OUVANJE GENETIKIH

GAJENIH IVOTINJA

RESURSA

DOMAIH

OUVANJE GENETIKIH RESURSA AUTOHTONIH RASA DOMAIH

IVOTINJA U SRBIJI
Drobnjak D., Uroevi M. Matarugi D.Dr vet.med. Mr.sc. Darko Drobnjak, Iztvrni direktor, Centar za ouvanje
autohtonih rasa, Beograd, Srbija Dr sci.vet.med Milivoje Uroevi, Centar za ouvanje autohtonih rasa, Beograd,
Srbija Prof. dr Dragutin Matarugi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet u Bnjoj Luci, Bosna i Hercegovina

Kratak sadraj
Stalni porast broja stanovnika, s kojim se svet danas suoava, zahteva
aktiviranje
svih ivih resursa u cilju proizvodnje dovoljnih koliina hrane. ivotinjski resursi su
itav
prethodni vek unapreivani u pravcu vee i kvalitetnije proizvodnje animalnih
proizvoda.
Na taj nain, stvorene su brojne visoko produktivne rase, koje su svoje
proizvodne
potencijale mogle iskazati samo u dosta poboljanim uslovima ishrane,
smetaja i nege.
Novostvorene rase su postajale sve vie zavisne od oveka,
sve manje otporne i esto nisu
mogle opstajati u uslovima, u kojima su bez problema prethodno boravile rase od
kojih su
nastale. Sve ovo je uslovilo da u svetu doe do nestajanja
velikog broja autohtonih starih,
primitivnih, nisko produktivnih, ali uglavnom otpornih rasa i sojeva
domaih ivotinja.
Depopulacija planinskih predela, kao i zapostavljanje
i naputanje stoarske proizvodnje u
marginalnim podrujima, u kojima nisu mogle proizvoditi visoko produktivne rase,
takoe
je vodilo nestajanju brojnih rasa i sojeva domaih ivotinja.
U stoarstvu se problem ouvanja niskoproduktivnih autohtonih rasa
domaih

ivotinja, jo uvek teko objanjava i ta injenica oteava rad na

unapreenju korienja
ivotinjskih genetikih resursa u praksi. Meutim, agrodiverzitet, pa i ivotinjski g
enetiki
resursi, u novom konceptu odrivog korienja genetikih resursa, zauzimaju veo
ma vano
mesto, sagledavajui prirodne potencijale, ekonomsko i socijalno okruenje,
ali i koristei
svetska iskustva.
Glavne aktivnosti koje se odnose na upravljanje i konzervaciju genetikim resursi
ma u
narednom periodu treba da se odnose na: Ukljuivanje novih tehnologija konzerv
acije (pre
svega koje se odnose na exsitu), izrada javno dostupne baze odgajivaa
autohtonih rasa,
razvoj naunih istraivanja, rad na izgradnji kapaciteta ljudskih i
infrastrukturnih, rad na
popularizaciji (izlobe stoke, sajmovi, izdavanje broura, saradnja sa
medijima),
ukluivanje autohtonih rasa u sisteme organske proizvodnje, razvoj trita
za animalne
proizvode sa zatienim geografskim poreklom dobijenih od autohtonih rasa, raz
voj agro
turizma u zatienim oblastima, parkovima prirode, nastavak saradnje na
globalnom i
regionalnom nivou.

Uvod
Sam pojam animalnih genetikih resursa oznaava sve vrste, rase i
sojeve koje
imaju nauni, kulturni i ekonomski znaaj za jednu dravu (definicija FAO)
(3). Posebnu
panju treba posvetiti konzervaciji autohtonih rasa domaih ivotinja, zbog
opasnosti od
njihovog izumiranja i nestanka. Ove rase predstavljaju vaan izvor genetskog pot
encijala,
za budui rad u stoarstvu.

U cilju poveanja proizvodnje animalnih proizvoda, pre svega mleka i mesa, toko
m
viedecenijskog rada
odgajivakoselekcijske

20om

veku,

sprovoene

su

odgovarajue

mere u Republici Srbiji. Tim merama su favorizovane produktivnije rase,

kao i pojedine
linije i familije unutar njih. Istovremeno je
rasa bivala sve
manja
i
esto
je
dolazilo
poveavala homozigotnost unutar

do

veliina populacije autohtonih

parenja

srodstvu,

ime

se

populacije i nastajala realna opasnost od gubljenja pojedinih gena. Tako su pojedi

ne rase u
potpunosti potisnute
autohtonih rasa,

pretapajuim

ukrtanjem.

zapoet
je u poslednji as i postao
formiranjem zapata sa

Planski

je obaveza.

rad

na

ouvanju

Otpoeto je

sa

odgovarajuim brojem ivotinja. Populacioni trend autohtonih rasa domaih ivoti

nja je na
taj nain stabilizovan ili je bio u porastu.
U svetu od ukupno 40 vrsta domaih ivotinja, njih 14 uestvuje sa preko
90%
globalne animalne proizvodnje. Interes za ouvanjem globalnog biodiverziteta pot
vren je
na Svetskom samitu o odrivom razvoju i zatiti ivotne sredine, juna
1992. u Rio de
aneiru. Tada
raznovrsnosti.

je

preko

165

drava

potpisalo

Konvenciju

biolokoj

Konvencija je ratifikovana 2001. godine u tadanjem Parlamentu Savezne

Republike
Jugoslavije. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO),
prihvatila je
odgovornost da vodi,
animalnih genetikih

koordinira

izvetava

globalnom

ouvanju

resursa. FAO je 1996. godine, razvio Globalnu Strategiju ouvanja farmskih

animalnih
genetikih resursa, da bi pomogao dravama da se organizuju na poslovima upra
vljanja i
ouvanja istih.

Osnovni elementi
praenje,

Globalne

Strategije

su:

identifikacija,

opis,

razvoj

konzervacija jedinstvenih i ugroenih rasa, iskoriaavanje, obuka kadrova i

poveanje
meunarodnih komunikacija i pospeivanje javnog mnjenja. Aktivnosti na
ouvanju
animalnih genetikih rasursa, ak i sa vrlo ogranienim kapacitetima su
veoma znaajne,
jer razvoj akcionih planova tako postaje jedan tekui proces, koji e evoluirati, da
bi tokom
vremena ovi planovi postali obimniji. (3)
Marginalne oblasti za poljoprivrednu proizvodnju danas obuhvataju upravo
one
oblasti u kojima se u prolosti najintenzivnije odvijalo stvaranje razliitih
rasa domaih
ivotinja i u kojima su one imale najdue kontakt sa svojim divljim srodnicima. Int
eres za
revitalizacijom proizvodnje hrane u ovim oblastima, je sve vei. (8)
Autohtone rase su nastale na odreenom biolokim arealima sa omeenim
geografskim celinam i prilagoene su uslovima ivota tog podruija. U
Srbiji postoji vie
autohtonih rase goveda, ovaca, svinja, ivine, pasa, pela, golubova koje
su adaptirane na
klimatske i uslove tradicionalnog uzgoja na ovom podruiju. Autohtone rase
koje se
efikasno gaje
kombinaciju

razliitim

ekosistemima

(umskim,

panjakim),

uz

proizvodnje stone hrane za njihovu prihranu, donose ne samo mogunost

ouvanja
genetikih resursa ovih ivotinja, ve i ekonomski povoljan ambijent za
organizovanje
isplative proizvodnje i dobijanje profita (2).
Zapostavljanem stoarske proizvodnje u depopulisanim planinskim predelima
i
odsustvo ispae
biodiverzitetne

dovelo

je

do

ugroavanja

travnatih

zajednica

visoke

vrednosti. Vraanjem tradicinalnom nainu uzgoja i ispae ovaca, koza, goveda

i konja na

ovim terenim, doprinelo bi ne samo obnovi biljnih biocenoza i poveanju

njihove
sposobnosti za opstanak,
autohtonih vrsta

ve

ouvanju

poveanju

broja

domaih

ivotinja sa ovih podruija. Tradicionalno svinjarenje primenom irenja u

umama i na
obalama ravniarskih
panju kada je u

reka

takoe

su

jedan

od

sistema

koji

zavreuju

pitanju ouvanje ugroenih autohtonih rasa svinja. (6,7)

Autohtone vrste i rase domaih ivotinja ukljuene u listu genetskih

rezervi Srbije

Genetske rezerve
sojeve i linije

domaih

ivotinja

obuhvataju

pojedine

vrste,

rase,

domaih ivotinja, koje se uvaju u vidu minimalnog broja domaih ivotinja, doza
sperme,
jajnih elija ili embriona u skladu sa odgovarajuim zakonskim propisima. Lista se
utvruje
u zavisnosti od vrste ivotinja i pri eljenom odnosu polova, a predstavlja
najmanji broj
odraslih grla domaih ivotinja pojedine vrste odnosno rase, potreban za gajenje i
ouvanje
njihove genetske raznovrsnosti (5).
Ministarstvo
godine

poljoprivrede,

trgovine,

usvojilo Pravilnik o
listi
rasa domaih ivotinja. Takoe
Pravilnikom je propisan
ivotinja potrebnih za

umarstva

autohtonih
minimalan

broj

vodoprivrede

i ugroenih
grla

po

vrstama

je

2010.

autohtonih
domaih

genetske rezerve.
Lista genetskih rezervi sa minimalnim brojem grla domaih ivotinja data je u teb
eli br 1.

Prema Pravilniku autohtone vrste i rase domaih ivotinja u Srbiji su:

Goveda
(podolsko govee i bua), bivoli (domai bivo), konji (domai brdski konj i nonius),
magarci
(balkanski magarac), svinje (mangulica, resavka, moravka), ovce (pirotska, karak
aanska,
krivovirska, bardoka, svrljika, lipska, arplaninska, vlakovitoroga, okanska
cigaja i
cigaja), koze (balkanska koza), kokoke (svrljika koko, bnatski goloijan,
somborska
kaporka),
urka
(domaa
(podunavska guska),

urka),

plovka

(domaa

plovka),

guska

biserka (domaa biserka), golub (srpski visokoleta), pela (Apis melifera

carnica), psi
(arplaninac).
Ugroenim autohtonim rasama domaih ivotinja po Pravilniku se smatraju one k
od
kojih ukupan broj enskih priplodnih grla nije vei od broja prikazanog u narednoj
tabeli.

U sklopu Pravilnika se nisu nale neke od autohtonih rasa koje postoje na teritoriji
Republike Srbije kao to su: ovce (sjenikopeterska), psi (srpski goni,
srpski trobojni
goni, srpski uti goni i srpski pastirski pas), kokoi (kosovski peva),
domae urke i
druge rase golubova. Takoe pod pretpostavkom, da su izumrle kao rase na listi a
utohtonih
domaih ivotinja se ne nalaze kolubarsko govedo, kao i rase svinja ika i umad
inka.

Naini ouvanja genetskih rezervi domaih ivotinja i

trenutno stanje u Srbiji

Ouvanje genetskih rezervi domaih ivotinja vri se na jedan od sledeih naina:

1.
In
situ ili On
to podrazumeva konzervaciju, odnosno gajenje ivih ivotinja u

farm

proizvodnim sistemima gde su nastale ili se sada nalaze, akoji podjednako ukljuu
ju
farme i proizvodne sisteme.
2. Ex situ to podrazumeva konzervaciju izvan proizvodnih sistema gde
su ivele i
nastale,
a koji mogu biti:
vivo gajenjem ivih ivotinja u zoo vrtovima, parkovima

In

prirode, muzejima, istraivakim institutima i dr. i In vitro kriokonzervacijom

embrion, spermatozoida, oploenih jajnih elija, DNK, somatskih elija i

drugog
biolokog materijala koji se moe iskoristiti za rekonstruisanje ivotinje. (5)
Prema podacima iz 2009 koje je objavio FAO broj grla autohtonih domaih ivotinj
a
u Srbiji po vrstama i kategorijama je prikazan u tabeli br 3.

Program konzervacije je osmiljen i realizuje se poslednje 3 godine za sve rase se

m
za sjenikopetersku ovcu, svrljiku ovcu i za sve rase domaih gusaka,
pataka i uraka.
Program konzervacije sprovodi se metodom in situ, na farmama koje se
nalaze na vie
lokaliteta. Najznaajniji lokaliteti na kojima se sprovodi program kontervacije su: S
pecijalni
rezervat prirode Zasavica,
Peterska visoravan

Stara

planina

okolini

Dimitrovgrada

na

gde se sprovodi program ouvanja bivola.

Interenstano
je
da
trenutno,
navedene liste ne postoji

jo

uvek,

ni

za

jednu

rasu

sa

jo uvek
uzgojna knjiga, iako je za pojedine rase ovaca uzgojna kjnige
su oformljene jo
1952. godine ali se je se prestalo sa njihovim voenjem.
Prema uslovima koji je propisao Pravilnik, a u poreenju sa podacima koji se mog
u
pronai u bazi FAO, kao i prema podacima koji se nalaze u Atlasu autohtonih ras
a Balkana
izdatom 2009. godine u sklopu ELBARN (1) projekta gotovo sve rase imaju
status
ugroenih. Takoe, treba istai, da
domaih

su trenutne

populacije autohtonih rasa

ivotinja stabilne ili su, pak u blagom porastu.

Zavrna razmatranja
Najvaniji razlozi koji su doveli do erozije i gubitka genetikog diverziteta
domaih
ivotinja su:
1. Uvoenje egzotinih rasa u proizvodnju,
2. ogranienje razvoja na svega nekoliko rasa,
3. promene zahteva trita,
4. degradacija ekosistema i
5. prirodne katastrofe.

Glavne aktivnosti koje se odnose na upravljanje i konzervaciju genetikim

resursima u
narednom periodu treba da se odnose na:
1.
Ukljuivanje novih tehnologija konzervacije (pre svega koje se odnose na ex
situ),
2. izrada javno dostupne baze odgajivaa autohtonih rasa,
3. razvoj naunih istraivanja,
4. rad na izgradnji kapaciteta ljudskih i infrastrukturnih,
5. rad na popularizaciji (izlobe stoke, sajmovi, izdavanje broura, saradnja
sa
medijima),
6. ukluivanje autohtonih rasa u sisteme organske proizvodnje,
7.
razvoj trita za animalne proizvode sa zatienim geografskim poreklom dobijen
ih
od autohtonih rasa,
8. razvoj agroturizma u zatienim oblastima, parkovima prirode,
9. nastavak saradnje na globalnom i regionalnom nivou

LISTA AUTOHTONIH RASA DOMAIH IVOTINjA I UGROENIH

AUTOHTONIH RASA

I. Lista obuhvata sledee rase u Republici Srbiji, i to:

1) Goveda ( Podolsko govee, - Bua);
2) Bivoli (Domai bivo);
3) Konji (Domai brdski konj, Konj rase Nonius);
4) Magarci ( Balkanski magarac);
5) Svinje ( Mangulica, Moravka, Resavka, Zdravinjska svinja);
6) Ovce(Pirotska ovca, Karakaanska ovca, Krivovirska ovca, Bardoka,
Svrljika
ovca, Lipska ovca, arplaninska ovca, Vlako-vitoroga ovca, okanska
cigaja, Cigaja;

7) Koze( Balkanska koza)

II. Ugroene autohtone rase su one rase domaih ivotinja kod kojih ukupan broj
enskih priplodnih grla nije vei od:
1) za goveda - 7.500 grla;
2) za ovce - 10.000 grla;
3) za koze - 10.000 grla;
4) za konje - 5.000 grla;
5) za svinje - 15.000 grla;

ORGANSKO STOARSTVO

Organska poljoprivreda podrazumeva proces odrivog razvoja ruralne sredine u skladu sa

raspoloivim resursima, tradicijom, biodegradabilnim potencijalom stanita i predstavlja
zaokruenu i celovitu farmsku, ratarsku i stoarsku proizvodnju, ime je obuhvaeno i
ouvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i
znanjima.
U poreenju sa konvencionalnom proizvodnjom u stoarstvu, potovanje standarda i
zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u
organskom stoarstvu, u mnogome doprinosi proizvodnji zdravstveno bezbednih
proizvoda animalnog porekla, zatiti ivotne sredine i razvoju socio-ekonomskih entiteta.
Potovanje visokihstandarda dobrobiti ivotinja ima pozitivne efekte na zdravstveni status
ivotinja. Pozitivni efekti na zdravlje humane populacije i na stanite su dugoroni i
nemerljivi. Karakteristika organske proizvodnje je manja produktivnost u odnosu na
konvencionalnu, tako da su proizvodi dobijeni u organskim sistemima za oko 30% skuplji.
Dobro dizajnirani akcioni planovi i snani podsticaj proizvoaa na nacionalnom nivou,
neophodna su podrka razvoju ovog vida proizvodnje. U ciklusu organske proizvodnje
ivotinje, kako divlje, tako i domae, zauzimaju vano mesto u odravanju prirodne
ravnotee i zaokruivanju ciklusa ishrane.
Rastue saznanje o poremeajima ekosistema i ugroenosti ivog sveta u celosti
nametnulo je potrebu da se preispitaju do sada primenjivane tehnologije i metode za
ubrzavanje proizvodnog rasta u svim ljudskim delatnostima ukljuujui i poljoprivredu.
Osnovni problem sa kojim se suoava savremeno oveanstvo je zagaenje biosfere koje
dovodi do klimatskih promena, poveanja kiselosti zemljita i voda i promene hemijskog
sastava ivih organizama. Tako je ustanovljeno da je koncentracija nitrata u vodama u
direktnoj linearnoj korelaciji sa potronjom azotnih ubriva, koncentracija pesticida i
herbicida u animalnim tkivima sa potronjom hemijskih sredstava, sadraj antibiotika u
mleku i jajima sa intenziviranjem profilakse i terapije i tako dalje. Kako je upotreba
antibiotika u veterinarskoj medicini znaajno doprinela razvijanju rezistencije
mikroorganizama, organski uzgoj na pravi nain eliminie uticaj veterinarske kurative na
pojavu rezistentnih sojeva i favorizuje uzgoj genetski rezistentnih ivotinja, to doprinosi
ouvanju
animalnih
resursa
u
stoarstvu
i
zatiti
biodiverziteta.
Prednosti organske proizvodnje su to je zasnovana na meovitom sistemu gajenja vie
vrsta domaih ivotinja i polikultura koja se obezbeuje na manjim povrinama
omoguava da se uspostave bioloki zakonite interakcije i ciklusi kruenja materije

izmeu divljih i domaih vrsta, zemljita i voda unutar stanita. Ovakva poljoprivreda
obezbeuje amortizaciju negativnih efekata drutvenog razvoja na ekosferu i ljudsku
populaciju u celini.

Organsko stoarstvo po definiciji oznaava razvoj ove privredne grane bez naruavanja
odnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotinih ivotinja uz ogranienu primenu
proizvoda koji prate animalnu proizvodnju ukljuujui i terapeutska sredstva.
Ovakav nain proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan, sa prihvatanjem
ogranienja koja postavlja stanite, uz ograniavanje zagaenja u samom stanitu ime
se obezbeuje ouvanje celokupne bioloke zajednice, postie zadovoljavajui prihod i
otvara mogunost za razvoj dopunskih delatnosti, kao to je turizam.
Kroz organsku proizvodnju dobijaju se visokovredni proizvodi koji nose oznaku organska
hrana ime se poveava cena jedininog proizvoda, smanjuje zdravstveni rizik za
konzumente i obezbeuje se prodor na sva globalna trita. Naravno, ovakva proizvodnja
podrazumeva vee angaovanje radne snage, to se u globalnim savremenim trendovima
depopulacije ruralnih zajednica smatra veoma pozitivnom pojavom.
Osnovni principi organskog stoarstva
Savremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u stoarstvu je regulisan
zakonskim aktima, u standarde o kvalitetu organskih proizvoda ugraene su ne samo
definicije kvaliteta i karakteristika finalnog proizvoda, ve je i posebna panja poklonjena
kontroli svake priozvodne faze dobijanja primarnog proizvoda do plasiranja na trite.
Zakonska regulativa definie kontrolu proizvodnih procesa koje imaju cilj proizvodnju
adekvatne koliine, hemijski i bioloki nezagaene, hrane na nain koji je ekoloki
opravdan, ekonomski koristan i zadovoljava etike kriterijume o humanom postupanju sa
ivotinjama.
Kako je jedan od bitnih preduslova za postizanje skladnog organskog razvoja stoarske
proizvodnje ograniena (ak i kroz standarde zdrave hrane) mogunost primene
hemijskih sredstava za zatitu zdravlja ivotinja, lokalno adaptirane, autohtone i prirodne
rase dobijaju prednost u odnosu na uvezene.
Ovim se postie korienje prirodnih resursa bez izmena prirodnog genofonda u stanitu i
ne degradira prirodna zajednica, ime se postie ouvanje biodiverziteta i time
obezbeuje ouvanje ne samo domesticiranih vrsta nego i divljih.
Zbog toga je organsko stoarstvo i poljoprivreda uopte razvojni put izbora za eko-zone i
nacionalne parkove. Ovakvim privreivanjem uva se i unapreuje prirodna zajednica,
smanjuje se nivo zagaenosti okoline, omoguava se ouvanje jedinstvenih i endeminih
formi autohtonih rasa koje predstavljaju izvor nove varijabilnosti za budue generacije,
smanjuje se trend depopulacije sela, naroito u regionima sa ogranienim potencijalom
za intenzivan razvoj i uvaju se tradicionalne vrednosti ljudskog drutva. Istovremeno se
obezbeuje rast prihoda i uvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svega
turizma, lovnog turizma, umarstva, itd.
Kako je po standardima za ovakav vid proizvodnje veoma ograniena mogunost
zdravstvenih poremeaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj nain
se smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopte, kao i rizik akumulacije
rezidualnih materija u organizmima kako ivotinja, tako i ljudi, odnosno u ivotnoj sredini
uopte.
Znaaj autohtonih rasa u organskom stoarstvu
Jedna od najee uoenih pojava u intenzivnom gajenju domaih ivotinja je slabljenje
konstitucije. Procesi koji su doveli do pojave slabljenja opte i specifine otpornosti,

adaptacionih i aklimatizacionih moi su, na alost, diktirani od strane odgajivaa i

selekcionera koji su vekovima sledei jednostran cilj domae ivotinje izvukli iz prirodnog
ambijenta, ili ih gajili u modifikovanoj sredini u odsustvu prirodnih selekcionih vektora
kao to su predatori, ciklusi ishrane u zavisnosti od sezone i klimatskih ciklusa, delovanje
patogenih mikro i makroorganizama i drugi.
Posledica selekcije u odsustvu patogenih izazova proputa sluajnim driftom nastalu
eroziju nasledne osnove odgovorne za optu i specifinu otpornost organizma, ime
omoguava opstanak imunoloki nekompetentnih jedinki. Savremene metode gajenja
mogu da pogoduju utiskivanju ovakvog genoma u populaciju. Kako se kod veine visoko
produktivnih, specijalizovanih rasa domaih ivotinja uoavaju znaci genetskog kopnjenja
(genetic
melting),
tako
raste
i
uestalost
pojave
razliitih
infekcija.
Spreavanjem gubitaka do kojih dolazi usled delovanja patogenih mikroorganizama na
organizme ivotinja, vakcinacijom i hemioterapijom, nestao je imunski izazov kao uslov
selekcije otpornih organizama.
Mikroorganizmi su ispoljili svoju neverovatnu mo prilagoavanja na nove uslove,
potraili su prelazne domaine, pritajili se i promenama vrsta na kojim parazitiraju uslovili
evolutivne promene koje su dovele do pojave novih patogena i do irenja mogueg broja
alternativnih vrsta na kojima oni mogu da ispolje i pojaaju svoje patogeno delovanje.
Zbog ovih injenica, nekada potencirana hemijska kontrola tetoina danas sve vie
ustupa mesto biolokim sredstvima kontrole neeljenih pojava u ekosferi, pa je ovo
podruje dospelo u centar istraivakog interesovanja.
U isto vreme, razvijene zemlje sveta sve vie pokuavaju da uspostave organsku
proizvodnju na osnovu izazova kao to je poboljanje postojeeg ivotnog ambijenta u
cilju obezbeenja opteg blagostanja ljudske populacije, uz postizanje daljeg
ekonomskog
napretka
u
post-industrijskoj
eri
razvoja
civilizacije.
Autohtone rase, ija se mikroevolucija odigravala pod uticajem ambijentalnih selekcionih
vektora, predstavljaju jedinstven izvor genetskih varijanti koje omoguavaju adaptaciju
na novonastale uslove i mogu da omogue opstanak populacije pod nepovoljnim
delovanjem
patogenih
mikroorganizama.
Kako su nativne populacije savreno prilagoene na biogeografske uslove, njihovo
gajenje u nerazvijenim regionima, kao i u uslovima gde biogeografski uslovi
onemoguavaju intenzivnu proizvodnju moe da predstavlja okosnicu privednog razvoja u
uslovima
poluekstenzivne
i
ekstenzivne
poljoprivrede.
Ove ivotinje se mogu gajiti tradicionalno u slobodnom sistemu dranja, a kako dobro
koriste prirodne panjake i livade, njihova ishrana je bazirana na postojeim biljnim
resursima
i
ne
zahteva
intenzifikaciju
biljne
proizvodnje.
Veoma izraena otpornost autohtonih rasa omoguava i njihovo gajenje bez veih
ulaganja u zdravstvenu zatitu i leenje, pa se na ovaj nain dobijaju animalni proizvodi
posebnog kvaliteta za ishranu ljudi, koji ne sadre rezidue razliitih antibiotika i sredstava
za
zatitu
bilja.
Ekonomskim korienjem dobro adaptiranih domaih ivotinja postie se ouvanje
diverziteta domesticiranih vrsta ivotinja, za selekcione zahvate i izvor genofonda koji
moe da se suoi sa nepredvidljivim poznatim ili nepoznatim imunskim izazovom u bliskoj
ili dalekoj budunosti.
Obeleavanje i identifikacija grla u organskom uzgoju
Za svaki uspean rad u uzgoju i selekciji domaih ivotnja neophodna je identifikacija i
obeleavanje grla, to je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stoarske
proizvodnje jasno propisano. Prema zakonskoj regulativi, ivotinje i njihovi proizvodi
moraju biti obeleeni u svim fazama organske proizvodnje. Na primer, sertifikat

organsko mleko moe da ima samo proizvod dobijen od ovaca iz zapata koji su
registrovani za takvu proizvodnju i za koje postoje odreeni standardi.
Izbor ivotinja za organski uzgoj
Izbor ivotinja za organsku proizvodnju je kljuno pitanje za organizovanje uspene
proizvodnje. Pravilnik o metodama organske stoarske proizvodnje naglaava da se u
organskoj proizvodnji koriste vitalne vrste i rase ivotinja koje su adaptirane na lokalne
uslove odgajivanja i bolesti, da bi se izbegli zdravstveni problemi ili specifine bolesti
karakteristine za vrste i rase koje se koriste u intenzivnoj stoarskoj proizvodnji (stres
sindrom, BSE, spontani abortus, teak partus koji zahteva carski rez, itd.).
Iskustva iz zemalja u kojima organsko stoarstvo ve ima duu tradiciju pokazuje da
organizacija organskog uzgoja preivara ne predstavlja vei problem.
U ovarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri emu se koriste razliiti
sistemi dranja ovaca i razliite veliine farme. U Nemakoj, kao primer racionalnog
korienja prirodnih resursa istiu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na pai (38,5
kg) i u kombinovanom sistemu (41 kg).
Jedan od veih zdravstvenih problema u ovarstvu, koji u veoj meri optereuje
proizvodnju, je kontrola endoparazita, koja ipak zahteva upotrebu antiparazitika.
Standardi dobrobiti ivotinja u organskom uzgoju
Zakonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji odreuju uslove za uzgoj
ivotinja u samoodrivim sistemima. Uzgoj ivotinja zasniva se na fiziolokim i etiolokim
potrebama ivotinja. U organskom uzgoju nije doputena forsirana ishrana i
iskoriavanje ivotinja. U organskom stoarstvu nisu dozvoljene intervencije kao to je
seenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezroavanje. Neke od intervencija mogu biti
dozvoljene u cilju poboljanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu.
Patnja ivotinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogu
koristiti anestetici, ako je to potrebno. Kastracija ivotinja je dozvoljena.
Reprodukcija ivotinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta ili
vetakog osemenjavanja. Ostale metode biotehnologije u reprodukciji kao to je
embriotransfer, MOET, kao i hormonalno izazivanje polnog ara nisu dozvoljene.
Standardima su precizno definisani uslovi smetaja. ivotinje se gaje u objektima koji
obezbeuju dovoljno sveeg vazduha i prirodne svetlosti, (definisane su karakteristike
objekta, vrsta poda i prostirke, izolacija, ventilacija, relativna vlanost vazduha, principi
dezinfekcije objekata i opreme, dozvoljena sredstva i dr.).
Prema standardima, ivotinje moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, odmaranje i
kretanje, pristup vodi i hrani mora biti slobodan. Za svaku vrstu i kategoriju propisana je
optimalna gustina naseljenosti, koja obezbeuje dovoljno prostora za normalno stajanje i
pravljenje prirodnih pokreta. Takoe su definisani maksimalni kapaciteti objekata za
uzgoj pojedinih vrsta i kategorija domaih ivotinja.
ivotinje se ne smeju drati vezane. ivotinje imaju pristup ispustu, koji mora imati
odgovarajuu atitu od kie, vetra, sunca i ekstremnih temperatura.
Standardima se definie broj ivotinja odreene kategorije po hektaru (maksimalan broj
goveda, u zavisnosti od uzrasta i namene je 2-5 grla po hektaru, a ovaca i koza je 13,3).
Posebni propisi opisuju postupke koji se odnose na transport i klanje ivotinja, precizno
definiu proizvodne procese i propisuju detaljan monitoring svih proizvodnih faza.
Ishrana domaih ivotinja u organskom uzgoju
Osnovni princip ishrane ivotinja koji se potuje u organskom uzgoju je da ishrana
ivotinja mora biti prilagoena fiziolokim zahtevima, uz maksimalno korienje
raspoloivih hraniva u zaokruenoj organskoj proizvodnji. Hrana mora biti pripremljena u
formi koja dozvoljava ivotinjama da iskau prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje
potrebe.

Standardi propisuju zabranu upotrebe antibiotika, kokcidiostatika, medicinskih preparata,

stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima se stimulie rast. Zabranjena je upotreba
GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu.
U ishrani ivotinja nisu dozvoljeni sledei sintetiki proizvodi (stimulatori rasta, sredstva
za podsticanje apetita, vetake boje, urea, mikroorganizmi, iste amino kiseline), a od
prirodnih proizvoda davanje klaninih odpadaka i ivotinjskog izmeta.
Ishrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo pitanje i predmet je mnogih
diskusija, s obzirom na to da je u cilju dobrobiti ivotinja poeljno da se jagnjad hrani 45
dana majinim mlekom.
Ova odredba direktno znai da se u ishrani mladunadi koristi organsko mleko, to
posebno optereuje komercijalnu proizvodnju mleka u ovarstvu. Moe se rei da u veini
sluajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste,
gajenih u konvencionalnim uslovima.
Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju domaih ivotinja
Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva odreeno vreme, to zavisi
od vrste, kategorije i optih uslova gajenja ivotinja. Ovaj proces se odnosi kako na biljnu
tako i na ivotinjsku proizvodnju. Organski sistem proizvodnje stone hrane definie
nain obrade zemljita i primenu organskog ubreta, upotrebu i listu sredstava za zatitu
bilja, a zatim transport i skladitenje stone hrane. Ukoliko zemljite i biljke nisu
neposredno pre konverzije tretirani sredstvima koja su zabranjena pravilnikom, period
konverzije je krai i traje najmanje 6 meseci.
Zaokruena organska proizvodnja je dokazan nain za poboljanje kvaliteta zemljita i
poveanja sposobnosti biljaka da iz zemlje koriste mineralne materije tokom vremena.
Razliite studije su pokazale da organski sistemi omoguavaju poveavanje koncentracije
vitamina i antioksidanasa za 30%, u proseku. Ova poveanja su dovoljno velika da
poprave dugoroni pad koncentracije ovih materija u veini namirnica.
U cilju dobijanja organskih proizvoda sa sertifikatom, ivotinje se moraju drati u skladu
sa uslovima pravilnika, koji propisuje period konverzije za prelazak iz konvencionalnog u
organski uzgoj. Na primer, za prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju za
goveda i konje namenjene za proizvodnju mesa propisan je period u trajanju od
najmanje 12 meseci, za male preivare i svinje najmanje 6 meseci, za ivotinje za
proizvodnju mleka najmanje 6 meseci, ivinu u tovu 10 nedelja, dok je najkrai period
konverzije za ivinu za proizvodnju jaja, 6 nedelja.
Principi zdravstvenog nadzora ivotinja u organskom uzgoju
Zdravstvena zatita ivotinja u organskom stoarstvu bazira se na potovanju principa
prevencija pre leenja. Zakonska regulativa iz ove oblasti potencira uzgoj genetski
otpornih jedinki, uz poboljanje ambijentalnih uslova i nege.
Faktori koji utiu na zdravlje i otpornost ivotinja su brojni, a meu njima se posebno
izdvaja konstitucija i adaptiranost jedinki na stanite i patogene organizme u stanitu, a
zatim higijena, ishrana i nega grla.
Principi zdravstvenog nadzora ivotinja u organskom uzgoju: Mere prevencije pre
leenja:
Korak 1: Uzgoj evolutivno adaptiranih i otpornih rasa.
Korak 2: Ishrana i uslovi dranja u skladu sa standardima organskog stoarstva
(zoohigijenske mere, smetaj i kretanje).
Korak 3: Primena alternativne terapije bazirane na biljnim preparatima, homeopatskim
sredstvima i slino.
Korak 4: Ukoliko terapija ne pomogne - sintetski lekovi se mogu primeniti.
Mere

U tom smislu, prema zakonskoj regulativi prevencija bolesti u organskoj proizvodnji

zasniva se na:
1. selekciji odgovarajuih rasa uzgajivakim metodama koje su u skladu sa zahtevima i
potrebama ivotinjske vrste, a koje treba da razviju otpornost prema bolestima i zatitu
od infekcija. U uslovima organske proizvodnje autohtone rase imaju posebnu prednost.
Jasno je da su autohtone rase koje su nastale kroz proces evolutivno-genetske adaptacije
na uslove stanita znatno otpornije od egzotinih - uvezenih rasa. Zbog toga je ouvanje
i selekcija lokalno adaptiranih ivotinja sasvim u skladu sa organskim principima. Treba
imati u vidu da osnovna ideja o uzgoju jedinki koje pokazuju genetsku rezistenciju prema
pojedinim oboljenjima, zahvaljujui razvoju tehnika molekularne biologije i intenzivnim
studijama prouavanja genoma domaih ivotinja postaje sve aktuelnija. U tom smislu,
posebna panja je usmerena na prouavanje genetske rezistencija goveda prema
mastitisu, gde su ve identifikovani kandidat geni, kod ovaca prema parazitskim
infekcijama, a kod ivine prema virusnim infekcijama;
2. pravilnoj ishrani, ime se razvija prirodna imunoloka zatita ivotinja;
3. sprovoenju vakcinacionog programa koji je utvren od strane nadlenih organa;
4. odravanju zoohigijenskih uslova (pravilnik odreuje listu odobrenih sredstva za
dezinfekciju).
Potreba za leenjem ivotinja postoji i u uslovima organske proizvodnje. Veterinarski
nadzor ivotinja u organskim sistemima definie vidno obeleavanje bolesnih i povreenih
ivotinja, voenje evidencije, voenje protokola leenja (upoterbljene doze, trajanje
tretmana i period karence), kao i stanja zbog kojih se ivotinje iskljuuju iz organskog
uzgoja.
Ako je tretman neophodan, prvo treba pribegavati iskustvima tradicionalne i alternativne
medicine, odnosno primeni fitoterapeutskih i homeopatskih proizvoda za koje je utvren
pozitivan efekat tretmana kod ivotinja kojima je namenjen. U ovim sluajevima tretman
se usmerava na smanjenje i otklanjanje bola i nelagodnosti ivotinje, a tek onda leenju
samog oboljenja, kada se u krajnjoj nudi, mogu primeniti i konvencionalni lekovi. Tako
je, prema pravilniku, upotreba konvencionalnih lekova za primenu u veterini dozvoljena
najvie u dva tretmana u toku godine kod ivotinja koje se uzgajaju vie godina. Kod
ivotinja kod kojih je proizvodni vek do jedne godine, dozvoljena je jedna terapija sa
primenom konvencionalnih lekova za upotrebu u veterini.
U sluaju leenja konvencionalnim lekovima, period karence se mora produiti i to
najmanje udvostruiti da bi proizvodi animalnog porekla sauvali sertifikat organskog
proizvoda.
Osim produene karence, tretmani ivotinja u organskom sistemu podrazumevaju liste
dozvoljenih lekova. Prema standardima u prevenciji nije doputena primena lekova i
sredstava za upotrebu u veterini kao to su: antibiotici, sulfonamidi, sedativi,
kokcidiostatici, antihelmintici, hormoni u cilju sinhronizacije estrusa, vakcine protiv
bolesti koje se mogu kontrolisati alternativnim metodama, itd. Dozvoljava se vakcinacija
ukoliko je zakonom propisana, ali se tada zabranjuje upotreba vakcina koje su
proizvedene genetikim ininjeringom.
Treba imati u vidu da regulativa koja se sprovodi u okviru veterinarskog nadzora ivotinja
koje se gaje u organskim sistemima ukazuje da ovaj vid uzgoja i zdravstvene zatite
ivotinja zahteva dodatnu edukaciju, a kako je praksa pokazala i vee angaovanje
veterinara.
Kada i gde treba planski razvijati organsko stoarstvo?

Naa zemlja ima velike potencijale za razvoj organskog stoarstva, a naroito za organski
uzgoj preivara. Najvei udeo prirodnih livada i panjaka se nalazi u brdsko-planinskim
regionima, gde je zbog depopulacionog trenda dolo do deliminog zamiranja
poljoprivredne aktivnosti, tako da nije ni ostvaren razvoj intenzivne proizvodnje. Idealni
uslovi za organsko stoarstvo postoje na lokalitetima koji su slabije razvijeni i gde ne
postoji ekonomska osnova za nagle i velike razvojne poduhvate. Ovakvi regioni su esto
upravo zbog nerazvijenosti izbegli hemizaciju i zagaenje koje prati razvoj, te su prirodne
zajednice i stanita ouvani i predstavljaju oaze netaknute prirode. Organsko stoarstvo
omoguava odriv razvoj ljudskih zajednica u regionima obuhvaenim reimima zatite
prirodnih resursa, pri emu se omoguava pravilna eksploatacija postojeih agrarnih
povrina i spreava dalja degradacija prirodnih livada i panjaka.
Organsko stoarstvo i poljoprivreda su i jedini mogui put razvoja u zonama nacionalnih
parkova, gde svaka intenzifikacija proizvodnje predstavlja faktor degradacije prirodnog
ambijenta, a uvoz egzotinih rasa i sojeva faktor genetskog zagaenja prirodne
zajednice. U tom smislu, gajenje autohtonih rasa, vrste konstitucije doprinosi ouvanju
biodiverziteta i omoguava potovanje integriteta ivotnih zajednica u regijama koje su
obuhvaene reimima zatite prirodnih i/ili kulturnih dobara.
Dodatno, geografski poloaj Srbije na jugu Panonskog basena i na Balkanu predstavlja
okvir za meunarodnu podrku organskom razvoju. Meunarodni fondovi ve uestvuju u
finansiranju programa ouvanja prirodnih i kulturnih celina na naoj teritoriji (UNEP,
2003). U ovom momentu je programima zatite obuhvaeno vie od 5% teritorije Srbije,
a plan razvoja predvia da se povrine obuhvaene ovim programima udvostrue do
2010, odnosno da 2020. godine vie od 20% teritorije bude obuhvaeno ovim procesom.
Ovo treba imati u vidu pri kreiranju ekonomskog razvoja zemlje u oblasti poljoprivrede.
Da bi se obezbedio dalji napredak naeg drutva u celini, potrebno je diverzifikovati
poljoprivrednu proizvodnju, uklopiti je u postojee biogeografske celine, uz potovanje
prirodnih ekosistema i sagledavanje znaaja svih meusobnih odnosa koji su
uspostavljeni u stanitima. Ovo, meutim, ne znai da tamo gde to prirodni resursi
dozvoljavaju, prirodne celine sa izuzetno plodnim zemljitem treba po svaku cenu
orjentisati ka organskoj proizvodnji, ve eksploataciju prilagoditi prirodnim ciklusima
materije uz ouvanje intenziteta proizvodnje.

34. 6.
( , 10/13),
, ,


( , 83/13 20. 2013.
)
1.

( : ), ,

 ,
, k
.
, , ,
: , , , - ,
, , (, ), ,
, (, , , ,
), , ,
- , .
2.


,
.
3.
2.
:
1) ( );
2) (
);
3) ( );
4) ( );
5) - ( );
6) ( );
7) , ( );2
8) / (, , ,
, ) (
);
9) ( );
10) - ,
( ).
4.
e -
, .

 1.
,


.
5.
,
3. .
4.

.
6.
4.
,
,
-
,
. 1.
, (
: ) 15. . 1.
:
1) , ,
;
2) :
1) (-),
(2)
.
7.


.

3.

.3
8.

,
,

 , . 1.

,
.
9.
1.000.000
.
- ,
.
10.

.

: 110-00-00121/2013-09
, 13. 2013.