Jure Karaka

GRAMATIKA U STIHU
(Srpska verzija)

Neobjavljeno

SADRAJ
PROMENLJIVE REI..
Imenice.
Glagoli
Pridevi..
Brojevi
Imenike zamenice
Line zamenice..
Lina zamenica za svako lice..
Upitne zamenice
Odnosne zamenice
Neodreene zamneice.
Odrine zamenice..
Opte zamenice.
Pridevske zamenice
Prisvojna pridevska zamenica
Prisvojna zamenica za svako lice.
Pokazna pridevska zamenica..
Upitne pridevske zamenice.
Odnosne pridevske zamenice..
Neodreene pridevske zamenice.
Odrine pridevske zamenice.
Opte pridevske zamenice..
PADEI
Deklinacija..
Nominativ
Genitiv
Dativ.
Akuzativ
Vokativ.
Instrumental..
Lokativ
GLAGOLSKI OBLICI
Konjugacija
Infinitiv..
Prezent
Glagolski pridev radni..
Glagolski pridev trpni.
Perfekat
Imperfekat
Pluskvamperfekat
Aorist
Futur..
Futur egzaktni..
Potencijal...................................................................................................................
Imperativ...................................................................................................................

Glagolski prilog sadanji...........................................................................................

Glagolski prilog proli
Glagolska imenica.....................................................................................................
NEPROMENLJIVE REI
Prilozi
Predlozi
Veznici
Uzvici.
REENINI DELOVI ILI SLUBA REI U REENICI
Subjekat..
Predikat
Atribut.
Apozicija..
Objekat.
Priloka odredba za mesto
Priloka odredba za vreme
Priloka odredba za uzrok.
Priloka odredba za nain..
NEZAVISNO SLOENE REENICE
Sastavne reenice
Rastavne reenice
Suprotne reenice..
Iskljune reenice..
Zakljune reenioce..
ZAVISNO SLOENE REENICE
Namerne reenice
Posledine reenice
Izrine reenice..
Zavisno-upitne reenice.
Dopusne reenice.
Pogodbene reenice..
Odnosne reenice.
SINONIMI, HOMONIMI, DEMINUTIVI, AUGMENTATIVI, ARGONIZMI
Sinonimi
Homonimi.
Umanjena pesma
Uveana pesma.
Ne gnjavi, kevo..

PROMENLJIVE REI

IMENICE
IMENICE IMENUJU
BIA, STVARI I POJAVE,
Imenice imenuju
Sve iz snova,
Sve iz jave.
ZAJEDNIKE I VLASTITE
Pa jo ZBIRNE imenice
Brojnije su nego ptice
Imenice, imenice.
DRVO, VETAR, KIA, MORE,
PTICE, JUTRA, NOI, ZORE
To su one ZAJEDNIKE
I malim se slovom piu
Bilo pravo, bilo krivo
Snanom lavu ili miu.
KLASJE, LIE
DRVLJE I KAMENJE,
MOMAD, TELAD,
JAGNJAD I PRAMENJE,
Neka hrpa, ZBIR neeg, prosudi
Ili mlado ivotiljja, ljudi.
Ivan, ANA, TOMA i MILENA,
Sve su ovo vlastita imena;
Koji ime malim slovom piu,
Neka hitro, to hitrije briu.
IMENICE IMENUJU
BIA, STVARI I POJAVE,
Imenice imenuju
Sve iz snova,
Sve iz jave.

GLAGOLI
Kai mi, majko, majice mila
Slabo je moje znanje
Da li GLAGOLI stvarno KAZUJU
RADNJU, ZBIVANJE I STANJE?
Kazuju, duo, kazuju, zlato,
I radost i ljubav i sreu,
Samo ti ui, jedino moje,
Ja ti smetati neu.
I otkrie, milo, jedan svet
Lepi od najlepe bajke
I bie ponos i radost moja
I srea svoje majke.

PRIDEVI
Ako te zanima,
Stari moj,
Koje rei KAZUJU
KAKVO JE TA,
IJE JE TA,
OD EGA JE TA,
Koje odrereuju
PO VREMENU ili MESTU neto,
Kazau ti bez problema,
Teko nije, tajne nema:
To su PRIDEVI.
Oni POBLIE OZNAUJU IMENICE,
A na OPISNE,
PRISVOJNE,
GRADIVNE,
VREMENSKE I MESNE se dele;
Opisni ti vele
Kako su VREDNE one ruke BELE;
Pridevi prisvojni
Odmah e ti rei
Je li ono urlik VUIJI il' PSEI,
Da li ZORANOVA glava
Na jastuku MILENINOM spava.
A gradivni kazae svakom
Nek' je jasno, nek' se zna:
DRVENA je ono kua,
A lopta je GUMENA.
Vremenski e da tu kau
Je li ono bio
PROLENI ili LETNJI dan,
Dok mesni apuu
Da je Nina ula
U DONJI, a ne u PREDNJI stan.
Jo u da ti kaem, stari moj,
Pridevi imaju pade, rod i broj,
A opisni mogu da se kompariraju,
Da se porede.
O emu se radi, to je druga tema;
Potrudi se, sam pronai
I videe, stara kvrgo,
Da problema nema.

BROJEVI
Kada kazujemo KOLIKO EGA IMA
(JEDAN vozi, a DESET se klima)
Onda smo OSNOVNI BROJEVI,
A nai drugari BROJEVI REDNI,
Tolilko su vredni
Da neumorno kazuju
KOJE JE TA PO REDU
(PRVI je seo na klupu, a DESETI na gredu).
Ima nas jo
Toliko da ne stane ni u ko,
A zovemo se ZBIRNI BROJEVI
(Njih TROJE i njih PETORO tre kao nojevi).
JEDAN, DVA TRI,
Ja znam gde si ti;
PRVI, DRUGI, TREI,
Na onoj si vrei;
DVOJE, TROJE, ETVORO
Skriemo se uskoro.
A sad lepo reci,
Samo mirno sedni:
Gde su ovde osnovni,
Gde brojevi redni?
I jo malo virni,
Reci gde su zbirni?

IMENIKE ZAMENICE
LINE ZAMENICE
Klinci neki na livadi
Igraju se, skau, viu
Pa cvrkuu kao tice
Reajui brojalice
Same LINE ZAMENICE:
JA
TI
ON
ONA
ONO
Da li uje ono zvono?
MI
VI
ONI
ONE
ONA
Ui su ti ko u slona!
Igraju se i ne znaju
Da te iste zamenice,
Te njihove brojalice
ZAMENJUJU LICA.

LINA ZAMENICA ZA SVAKO LICE

udna je ta
LINA ZAMENICA ZA SVAKO LICE
SEBE ili SE
Ona ZAMENJUJE SVE
LINE ZAMENICE
KAD SE OZNAUJE
DA RADNJA NE PRELAZI NA DRUGOGA
NEGO SE VRAA
NA LICE
Koje se radnje prihvata
KOJE RADNJU VRI.
A ti,
Obeanje ne prekri
Zadatak izvri
I pogledaj uz veselo lice
Ove zamenice:
Pred ogledalom stoji
I SEBE gleda
Jedna Nina
Pa SE pravi vana
Pa SE pravi fina
I za SEBE kae
Da je kao slika;
Svojoj mami ponos
A svom ocu dika.

UPITNE ZAMENICE
(ko, ta tko, to)
Moda zbog UPITNIH ZAMENICA skita,
I to onih IMENIKIH?
Nema, brale, skitanja,
Samo naui PADENA PITANJA
I stvar je jasna,
Kao pasulj prosta;
Znae o ovim upitnim zamenicama dosta.

ODNOSNE ZAMENICE
KO zna upitne zamenice
KO i TA,
Onda je mudrost sva
U tome,
Dabome,
Nek' se zna
Da su to i ODNOSNE ZAMENICE.
Evo, pa uporedi:
Ko u zadnjoj klupi sedi?
ta se iz saa cedi?
KO u zadnjoj klupi sedi, puno vredi.
TA se iz saa cedi, hleb se time medi.
One zamenice ta pitaju
I upitnik im reenica ima na kraju,
To odnosne nisu,
Ve i vrapci znaju.
A one ta se ODNOSE
NA neke REI ISPRED SEBE,
A reenica im nema upitnik na kraju,
ODNOSNE se zovu;
I to ve vrapci znaju.

NEODREENE ZAMENICE
Doao je NEKO
I doneo NETO
Pa je to vrlo veto
Zakukuljio i zamumuljio
Sve NETO zagonetno,
NEODREENO
I otiao u nepoznatom pravcu.
Ne sekiraj se mnogo
NEKO i NETO su sitnice
Obine NEODREENE ZAMENICE.
One ZAMENJUJU NETO NEODREENO,
A uopte nije vano
Je li to sreeno ili nesreeno.
I reci svima
Da se kao i ostale zamenice
Menjaju po padeima.

ODRINE ZAMENICE
Ako se neko pravi vaan
I tvrdi da je neko
Da je neto,
A kao top je glup
Kao buzdovan je tup,
Ti lepo upotrebi
ODRINE ZAMENICE,
Odreci mu to ime se vaan pravi
Reci mu da je
NIKO,
Reci mu da je
NITA
Pa neka se osvesti,
Neka dubi na glavi;
Neka od besa poplavi.

OPTE ZAMENICE
Ako ne eli istinu da kae,
A da ti ne prikrpe da lae,
Ti samo upotrebi
OPTE ZAMENICE
I tako e da UOPTI onoga ko te voli
Za kim te srce boli
U NEPOZNATO BIE
I nikad se nee saznati
Ko te voli
I koga u zvezde kuje tvoja mata.
Zar nisu lepe ove udne rei,
Zlata vrede i SVAKO i SVATA.

PRIDEVSKE ZAMENICE
PRISVOJNE PRIDEVSKE ZAMENICE
Uvek neto savetuju
Te PRISVOJNE ZAMENICE,
Brbljavice, sveznalice
Tuibabe i krtice;
Deru se ko kretalice:
MOJ, TVOJ NJEGOV, NJEZIN (NJEN);
NJIHOV, NA i VA.
A treba da zna
ONE ti ZAMENJUJU PRISVOJNE PRIDEVE,
NA PRIPADNOST NEKOM LICU UPUUJU
I nikada nita ne preuuju;
Zato stalno svojataju
Te krtice
Te pridevske prisvojne zamenice
Moj, tvoj, njego, njezin (njen),
Njihov na i va.

PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE

Kau da aci mnogo gree
Kad treba da ree
Koja je to ZAMENICA
TO OZNAAVA
DA NETO PRIPADA LICU O KOJEM SE GOVORI.
Ona ti OZNAAVA
DA OBJEKAT PRIPADA SUBJEKTU,
ZAMENJUJE zapravo SVE PRISVOJNE ZAMENICE
I neka ti se razveseli lice
Kad neto uje o njoj,
O PRISVOJNOJ ZAMENICI ZA SVAKO LICE,
O zamenici SVOJ.
Ja piem zadau moju,
Ti pie zadau tvoju?!
Tako se ne bi smelo rei
I svako e pisati zadau SVOJU.

POKAZNE PRIDEVSKE ZAMENICE

Uvek POKAZUJU NETO,
UPUUJU na neto,
A nekad vrlo veto
UPUUJU
KOJEM JE TO LICU BLISKO.
Pa zar to nije nisko
Uvek na nekoga prstom pokazicvati,
Uvek nekoga potkazivati:
OVAJ, TAJ, ONAJ;
OVAKAV,
TAKAV,
ONAKAV;
OVOLIK, TOLIK, ONOLIK
Ba su kuklavice
Te POKAZNE PRIDEVSKE ZAMENICE
I miriu
Na izdajice.

UPITNE PRIDEVSKE ZAMENICE

U jednom se razredu
UPITNE ZAMENICE
Pobunile sve redom
I na tabli napisale kredom
Sledea pitanja:
KOJI su aci po tabli crtali?
IJE su knjige u kupove zgrtali?
KAKAV je ovo divljaki smeh?
KOLIKI ste danas napravili greh?
aci ko aci
Videe u emu je stvar,
Spreie dar-mar
I srditim pitalicama
Sa smekom odgovorie
U horu:
Vi ste PRIDEVSKE ZAMENICE,
I to UPITNE.
Ako se pitati sme
Da li vi ZAMENJUJETE ONU RE
KOJA SE OEKUJE U ODGOVORU?
Da li vi DOLAZITE SAMO U PITANJIMA
ZA BIA I STVARI,
ZA OSOBINE, PRIPADNOST i KOLIINU?
Molimo vas
Ne diite nos u visinu
Kad vam kaemo da vas volimo
I zato vas molimo
Da mnogo ne pitate.

ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE

ODNOSNE su PRIDEVSKE ZAMENICE
ISTE KAO I UPITNE,
A razlika je u tome
to se odnosne po zadatku svome
ODNOSE NA NEKU RE ILI REENICU
I nikad nita ne pitaju.
A sada ruku na srce,
Najpre dobro ispeci
A onda slobodno reci
Savesti iste
Da li su ove zamenice kao i upitne iste:
IJI otac puno pije, za decu ga briga nije;
KAKAV mu je deda, ponositi se njime moe;
KOJI puno ui, svuda znanje sije;
KOLIKI je mangup, trebalo bi njega stroe.

NEODREENE PRIDEVSKE ZAMENICE

Mi KAZUJEMO NEODREENA LICA i STVARI,
Neodreenu PRIPADNOST
I neodreenu KOLIINU.
Tako ti je to, moja stari,
Mi ti volimo neodreenost finu;
Jer ako nekome kae istinu,
To moe da boli
I da ispadne grub.
I tako lepo
Kad te NEKA Tina voli,
Ti samo reci NEKAKVO devoje, devojica NEKAKVA
I tako je ostalo samo tebi
Tajna sva,
Tajna koju smeo ne bi
Odati ni za ta.
Za KOLIINU moe da kae
NEKOLIK ili NEKOLIKA
I ne mora da vae
Ba tano
Kolika je tvoja srea
Pa makar i tebi PRIPADA,
Premda je od NEIJE vea.

ODRINE PRIDEVSKE ZAMENICE

Ako postoje odrine zamenice imenike,
Zato ne bi i PRIDEVSKE ZAMENICE postojale,
Zato se i one ne bi zvale
ODRINE?
Pa lepo,
Evo i njih,
Evo ih svih
Pa ih prilepi
Onome koga ne voli,
Onome ko se duva
Da je nekoji, nekakav, neiji.
Lepo mu reci
Da je bukva suva,
Da je NIKOJI, NIKAKAV i NIIJI.
Tako e odrine zamenice
Da ga sa oblaka na zemlju spuste,
Da od njegove hvale puste
Ne ostane nita.

OPTE PRIDEVSKE ZAMENICE

Ima ih puno
Tih OPTIH PRIDEVSKIH ZAMENICA,
Ima ih kao u jatu ptica,
A mogu biti proste
I nisu ba nevane
Kao kaalj maiji:
SVAKI, SVAKAKAV, SVAIJI.
Mogu biti i sloene
Kao da su mnoene:
MA KAKAV, BILO KAKAV, KAKAV GOD
BILO KOJI, MA KOLIKI, BILO KOLIKI,
KOLIKO GOD, MA KOJI, MA IJI
ONE ti UOPTENO UPUUJU
NA BILO KOJE PREDMETE I OSOBINE.
MA KAKVI oni bili, MA s KOJE pali visine.
A jo ti puno pomau
Kad kau
Da se kao i pridevi i sve druge zamenice
U rodu broju i padeu
Sa svojom imenicom slau.

PADEI

DEKLINACIJA
Imenice, zamenice
Pridevi i brojevi
Promenljive su rei,
Menjaju se po padeima
I nije to nikakva senzacija.
MENJANJE REI PO PADEIMA
ZOVE SE
DEKLINACIJA.

NOMINATIV
Ja sam PRVI PADE
I zovem se NOMINATIV;
KO sam kad sam iv,
A TO
Kad sam neiv.
Ako me ne zapamti,
Ja ti nisam kriv.
Lako e da se snae
I brzo da me nae
Jer sam U REENICI
SUBJEKAT
ILI DEO PREDIKATA.
Zapamti me i primi na znanje
Ja sam IMENOVANJE.

GENITIV
GENITIV se zovem i PADE sam DRUGI,
Znaenja su moja mnoga;
PRIPADANJE, ROD i jo mnogo toga
OZNAAVAM ja.
Ako te zbog mene i uhvati trema,
Zapitaj se samo KOGA? EGA nema?
I tu u biti ja.
Znam se esto druit s predlozima,
Evo nekih, pokai ih svima:
OD, DO, IZ, BEZ, KOD;
Svi e da ti pomognu
Ko roeni rod.

DATIV
Ja sam DATIV i PADE sam TREI,
Svi to ue jezik nek prime na znanje:
Oznaavam NAMERU, PRAVAC, PRIMICANJE
I jo neto hteo bih da dodam:
esto sam sm,
Ali ponekad znam
I s predlozima da budem:
UNATO, USPRKOS, NASUPROT, KA,
Neka se i to zna.
Kad me trai, pitaj KOME? EMU priam
Ili se primiem?
Pa e lake da otkrije oblik moj:
Primiem se KUI, MAMI, BRATU, TATI,
DOMU idem SVOM;
Biu tada glasan i snaan kao grom
Jer mi pozna oblik, jer sam drugar tvoj.

AKUZATIV
ETVRTI sam PADE ja po redu
I zovem se AKUZATIV;
Jako esto ja sam PREDMET RADNJE
Bio predmet neiv ili iv
Pronai me nije tako teko,
Samo pitaj KOGA? Ili TO?
Otkriu se tebi drage volje
I jo u tiho da ti kaem neto:
Nominativu ponekad sam slian
I genitiv je nekad kao ja,
Razlikuj me od njih i biu ti jasan
Kao sunce to na nebu sja.
A ja esto gledam AKE
KakoKNJIGE itaju,
Kako mole PROFESORE
Da esto ne pitaju.

VOKATIV
Ja sam PADE DOZIVANJA,
OBRAANJA nekom licu,
Bilo zemlji, vetru suncu
Bilo mami, tati stricu.
Od pitanja ne zavisim
VOKATIV je naziv moj,
Ako hoe da me nae
Ti povikni samo OJ!
Uza me je uvek zarez
Bilo spreda, bilo straga;
Zarezi su moja pratnja
Kao braa brina, draga.

INSTRUMENTAL
Sa BRATOM se igram, zezam,
Drim loptu novu,
Idem da se proveselim
im nauim i ponovim
Onaj udni ESTI PADE
INSTRUMENTAL to ga zovu.
To je PADE DRUTVA
(Igram se sa BRATOM),
to je PADE SREDSTVA
(Kova kuje BATOM);
I jo tota drugo
Taj moe da ree:
Pred KUOM sutra
On drva da see,
Danima e posle toga
Ruka da ga pee.
Kada drutvo oznaava,
Prdlog SA uz njega stoji
A sada SA BRATROM idem,
Da ste zdravo, mili moji.
I jo neto da ponovim
Pa sam gotov sa tim:
Trimo ga pitanjima
SA KIM ili IM?

LOKATIV
LOKATIV se zovem i PADE sam SEDMI,
Oznaavam MESTO i jo mnogo toga,
Za mene se pita (O) KOME? (O) EMU?
I nikad nisam bez predloga.
Predloge mi uvek mora
Da ima na umu:
NA KNJIZI, O KOLI, PO DRUMU, PRI KUMU,
PREMA LIU, U ZELENOM HUMU,
Pa emo da budemo
Najbolji drugari,
Poznanici dobri,
Prijatelji stari.

GLAGOLSKI OBLICI

KONJUGACIJA
Ako se imenice, zamenice
Pa pridevi i brojevi
Menjaju,
Ni glagoli nisu izuzetak,
I oni su promenljive rei
I oni se menjaju,
Ali se menjaju po licima.
Ne, nije to zezanje ni zafrkancija,
PROMENA GLAGOLA PO LICIMA
ZOVE SE sprezanje ili KONJUGACIJA.

INFINITIV
Kazau ti u poverenju,
Strano sam ozlojeen
Zato to NE OZNAAVAM VREME,
A NEMAM NI LICE NI BROJ;
Ja sam GLAGOL NEODREEN,
Zamisli: neodreen,
Kao da nisam ni iv,
A zovem se INFINITIV.
Ako si mi drugar.
Mislim da e MOI
ZAPAMTITI nastavke
Jednostavne, lake
A to su TI il' I.
I ja u ti dobar BITI,
Uvek u se OTKRITI
Pa emo se SLAGATI,
Ti e uvek MOI
Bez problema PROI
Kad te za me budu pitali.

PREZENT
Kia PADA, vetar DUVA, a oblaci PLOVE,
Sad deaci hodnicima jedni drugeLOVE,
A deurni STIE zube i ljutito VIE:
Ako PUKNE ono staklo, mene se ne TIE!
Svi glagoli istaknuti
SADANJE su VREME PREZENT,
I deurni e priznat ljuti
to od besa KIPTI, UTI.
Od svrenih i nesvrenih
Glagola se prezent TVORI,
Uz to pravu i nepravu
Sadanjost vam vredno ZBORI.
Sadanjost JE prava ona
to se sada ZBIVA, RADI;
Sad se UJU glasna zvona,
Sada seka maku GLADI.
A neprava sadanjost JE
Ono to se ZBIVA davno,
to se ZBIVA sutra, stalno
I prezentom se IZRIE.
Sutra IDE kui, kume,
A ve dugo PADA kia.
Meni deda jue KAE
Kum ti KISNE poput mia.
A sadanjost,
Bila ona
Neprava il' prava
U prezenzima svim,
Nastavci SU za jedninu
-EM, -JEM, -AM, -IM.

GLAGOLSKI PRIDEV RADNI

GLAGOLSKI sam PRIDEV RADNI
I kazujem je li neko AKTIVAN,
Da li je radnju VRIO,
Da li je neko na primer UIO
Ili je moda komiji voke KRIO.
Nisam sloen, ja sam glagol prosti,
Od INFINITIVNE OSNOVE me TVORE
I nastavaka O (-AO), -LA, -LO,
Tako barem mudre knjige zbore.
I jo kau da se uz moju pomo slau
Pluskvamperfekat i perfekat
I futur egzaktni,
A prisutan sam i kod potencijala;
Uzimlju me celog, a ne kau ni hvala.

GLAGOLSKI PRIDEV TRPNI

Ja sam ti, brate, tuan i nesretan
I pun sam nevolje kao vode bunar neiscrpni;
Samo kazujem da li je neko PASIVAN, da li radnju TRPI
I prozvae me GLAGOLSKI PRIDEV PASIVNI ili TRPNI.
Ako je neko UKOREN, UDAREN ili GURNUT,
Zna se, to je pridjev trpni ili pasivni,
A ta ja tu mogu kad svi moraju da trpe
Bili poput mrava sitni ili kao gora masivni.
STVOREN sam tako da se INFINITIVNOJ OSNOVI,
A nekad i PREZENTSKOJ N, -EN, -JEN ili -T dodaju;
I udo jedno,
Svi me dobro pamte,
Sve o meni znaju
Iako sam onaj to trpi.

PERFEKAT
Ima tamo nekih,
Neu rei, klinaca,
to tvrde da PROLO VREME nije vano.
A ja,
PERFEKAT,
PROLO VREME,
Moliu lepo,
Ne podnosim
To lano klevetanje
To runo blebetanje.
A molim vas,
Kada STE prvi put u kolu POLI?
Kada SU prvi stripovi DOLI?
Kada JE PROHODAO tata?
Kad JE STIGLA prva salata?
Kada JE prve zube DOBILA mama?
Kad JE ODEBLJALA salama?
Ma nemojte, molim vas
Da neko ovaj as
U begu mora da trai spas.
Ja
Perfekat,
Prolo vreme
Koji SE TVORIM
OD NENAGLAENOG PREZENTA POMONOG GLAGOLA JESAM
I GLAGOLSKOG PRIDEVA RADNOG,
Neu vie da znam
Za onog naduvenka,
minkera paradnog
Koji JE IZJAVIO
Da ga JE perfekat GNJAVIO.
Ja, perfekat,
Prolo vreme,
Oduvek SAM lagan BIO,
Nikada se nikom NISAM KRIO
Ako me JE TRAIO.

IMPERFEKAT
IMPERFEKAT JE PROLO NESVRENO VREME
Koje emo danas retko u govoru sresti
Kao nekad davno plodonosno seme
Na modernoj brzoj i irokoj cesti
Nekad ovaj glagol omiljen BEJAE,
Stari pisci za njim esto POSEZAHU,
A nastavci im lepi AH, -JAH, - IJAH
U knjigama starim krasno ODZVANJAHU.
OD INFINITIVNE ILI PREZENTSKE SE OSNOVE TVORI
Od GLAGOLA NESVRENIH, to im radnja beskonano traje,
GOMILAHU se nekad ko dukati stari
UVAHU se brino ko dragocene stvari,
A danas za njih malo ko da mari.

PLUSKVAMPERFEKAT
BIO SAM PROUIO
Gramatike neke knjige
BIO SAM ODLUIO
Da se reim i te brige
I nauim glagole,
Kad odjednom
Neto blesnu,
U prozor mi jako pljesnu
Pljus!
Pa se kao svetlost javi: PLUS,
Malo zatim: KVAM,
I na kraju sevnu: PERFEKAT!
Pa u trenu nestade.
Uplaih se silno, ludo,
Kakvo li je ovo udo?
Ko se ovo sa mnom ali?
Nisam vie tako mali!!
Ja u isti as
Begom htedoh da naem spas
Kad se zau straan glas:
Ja sam DAVNO PROLO VREME
KAZUJEM RADNJU TO SE DOGAA
PRE NEKE DRUGE PROLE RADNJE
I nema tako vrste novogradnje
Koja e da te skrije
Ako ne upamti da se TVORIM
Sluaj, za ime sveta, tebi zborim
OD PERFEKTA ILI IMPERFEKTA
GLAGOLA BITI
I GLAGOLSKOG PRIDEVA RADNOG.
Iznenada glas utihnu,
Pod prozorom neto kihnu,
Nit se javi nit ta ree,
Nasmeja se i utee.
Jo sam dugo posle toga
Sav prestravljen sedeo,
A BIO SAM SE UPLAIO
BIO SAM PROBLEDEO.

AORIST
DOOH, VIDEH, POBEDIH!
REE Cezar slavni,
Protivnike sve SAVLADA
I POSTADE glavni.
A ta REE slavni Cezar
To AORIST BI,
VREME PROLO SVRENO,
Zapamtimo svi.
I ja HTEDOH da Cezar budem
Pa u bitku POOH,
Prepreke su sve svladane
Do saznanja novih DOOH:
AORIST nam KAZUJE
PROLE RADNJE
OVOG TRENA SVRENE.
I nastavke svoje ima
(Nije to ni tako loe)
-OH
-E
-E;
-OSMO
-OSTE
-OE.
I drugi se nastavci
Sami lako otkrie:
-H
-SMO
-STE
-E;
jo samo da ih doda,
to treba da zna
INFINITIVNOJ OSNOVI.
Zahvliu ja Cezaru
Na velikoj pomoi,
A ta REKOH ti DOREE,
Sve to SLAGAH, ti POREE.

FUTUR
Ja sam BUDUE VREME
I KAZUJEM RADNJU KOJA E SE tek DOGAATI,
Pa ako me i nisi razumeo
Neemo se svaati.
Zovem se FUTUR,
A sloen sam od INFINITIVA
I PREZENTA GLAGOLA HTETI,
NAUIE ME i onda E SMETI
Da radi ta te volja.
Sa pticama E LETETI,
VOLEE svoju mamu
I tatu E SLUATI
I uvek E ZNATI
Da je futur vreme budue,
Da je u budunosti sve mogue.
A jesi li primetio da sam poseban,
Kao izuzetan gost,
Nekad sam sloen, a nekada prost.

FUTUR EGZAKTNI
Ja sam FUTUR DRUGI,
VREME sam PREDBUDUE
I KAZUJEM RADNJU KOJA E SE VRITI ILI IZVRITI
PRE NEKE DRUGE BUDUE RADNJE,
A sloen sam kao i sve budue sloene gradnje.
Zovem se i FUTUR EGZAKTNI,
Otmenije zvui, emu to kriti,
A sloen sam od GLAGOLSKOG PRIDEVA RADNOG
I (SVRENOG) PREZENTA POMONOG GLAGOLA BITI.
Ako BUDEM SPAVAO, zagledaj se u me,
Proui me dobro, zapamti mi lica,
Letee u kolu veselo i sretno
Kao mala raspevana ptica.

POTENCIJAL
Ja KAZUJEM USLOVE,
MOGUNOSTI I ELJE,
Je l' mogue da za me niste znali,
Za POTENCIJAL, za MOGUI NAIN,
Ne verujem u to, iako ste mali.
Od GLAGOLSKOG PRIDEVA RADNOG SE TVORIM,
LAGAO BIH da istinu ne zborim,
I jo mu AORIST GLAGOLA BITI dajte
Pa me imate celog, pamtite i znajte.
VOLEO BIH da sam ptica,
Da sam oblak, sunce, more,
DELIO BIH sretnog lica
Celom svetu sretne zore.
VIKNUO BIH svima glasno,
Celom svetu svoju elju:
U miru je ivet asno!
I svi BISMO tad PEVALI
U radosti i veselju.

IMPERATIV
NAUI ovo,
PONOVI ono,
ISPRAVI SE, kao kuka si kriv;
MRDNI malo, ta valjda si iv!
SKOKNI mi u prodavnicu, KUPI onaj zain
Pa u ti pokazati ZAPOVEDNI NAIN
to se zove
IMPERATIV.
Osim to ZAPOVEDA,
On jo moe da kazuje
PODSTICANJE, SAVET, MOLBU,
ZABRANU
Il' neku ELJU;
Ded POTRI, NEMOJ STATI,
Molim te, DONESI torbu
I IZVADI onu knjigu,
OTERAJ mi teku brigu
Pa da radim u veselju!
Tako pria moja sestra,
Strogu kevu izigrava,
A ja moram da je sluam
Kao da je keva prava.
I jo moram da ti kaem,
imperativ je, kao skroman gost,
glagol prost
A UMESTO TREEG LICA JEDNINE I MNOINE
On eka
Da pred TREE LICE JEDNINE PREZENTA
STAVI RE DA ili NEKA;
Ne elim da se od tebe skriva,
Evo ti jednog imperativa:
1
2. ui
3. neka ui
1. uimo
2. uite
3. neka ue
Bolje danas, nego jue
UI, RADI, IGRAJ, PEVAJ
Za radosti samo znaj,
Srculence, bambino,
Kevino zlato fino!

GLAGOLSKI PRILOG SADANJI

Cmizdre, plau, cendraju i sline,
To je prezent,
Svako e ti rei,
I u treem licu je mnoine.
Dodaj mu samo jo nastavak I
I dobie novi glagol,
Novi isto,
Kao da je posut zlatom,
Kazae ti ONU RADNJU
TO SE ZBIVA U VREME ISTO
KAO I RADNJA KAZANA PREDIKATOM.
cmizdreI,
plauI,
cendrajuI,
slineI,
Nita nee postii,
Kazna e te dostii.
Ui, radi, zabavljaj se, plei
SLUAJUI roditelje
ak nikad ne grei.

GLAGOLSKI PRILOG PROLI

Iz kue u ja utei,
Nita neu zgreiti,
Onoj u se maloj Anji
Toboe nasmeiti.
ta to smera mali Saa,
Je li briga naa?
Da li Saa grei
to se Anji smei?
Da ne bi bilo misli krive,
Uzmimo one INFINITIVE
I pronaimo im OSNOVU;
Stvorit emo rei nove
Kad joj dodamo nastavke
-VI ili AVI
I greh postaje bivi,
Sad ga nema vie,
Iz sadanjosti se brie
I pada u prolost.
Uh, to su nam dobro doli
Ti GLAGOLSKI PRILOZI PROLI
Jer oni KAZUJU RADNJU
KOJA SE DOGODILA PRE RADNJE KAZANE PREDIKATOM.
Savetujmo se sa bratom
Ili sa tatom
I videemo
Da e nam potvrditi.
A nemojmo se odmah srditi
I beiti oi poput sove
Kad nam jo dodaju da se TVORE
SAMO OD SVRENIH GLAGOLA,
OD INFINITIVNE OSNOVE.
UDARIVI Anju,
Pobegao Saa
Pa ga klapa naa
Trai npu, danju.
DOJURIVI kui,
Saa moli seku
Da pronae Tanju
Da zamoli Anju
Da mu oprosti.

GLAGOLSKA IMENICA
Ako uzme GLAGOLSKI PRIDEV TRPNI
I doda mu nastavka JE,
Dobie nove rei
Kao CRTANJE, PISANJE, PEVANJE.
I divno se udo dogodilo:
Od dve rei, od dve sitnice
Kao iz prie pojavie se
GLAGOLSKE IMENICE.
I ako bolje pogleda,
Obnovit e novo znanje:
Otkrie da se u njima
Javlja JOTOVANJE.

NEPROMENLJIVE REI

PRILOZI
Deak ui PRILOGE
I livadom skae,
A DOLE u bari
Guska TUNO gae:
GDE su moji guii,
KAMO su se skrili?
LEPO mi pokaite
TAKO zdravi bili.
SAD u da ti kaem, gusko,
ODMAH e ti deca doi,
Samo MALO da se setim
Prilozi e mi pomoi.
Te se rei NE MENJAJU
UZ GLAGOLE SE PRILAU,
Ponekad neto PITAJU,
Ali najvie ele da KAU
MESTO, VREME, KOLIINU
I NAIN
KAKO SE GLAGOLSKA RADNJA VRI.
Hej, ta TAMO granje kri?
Deak BRZO spremi knjigu
GLASNO viknu iju! ju!
U dbun skoi NAGLAVAKE
I istera tetu liju.
Jurnu lija STRELIMICE
Da u umi nae spas,
A guii UPLAENO
Zovu mamu na sav glas.
Guska LJUTO kori mlade
I BRINO ih vodi kui;
Stari gusan STROGO gleda
Od paprike ljute ljui.
Sve se LEPO zavrilo,
Pomogli su i prilozi,
A lija je sa guskama
JOI UVEK na ratnoj nozi.

PREDLOZI
Ako hoe da sazna
PROSTORNE I VREMENSKE ODNOSE
MEU STVARIMA, POJAVAMA I BIIMA,
Da li se na primer MEU pticama
Ue take,
Da li su mievi jai OD make
Da li se ZA predlog dobijaju znake,
Jesu li deda i baba uvek iveli U slozi,
Kazae ti PREDLOZI.
Oni se nikad ne menjaju,
OD promena su isti,
Uvek ostaju isti
I kazuju da je neto
ISPOD,
IZNAD,
BEZ,
SA,
OD,
DO,
KOD,
ZA.
Oni mogu da stvaraju uda
I da kau da je NA vrbi rodilo groe,
Da je OD perja lake gvoe,
KOD odlikaa puno trica,
Da strina moe BEZ strica.
Mogu da ti kau i U trenu slau
Da je U stolu zec,
POD stolom kec,
Da su IZA stola poseli vola,
SA glave mu skinuli roge
Jer ne zna predloge,
A pravi se dasa.

VEZNICI
Nismo mi NI okovi NI verige NI lanci,
NI ice NI kruti steznici
to debele trbuhe steu,
Mi smo mali ljupki VEZNICI
to POVEZUJU REI I REENICE,
to ih drugarstvom veu.
Puno nas ima I svuda nas treba,
Naemo se ak izmeu zemlje I neba.
I, PA, TE, NI, NITI,
Moe nas i sastaviti.
A, ALI, NEGO, VE, NO,
Suprotno je od vrha dno.
JALI, ILI
Jo se nismo rastavili.
OSIM, SAMO, SEM, TEK,
VE, JEDINO, JEDINO TO
Soili smo se I iskljuili neto.
DAKLE, ZATO, SIGURNO,
VEROVATNO, PREMA TOME,
Neto moe DA se zakljui o ovome.
AKO,
Pogodie lako.

UZVICI
JUHAJ, JUHAJ, EHE, HE!
JOJ to volim UZVIKE!
Rekoe mi da se s njima
Izraziti moe svoma
Neki OSEAJ.
HE, drugari, ta ste stali,
Ja vas evo DOZIVAM,
Dozivam vas iz daljine
Jer ne volim biti sam.
IC, mico, GIC, gico,
IJA, konju leni,
PODSTIEM vas da ivnete,
Vi, lenjivci sneni.
CILINK! CILINK! FUJU! TRES!
To je negde pala aa;
ZVUK se ovde U PRIRODI
Tako lepo OPONAA.
JUHAJ! JUHAJ! EHE, HE!
JOJ, to volim UZVIKE!

REENINI DELOVI ILI SLUBA REI U REENICI

SUBJEKAT
Ja sam onaj O KOME SE PRIA,
Ja sam onaj KOJI RADNJU VRI,
Ja sam glava reenice svake,
Moje ime istaknuto stri.
Kada stojim u PRVOM PADEU
GRAMATIKI SUBJEKAT me zovi,
U NOMINATIVU AKO li ja NISAM,
Po LOGICI, po SMISLU me lovi.
Ponekad nas dva i vie moe
U jednoj samo reenici biti,
A nekada, kad se zgoda prui,
Ja se mogu i potpuno skriti.
I zapamti i zapi
Ma gde bio ili seo,
Subjekat je, ba subjekat
Reenici glavni deo.

PREDIKAT
Ja sam onaj koji KAZUJE
TO SUBJEKAT RADI,
TO SE S NJIME ZBIVA
Pa i kad se skriva.
Kad sam izreen glagolom
Onda onda sam PREDIKAT GLAGOLSKI:
Moj prijateljPRIA zagorski.
A kada se sastojim od glagola i neke imenske rei,
Rei koja se po padeima menja,
Na primer: Moja sestra JE LENJA,
Onda sam IMENSKI PREDIKAT.
Ja sam glavni deo reenice,
Ja kazujem ta subjekat radi,
ta se s njime zbiva
Pa i kad se skriva.
Predikat JE HRABAR kao smela ptica,
Subjekat JE PLALJIV kao kukavica.

ATRIBUT
ATRIBUT JE IMENSKI DODATAK
KOJI BLIE ODREUJE IMENICE
UZ KOJE STOJI.
On e da ti kae KAKVE je boje mamino lice
Kad pare ZA STRUJU broji,
IJE su ono u prozivniku petice,
KOJE perje najvie nose ptice.
On moe biti
I pridev
I zamenica
I imenica
I broj
I celi skup rei,
On u reenici zvei
Kao VESELA zveka
U SKLADNOM ritmu REI.
On je najee u SUBJEKATSKOM SKUPU,
Ali i u PREDIKATSKOM moe da ini SVOJU grupu
to se okuplja oko imenice.
Pogledaj jo kako izgledaju atributi:
MOJ brat ima MODERNI kaput UTI
I nosi buket RUA JEDNOJ STIDLJIVOJ Ani
Pa ukoeno hoda kao kolac KRUTI,
A znam da e da bude prie o STAROJ tetki IZ SREMA
Kod koje su se upoznali lani.

APOZICIJA
U jednom razredu organizirana je
tajna policija
da otkrije gde se nalazi
APOZICIJA
i odmah je
za asak tili
na zguvanoj staroj svili
napisana
POTERNICA:
TRAI SE APOZICIJA, IMENSKI DODATAK KOJI ZNAI ISTO TO I
IMENICAUZ KOJU STOJI I MOE DA JE ZAMENI, A NAJEE SE SA SVOJOM
IMENICOM SLAE U RODU, BROJU I PADEU. U poslednje vreme uinila je puno
tete po osnovnim kolama, izazvala razne nevolje, loe ocene, bes roditelja i razrednih
stareina, prouzrokovala neslogu izmeu aka i profesora. Voli da se lane predstavlja da
je subjekat, atribut, a rado se sakriva u raznim skupovima.
Ko je pronae, neka se javi bilo kojem petom razredu osnovne kole. Nagrada je
velika.
Nepoznato neko lice
Ispod udne reenice
Stavilo je reenice:
Uenik Zoran i uenica Ana voze bicikle svakoga dana.
Mama Marija i kuma Kata apuu neto ve dva sata.
I jo je pisalo
(Jedva je na svilu stalo):
Vi to se igrate policije
Tu vam se kriju apozicije.

OBJEKAT
Majko, majko, pomai,
nemoj se izvlaiti,
ZADAU napisat moram
OBJEKTE oznaiti.
Kako u da reim
TAJ TEKI ZADATAK,
Da prepoznam OBJEKAT
GLAGOLSKI DODATAK
NA KOJI RADNJA PRELAZI
Kad sam danas usred asa
aputao u pol glasa
Da mi tea dolazi.?
Zlato moje, sunce moje,
pa objekat, to je to je
to je PREDMET RADNJE svake!
Sad primere posluaj:
Panta jede PITU
I ROENDAN slavi.
Svaki ovaj objekat,
OBJEKAT je PRAVI,
A pravi ti, zlato moje,
U AKUZATIVU uvek stoje.
Deda pria PRIU DECI
A sada MI lepo reci
Je li DECI akuzativ?
To je dativ, sunce moje,
A objekti to ne stoje
U etvrtom padeu,
U NEPRAVE se uvek broje.
MOJU STARU KOMINICU ljute jaki zvukovi.
ZALUTALU BELU OVCU napadaju vukovi.
Ovde su ti, sunce moje, OBJEKATSKI SKUPOVI.
Majko, majko, ne ljuti se,
Nisam dobro shvatio;
Ba sam blesav, zato nisam
TO na asu pratio.

PRILOKA ODREDBA ZA MESTO

Ima aka koji dobivaju napade
Kada uju da e da bude reavanje testa,
Ali uvek postoji malo nade
Da e u njemu da bude i PRLOKA ODREDBA MESTA.
im se ona pojavi, razredom proe uzdah olakanja
Jer su o njoj svi puni znanja
I znaju da je to GLAGOLSKI DODATAK,
DODATAK PREDIKATU
Koji recimo moe kazati
Da se NA PRVOM SPRATU
Sruio plafon.
I da ONDE nee biti nastave.
Ona KAZUJE MESTO
Gde se neto dogaa, radi ili zbiva
I ona nije kriva
Ako se na primer U GRADU razbojnik skriva.
Ona odgovara na pitanja
GDE, KUDA, OTKUDA, ODAKLE, DOKLE
To je za nju sitnica,
Obina trica.
Ona moe da se kae
Jednom rei:
Kistom se, recimo, moe arati
OVDE, TU, ONDE,SVUDA, KOJEKUDA
Moe da ide
KUI, DRUMOM, LIVADOM I BREGOM
A moe i skupom rei:
U KOLI, POD KROVOM, NA POLJU, POD DEBELIM SNEGOM.
Mesto moe da se izree
I zavisnom reenicom:
GDE SE MESO PEE, sladimo se poenicom.

PRILOKA ODREDBA ZA VREME

Kau da su neki delovi reenice
Teki kao breme,
Sigurno je da to nije
PRILOKA ODREDBA ZA VREME.
Ona KAZUJE KADA SE VRI GLAGOLSKA RADNJA
DOKAD e, na primer, trajati gradnja
Nove kole,
OTKAD se Dragan i Dara vole
Ili KADA vrapci mrvice mole.
Ona moe da se izree jednom rei,
Recimo:
SATIMA, DANIMA, DANAS, SUTRA,
Kao i skupom rei,
Na primer: JEDNOGA LEPOG JUTRA.
A vreme moe da se kae
I ZAVISNOM VREMENSKOM REENICOM:
KAD SE NASMEI VESNA, Goranu zaigra obrva desna.
IM SE POJAVI MACA, mi se u rupu baca.

PRILOKA ODREDBA ZA UZROK

ZATO se i ZBOG EGA neto dogaa,
Zato tata uvek ita novine,
Zbog ega mama razgledava trgovine,
Zbog ega su Tanju prozvali Koka,
Zato je reka duboka
Odgovorie u tren oka
PRILOKA ODREDBA UZROKA.
To je DODATAK GLAGOLU, DODATAK PREDIKATU
KOJI UZROK RADNJE KAZUJE,
Zbog nje ne mora da moli sestru
Da ti arape nazuje.
Jednom rei se izrie,
PRILOGOM UZROKA,
Ali SE najee SKUPOM REI vie,
Na primer: Ozleen jeZBOG NEZGODNOG SKOKA.
Uzrok mogu da kau
I ZAVISNE REENICE UZRONE:
Kanjen je JER JE KRAO TUE JABUKE SONE.

PRILOKA ODREDBA ZA NAIN

Kao to svakom jelu moe da doda
Neki zain
Tako i glagolu moe da doda
PRILOIKU ODREDBU ZA NAIN.
Ona kazuje KAKO SE VRI GLAGOLSKA RADNJA,
KAZUJE NAIN,
To moe da pogodi svako,
A kada se u reenici nae,
Odgovara na pitanje KAKO?
Ona se izrie JEDNOM REI
I niko ne moe da te sprei
Da ke:
Draga moja bako,
Sobu sam ti pospremioLAKO,
A onda sam VESELO pojeo kolae,
KRADOM sam ih uzeo od mame
Jer se PANINO bojim galame.
I SKUPOM REI nain se kazuje esto:
KAO NABUJALO TESTO izgledao je komija Trivo
Kad je POPUT SUVA SUNERA
Popio onoliko pivo.
Nain se izrie i ZAVISNOM
NAINSKOM (POREDBENOM) REENICOM,
To je prosto ko salata:
Gledao je u knjigu KAO TO TELE GLEDA U ARENA VRATA.

NEZAVISNO SLOENE REENICE

SASTAVNE REENICE
Mi smo SASTAVNE REENICE
I uvek nam je zajedniko neto;
Slaemo se po svemu;
Imamo istu temu
esto,
Ili subjekat isti
Ili predmet neki
Ili vreme
Ili mesto.
Mi smo primer dobre saradnje
I zato meu nama nema zareza.
U svako vreme moe nas sastaviti
Veznicima
I PA TE NI NITI,
Ponekad, kad elimo biti tee
Ispustimo veznik
Da nas ne stee.

RASTAVNE REENICE
U jednoj koli
Na kraju grada
Pretrgli se aci od rada,
A jedan malac kutrave glave
Prisjetio se guslarske slave
Pa je radi rekreacije
Izvodio neke akrobacije
I sastavio pesmu u desetercu:
Ili grmi il' se zemlja trese
Il nam profe grdnu kau mese?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Niti profe grdnu kau mese,
Ve na spratu silni gladi hue,
RASTAVNE se REENICE ue.
Sadraji reenica dveju
Ili vie ako ih imade,
Nee skupa, zajedno ne smeju
Ima da se i pamti i znade.
aci su ih lako rastavili
Rastavili sve veznikom ILI,
Jo dodae JALI, BOLJE, BILO,
Dadoe ih, u snu im se snilo
Pa sad s njima grdne ale rade,
Poslovice na narodnu grade:
ILI KUJ IL' NE MRI GAA
IL' E GAE DA ISPRAI AA.
ILI UI IL' OSTAVI KOLU
IL' E SVRIT KO OVAN U TORU.

SUPROTNE REENICE
Ako je sadraj jedne reenice
SUPROTAN sadraju druge
Bile one kratke
Ili duge,
Onda izmeu njih zarez stavi
(JA MU PRIAM, A ON DUBI NA GLAVI)
pa e da dobije SUPROTNE REENICE.
I jo samo jedan savjet mali:
Veznike pamti:
NEGO
DOK
VE,
A,
ALI.

ISKLJUNE REENICE
SVI SU U KUI BILI VESELI, SAMO JE GORAN BIO MRK.
Deda je veselo sukao brk,
Babi je potajno mignuo
Sa stolice se dignuo
I progovorio:
Goranu se preporuuje
da se iz veselja ne iskljuuje.
ta u koli nije znao ISKLJUNE REENICE,
To su sitnice,
On e to jo danas da naui.
Kad sam jutros prolazio pored kole,
uo sam kako aci mole
Jednog debeljka,
Sau ili eljka
Da im ponovi sve o iskljunim reenicama.
A on je bio ljut,
Kao limun ut
I mrk poput sene
Jer im je ponovio ve dvaput:
REENICE NEZAVISNO SLOENE
U KOJIMA SE IZ SADRAJA JEDNE REENICE,
Vi, dosadne stenice,
ISKLJUUJE NETO,
Ili nespretno ili veto,
A TO SADRI DRUGA REENICA,
ZOVU SE ISKLJUNE REENICE!
Pa se poput senice
Naeurio,
Zamurio
U kolu pourio i dodao:
Ako u vae tvrde glave moe stati neto,
Zapamtite da se povezuju reima
SEM, SEM TO, SAMO, SAMO TO, JEDINO,
JEDINO TO, OSIM, TEK TO
I neka vam bude na umu svima
Da se ODVAJAJU ZAREZIMA.
Ja sam govorio! Haug!

ZAKLJUNE REENICE
BABA JE ESTO GRDILA DEDA,
ZATO JOJ JE KOSA SEDA.
Prva je reenica utvrdila
Da je baba deda grdila,
A onda sledi zakljuak
Istinit i vrlo jak:
DED SE TAKO LAKO NE DA,
ZATO NAM JE BABA SEDA.
To je bila, nek se zna
REENICA ZAKLJUNA.
Zato se ba tako zove,
Pitaj nekog svoga;
Veznici e da pomognu:
DAKLE, ZATO, STOGA
A bi li se, promisli,
Potrudi se malo
Iz sledeih primera
ta zakljuit dalo:
GORAN JE PREVARIO BABU, ZATO JE DOBIO JABUKU SLABU.
BABA OPRATA SVIMA, ZNAI DOBRO SRCE IMA.

ZAVISNO SLOENE REENICE

NAMERNE REENICE
Mi mislimo, ovaj, hoemo da kaemo,
Mi vas, naime, nikada ne laemo,
Htele bismo svakome da budemo prijateljice;
Mi smo, ovaj, NAMERNE REENICE,
Znate,
Mi se jako stidimo
Kad vidimo
Da nas ne poznaju.
Doe nam da zaplaemo,
Da od alosti skaemo,
Da se sekiramo preko mere
Kad tako lepo KAZUJEMO NAMERE
S KOJIMA SE VRI RADNJA GLAVNE REENICE,
A opet nas ne prepoznaju.
Svi su uili
I svi znaju
RADI EGA
S KOJOM NAMEROM
SE NETO RADI u glavnoj reenici.
Evo, na primer, u vodenici:
DOAO OSA DA SAMELJE MALO PROSA,
DOLO TAMO I DETE DA MU POSAO OMETE
PA SU SELI KRAJ PRANE STELAE DA JEDAN DRUGOM
DO BESVESTI LAE.
A MLINAR SE U KUTU SKRIVA DA UIVA,
SAKRIO SE IZA DAKA RAI DA UIVA U NJIHOVOJ LAI.
S kojom su namerom oni doli do vodenice
To lepo kazujemo mi, namerne reenice.
JO SMO SE POSEBNO ISTAKLE DA NIKOME NE BISMO IZMAKLE.

POSLEDINE REENICE
Moe li se posledica skupom rei izrei
Ili se samo zavisnom reenicom kae?
Promotrimo primere i nee nam izbei
Ni reenice ni skupovi koji se ovde trae:
TAKO JE POSADIO BREZE DA SU SE SVE SASUILE.
U glavnoj reenici je reeno da je neko posadio breze,
Ali je posao uradio slabo, aljkavo i bez veze
I posledica je u zavisnoj reenici braze su jadno zavrile.
RASTUILA SE MALA BREZA DO SUZA, DO TUGE,
RASTUILA SE DO GANUA, DO PLANOGA LICA;
Posledice ovde nisu reenice duge,
SKUPOM REI kazana je svaka posledica.
Kad ove reenice ui, pamti rei za isticanje: TOLIKO I TAKO,
A one se nalaze u glavnim reenicama:
TOLIKO je uio posledice DA IH JE ZAPAMTIO LAKO.
TAKO je lepo pevalaDA SE DOPALA I PTICAMA.

IZRINE REENICE
Goran jede KRUKU,
Maka pere UPRLJANU NJUKU,
Mama gleda KAKO TATA ISTI PUKU,
Ovo Maja recitira
Glasno svima,
Na stolici se klima
I jo ponavlja:
U prva tri stiha OBJEKTI se kriju
I nemoj, Majo, da se koleba,
Pronai ih jer ih treba,
Pronai ih.
O treem stihu posebno razmisli
I nemoj da te zbuni, da te u u enju sprei
to tu objekat nije jedna re
Ni skup rei
Jer tu je objekat
ZAVISNA REENICA.
Danas smo uili na asu:
PREMA GLAVNOJ ZAVISNA KAD STOJI
Kao OBJEKAT PREMA PREDIKATU
U IZRINE REENICE se broji.
Baba joj uz smeak apnu:
KAU DA JE NAJLEPA BILJKA LOVOR!
A brat se Goran, uvek glavni,
Isprsi ko junak slavni:
Upravni moe govor
Pretvoriti u neupravni,
Taj je GOVOR NEUPRAVNI
REENICA IZRINA,
To i naa baba zna.
MAJA REE DA JE OVO ZNALA
Pa je opet stala
Stihove da govori:
Goran jede KRUKU,
Maka pere UPRLJANU NJUKU
Mama gleda KAKO TATA ISTI PUKU.

ZAVISNO-UPITNE REENICE
Ima takvih reenica
KOJE U SEBI SADRE INDIREKTNO PITANJE
Kao na primjer za neko stanje,
Za neko zvanje,
Da li se neko nekud sprema
A UPITNIKA U NJIMA NEMA.
PITALI PERU KOJA GA DEVOJICA VOLI,
A ON IM ODBRUSIO TA IH ZA TO GLAVA BOLI,
Pa veselo otiao do svoje Mice
Da ponavljaju ZAVISNE REENICE,
Jer Mica najbolje zna
Da je svaka takva reenica
U isto vreme i IZRINA.

DOPUSNE REENICE
Ponekad u igru ne pusti te mama,
Zbog neega eli da sprei tvoje elje,
A ti ipak kidne, zamae joj oi
I niko ti ne kvari veselje.
Da vidimo malo i to divno udo
to prepreke stvara, a doputa radnju:
PREMDA SU NAM ZABRANILI, PLESALI SMO LUDO;
IAKO SU SPREAVALI, SVRILI SMO GRADNJU.
Pogleda li glavnu reenicu malo bolje,
Videe da se u njoj RADNJA DOPUTA
Premda je zavisna spreava, a onda preko volje
Istu radnju DOPUTA, mora da poputa.

POGODBENE(USLOVNE) REENICE
Nagovara deak tatu
Pred izlogom trgovine:
KUPI LI MI ONU LOPTU,
DONOSIU TI NOVINE.
A tata se samo smeka
Pa govori svome aku:
KUPIU TI I BICIKL,
AKO BUDE SLU'O BAKU.
A onda se tata seti:
Ona mala ta nosi pletenice
danas mi ree da nisi znao
kakve su to POGODBENE REENICE.
A jesi li znao da smo sada
Dok smo se ovde pogaali,
POGODBENE REENICE izvikivali,
A neki misle da smo se svaali.
Zapamti dobro da ZAVISNA REENICA
Uvek neki USLOV POSTAVLJA
I pod tim se uslovom vri glavna radnja.
A gde se uslov postavlja,
Tu se pogodba javlja.

ODNOSNE REENICE
Ima dobrih reenica
Poput brine drage mame
Koje paze imenice
Ili neke druge rei
Iz prethodne reenice
Da ne budu uvek same.
Odnose se uvek na njih
Pa ih kude ili hvale,
Uvek za njih neto kau
(Il' istinu, ili lau)
Il' se samo s njima ale.
Evo primer pa pogledaj
Te ZAVISNE REENICE
TO SE lepo OSLANJAJU
NA PRETHODNE IMENICE:
Video sam DEVOJICU KOJA IMA PLAVU KOSU
I DEAKA kutravoga KOJI S TRAVE TRESE ROSU,
Igrali se na livadi
Neke igre ponosne
I uili smejui se
REENICE ODNOSNE.

HOMONIMI
SINONIMI
DEMINUTIVI
AUGMENTATIVI
ARGONIZMI

SINONIMI
Jednom je jedan UENIK neki AK
PRILINO SNAAN i DOSTA JAK
PRIAO, zapravo GOVORIO, ZBORIO
Da je OSOBNO, LINO
Video
Kako je neki deak
Pojeo kilo hleba
I proao onako kako treba
Da prou svi oni
to vole da se PREJEDU, da se PREDERU.
HITRO i BRZO
Ddobio je od TRBUHA od STOMAKA
Zategnutog kao BUBANJ, napetoga kao DOBO
udan SIGNAL i ZNAK lo.
Odmah je u KREVET legao, u POSTELJI se protegao
I poeo da se DERE i VIE
Sve dok mama nije dovela jednog DOKTORA, starog LEKARA,
A posle nastavila
Da ga PSUJE, GRDI I KARA
Zato joj neprilike stvara.

__________
SINONIMI rei razliitog oblika a istog ili slinog znaenja

HOMONIMI
Blago su konji, krave, koze i ovce,
Blago, to je kad na hrpi vidi novce.
Blago je biser pronaen u moru
Blago se skriva u zaaranom dvoru.
Blago je toplo majino krilo
Blago je ono to se u priama zbilo.
Blago su rei u reniku nekom,
Blago je aptanje na jastuku mekom.
Nekom je blago pare hleba,
Nekom je blago komadi neba;
Nekom su blago farmerke skupe,
A jednom deaku iz tree klupe
Najve je blago cedulje u depu
to uva tajnu slatku i lepu.

____________
HOMONIMI rei istog oblika a razliitog znaenja

UMANJENA PESMA
Pod OBRVICAMA
OKICE,
NOSI i rumene USNIICE
Pa sitno bucmasto LICE;
Sve to ispod vunene KAPICE,
A onda RUICE
I majuni debeljucni PRSTII
upkaju RESIICE na ARAVIU
I hvataju ZVEKICU;
Sitne, sitne NOICE
U CIPELICAMA
Lupkaju po KOLICIMA
to stoje na LIVADICI, u TRAVICI
Punoj CVETIA, LEPTIRIA i PTIICA

_____________
DEMINUTIVI (umanjenice) imenice koje oznaavaju neto maleno, manje od
uobiajenog bia ili predmeta iste vrste.
Umanjenice esto znae neto drago i milo pa su ujedno i imenice odmila ili
HIPOKORISTICI

UVEANA PESMA
Vodena ZMIJURINA
Uhvatila ABURINU za GLAVURINU,
Ali je naiao LJUDESKARA,
Dohvatio RUERDOM KAMENINU
I bacio ga u BARETINU
Da uplai ZMIJETINU,
A onda podigao NOURDU
Da stane ZMIJURDI na GLAVURDU.
ZMIJURINA je pobegla u TRAVURINU
ABETINA skoila u BARETINU,
LJUDESKARA zapalio LULETINU,
Izaao iz BARETINE na CESTURINU
Zapevao PESMURINU
I otiao u KOLURINU
Na roditeljski SASTANURINU
Svome siniu.

_____________
AUGMENTATIVI (uveanice) imenice koje znae neto veliko, poveano ili pojaano
u odnosu na druge stvari ili bia.
Augmentativi ili uveanice obino oznaavaju neto runo, neskladno,
podrugljivo pa su ujedno i pogrdne rei ili pejorativi

NE GNJAVI, KEVO
KEVO, ne gnjavi sa tom KLOPOM,
Imam i ja pravo na to da budem gladan.
Nisam ni smotan
Ni jadan ni beda
Ni lica bleda
Kao deda.
Ja sam sportista od glave do pete,
Brz kao strela
Naroito kad treba da se BRIE
Pred TEMERIMA iz drugog kvarta.
A ALETA tera da gladuje
Pa se nou od muke
Vrti po krevetu.
Sanja peene jaganjce
kembie
Grave na tave
I bog te pita ta.
A onda kad ti tvrdim snom zaspi
Iskrade se do friidera
I SMAE sve to mu doe do ruke.
A kako bi bilo da proba
ALETU jednom sedmino
Doneti jagnje celo,
A meni da zabrani jelo
Pa da ja nou beim u kujnu
Dok vi ogovarate ujnu
Ili plovite carstvom snova.
______________
ARGONIZMI (argon, sleng, atro, argo, frajersi govor) rei iz govora pojedinih
skupina ljudi (struka, zanimanja) koje samo oni razumeju; rei iz svakidanjeg govora, ali
s prenesenim znaenjem