EMOCIONALNA INTELIGENCIJA - EQ

Pojava emocionalne inteligencije primljena je sa velikim zanimanjem u naunim a

posebno u irim drutvenim krugovima. Jedan od uzroka takve popularnosti mogao bi
biti u karakteristici savremenog oveka da mnogo uspenije reava tehnike od
humanih problema. Neki od segmenata humanih problema pojedinca danas, svakako
je reavanje nesklada izmeu onoga ta misli i onoga ta osea, odnosno usklaivanja
emocije sa razumom.
Emocionalna inteligencija je relativno novo podruje u psihologiji i novi predmet
psihologijskih istraivanja. U posljednjih 12 godina uveliko privlai interes medija,
postala je esta tema knjiga i asopisa, od kojih je najpoznatija Daniela Golemana,
predavaa na amerikom unuverzitetu Harvard i dopisnika New York Timesa, pod
naslovom Emocionalna inteligencija.
Emocionlalna inteligencija se prvi put pojavila u naunoj literaturi u ranim
devedesetim godinama, za to su zasluni autori Peter Salovey sa univerziteta Yale
i John D. Mayer sa univerziteta New Hempshire. Oni su odrediliemocionlalnu
inteligenciju kao skup slinosti koje bi trebale dobrineti tanoj proceni i izraavanju
svojih emocija, kao i procenu tuih emocija i upotreba oseaja u motivisanju,
planiranju i postizanju ciljeva u ivotu (Taki, 1998). Dakle, emocionalna
inteligiencija oznaava tip inteligencije koji ukljuuje sposobnost procesuiranja
emocionalnih informacija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003).
Emocije su organizovani mentalni odgovor na dogaaj, a ukljuuju psiholoki,
iskustveni i kognitivni aspekt. Naroito je vano to to se emocije obino javljaju u
kontekstu odnosa. Kako se menja odnos neke osobe prema drugoj osobi ili objektu,
menja se i njena emocija prema toj osobi ili objektu. Bilo da su ti odnosi stvarni,
smeteni u seanju ili zamiljeni, praeni su signalima koje nazivamo emocijama.
Emocionalna inteligencija se odnosi na sposobnost prepoznavanja znaenja emocija
i njihovih veza, korienja emocija kao temelja razumevanja i reavanja
problema. Nadalje, ukljuuje korienje emocija za poboljanje kognitivnih
aktivnosti (Mayer i dr.,1999, prema Mayer, Caruso, Salovey, i Sitarenios, 2001).
Sa stanovita emocionalne inteligencije, onaj ko poseduje takve slinosti smatra se
dobro prilagoenim i emocionalno vetim pojedincem, dok onaj ko ih ne poseduje u
dovoljnoj meri moe biti oteen u emocionalnom i socijalnom funkcionisanju
(Mayer, DiPaolo i Salovey, 1990).
Koncept emocionalne inteligencije je nastavak jedne od dveju tradicija naina
gledanja na odnos izmeu emocija i logikog miljenja u psihologiji. Jedna tradicija
zastupa stav da su emocije i logiko miljenje okrenuti jedno drugome, odnosno, da
emocije ometaju, pogreno usmeravaju i uopteno negativno utiu na pokuaje
racionalnog funkcionisanja oveka. Nasuprot ovoj, druga tradicija zastupa stav da su
emocije deo logikog miljenja i da uopteno doprinose inteligenciji i uopte kvalitetu

funkcionisanja u mnogim aspektima ivota. Autori koncepta istiu da je vrlo vano

razumeti da emocionalna inteligencija ne iskljuuje inteligenciju, da ona ne
predstavlja pobedu glave nad srcem to je jedinstveni spoj jednog i drugog.
Emocionalna inteligencija kombinuje afekt s kognicijom, emocije s inteligencijom .
Postojea istraivanja sugeriu da e emocionalna inteligencija verovatno zauzeti
mesto uz druge vane psiholoke varijable kao prediktor razliitih faktora uspenosti
na poslu, u koli i kod kue. Npr. vii stepen emocionalne inteligencije moe
predvideti smanjenu verovatnost potekoa s drogama ili nasiljem (Brackett, 2001;
Formica, 1988; Mayer, Perkins, Caruso i Salovey, 2001; Rubin,1999; Salovey, Mayer,
Caruso i Lopez, u tisku, prema Mayer, Salovey, Caruso i Sitarenios, 2001).

INTELIGENCIJA I EMOCIJE
Psiholozi su jo u 18 veku podelili ljudsko miljenje na tri segmenta:
- Kogniciju ili spoznaju (pamenje, apstraktno i logiko miljenje, prosuivanje)
- Afekt (emocije, raspoloenja, oseajna stanja poput umora i sl.)
- Motivacija (bioloki porivi i steeni postupci)
Prema Mayeru i Saloveyu (1997) savremena psiholoka istraivanja potvrdila su
naunu pstojnost ovakve klasifikacije.
Iz naziva konstrukcije emocionalne inteligencije proizlazi da bi ona trebala biti
kombinacija inteligencije i emocija. Stoga je potrebno prvo pokuati obrazloiti ova
dva pojma. U skladu sa gore navedenom podelom pod inteligencijom se smatra
kvalitet funkcionisanja kognitivne sfere miljenja. Ipak, jo uvek u psihologiji ne
postoji saglasnost jednoznanog i opteprihvaenog definisanja inteligencije, pa ak ni
oko toga ta je to tano inteligencija (Zarevski 1999). Verovatno najee citiranu
definiciju inteligencije dao je Wechsler smatrajui da je inteligencija ukupan ili
globalni kapacitet pojedinca da deluje celishodno, misli racionalno i efektivno vlada
svojom okolinom (iz Salovey i Mayer 1990).
Prema Andriloviu i udini (1994) takoe do danas nema jedinstvenog naunog
odgovora na pitanje ta su emocije. Autori se priklanjaju definiciji po kojoj su
emocije doivljaji naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima,
dogaajima i vlastitim postupcima. U klasifikaciji emocija razlikuju:
- primarne (strah, bijes, radost, alost)
- oseajne (bol, odvratnost, raspon emocija od kategorije zadovoljstva do
nezadovoljstva)
- intelektualne (znatielja, uenje, divljenje, estetski oseaji)
- emocije prema sebi (sram, ponos, krivica, kajanje, zbunjenost)
- emocije prema drugima (ljubav, mrnja, zavist, potavanje, simpatija, prijezir)

Osnovno pitanje koje se postavlja jeste kako emocije utiu na inteligenciju. Prema
tradicionalnom shvatanju emocije dezorganiziraju i ometaju uspeni i racionalnu
mentalnu aktivnost ( iz Salovey i Mayer 1999). Ovom se suprotstavljaju moderne
teorije (Strongman, 1987; Schwarz, 1990. iz Taki 1998) po kojima emocije mogu,
ukoliko se njima ispravno upravlja, pokrenuti i poboljati racionalno delovanje
pojedinca tako to e delovati na poveanje motivacije za reavanje problema za koji
je neophodno racionalno rezonovanje (Salovey i Mayer 1990).
1.1. Emocionalna inteligencija u kontekstu teorija inteligencije
Opsta inteligencija odnosi se na ukupan kapacitet osobe za prilagoavanje kroz
efikasno miljenje i procesiranje informacija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003).
Postoje mnogobrojni pristupi i modeli koji pokuavaju opisati prirodu inteligencije i
njene funkce. Neki od njih sadre elemente koji su konceptualno povezani s
elementima emocionalne inteligencije.
Jedan od takvih elemenata je socijalna inteligencija, iz koje, prema mnogima,
proizlazi emocionalna inteligencija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003). Jo
1920.godine Thorndike je podelio inteligenciju na apstraktnu (verbalnu), mehaniku
(vidno prostornu) i socijalnu. Socijalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost
razumevanja mukaraca i ena, deaka i devojica mudrog delovanja u
meuljudskim odnosima (prema Papi, 2003).
Na temelju Thorndikeove apstraktne definice socijalne inteligencije konstruisan je i
standardizirani instrument za merenje individualnih razlika u ovom elementu. Ali
uprkos znatnom interesu i brojnim pokuajima da se definie i izmeri socijalna
inteligencija u proteklih osam decenija, ti su pokuaji bili neuspeni. Iako se
definisanje inilo dovoljno lakim, merenje se pokazalo kao gotovo nesavladiv
zadatak. Osim toga, socijalna inteligencija je prouavana manje od drugih vrsta
inteligencije, jer se ini da je najtee teorijski i empirijski odvojiti od drugih (Mayer i
Geher, 1996, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).
I u Sternbergovoj teoriji socijalna inteligencija zauzima svoje mesto. Sternberg je, na
temelju svojih istraivanja koja su pokazala da snalaenje u svakodnevnim
situacijama zahteva drugae slinosti od onih koje mere klasini testovi inteligencije,
uz analitiku i kreativnu inteligenciju u svoju teoriju uvrstio i praktinu. On smatra da
su sadraj veine testova kojima se procenjuje akademska inteligencija analitiki
problemi koji su jasno definisani, sadre sve informacije potrebne da se moe reiti i
imaju samo jedno reenje do kojeg se moe doi samo jednim putem. Za razliku od
analitikih problema, praktini problemi zahtevaju prepoznavanje i formulisanje
problema koji su slabo definisani, ne sadre sve potrebne informacije, imaju vie
prihvatljivih reenja, i zahtevaju prethodno iskustvo, motivaciju i linu
zainteresiranost.
Cantor i Kihlstrom (1985; prema Papi, 2003) predlau socijalnu inteligenciju kao
jedinstven model za razumevanje linosti. Prema njihovom miljenju reavanje

socijalnih problema centralni je proces koji podupire socijalno ponaanje. Mayer i

Geher (1996) predlau da se, umesto da se zbog problema u definisanju i
operacionalizaciji odustane od modela socijalne inteligencije, socijalna inteligencija
podeli na emocionalnu i motivacijsku inteligenciju. Motivacijska inteligencija
ukljuivala bi razumevanje razliitih oblika motivace kao to su potreba za uspehom,
pripadanjem i moi, kao i razumevanje onoga to Sternberg i sur. (Taki, 1998)
nazivaju znanje koje se podrazumeva (tacit knowledge) i definiu kao delovanju
usmereno znanje naueno bez neposredne pomoi drugih, koje osobi omoguava
postizanje ciljeva od licne vanosti. Emocionalna inteligencija ukljuivala bi
prepoznavanje svojih i tuih emocija, rezonovanje o emocijama i informacijama
povezanih s njima, i procesiranje emocionalnih informacija kao deo opte slinosti
reavanja problema.
Koncept emocionalne inteligencije snano se preklapa s Gardnerovom predlogom
socijalne inteligencije, koju je on odredio kao tip line inteligencije. On je, naime, u
svoj model viestrukih inteligencija meu sedam uvrstio i dva oblika linih
inteligencija. Uz muziku, telesno kinestetiku, logiko matematiku, lingvistiku
i spacijalnu, u kategoriju inteligencija svrstao je i interpersonalnu, i intrapersonalnu
inteligenciju. Intrapersonalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost pristupa u svoj
emocionalni ivot, identifikovanja, opisivanja i razlikovanja vlastitih oseaja, i
njihovog simbolikog predstavljanja. Interpersonalnu inteligenciju definisao je kao
sposobnost prepoznavanja raspoloenja, namera i elja drugih ljudi (Roberts, Zeidner,
& Matthew, 2003).
Inteligencija u razumevanju ponaanja i njegovog znaenja pojavljuje se u
Guilfordovom (1959) modelu inteligencije, koji se temelji na svim moguim
kombinacijama tri glavna faktora: a) operace (kognicija, memorija, divergentna
produkcija, konvergentna produkcija i evaluacija); b) sadraji (figuralni, semantiki,
simboliki i ponaajni) i c) produkti (jedinice, klase, relace, sustavi, transformace i
implikace). Dakle, svaka se intelektualna aktivnost sastoji od sadraja, operacija i
produkata. Svaka od etiri vrste inteligencije (odnosno kategore sadraja informacija)
obuhvaa po 30 slinosti (6 produkata puta 5 operacija). Figurativni, semantiki i
simboliki sadraj u velikoj meri se odnosi na apstraktni materijal sadran u
standardnim testovima inteligencije. Posebno, emocionalna inteligencija se preklapa
sa kognicijom bihevioralnog sadraja (sposobnost identifikace unutranjeg stanja
pojedinca, interpretacija posljedica socijalnog ponaanja, itd.). estice testa formirane
za merenje tih slinosti podseaju na bihevioralne mere emocionalne inteligencije. Od
30 moguih faktora socijalne inteligencije istraivanja Guilforda i saradnika potvrdila
su postojanje njih 12, koji se odnose na kogniciju i divergentnu produkciju (PetroskaBeka, 1987, prema Taki, 1998.).
Emocionalnu inteligenciju moemo smestiti i u teoriju o fluidnoj i kristalizovanoj
inteligenciji koju su predloili Cattell (1971), Horn (1988) i njihovi saradnici.
Istraivai smatraju da emocionalnz ineligenciju ini deo kristalizovane inteligencije,

a svoje miljenje temelje na pretpostavci da se procena, ekspresija, regulacija i

korienje emocija razvijaju kroz iskustvo i socijalnu interakciju na isti nain kao i
drugi psiholoki procesi koji ine kristaliziranu inteligenciju (Roberts, Zeidner, &
Matthew, 2003).
1.2. Modeli emocionalne inteligencije
Neke konceptualizacije emocionalne inteligencije su prilino iroke i ukljuuju raspon
adaptivnih karakteristika povezanih sa emocijama, dok druge naglaavaju kognitivne
elemente, kao to su olakavanje rasuivanja i pamenja. Nadalje, istraivai su
koncepirali emocionalnu inteligenciju i kao sposobnost i kao crtu linosti (Schutte i
sur., 2001).
Mayer, Caruso i Salovey (1999,2000, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003) su
upozorili da je potrebna paljiva analiza da bi se utvrdilo ta jeste, a ta nije deo
emocionalne inteligencije. Mayer i sur. napravili su razliku izmeu razliitih modela
emocionalne inteligencije koji se javljaju u strunoj literaturi tako to su ih podelili u
dve grupe:
a) modeli mentalnih slinosti fokusiraju se na sposobnost procesuiranja afektivnih
informacija
b) meoviti modeli koncepiraju emocionalnu inteligenciju kao raznovrsni konstrukt
koji ukljuuje aspekte linosti, kao i sposobnost primeivanja, obrade, razumevanja i
upravljanja emocijama, i motivacijske faktore i afektivne dispozicje.
1.2.1. Model Mayera i Saloveya
Model koji se najee navodi u radovima posveenima temi emocionalne
inteligencije, a emocionalnu inteligenciju tretira kao skup mentalnih slinosti je model
Mayera i Saloveya. U svojoj prvoj verziji iz 1990. godine ukljuivao je tri nivoa
slinosti, a to su:
a) procena i izraavanje emocija kod sebe i kod drugih
b) regulacija emocija kod sebe i drugih
c) upotreba emocija u adaptivne svrhe
Opisani model imao je uglavnom heuristiku vrednost, te predstavlja prvi pokuaj
konceptualizace ovog konstrukta. Pokuao je integrisati spoznaje iz razliitih podruja
psihologe. Bitno je da slinosti koje sadri ukljuuju konceptualno srodne procese
obrade emocionalnih informacija, i da su neophodne za minimalni nivo
kompetentnosti i inteligentnog funkcionisanja.
Prva definicija emocionalne inteligencije koju su predstavili autori ovog modela je
bila da je to sposobnost praenja svojih i tuih oseanja i emocija, i upotreba tih
informacija u razmiljanju i ponaanju. (Salovey i Mayer, 1990).
Nakon nekoliko godina istraivanja i teorijskog usavravanja prvobitnog modela

emocionalne inteligencije, isti autori su objavili drugu verziju konstrukta u koju su

uneli neke promene, i predloili promenjenu definiciju prema kojoj emocionalna
inteligencija ukljuuje slinosti brzog zapaanja, procene i izraavanja emocija;
sposobnost uvianja i generisanje oseanja koja olakavaju miljenje; slinosti
razumevanja emocija i znanje o emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu
promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja (Mayer i Salovey, 1996).
Druga verzija konstrukta proirena je za jedna nivo slinosti i prikazana u obliku
dijagrama, tako da su etiri ogranka dijagrama poreana od jednostavnijih psiholokih
procesa prema viim, psiholoki objedinjenim procesima. Svaki ogranak ima etiri
reprezentativne slinosti. Slinosti koje se javljaju na srazmerno ranom stepenu
razvoja nalaze se na levoj strani ogranka, a one koje se razvijaju kasnije, na desnoj.
Od ljudi visoke emocionalne inteligencije oekuje se da bre napreduju kroz
spomenute slinosti i da ih svladaju u veem broju (Salovey i Sluyter, 1997).Na slici
1. prikazan je taj model.
U nastavku su opisane pojedini nivoi slinosti koje su predstavljene u modelu Mayera
i Saloveya.
A) Percepcija, procena i izraavanje emocija
Ova najnii nivo predstavlja slinosti i vetine osobe da tano uoi emocionalni
obrazac. Tako deca ve naue identifikovati lina i tua emocionalna stanja, i
razlikovati ih. Kako dete raste, ono imaginativno pripisuje oseaje i ivim i neivim
pojavama. To imaginativno miljenje moe pomoi detetu da izvoditi opte zakljuke
od sebe prema drugima.
Slika 1. Revidirani model emocionalne inteligencije Mayera i Saloveya, 1997. (Mayer
i Salovey, 1997)

Zrela osoba zna da briljivo pratiti unutanje oseaje. Primereno trezvena i samostalna
osoba u razvoju poinje ocenjivati emocije gde god se one mogu izraziti kod drugih
ljudi, u arhitekturi, umetnikim delima, itd.
Ovaj nivo slinosti ukljuuje i mogunost preciznog izraavanja oseaja i potreba koje
okruuju te oseaje. A budui da emocionalno inteligentni pojedinci poznaju
izraavanje emocija, oni su ujedno i osetljivi i na manipulativne izraze (Salovey i
Sluyter, 1997).
Ukrtko, ovaj aspekt emocionalne inteligencije utie na svesnost pojedinca o vlastitim
emocijama i mislima koje se tiu emocija, na njihovo meusobno razlikovanje, i
sposobnost adekvatnog izraavanja emocija (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).
B) Emocionalna facilitacija miljenja
Ovaj drugi nivo ukljuuje slinosti da se emocije koriste na naine koji olakavaju
intelektualne procese. Emocije uvode prioritete u miljenje time to usmeravaju
panju na vane informacije. One su dovoljno ivopisne i dostupne, pa se mogu
pozvati po potrebi kao pomo u razumevanju i pamenju dogaaja. Ako se uspemo
uiveti u neki dogaaj ili oseanja osoba iju priu pratimo, moi emo se lake snai

i odluiti (za povoljniji ishod) u slinim situacijama u kojima se kasnije naemo u

ivotu (Taki, 1998).
Promene raspoloenja menjaju pojedinevu perspektivu od optimistine do
pesimistine, i potiu da se uzimaju u obzir razliita stanovita. Razliite vrste
raspoloenja olakavaju razliite vrste posla i razliite oblike zakljuivanja (Salovey i
Sluyter, 1997).
Ukratko, ova komponenta emocionalne inteligencije ukljuuje asimuliranje osnovnih
emocionalnih iskustava u mentalni ivot (Mayer, Caruso i Salovey, 1999, 2000).
Stavljanje emocija u funkciju cilja je neophodno za selektivnu panju, samomotrenje,
samomotivisanje, itd. (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).
C) Razumevanje i analiziranje emocija; korienje emocionalnog znanja
Trei nivo ukljuuje slinosti razumevanja emocija i upotrebe emocionalnog znanja.
Tako dete poinje primeivati slinosti i razlike izmeu simpatije i ljubavi,
netrpeljivosti i besa itd. Kasne se javlja i sposobnost tumaenja znaenja koje emocije
prenose s obzirom na odnose, npr. da tuga prati gubitak, i sposobnost razumevanja
sloenih oseaja. Dete uoava da se u nekim situacijama mogu istovremeno javiti i
suprotne emocije (npr. ljubav i mrnja), te da se kombinacijom razliitih emocija
dobivaju nove kvalitete (npr. nada je spoj vere i optimizma).
Kod zrelih pojedinaca se javlja sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza izmeu
emocija, kao to je prelaz iz besa u zadovoljstvo ili iz besa u stid. Poznavanje toka
razvoja oseajnosti u meuljudskim odnosima bitan je element emocionalne
inteligencije.
Emocionalna znanja se poinju sticati u detinjstvu i usavravaju se celog ivota, a
ljudi se obino slau u svojim miljenjima o tome ta izaziva pojedine emocije
(Salovey i Sluyter, 1997).
Ukratko, ova komponenta se odnosi na primeivanje zakonitosti pojavljivanja
specifinih emocija, a takoe i razumevanje emocionalnih problema, kao to je znanje
o tome koje su emocije sline i u kojim su relacijama (Roberts, Zeidner i Matthew,
2003).
D) Refleksivna regulacija emocija u svrhu emocionalnog i intelektualnog
razvitka
Najsloeniji nivo emocionalne inteligencije je svesna regulacija emocija koja vodi
emocionalnom i intelektualnom napretku.
Osnovna sposobnost na ovom niovu je otvorenost prema oseajima, bili oni pozitivni
ili negativni. Jedino ako je osoba svesna svojih oseaja i otvorena prema njima, moe
o njima neto i nauiti.
Kako dete raste, ono se ui socijalizovanju emocija, odnosno selektivnom izraavanju
emocija zavisno informacijama, odnosno socijalnim normama. Dakle, razvija se
sposobnost refleksivnog ukljuivanja u emocije ili iskljuivanja iz njih, zavisno

proceni njihove korisnosti. Osoba koja poseduje ovu sposobnost je emocionalno zrela
osoba koja u razliitim situacijama reaguje adekvatne i hladne glave.
Ovaj nivo emocionalne inteligencije ukljuuje i sposobnost refleksivnog praenja
emocija u odnosu na sebe i druge, kao to su prepoznavanje koliko su one jasne,
tipine, uticajne ili razumljive, odnosno meta evaluaciju.
Najsloenija sposobnost najvieg nivoa emocionalne inteligencije, prema ovom
modelu, je sposobnost upravljanja emocijama u sebi i drugima ublaavanjem
negativnih emocija i pojaanjem pozitivnih, a da se ne umanji ili prenapregne
informacija koju one prenose.
Ovaj aspekt poboljava socijalnu adaptaciju i reavanje problema, jer ukljuuje znanje
o tome kako se smiriti nakon stresnih oseaja ili kako ublaiti stresne emocije kod
drugih ljudi (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).
Pored ovog modela koji emocionalna inteligencija tretira prvenstveno kao skup
mentalnih slinosti, bie ukrako opisana i dva tzv. meovita modela koji osim slinosti
ukljuuju i neka druga nekognitivna svojstva Golemanov iz 1995.g. i Bar-Onov iz
1997. g.
1.2.2. Golemanov model emocionalne inteligencije
Daniel Goleman, nekadanji profesor psihologije na univerzitetu Harward i nauni
dopisnik New York Times-a, objavio je 1995-e godine knjigu pod naslovom
Emocionalna inteligencija -zata moe biti vanija od procenata inteligencije, koja je
iste godine postala najbolje prodavana knjiga u SAD. Iste godine objavio je lanak u
magazinu Time s slinim sadrajem. Ne sumnjivo je da je time uinio ogroman
doprinos u popularnosti ideje o emocionalnoj inteligenciji. Meutim Goleman
sagledava emocionalnu inteligenciju na potpuno drugaiji nain od Mayera i
Saloveya. Tako da naunim krugovima Golemanove teorije nemaju veliku teinu, ta
vie vrlo esto je kritikovana kao nauno neutemeljena, kao produkt slobodnih
nagaanja ili neta ta ve od prije postoji (Ciarrochi 2002). Pogotovo se to odnosi na
Golemanovu tvrdnju kako IQ objanjava 20 % varijance uspeha u ivotu (ta je
okvirno korektno) a ostatak pripisuje uticaju emocionalne inteligencije onakve
kakvom je on sagledava. Autor naglaava kako osobe s visokim IQ-om nisu uvek
uspene i u realnim ivotnim situacijama, kako prema kriterijumumu veliine osobnog
dohotka, produktivnosti i statusa u struci, tako i postizanja ivotnog zadovoljstva i
sree u interpersonalnim odnosima. U tu svrhu je neophodno biti u stanju motivisati
samoga sebe da se istraje unato potekoama i frustracijama, da se odgodi trenutak
primanja nagrade i da se uspije upravljati vlastitim raspoloenjem kako ono ne bi
zaguilo sposobnost miljenja. Ove sposobnosti Goleman svrstava pod pojam
emocionalno inteligentnog ponaanja.
On je proirio znaenje termina izvan njegovog originalnog znaenja i definisao

emocionalnu inteligenciju kao:

poznavanje vlastitih emocija
upravljanje emocijama
samomotivisanje
prepoznavanje emocija u drugima
snalaenje u vezama
Tako su u Golemanov model emocionalne inteligencije ukljueni konstrukti poput
optimizma, motivacije, svesnosti, socijalne kompetence, specifine socijalne i
komunikacijske vetine.
1.2.3. Bar-Onov model emocionalne inteligencije
Najistaknutiji predstavnik meanih modela emocionalne inteligencije Bar-Onov
koncept koji prema autoru predstavlja podruije nekognitivnih kapaciteta,
kompetencija i vetina koje utiu na neiji uspeh u suoavanju sa zahevima i
pritiscima okoline.
Prema Bar-On (2000) model obuhvata 5 podruja :
intrapersonalni kapacitet (sposobnost svesnosti i razumevanja samoga sebe, vlastitih
emocija i izraavanje vlastitih oseaja i ideja)
interpersonalne vetine (sposobnost svesnosti, razumevanja i shvatanja tuih
oseaja, kao i uspostavljanja i odravanja uzajamno zadovoljavajuih i odgovornih
odnosa s drugima)
prilagodljivost ( sposobnost proveravanja vlastitih oseaja na osnovu objektivnih
vanjskih znakova i precizne procene neposredne situacije, fleksibilnost prema
prilagoavanju oseaja i miljenja prema promeni situacije i reavanje osobnih i
meuosobnih problema)
upravljanje stresom (sposobnost svladavanja stresa i kontrola jakih emocija)
opte raspoloenje i motivacija ( sposobnost da se bude optimistian, uiva u sebi i
drugima i oseaju i izraavaju pozitivne emocije)
Vidljivo je kako je svako podruije dodatno razloena na 2 do 5 uih komponenata.
Uporeivanjem ovog modela s modelom od Mayera, Carusa i Saloveya vidljivo da i
jedan i drugi u sebi sadre (ipak na neta razliite naine) percepciju ili svesnost i
razumevanje emocija kod sebe i drugih, kao i regulaciju emocija. Sigurno je kako je
Bar-On postavio iri model u smislu ubacivanja nekih osobina linosti kao ta su
optimizam. Pored toga dodao je i vetine reavanja problema, otpornost na stres i
slino. Autor to objanjava eljom da napravi konstrukciju i njemu shodne testove koji
e to bolje proceniti ivotnu uspenost pojedinca. Kritika ovog koncepta vrlo esto

naglaava kako se on ne razlikuje bitno od modela osobina linosti tako da je upitan

njegov autonomni doprinos objanjenju ovekovog psihikog funkcionisanja.
1.2.4. Zakljuno o predstavljenim modelima emocionalne inteligencije
Za razliku od modela Mayera i Saloveya koji tretira emocionalnu iteligenciju kao
skup mentalnih slinosti, modeli Golemana i Bar-Ona osim slinosti ukljuuju i
razliite aspekte linosti, motivacijske faktore, vetine snalaenja u interpersonalnim
odnosima, razliite socijalne vetine i sl. Neki autori smatraju da su takvi meoviti
modeli emocionalne inteligencije preiroki, da ne opravdano neintelektualne
karakteristike nazivamo inteligencijom. Zbog toga se upotreba modela Mayera i
Saloveya u istraivanjima emocionalne inteligencije ini nauno opravdanijom.
Bez obzira na odreene razliitosti u pristupu konceptu emocionalana inteligencija,
Opsta ideja navedenih autora je zajednika: Procesiranje emocionalnih informacija
je: a) drugaije prirode i relativno nezavisno slinostima koje se vezuju uz
tradicionalno shvatanje intelektualnih potencijala, b) posebna klasa slinosti, a ne
sistem preferiranih ponaanja i c) vana specifina determinanta uspeha u mnogim
podrujima ivota, koja moe biti vanija od IQ (Goleman, 1997.) (Kulenovi i
sur, 2001).
1.3. Naini merenja emocionalne inteligencije
Emocionalna inteligencija je esto, kao i mnogi drugi psihologijski konstrukti, u
literaturi nejasno definisana, pa tako izaziva znatnu zbrku meu istraivaima u
podruju (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).
Budui da predloeni modeli emocionalne inteligencije pretpostavljaju da su to
viestruke slinosti, potrebno je bilo nai nain i metodu procene svake od njih.
Najvie pokuaja merenja emocionalne inteligencije uinili su autori koncepta, Mayer
i Salovey. Oni su takoer postavili i kriterijume kako je mogue valjano meriti i
procenjivati emocionalnu inteligenciju. Istraivanja emocionalne inteligencije
odvijaju se uglavnom na tri naina:
1. neposrednim procenjivanjem slinosti
2. samoprocenama ispitanika
3. procenama drugih ljudi
1.3.1. Samoprocene ispitanika
Samoprocene se konstruiu da bismo pomou njih procenili verovanja i percepcije
pojedinca o kompetencijama u specifinim podrujima. Rane skale emocionalne
inteligencije su ukljuivale upotrebu takvih mera. Ali, one se nisu pokazale naroito

korisnima. Pronaeno je da veina skala samoprocene emocionalne inteligencije ima

slabu pouzdanost. Istraivanje Daviesa i saradnika je pokazalo da se emocionalna
inteligencija merena samoprocenama ispitanika ne moe razlikovati od osobina
linosti jer samoprocene emocionalne inteligencije visoko koreliraju sa faktorima
linosti.
Samoprocene se oslanjaju na samorazumevanje osobe. Ako su samoprocene netone,
ove mere sadre informacije koje se odnose na samopercepciju osobe, a ne na stvarni
nivo emocionalne inteligencije.
Jo neke od potekoa sa samoprocenama su to one esto nisu dostupne svesnoj
interpretaciji, podlone su uticaju cele skale na pojedine odgovore, na njih utie faktor
socijalne poeljnosti odgovora, pa su podlone upravljanju impresijama i varanju.
Istraivanja su utvrdila prilino skromne povezanosti izmeu samoprocena i stvarnih
mera slinosti. Metaanalizom 55 studija Mabe i West (1982.) su utvrdili korelaciju od
0.34 izmeu samoprocena inteligencije i objektivnih rezultata testova inteligencije.
1.3.2. Procene drugih ljudi
Procene drugih ljudi su reko koriena mera emocionalne inteligencije, verovatno
zbog svojih brojnih nedostataka. Najvei je, naravno, taj to procene tueg ponaanja
jako zavise od percepcije opaaa.
U kontekstu emocionalne inteligencije, ako procenjiva poseduje niski nivo
emocionalne inteligencije, tada njegovi odgovori nee biti ispravni, jer on nee znati
proceniti emocionalnu inteligenciju druge osobe.
Osim toga, procenjiva poseduje vrlo malu koliinu informacija koja iskljuuje
stvarne misli i oseaje druge osobe. Na njegove procene mogu uticati neke osobine
procenjivane osobe, koje nisu u vezi s emocionalnom inteligencijom, npr.
simpatinost, ljepota, komunikativnost i sl.
Autori koncepta smatraju da procene drugih ljudi nemaju svoje mesto u pokuajima
merenja slinosti emocionalne inteligencije i da nam one pruaju samo zanimljivu
informaciju o tome kako nas drugi vide, odnosno kako doivljavaju nae vetine
(prema www.emotionaliq.com).
Ali, mi smatramo da je vredno proveriti moemo li procenama drugih ljudi zahvatiti
odreene facete emocionalne inteligencije i na temelju njih predviati neke aspekte
prilagoavanja uenika.
1.3.3. Neposredno procenjivanje slinosti
Neposredno procenjivanje emocionalne inteligencije obavlja se pomou
psihologijskih instrumenata koji izravno mere sposobnost osobe za rjeavanje
problema (npr. identificiranje emocija na licu, slici ili u nekoj prii), a odgovor
ispitanika dostupan je za evaluaciju u odnosu na neki kriterijum. Kako je emocionalna

inteligencija definisana kao skup slinosti, ovakvo procenjivanje je nuno

primenjivati, ali testovi su malobrojni i nedovoljno provereni. Prvi takav instrument
konstruirali su autori koncepta emocionalne inteligencije, operacionalizirajui kroz
Multi-Factor Emotional Intelligence Scale (MEIS; Mayer, Caruso i Salovey, 1999)
svoj, prethodno opisani, model EI. Nedavno su razvili i Mayer-Salovey-Caruso
Emotional Intelligence Test (MSCEIT; Mayer, Caruso i Salovey, 2000.).
U MSCEIT-u se od ispitanika trai da:
a) identificiraju emocije u izrazima lica i slikama
b) generiu raspoloenje i reavaju odreene probleme u tom raspoloenju
c) definiu uzroke razliitih emocija i razumiju progresiju emocija
d) odrede kako najbolje ukljuiti emocije u miljenje u situacijama koje se odnose na
njih same ili na druge ljude.
Postoje znatne tekoe u odreivanju tanih, odnosno netanih odgovora u ovakvim
testovima. Za to se mogu koristiti tri naina bodovanja, odnosno tri vrste kriterijuma,
a to su:
1. KONSENZUS - primenom ovog kriterija taan odgovor je onaj koji je odabrala
veina ispitanika. Npr., ako se grupa slae da lice (ili slika, muziki odlomak i sl.)
izraava emociju sree ili tuge, tada taj odgovor postaje taan. Prikladnost korienja
ovog kriterijuma temelji se na evolucijskim i kulturolokim nalazima koji potvruju
konzistentnost informacija koje signaliziraju emocije (Bar-On, 1997; Mayer, Caruso i
Salovey, 1999). Ali na takav nain odreivanja tanog odgovora u testovima
emocionalne inteligencije mogu uticati iskrivljena kulturoloka verovanja, pa u
najgorem sluaju takvo bodovanje jednostavno moe indicirati stepen slaganja s
kulturolokim ili spolnim stereotipima.
2. MILJENJE STRUNJAKA (expert thinking) sud o tanom odgovoru donose
strunjaci koji se bave emocijama (npr. psihijatri, psiholozi i sl.), a pri tome se koriste
svojim profesionalnim iskustvom. Dakle, tonim odgovorom se smatra onaj kojeg je
izabrao strunjak. Meutim, istraivai su se sloili da procene strunjaka ne moraju
biti pouzdaniji indikator tonog odgovora od konsenzusa grupe (Legree, 1995, prema
Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).
3. MILJENJE CILJNE OSOBE (target scoring)- taan odgovor odreuje osoba
koja je ukljuena u neku emocionalnu aktivnost (npr. pisanje pesme, sviranje,
slikanje), a procenjiva procenjuje to ta osoba osea. Dri se da ta osoba ima vie
informacija nego to je dostupno spoljnom posmatrau (Bar-On, 1997; Mayer, Caruso
i Salovey, 1999, 2000; Mayer i Geher, 1996, prema Roberts, Zeidner i Matthew,
2003). Ovakav nain odreivanja tanog odgovora dobija malo panje u
istraivanjima, verovatno zato jer je prikladan samo za zadatke identifikovanja
emocija, a ne i za vie nivoe emocionalne inteligencije.
Verovatnoa da postoji verodostojan standard za evaluaciju odgovora zavisi od
prirode estice testa emocionalne inteligencije. Kao i kod kognitivnih slinosti, estice

se mogu odnositi na razliite stepene apstrakcije od sirovih podataka. Tako

emocionalna inteligencija moe biti procenjena kroz procese nieg reda, u koje
svrstavamo oseaje i percepciju, kao to je detekcija prisutnosti emocija na licu
prezentovanom tahistoskopski ili odluivanje imaju li dve rei istu ili slinu valenciju.
A u isto vreme se estice testa emocionalne inteligencije mogu odnositi na procese
miljenja vieg reda, kao to je izbor kako se suoiti sa stresnom izjavom. ini se da
je temeljne slinosti mogue najobjektivne proceniti. U tom sluaju se miljenje
strunjaka ini prikladnim i nema mesta za konsenzus. Ali bodovanje estica kojima
ispitujemo sposobnost upravljanja emocijama je sloene, jer se odreene emocionalne
reakcijr mogu proceniti samo prema osobnim i drutvenim standardima.
Mayer i njegovi saradnici su se sloili da se odreivanje tanog odgovora pomou
miljenja strunjaka i pomou konsenzusa preklapaju do odreenog nivoa, zato to se
konsenzus pokazao kao pouzdanija mera i iz njega proizlazi bolja faktorska struktura,
trebalo bi ga koristiti (Mayer i sur., 2003).
1.4. Emocionalna inteligencija i razliiti pokazatelji prilagoivanja dece i
adolescenata
Oni koji piu o emocionalnoj inteligenciji obino pretpostavljaju da je visoka nivo
emocionalne inteligencije povezana s uspehom u vanim aspektima ivota, kao to su
obrazovanje, posao i odnosi s ljudima. Goleman tako navodi da brojni dokazi
potvruju da osobe koje imaju visoko razvijene emocionalne slinosti, koje dobro
poznaju i upravljaju vlastitim oseajima i koje iitavaju i efikasno reagirau na oseaje
drugih, imaju prednost u svim podrujima (Goleman, 1995). Ali, kako emocionalna
inteligencija jo uvek nije dovoljno istraena, ne zna se puno o tome to ona predvia.
U nastavku su prikazani rezultati nekih istraivanja koja su ispitivala povezanost
slinosti emocionalne inteligencije s razliitim kriterijumima prilagoavanja dece i
adolescenata.
Poznati su rezultati nekoliko istraivanja koja su ispitivala povezanost percepcije
emocija iz neverbalnog sadraja s razliitim kriterijima.
U ispitivanjima vie od sedam hiljada osoba u SAD-u i osamnaest drugih zemalja,
meu prednostima slinosti iitavanja oseaja iz neverbalnih znakova bila je i bolja
emocionalna usklaenost, vea popularnost, vea otvorenost i vea senzibilnost. U
ispitivanju hiljadu jedanaestero dece, oni koji su pokazali sposobnost iitavanja
oseaja iz neverbalnih znakova bili su u svojoj koli meu najomiljenijim uenicima i
meu emocionalno najstabilnijom decom. Oni su takoer bili bolji uenici premda im,
u proseku, procenat inteligencije nije bio vei od procenta kod dece koja su bila manje
umena u itanju neverbalnih poruka. tavie, ispitivanja deje neverbalne osetljivosti
su pokazala da oni koji pogreno tumae emocionalne znakove u koli esto postiu
rezultate koji su loiji u odnosu na potencijal iskazan u ispitivanjima procenta
inteligencije (Goleman, 1995). U jednom istraivanju se pokazalo da mladi koji imaju
tekoa sa zakonom esto nisu stekli vetine percepce emocija (McCown, Johnson i

Austin, 1986, prema Mayer, Di Paolo i Salovey,1990).

Takoe se ispitivala povezanost nekih slinosti emocionalne inteligencje i agresivnog
ponaanja u dece. U nekoliko istraivanja se pokazalo da deca koja iskazuju vee
koliine agresivnog ponaanja imaju vie tekoa u prepoznavanju i upravljanju
svojim emocijama. Meu decom kolskog uzrasta, vii stepen eksternalizirajuih
simptoma je bio povezan sa smanjenom sposobnou pronalaenja primera prolih
emocionalnih iskustava i manje prikladnim primerima oseaja (Cook, Greenberg i
Kusche, 1994, prema Bohnert, Crnic i Lim, 2003). Neka istraivanja pokazuju da deca
koja iskazuju visok stepen agresivnog ponaanja imaju tekoa u regulaciji svojih
emocija (Shields i Cicchetti, 1998, prema Bohnert, Crnic i Lim, 2003).
U istraivanju povezanosti izmeu emocionalne inteligencije i upotrebe cigareta i
alkohola u ranoj adolescenciji, rezultati su pokazali da je emocionalna inteligencija u
negativnoj korelaciji s upotrebom cigareta i alkohola (Trinidad i Johnson, 2000).
Pretpostavka je da emocionalno kompetentna deca upravljaju svojim postupcima,
mislima i oseajima na prilagoen i fleksibilan nain u raznim kontekstima, iskazuju
samoefikasnost, samopouzdanje i oseaj povezanosti s drugima (Salovey i Slyter,
1999), moemo pretpostaviti da su i bolje prihvaena od strane vrnjaka, to emo
proveriti u ovom istraivanju.
1.5. Sociometrijski status
Socijalni status pokazuje kako neka grupa prihvata osobu i kako je osoba socijalno
adaptirana grupi. Socijalna prilagoenost se, izmeu ostalog utvruje i razliitim
sociometrijskim postupcima. U takve tehnike ubrajamo sociometrijski test kao
sredstvo za prouavanje obiteljskih, radnih i kolskih grupa. Sociometrijski test
omoguuje da se odredi prihvaenost pojedinca u grupi. Prednost ovog testa pred
psihometrijskim testovima je u tome to situacije zamenjuje prirodnim situacijama
koje se javljaju u svakodnevnom ivotu.
Sociometrijsku metodu je razvio J. L. Moreno 1934. godine. Prema njemu
sociometrija ima nekoliko funkcija, a to su:
1. Sociometrija predstavlja istraivaku tehniku koja slui kako bi se prouila
organizacija grupe ili grupa;
2. Sociometriju shvata kao dijagnostiku proceduru kojom se treba odrediti poloaj
pojedinca u grupi i poloaj grupe u iroj drutvenoj zajednici;
3. Sociometrija ukljuuje i psihoterapijsku tehniku koja pomae pojedincu ili grupi da
se bolje prilagode.
U najjednostavnijem obliku sociometrijski upitnik sadri pitanja upuena svakom
lanu grupe da oznai meu ostalim lanovima grupe one s kojima bi elio
uestvovati u nekoj aktivnosti ili one s kojima ne bi.
Aktivnosti za uestovanje u kojima se ispituje odnos prihvatanja ili odbijanja

nazivamo sociometrijskim kriterijumima. U sociometrijskom ispitivanju se moe

koristiti jedan ili vie kriterijuma. Kriterijumi moraju biti logini i moraju se odnositi
na aktivnosti znaajne za pojedinca.
Ispitivanje se provodi u malim grupama, a uslov za primenu je da se deca meusobno
poznaju i da su zajedno provela odreeno vreme. Poeljno je da ispitivanje bude
anonimno.
Sociometrijski poloaj pojedinca u grupi moe se odrediti pomou tri vrste
informacija. To su pozitivna, negativna biranja i neutralni glasovi.
Postoje razliiti sociometrijski postupci kao to su, npr.:
1. Tehnika imenovanja od pojedinca se trai da imenuje odreeni broj lanova grupe
koji mu se jako sviaju ili ne sviaju. Broj biranja moe biti ogranien (npr. 3 ili 5
moguih biranja) ili neogranien.
2. Tehnika rangiranja od pojedinca se trai da prema nekom kriterijumu porea sve
lanove grupe.
3. Tehika uporeivanja u parovima pojedincu se iznesu imena dvoje lanova iz
grupe i on mora izabrati onoga ko mu se vie svia. Nakon procene svih moguih
parova dobije se rezultat koji pokazuje koliko se pojedincu svia svaki lan grupe.
Podaci dobijeni sociometrijskim ispitivanjem mogu se prikazati kvantitativno
(sociometrijskim matricama, grupnim i individualnim indeksima) i grafiki
(sociogramom). U sluaju veih grupa sociogram je nepregledan, pa se ne koristi.
Sociometrijski upitnik je vrlo prilagodljiv razliitim grupama i koristi se u razliitim
podrujima ljudske delatnosti: u industriji, kolama, domovima, vojnim jedinicama
itd. Primenjuje se svugde gde su neki kolektiv ili grupa nastali ili bi ih trebalo
formirati unutar jednog ireg, ve nastalog, kolektiva.
U ovom istraivanju sociometrijski upitnik je upotebljen kao jedan od kriterijuma
prilagoavanja dece rane adolescentne dobi, odnosno kao mera prihvaenosti u grupi
vrnjaka. Ako pretpostavimo da su slinosti emocionalne inteligencije nune za
razvijanje razliitih emocionalnih i socijalnih vetina koje osiguravaju vei
sociometrijski status u grupi vrnjaka, odnosno da pojedinci koji imaju razvijene
slinosti emocionalne inteligencije imaju i vei kapacitet za razvoj socijalnih vetina,
tada moemo oekivati da nivo slinosti emocionalne inteligencije objanjava deo
varijacije sociometrijskog statusa uenika u razredu.
1.6. kolski uspeh i emocionalna inteligencija
Istraujui faktore koji odreuju kolsko postignue najvie se ispitivala inteligencija
uenika, ali utvreno je da ona objanjava samo deo varijacije. U traenju drugih
faktora koji bi mogli uticati na uspeh dece u koli, istraivali su se socijalni faktori,

kao to je porodino poreklo i socio-ekonomski status, faktori linosti i motivacijski

faktori. Cattel, Sealy i Sweny (1966) su se bavili ispitivanjem povezanosti kolskog
uspeha s faktorima linosti i motivacije , pa su pronali da od ukupne varijacije
kolskog postignua testovi inteligencije objanjavaju izmeu 21-23%, motivacijske
osobine 23-27%, a crte linosti 27-36%.
U novije vreme javila se ideja da bi se barem deo uspenosti u podruju kolskog i
profesionalnog uspeha mogao objasniti emocionalnom inteligencijom. Jo je
Kahneman (1973) tvrdeo da to koliko je osoba u stanju drati pod kontrolom ostale,
za osnovnu aktivnost irelevantne misli i dogaanja utie na uspeh u obavljanju
osnovne aktivnosti (Taki, 1998). Goleman takoe opisuje vanost upravljanja
emocijama za uspeh u koli: Razmeri do kojih emocionalna uzrujanost moe uticati
na mentalni ivot za uitelje nisu nita novo. Uenici koji su nervozni, ljutiti ili
deprimirani ne ue; osobe koje su obuzete ovim stanjima ne primaju informacije na
efikasan nain ili s njima postupaju loe. Snane negativne emocije prebacuju panju
na njihove vlastite preokupacije, ometajui pokuaje da se fokusiraju na neto drugo.
(Goleman, 1995, str ).
U okviru modela Mayera i Saloveya, logika u osnovi pretpostavke da bi slinosti
emocionalne inteligencije mogle imati pozitivne efekte na uspeh u koli temeljila se
uglavnom na delu modela koji razrauje nain na koji emocije facilitiraju miljenje
(nivo B). Taki je u svom istraivanju doao do zakljuka da varijable emocionalne
inteligencije znaajno dodatno doprinose objanjenju kolskog uspeha. Varijable
emocionalne inteligencije su poveale za 13.5% postotak varijance kolskog uspeha
objanjene optom inteligencijom (Taki, 1998).
Uopteno govorei, faktor linosti objanjava samo mali deo ivotnih pria, pa bi se
doprinos emocionalne inteligencije od 10% u razjanjavanju toga mogao smatrati vrlo
velikim (Salovey i Sluyter, 1999).

ZAKLJUAK
Emocionalna inteligencija kao nova potencijalna vrsta inteligencije proivela je prvih
12 godina velikih napora za njeno nauno dokazivanje kao zasebnog konstrukcija za
ije merenje su razvijeni testovi sa zadovoljavajuim metrijskim karakteristikama i
koja ima prediktorsku vrednost za neke segmente ljudske uspenosti. Uspeh je oit
iako jo uvek nije u potpunosti primljena u obitelj zajedno s drugim klasinim vrstama
inteligencije. Svoj dosadanji razvoj konstrukciju moe najvie zahvaliti naunom
triju Mayer, Caruso, Salovey, koji su uspeli razviti svoj model emocionalne
inteligencije tako da on zadovoljava sve uvijete klasinih inteligencija. Preostaje
naravno, da se ovaj model i drugi dodatno preispitaju i dorade u slijedeim godinama

istraivanja na ovom podruju. Isto tako bit e potrebno provesti istraivanja o uticaju
EI na sportsku uspenost, kako u vrhunskom tako i u rekreacijskom i kolskom sportu.
Ovime bi se hipotetski moglo oekivati dodatno objanjenje jednadbe specifikacije
sportskog uspeha, posebno onog dijela koji se odnosi na psiholoki dio varijance
sportskih postignua.
U posljednjih nekoliko godina veina seminara, naunih lanaka, doktorskih
disertacija i magistarskih radnji i knjiga koje se bave problemom postojanja
emocionalne inteligencije u sebi sadre poprilino staru Aristotelova izreka Svatko se
moe naljutiti - to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, do ispravnog stupnja, u
pravi trenutak, zbog ispravnog razloga i na ispravan nain - to nije lako (Aristotel,
prema Goleman, 1997). ini se da kvaliteta ove izreke, koja se moe primijeniti na
veinu emocija a ne samo na ljutnju, jo uvek odolijeva i tako enormnoj citiranosti, pa
bi bilo korektno da ne bude izostavljena ni iz ovog seminarskog rada.
LITERATURA
1. Bohnert, A..M., Crnic, K. A., Lim, K. G. (2003). Emotional competence and
aggressive behavior in school-age children (1). Journal of Abnormal Child
Psychology.
2. Ciarrochi, J., Chan, A. Y. C., Bajgar, J. (2001). Measuring emotional intelligence in
adolescents. Personality and Individual Differences, 31 (7), 1105-1119.
3. Goleman, D.(1997). Emocionalna inteligencija zato je vanija od kvocenta
inteligencije?. Mozaik knjiga, Zagreb.
4. Kulenovi, A., Balenovi, T., Buko, V. (2000). Test analize emocija: jedan pokuaj
objektivnog merenja slinosti emocionalne inteligencije. Suvremena psihologija. 3(12), 27-48.
5. Mayer, D., Salovey, P., Caruso, D. R., Sitarenios, G. (2001). Emotional Intelligence
as a Standard Intelligence. Emotion, 1(3), 232-242.
6. Mayer, D., Salovey, P., Caruso, D. R., Sitarenios, G. (2003). Measuring Emotional
Intelligence With the MSCEIT V2.0. Emotion, 3(1), 97-105.
7. Papi, M.(2003). Emocionalna inteligencija u kolskom kontekstu. Magistarski rad.
Filozofski fakultet, Zagreb.
8. Roberts, R. D., Zeidner, M., Matthews, G. (2001). Does Emotional Intelligence
Meet Traditional Standards for an Intelligence? Some New Data and Conclusions.
Emotion, 1(3), 196-231.
9. Salovey, P. i Sluyter, D. J.(1999). Emocionalni razvoj i emocionalna inteligencija:
pedagoke implikace. Educa, Zagreb.
10. Schutte, N. S., Malouff, J. M. , Coston, T. D., Greeson, C., Jedlicka, C., Rhodes,
E., Wendorf, G. (2001). Emotional Intelligence and Interpersonal Relations. The
Journal of Social Psychology, 141(4), 523-536.
11. Taki, V.(1998). Validacija konstrukta emocionalne inteligencije. Doktorska

dizertacija. Filozofski fakultet, Zagreb.

12. Trinidad, D. R., Johnson, C. A.(2000). The association between emotional
intelligence and early adolescent tobacco and alcohol use. Personality and Individual
Differences 32(2002), 95-105.