Pasivno birako pravo

Pasivno birako pravo definiemo kao mogunost graana da se u izbornoj trci

pojave kao kandidati za nosioce pojedinih politikih funkcija. Istorijski razvoj pasivnog
birakog prava, u najveoj meri, prati liniju razvoja aktivnog birakog prava. Proirenje
kruga korisnika aktivnog birakog prava pratilo je i proirenje kruga onih koji su mogli
da se kandiduju za odreene politike funkcije1. Skoro po pravilu, kriterijumi sticanja
pasivnog birakog prava su uvek bili neto stroiji nego je to sluaj sa kriterijumima za
sticanje aktivnog birakog prava. Ovakva praksa je ostala i u velikom broju dananjih
izbornih zakonodavstava. Od zemlje do zemlje, odnosno od jednog do drugog politikog
i pravnog sistema, razlikuju se odredbe kojima se odreuje pasivno birako pravo,
modaliteti

kandidovanja,

unutar

stranaka

dinamika

kandidovanja,

problemi

zastupljenosti, priroda veze u trouglu birai-kandidati (predstavnici)-stranke. Modaliteti i

reenja koji postoje u uporednoj praksi, kao i praksa koja vai u Srbiji jesu polja kojima
e biti posveena panja u narednim poglavljima.
- Kriterijumi za sticanje pasivnog birako prava
U veini izbornih sistema moe se staviti znak jednakosti izmeu aktivnog i
pasivnog birakog prava, odnosno kriterijumi za sticanje jednog i drugog su identini.
Radi se o kriterijumima dravljanstva, starosne dobi i poslovne sposobnosti. Pored
ovih univerzalnih kriterijuma, skoro sva zakonodavstva poznaju institut nepodudarnosti
izmeu funkcija koju kandidat obavlja sada i budue uloge koju procesom kandidovanja
eli da obavlja. U skup nepodudarnih poloaja najee pripada set dravno
administrativnih funkcija, pa se ona vezuje za pojedine dravne inovnike, profesionalne
pripadnike vojske i policije, pravosudne funkcije (sudije i tuioce), lanove izborne
administracije2. U pojedinim sistemima3 ne postoji ni mogunost kandidovanja ukoliko
1

Kako je koja skupina biraa dobijala aktivno birako pravo - pravo da glasa, skoro po automatizmu je
sticano i pasivno birako pravo, odnosno mogunost da se kandiduje.
2
Pajvani 1999. str 77.
3
Primer Norveke i Grke gde se institut nepodudarnosti primenjuje u samom procesu kandidovanja,
odnosno zahteva se od potencijalnog kandidata da napusti nespojivu funkciju ukoliko uopte eli da se nae
u procesu kandidovanja.

osoba koja eli da se kandiduje u trenutku kandidovanja zauzima neku od nespojivih

funkcija. U veini drugih zakonodavstava proces kandidovanja je omoguen svima koji
zadovoljavaju opte navedene uslove, ali se nakon procesa izbora, ukoliko kandidat
osvoji mandat, aktivira institucija nespojivosti. To znai da izabrani predstavnik prestaje
da obavlja funkciju na kojoj se ranije nalazio, odnosno najee se ta njegova funkcija
zamrzava dok obavlja posao na koji je izabran glasovima biraa. Nije nepoznata ni
praksa da pojedina izborna zakonodavstva pravo kandidovanja uskrauju osobama koja
su na izdravanju zatvorske kazne, odnosno licima kojima je izreena pravosnana
sudska odluka na kaznu zatvora u odreenom vremenskom periodu i za odreeni tip
prekraja4.
S druge strane, zavisno od politike funkcije koja je predmet izborne utakmice,
est je sluaj da se za pasivno birako pravo trae dodatni, otriji i rigorozniji uslovi,
nego to je to sluaj sa aktivnim birakim pravom. U SAD-u za izbor Predsednika trae
se rigorozniji uslovi nego za ostale politike funkcije. Ustavom se trai da on pored
standardnih ima i niz dodatnih kvalifikacija: da osoba koja se kandiduje mora biti starija
od 35 godina, da je roen/a u SAD-u, da je u njima proveo/la najmanje 14 godina ivota,
da ima krvne potomke. U Italiji su uslovi za proces kandidovanja pootreni kroz starosne
kriterijume, te tako birai koji napune 25 godina mogu da se kandiduju za Nacionalnu
Skuptinu (donji dom), dok za Senat (gornji dom) moraju da imaju vie od 40 godina
starosti5. U Meksiku i Paragvaju kandidature se odobravaju samo onim kandidatima koji
su roeni u ovim zemljama, dok se ovo pravo onima koji nisu roenjem postali dravljani
- uskrauje.
- Unutar stranako kandidovanje
Kandidovanje, u veini demokratskih politikih poredaka, jeste proces u kome
politike stranke biraju svoje kandidate koji e uestvovati na izborima. Ovaj proces
4

U Srbiji je 2006. godine poslanik DS-a Alen Selimovi zbog zloupotreba glasakih kartica svojih kolega
pravosnanom odlukom osuen na kaznu zabrane bavljenja politikom u narednih 6 godina, to automatski
sa sobom povlai i nemogunost kandidovanja u tom istom periodu. U Nemakoj je odreenom broju ljudi,
zbog sankcija koje su im izreene oduzeto ne samo pravo kandidovanja, ve i pravo da mogu da glasaju na
izborima.
5
Pootreni starosni kriterijumi vae i u Austriji, Japanu, Poljskoj, Belgiji...

nazivaju ekstralegalni i treba ga razlikovati od postupka nominacije kao legalnog

procesa6. Proces nominacije jeste proces koji se odvija pred nadlenim izbornim
organima i jasno su propisana pravila i procedure koji se moraju zadovoljiti. Kod
stranakih nominacija, odnosno procesa selekcije kandidata koji e stranke predstavljati
na izborima, ovaj proces najee nije ureen zakonskim okvirima. Proces selekcije
kandidata koji e stranku predstavljati na izborima menjao se sa razvojem politikih
stranaka, odnosno odreenim tipovima partijskog organizovanja odgovarali su odreeni
tipovi procesa nominovanja7. Krajem 19 i poetkom 20. veka u elitnim strankama lideri
na razliitim nivoima organizacije stranke automatski su postajali kandidati na izborima.
U masovnim strankama lokalni odbori su odluivali o kandidovanju na lokalnim
izborima, dok je centrala odluivala o kandidovanju na nacionalnom nivou. U kartelskim
strankama je dominantan proces u kome postoji visoka centralizacija u procesu
nominovanja i o svemu odluuje centrala.
Kada govorimo o mogunostima da se u okviru stranke vri proces selekcije
kandidata koji e stranku predstavljati na izborima, imamo u vidu dva modela. Prvi je
model centralizacije u kome organi stranke samostalno odluuju o tome ko e biti
kandidat na izborima. Veina sluajeva u ovom modelu se kreu od apsolutne
centralizacije u kojoj centrala stranke odluuje o svim nominacijama, do onog sluaja u
kome lokalni ogranci stranke, barem na lokalnim izborima, donose odluku bez ikakvog
uea centrale stranke. Drugi model selekcije podrazumeva participaciju gde razliiti
subjekti utiu na proces selekcije kandidata. I u ovom tipu selekcije veina modela u
praksi stoji izmeu dva krajnja reenja, onog koji podrazumeva uzak krug onih koji
odluuju o selekciji kandidata (stranako rukovodstvo), pa sve do onog u kome odluuju
svi zainteresovani graani. Imajui u vidu vrstu i obim inilaca koji odluuju o procesu
selekcije kandidata u strankama, stranake ili primarne izbore moemo podeliti u tri tipa.
Kongresno glasanje predstavlja primarne izbore u kojima najvii ili najiri
stranaki organ (skuptina, kongres, sednica, kokus) odluuje o selekciji stranakih
kandidata. Uee je sueno na stranake delegate, bez obzira na tip stranake
organizacije

6
7

(delegati,

Buttler 1999.
Kasapovi, 2003, 177- 179.

predstavnici

lokalnih

regionalnih

struktura,

izabrani

predstavnici.). Iako su jasne prednosti ovakvog tipa selekcije, esti su primeri da se ovaj
proces zloupotrebaljava i manipulie od strane pojedinih struja u okviru stranake
strukture8.
Drugi tip primarnih izbora podrazumeva aktivno uee lanstva stranke u
procesu selekcije kandidata. Ovaj proces ini irom osnovu odluilaca, demokratiniji je i
stvara znaajnu motivaciju i vezu izmeu stranke i njenog lanstva. S druge strane, on
smanjuje rizike kandidovanja nepopularnih kandidata, jer je pretpostavka da se na ovaj
nain selekcije iz izborne trke u predfazi izbacuju oni koji nemaju uporite u birakom
telu. Svakako i u ovom modelu ima nekoliko nedostataka. Najpre, za ovakav tip glasanja
neophodno je da postoji definisana baza lanstva stranke, to je dosta redak sluaj ak i u
zemljama sa dugom i razvijenom demokratijom9. Takoe, ovakvo stanje moe biti rodno
tle za manipulacije i unutarstranake borbe. Za razvijene i moderne stranke u naprednim
evropskim demokratijama najei je ovaj model selekcije kandidata na izborima. Preko
njega se omoguava relevantno uee svih organizacionih jedinica stranke, iri se
participacija lanstva i motivie se njihov aktivan odnos10.
Trei tip primarnih izbora podrazumeva mogunost najireg kruga uesnika u
procesu selekcije stranakih kandidata. Ovaj model se dosta retko primenjuje jer moe
biti zloupotrebljen i od stranke konkurentskih politikih opcija. Bez obzira o kom tipu
primarnih izbora se radi oni su najee definisani stranakim statutima, a vrlo retko
postoje zakonske norme koje ureuju ovu oblast.

esto se deava da postoji unapred pripremljen scenario o meusobnoj podrci pojedinih organizacionih
jedinica stranke, pa proces selekcije prolaze samo oni kandidati koji imaju jako zalee u lokalnim ili
regionalnim centralama stranke.
9
U Srbiji na izborima za stranake organe ne izlazi vie od jedne petine formalnog lanstva stranke (Interni
podaci DS sa stranakih izbora 2006. godine).
10
Dobar primer je Nemaka Hriansko Demokratska Unija (CDU), gde je proces selekcije kandidata i
zatite prava kandidata u ovom procesu dostigao zavidan nivo. Lokalni, odnosno dravni predlozi za
kandidate na izborima (u personalizovanom proporcionalnom sistemu Nemake, savezni izbori se odvijaju
u 299 izbornih jedinica) jesu odluka lokalnih lanova stranke. Vii organ stranke ima pravo da pod upit
stavi kandidaturu, da je vrati nazad na novi proces izjanjavanja, i ukoliko je takav kandidat ponovo izabran
od strane lokalnih lanova stranke, automatski je izabran za kandidata stranke. U tom sluaju vii organi
stranke ostaju nemoni i moraju da prihvate odluke lokalnog lanstva. Interesantno je da u okviru ove
stranke postoji i proces sudske zatite prava kandidovanja u internim, stranakim (sudskim) instancama.
Naime, iz redova sudija i pravnika koji su lanovi stranke, a nisu na izvrnim funkcijama u njoj, formiraju
se stranaki sudovi. Postoje tri nivoa ovih stranakih sudova - lokalni, dravni (regionalni) i savezni.
Problemi i albe koje imaju kandidati upuuju se na ovaj stranaki sud pre nego to se izae van okvira
stranake procedure u redovan sudski postupak. Stoga se skoro nikada problemi oko procesa kandidovanja
ne ire izvan interne, stranake mree.

- Proces kandidovanja pred izbornim organima

Kada je u pitanju sam proces prihvatanja kandidature od strane nadlenih izbornih
organa, nije dovoljno da kandidat ima podrku stranke i da zadovoljava sve navedene
kriterijume da bi bio biran. U cilju spreavanja politikih autsajdera11 u izbornom
procesu, uvode se dodatni kriterijumi koji u praksi suavaju krug korisnika pasivnog
birakog pravo. Od izuzetne je vanosti da ovi kriterijumi ne budu diskriminiui po
potencijalne kandidate12, ve treba da uine razliku izmeu relevantnih i nerelevantnih
politikih subjekata. U praksi se najee koriste tri tipa dodatnih uslova koje treba
ispuniti da bi kandidatura bila prihvaena od strane nadlenih izbornih organa. Nekada se
oni koriste kumulativno, to je dosta retko, a najee jedan drugom mogu biti
alternativa.
Novani depoziti podrazumevaju odreena sredstva koja svaki kandidat mora da
poloi prilikom podnoenja kandidature. Najea je praksa da se svim kandidatima
deponovan novac vraa ukoliko osvoje propisan broj glasova13. Nije retka praksa, da kroz
sistem javnih fondova, drava obezbeuje svim kandidatima mogunost da se zaduuju
kod nje za ovu svrhu, a da im se ukoliko osvoje propisan broj glasova ovaj dug oprata.
Na ovaj nain se izbegava primedba koja govori o tome da samo kandidati sa velikom
finansijskom podrkom mogu uestvovati u izbornom procesu, ve sve relevantne
politike opcije dobijaju mogunost za izbornu kompeticiju.
Drugi zahtev je uslovljen odreenim reenjima iz samog izbornog sistema.
Zavisno od tipa izbora (nacionalni, dravni, regionalni, pokrajinski, lokalni) od kandidata
se trai da imaju stalno prebivalite na teritoriji izborne jedinice na kojoj se glasa o
njegovoj kandidaturi. Na lokalnim izborima to znai stalno prebivalite na teritoriji
jedinice lokalne samouprave gde se izbori odravaju. U pojedinim okolnostima i sam

11

Po ivot politike zajednice opasno je i tetno previe iroko odreenje pasivnog birakog prava. To
dovodi do situacija u kojima se pojavljuje veliki broj aktera u politikoj utakmici, pa graani ne mogu jasno
da izdvoje kljune aktere i pitanja koja oni pokreu.
12
Suavanjem prava kandidovanja onemoguava se uestvovanje svih relevantnih politikih subjekata u
izbornoj utakmici. Izborna deavanja u Iranu 2004. godine upuuju na ovakvo stanje, jer je Islamski Savet
onemoguio kandidatima Reformske partije da uestvuju u izbornoj utakmici.
13
Najee se radi o 0,5% ili 1% od ukupnog broja glasova onih koji su glasali. Time se kanjavaju sve one
politike opcije koje nemaju realno utemeljenje u izbornom procesu, a optereuju javne fondove i ine
nerelevantnom izbornu scenu.

proces kandidovanja na nacionalnim izborima zahteva prebivalite u okviru odreene

izborne jedinice gde se kandidat bira14. Ovaj se kriterijum primenjuje i kada postoji
dvodomnost parlamenata ili regionalni tip organizacije drave.
Trei i najee primenjivan model je onaj koji podrazumeva da se kandidatura
prihvata ukoliko je odreeni broj graana sa birakim svojstvom stao iza te
kandidature. To znai da kandidati prema propisanoj proceduri (formulari u koje se
belei ime, prezime, jedinstven identifikacioni broj - kod nas matini broj, adresa osoba
koje daju podrku toj kandidaturi) prikupljaju podrku za svoju kandidaturu i time
unapred pokazuju svoju politiku relevantnost. Vano je napomenuti da je i broj
neophodnih potpisa, mogunost da se arbitrarno suzi ili povea broj onih koji e koristiti
pasivno birako pravo.
- Politika kvota
Poseban segment pasivnog birakog prava vezan je za problem kvota. Veliki
broj izbornih zakonodavstava poznaje sistem kvota koji na odreen nain ureuje i samu
problematiku procesa kandidovanja. Kvote predstavljaju pravila kojima se ureuje
prisustvo pojedinih grupa u izbornom procesu. Najee se radi o osobama enskog
pola ili o manjinskim grupama koje su proizvod jezike, regionalne, etnike, rasne ili
religiozne podele u drutvu. Uvoenjem ovih pravila eli se omoguiti da ove grupe, kroz
predstavnike u izbornom procesu ili zakonodavnim telima budu zastupljene u politikom
ivotu. Na taj nain se direktno utie i na sam proces kandidovanja, u kome se ukoliko
postoje odreeni sistemi kvota oni moraju ispuniti da bi lista stranakih kandidata bila
prihvaena.
Shodno okviru u kome se kvote postavljaju, one mogu proizilaziti iz ustavnih
normi, zakonskih odredbi ili iz okvira koji se daju unutar stranakim aktima (statuti
stranaka, pre svega). Dok prva dva naina predstavljaju pravne okvire propisivanja i

14

Na paralmentarnim izborima u Srbiji 1990. godine izborni sistem je bio apsolutni veinski sa 250
izbornih jedinica. Od kandidata se zahtevalo da imaju trajno prebivalite na teritoriji izborne jedinice u
kojoj su se kandidovali.

delovanja kvota, unutar stranaka regulativa je stvar dobre volje stranaka15. Shodno
razliitim ciljevima koji se sistemom kvota ele uvesti, kao i fazama u kojima se one
deluju u izbornom procesu razlikujemo tri nivoa na kojima one mogu biti iskazane.
Prvi nivo podrazumeva kvote za potencijalne kandidate u preliminarnim
stranakim izborima ili u stranakom procesu nominacije. Ovaj sistem ini da su
predstavnici odreenih skupina, ija se zastupljenost eli postii, u mogunosti da kroz
proces selekcije stranakih kandidata budu zastupljeni u veoj meri nego to je to
uobiajeno. Drugi nivo vai za sam proces kandidovanja - ovaj sistem kvota je
najuestaliji, te smo zbog toga i itavu ovu problematiku vezali za oblast pasivnog
birakog prava. On podrazumeva da se odreeni broj mesta, odnosno procenata na samim
kandidacionim listama obezbedi za predstavnike grupa ija se zastupljenost sistemom
kvota eli poboljati. Poslednji, trei nivo kvota se primenjuje za ve izabrane
predstavnike. Najee se ovaj princip obezbeuje tako to se kroz zakonske okvire
propie sistem izlaznih kvota, odnosno sigurnih ili rezervisanih mesta. Kada je u
pitanju sistem kvota koje imaju pravnu snagu, najea sankcija za njihovo nepotovanje
je neprihvatanje kandidature ili kandidatskih lista od strane izbornih organa koji o njima
odluuju. Zastupljenost ena, odnosno manjinskih (etnikih) grupa su dve skupine o
ijoj se zastupljenosti najvie vodi rauna, pa emo njima posvetiti posebnu panju.
Zastupljenost ena u praksi moe da se ostvari na razliite naine. Shodno
navedenoj kategorizaciji sistema kvota, moemo razlikovati barem tri modela kojima se
obezbeuje zastupljenost manje zastupljenog pola. Zagarantovana mesta u
zakonodavnom organu su najsigurniji put ka ostvarenju ovog cilja. Birako telo
esto nije senzibilno za ene u politici, pa se putem sigurnih mesta obezbeuje njihovo
uee u zakonodavnom i politikom ivotu. Interesantan je primer Indija: u toj zemlji se
prijavljuju tri tipa listi. Jedna od tih lista je rezervisana samo za ene, dok se u drugoj
zahteva da jedna treina pripadnica lepeg pola bude zastupljena sa barem jednom
treinom u ukupnom broju kandidata. Dakle, na dve od tri liste vri se pozitivna
afirmacija ena16.
15

Ponekad zakonom moe biti precizirano da je stranka duna da svojim statutom definie sistem kvota za
manje zastupljen pol, etnike ili marginalizovane grupe.
16
U regionalno ureenim zemljama vee se broj izabranih ena sa regionalnom dimenzijom (Uganda,
Ruanda, Avganistan).

Drugi model je najee primenjivan i on podrazumeva da se od stranaka zahteva

da obezbede odreeni nivo predstavljenosti manje zastupljenog pola u procesu
kandidovanja. Najee se on ostvaruje u proporcionalnim izbornim sistemima, ali
postoje razlike u zavisnosti da li govorimo o sistemu kvota (broj ili procenat ena),
rajsfelus sistemu (svaki drugi, trei, etvrti... kandidat manje zastupljenog pola) ili
nekom treem reenju. U veini sluajeva ovaj sistem ne garantuje izbor ena u
zakonodavni organ jer u izbornoj praksi se manje glasa za ene.
Meutim, jedan broj zakonodavstava poznaje i postizborne kvote za ena. Tako
u Belgiji, prva dva najbolje rangirana predstavnika moraju biti razliitog pola. U drugim
zemljama (Argentina, Kosta Rika) predvieno je da 30% ili 40% mesta zagarantovano
dobijaju ene. Podrazumeva se da izlazni uslovi zahtevaju i odreeni broj ili procenat
ena u samom procesu kandidovanja.
Iako nema zakonsku snagu, ini se da sistem kvota za ene koji se ostvaruje u
strankama dobija najbolje efekte u praksi i izbegava sve negativne posledice sistema
kvota17. Ovakav sistem je primenjen u politikim partijama koje rade u preko 60 zemalja
u svetu, a est je u zapadnoevropskim i skandinavskim zemljama. Dva puta je vie
zemalja koje imaju stranke sa ovakvim pristupom kvotama, od onih koje su ovaj problem
pokuale reiti zakonskim putem. Meutim, treba imati u vidu da je ovaj proces u
direktnoj vezi sa demokratskom kulturom i civilizacijskim nivoom zemalja u kome se
primenjuje.
I za pripadnike etnikih, nacionalnih, jezikih ili drugih manjina esto se
primenjuje sistem pozitivne diskriminacije. Razliiti su modeli kojima se eli postii
afirmativna mera predstavljanja pripadnika manjinskih grupa u zakonodavnim telima.
esto su u igri modeli koji na neki nain podrazumevaju sigurna mesta u
parlamentu. Ovakav sistem se koristi u Kolumbiji, Hrvatskoj, Sloveniji. U njemu je
unapred definisan broj mesta koji se dodeljuje pripadnicima manjinskih grupa. Najee
je predvieno da oni imaju posebne liste na kojima se opredeljuju za stranke koje
predstavljaju njihove manjinske interese. est je sluaj da ovakav sistem smanjuje

17

U negativne posledice spadaju: stranaka manipulacija sa pripadnicama lepeg pola, manja

zainteresovanost ena za ovaj proces jer ve imaju obezbeena parlamentarna mesta...

participaju manjinskih zajednica jer je ve definisan broj mandata koji mogu osvojiti, pa
birai ne nalaze jasnu participacionu motivaciju.
Nije neuobiajan ni metod u kome se izborni sistem doteruje tako da vri
pozitivnu afimaciju manjina. Takav je sluaj sa Crnom Gorom, gde je u jedinstvenom
izbornom sistemu, predvieno formiranje male izborne jedinice18, u kojoj su nastanjeni
pripadnici albanske manjine u Crnoj Gori19. Na ovaj nain postie se koncentracija snage
manjinskih partija, ali se jednako vrednuje svaki mandat i iza njega stoji jednaka politika
snaga, barem kada je u pitanju broj glasova. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Vels i kotska
imaju vei broj mesta u zajednikom parlamentu nego to je to mogue shodno populaciji
koja ivi u tim regionima. Na taj nain se postie afirmativna akcija predstavljenosti
odreenih regiona koji istovremeno imaju i karakter manjinskih zajednica. Postoje i
modeli u kojima se stranke ili kandidati manjina izuzimaju od optih izbornih
pravila20, kakav je sluaj u Srbiji. To izuzimanje za svrhu ima pozitivnu akciju prema
pripadnicima manjinskih grupa.
Treba napomenuti da sistem pozitivne diskriminacije moe da se u pojedinim
izbornim sistemima ostvari i putem manipulacije izbornim jedinicama, ali se postavlja
pitanje kako spreiti manipulaciju sa takvim slobodnim pravnim odredbama u izbornom
sistemu. Podrazumeva se da sistem pozitivne diskriminacije mora da zapone u sistemu
kandidovanja, tako da svi navedeni uslovi vae i kada je u pitanju ispunjenje samog
pasivnog birakog prava.

- Modeli kandidovanjaU zavisnosti od politike funkcije koja se bira, odnosno od metoda obraunavanja
glasova u mandate moemo razlikovati pojedinano i kandidovanje po listama21. Na taj

18

Od ukupnog broja od 78 mandata, 4 mandata se dele u ovoj izbornoj jedinici dok je ostatak Crne Gore
jedna izborna jednica sa 74 mesta (velika izborna jedinica).
19
Nejasno je zato se zakonodavac opredelio za pozitivnu afirmaciju samo jedne etnike skupine, pored
postojanja drugih, znatno brojnijih etnikih skupina (Srbi, Bonjaci).
20
U proporcionalnim izbornim sistemima recimo, za njih ne vai opti cenzus, nego nii ili ga uopte ne
postavljaju kao kriterijum za participaciju u procesu podele mandata.
21
O nainima kandidovanja i problemima i dilemama koje stoje uz odreena reenja govori vei broj
teoretiara: Vasovi, 1993, str 81-84; Sartori, 2003, str 31-35; Jovanovi, 2004, str 40-44.

nain stvari se mogu uoptiti, pa u tom okviru prepoznajemo i dva osnovna tipa
kandidovanja.
Jedan je onaj kojim se izborni obraun glasova u mandate vri prema veinskom
modelu. U tom sluaju proces kandidovanja najee prati formiranje jednomandatnih
izbornih jedinica. Bez obzira da li se trai relativna ili kvalifikovana veina, identitet
kandidata koji postaje poslanik je unapred poznat glasaima. I u odnosu birai - kandidat,
i birai - izabrani predstavnik, stvara se direktna veza izmeu navedenih aktera.
Kada su u pitanju proporcionalni izborni sistemi i postojanje viemandatnih
izbornih jednica, zahteva se postojanje lista. Imajui u vidu modalitete i naine na koji
birai u takvoj situaciji iskazuju svoje politike preference razlikujemo zatvorene i
otvorene liste22. I kod jednih i drugih nalazimo razliite modalitete kojim se ureuje
proces glasanja.
Kada su u pitanju zatvorene liste najee se primenjuje blokirana zatvorena lista,
a pored nje u upotrebi je i neblokirana zatvorena lista. Zatvorena blokirana lista
podrazumeva da bira ima pravo samo jednog glasa i da svoj glas moe poveriti samo
jednoj izbornoj listi, a da pri tome ni na koji nain ne moe uticati na kandidate koji ulaze
u parlament. U Junoj Africi se primenjuje ovakav sistem, s tim da pored naziva liste
stoji i fotografija lidera, odnosno nosioca liste, a birai na birakom mestu ak nemaju ni
uvid u sastav lista koje im se nude. Ovakav tip lista ne omoguava komunikaciju izmeu
biraa i kandidata, te moe dovesti do jaanja partokratskih tendencija gde o sastavu
parlamentarne grupe faktiki odluuje sam partijski vrh.
U cilju izbegavanja ovakvih procesa u pojedinim zemljama u upotrebi je
zatvorena neblokirana lista. Ovakav tip lista omoguava biraima da glasaju za
kandidate unutar liste i na taj nain odreuju i politiku snagu liste, ali i redosled
kandidata koji ulaze u parlament. U ovakvim situacijama, kandidati na prijavljenim
listama su najee poreani po azbunom redu, a birai svojim glasom daju poverenje
nekom od njih. Glas za nekog od kandidata znai istovremeno i glas za listu na kojoj se
on nalazi. Svakako, postoje modaliteti u kojima birai mogu svoje politike preference
iskazivati i na neki drugi nain (preferencijalno, panairanje, multiplikovano glasanje), pa
se u praksi mogu nai i neka druga reenja koja odgovaraju ovakvom tipu liste. Putem
22

Kasapovi, 2003; Pajvani 1999.

zatvorene neblokirane liste izbegava se mogunost direktnog odluivanja stranakog

rukovodstva o sastavu zakonodavnih tela. Problem sa ovim tipom lista je to graani
najee ne koriste svoje pravo, ve iskoriste samo mogunost da ukau na preferencu
kada su u pitanju liste, a ne i kada su u pitanju kandidati23.
Drugi tip lista su otvorene liste i one podrazumevaju mogunost da birai
sastavljaju sopstvene liste, odnosno da mogu dati glas, po slobodnoj volji, kandidatima sa
razliitih lista. Modaliteti i tehnike glasanja koje idu uz ovaj tip liste mogu da budu
razliiti, ali je navedeni cilj svima isti. Ovakve liste omoguavaju personalizaciju
politike, jaanje politike snage izabranih kandidata i smanjenje uticaja i snage politikih
stranaka. Sloenost ovakvog postupka kandidovanja, kao i potreba za postojanjem
glasaa koji poseduju vrlo visok nivo politike kulture uticala je da ne postoji velika
upotreba ovakvih modela lista. Ona se najee primenjuje na lokalnom nivou
(vajcarska, Luksembrug)
- Problemi ostvarenja pasivnog birakog prava u Srbiji Kratka istorija obnove viepartizma donela je sa sobom obilje iskustva u svim
oblastima izbornog procesa, pa nije zaobieno ni polje ostvarivanja pasivnog birakog
prava. U pojedinim delovima vezanim za proces kandidovanja nisu se javljali znaajniji
problemi, dok su se u pojedinim delovima javljala reenja po kojima se nae izborno
zakonodavstvo kotira vrlo visoko na listi negativnih evropskih primera. U ovom delu
teksta posebno emo se osvrnuti na iskustvo stranakih izbora u Srbiji, kvote za manjine i
pripadnike manje zastupljenog pola i na probleme u vezi sa stranakim listama i sa njima
povezanim pitanjem vlasnitva nad mandatom.
Kada su u pitanju kriterijumi pod kojima se ostvaruje mogunost kandidovanja u
Srbiji, nije bilo znaajnijih odstupanja od reenja koja se primenjuju u uporednoj praksi.
23

U vedskoj do 25% biraa koji glasaju iskoriste svoje pravo da ukau i na stranaku i na kandidatsku
preferencu. U Bosni i Hercegovini u upotrebi je klasian model neblokirane zatvorene liste, ali je vrlo mali
broj graana koristi. Najee se radi o 10% do 15% biraa. U kontaktima sa lanovima CIK-a BiH-a i
njihovim civilnim sektorom moglo se uti da je ovaj sistem povoljan za stranake manipulacije. Na
birakim mestima postoji dogovor izmeu stranakih predstavnika da utiu na raspored kandidata na
listama politikih stranaka ispred kojih dolaze, time to dopisuju kandidatske preference. Time ne
ugroavaju stranake izborne skorove, a kartelski je dogovor da svako radi ta hoe u svom dvoritu. Na
taj nain u parlament se biraju izabrani predstavnici koji imaju dobru infrastrukturu u izbornom danu.

Dosta liberalno su postavljene odredbe o uslovima koji se trebaju ispuniti da bi

kandidatura bila prihvaena i oni su najee u korelaciji sa uslovima ostvarivanja
aktivnog birakog prava. To su kriterijumi dravljanstva, prebivalita, poslovne
sposobnosti, pored njih nespojivost funkcija koja se odnosi na uobiajene profesionalne
angamane. Po pitanju kriterijumi na osnovu kojih se podrazumeva relevantnost aktera
koji se pojavljuju u izbornom procesu, do sada je postojalo samo reenje koje
podrazumeva potpise graana kao potvrda da kandidatura ima relevantnost24.
Proces odabira kandidata u okviru samih politikih stranaka u Srbiji, slobodno
moemo rei, pati od deficita demokratinosti. U principu, modeli selekcije stranakih
kandidata svode se na proces u kome suverenost u odluivanju imaju odreeni delovi
stranake infrastrukture ili rukovodstvo stranke. Podrazumeva se da rukovodstvo stranke
moe dominantno preoblikovati volju niih stranakih organa i tela.
Ipak, postoje razlike kada su u pitanju nominacije na razliitim nivoima izbora.
Na lokalnim izborima kljunu odluku o kandidatima donose lokalni organi stranke. U
pojedinim sluajevima postoji interes rukovodstva stranke da kadriraju, pa se njihove
sugestije i elje lako pretvaraju u spisak eljenih kandidata. Najee se radi o odnosima
u kojima pojedinci ili stranake struje isposluju svoje kandidate uz blagoslov
neprikosnovenog lidera i partijskog rukovodstva25. Kada su u pitanju nacionalni izbori
mogunost selekcije kandidata se u najveoj meri svodi na sam partijski vrh. Ne treba
izgubiti iz vida da su u ovom procesu oni sueni kapilarnom stranakom mreom, koja
posao kampanje treba da obavi na terenu, pa stoga u velikoj meri potuju njihove zahteve
i predloge. Meutim, zakonska mogunost daje slobodu stranakim rukovodstvima da
samostalno, po zavretku izbornog procesa mogu da biraju kandidate sa bilo kog mesta sa
liste koju su podneli u kandidacionom procesu. Time se otvara prostor njihovoj
samovolji. U najveem broju sluajeva poslanika mesta su zagarantovana miljenicima

24

U praksi je bilo znaajnih zloupotreba ovog prava. Naime, u procesu prikupljanja potpisa stranke su
koristile baze podataka o graanstvu, te su i bez njihovog znanja i saglasnosti predavali liste potpisa kao
podrku za kandidaturu sa njihovim imenima. Iz tog razloga, od 2005. godine se pristupilo sudskoj overi
potpisa kojima se podrava kandidatska lista.
25
Ne treba ovaj proces uvek shvatiti negativno. Demokratska stranka je za izbore gradonaelnika i
predsednika optina 2004. godine sprovela javnomnenjsko istraivanje o rejtingu svojih lokalnih lidera. U
svakoj veoj lokalnoj sredini (29 regionalnih centara) izmeu nekoliko najznaajnijih stranakih
predstavnika, kandidat za gradonaelnika je bio onaj koji je prema nalazima istraivanja imao najviu
reputaciju u svojoj sredini.

lidera i stranakog rukovodstva, ali se nae mesta i za pojedine stranake radnike26.

Odreene promene u izbornom sistemu, mogle bi u Srbiji da otvore mogunost
oivljavanja stranake demokratije pri emu bi stranaki izbori trebali da budu prva
stepenica uenja politiara. To podrazumeva aurnost podataka o stranakom lanstvu,
organizovanu stranaku administraciju i niz drugih pretpostavki koje bi stranke trebalo da
stvaraju u buduem periodu.
Druga znaajna tema vezana za pasivno birako pravo odnosi se na sistem
kvota27. Iako na papiru definisano kao prioritet u izbornom zakonodavstvu, sistem
afirmativne akcije u praksi je nailazio na mnogobrojne probleme. Mi govorimo o tri tipa
odnosa, prema manjinama, prema enama i modeli regionalne zastupljenosti, odnosno
participacija pojedinih regiona, gradova, sela i naselja.
Od svih aspekata model pozitivne akcije prema manjinskim etnikim zajednicama
zasluuje najviu ocenu. I na lokalnom i na nacionalnom nivou podrazumeva se izuzee
stranaka koje predstavljaju etnike skupine od opteg pravila o cenzusu (u Srbije je zo
5%). To omoguava ovim strankama da osvoje mandate ukoliko imaju onoliko glasova
kolika je vrednost poslednjeg mandata u nizu kolinika. Problem vezan za manjinsku
predstavljenost vidljiv je u samom procesu kandidovanja, meutim, gde ove liste nisu ni
na koji nain izuzete u definisanju kandidacionih uslova. Tako na nacionalnom nivou ove
liste moraju da prikupe 10.000 potpisa za validnu kandidaturu, a da im za osvajanje
mandata trebalo nekoliko hiljada glasova vie (od 14.000 do 15.000 imajui u vidu sve
izbore od 2000. godine na ovamo). Isti problem postoji i na lokalnom nivou, gde je u
pojedinim sluajevima broj neophodnih potpisa podrke za kandidaturu bio blizak broju
glasova koje treba osvojiti da bi se osvojio jedan mandat. Preporuka je da se sistem
ulaznih elemenata izjednai sa izlaznim elementima i da se pri procesu kandidovanja
za liste manjinskih stranaka snizi broj potpisa neophodan za proces kandidovanja.
Kada su u pitanju kvote kojima se definie rodna ravnopravnost, odnosno
zastupljenost manje zastupljenog pola situacija je drugaija nego to je to sluaj sa
problemom zastupljenosti manjina. U procesu kandidovanja uslov je, da bi izborne liste
26

To ne znai automatski negativnu konotaciju, jer kod pojedinih stranaka unapred je poznat sistem ulaska
u parlament. Kriterijumi su najee vezani za rezultat koji lista ostvari u nekom regionu, poboljanje,
odnosno smanjenje u odnosu na prethodne izbore. Na taj nain se rasporeuje motivaciona energija kod
itave stranake mree.
27
Ovim pojmom definiemo sve sisteme pozitivne akcije prema pojedinim rodovima ili grupama.

bile prihvaene, da imaju barem 30% pripadnika manje zastupljenog pola od ukupnog
broja kandidata. Meutim, efekti ovakvog reenja nisu se pokazali adekvatnim u izbornoj
praksi. Imajui u vidu mogunost stranakog rukovodstva da samostalno, po zavretku
izbora odluuje ko e od kandidata ui u parlament, u praksi je zabeleeno da znaajno
manji broj ena od predvienog procenta ulazi u parlament28. Obesmiljavanje kvota u
procesu kandidovanja vieno je i u sluaju rajsfelus29 sistema sa zatvorenim listama
na lokalnom nivou. Iako su pripadnice manje zastupljenog pola po automatizmu ulazile u
parlament, deavalo se da lista osvoji manje mandata nego to je pozicija ena na listi
(dva mandata, a ena je trea, na primer), a pri zameni poslanika nije postojao kriterijum
polne ravnopravnosti, pa su tako ene esto podnosile ostavke i menjane sa mukarcima.
Ukupan procenat ena u lokalnim skuptinama koji su odrani po ovom sistemu 2004.
godine u pojedinim optinama, umesto minimalnih 25% iznosio je i ispod 10%30.
Da bi se izbeglo obesmiljavanje normi o rodnoj afirmativnoj akciji neophodno je
uspostaviti reenja koja kao krajnji efekat moraju imati predstavljenost ena u
parlamentu. Pored pozitivne diskriminacije u procesu kandidovanja trebalo bi uvesti i
reenja koja na izlazu, u procesu raspodele mandata, predviaju odreeni procenat
ena u predstavnikim telima.
Ve je u kontekstu drugih pitanja naglaena specifinost vezana za izborne liste u
Srbiji. Naime, kada je u pitanju sam izborni proces onda govorimo o zatvorenim listama,
gde birai imaju samo mogunost da svoj glas daju jednoj listi. Oni ni koji nain ne mogu
uticati na raspored kandidata u okviru liste. Meutim, ono to model selekcije
predstavnika ini specifinim u Srbiji u odnosu na druge zemlje, je to se nakon izbornog
procesa stranakim rukovodstvima ostavlja mogunost da sami, arbitrarno odluuju o
tome ko e od poslanika sa liste ui u parlament. U jednom periodu ovo reenje je bilo
delimino korigovano31, ali poslednja izborni ciklusi na lokalnom i nacionalnom nivou su
podrazumevali istu formu ovog reenja. Ne retko u praksi se deavalo da nekoliko prvih
kandidata, pa ak i nosioci lista ne budu izabrani u parlament, a da neki od poslednje
28

Ukoliko je poeljno da 30% ena i ue u parlament, procenat ena u parlamentu je opadao od 2000.
godine, tako da u sadanjem sazivu parlamenta ima 18% pripadnica manje zastupljenog pola.
29
U svaka etiri kandidata obavezno je da bude osoba razliitog pola.
30
Podaci preuzeti od Pokrajinskog saveta za polnu ravnopravnost.
31
Na lokalnim izborima 2004 godine se od podnosilaca liste trailo da prva treina predstavnika ide redom
sa predate liste, dok je ostatak bio stvar partijskih preferenci.

rangiranih kandiadata dobiju ta mesta. Na ovakav nain se gubi neposredni karakter

izbora i u odreenoj meri izigrava volja biraa.
Iz ove injenice je proistekao i trei znaajan problem vezan za pitanje politike
kvota. On je evidentiran kada su u pitanju regionalna zastupljenost, odnosno
predstavljenost odreenih naselja i zajednica u predstavnikim telima. U poslednjem
parlamentarnom sazivu, zahvaljujui ovakvom reenju, 76 optina nema ni jednog
predstavnika u parlamentu, dok je u pojedinim sluajevima nekoliko desetina poslanika
dolazilo iz jednog mesta32. Na lokalnom nivou skoro je zakonomerno dolo do
nadpredstavljenosti urbanih delova jedinica lokalne samouprave. Naime, rukovodstva
lokalnih ogranaka stranaka po pravilu su smetena u urbanim delovima i stoga je najvei
deo odbornika upravo iz tih delova optina. Time je znaajan deo prigradskih, a pre svega
seoskih naselja ostao bez svojih predstavnika u lokalnoj skuptini. Na taj nain, oni su
izgubili nain komunikacije sa lokalnom vlau koji je poeljan i koji je u Srbiji bio
uobiajen u duem vremenskom periodu33.
- Vlasnitvo nad mandatom u Srbiji
U politikim prilikama obnovljenog viepartizma tema imperativnog mandata34
ili rasprave o tome iji je mandat (partije ili kandidata) zaokupljala je panju poslanika
politikih stranaka, javnosti i dela strunjaka koji se bave ovom oblau. Ne treba
zaboraviti da su problemi vezani za vlasnitvo mandata bili aktuelni u periodu

32

Znaajno vei broj poslanika dolazi iz Beograda i Novog Sada ako se u vidu ima broj biraa koji su
glasali u ovim gradovima. Karakteristian je sluaj Zemuna gde ak 11 poslanika u republikom
parlamentu potie iz ove optine (veina poslanici Srpske radikalne stranke).
33
Ovakva praksa je postojala i u periodu jednopartijske drave, ali i u periodu viepartizma do 2004.
godine.
34
Teorija imperativnog mandata prvobitno je bila vezana za odnos poslanika i izborne jedinice u kojoj je
biran. Ovu ideju je prvi osporio Edmund Berk, ukazujui da poslanik ne odluuje o teritoriji koja ga je
izabrala, ve o celini zajednice u kojoj ivi i da ne moe biti odgovoran interesima tog dela biraa u odnosu
na celinu drave.

vladavine Slobodana Miloevia35, ali su u periodu od 2000. godine jo vie dominirali

javnom scenom36.
U periodu do 2000. godine u izbornim procedurama se nije postavljalo pitanje
imperativnog mandata, odnosno nisu postojala zakonska reenja koja bi dozvolila takvu
formu odnosa na relaciji poslanik mandat - stranka. Promenom izbornog sistema na
republikom nivou iz oktobra 2000. godine, kroz novo zakonsko reenje uvedena je
odredba kojom se definie da mandat poslanika prestaje sa prestankom lanstva u stranci.
Time su se stvorile mogunosti da vlasnitvo nad mandatom realno bude u stranakim
rukama. Meutim, Ustavni sud u svojoj odluci iz 2003. godine proglasio je neustavnom
ovu odredbu zakona. Sve do donoenja novog Ustava (2006. godine), u pravnom poretku
nisu postojale osnove za stvaranje modela imperativnog mandata. lan 102 novog Ustava
ponovo otvara prostor za pravno definisanje imperativnog mandata. Nova odredba
predvia mogunost blanko ostavki izmeu poslanika i stranaka, na dobrovoljnoj osnovi.
Da bi ova odredba u praksi zaivela neophodno je bilo da se izborni zakoni usklade sa
Ustavom. Meutim, to je uinjeno samo na lokalnom nivou, gde je ak precizirano da
kandidati za odbornike sklapaju blanko ostavke sa strankom. Na republikom nivou nije
bilo nikakvih zakonskih promena izbornog zakona i njegovog usklaivanja sa ustavnim
odredbama.
Praksa i ponaanje koje je bilo ispoljeno u vezi sa prirodom mandata vrlo esto je
odstupala od onoga to su reenja koja su predviena zakonskim okvirima. Tako je
Ustavom definisano da je poslanik "slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom,
neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran
za poslanika " (Ustav, l. 102. stav 2). Reenje iz Zakona o lokalnim izborima predvia
da se ovaj ugovor sklapa izmeu kandidata i stranke. U praksi to znai apsolutno
iskazanu prirodu imperativnog mandata, jer je nezamislivo da se neko kandiduje ukoliko
nije pre toga potpisao blanko ostavku.

35

Karakteristino je nekoliko sluajeva u kojima su poslanici koji su promenili izborni tabor dali
neophodnu veinu tada vladajuoj SPS. To se desilo sa poslanicima Nove Demokratije, a kasnije i sa
poslanicima Srpske radikalne stranke koji su osnovali poseban klub Srpska radikalna stranka Nikola Pai.
36
U ovom periodu su bili karakteristini problemi na relaciji Demokratska opozicija Srbije Demokratska
stranka Srbije, da bi se kasnije problemi javili sa poslanicima Srpskog pokreta obnove, G17 plus,
Demokratske stranke...

Razliito poimanje prirode mandata, kao i svojevoljno tumaenje pravnih normi u

ovoj oblasti, bilo je karakteristino za sve vladajue veine od 2000. godine na ovamo.
Tako su u periodu vlade Vojislava Kotunice, shodno potrebama vladajue veine, za
sline ili identine situacije postojala potpuno razliita praktina reenja37. Bez obzira na
vladajuu koaliciju, po pravilu, o mandatima se arbitrarno odluivalo u Administrativnom
odboru Skuptine, gde se vladajua veina silom glasova izborila za reenja koja njima
najvie odgovaraju u datom trenutku.
Da bi se razumela priroda ovog problema, odnosno da bi se radilo na njegovom
pravazilaenju neophodno je ukazati na nekoliko kljunih taaka odnosa biraa,
kandidata i stranaka38. Politike stranke ulau skoro sve svoje resurse u izbornim
procesima da bi osvojile to vei broj mandata. Stoga je i prirodna njihova potreba da
zadre kontrolu nad mandatima koje osvoje. S druge strane, o demokratskom
parlamentarnom ureenju se moe govoriti samo kada postoji potpuna sloboda
predstavnika koji ini zakonodavna tela. Stoga je neophodno da svaki poslanik ima
takozvani slobodan mandat i da bez bilo kakvog pristiska i uticaja moe odluivati o
optim pitanjima. Iz navedenih prava potiu i uoene su nedemokratske namere i injenja
koja vae i za politike stranke i za pojedince koji imaju poslaniki mandat.
Stranke ele da imaju apsolutnu kontrolu, te da se njihova volja bespogovorno
sprovodi to u krajnjoj instanci dovodi do apsolutistikih stranakih tendencija i
partokratije. Jedan deo poslanika, prirodu slobodnog mandata koristi da postane roba na
prodaju, odnosno da u uslovima krhkih demokratskih institucija i tekovina koje postoje
u Srbiji, naplate svoj poslaniki status i priklone se onomo ko im da vie novca ili
privilegija. I druge zemlje su suoene sa slinim problemima39, ali se na evropskom tlu u
skorije vreme nije pribegavalo reafirmaciji imperativnog mandata kako je to uinjeno
kod nas. Istini za volju, problemi podmiivanja, preprodaje i ustupanja politike volje
nisu predmet izbornih, ve krivinih procedura.

37

Tako je poslanicima SPO-a i DS-a dozvoljeno da napuste poslanike klubove lista na kojima su izabrani,
dok to nije dozvoljeno poslanicima G17 i DSS-a, odnosno oduzet im je mandat i dodeljen je nekom
drugom kandidatu sa liste.
38
D.Nolen, 1997, str 13-14
39
Ovaj problem je vidljiv ak i u zemljama sa duom demokratskom tradicijom od Srbije, poput Italije,
panije...

S druge strane, relevantne meunarodne institucije (Venecijanska Komisija iji je

osniva Savet Evrope) vrlo negativno su ocenile normativna reenja i praksu koja u ovoj
oblasti postoji u naoj zemlji. Oigledno je da su problemi vezani za neadekvatno
ponaanje pojedinih poslanika reeni time to su postavljeni temelji za jo gora reenja stvaranje apsolutne partokratije i modela imperativnog mandata.
Budua reenja, kojima bi se ovakva praksa prevazila, trebalo bi da se oslanjaju
na slobodan mandat kao univerzalnu vrednost. Na drugoj strani, poslanicima koji napuste
matinu listu, statusno bi trebalo oteati parlamentarni rad (finansijske prepreke,
formiranje kluba...) i posebno kontrolisati i pratiti tokove novca i potencijalne kupovine
poslanika.

LITERATURA:
-

Pajvani Marijana; Izborno pravo. Novi Sad: Graphica Academica, 1999

Kasapovi Mirjana, Izborni Leksikon, Politika kultura, Zegreb, 2003.

Butler

Bruce,

Congressional

Redistricting,

Comparative

and

Theoretical

Perspectives, NewYork, MacMilan, 1992.

-

Dahlerup, Drude (1998): The World of Quotas, u: Karam, Azza (Ed.): Women In
Parliament: Beyond Numbers,

Miljenje o Ustavu Srbije, Evropska komisija za demokratiju putem prava Venecijanska komisija, Miljenje br. 405/2006, www.nspm.org.yu

Prodanovi, D. Imperativni i slobodni mandat predstavnikih tela, Svjetlost,

Sarajevo, 1979

Milan Jovanovi, Od slobodnog mandata ka promenljivom delegatu, debata: Srbija

meu ustavima, Nova srpska politika misao, Berograd, 2007

Milan Jovanovi, Izborni sistemi postkomunistikih zemalja, Beograd 2004.

Vuina Vasovi, Vladimir Goati, Izbori i izborni sistemi, Beograd, 1993.