i upravljanje stanitima unutar zatienih podruja, obnovu unitenih
biotopa i stvaranje novih biotopa.

Zatita stanita
lan 16

Zatita stanita vri se sprovoenjem mera i aktivnosti na zatiti i ouvanju prirode, odrivom
korienju prirodnih resursa i zatienih prirodnih dobara i ouvanjem ekoloki znaajnih
podruja.
Ministar propisuje kriterijume za izdvajanje ugroenih, retkih i osetljivih stanita i tipova stanita
od posebnog znaaja za ouvanje, mere zatite za njihovo ouvanje i utvruje spisak tipova
stanita u Republici Srbiji.
Tipovi stanita iz stava 2. ovog lana dokumentuju se kartom stanita i GIS bazom podataka.
Karta stanita se objavljuje na internet stranici Ministarstva i Zavoda za zatitu prirode Srbije.
Upravljanje GIS bazom, prikupljanje podataka i stalno auriranje obezbeuje zavod i druge
strune i naune institucije koje ovlasti ministar.

Zatita ekosistema
lan 17
Zatita ekosistema (umskih, visokoplaninskih, vodenih i vlanih, osetljivih, agro i drugih
ekosistema) ostvaruje se ouvanjem njihovog prirodnog sastava, strukture, funkcije, celovitosti i
ravnotee putem sprovoenja odgovarajuih mera i aktivnosti na njihovoj zatiti, unapreenju i
odrivom korienju.

Zatita umskih, vlanih i vodenih ekosistema i stanita unutar agroekosistema

lan 18
Ouvanje bioloke raznovrsnosti umskih ekosistema obavlja se radi jaanja optekorisnih
funkcija uma, u skladu sa zakonom.
Gazdovanje umama mora se zasnivati na naelima odrivog razvoja i ouvanja bioloke
raznovrsnosti, ouvanja prirodnog sastava, strukture i funkcije umskih ekosistema, saglasno
uslovima zatite prirode koji su sastavni deo umskih osnova.
Radi obogaivanja bioloke i predeone raznovrsnosti u gazdovanju umama postupa se na
nain da se u najveoj meri ouvaju umske istine (livade, panjaci i drugo) i umski rubovi.
U vlanim i vodenim ekosistemima sa obalnim pojasom zabranjene su radnje, aktivnosti i
delatnosti kojima se ugroava hidroloka pojava ili opstanak i ouvanje bioloke raznovrsnosti.
Koliinu vode u vlanim i vodenim ekosistemima, izvan zatienih podruja, koja je nuna za
ouvanje hidroloke pojave i opstanak bioloke raznovrsnosti odreuje ministarstvo nadleno za
poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, po prethodno pribavljenom miljenju
Ministarstva, a u zatienim podrujima i podrujima ekoloke mree Ministarstvo, po prethodno
pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede.

Ouvanje bioloke i predeone raznovrsnosti stanita unutar agroekosistema i drugih

neautonomnih i poluautonomnih ekosistema sprovodi se prvenstveno ouvanjem i zatitom
rubnih stanita, ivica, mea, pojedinanih stabala, grupe stabala, bara i livadskih pojaseva, kao
i drugih ekosistema sa ouvanom ili delimino izmenjenom drvenastom, bunastom, livadskom
ili movarnom vegetacijom.
Prilikom ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljita mora se voditi rauna o ouvanju postojeih i
stvaranju novih rubnih stanita radi obezbeenja bioloke i predeone raznovrsnosti ekosistema.

Upotreba biolokih, biotehnikih i hemijskih sredstava u zatiti ekosistema i zatienim

podrujima
lan 19
Radi zatite ekosistema dozvoljena je upotreba biolokih, biotehnikih i hemijskih sredstava u
skladu sa zakonom.
U zatienim podrujima mogu se koristiti bioloka i biotehnika sredstva radi ouvanja bioloke
raznovrsnosti.
Hemijska sredstva u zatienim podrujima mogu se koristiti u skladu sa propisanim reimima
zatite, uz odobrenje ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
a uz saglasnost Ministarstva.

Ouvanje genetike raznovrsnosti

lan 20
Genetiki materijal se koristi u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima.
Uzimanje genetikog materijala iz prirode radi korienja ne sme ugroavati opstanak
ekosistema ili populaciju divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva u njihovim stanitima.

Pristup izvorima genetikog materijala

lan 21
Genetiki materijal iz prirode moe se koristiti u skladu sa ovim zakonom.
Na genetikom materijalu koji je stvoren od genetikog materijala divljih vrsta biljaka, ivotinja i
gljiva ne moe se stei svojina.

Banka gena
lan 22
Radi ouvanja genetike raznovrsnosti divljih biljaka, ivotinja i gljiva osniva se banka gena.

U bankama gena uva se bioloki materijal nadzirane ili uzgajane populacije, delovi biljaka,
ivotinja i gljiva, seme, spore, polne elije i drugi bioloki materijali, koji se koriste radi ouvanja
vrsta, odnosno njihovog genetskog fonda i potencijala.
Banku gena iz stava 1. ovog lana moe da osnuje pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava
uslove u pogledu kadra, opreme i prostora.
Ispunjenost uslova iz stava 3. ovog lana utvruje Ministarstvo u dozvoli koja se izdaje u formi
reenja.
Dozvola iz stava 4. ovog lana izdaje se na zahtev pravnog ili fizikog lica.
Reenje iz stava 4. ovog lana je konano, a protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.
Blie uslove iz stava 3. ovog lana, kao i nain rada banke gena, nain postupanja sa biolokim
materijalom, sadrinu zahteva i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole
propisuje Ministarstvo, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.

Zatita geoloke raznovrsnosti

lan 23
Zatita geoloke raznovrsnosti pri korienju i ureenju prostora ostvaruje se sprovoenjem
mera ouvanja prirode, geolokih i paleontolokih dokumenata, kao i objekata geonaslea u
uslovima in situ i ex situ zatite.

Zatita speleolokih objekata

lan 24
Speleoloki objekti su javno dobro u svojini Republike Srbije.
Speleoloki objekti zbog svojih prirodnih i kulturnih vrednosti uivaju zatitu i koriste se u skladu
sa ovim zakonom i drugim propisima.
Za speleoloke objekte izrauje se Katastar speleolokih objekata kao digitalni geografski
informacioni sistem (u daljem tekstu: katastar).

Zatita i korienje speleolokih objekata

lan 25
U speleolokim objektima i njihovoj okolini zabranjeno je:
1) zagaivati vodotoke i izvore, uputati, unositi i ostavljati otrovne materije, vrste otpatke i
uginule ivotinje ili deponovati bilo koju vrstu otpadaka na mestima i na takav nain da mogu biti
uneti u speleoloki objekat tekuom vodom ili slobodnim kretanjem;

2) unitavati, oteivati ili odnositi delove peinskog nakita, peinskih sedimenata, fosilnih
ostataka i artefakata;
3) unitavati ili odnositi primerke faune i flore i naruavati njihove stanine uslove;
4) izvoditi graevinske radove koji mogu prouzrokovati znaajne nepovoljne i trajne promene
geomorfolokih i hidrolokih obeleja.
Vlada propisuje nain i uslove upravljanja, korienja i istraivanja speleolokih objekata, kao i
izrade i voenja katastra iz lana 24. stav 3. ovog zakona.

Zatita predela
lan 26
Predeli se prema svojim prirodnim i stvorenim obelejima razvrstavaju u predeone tipove koji
izraavaju raznolikost prirodne i kulturne batine.
Zatita predela podrazumeva planiranje i sprovoenje mera kojima se spreavaju neeljene
promene, naruavanje ili unitenje znaajnih obeleja predela, njihove raznovrsnosti,
jedinstvenosti i estetskih vrednosti i omoguavanje tradicionalnog naina korienja predela.
U planiranju i ureenju prostora, kao i u planiranju i korienju prirodnih resursa mora se
obezbediti ouvanje znaajnih i karakteristinih obeleja predela.
Zatita, upravljanje i planiranje predela zasniva se na identifikaciji predela i proceni njihovih
znaajnih i karakteristinih obeleja.
Ministar propisuje kriterijume za identifikaciju predela i nain procene njihovih znaajnih i
karakteristinih obeleja.

III ZATIENA PRIRODNA DOBRA

Zatiena prirodna dobra
lan 27
Zatiena prirodna dobra su:
1) zatiena podruja
- strogi rezervat prirode,
- specijalni rezervat prirode,
- nacionalni park,
- spomenik prirode,

- zatieno stanite,
- predeo izuzetnih odlika,
- park prirode;
2) zatiene vrste
- strogo zatiena divlja vrsta,
- zatiena divlja vrsta;
3) pokretna zatiena prirodna dokumenta.

1. Zatiena podruja
lan 28
Podruja koja imaju izraenu geoloku, bioloku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i koja
su znaajna kao stanita vrsta ptica i drugih migratornih vrsta znaajnih u skladu sa
meunarodnim propisima mogu se proglasiti za zatiena podruja od opteg interesa.
Zatiena podruja mogu se prekogranino povezivati sa zatienim podrujima susednih
drava.
Plan upravljanja i mere zatite zatienog podruja koje je prekogranino povezano sa
zatienim podrujem susedne drave, sporazumno se utvruje s nadlenim organima te
drave, a uz saglasnost Ministarstva.

Strogi i specijalni rezervat prirode

lan 29
Strogi rezervat prirode je podruje neizmenjenih prirodnih odlika sa reprezentativnim prirodnim
ekosistemima, namenjeno iskljuivo za ouvanje izvorne prirode, genskog fonda, ekoloke
ravnotee, praenje prirodnih pojava i procesa, nauna istraivanja kojima se ne naruavaju
prirodna obeleja, vrednosti, pojave i procesi.
Specijalni rezervat prirode je podruje sa neizmenjenom ili neznatno izmenjenom prirodom, od
naroitog znaaja zbog jedinstvenosti, retkosti ili reprezentativnosti, a koje obuhvata stanite
ugroene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva, bez naselja ili sa retkim naseljima u kojima ovek
ivi usklaeno sa prirodom, namenjeno ouvanju postojeih prirodnih odlika, genskog fonda,
ekoloke ravnotee, praenju prirodnih pojava i procesa, naunim istraivanjima i obrazovanju,
kontrolisanim posetama i ouvanju tradicionalnog naina ivota.
Specijalni rezervat prirode moe biti floristiki, mikoloki, umske i druge vegetacije, zooloki
(ornitoloki, ihtioloki i drugi), geoloki, paleontoloki, hidrogeoloki, hidroloki i drugi.

U strogom i specijalnom rezervatu prirode zabranjeno je vriti radnje i aktivnosti i obavljati

delatnosti koje mogu naruiti svojstva zbog kojih su proglaeni zatienim prirodnim dobrom
(branje i unitavanje biljaka, uznemiravanje, hvatanje i ubijanje ivotinja, uvoenje novih
biolokih vrsta, melioracijski radovi, razni oblici privrednog i drugog korienja i slino).
Poseivanje strogog i specijalnog rezervata prirode u cilju obrazovanja moe se vriti na osnovu
dozvole koju izdaje upravlja zatienog podruja (u daljem tekstu: upravlja).
Mere zatite strogog i specijalnog rezervata prirode blie se odreuju aktom o proglaenju
zatienog podruja.
Praenje prirodnih pojava i procesa i nauna istraivanja vre se na osnovu dozvole koju izdaje
Ministarstvo i uz prisustvo upravljaa.
U strogom rezervatu prirode zabranjene su privredne i druge aktivnosti.

Nacionalni park
lan 30
Nacionalni park je podruje sa veim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog
znaaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog naslea u kome ovek ivi usklaeno sa
prirodom, namenjeno ouvanju postojeih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne predeone,
geoloke i bioloke raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naunih, obrazovnih, duhovnih, estetskih,
kulturnih, turistikih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih aktivnosti u skladu sa naelima
zatite prirode i odrivog razvoja.
U nacionalnom parku dozvoljene su radnje i delatnosti kojima se ne ugroava izvornost prirode,
kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji obrazovanja, zdravstveno-rekreativnih i turistikih
potreba, nastavka tradicionalnog naina ivota lokalnih zajednica, a na nain kojim se ne
ugroava opstanak vrsta, prirodnih ekosistema i predela, u skladu sa ovim zakonom i planom
upravljanja koji donosi upravlja.
Delatnosti iz stava 2. ovog lana mogu se ograniiti radi ouvanja izvornosti prirode nacionalnog
parka.
umama u nacionalnom parku gazduje pravno lice koje upravlja nacionalnim parkom.
ume iz stava 4. ovog lana nisu obuhvaene umskim podrujem.
Mere zatite nacionalnog parka i nain njegovog korienja, blie se odreuju posebnim
zakonom.

Spomenik prirode
lan 31
Spomenik prirode je manja neizmenjena ili delimino izmenjena prirodna prostorna celina,
objekat ili pojava, fiziki jasno izraen, prepoznatljiv i/ili jedinstven, reprezentativnih

geomorfolokih, geolokih, hidrografskih, botanikih i/ili drugih obeleja, kao i ljudskim radom
formirana botanika vrednost od naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja.
Spomenik prirode moe biti geoloki (istorijskogeoloko-stratigrafski, paleontoloki, petroloki,
sedimentoloki, mineraloki, strukturnogeoloki, hidrogeoloki i drugi), geomorfoloki,
speleoloki (peina, jama i drugo), hidroloki (ceo ili deo vodotoka, slap, jezero, tresava i drugo),
botaniki (retki ili znaajni primerci biljnog sveta, pojedinano stablo ili skupina stabala, drvoredi,
parkovi, arboretumi, botanike bate i drugo).
Na spomeniku prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti koje ugroavaju njegova obeleja i
vrednosti.
Mere zatite spomenika prirode i nain njegovog korienja, blie se odreuju aktom o
proglaenju zatienog podruja.

Zatieno stanite
lan 32
Zatieno stanite je podruje koje obuhvata jedan ili vie tipova prirodnih stanita znaajnih za
ouvanje jedne ili vie populacija divljih vrsta i njihovih zajednica.
Cilj zatite stanita je:
1) zatita ugroenih i retkih tipova stanita, ekosistema i/ili autohtonih divljih vrsta na
nacionalnom i/ili meunarodnom nivou;
2) obezbeivanje povoljnog stanja populacija autohtone divlje vrste i/ili vrsta;
3) omoguavanje nesmetanog odvijanja neke od ivotnih faza autohtonih divljih vrsta
(mreenje, parenje, gneenje, podizanje mladunaca, prezimljavanje i drugo);
4) zatita krajnje ugroenih i ranjivih vrsta;
5) omoguavanje protoka gena izmeu populacija vrste;
6) obezbeivanje migratornih puteva i odmorita;
7) omoguavanje naunih istraivanja, upravljanja populacijama i obrazovanja.
Na zatienom stanitu zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se ugroava ili oteuje jedan ili
vie tipova stanita.
Aktom o proglaenju zatienog stanita blie se utvruje njegov znaaj, namena i mere zatite.

Predeo izuzetnih odlika

lan 33

Predeo izuzetnih odlika je podruje prepoznatljivog izgleda sa znaajnim prirodnim, biolokoekolokim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se tokom vremena razvijalo kao
rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala podruja i tradicionalnog naina ivota lokalnog
stanovnitva.
Predeo izuzetnih odlika moe biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo izuzetnih
odlika.
Prirodni predeo izuzetnih odlika je podruje znaajne bioloko-ekoloke i estetske vrednosti gde
tradicionalan nain ivota lokalnog stanovnitva nije bitnije naruio prirodu i prirodne
ekosisteme.
Kulturni predeo izuzetnih odlika je podruje znaajne predeone, estetske i kulturno-istorijske
vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala
podruja i tradicionalnog naina ivota lokalnog stanovnitva.
U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se naruavaju primarne
prirodne i stvorene vrednosti i karakter predela.
Mere zatite, nain obavljanja privrednih i tradicionalnih delatnosti i korienje prirodnih i
stvorenih vrednosti u predelu izuzetnih odlika, blie se utvruju aktom o proglaenju zatienog
podruja.

Park prirode
lan 34
Park prirode je podruje dobro ouvanih prirodnih vrednosti sa preteno ouvanim prirodnim
ekosistemima i ivopisnim pejsaima, namenjeno ouvanju ukupne geoloke, bioloke i
predeone raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naunih, obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih,
turistikih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih delatnosti usklaenih sa tradicionalnim
nainom ivota i naelima odrivog razvoja.
U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ugroavaju
njegova bitna obeleja i vrednosti.
Mere zatite, nain obavljanja privrednih delatnosti i korienje prirodnih vrednosti u parku
prirode, blie se utvruju aktom o proglaenju zatienog podruja.

Reimi zatite
lan 35
Na zatienom podruju uspostavljaju se sledei reimi zatite:
1) I stepena,
2) II stepena i/ili

3) III stepena.
Reim zatite I stepena - stroga zatita, sprovodi se na zatienom podruju ili njegovom delu
sa izvornim ili malo izmenjenim ekosistemima izuzetnog naunog i praktinog znaaja, kojom se
omoguavaju procesi prirodne sukcesije i ouvanje stanita i ivotnih zajednica u uslovima
divljine.
Reim zatite I stepena:
1) zabranjuje korienje prirodnih resursa i izgradnju objekata;
2) ograniava radove i aktivnosti na nauna istraivanja i praenje prirodnih procesa,
kontrolisanu posetu u obrazovne, rekreativne i optekulturne svrhe, kao i sprovoenje zatitnih,
sanacionih i drugih neophodnih mera u sluaju poara, elementarnih nepogoda i udesa, pojava
biljnih i ivotinjskih bolesti i prenamnoavanja tetoina, uz saglasnost Ministarstva.
Reim zatite II stepena - aktivna zatita, sprovodi se na zatienom podruju ili njegovom delu
sa delimino izmenjenim ekosistemima velikog naunog i praktinog znaaja i posebno vrednim
predelima i objektima geonaslea.
U II stepenu zatite mogu se vriti upravljake intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i
ukupnog unapreenja zatienog podruja, bez posledica po primarne vrednosti njihovih
prirodnih stanita, populacija, ekosistema, obeleja predela i objekata geonaslea, obavljati
tradicionalne delatnosti i ogranieno koristiti prirodni resursi na odriv i strogo kontrolisan nain.
Reim zatite II stepena:
1) zabranjuje izgradnju industrijskih, metalurkih i rudarskih objekata, asfaltnih baza, rafinerija
nafte, kao i objekata za skladitenje i prodaju derivata nafte i tenog naftnog gasa,
termoelektrana i vetrogeneratora, luka i robno-trgovinskih centara, aerodroma, uslunih
skladita, magacina i hladnjaa, vikendica i drugih porodinih objekata za odmor, eksploataciju
mineralnih sirovina, treseta i materijala renih korita i jezera, preoravanje prirodnih travnjaka,
privredni ribolov, unoenje invazivnih alohtonih vrsta, izgradnju objekata za reciklau i
spaljivanje otpada i obrazovanje deponija otpada;
2) ograniava regulaciju i pregraivanje vodotoka, formiranje vodoakumulacija, melioracione i
druge hidrotehnike radove, izgradnju hidroelektrana, solarnih elektrana i elektrana na bio-gas,
objekata turistikog smetaja, ugostiteljstva, nautikog turizma i turistike infrastrukture i
ureenje javnih skijalita, izgradnju objekata saobraajne, energetske, komunalne i druge
infrastrukture, stambenih i ekonomskih objekata poljoprivrednih gazdinstava, tradicionalno
korienje kamena, gline i drugog materijala za lokalne potrebe, izgradnju ribnjaka, objekata za
konvencionalno gajenje domaih ivotinja i divljai, ribolov, lov, sakupljanje gljiva, divljih biljnih i
ivotinjskih vrsta, gazdovanje umama i umskim zemljitem, formiranje umskih i
poljoprivrednih monokultura, unoenje vrsta stranih za divlji biljni i ivotinjski svet regije u kojoj
se nalazi zatieno podruje i primenu hemijskih sredstava.
Reim zatite III stepena - proaktivna zatita, sprovodi se na zatienom podruju ili njegovom
delu sa delimino izmenjenim i/ili izmenjenim ekosistemima, predelima i objektima geonaslea
od naunog i praktinog znaaja.

U III stepenu zatite mogu se vriti upravljake intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i
ukupnog unapreenja zatienog podruja, razvoj sela i unapreenje seoskih domainstava,
ureenje objekata kulturno-istorijskog naslea i tradicionalnog graditeljstva, ouvanje
tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovnitva, selektivno i ogranieno korienje prirodnih
resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju.
Reim zatite III stepena:
1) zabranjuje izgradnju rafinerija nafte i objekata hemijske industrije, metalurkih i
termoenergetskih objekata, skladita nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, unoenje
invazivnih alohtonih vrsta i obrazovanje deponija;
2) ograniava izgradnju drugih industrijskih i energetskih objekata, asfaltnih baza, objekata
turistikog smetaja i javnih skijalita, infrastrukturnih objekata, skladita industrijske robe i
graevinskog materijala, vikendica, eksploataciju i primarnu preradu mineralnih sirovina,
obrazovanje objekata za upravljanje otpadom, izgradnju naselja i irenje njihovih graevinskih
podruja, lov i ribolov, formiranje umskih i poljoprivrednih monokultura, primenu hemijskih
sredstava i druge radove i aktivnosti koji mogu imati znaajan nepovoljan uticaj na prirodne i
druge vrednosti zatienog podruja.
Reimi zatite i granice delova zatienog podruja sa razliitim reimima zatite utvruju se
aktom o proglaenju zatienog podruja na osnovu studije zatite.
Reim zatitne zone zatienog podruja zabranjuje i ograniava radove i aktivnosti za koje se
(u postupku utvrenim zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati znaajan nepovoljan
uticaj na bioloku raznovrsnost, vrednosti geonaslea i predela tog zatienog podruja.
Vlada blie propisuje reime zatite, postupak i nain njihovog odreivanja i objekte, radove i
aktivnosti koji su zabranjeni ili ogranieni.
U nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, zabraniti radovi i aktivnosti koji
su reimima zatite iz ovog lana ogranieni.

2. Zatiene vrste
lan 36
Divlje vrste koje su ugroene ili mogu postati ugroene, koje imaju poseban znaaj sa
genetikog, ekolokog, ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta,
tite se kao strogo zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste.
Strogo zatienom divljom vrstom moe se proglasiti:
1) vrsta iezla u Republici Srbiji i vraena programom reintrodukcije;
2) krajnje ugroena divlja vrsta;
3) ugroena divlja vrsta;

4) reliktna vrsta;
5) lokalni endemit;
6) stenoendemit;
7) meunarodno znaajna i zatiena divlja vrsta;
8) vrsta kojoj je iz drugih razloga potrebna stroga zatita.
Zatienom divljom vrstom moe se proglasiti:
1) ranjiva divlja vrsta;
2) endemina vrsta;
3) indikatorska, kljuna i kiobran vrsta;
4) reliktna vrsta;
5) meunarodno znaajna i zatiena divlja vrsta;
6) vrsta koja nije ugroena ali se zbog njenog izgleda moe lako zameniti s ugroenom vrstom.
Zatiene vrste u smislu ovoga zakona, odreuju se na osnovu nacionalnih i meunarodnih
crvenih lista ili crvenih knjiga, strunih nalaza i naunih saznanja.
Crvenu knjigu, odnosno listu koja sadri ugroene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva, lokalitet na
kome se nalaze, brojnost populacije vrsta i stepen ugroenosti utvruje Ministarstvo, na predlog
zavoda.
Zatita divljih vrsta koja nije ureena ovim zakonom, regulie se posebnim propisima.

3. Pokretna zatiena prirodna dokumenta

lan 37
Delovi geolokog i paleontolokog naslea, kao i bioloka dokumenta koji imaju izuzetan nauni,
obrazovni i kulturni znaaj, mogu se tititi kao pokretna zatiena prirodna dokumenta.
Pokretna zatiena prirodna dokumenta mogu biti:
1) svi primerci holotipova, sintipova i genotipova fosila, kao i tipske vrste fosila;
2) svi pojedinani minerali i/ili kristali i mineralne druze na leitu;
3) svi holotipovi i sintipovi fosila, tipske vrste fosila pojedinanih minerala i kristala;

4) mikoloke, botanike i zooloke zbirke, kao i pojedinani konzervirani preparati organskih

vrsta, njihovi holotipovi i sintipovi.
Zabranjeno je sakupljanje i/ili unitavanje pokretnih prirodnih dokumenata kao i unitavanje ili
oteivanje njihovih nalazita.

Ekoloka mrea
lan 38
Ekoloku mreu ine: ekoloki znaajna podruja, ekoloki koridori i zatitna zona ukoliko je
potrebna.
Zavod, u saradnji sa drugim strunim i naunim institucijama, priprema dokumentaciju za
uspostavljanje ekoloke mree na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa kriterijumima utvrenim
zakonom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim
ugovorima.
Zavod vodi digitalnu bazu podataka za ekoloku mreu koja sadri i vektorski prikazane granice
podruja ekoloke mree u odgovarajuoj razmeri dravne karte.
Vlada utvruje ekoloku mreu kao i blii nain njenog upravljanja i finansiranja.

Zatita ekoloke mree

lan 39
Zatita ekoloke mree obezbeuje se sprovoenjem propisanih mera zatite radi ouvanja
bioloke i predeone raznovrsnosti, odrivog korienja i obnavljanja prirodnih resursa i dobara i
unapreenja zatienih podruja, tipova stanita i stanita divljih vrsta u skladu sa ovim
zakonom, drugim propisima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim
meunarodnim ugovorima.
Mere zatite ekoloke mree odnose se na pravna i fizika lica koja koriste prirodne vrednosti i
obavljaju aktivnosti i radove u skladu sa zakonom.
Na podruju ekoloke mree primenjuju se mere, metode i tehniko-tehnoloka reenja sa ciljem
ouvanja ekoloki znaajnih podruja i unapreivanja naruenog stanja delova ekoloke mree.
Praenje stanja ekoloke mree obavlja zavod i/ili druge strune i naune institucije po
ovlaenju Ministarstva.
Zabranjuju se radovi, aktivnosti i delatnosti koji mogu dovesti do ugroavanja i naruavanja
funkcija ekoloke mree i do naruavanja ili trajnog oteenja svojstava i vrednosti pojedinih
delova ekoloke mree.
Izuzetno od stava 5. ovog lana, Ministarstvo moe dozvoliti radove, aktivnosti i delatnosti u
skladu sa lanom 10. ovog zakona.

Upravljanje ekolokom mreom

lan 40
Podrujem ekoloke mree koje je istovremeno i zatieno podruje, upravlja upravlja tog
zatienog podruja.
Za upravljanje ekoloki znaajnim podrujem i ekolokim koridorom koje nije stavljeno pod
zatitu kao zatieno podruje, Vlada na predlog Ministarstva, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji
nalazi deo ekoloke mree moe odrediti ili osnovati pravno lice.
Za podruje ekoloke mree moe se doneti plan upravljanja ili propisati skup mera za ouvanje,
obnavljanje i unapreenje stanja ovih podruja.
Plan upravljanja iz stava 3. ovog lana donosi pravno lice kome je povereno upravljanje delom
ekoloke mree.
Blii nain upravljanja ekolokom mreom utvrdie se aktom iz lana 14. stav 4. ovog zakona.

IV POSTUPAK PROGLAAVANJA ZATIENIH PRIRODNIH

DOBARA
1. Kategorizacija zatienih podruja
lan 41
Zatiena podruja, u zavisnosti od vrednosti i znaaja, svrstavaju se u kategorije:
1) I kategorija - zatieno podruje meunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog znaaja;
2) II kategorija - zatieno podruje pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog znaaja;
3) III kategorija - zatieno podruje lokalnog znaaja.
Ministar propisuje kriterijume vrednovanja i postupak kategorizacije zatienih podruja.

Proglaenje zatienih podruja

lan 41a
Nacionalni park proglaava se zakonom.
Zatieno podruje I kategorije proglaava Vlada na predlog Ministarstva.
Zatieno podruje II kategorije proglaava Vlada, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, kada se zatieno podruje nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Kada zatieno
podruje proglaava nadleni organ autonomne pokrajine, a obuhvata zemljite, druge

nepokretnosti u svojini Republike Srbije i dobra od opteg interesa, u postupku proglaenja

pribavlja se saglasnost Ministarstva, uz prethodno pribavljena miljenja nadlenih ministarstava.
Zatieno podruje III kategorije proglaava nadleni organ jedinice lokalne samouprave, a ako
se to zatieno podruje nalazi na teritoriji dveju ili vie jedinica lokalne samouprave,
sporazumno proglaavaju zatienim podrujem nadleni organi tih jedinica lokalne
samouprave. Kada zatieno podruje obuhvata zemljite i druge nepokretnosti u svojini
Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i dobra od opteg interesa, u postupku
proglaenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, odnosno organa nadlenog za poslove zatite
ivotne sredine autonomne pokrajine, uz prethodno pribavljena miljenja nadlenih
ministarstava, odnosno nadlenih organa autonomne pokrajine.

Studija zatite
lan 42
Predlog akta o proglaenju zatienog podruja zasniva se na naunoj i/ili strunoj osnovi studiji zatite, kojom se utvruju vrednosti podruja koje se predlae za zatitu i nain
upravljanja podrujem.
Inicijativu za proglaenje zatienog podruja mogu podneti subjekti zatite prirode iz lana 6.
ovog zakona.
Studiju zatite izrauje zavod, koji o pokrenutoj inicijativi i postupku izrade studije obavetava
lokalno stanovnitvo, vlasnike i korisnike podruja koje je predmet studije i sarauje sa njima.
Studija zatite sadri obrazloenje predloga za pokretanje postupka zatite, opis prirodnih,
stvorenih i predeonih odlika prirodnog dobra sa tematskim kartografskim prilozima, temeljne
vrednosti prirodnog dobra, ocenu stanja ivotne sredine podruja, predloene reime zatite,
kartografski prikaz sa ucrtanim granicama i reimima zatite na osnovu podataka iz katastra
nepokretnosti, koncept zatite i unapreenja, mogue perspektive odrivog razvoja, analizu
zainteresovanih strana, dokumentaciju o usklaivanju potreba zatite sa zainteresovanim
stranama, nain upravljanja, procenu socioekonomskih efekata zatite, razvoja i odrivog
korienja, potrebnu kadrovsku i tehniku opremljenost upravljaa, eventualni predlog upravljaa
i druge elemente od znaaja za proglaenje zatienog podruja.
Sredstva za izradu studije zatite obezbeuju se u budetu Republike Srbije, budetu
autonomne pokrajine, odnosno budetu jedinice lokalne samouprave.
Podruje za koje je pokrenut postupak zatite smatra se zatienim u smislu ovog zakona.
Postupak zatite prirodnog podruja je pokrenut kada zavod dostavi studiju zatite nadlenom
organu.

Uee javnosti
lan 43
O predlogu akta za proglaenje zatienog podruja predlaga akta obavetava javnost.

Predlaga akta obezbeuje javni uvid i organizuje javnu raspravu o predlogu akta o proglaenju
zatienog podruja i strunoj osnovi - studiji o zatiti sa kartografskom dokumentacijom.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu, koji se
distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne samouprave na
ijoj se teritoriji nalazi podruje ija se zatita predlae, a sadri podatke o vremenu i mestu
javnog uvida i javne rasprave.
Izlaganje akta o proglaenju zatienog podruja i strune osnove iz stava 2. ovog lana na
javni uvid traje najmanje 20 dana od dana objavljivanja obavetenja.

Sadraj akta o proglaenju zatienog podruja

lan 44
Akt o proglaenju zatienog podruja naroito sadri:
1) vrstu, naziv i poloaj zatienog podruja;
2) osnovne ciljeve proglaenja i vrednosti zatienog podruja;
3) ukupnu povrinu zatienog podruja i povrine podruja optina, odnosno teritorija gradova
obuhvaenih granicom zatienog podruja, sa spiskom katastarskih optina;
4) osnovnu vlasniku strukturu na nepokretnostima;
5) opis i grafiki prikaz granica zatienog podruja i granica prostora sa propisanim reimima
zatite, kao i granica zatitne zone, na nain koji obezbeuje identifikaciju tih granica na terenu i
katastarskom planu;
6) blie ciljeve zatite i odrivog korienja zatienog podruja iskazane po prostorima sa
propisanim reimima zatite i mere kojim se ti ciljevi postiu;
7) naziv, pravni/organizacioni status i sedite upravljaa;
8) blii sadraj i nain donoenja plana upravljanja;
9) blii nain obezbeenja sredstava za sprovoenje akta o proglaenju odnosno plana
upravljanja u okviru zakonom utvrenih izvora sredstava;
10) druge elemente od znaaja za upravljanje zatienim podrujem.
Neophodni podaci iz ta. 3), 4) i 5) ovog lana obezbeuju se iz baze podataka katastra
nepokretnosti koje izdaje Republiki geodetski zavod bez naknade trokova, na zahtev zavoda.

Objavljivanje akta o proglaenju

lan 45

Akt o proglaenju zatienog podruja iz lana 41. st. 1. i 2. ovog zakona objavljuje se u
"Slubenom glasniku Republike Srbije", akt o proglaenju iz lana 41. stav 3. ovog zakona u
slubenom glasilu autonomne pokrajine, a akt o proglaenju iz lana 41. st. 4. i 5. ovog zakona u
slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Organ koji donosi akt o proglaenju zatienog podruja isti dostavlja u roku od 30 dana, od
dana stupanja na snagu:
1) (brisana)
2) Republikom geodetskom zavodu, odnosno nadlenom organu za upis;
3) upravljau zatienog podruja;
4) zavodu, radi upisa u registar zatienih prirodnih dobara.

Akt o prestanku zatite

lan 46
Ako podruje izgubi vrednosti zbog kojih je zatieno, zavod predlae donoenje akta o
prestanku zatite organu koji je doneo akt.
Organ iz stava 1. ovog lana duan je da u roku od est meseci od prijema predloga zavoda,
donese akt o prestanku zatite i dostavi zavodu radi brisanja iz registra zatienih prirodnih
dobara.
Akt iz stava 1. ovog lana dostavlja se Republikom geodetskom zavodu, odnosno nadlenom
organu za upis radi brisanja zabelebe u zemljinim knjigama ili katastru nepokretnosti.
Zavod u roku od mesec dana od dana donoenja akta o prestanku zatite brie zatieno
podruje iz registra zatienih prirodnih dobara.

Prethodna zatita
lan 47
Podruje za koje se na osnovu strunog obrazloenja zavoda utvrdi da ima svojstva zatienog
podruja i/ili je pokrenut postupak za proglaenje iz lana 41. ovog zakona, podruje je pod
prethodnom zatitom.
Akt o prethodnoj zatiti donosi Ministarstvo, po prethodno pribavljenim miljenjima nadlenih
ministarstava.
Aktom o prethodnoj zatiti utvruje se podruje pod prethodnom zatitom, mere zatite i rok na
koji se odreuje prethodna zatita, koji ne moe biti dui od jedne godine od dana donoenja.
Nadleni organ je duan da akt o proglaenju zatienog podruja donese u roku iz stava 3.
ovog lana, a u protivnom prestaje prethodna zatita i ista se vie ne moe uspostaviti.

Reenje o prethodnoj zatiti objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja

organu nadlenom za proglaenje zatienog podruja, lokalnoj samoupravi na ijoj se teritoriji
nalazi podruje pod prethodnom zatitom i zavodu radi upisa u registar zatienih prirodnih
dobara.

2. Zatiene vrste
lan 48
Na osnovu procene ugroenosti pojedinih vrsta i obaveza iz potvrenih meunarodnih ugovora,
kao i na osnovu nacionalnih i meunarodnih crvenih lista i/ili crvenih knjiga i/ili druge strune
dokumentacije, ministar sporazumno sa ministrom nadlenim za poslove poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, a na predlog zavoda, proglaava divlje vrste strogo zatienim divljim
vrstama ili zatienim divljim vrstama.
O vrstama iz stava 1. ovog lana stara se zavod, kao i imaoci tih vrsta, upravljai zatienih
podruja, javna preduzea za gazdovanje umama, korisnici lovita i ribarskih podruja koji su
duni da planiraju i sprovode mere i aktivnosti na upravljanju populacijama strogo zatienih i
zatienih divljih vrsta u okviru programa i planova upravljanja, u skladu sa ovim i posebnim
zakonima.
Aktom iz stava 1. ovog lana, utvruju se mere zatite za strogo zatiene i zatiene divlje
vrste biljaka, ivotinja i gljiva, kao i mere zatite njihovih stanita.
Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

3. Pokretna zatiena prirodna dokumenta

lan 49
Geoloka, paleontoloka i bioloka dokumenta koja su ugroena u smislu ovog zakona, na
predlog Prirodnjakog muzeja, po pribavljenom miljenju zavoda, proglaava zatienim
prirodnim dobrom ministar sporazumno sa ministrom nadlenim za poslove zatite kulturnih
dobara.
Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Registar zatienih prirodnih dobara

lan 50
Zatiena prirodna dobra upisuju se u registar zatienih prirodnih dobara.
Registar zatienih prirodnih dobara predstavlja elektronsku bazu podataka o zatienim
podrujima, podrujima pod prethodnom zatitom, zatienim vrstama i pokretnim zatienim
prirodnim dokumentima i vodi se kao centralni i pokrajinski.
Centralni registar zatienih prirodnih dobara za teritoriju Republike Srbije vodi Zavod za zatitu
prirode Srbije.

Pokrajinski registar zatienih prirodnih dobara za teritoriju autonomne pokrajine vodi Pokrajinski
zavod za zatitu prirode koji je duan da podatke o promenama u registru u roku od 15 dana od
dana evidentiranja promene dostavi Zavodu za zatitu prirode Srbije, radi upisa u centralni
registar.
Ministar propisuje vrstu podataka, nain pribavljanja, voenja, zatite i korienja podataka iz
registra zatienih prirodnih dobara, kao i podatke iz registra koji su javnog karaktera.

V UPRAVLJANJE I KORIENJE ZATIENIH PODRUJA

Planiranje upravljanja zatienim podrujem
lan 51
Zatita, upravljanje, korienje i unapreenje zatienih podruja sprovodi se na osnovu akta o
proglaenju zatienog podruja i plana upravljanja zatienim podrujem.

Plan upravljanja zatienim podrujem

lan 52
Upravlja donosi plan upravljanja za period od deset godina.
Za odreena zatiena podruja, aktom o proglaenju moe biti predvieno da se plan
upravljanja donosi za krai period (pojedinana stabla, drvoredi i slino).
Planom upravljanja odreuje se nain sprovoenja zatite, korienja i upravljanja zatienim
podrujem, smernice i prioriteti za zatitu i ouvanje prirodnih vrednosti zatienog podruja, kao
i razvojne smernice, uz uvaavanje potreba lokalnog stanovnitva.
Pravna lica, preduzetnici i fizika lica duna su da obavljaju delatnosti u zatienom podruju u
skladu sa planom upravljanja.
Pre isteka perioda na koji se plan donosi analizira se njegovo sprovoenje i ostvareni rezultati, a
ako je to potrebno moe se vriti njegova revizija.
Izvetaj o ostvarivanju plana dostavlja se na nain i po postupku propisanom za donoenje
plana.

Sadraj plana upravljanja

lan 53
Plan upravljanja sadri naroito:
1) prikaz glavnih prirodnih i stvorenih vrednosti, kao i prirodnih resursa;
2) ocenu stanja ivotne sredine zatienog podruja;

3) pregled konkretnih aktivnosti, delatnosti i procesa koji predstavljaju faktor ugroavanja

zatienog podruja;
4) dugorone ciljeve zatite, ouvanja i unapreenja i odrivog razvoja;
5) analizu i ocenu uslova za ostvarivanje tih ciljeva;
6) prioritetne aktivnosti i mere na zatiti, odravanju, praenju stanja i unapreenju prirodnih i
stvorenih vrednosti;
7) prioritetne zadatke naunoistraivakog i obrazovnog rada;
8) planirane aktivnosti na odrivom korienju prirodnih vrednosti, razvoju i ureenju prostora;
9) prostornu identifikaciju planskih namena i reima korienja zemljita;
10) aktivnosti na promociji vrednosti zatienog podruja;
11) studijsku (istraivaku), programsku, plansku i projektnu dokumentaciju potrebnu za
sprovoenje ciljeva i aktivnosti;
12) oblike saradnje i partnerstva sa lokalnim stanovnitvom i drugim vlasnicima i korisnicima
nepokretnosti;
13) aktivnosti i mere na sprovoenju plana sa dinamikom i subjektima realizacije plana
upravljanja i nain ocene uspenosti njegove primene;
14) finansijska sredstva i druge materijalne pretpostavke za izvravanje poverenih poslova u
upravljanju zatienim podrujem i nain njihovog obezbeenja.

Sprovoenje plana upravljanja

lan 54
Na plan upravljanja nacionalnim parkom saglasnost daje Vlada po prethodno pribavljenim
miljenjima nadlenih ministarstava.
Na plan upravljanja zatienim podrujem koje je proglaeno aktom Vlade saglasnost daje
Ministarstvo, po prethodno pribavljenim miljenjima nadlenih ministarstava.
Na plan upravljanja zatienim podrujem koje je proglaeno aktom nadlenog organa
autonomne pokrajine, odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave saglasnost daje
organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno jedinice
lokalne samouprave po prethodno pribavljenom miljenju zavoda.
Planovi upravljanja iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ostvaruju se godinjim programima upravljanja, na
koje saglasnost daje Ministarstvo, organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Izvetaj o ostvarivanju godinjeg programa za prethodnu godinu i godinji program upravljanja

za narednu godinu, upravlja dostavlja nadlenom organu do 15. decembra tekue godine, a
izvetaj o ostvarivanju plana upravljanja iz lana 52. ovog zakona najkasnije 60 dana pre isteka
perioda za koji je plan donet.
O predlogu plana upravljanja zatienim podrujem upravlja je duan da obavesti javnost.
Obavetavanje javnosti podrazumeva javni uvid u predloeni plan.
Javni uvid organizuje i sprovodi upravlja zatienog podruja i traje 30 dana.

Prostorni plan podruja posebne namene

lan 55
Organizacija, korienje, ureenje prostora i izgradnja objekata na zatienom podruju vri se
na osnovu prostornog plana podruja posebne namene odnosno urbanistikog plana, u skladu
sa zakonom.
Planovi iz stava 1. ovog lana moraju biti u skladu sa aktom o proglaenju zatienog podruja i
planom upravljanja zatienim podrujem.
U postupku izrade planova iz stava 1. ovoga lana, nadleni organ za izradu plana, duan je da
pribavi uslove zatite prirode, u skladu sa lanom 9. ovog zakona.

Pravilnik o unutranjem redu i uvarskoj slubi

lan 56
Upravlja je duan da obezbedi unutranji red i uvanje zatienog podruja u skladu sa
pravilnikom o unutranjem redu i uvarskoj slubi koji donosi, uz saglasnost nadlenog organa.
Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za nacionalni park i zatiena podruja za koja akt o zatiti
donosi Vlada, upravlja donosi uz saglasnost Ministarstva.
Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za zatiena podruja za koja akt o zatiti donosi nadleni organ
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, upravlja donosi uz saglasnost nadlenog
organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Pravilnikom iz stava 1. ovog lana utvruju se pravila za sprovoenje propisanog reima zatite,
a naroito: nain ponaanja posetilaca i drugih korisnika pri kretanju, boravku i obavljanju
poslova na zatienom podruju; nain obavljanja delatnosti pri korienju prirodnih resursa i
prostora za izgradnju objekata; mesta, povrine i objekti u kojima se zbog ouvanja divljih biljaka
i ivotinja i drugih vrednosti ograniava kretanje ili zabranjuje i ograniava obavljanje odreenih
radnji, kao i trajanje tih mera; vrste divljih biljaka i ivotinja ije je korienje, odnosno branje,
sakupljanje i izlov ogranieno, kao i nain i uslovi obavljanja tih radnji; uslovi zatite prilikom
obavljanja naunih istraivanja i obrazovnih aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganje otpada; nain
odravanja urednosti i istoe zatienog podruja; postupak izdavanja saglasnosti i drugih
akata korisnicima od strane upravljaa; nain i organizacija uvarske slube, uvanja zatienog

prirodnog dobra, oprema i sredstva neophodna za uvanje i odravanje; nain sprovoenja

preventivnih mera zatite od poara, drugih elementarnih nepogoda i udesa.
Aktom o proglaenju zatienog podruja blie se utvruju sadraj, nain donoenja i
oglaavanja akta iz stava 1. ovog lana.

Radovi i aktivnosti na zatienom podruju

lan 57
Na zatienom podruju zabranjeni su radovi i aktivnosti, odnosno izvoenje projekata, koji
oteuju, naruavaju i menjaju osobine i vrednosti zbog kojih je podruje zatieno.
Vlada moe, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na zatienom
podruju, posebno iz oblasti energetike, saobraajne infrastrukture, vodoprivrede, poljoprivrede,
turizma, sporta, rudarstva i zatite prirode i ivotne sredine ije je izvoenje zabranjeno
propisanim reimima zatite, ukoliko se radi o projektima od opteg interesa i nacionalnog
znaaja.
Za radove i aktivnosti, odnosno izvoenje projekata na zatienom podruju sprovodi se
postupak procene uticaja na ivotnu sredinu, u skladu sa zakonom, uz obavezno pribavljanje
akta o uslovima i merama zatite prirode.
Za radove i aktivnosti, odnosno projekte za koje se ne sprovodi postupak procene uticaja na
ivotnu sredinu, a koji mogu imati uticaj na vrednosti i obeleja zatienog dobra, izvoa
radova, odnosno nosilac projekta, duan je da od zavoda pribavi akt o uslovima i merama
zatite prirode, u skladu sa ovim zakonom.
Planirane radove i aktivnosti, odnosno izvoenje projekta iz ovog lana, nosilac projekta duan
je da pismeno prijavi upravljau zatienog podruja, koji je u obavezi da ga upozna o
mogunostima za obavljanje istih, kao i o daljoj proceduri.

Korienje i poseivanje zatienih podruja

lan 58
Zatiena podruja mogu se koristiti i poseivati na nain koji ne ugroava njihove vrednosti i
sprovoenje zatite.
Korienje i poseivanje zatienog podruja dozvoljeno je svima pod jednakim uslovima, u
skladu sa ovim zakonom i aktom o zatiti tog zatienog prirodnog dobra.
Ako bi se korienjem i poseivanjem zatienog podruja mogla prouzrokovati opasnost za
njegovo ouvanje, moe se zabraniti ili ograniiti korienje i poseivanje.

Obaveze korisnika ili vlasnika nepokretnosti

lan 59

Vlasnik ili korisnik nepokretnosti u zatienom podruju duan je da dozvoli pristup odreenoj
prirodnoj vrednosti, radi zadovoljenja naunih, obrazovnih, estetskih, kulturnih i rekreacijskih
potreba, na nain i pod uslovima utvrenim aktom o proglaenju zatienog podruja.

Pravo pree kupovine

lan 60
Vlasnik nepokretnosti u granicama zatienog podruja koji namerava da proda nepokretnost,
duan je da tu nepokretnost prvo ponudi na prodaju organu koji je doneo akt o zatiti to jest
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave na ijem se
podruju nepokretnost nalazi.
Vlasnik nepokretnosti u granicama zatienog podruja duan je da u ponudi navede cenu i
uslove prodaje.
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave duna je da se o
ponudi izjasni u roku od trideset dana od prijema pisane ponude.
Ako ponuda ne bude prihvaena u propisanom roku, vlasnik moe nepokretnost prodati uz iste
ili za njega povoljnije uslove od onih iz ponude.
Ako vlasnik proda nepokretnost u zatienom podruju, a nije postupio u skladu sa st. 1. i 4.
ovog lana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima
pravo da pokrene sudski postupak za ponitaj ugovora o prodaji, u roku do devedeset dana od
dana saznanja za zakljuenje tog ugovora, ali najkasnije u roku od pet godina od dana
zakljuenja ugovora o kupoprodaji.
Postupak za ponitaj ugovora shodno stavu 5. ovog lana, moe se pokrenuti i kada je taj
ugovor zakljuen kao ugovor o poklonu ili kada su uslovi prodaje ili cena prividni, kao i kada je
stvarna cena nia i uslovi ugovora povoljniji za kupca, u odnosu na ponudu iz stava 1. ovog
lana.

Sticanje vlasnitva u zatienom podruju

lan 61
Vlasnitvo na nepokretnostima u zatienim podrujima moe se sticati pod uslovima
propisanim ovim zakonom i drugim zakonima.
Strana pravna ili fizika lica mogu sticati pravo vlasnitva nad nepokretnostima u zatienim
podrujima, u skladu sa zakonom.

Oduzimanje (eksproprijacija) i ogranienje prava svojine

lan 62

U zatienom podruju, radi sprovoenja zatite i ouvanja zatienih podruja, kada postoji
interes Republike Srbije, moe se nepokretnost eksproprisati ili ograniiti svojinska i druga
stvarna prava na nekretninama.
Postupak eksproprijacije prava svojine na nepokretnosti sprovodi se u skladu sa posebnim
propisima.

Naknada za uskraivanje ili ograniavanje prava korienja

lan 63
Pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice, kome su, zbog ogranienja i zabrana iz ovog zakona ili na
osnovu donetih akata o zatiti, bitno smanjeni postojei uslovi za sticanje prihoda od delatnosti,
a kojima se bavio najmanje pet godina do donoenja akta kojim je utvrena zabrana, odnosno
ogranienje korienja, a to nije mogue nadoknaditi dozvoljenom delatnou u okviru
propisanog reima zatite u zatienom podruju, ima pravo na naknadu za ogranienja i
zabrane.
Lice iz stava 1. ovog lana kome se usled primena mera bioloko tehnike zatite i ureenjem u
cilju odrivog korienja zatienog podruja nanosi teta, ima pravo na naknadu tete.
Naknada iz st. 1. i 2. ovog lana moe se nadoknaditi ako Ministarstvo, nadleni organ
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa upravljaem
zatienog podruja, utvrdi da pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice sprovodi propisane mere i
uslove zatite prirode.
Iznos naknade utvruje se sporazumno, a u sluaju spora o visini naknade odluuje sud.
Naknada iz st. 1. i 2. ovog lana isplauje se na teret sredstava budeta Republike Srbije,
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Odgovornost za tetu
lan 64
Republika Srbija ne odgovara za tetu koju prouzrokuju divlje vrste, osim u sluajevima
odreenim ovim zakonom i drugim propisima.
Pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice kome bi strogo zatiene i zatiene divlje vrste mogle
prouzrokovati imovinsku ili drugu tetu (u daljem tekstu: oteeno lice) duno je da na primeren
nain i o svom troku preduzme sve dozvoljene radnje i aktivnosti kako bi spreilo nastanak
tete.
Pod radnjom ili aktivnosti u smislu stava 2. ovog lana, podrazumeva se ograivanje, uvanje
dobara i rasterivanje strogo zatienih ivotinjskih vrsta, sa mesta gde neposredno ugroavaju
dobra i na nain koji ne ugroava opstanak vrsta.
Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, za radnje i aktivnosti iz stava 3. ovog lana, potrebno je pribaviti
miljenje zavoda.

Pravo na nadoknadu tete

lan 65
Oteeno lice ima pravo na nadoknadu tete u visini stvarne tete koju su nanele strogo
zatiene i zatiene divlje vrste i ako je preduzeo propisane radnje i aktivnosti.
Oteeno lice je duno da Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine,
odnosno upravljau zatienog podruja, prijavi nastanak tetnog dogaaja bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka tete.
Oteeno lice i vetak utvruju na mestu tetnog dogaaja injenice koje su znaajne za
ustanovljenje nastanka tete, uzronika i visinu tete, o emu se sastavlja zapisnik.
Radnje i aktivnosti iz lana 64. ovog zakona, nain rada i postupanja vetaka u postupku
utvrivanja tete, iznose naknade tete i kriterijume za izraunavanje tete propisuje ministar.
Visina naknade tete utvruje se sporazumno izmeu Ministarstva, odnosno nadlenog organa
autonomne pokrajine i oteenog lica, a u sluaju spora o visini tete odluuje sud.

Nadoknade tete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom

lan 66
Pravna lica, preduzetnici i fizika lica duna su da naknade tetu koju prouzrokuju povredama
ovog zakona.
Visina naknade tete utvruje se sporazumno izmeu Ministarstva, odnosno nadlenog organa
autonomne pokrajine i lica iz stava 1. ovog lana, a u sluaju spora o visini tete odluuje sud.
Visina naknade tete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na pojedine primerke
strogo zatienih i zatienih divljih vrsta utvruje se prema odtetnom cenovniku koji donosi
ministar u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede.
Sredstva ostvarena od naknade tete iz st. 1, 2. i 3. ovog lana prihod su budeta Republike
Srbije, odnosno budeta autonomne pokrajine i koriste se za ouvanje i unapreenje zatienog
podruja.

Upravljanje zatienim podrujem

lan 67
Upravljanje zatienim podrujem je delatnost od opteg interesa.
Zatienim podrujem upravlja pravno lice (u daljem tekstu: upravlja), koje ispunjava strune,
kadrovske i organizacione uslove za obavljanje poslova ouvanja, unapreenja, promovisanja
prirodnih i drugih vrednosti i odrivog korienja zatienog podruja.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, upravlja moe biti preduzetnik i/ili fiziko lice ukoliko se radi o
zatienom podruju male povrine i veinskom privatnom vlasnitvu na nepokretnostima.
Upravlja se odreuje/imenuje aktom o proglaenju.
Organ nadlean za donoenje akta o proglaenju moe za potrebe upravljanja jednim ili vie
zatienih podruja osnovati javno preduzee, javnu ustanovu ili privredno drutvo.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje Ministarstvo, odnosno organ nadlean za
poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadlean za poslove
zatite ivotne sredine jedinice lokalne samouprave, u postupku pripreme predloga akta o
proglaenju.
Ministar propisuje blie uslove iz stava 2. ovog lana.
U cilju zatite i prezentacije prirodnih vrednosti zatienog podruja upravljau, kada ima
svojstvo pravnog lica, mogu se dodeliti na korienje nepokretnosti u javnoj svojini, u skladu sa
zakonom i propisima koji ureuju korienje sredstava u svojini Republike Srbije i dobara od
opteg interesa.

Obaveze upravljaa
lan 68
U upravljanju zatienim podrujem upravlja, je duan naroito da:
1) uva zatieno podruje i sprovodi propisane reime zatite;
2) unapreuje i promovie zatieno podruje;
3) donosi plan upravljanja i akt o unutranjem redu i uvarskoj slubi utvren aktom o zatiti;
4) obelei zatieno podruje, granice i reime zatite u skladu sa posebnim pravilnikom o
nainu obeleavanja;
5) osigura neometano odvijanje prirodnih procesa i odrivog korienja zatienog podruja;
5a) daje saglasnost za obavljanje naunih istraivanja, izvoenje istranih radova, snimanje
filmova, postavljanje privremenih objekata na povrinama u zatienom podruju i daje druga
odobrenja u skladu sa ovim zakonom i pravilnikom o unutranjem redu i uvarskoj slubi;
6) obezbedi nadzor nad sprovoenjem uslova i mera zatite prirode;
7) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i obezbeuje obuene vodie za turistike posete;
8) vodi evidencije o prirodnim vrednostima i o tome dostavlja podatke zavodu;
9) vodi evidenciju o ljudskim aktivnostima, delatnostima i procesima koji predstavljaju faktor
ugroavanja i oteenja zatienog podruja i o tome dostavlja podatke zavodu i Ministarstvu;

9a) vodi evidenciju o nepokretnostima sa podacima od znaaja za upravljanje zatienim

podrujem;
10) u saradnji sa republikom i pokrajinskom inspekcijom i organima bezbednosti spreava sve
aktivnosti i delatnosti koje su u suprotnosti sa aktom o zatiti i predstavljaju faktor ugroavanja i
devastacije zatienog podruja;
11) donosi akt o naknadama;
12) vri i druge poslove utvrene zakonom i aktom o zatiti.
Ako upravlja vrenjem poslova iz stava 1. ta. 1), 5a) i 6) ovog lana utvrdi da je uinjen
prekraj ili postoji osnovana sumnja da je uinjeno krivino delo ili privredni prestup, ovlaen je
i duan da podnese odgovarajuu prijavu ili zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
U cilju obavetavanja, pruanja pomoi i kontrole posetilaca i naplate naknade za upotrebu
motornog vozila u zatienom podruju, na javnom putu kroz zatieno podruje moe se
zasnovati ulazna stanica sa odgovarajuim objektima, opremom i osobljem, na osnovu
prostornog odnosno urbanistikog plana i plana upravljanja zatienim podrujem i uz
saglasnost upravljaa javnog puta.
Ulazna stanica moe imati i objekte, sredstva, opremu i lica za potrebe odravanja javnog puta i
bezbednosti saobraaja.
Kada se na ulaznoj stanici vri naplata naknade, upravlja zatienog podruja duan je da
naplatu organizuje tako da obezbedi protok vozila sa to manjim zastojem, a u skladu sa
saobraajno-tehnikim uslovima, koje utvruje upravlja javnog puta u postupku izdavanja
saglasnosti.
Ukoliko se u postupku nadzora nad radom, strunog i inspekcijskog nadzora utvrdi da upravlja
ne izvrava obaveze ustanovljene aktom o zatiti, upravljanje zatienim podrujem se oduzima
i poverava drugom upravljau.
Ministar propisuje nain obeleavanja zatienog podruja iz stava 1. taka 4) ovog lana.

Finansiranje zatienog podruja

lan 69
Finansiranje zatienog podruja obezbeuje se iz:
1) sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave;
2) sredstava Fonda za zatitu ivotne sredine;
3) naknada za korienje zatienog podruja;
4) prihoda ostvarenih u obavljanju delatnosti i upravljanja zatienim podrujem;

5) sredstava obezbeenih za realizaciju programa, planova i projekata u oblasti zatite prirode;

6) donacija, poklona i pomoi;
7) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti za namene utvrene ovim i drugim zakonom.
Sredstva budeta iz stava 1. taka 1) ovog lana prvenstveno se koriste za finansiranje radova i
drugih trokova na:
1) uvanju, odravanju i prezentaciji zatienih podruja (uspostavljanje, opremanje i obuka
uvarskih slubi, obeleavanje, odravanje unutranjeg reda, medijsko i drugo javno
prikazivanje vrednosti, sanacija degradiranih povrina, upravljanje otpadom, razvoj
informacionog sistema i drugo);
2) upravljanju posetiocima (izgradnja ulaznih stanica, edukativnih i vizitorskih centara, tampanje
materijala namenjenih posetiocima i drugo);
3) regulisanju imovinsko-pravnih odnosa (otkup ili zamena zemljita, naknada vlasnicima i
korisnicima nepokretnosti za uskraivanje i ograniavanje prava korienja, nanetu tetu ili
druge trokove koje imaju u vezi zatite);
4) praenju i unapreenju stanja zatienih podruja (monitoring, reintrodukcija, rekultivacija i
drugo);
5) ureenju prostora i odrivom korienju prirodnih resursa (programi, planovi i projekti razvoja
ekoturizma, organske poljoprivrede i drugo).

Naknada za korienje zatienog podruja

lan 70
Za korienje zatienog podruja plaa se naknada upravljau.
Naknadu iz stava 1. ovog lana upravlja moe propisati i naplatiti za:
1) delatnosti u oblasti turizma, ugostiteljstva, trgovine, usluga, zanatstva, industrije, rudarstva,
energetike, vodoprivrede, graevinarstva, saobraaja, transporta, telekomunikacija, korienja
divlje flore i faune;
2) vikendice i druge nekomercijalne objekte za odmor u prirodi;
3) vozila na motorni pogon u upotrebi na zatienom podruju;
4) turistike, rekreativne, sportske i druge manifestacije i aktivnosti, reklamne oznake,
komercijalne filmske, foto i tonske zapise;

5) korienje usluga, ureenih terena, objekata i druge imovine upravljaa i imena i znaka
zatienog podruja;
6) posetu zatienom podruju, njegovim delovima i objektima.
Obveznik naknade je korisnik zatienog podruja, odnosno pravno lice, preduzetnik ili fiziko
lice koji u vezi sa predmetom naknade iz stava 2. ovog lana obavlja poslove ili raspolae
nepokretnostima i drugim stvarima na zatienom podruju, koristi usluge i imovinu upravljaa,
poseuje zatieno podruje radi odmora, sporta, rekreacije i slinih potreba i na drugi nain
koristi njegove vrednosti i pogodnosti.
Visinu naknade upravlja propisuje u zavisnosti od:
1) stepena iskoriavanja zatienog podruja;
2) stepena tete koja se nanosi zatienom podruju;
3) stepena poveanih obaveza upravljaa u odravanju urednosti i istoe, uvanja i obavljanja
drugih poslova na ouvanju, unapreenju, prikazivanju i razvoju zatienog podruja;
4) pogodnosti i koristi koje prua zatieno podruje za obavljanje doputenih delatnosti i
aktivnosti.
Upravlja moe propisati smanjenje ili oslobaanje plaanja naknade po jednom ili vie
predmeta naknade iz stava 2. ovog lana, a pre svega za:
1) stanovnike i stalno zaposlene, fizika lica koja obavljaju poslove ili vre slubene radnje u
zatienom podruju, lica sa invaliditetom i posebnim potrebama, decu, penzionere i sl.;
2) korisnike ije aktivnosti neposredno doprinose unapreenju stanja, prezentaciji i promociji
vrednosti zatienog podruja;
3) korisnike kod kojih su, usled elementarne nepogode ili drugih razloga, nastupile okolnosti koje
bitno oteavaju uslove rada i poslovanja.
Vlada propisuje zajednike elemente za utvrivanje naknade za korienje zatienog podruja,
posebno blii predmet, osnovice, najvie iznose i nain obrauna i naplate naknade iz stava 2.
ta. 1), 2) i 3) ovog lana, nain obrauna i naplate naknade za posetu zatienom podruju iz
stava 2. taka 6) ovog lana, blia merila za odreivanje visine naknade iz stava 4. ovog lana i
blie uslove za umanjenje ili oslobaanje plaanja naknade iz stava 5. ovog lana.
Na akt upravljaa kojim se utvruje visina, nain obrauna i plaanja naknade za korienje
zatienog podruja saglasnost daje Ministarstvo za nacionalni park i zatieno podruje
proglaeno aktom Vlade, a organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne
pokrajine, odnosno organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine jedinice lokalne
samouprave za zatieno podruje proglaeno aktom nadlenog organa autonomne pokrajine,
odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.

Upravlja je duan da sredstva ostvarena naplatom naknade iz stava 1. ovog lana vodi na
posebnom raunu i koristi za zatitu, razvoj i unapreenje zatienog podruja, odnosno za
sprovoenje plana i programa upravljanja.
U pogledu plaanja naknade iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana kamate za docnju u plaanju,
prinudnu naplatu i ostalo to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju
odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak i poreska administracija.

VI ZATITA I OUVANJE DIVLJIH VRSTA

Zatita i ouvanje divljih vrsta
lan 71
Pod zatitom i ouvanjem divljih vrsta podrazumeva se spreavanje svih radnji koje utiu na
naruavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta, unitavanje ili oteivanje njihovih stanita,
legla, gnezda ili naruavanje njihovog ivotnog ciklusa odnosno povoljnog stanja.
Povoljno stanje divljih vrsta obezbeuje se zatitom njihovih stanita i zatitnim merama za
pojedine vrste u skladu sa ovim zakonom.

Zatita stanita divljih vrsta

lan 72
Pri izvoenju radova i aktivnosti u prirodi i korienju prirodnih vrednosti na stanitima divljih
vrsta, primenjuju se mere, metode i tehnika sredstva koja doprinose ouvanju povoljnog stanja
vrsta, odnosno koji ne ugroavaju divlje vrste i/ili naruavaju stanita njihovih populacija, ili se ti
radovi i aktivnosti mogu ograniiti u periodu koji se poklapa sa znaajnim fazama njihovog
ivotnog ciklusa.
Ouvanje divljih vrsta i njihovih stanita iz stava 1. ovog lana sastavni je deo mera i uslova
zatite prirode iz lana 9. ovog zakona.

Strogo zatiene divlje vrste

lan 73
Strogo zatiena divlja vrsta moe biti zatiena na teritoriji cele Republike Srbije ili na pojedinim
njenim delovima.
Ako je neko podruje privremeno stanite strogo zatiene divlje vrste, a njegova se zatita ne
moe osigurati na neki drugi nain, Ministarstvo moe posebnim aktom, po prethodno
pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede i umarstva, proglasiti to
podruje ili neki njegov deo privremeno zatienim dok traje potreba za zatitom.

Mere zatite strogo zatienih divljih vrsta

lan 74

Zabranjeno je korienje, unitavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle

ugroziti strogo zatiene vrste biljaka, ivotinja i gljiva i njihova stanita.
U smislu stava 1. ovog lana, zabranjeno je:
1) unitavati jedinke biljaka i gljiva i njihovih razvojnih oblika, branjem, sakupljanjem, seenjem ili
iskopavanjem i upanjem iz korena, u svim fazama biolokog ciklusa i ugroavati ili unitavati
njihova stanita;
2) drati i trgovati samoniklim strogo zatienim biljkama i gljivama i njihovim razvojnim oblicima;
3) hvatati, drati i/ili ubijati, strogo zatiene vrste ivotinja u svim fazama biolokog ciklusa,
oteivati ili unitavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i podruja njihovog
razmnoavanja, odmaranja i ugroavati ili unitavati njihova stanita i sl.;
4) uznemiravati, naroito u vreme razmnoavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije;
5) presecati migratorne puteve;
6) prikrivati, drati, uzgajati, trgovati, izvoziti, prevoziti, otuivati ili na bilo koji nain pribavljati i
javno izlagati ivotinje ukljuujui sve njihove derivate i razvojne oblike.
Blii uslovi i mere zatite za strogo zatiene divlje vrste i mere zatite njihovih stanita utvruju
se aktom iz lana 48. ovog zakona.

Dozvoljene radnje sa strogo zatienim divljim vrstama

lan 75
Izuzetno od odredbe lana 74. ovog zakona, u sluaju opravdanog javnog interesa i pod
uslovom da ne postoji drugo zadovoljavajue reenje i da izuzee nije tetno po opstanak
populacija strogo zatienih divljih vrsta u povoljnom stanju ouvanja u njihovom prirodnom
podruju rasprostranjenosti, Ministarstvo moe dozvoliti radnje radi:
1) istraivanja i obrazovanja, upravljanja populacijom, ponovnog naseljavanja (repopulacije),
ponovnog unoenja i uzgoja u in-situ i ex-situ uslovima;
2) spreavanja ozbiljnih teta na usevima, stoci, umama, ribnjacima, vodi i drugim oblicima
svojine;
3) radi zatite javnog zdravlja i javne bezbednosti, ili drugih razloga od preovladavajueg javnog
interesa, ukljuujui razloge socijalne ili ekonomske prirode i korisne posledice od prvenstvenog
znaaja za ivotnu sredinu;
4) sakupljanja matinih jedinki u cilju razmnoavanja, gajenja njihovih potomaka i prometa u
komercijalne svrhe u za to registrovanim plantanim i farmerskim objektima uz uslov da se deo
jedinki vrati na prirodna stanita.

Dozvolu za sluaj iz stava 1. ovog lana izdaje Ministarstvo po prethodno pribavljenom miljenju
zavoda i ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog lana sadri naziv vrste, razloge, svrhu i cilj
korienja, odnosno obavljanja radnji, elaborat/studiju o nainu, mestu, vremenu, korisnim,
odnosno tetnim posledicama i druge dokaze i relevantne injenice od znaaja za konkretan
sluaj.
Dozvola iz stava 2. ovog lana izdaje se reenjem.
Na reenje iz stava 4. ovog lana, alba nije dozvoljena, ali se moe pokrenuti upravni spor.

Zatiene divlje vrste

lan 76
Zatiena divlja vrsta moe biti zatiena na teritoriji cele Republike Srbije ili na pojedinim
njenim delovima.
Zatiene divlje vrste gljiva, liajeva, biljaka, ivotinja i njihovih delova, u cilju prerade, trgovine,
prekograninog prometa, kao i plantanog i farmerskog uzgoja, mogu se sakupljati na osnovu
dozvole, koju izdaje Ministarstvo, u skladu sa zakonom.
Blii uslovi i mere zatite za zatiene divlje vrste i mere zatite njihovih stanita utvruju se
aktom iz lana 48. ovog zakona.

Nain korienja zatienih divljih vrsta

lan 77
Korienje i sakupljanje zatienih divljih vrsta dozvoljeno je iskljuivo na nain kojim se ne
ugroava povoljno stanje njihove populacije.
Ministar propisuje mere i blie uslove zatite zatienih divljih vrsta koje obuhvataju:
1) vremensku zabranu korienja;
2) kvantitativno i kvalitativno ogranienje u korienju;
3) prostornu zabranu korienja radi obnove populacija do zadovoljavajueg nivoa.
Zavod vodi evidenciju o nainu i obimu korienja zatienih divljih vrsta radi utvrivanja i
praenja stanja populacija, koje ukljuuje i divlje vrste ije je korienje regulisano Zakonom o
lovstvu i Zakonom o ribarstvu.
Ako se utvrdi da je zbog korienja zatiena divlja vrsta ugroena, ministar moe zabraniti ili
ograniiti korienje te vrste uz prethodno miljenje zavoda.

Dozvola za istraivanje strogo zatienih i zatienih divljih vrsta

lan 78
Za istraivanje strogo zatienih i zatienih divljih vrsta dozvolu u naunoistraivake i
obrazovne svrhe izdaje Ministarstvo, reenjem uz prethodno pribavljeno miljenje zavoda.
Dozvoljene aktivnosti iz stava 1. ovog lana, na zatienom podruju obavljaju se u skladu sa
aktom o unutranjem redu i uvarskoj slubi.
Izvetaji istraivanja iz stava 1. ovog lana dostavljaju se Ministarstvu, zavodu i upravljau
zatienog podruja do kraja kalendarske godine.
Iznoenje divljih vrsta i/ili njihovih delova i derivata iz stava 1. ovog lana u naunoistraivake
svrhe vri se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo, u skladu sa lanom 94. ovog zakona.
Na reenje iz stava 1. alba nije dozvoljena, ali se moe pokrenuti upravni spor.

Zabranjena sredstva za hvatanje i ubijanje divljih ivotinja

lan 79
Zabranjena je upotreba odreenih sredstava za hvatanje i ubijanje divljih vrsta ivotinja, kojima
se ugroavaju i uznemiravaju njihove populacije i/ili stanita, naruava njihova dobrobit a mogu
prouzrokovati njihovo lokalno nestajanje.
Zabranjenim sredstvima se smatraju naroito:
1) zamke;
2) lepak;
3) hemijska sredstva tipa atraktanata;
4) upotreba ivih ivotinja kao mamaca u lovu ptica i divljai;
5) samostreli, lukovi, strele odnosno drugo oruje sa tetivom, koje potiskom tetive ili druge
elastine materije izbacuje strelu ili drugi projektil;
6) lov ptica mreama;
7) elektrine ubojite ili omamljujue naprave;
8) svetlee naprave;
9) ogledala i druge zaslepljujue naprave;
10) odailjai zvuka (magnetofoni, kasetofoni, audio rekorderi i plejeri i dr.) koji emituju zvukove
dozivanja, bola ili javljanja/oglaavanja;
11) naprave za osvetljavanje cilja;

12) optiki niani za noni lov s mogunou elektronskog uveliavanja ili pretvaranja slike;
13) eksploziv;
14) otrovi ili omamljujui mamci;
15) automatsko oruje;
16) vazduhoplovi;
17) lov ivotinja vozilima na motorni pogon u pokretu;
18) druga sredstva utvrena ostalim zakonima i ratifikovanim meunarodnim ugovorima.
Pojedina sredstva iz stava 2. ovog lana mogu se izuzetno i ogranieno koristiti u
naunoistraivake svrhe, a radi sprovoenja programa reintrodukcije, umatienja, monitoringa
vrsta, premetanja ivotinja, realizacije programa zatite i ouvanja i u drugim sluajevima u
skladu sa posebnim zakonom.
Dozvolu za upotrebu sredstava iz stava 3. ovog lana izdaje Ministarstvo reenjem, uz
prethodno pribavljeno miljenje drugih nadlenih organa.
Na reenje iz stava 4. alba nije dozvoljena, ali se moe pokrenuti upravni spor.

Mere zatite migratornih vrsta

lan 80
Javni putevi i druge vrste saobraajnica, telekomunikacioni i elektroenergetski sistemi,
hidrograevinski i drugi objekti ijom se izgradnjom presecaju uobiajeni koridori dnevno-nonih
i sezonskih migracija divljih ivotinja, prouzrokuje fragmentacija stanita ili na drugi nain remeti
njihov normalan ivotni ciklus, grade se na nain kojim se umanjuju negativni efekti i primenom
posebnih konstrukcijskih i tehniko-tehnolokih reenja na samim objektima i u njihovoj okolini,
tokom izgradnje i u periodu eksploatacije.
Specijalna tehniko-tehnoloka reenja, koja omoguavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju
divljih ivotinja (ekoloki mostovi, izgraeni prolazi i prelazi, tuneli, propusne cevi, jarkovi,
sigurnosni i usmeravajui objekti, riblje staze i liftovi i dr.) kao i mere zatite i nain odravanja
tehniko-tehnolokih reenja, propisuje ministar uz saglasnost ministarstva nadlenog za
poslove saobraaja, rudarstva i energetike, poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.

Mere zatite ptica i slepih mieva

lan 81
Stubovi i tehnike komponente srednjenaponskih i visokonaponskih vodova izvode se na nain
da se ptice i slepi mievi zatite od strujnog udara i mehanikog ozleivanja.

Lokacije strujnih generatora pokretanih vetrom (vetrenjae) utvruju se tako da se izbegnu

njihova vana stanita i putevi migracije.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na gornje vodove eleznica.
Pri izgradnji visokih objekata (vetrogeneratora, stubova, tornjeva, mostova i dr.) u blizini ekoloki
znaajnih podruja neophodno je primenjivati tehniko-tehnoloke mere pri emu se pre svega
misli na osvetljavanje objekata, kako bi se izbegli negativni uticaji ovakvih objekata.
Nije dozvoljeno korienje jakih svetlosnih izvora (reklamni rotirajui reflektori, laseri i slino)
usmerenih ka nebu osim ukoliko se oni koriste za potrebe bezbednosti i kontrole vazdunog
saobraaja.

Unoenje alohtonih vrsta

lan 82
Zabranjeno je unoenje alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u slobodnu prirodu na podruju
Republike Srbije.
Izuzetno, unoenje iz stava 1. ovog lana je dozvoljeno ako je nauno i struno dokazano i
prihvatljivo s gledita zatite prirode i odrivog upravljanja, odnosno ako se unoenjem ne
ugroava prirodno stanite autohtonih divljih vrsta.
Ministarstvo izdaje dozvolu iz stava 2. ovog lana na osnovu studije prihvatljivosti i studije o
proceni uticaja na prirodu, uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede.
Unoenje alohtonih divljih vrsta u kontrolisanim uslovima mogue je na osnovu dozvole koju
izdaje Ministarstvo reenjem, po pribavljenom miljenju zavoda ili druge ovlaene naune i
strune organizacije da ne postoji opasnost po autohtone vrste, ukoliko doe do sluajnog ili
namernog bega primeraka u slobodnu prirodu Republike Srbije.
Strane divlje vrste koje unoenjem i/ili irenjem ugroavaju druge vrste i ukupnu bioloku
raznovrsnost na podruju Republike Srbije proglaava invazivnim Ministarstvo, na osnovu
opteprihvaenih meunarodnih kriterijuma, naunih saznanja i obaveza preuzetih iz
meunarodnih ugovora i meunarodnih dokumenata, na predlog Zavoda i drugih strunih i
naunih institucija, a po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Aktom iz stava 5. ovog lana propisuju se mere kontrole i suzbijanja invazivnih vrsta.
Ministar moe zabraniti ili ograniiti uvoz pojedinih alohtonih divljih vrsta radi dranja u
kontrolisanim uslovima, na osnovu procene opasnosti po autohtone divlje vrste, koju daje zavod
ili druga ovlaena nauna i struna organizacija.

Nenamerno unoenje alohtonih vrsta

lan 83

Ako doe do nenamernog unoenja alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida u slobodnu prirodu
na podruje Republike Srbije, ili ako postoji opravdana sumnja da e doi do takvog unoenja,
ministar propisuje mere postupanja u cilju unitavanja ili spreavanja daljeg irenja unetih
alohtonih divljih vrsta i njihovih hibrida.

Premetanje jedinki autohtonih vrsta

lan 84
Premetanje jedinki autohtonih divljih vrsta u slobodnoj prirodi na teritoriji Republike Srbije,
moe se vriti na osnovu istraivanja i planskih dokumenata, u skladu sa ovim i ostalim
zakonima.
Premetanje iz prethodnog stava moe se vriti pod uslovom da se istraivanjima utvrdi da
takav postupak ni na koji nain ne ugroava povoljan status populacija vrste, odnosno dobrobit
ivotinja.
Saglasnost na premetanje jedinki autohtonih divljih vrsta u slobodnoj prirodi daje Ministarstvo
uz prethodno pribavljeno miljenje zavoda.

Reintrodukcija divljih vrsta

lan 85
Reintrodukcija divljih vrsta u slobodnu prirodu na podruju Republike Srbije moe se vriti na
osnovu istraivanja, programa reintrodukcije i dozvole.
Pre svake reintrodukcije potrebno je uraditi studiju izvodljivosti i studiju procene uticaja na
ivotnu sredinu.
Obim i sadraj studija iz stava 2. ovog lana odreuje Ministarstvo na predlog zavoda.
Reintrodukcija divljih vrsta moe se vriti pod uslovom da se istraivanjima utvrdi da takav
postupak doprinosi povoljnom statusu vrste.
Dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje Ministarstvo reenjem, uz prethodno miljenje zavoda i
ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede i umarstva.
Na reenje iz stava 5. alba nije dozvoljena, ali se moe pokrenuti upravni spor.

Uslovi za dranje divljih ivotinja

lan 86
Divlje ivotinjske vrste mogu se drati u zatoenitvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja
javnosti u zoolokim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili slinim prostorima, radi uzgoja,
prodaje i kupovine, samo ako im dobrobit nije ugroena, odnosno ako im se obezbede ivotni
uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti kao i fizikim i biolokim specifinostima,
osobinama u ponaanju, odnosno zdravstvenom stanju ivotinja.

Zabranjeno je dranje divlje ivotinjske vrste u neprikladnim uslovima.

Divlje ivotinje iz stava 1. ovog lana obavezno se obeleavaju na propisani nain.
Ministar saglasno sa ministrom nadlenim za poslove veterinarstva propisuje uslove koje moraju
ispunjavati zooloki vrtovi i drugi objekti i/ili prostori za dranje ivotinja u smislu stava 1. ovog
lana, uslove dranja, zabranu dranja pojedinih vrsta, programe obuke i edukacije, kao i nain
obeleavanja i evidentiranja divljih ivotinja iz stava 1. ovog lana.
Obeleavanje iz stava 3. ovog lana vre pravna i fizika lica (u daljem tekstu: ovlaeni
obeleiva) koja ispunjavaju uslove za obeleavanje divljih ivotinja, na osnovu ovlaenja o
obeleavanju od strane Ministarstva.
Ministar propisuje uslove koje treba da ispunjavaju ovlaeni obeleivai iz stava 5. ovog lana.

Poreklo primeraka strogo zatienih i zatienih divljih vrsta

lan 87
Pojedini primerci strogo zatienih i zatienih divljih vrsta mogu se drati u zatoenitvu radi
sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoolokim vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili
slinim prostorima, uzgajati, prodavati i kupovati, pod uslovom da vlasnik ima dokaz o poreklu, i
da se radi o:
1) primercima koji su zakonito uvezeni;
2) primercima koji su zakonito steeni pre nego to je vrsta zakonom zatiena;
3) primercima odgajenim u za to registrovanim farmama, plantaama, centrima za
razmnoavanje;
4) primercima za koje vlasnik ima drugi dokaz o zakonitom sticanju, odnosno poreklu primeraka.
Pod dokazom o poreklu iz stava 1. ovog lana podrazumeva se potvrda, uverenje, sertifikat,
uvozna ili izvozna dozvola, i/ili miljenje strune ili naune organizacije o poreklu vrsta.

Dozvola za dranje divljih ivotinja

lan 88
Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje postane vlasnik zatienih divljih ivotinja s namerom
njihovog dranja u zatoenitvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoolokim
vrtovima, akvarijumima, terarijumima ili slinim prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine,
duno je da u roku od trideset dana po sticanju vlasnitva nad tim ivotinjama, podnese zahtev
Ministarstvu radi pribavljanja dozvole.
Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje namerava da dri autohtone ili alohtone divlje ivotinje
u zatoenitvu radi sopstvenih potreba ili prikazivanja javnosti u zoolokim vrtovima,

akvarijumima, terarijumima ili slinim prostorima, radi uzgoja, prodaje i kupovine, duno je da
pribavi dozvolu Ministarstva.
Dozvola iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje se u formi reenja, ako podnosilac zahteva dokae da su
ispunjeni propisani uslovi iz lana 86. i 87. ovog zakona.
Ukoliko se u postupku inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom u toku vaenja dozvole
iz stava 3. ovog lana, utvrdi da je zooloki vrt, odnosno drugi objekat i/ili prostor u kome se dre
ivotinje u smislu ovoga lana, prestao da ispunjava uslove na osnovu kojih je dozvola izdata,
Ministarstvo e istu ukinuti.
Ministarstvo vodi registar pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica iz st. 1. i 2. ovoga lana.
U skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, odgajivanice u kojima se uzgajaju
odreene zatiene vrste, mogu da vre prekogranini promet u komercijalne svrhe tih
zatienih vrsta samo pod uslovom da se registruju u nadlenom meunarodnom organu.
Na reenje iz stava 3. ovog lana alba nije dozvoljena, ali se moe pokrenuti upravni spor.

Uzgoj divljih ivotinja

lan 89
Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje namerava da uzgaja autohtone ili alohtone divlje vrste
ivotinja, a ije gajenje nije regulisano posebnim zakonom, duno je da pribavi dozvolu u skladu
sa ovim zakonom.
Ako se u postupku izdavanja dozvole utvrdi da postoji opasnost po zdravlje ljudi, dobrobit
ivotinja i ivotnu sredinu, Ministarstvo moe zatraiti od podnosioca zahteva iz stava 1. ovog
lana, da pre izdavanja dozvole izradi studiju o proceni uticaja.
Vlasnik divlje vrste ivotinje iz stava 1. ovog lana obavezan je da osigura da ta ivotinja ne
pobegne u prirodu i odgovoran je za tetu koju ta ivotinja prouzrokuje ako pobegne.

Trgovina divljim ivotinjama

lan 90
Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje obavlja trgovinu ivim autohtonim ili alohtonim divljim
ivotinjskim vrstama, duno je da obezbedi odgovarajue uslove za dranje ivotinja u skladu sa
ovim zakonom i drugim propisima i da vodi evidenciju o trgovini tim ivotinjama i njihovom
poreklu.
Trgovinom iz stava 1. ovog lana smatraju se prodaja i kupovina, sticanje u komercijalne svrhe,
izlaganje javnosti radi sticanja dobiti, korienje u svrhu sticanja dobiti, dranje radi prodaje,
nuenje na prodaju ili prevoz radi prodaje, najam i razmena ivotinja.
Trgovina se moe vriti samo primercima uzgajanim u prijavljenim uzgajalitima ili koji imaju
dokaz o poreklu, kao i da je primerak ili poiljka propisno obeleena.

Prilikom trgovine zatienim ivotinjama, prodavac, odnosno vlasnik je duan da novom vlasniku
izda potvrdu o poreklu ivotinje, pismeno uputstvo o uslovima i nainu dranja ivotinje i druge
informacije koje su od znaaja (higijena, ishrana, rasne odlike, karakter, osnovna obuka,
socijalizacija, odravanje kondicije i sl.) kao i raun.

Prihvatilite za divlje ivotinje

lan 91
U svrhu privremenog i/ili trajnog zbrinjavanja zatienih divljih ivotinja formiraju se namenska
prihvatilita.
Prihvatilite u smislu ovog zakona je podruje ili prostor sa objektima ureenim za privremeno ili
trajno zbrinjavanje jedinki divljih ivotinja koje nisu sposobne da se samostalno brinu o sebi u
kojem ivotinje mogu da provedu odreeno vreme do trajnog reavanja njihovog zbrinjavanja.
Ministar saglasno sa ministrom nadlenim za poslove veterinarstva propisuje uslove koje moraju
ispunjavati prihvatilita iz stava 1. ovog lana.
Za rad prihvatilita iz ovog lana potrebna je dozvola, koju izdaje Ministarstvo reenjem.
Na reenje iz stava 4. ovog lana alba nije dozvoljena, ali se moe pokrenuti upravni spor.
Ministarstvo moe osnovati prihvatilite iz ovog lana.

Oduzimanje divljih ivotinja

lan 92
Primerke divljih vrsta ivotinja koji se dre u zatoenitvu, gaje ili kojima se obavlja trgovina
suprotno uslovima iz l. 86. do 92. ovog zakona, oduzima nadleni inspektor i izdaje potvrdu o
oduzimanju.
Oduzeti primerci iz stava 1. ovog lana se privremeno ili trajno zbrinjavaju u prihvatilite iz lana
91. ovog zakona ili u zooloki vrt koji odredi ministarstvo.
Meusobna prava i obaveze u pogledu zbrinjavanja oduzetih primeraka iz stava 1. ovog lana,
reguliu se ugovorom zakljuenim izmeu Ministarstva i prihvatilita, odnosno zoolokog vrta.

Postupanje sa naenim primercima zatienih divljih ivotinja

lan 93
Lice koje nae zatienu divlju ivotinju duno je da odmah obavesti najbliu veterinarsku
organizaciju i Ministarstvo o:
1) pronaenim mrtvim primercima zatienih divljih ivotinja,

2) primercima zatienih divljih ivotinja koje su bolesne ili ozleene u meri da nisu sposobne da
samostalno preive u prirodi.
Veterinarska organizacija duna je da utvrdi uzroke uginua pronaenih mrtvih strogo zatienih
divljih ivotinja.
Trokove postupka iz stava 2. ovog lana snosi Ministarstvo.
Ministarstvo moe licu iz stava 1. ovog lana dozvoliti na njegov zahtev dranje bolesne ili
ozleene ivotinje radi leenja i oporavka.
Opravdane trokove nastale leenjem ivotinje snosi Ministarstvo.
Svi primerci strogo zatienih divljih vrsta iz stava 1. ovog lana moraju biti obeleeni na
propisani nain.
Ubijene ili na bilo koji drugi nain usmrene ili naene strogo zatiene vrste na teritoriji
Republike Srbije predaju se Prirodnjakom muzeju na prepariranje, konzervaciju i uvanje ime
postaju pokretna zatiena prirodna dobra kao delovi biolokog naslea a koji imaju nauni,
obrazovni i kulturni znaaj.
Prirodnjaki muzej vodi evidenciju o vrstama iz stava 7. ovog lana.

Prekogranini promet zatienih vrsta

lan 94
Ministarstvo izdaje dozvolu za uvoz, izvoz, unos i iznos biljnih i ivotinjskih divljih vrsta, njihovih
delova i derivata zatienih na osnovu zakona, potvrenih meunarodnih ugovora i
opteprihvaenih pravila meunarodnog prava.
Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se pod sledeim uslovima:
1) da je pravo raspolaganja jedinkom vrste divlje ivotinje, gljive i biljke steeno u skladu sa
zakonom;
2) da su ivotinje ili poiljka obeleeni na propisani nain;
3) da su preduzete sve mere za dobrobit ivotinja tokom prevoza.
Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se i za vrste iji jedan ili oba roditelja pripadaju divljoj vrsti.
U skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog
prava, a u cilju zatite vrsta iz stava 1. ovog lana ministar donosi pravilnik kojim propisuje:
1) uslove pod kojima se obavlja uvoz, izvoz, unos, iznos ili tranzit, trgovina i uzgoj vrsta iz stava
1. ovog lana;
2) izdavanje dozvola i drugih akata (potvrde, sertifikati, miljenja);

3) spiskove vrsta, njihovih delova i derivata koji podleu izdavanju dozvola, odnosno drugih
akata;
4) vrste, njihove delove i derivate iji je uvoz odnosno izvoz zabranjen, ogranien ili obustavljen;
5) izuzetke od izdavanja dozvole;
6) sadrinu, izgled i nain voenja registra izdatih dozvola;
7) nain obeleavanja ivotinja ili poiljki;
8) nain sprovoenja nadzora i voenja evidencije;
9) izradu izvetaja i dr.
Pri uvozu, izvozu, unosu, iznosu i tranzitu, ive ivotinje moraju se prevoziti i uvati na nain
kojim se ni najmanje ne ozleuje ili oteuje njihovo zdravlje ili se sa njima nehumano postupa,
u skladu s posebnim propisima.

Prijava prekograninog prometa zatienih vrsta

lan 95
Uvoz, izvoz, unos, iznos i tranzit zatienih divljih vrsta, njihovih delova i derivata obavezno se
prijavljuje carinskoj slubi, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim propisima.
Veterinarsko zdravstveni i fitosanitarni pregled i kontrolu poiljki iz stava 1. ovog lana nad
kojima postoji nadlenost granine veterinarske i fitosanitarne inspekcije sprovodi se u skladu s
posebnim propisima. Granine prelaze na kojima se moe obavljati uvoz, izvoz, unos, iznos i
tranzit zatienih vrsta, njihovih delova i derivata, kao i uslove u pogledu njihove opremljenosti i
osposobljenosti za obavljanje tih poslova, propisuje ministar nadlean za poslove poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede uz saglasnost Ministra.
Carinska sluba duna je da prilikom uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita vrsta iz lana 94.
stav 1. ovog zakona pregleda odgovarajue dozvole i overi prelazak granice u za to predvienoj
rubrici obrasca dozvole.
U sluaju uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita carinska sluba overava dozvole na nain
propisan aktom o prekograninom prometu zatienih vrsta iz lana 94. ovog zakona.
Ukoliko se prekogranini promet primeraka zatienih vrsta vri suprotno propisanim uslovima,
primerke oduzima nadleni inspektor i izdaje potvrdu o oduzimanju.

Obaveze carinske slube

lan 96
Ako prilikom uvoza, izvoza, unosa, iznosa, ili tranzita carinska sluba ne moe da odredi vrstu
ivotinje, gljive ili biljke iji uvoz ili izvoz podlee ogranienjima ili zabranama, moe ih:

1) na troak carinskog deklaranta (primaoca odnosno poiljaoca robe), sama uvati ili dati
nekome na uvanje do utvrivanja statusa vrste iji uvoz, izvoz, reeksport ili tranzit podlee
ogranienjima;
2) prepustiti carinskom deklarantu do okonanja postupka, ali uz zabranu raspolaganja.
Carinska sluba moe od carinskog deklaranta zahtevati potvrdu da predmetna vrsta nije pod
zatitom.
Vrste za koje carinska sluba utvrdi da se uvoze, izvoze, unose, iznose ili da su u tranzitu bez
propisanih dozvola ili drugih dokumenata, privremeno se zadravaju do okonanja postupka.
U sluajevima iz stava 3. ovog lana izdaje se potvrda.
Vrste iz stava 3. ovog lana, predaju se na uvanje, od strane ministarstva ovlaenom pravnom
ili fizikom licu, a mogu se ostaviti na uvanje i carinskom deklarantu uz zabranu raspolaganja.
Ako se propisana dozvola ili drugi zatraeni dokumenti ne dostave u roku od mesec dana nakon
privremenog zadravanja ili u produenom roku koji moe iznositi najdue dva meseca, carinska
sluba donosi odluku o oduzimanju.
Ako se u postupku carinske kontrole utvrdi da se radi o vrstama za koje nema uvozne ili izvozne
dozvole, oduzimaju se, a o oduzetim vrstama izdaje se potvrda.
U sluajevima iz st. 3. do 7. ovog lana carinska sluba duna je da u najkraem roku obavesti
Ministarstvo koje odluuje o zbrinjavanju oduzetih vrsta, imajui u vidu odredbe posebnih
propisa i ratifikovanih meunarodnih ugovora.
Kada se vrste zaplene ili oduzmu, trokove (trokovi hrane, smetaja, prevoza, vraanja i drugo)
snosi carinski deklarant.

VII ZATITA POKRETNIH ZATIENIH PRIRODNIH

DOKUMENATA
Zatita pokretnih zatienih prirodnih dokumenata
lan 97
Zatiena geoloka, paleontoloka i bioloka dokumenta uvaju se na mestu gde su naeni, a
nalazite uiva zatitu kao zatieno prirodno dobro.
Ako se pojedina zatiena geoloka i paleontoloka dokumenta (fosili, minerali, kristali i dr.) ne
mogu zatititi na nalazitu, daju se na uvanje pravnom licu (Prirodnjakom muzeju, zaviajnom
muzeju, muzeju u sastavu fakulteta ili zbirci) koje je duno da osigura njihovu strunu
muzeoloku zatitu (inventarizaciju, determinaciju, preparaciju i konzervaciju, stalno odravanje i
nadgledanje) i omogui njihovu upotrebu u obrazovne, naune i kulturne svrhe.
Ministar propisuje blie uslove pod kojima se fosili, minerali i kristali mogu dati pravnom licu na
zatitu i uvanje.

Botanike i zooloke zbirke uivaju zatitu kao zatieno prirodno dobro. One mogu biti
vlasnitvo pravnog lica, preduzetnika ili fizikog lica, koje je duno da osigura njihovu strunu
muzeoloku zatitu (inventarizaciju, determinaciju, preparaciju i konzervaciju, stalno odravanje i
nadgledanje) i omogui njihovu upotrebu u obrazovne, naune i kulturne svrhe.

Ogranienja i zabrane
lan 98
Zabranjeno je uzimati iz prirode geoloka i paleontoloka dokumenta (fosile, minerale, kristale,
peinski nakit i dr.) koja su proglaena zatienim prirodnim dobrima ili se nalaze na objektu
geonaslea i zatienom nalazitu.
Izuzetno, Ministarstvo moe dozvoliti uzimanje iz prirode fosila, minerala i kristala koji su
proglaeni zatienim prirodnim dobrima ili se nalaze na objektu geonaslea i zatienom
nalazitu, radi naunog i strunog istraivanja, obrazovanja, izlaganja na izlobama i dr.

Postupanje sa geolokom i paleontolokom materijalnom dokumentacijom

lan 99
Pronaena geoloka i paleontoloka dokumenta (fosili, minerali, kristali i dr.) koja bi mogla
predstavljati zatienu prirodnu vrednost nalaza je duan da prijavi Ministarstvu u roku od osam
dana od dana pronalaska, i preduzme mere zatite od unitenja, oteivanja ili krae.
Ministarstvo donosi reenje o istraivanju nalazita geolokih i paleontolokih dokumenata,
najkasnije u roku od trideset dana od dana prijave nalazita, kojim propisuje uslove zatite
prirode.
Ako Ministarstvo ne odredi drugaije, nalaza ne moe na mestu nalaza da obavlja radnje i
aktivnosti koje bi mogle prouzrokovati unitavanja ili oteivanja nalaza, osim primene mera
zatite.
Vlasnik ili korisnik prava na zemljitu na kojem su pronaena geoloka i paleontoloka
dokumenta duni su da omogue istraivanje nalazita u skladu sa reenjem Ministarstva.
Istraivanje nalazita moe da obavlja pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice na osnovu istranog
prava.
Pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice duno je da u roku od trideset dana od dana obavljenog
istraivanja dostavi Ministarstvu izvetaj o obavljenom istraivanju sa podacima o stanju
nalazita, moguoj ugroenosti nalazita i o potrebnim dodatnim istraivanjima i dodatnim
merama zatite.
Ako se radi o potencijalnom objektu geonaslea, pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice duno je
da u istom roku podnese izvetaj Zavodu o obavljenom istraivanju sa podacima o stanju
nalazita, moguoj ugroenosti nalazita, i o potrebnim dodatnim istraivanjima i dodatnim
merama zatite.

Promet pokretnih zatienih prirodnih dokumenata

lan 100
Zabranjen je izvoz svih pokretnih zatienih prirodnih dokumenata koji su proglaeni zatienim
prirodnim dobrima.
Izuzetno, Ministarstvo moe dozvoliti izvoz, odnosno iznoenje pokretnih zatienih prirodnih
dobara radi naunog istraivanja, obrazovanja ili izlaganja.
U dozvoli iz stava 2. ovog lana utvruju se uslovi izvoza pokretnih zatienih prirodnih
dokumenata u skladu sa njihovom vrstom.

VIII ORGANIZACIJA ZATITE PRIRODE

Obavljanje upravnih poslova zatite prirode
lan 101
Upravne poslove zatite prirode obavlja Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine i
nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave su duni, u
skladu s ovim zakonom, Strategijom, programima zatite prirode i dokumentima prostornog
planiranja da:
1) se staraju o ouvanju prirode, prirodnih vrednosti i predeone raznovrsnosti na svome
podruju;
2) proglaavaju zatiena prirodna dobra iz svoje nadlenosti;
3) obezbeuju uslove za zatitu i ouvanje zatienih prirodnih dobara iz svoje nadlenosti;
4) uestvuju u postupku proglaenja zatienih podruja koje proglaava Narodna skuptina ili
Vlada ili nadleni organ autonomne pokrajine ili nadleni organ jedinice lokalne samouprave;
5) uestvuju u izradi planova upravljanja zatienim podrujima iz svoje nadlenosti;
6) obavetavaju javnost o stanju prirode i prirodnih vrednosti na svom podruju i o preduzimanju
mera zatite i ouvanja;
7) pruaju potrebnu pomo jedinicama lokalne samouprave na zatiti prirode na njihovom
podruju;
8) obavljaju i druge poslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona.

Struni poslovi zatite prirode

lan 102
Strune poslove zatite prirode i prirodnih dobara obavljaju strune organizacije za zatitu
prirode i ti poslovi odnose se naroito na:
1) prikupljanje i obradu podataka o prirodi i prirodnim vrednostima;
2) praenje stanja i ocenu ouvanosti prirode i stepena ugroenosti objekata geonaslea, divljih
vrsta i njihovih stanita, staninih tipova, ekosistema, ekoloki znaajnih podruja, zatienih
podruja, ekolokih koridora, ekoloke mree i predela;
3) izradu studija zatite kojima se utvruju vrednosti podruja predloenih za zatitu i nain
upravljanja tim podrujima;
4) (brisana)
5) izradu predloga akta o prestanku zatite podruja;
6) izradu predloga za prethodnu zatitu podruja;
7) davanje uslova za radove na zatienim prirodnim dobrima, izdavanje miljenja na plan
upravljanja zatienog podruja;
8) vrenje strunog nadzora na zatienim prirodnim dobrima sa predlogom mera;
9) pruanje strune pomoi upravljaima zatienih prirodnih dobara, organima lokalne
samouprave, udruenjima graana, grupama graana i pojedincima na zatiti prirode, predela i
prirodnih dobara;
10) utvrivanje uslova i mera zatite prirode i prirodnih vrednosti u postupku izrade i sprovoenja
prostornih i urbanistikih planova, projektne dokumentacije, osnova (umskih, lovnih, ribolovnih,
vodoprivrednih i dr.), programa i strategija u svim delatnostima koje utiu na prirodu;
11) obavljanje strunih poslova u postupku izrade ocene prihvatljivosti radova i aktivnosti u
prirodi, pripremanja i sprovoenja projekata i programa na zatienom podruju;
12) predlaganje obima i sadraja studija izvodljivosti i procene uticaja na ivotnu sredinu u
postupku reintrodukcije i naseljavanja divljih vrsta u slobodnu prirodu;
13) voenje evidencije o nainu i obimu korienja, kao i faktorima ugroavanja zatienih i
strogo zatienih divljih vrsta radi utvrivanja i praenja stanja njihovih populacija;
14) uestvovanje u postupku javnog uvida radi proglaavanja zatienih prirodnih dobara;
15) organizovanje i sprovoenje vaspitno-obrazovnih i promotivnih aktivnosti u zatiti prirode;
16) uee u sprovoenju ratifikovanih meunarodnih ugovora o zatiti prirode;
17) voenje registra zatienih prirodnih dobara i drugih podataka od znaaja za zatitu prirode;

18) inventarizaciju pojedinanih elemenata geoloke, bioloke i predeone raznovrsnosti sa

statistikim analizama i izvetajima o njihovom stanju;
19) voenje baze podataka u oblasti zatite prirode kao dela jedinstvenog informacionog
sistema Agencije za zatitu ivotne sredine;
20) obavetavanje javnosti o prirodnim vrednostima, zatiti prirode, njenoj ugroenosti, faktorima
i posledicama ugroavanja;
21) obavljanje i drugih poslova utvrenih ovim zakonom.

Organizacije za zatitu prirode

lan 103
Poslove zatite prirode i prirodnih dobara koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije obavlja
Zavod za zatitu prirode Srbije.
Zavod za zatitu prirode Srbije, za teritoriju Republike Srbije vodi registar zatienih prirodnih
dobara i informacioni sistem o zatiti prirode (baze podataka o zatienim prirodnim dobrima,
stanitima, zatienim vrstama, podrujima ekoloke mree), izrauje srednjoroni program
zatite prirodnih dobara, izrauje strune osnove za Strategiju zatite prirode i prirodnih
vrednosti Republike Srbije i Izvetaj o stanju prirode.
Poslove zatite prirode i prirodnih dobara koja se celom ili veim delom svoje povrine nalaze na
teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, obavlja Pokrajinski zavod za zatitu prirode.
Organizacije za zatitu prirode su pravna lica.
Organizacije za zatitu prirode su ustanove.
U obavljanju poslova zatite prirode i prirodnih dobara organizacije za zatitu prirode iz st. 1. i 2.
ovog lana ostvaruju saradnju kroz usaglaavanje programa zatite prirodnih dobara.
Pokrajinski zavod za zatitu prirode dostavlja srednjoroni i godinji program zatite prirodnih
dobara i izvetaj o njihovom ostvarivanju Zavodu za zatitu prirode Srbije.

Programi zatite prirodnih dobara

lan 104
Struni poslovi iz lana 102. ovog zakona obavljaju se na osnovu srednjoronog i godinjeg
programa zatite prirodnih dobara koje donose organizacije za zatitu prirode, u skladu sa
dokumentima zatite prirode iz lana 111. ovog zakona.
Na srednjoroni program zatite prirodnih dobara saglasnost daje Vlada, a na godinji program
zatite prirodnih dobara Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.

O ostvarenju srednjoronog i godinjeg programa zatite prirodnih dobara organizacije za zatitu

prirode podnose izvetaj Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine.
Sredstva za obavljanje delatnosti organizacije za zatitu prirode propisane ovim zakonom i za
rad organizacije za zatitu prirode obezbeuju se iz budeta Republike Srbije, odnosno budeta
autonomne pokrajine i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
U obavljanju strunih poslova organizacije za zatitu prirode ostvaruju saradnju sa
organizacijama iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja, vaspitanja i drugih oblasti i organizuju
aktivnosti usmerene na podizanje nivoa ekoloke svesti.

IX ZNAK ZATITE PRIRODE

Znak zatite prirode
lan 105
Radi promovisanja zatite prirode i identifikacije slubenog lica u postupku nadzora i
preduzimanja mera na zatiti prirode koristi se znak zatite prirode.
Ministar blie propisuje izgled znaka, postupak i uslove za njegovo korienje.

Dan zatite prirode

lan 106
U cilju unapreivanja zatite prirode obeleava se svake godine Dan zatite prirode.
U Danu zatite prirode organizuju se vaspitne, obrazovne, rekreativne, strune i druge aktivnosti
kojima se na primeren nain podstie i unapreuje zatita prirode.
Dan zatite prirode obeleava se svake godine, 11. aprila.

X FINANSIRANJE ZATITE PRIRODE

Obezbeenje sredstava za zatitu prirode
lan 107
U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za zatiena podruja, za mere i aktivnosti
predviene aktom o zatiti, zatitu prirodnih vrednosti od meunarodnog i republikog znaaja,
kao i onih prirodnih vrednosti koje utvrdi Ministarstvo, za novane i druge podsticajne mere
propisane ovim zakonom, za naknade teta nanetih od zatienih divljih vrsta, za ostvarenje
prava pree kupovine, za naknade vlasnicima i korisnicima prava na nekretninama za
ogranienja kojima su podvrgnuti u zatienim prirodnim dobrima/resursima koje su od
meunarodnog i republikog znaaja, kao i za druge namene utvrene ovim zakonom.
U budetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva za
zatitu prirodnih podruja koje ona proglaava, za mere i aktivnosti predviene aktom o zatiti,

za novane i druge podsticajne mere propisane ovim zakonom, kao i za ostvarivanje prava
pree kupovine i naknade vlasnicima i korisnicima prava na nekretninama za ogranienja kojima
su podvrgnuti u tim zatienim podrujima.
Sredstva za finansiranje zatite prirode obezbeuju se korienjem prirodnih dobara/resursa i
zatienih podruja, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugaije propisano, i iz drugih izvora
utvrenih zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Podsticajne mere za ouvanje i zatitu bioloke i predeone raznovrsnosti

lan 108
Ouvanje ugroenih divljih vrsta, ugroenih staninih tipova, zatienih podruja i drugih
zatienih prirodnih dobara i ekoloke mree, podstie se novanim naknadama i povoljnim
kreditiranjem zatitnih radnji.
Podsticajne mere iz stava 1. ovog lana namenjene su i zatiti i ouvanju bioloke i predeone
raznovrsnosti, a naroito pri upravljanju koje uvaava i sprovodi mere ouvanja bioloke i
predeone raznovrsnosti, i koje nije tetno za prirodu, kao i za davanje naknada pravnim licima,
preduzetnicima i fizikim licima koji radi zatite bioloke i predeone raznovrsnosti trpe
odgovarajua ogranienja ili tete.
Vlada utvruje novani podsticaj i naknade iz st. 1. i 2. ovog lana.

XI UVANJE ZATIENIH PODRUJA

uvarska sluba
lan 109
Neposredni nadzor na zatienom podruju vri uvarska sluba koju obezbeuje upravlja,
preko uvara zatienog podruja (u daljem tekstu: uvar).
uvar kontrolie sprovoenje pravila unutranjeg reda u zatienom podruju i obavlja druge
poslove u skladu sa zakonom i aktom upravljaa.

Prava i dunosti uvara

lan 110
U vrenju uvarske slube, uvar naroito:
1) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i drugih korisnika u zatienom podruju, posebno
transport graevinskog materijala i izgradnju objekata, korienje mineralnih sirovina, uma,
flore i faune ukljuujui divlja i ribe, upotrebu motornih vozila i plovila, postavljanje objekata na
vodi, ulazak u zone i objekte u kojima je poseta zabranjena ili ograniena, loenje vatre na
otvorenom, odlaganje otpada, odvijanje sportskih takmienja i drugih manifestacija;
2) prati stanje biljnih i ivotinjskih vrsta, kao i drugih vrednosti zatienog podruja;

3) prua pomo i sarauje sa lokalnim stanovnitvom;

4) prua podatke, pomo i usluge posetiocima i drugim licima pri obilasku i razgledanju
zatienog podruja, naunim istraivanjima i obrazovnim aktivnostima;
5) sarauje sa korisnicima prirodnih resursa u zatienom podruju;
6) sarauje sa nosiocima stvarnih prava na nepokretnostima u zatienom podruju u cilju
zatite prirode;
7) sarauje sa drugom uvarskom slubom, inspekcijskom slubom i organom unutranjih
poslova.
Kada uvar utvrdi ili osnovano pretpostavi da je posetilac, odnosno korisnik zatienog podruja
uinio radnju suprotno pravilima unutranjeg reda ili merama zatite prirode propisanim u skladu
sa zakonom, ovlaen je da:
1) legitimie lice zateeno u vrenju nedozvoljenih radnji, a lice zateeno bez linih isprava
privede nadlenom organu unutranjih poslova;
2) izvri pregled svih vrsta vozila, plovnih objekata i tovara;
3) privremeno oduzme predmete i sredstva kojima je izvren prekraj ili krivino delo i predmete
koji su nastali ili pribavljeni izvrenjem takvog dela, kao i da ove predmete, bez odlaganja, preda
upravljau zatienog podruja radi uvanja;
4) zatrai uspostavljanje prethodnog stanja, odnosno naredi mere za spreavanje i uklanjanje
tetnih posledica;
5) izvri svaki pregled, osim stanova i drugih prostorija, za iji je pregled potreban sudski nalog.
U vrenju slube uvar je duan da pokae slubenu legitimaciju.
Legitimaciju uvara izdaje upravlja zatienog podruja na obrascu koji propisuje ministar.
uvar mora da ima najmanje srednju strunu spremu, jednu godinu radnog iskustva u struci i
poloen struni ispit i da ispunjava propisane uslove za noenje oruja i druge uslove, utvrene
aktom upravljaa.
Ministar blie propisuje uslove, program i nain polaganja strunog ispita iz stava 5. ovog lana.
Za vreme slube, uvar nosi slubenu odeu, znak zatite prirode i znak zatienog podruja
koje uva i moe nositi oruje koje odredi upravlja, u skladu sa zakonom.
Slubenu odeu, odnosno uniformu uvara u nacionalnim parkovima i zatienim podrujima
proglaenim aktom Vlade, propisuje ministar.

uvar moe istovremeno obavljati poslove ribouvara, uvara uma i lovouvara, ukoliko
ispunjava uslove utvrene propisima koji ureuju oblast korienja ribljeg fonda, umarstva i
lovstva.
uvar u vrenju poslova uvara ribarskog podruja, identitet i slubena ovlaenja dokazuje
legitimacijom iz stava 3. ovog lana.

XII DOKUMENTI ZATITE PRIRODE

Osnovni dokumenti zatite prirode
lan 111
Osnovni dokumenti zatite prirode i prirodnih vrednosti su: Strategija zatite prirode i prirodnih
vrednosti Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), programi zatite prirode autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave i izvetaji o stanju prirode.

Strategija zatite prirode

lan 112
Strategiju donosi Vlada za period od najmanje deset godina.
Strategijom se utvruju dugoroni planski okvir i politika integralne zatite prirode i ouvanja
biodiverziteta.
Strategija naroito sadri analizu (ocenu) stanja, ciljeve, glavne zadatke, mere, aktivnosti i
instrumente za ouvanje i unapreenje bioloke raznovrsnosti, predela i geonaslea, razvoj
mree zatienih podruja i razvoj ekoloke mree.
Za sprovoenje Strategije izrauju se akcioni planovi koje donosi Vlada za period od najvie pet
godina.
Akcioni plan iz stava 4. ovog lana moe se doneti i kao sastavni deo Strategije.
Strunu osnovu Strategije priprema Zavod za zatitu prirode Srbije u saradnji sa Pokrajinskim
zavodom za zatitu prirode.
Po potrebi moe se izvriti revizija Strategije pre isteka perioda za koji je doneta.
Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Program zatite prirode

lan 113
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti utvrenih ovim i
posebnim zakonom i u skladu sa Strategijom i svojim specifinostima, donose programe zatite
prirode za period od deset godina.

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedniki program iz stava 1. ovog lana.

Izvetaj o stanju prirode

lan 114
Ministarstvo jedanput u pet godina podnosi Vladi Izvetaj o stanju prirode u Republici Srbiji, koji
sadri naroito:
1) podatke o stanju geoloke, bioloke i predeone raznovrsnosti, zatienih prirodnih dobara,
ekoloki znaajnih podruja, ekolokih koridora i ekoloke mree sa analizom stepena
ugroenosti, faktorima ugroavanja i problemima u zatiti i unapreenju;
2) podatke o uticajima korienja prirodnih vrednosti dobara na geoloku, bioloku i predeonu
raznovrsnost, na zatiena prirodna dobra i ekoloku mreu;
3) podatke o uticajima pojedinih projekata i aktivnosti na prirodu i njene vrednosti;
4) ocenu sprovedenih mera u ouvanju prirode, njenih vrednosti i predeone raznovrsnosti;
5) analizu sprovoenja Strategije i drugih dokumenata znaajnih za zatitu prirode;
6) ocenu sprovedenog strunog nadzora koji obavlja Zavod;
7) podatke o korienju finansijskih sredstava za zatitu prirode;
8) procenu potrebe izrade novih ili izmene i dopune postojeih dokumenata kao i druge vane
podatke za zatitu i ouvanje prirode.
Izvetaj iz stava 1. ovog lana priprema Zavod, u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zatitu
prirode i drugim strunim i naunim institucijama.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave pripremaju izvetaje o stanju
prirode na svom podruju.

XIII PRISTUP INFORMACIJAMA I UEE JAVNOSTI

Pristup informacijama
lan 115
Dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave, zavod,
upravljai zatienih prirodnih dobara kao i ovlaene i druge organizacije, duni su da javnosti
prue podatke u vezi sa stanjem i zatitom prirode, osim ako posebnim zakonom ili posebnim
propisima nije propisana tajnost podataka.
Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadre informacije i
podatke u skladu sa ovim zakonom.

Informacije koje se odnose na zatitu prirode dostavljaju se podnosiocu zahteva, u skladu sa

zakonom.

Uee javnosti u odluivanju

lan 116
U toku izrade propisa, odnosno akata o proglaavanju zatienih prirodnih dobara, planova
upravljanja zatienim podrujima i planova korienja prirodnih vrednosti, obezbeuje se
uee javnosti u skladu sa ovim zakonom.

Vaspitanje i obrazovanje o zatiti prirode

lan 117
Ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja duno je da osigura uslove za unapreivanje
vaspitanja i obrazovanja o zatiti prirode.
Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine, zavod i pravna lica s javnim ovlaenjima
duni su da obavetavaju javnost o prirodnim vrednostima, zatiti prirode, njenoj ugroenosti,
faktorima i posledicama ugroavanja.

XIV NADZOR
Nadzor nad radom i primenom zakona
lan 118
Nadzor nad primenom odredaba ovoga zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri
Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
Nadzor nad zakonitou rada zavoda vri Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine.
Ministarstvo vri nadzor nad radom upravljaa zatienih prirodnih dobara, zavoda i imalaca
javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova.

Inspekcijski nadzor
lan 119
Inspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu:
inspektor) u okviru delokruga utvrenog ovim zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba ovog
zakona na zatienim podrujima, koja se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine.

Jedinici lokalne samouprave poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad primenom

odredaba ovog zakona na zatienim podrujima koja proglaava nadleni organ jedinice
lokalne samouprave.

Prava i dunosti inspektora

lan 120
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima prava i dunost da utvruje:
1) korienje i upotrebu zatienih prirodnih vrednosti i drugih delova prirode;
2) sprovoenje uslova i mera zatite prirode, drugih akata izdatih na osnovu ovoga zakona i
drugih propisa;
3) sprovoenje kompenzacijskih mera;
4) sprovoenje planova upravljanja prirodnim dobrima/resursima u delu koji se odnosi na mere i
uslove zatite prirode;
5) sprovoenje plana upravljanja i programa zatite, ouvanja, korienja i unapreenja
zatiene prirode i njenih vrednosti;
6) sprovoenje plana upravljanja i drugih akata zatienog podruja;
7) radnje koje mogu prouzrokovati promene i oteenja na zatienom podruju ili drugim
zatienim prirodnim dobrima;
8) sprovoenje neposredne zatite, ouvanja i korienja zatienih prirodnih dobara;
9) sprovoenje mera i uslova zatite zatienih prirodnih dobara, zatienih biljnih i ivotinjskih
vrsta i gljiva;
10) da li se izvoz, uvoz i tranzit zatienih divljih vrsta biljaka i ivotinja i gljiva vri u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;
11) da li se unoenje i ponovno unoenje divljih vrsta u prirodu vri u skladu sa odredbama ovog
zakona;
12) informisanje javnosti o stanju prirode, planovima upravljanja zatienog podruja;
13) sprovoenje drugih propisanih uslova i mera zatite bioloke i predeone raznovrsnosti
utvrenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
14) da li se sprovodi monitoring stanja prirode i njenih vrednosti;
15) da li se vodi registar zatienih prirodnih dobara i druge propisane evidencije;
16) da li se genetiki materijal koristi u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima;

17) da li upravlja zatienog podruja izvrava obaveze ustanovljene aktom o zatiti;

18) da li upravlja zatienog podruja koristi sredstva za rad i obavljanje poslova na zatiti i
unapreivanju zatienog podruja;
19) da li se korienje fosila, minerala kristala i bigra ili istraivanje njihovih nalazita vri u
skladu sa ovim zakonom;
20) da li se sakupljanje i stavljanje u promet divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva, njihovih
razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisanim uslovima;
21) da li se vetako preseljavanje i naseljavanje populacija ili delova populacija autohtonih vrsta
vri u skladu sa odredbama ovog zakona;
22) da li se dranje, uzgoj i trgovina divljim ivotinjama obavlja sa dozvolom i pod uslovima i na
propisani nain.

Ovlaenja inspektora
lan 121
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlaen da:
1) zabrani korienje i upotrebu zatienih prirodnih vrednosti i drugih delova prirode bez
odobrenja ili protivno odobrenju;
2) naredi sprovoenje uslova i mera zatite prirode, drugih akata izdatih na osnovu ovoga
zakona i drugih propisa;
3) naredi sprovoenje kompenzacijskih mera;
4) naredi sprovoenje planova upravljanja prirodnim dobrima/resursima u delu koji se odnosi na
mere i uslove zatite prirode;
5) naredi sprovoenje plana upravljanja i programa zatite, ouvanja, korienja i unapreenja
zatiene prirode i njenih vrednosti;
6) naredi sprovoenje plana upravljanja i drugih akata zatienog podruja i ekoloke mree;
7) zabrani radnje koje mogu prouzrokovati promene i oteenja na zatienom podruju,
ekolokoj mrei ili drugim zatienim prirodnim dobrima;
7a) zabrani radnje, odnosno izvoenje radova na zatienom podruju, koje su suprotne aktu o
zatiti i pravilniku o unutranjem redu i uvarskoj slubi;
8) naredi sprovoenje neposredne zatite, ouvanja i korienja zatienih prirodnih dobara;
9) naredi sprovoenje mera i uslova zatite zatienih prirodnih dobara, zatienih biljnih i
ivotinjskih vrsta i gljiva;

10) zabrani izvoz, uvoz i tranzit zatienih divljih vrsta biljaka i ivotinja i gljiva ako se promet vri
suprotno sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i ratifikovanim
meunarodnim ugovorima;
11) zabrani unoenje divljih vrsta u prirodu ako je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona;
12) naredi informisanje javnosti o stanju prirode, planovima upravljanja zatienog podruja;
13) naredi sprovoenje drugih propisanih uslova i mera zatite bioloke i predeone raznovrsnosti
utvrenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
14) naredi upravljau sprovoenje monitoringa stanja prirode i njenih vrednosti;
15) naredi voenje registara zatienih prirodnih dobara i druge propisane evidencije;
16) zabrani da se genetiki materijal koristi suprotno odredbama ovog zakona i posebnim
propisima;
17) naredi da upravlja zatienog podruja izvrava obaveze ustanovljene aktom o zatiti;
18) naredi da upravlja zatienog podruja koristi sredstva za rad i obavljanje poslova na zatiti
i unapreivanju zatienog podruja;
19) zabrani korienje fosila, minerala kristala i bigra ili istraivanje njihovih nalazita ako je u
suprotnosti sa ovim zakonom;
20) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva njihovih
razvojnih oblika i delova ako se sakupljanje i stavljanje u promet vri bez dozvole i suprotno
propisanim uslovima;
21) zabrani vetako preseljavanje i naseljavanje populacija ili delova populacija autohtonih
vrsta bez dozvole ili suprotno propisanim uslovima;
22) zabrani dranje, uzgoj i trgovinu divljim ivotinjama bez dozvole ili pod uslovima i na
propisani nain;
23) zabrani oteivanje ili unitavanje stanita zatienih divljih vrsta;
24) zabrani druge radnje i aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i propisa
donetih na osnovu njega.
Radi spreavanja nastanka neotklonjivih teta na zatienom prirodnom dobru, biolokoj i
predeonoj raznovrsnosti, smanjivanja tete nastale zbog obavljanja nedozvoljenih delatnosti,
radnji ili aktivnosti, odnosno radi preduzimanja hitnih zatitnih mera, ili radi otklanjanja
neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili imovinu, inspektor moe, u toku nadzora doneti
reenje i usmeno.
Konstatacija o izdatom usmenom reenju unosi se u zapisnik, uz naznaku da e pisano reenje
biti doneto u roku od 8 dana.

Na reenja inspektora iz st. 1. i 2. dozvoljena je alba.

Reenje inspektora iz stava 1. ta. 1), 7), 10), 11), 16), 19), 20), 21), 22), 23) i 24) ovog lana je
konano, i protiv njega se moe voditi upravni spor.

Obavetavanje drugih nadlenih organa

lan 122
Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona
povreeni i drugi zakoni i propisi kojima se ureuju pitanja od znaaja za zatitu prirode ili
pojedinog njenog dela, duan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlaen, da obavesti
drugi nadleni organ.
Drugi nadleni inspekcijski organ o preduzetim merama izvetava inspektora.
U sluajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i
nadlenosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da bez odlaganja, obavesti ministra kako bi
se zajedniki izvrio nadzor i preduzele odgovarajue mere.

Oduzimanje predmeta i zatienih prirodnih dobara

lan 123
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da privremeno oduzme:
1) predmete, robu ili ureaje ija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su
izvrene nedozvoljene radnje;
2) pokretna zatiena prirodna dokumenta ili zatienu divlju vrstu i naloi njihovo uvanje.
Na reenje inspektora iz stava 1. ovog lana, moe se izjaviti alba ministru.
Zatiene divlje vrste steene protivzakonitom radnjom, koje su podlone kvarenju ili se ne
mogu odgovarajue zbrinuti ili ako njihovo uvanje zahteva vee trokove prodaju se, a odluku o
prodaji, nainu i uslovima prodaje donosi ministar.
Ostvarena sredstva uvaju se na evidentnom raunu Ministarstva, do okonanja sudskog
postupka.
Izuzetno, sa oduzetim pokretnim zatienim prirodnim dokumentima i zatienim divljim vrstama
iz stava 1. ovog lana, moe se postupiti i na drugi primereni nain za njihovo ouvanje i zatitu,
a na predlog Zavoda, odnosno Prirodnjakog muzeja (putanje u prirodu, ustupanje zoolokom
vrtu ili drugoj ustanovi, i sl.) uz potvrdu, na uvanje i/ili prezentaciju i/ili prodaju.

XV NADLENOST ZA REAVANJE PO ALBI

lan 124

Po albi na reenje inspektora, reava ministar.

alba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.
Po albi na prvostepeno reenje nadlenog organa autonomne pokrajine u vrenju poverenih
poslova reava ministar.
Po albi na prvostepeno reenje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave u vrenju
poverenih poslova reava ministar.

XVI KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi
lan 125
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno
lice ako:
1) koristi prostor, prirodne resurse i zatiena podruja na nain koji prouzrokuje trajno
naruavanje bioloke, geoloke, hidroloke, pedoloke i predeone raznovrsnosti (lan 8. stav 2);
2) ne postupa u skladu sa merama zatite prirode utvrenim u planovima, programima,
osnovama i projektno-tehnikom dokumentacijom (lan 8. stav 3);
3) ne izvri sanaciju odnosno rekultivaciju (lan 8. stav 4);
4) bez odlaganja i o svom troku ne otkloni tetne posledice koje su u prirodi i zatienim
prirodnim dobrima, nastale usled projekata i aktivnosti izvedenih bez utvrenih uslova zatite
prirode ili suprotno datim uslovima (lan 13. stav 1);
5) sakuplja zatiene divlje vrste gljiva, liajeva, biljaka, ivotinja i njihove delove bez dozvole
(lan 76);
6) vri prekogranini promet zatienim divljim vrstama bez dozvole Ministarstva (lan 94. stav
1);
7) ne izvri prijavu prekograninog prometa zatienih divljih vrsta carinskoj slubi (lan 95).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana, moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom
uinjene tete, neizvrene obaveze, ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog
prestupa, a najvie do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti
robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz
stava 1. ovoga lana i odgovorno lice u pravnom licu.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana, pored propisane novane kazne privrednom drutvu
ili drugom pravnom licu moe se izrei i zatitna mera zabrane obavljanja odreene privredne
delatnosti, a odgovornom licu zatitna mera zabrane vrenja odreene dunosti u trajanju do
deset godina.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja
predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa, odnosno koji su
nastali izvrenjem privrednog prestupa.

Prekraji
lan 126
Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako:
1) planirane projekte i aktivnosti u prirodi, a koji sami ili s drugim projektima ili aktivnostima mogu
imati uticaj na ekoloki znaajno podruje ili zatieno prirodno dobro, obavlja bez saglasnosti
(lan 10. stav 3);
2) obavlja radnje, aktivnosti i delatnosti kojima se ugroava hidroloka pojava ili opstanak i
ouvanje bioloke raznovrsnosti (lan 18. stav 4);
3) (brisana)
4) koristi hemijska sredstva, bez pribavljene saglasnosti Ministarstva (lan 19. stav. 3);
5) genetiki materijal uzima iz prirode, suprotno lanu 20. stav 2. ovog zakona;
6) obavlja ili preduzima radnje i delatnosti koje mogu naruiti svojstva zatienog podruja (l.
29. do 35);
7) obavlja radnje i/ili aktivnosti koje mogu da dovedu do naruavanja ili unitavanja ekoloki
znaajnog podruja (lan 39. stav 5);
8) u zatienom podruju obavlja delatnost suprotno planu upravljanja (lan 52. stav 4);
9) radove i aktivnosti odnosno izvoenje projekta na zatienom podruju obavlja bez ili protivno
aktu o uslovima i merama zatite prirode ili ne prijavi upravljau (lan 57. st. 3, 4. i 5);
10) na primeren nain i o svom troku ne preduzme sve dozvoljene radnje i aktivnosti kako bi se
spreio nastanak tete (lan 64. stav 2);
11) preduzima radnje kojima se mogu ugroziti strogo zatiene vrste biljaka, ivotinja, gljiva i
njihovih stanita (lan 74);
12) ne pribavi dozvolu iz lana 75. ovog zakona;
13) sakuplja i koristi zatiene divlje vrste suprotno propisanim uslovima (lan 77);

14) obavlja istraivanja na zatienim vrstama bez dozvole ministarstva i/ili ne dostavi rezultate
istraivanja (lan 78);
15) koristi zabranjena sredstva za hvatanje i ubijanje divljih ivotinja suprotno lanu 79. ovog
zakona;
16) ako ne preduzima mere zatite iz lana 81. ovog zakona;
17) unosi alohtone divlje vrste i njihove hibride u slobodnu prirodu suprotno lanu 82. ovog
zakona;
18) vri premetanje jedinki autohtonih divljih vrsta bez saglasnosti ministarstva (lan 84);
19) vri reintrodukciju divljih vrsta bez dozvole ministarstva (lan 85);
20) ako dri, uzgaja, prodaje i kupuje strogo zatiene i zatiene divlje vrste suprotno uslovima
iz lana 87. ovog zakona;
21) ako dri zatiene divlje ivotinje bez dozvole Ministarstva (lan 88);
22) uzgaja i trguje divljim vrstama suprotno l. 89. i 90. ovog zakona;
23) ako obavlja poslove prihvatilita bez dozvole Ministarstva (lan 91);
24) postupa sa naenim primercima zatienih divljih ivotinja suprotno lanu 93. ovog zakona;
25) uzima iz prirode geoloka i paleontoloka dokumenta koji su proglaeni zatienim prirodnim
dobrima ili se nalaze na objektu geonaslea, zatienom nalazitu ili leitu mineralnih sirovina
suprotno lanu 98. ovog zakona;
26) vri istraivanja nalazita geolokih i paleontolokih dokumenata suprotno lanu 99. ovog
zakona;
27) ako vri izvoz pokretnih zatienih prirodnih dokumenata, suprotno lanu 100. ovog zakona;
27a) ako ne postupi po reenju inspektora iz lana 121. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom
priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja,
a najvie do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom
licu novanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz lana 125. stav 1. ta. 5), 6) i 7) kao i za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se
preduzetnik za prekraj novanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara.

Za radnje iz lana 125. stav 1. ta. 5), 6) i 7), kao i za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se
za prekraj fiziko lice novanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30
dana.
Za prekraj iz st. 1, 4. i 5. ovog lana moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja
predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja, odnosno koji su nastali
izvrenjem prekraja.

Prekraj odgovornog lica u organu dravne uprave, imaocu javnih ovlaenja,

odnosno ovlaenom pravnom licu
lan 127
Novanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u
dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, organu jedinice lokalne samouprave i imaocu
javnih ovlaenja ako:
1) U postupku za donoenje planova i programa ne pribavi uslove zatite prirode (lan 9. st. 1. i
2).
2) ne odredi koliinu vode u vlanim i vodenim ekosistemima koja je nuna za ouvanje
hidroloke pojave i opstanak bioloke raznovrsnosti (lan 18. stav 5);
3) ne prati stanje ekoloki znaajnih podruja, ekolokih koridora i cele ekoloke mree (lan 39.
stav 4);
4) ne vodi registar zatienih prirodnih dobara (lan 50);
5) ne dostavi planove upravljanja i izvetaje o ostvarivanju planova upravljanja i ne obezbedi
obavetavanje javnosti (lan 54);
6) u postupku izrade plana ne pribavi uslove zatite prirode (lan 55. stav 3);
7) ne donese Pravilnik o unutranjem redu i uvarskoj slubi (lan 56);
8) ne upravlja zatienim podrujem na propisan nain (lan 68);
9) sredstva ostvarena po osnovu naknade za korienje prirodnog podruja ne koristi za zatitu i
unapreivanje zatienog podruja i ne vodi ih na posebnom raunu (lan 70. stav 8);
10) ne obavlja strune poslove iz okvira svoje delatnosti iz lana 102. stav 1. ta. 8), 13), 16) i
19) ovog zakona.

lan 128
Novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako ne
postupi po nalogu uvara zatienog podruja ili ga omete u vrenju njegovih ovlaenja ili na
drugi nain postupa protivno pravilima o unutranjem redu (lan 56. stav 4).

lan 129
Novanom kaznom od 5.000 dinara kaznie se za prekraj roditelj, staralac, odnosno odgovorno
lice u organu starateljstva, ako zbog proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, maloletnik
uini prekraj iz lana 126. stav 1. ta. 11), 15), 21), 22) i 24) i lana 128. ovog zakona.

XVII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 130
Prirodna dobra zatiena do stupanja na snagu ovog zakona, ostaju pod zatitom, a upravljai,
vlasnici i korisnici tih zatienih prirodnih dobara imaju prava i obaveze propisane ovim
zakonom.
Ekoloka mrea bie utvrena i postaje deo evropske ekoloke mree Natura 2000 do dana
pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

lan 131
Pravna lica koja upravljaju umama, divljai i vodama duna su da usklade umske, lovne,
ribolovne i vodoprivredne osnove sa odredbama ovog zakona prilikom njihove obnove ili prve
revizije.
Pravna lica, preduzetnici i fizika lica koja upravljaju zatienim podrujem duna su da planove
upravljanja zatienim podrujem usklade sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasnici stubova i tehnikih komponenata izgraenih pre stupanja na snagu ovog zakona, koji u
velikoj meri ugroavaju ptice i slepe mieve, preduzee u roku od pet godina od dana stupanja
na snagu ovog zakona mere zatite od strujnog udara, u skladu sa lanom 81. ovog zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizika lica koja obavljaju trgovaku delatnost u smislu ovog zakona
duna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovoga zakona u roku od trideset dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pravna lica, preduzetnici i fizika lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu draoci
zatienih divljih ivotinja i biljaka, a za koje je po odredbama ovog zakona, potrebno
pribavljanje dozvole, duna su da podnesu zahtev Ministarstvu u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Upravljai zatienih podruja duni su da usklade upravljanje zatienim podrujem sa
odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 132
Zavod je duan da uskladi svoj rad, poslovanje i opta akta sa odredbama ovog zakona u roku
od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Javno preduzee "Nacionalni park erdap", Javno preduzee "Nacionalni park ar planina",
Javno preduzee "Nacionalni park Kopaonik", Javno preduzee "Nacionalni park Tara" i Javno
preduzee "Nacionalni park Fruka gora" duna su da usklade svoj rad, poslovanje i opta akta
sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 133
Vlada, odnosno nadleni organ Autonomne pokrajine Vojvodine osnovae organizacije iz lana
103. ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za obavljanje poslova iz lana 103. ovog zakona sredstva, prava i obaveze za rad Pokrajinskog
zavoda za zatitu prirode predstavljaju deo sredstava, prava i obaveza dosadanjeg Zavoda za
zatitu prirode Srbije koje se nalaze na podruju Autonomne pokrajine Vojvodine.
Podela sredstava, prava i obaveza nastala za vreme dosadanjeg rada Zavoda za zatitu
prirode Srbije utvrdie se deobnim bilansom dosadanjeg Zavoda za zatitu prirode Srbije.
Organizacije iz stava 1. ovog lana preuzee, danom poetka rada, sredstva, prava i obaveze
zavoda iz stava 2. ovog lana, kao i zaposlene u tim zavodima.
Zavod za zatitu prirode Srbije ne moe da otuuje imovinu, vri statusne promene, ni da
zapoljava nove radnike od dana stupanja na snagu ovog zakona do osnivanja zavoda iz stava
1. ovog lana.

lan 134
Podzakonski propisi za sprovoenje ovog zakona bie doneti u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu propisa utvrenih ovim zakonom ostaju na snazi propisi koji su doneti na
osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr.
zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe o zatiti prirode sadrane u
Zakonu o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon,
67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04) i Zakon o nacionalnim parkovima ("Slubeni
glasnik RS", broj 39/93), osim odredaba l. 6. i 7. i opisa podruja nacionalnih parkova, a do
donoenja posebnih zakona.
Postupci zapoeti prema odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br.
66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04) zavrie se
po odredbama ovog zakona.

lan 135
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o zatiti prirode
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

lan 55
Ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA 2000 bie identifikovana i postaju deo
evropske ekoloke mree NATURA 2000 danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

lan 56
Pravna lica, preduzetnici i fizika lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu draoci
zatienih divljih ivotinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje
dozvole, duna su da prijave Ministarstvu dranje tih ivotinja radi uvoenja u evidenciju, u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imaoci divljih ivotinja duni su da uslove za dranje i prihvat divljih ivotinja usklade sa
propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta
kojim se ureuju uslovi za dranje, odnosno uslovi za prihvat ivotinja.

lan 57
Na poslovanje javnih preduzea koja su osnovana za upravljanje nacionalnim parkovima shodno
se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa
("Slubeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 - ispravka i 123/07 - dr. zakon) do
donoenja posebnih zakona.

lan 58
Podzakonska akta za sprovoenje ovog zakona bie doneta u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Akt iz lana 4. stav 6. ovog zakona Vlada e doneti u roku od dve godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

lan 59
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije" a odredbe lana 4. stav 5. taka 2) koja se odnosi na miljenje Evropske komisije i lana
5. stav 3. ovog zakona, primenjuje se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.