MIKROMEHANIKA ANALIZA LOMA LAMINATNOG STAKLO-EPOKSI

KOMPOZITNOG MATERIJALA ISPITIVANOG SAVIJANJEM

Miljana Krsti1, Dragoljub Ili2, Dragoljub Bekri3, Jelena Petrovi1,
Ivica Vujii1, Slavia Puti1*
1

Univerzitet u Beogradu, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd

2
Vazduhoplovna akademija, Beograd
3
Univezitet u Beogradu, Mainski fakultet, Beograd
IZVOD

Predmet i cilj ovog rada predstavlja mikromehanika analiza lomova nastalih mehanikim
ispitivanjima laminatnog staklo-epoksi kompozitnog materijala na savijanje. Struktura stakloepoksi kompozitnog materijala je stakleno platno 280 g/m, twill tkanje, irine 100 cm, tip Interglas 92125 i epoksi smola tip MGS L-135. Uzorci su oblikovani runom metodom sa 35%
zapreminskog udela vlakana. Prethodnim mehanikim ispitivanjima su dobijeni relevantni podaci o
zateznim i savojnim mehanikim svojstvima. Analizom sa fotografija na prelomnim povrinama
veih uveanja i sa skening elektronskog mikroskopa (SEM) bie izvedena mikromehanika analiza
kojom e se doi do saznanja o mehanizmima oteenja i razvoju prsline do konanog loma pri
delovanju savojnog optereenja.
Kljune rei: mikromehanika analiza, staklo-epoksi kompozitni materijali, mehanika
oteenja kompozita, ispitivanje na savijanje staklo-epoksi kompozitnog materijala
UVOD
Razumevanje mikromehanizama oteenja u kompozitnim materijalima pri razliitim
uslovima promenljivog optereenja u toku eksploatacije je od velikog znaaja pri projektovanju, jer
se za svaku posebnu primenu odreuje ilavost kompozita, otpornost na promenljivo i udarno
optereenje, brzina akumulacije oteenja, preostala vrstoa, krutost i vek strukturnih
komponenata [1]. Oteenja se sastoje od razliitih kombinacija nastajanja prslina u matrici,
raskidanja veza izmeu vlakana i matrice, raslojavanja i lokalnog prekida vlakana, a zavise od
strukture materijala, broja slojeva i orijentacije vlakana u njima, procesa oblikovanja, stanja napona
i uvedenog optereenja [2,3]. Alternativni pristup u razumevanju ovih pojava je preko unapred
utvrenih mikromehanikih modela mehanizama oteenja. Meutim, obzirom na veliki broj
istovremeno delujuih parametara u svakoj realnoj konstrukciji, modeli kao to su lom vlakana i
matrice, delaminacija i odvajanje vlakana od matrice retko mogu da budu dovoljno precizni da bi
bili od koristi projektantu [4]. Oni predstavljaju samo iskustvene modele koji vode ka razvoju nove
grane mehanike koja se naziva mehanika oteenja [5,6]
Oteenje u kompozitnim materijalima bilo je i ostaje predmet brojnih ispitivanja. Do danas je
razvijen i primenjen veliki broj metoda sa ili bez razaranja za utvrivanje nastanka i razvoja
oteenja u njima [7]. Oteenja su veoma esto sloena, tako da je odreivanje njihovog modela sa
aspekta mehanike loma teko i ponekad nerealno. Ba zbog sloenosti, ovom temom su se bavili
mnogobrojni istraivai. Rezultati dobijeni ispitivanjem uzoraka na savijanje staklo-epoksi
kompozitnih materijala predstavljeni su u radovima [8]. Isto tako, znaajni su rezultati ispitivanja
ugljenina vlakna-epoksi smola kompozitnih materijala koji su dati u [9] zbog poreenja osobina sa
staklo-epoksi kompozitnim materijalima. Promena elastinosti koja nastaje kao posledica promena
1*

Slavia Puti, Univerzitet u Beogradu, Tehnoloko-metalurki fakultet,Karnegijeva 4, 11000 Beograd, Srbija, e-mail: slavisa@tmg.bg.ac.rs

na mikro nivou u kompozitnom materijalu objanjena je u radovima [10,11]. Ispitivanje mehanikih

osobina i mehanizama nastajanja mikroprslina u teksitlnim kompozitnim materijalima je veoma
znaajno i moe biti jako korisno [12]. Pojava i rast prsline sami po sebi ne uzrokuju kritine
uslove, ali ukupan efekat dovodi do smanjenja utvrenih mehanikih karakteristika, to moe da
rezultira i lomom kompozita [13,14].
Predmet i cilj ovog rada predstavlja mikromehanika analiza lomova nastalih
mehanikim ispitivanjima laminatnog staklo-epoksi kompozitnog materijala na savijanje.
Prethodnim mehanikim ispitivanjima su dobijeni relevantni podaci o zateznim i savojnim
mehanikim svojstvima. Analizom sa fotografija na prelomnim povrinama veih uveanja i sa
skening elektronskog mikroskopa bie izvedena mikromehanika analiza kojom e se doi do
saznanja o mehanizmima oteenja i razvoju prsline do konanog loma pri delovanju savojnog
optereenja.
MATERIJALI I METODE
Struktura ispitivanog materijala je stakleno platno 280 g/m, twill tkanje, irine 100 cm, tipInterglas 92125 i epoksi smola tip MGS L-135.
Fizika svojstva E-staklenih vlakana koja su koriena u tkanju su prikazana u tabeli 1, dok
je u tabeli 2 prikazan njihov hemijski sastav.
Tabela 1. Svojstva E- staklenog vlakna

Svojstvo
Prenik vlakna
Masa po jedinici duine
Gustina vlakna
Povrinska masa (gramatura)
Zatezna vrstoa, Rm
Jungov modul elastinosti, E1
Deformacija, 1
Koeficijent toplotnog irenja
Koeficijent toplotne provodljivosti
Dielekrina konstanta
Specifini elektrtini otpor
Max. vreme kvaenja u smoli

Jedinice
m
g/km
kg/m2
g/m2
[MPa]
[GPa]
[%]
[10-6 K-1]
[W/mK]
[]
[cm]
s

Vrednost
8-16
27,37
2540
450 5%
2500-3450
72,5
3,3-3,5
5
1
6,7
1014
20

Tabela 2. Hemijski sastav E- staklenog vlakna

Hemijski sastav
Silicijum(IV)-oksid
Aluminijum(III)-oksid
Bor(III)-oksid
Natrijum(I)-oksid i kalijum(I)-oksid
Magnezijum(II)-oksid
Kalcijum(II)-oksid
Titanijum(IV)-oksid
Gvoe(III)-oksid
Gvoe

Svojstva epoksi smole su prikazana u tabelama 3 i 4.

Udeo (%)
52 - 56
12 - 16
5 - 10
0-2
0-5
16 - 25
0 - 1,5
0 - 0,8
0-1

Tabela 3. Fizika svojstva umeane smole

Test
Gustina na 25C
Viskoznost na 25C
Epoksi ekvivalent
Epoksi vrednost

Jedinice
g/cm3
mPas
-

Vrednosti
1,14-1,18
2300-2900
170-189
0,53-0,59

Tabela.4. Mehanika svojstva umeane smole

Svojstva
Zatezna vrstoa, Rm
Deformacija,
Savojna vrstoa, Rf
Modul elastinosti, E
Pritisna vrstoa
Udarna ilavost /Charpy/, an

Jedinice
MPa
%
MPa
MPa
MPa
KJ/m2

Vrednosti
68-80
5-7
110-130
2,9-3,2
110-130
30-50

Teholoki postupak proizvodnje staklo-epoksi kompozitnih ploa

Staklo-epoksi kompozitne ploe su oblikovane runom metodom oblikovanja u kalupu. Izgled
korienog kalupa je prikazan na sl. 1. Kalup se sastoji od dve metalne ploe (gornje i donje), koje
se nakon postavljanja materijala priteu uz pomo etiri vijka ime se ostvaruje neophodna sila
pritiska.

Slika 1. Izgled kalupa

Ceo tok izvedenog procesa oblikovanja materijala se moe prikazati kroz sledee faze rada:
1) Priprema kalupa: Sa povrina metalnih ploa kalupa su prvo uklonjene mehanike
neistoe, a zatim je dodatno ienje povrina ostvareno odgovarajuim organskim rastvaraem
(metil-etil ketonom). Na taj nain je dobijen finalni proizvod zadovoljavajueg izgleda, koji se lako
odvajao od kalupa.
2) Priprema osnovnog i pomonog materijala: U ovoj fazi rada je izvrena priprema
strukturnih komponenata. Staklena tkanja razliitih gustina i orijentacija su isecana prema
odgovarajuim dimenzijama kalupa. Neposredno pre samog procesa oblikovanja izmeana je smola
i ovriva. Takoe, radi zatite kalupa ali i dodatnog olakavanja odvajanja finalnog proizvoda od
kalupa, preko metalnih ploa je postavljana folija od celofana. Kao pomoni materijal su koriene i

suneraste trake duina jednakih dimenzijama metalnih ploa i irine 1 cm ija je uloga objanjena
u opisu samog postupka izrade.
3) Opis postupka izrade: Preko prethodno postavljene folije od celofana na donju metalnu
plou kalupa postavljao se odreeni broj slojeva staklenog tkanja, odgovarajue gustine i strukture.
Neposredno uz njihovu ivicu su lepljene suneraste trake kojima se kasnije upijao viak smole. Na
ovako pripremljenu podlogu se u odreenom odnosu ravnomerno dodavala smea epoksidne smole
i ovrivaa, a zatim se ovako formirani materijal sa gornje strane zatvori slojem jo jedne folije
od celofana. Sve vreme se vodilo rauna da ne doe do nastajanja mehuria vazduha tako to se
zaostali vazduh istiskivao pomou pritisnog valjka. Na taj nain se ujedno ostvarilo i bolje kvaenje
staklenih vlakana smolom, pa je formirani finalni materijal i kompaktniji. Postavljanjem gornje
ploe kalupa preko materijala i pritezanjem vijaka (ime se uz teinu kalupa obezbedila neophodna
sila pritiska unutar kalupa), zavrena je ova faza. Nakon toga je materijal ostavljen na sobnoj
temperaturi (20C) do potpunog ovravanja koje se zavrilo nakon 24 asa. Na sl. 2 je data skica
zatvorenog kalupa sa odgovarajuim dimenzijama i pozicijama.
7

13

POZICIJE:

1 - Metalne ploe

256

2 - Vijak i navrtka (M12)

3 - Zatitni sloj celofana

230

190

4 - Suner
5 - Sloj epoksidne smole
6 - Sloj staklenog tkanja
7 - Podlona ploica
292

Slika 2. Skica korienog kalupa za oblikovanje

Nakon zavrenog ovravanja materijala i otvaranja kalupa, sa dobijenih laminata su lako

uklanjane folije od celofana, a povrine su bile zadovoljavajuih kvaliteta i izgleda tako da nisu
zahtevale dodatnu obradu. Poto je za odvijanje procesa polimerizacije, tj. umreavanja, potrebno 7
dana, finalni proizvod se za to vreme uvao na sobnoj temperaturi, a nakon toga su iz laminata
isecane epruvete standardnih dimenzija potrebne za odgovarajua mehanika ispitivanja.
Oznake iseenih uzoraka i tok ispitivanja
Ispitivali su se uzorci (MA-SE) seeni iz oblikovanih ploa. Oznake uzoraka su MA-SE-1,
MA-SE-2 i MA-SE-3, MA-SE-4, MA-SE-5. Odreene su odgovarajue zatezne vrstoe i moduli
elastinosti. Postupak ispitivanja, oblik i dimenzije epruveta su definisani standardom ASTM D 790
[15]. Ispitivanje je izvedeno na elektro-mehanikoj kidalici INSTRON 1332 (sl. 3).

Slika 3. Odvijanje eksperimenta na elektro-mehanikoj kidalici INSTRON 1332

Tipian izgled prelomljenih epruveta ispitivanih na savijanje prikazan je na sl. 4.

Slika 4. Izgled prelomljenih uzoraka MA-SE-1 i MA-SE-2

Eksperiment odreivanja savojnih svojstava kao to su vrstoa na savijanje i ugib je izveden

za staklo-epoksi kompozitni materijal radi dobijanja njegovih relevantnih mehanikih svojstava.
Mikromehanika analiza je izvedena na skening elektronskom mikroskopu (SEM) na
Tehnoloko-metalurkom fakultetu u Beogradu. Korien je SEM TESCAN Mira3 XMU na 5 kV.
Prethodno su uzorci prevueni slojem legure Au-Pd.
REZULTATI I DISKUSIJA
Na osnovu prethodnih ispitivanja na savijanje kompozitnog materijala staklo-epoksi, na
osnovu pet ispitanih uzoraka, dobijena je srednja vrednost savojne vrstoe 306,58 MPa kao i
srednja vrednost modula elastinosti 4,96 mm i na kraju srednja vrednost ugiba, koja iznosi 12,72
mm. Moe se konstatovati za ovakvu vrstu mehanikog ispitivanja relativno malo odstupanje
izmerenih, odnosno izraunatih vrednosti i za savojnu vrstou i modul elastinosti od srednjih
vrednosti.

Neto vee odstupanje vrednosti je kod modula elastinosti, ali kao objanjenje moe posluiti
injenica da je bilo relativno tee precizno odrediti modul elastinosti zbog nestabilnog linearnog
dela na dijagramu i ve relativno malog poetnog zakrivljenja krive napon deformacija ( ).
to se tie savojne vrstoe, poznato je da se zbog isprepletanosti vlakana i razliite raspodele
napona du ose vlakana, sva vlakna ne optereuju isto. Rezultat toga je i razliito vremensko
pucanje vlakana, tj. neka vlakna pucaju pri manjim, a neka pri veim optereenjima. Vlakna koja
ranije pucaju prouzrokuju poremeaj u zoni loma, tj. javljaju se lokalni smiui naponi uz pokidano
vlakno, to se ne moe na svakom uzorku podudariti, pa iz tog razloga dolazi i do razliitih
maksimalnih sila optereenja pri lomu.
Kod ispitivanog kompozitnog materijala sa ojaanjem u vidu tkanja, zbog isprepletanosti
vlakana u tkaninama i razliitih raspodela napona du njihovih osa, sva vlakna ne bivaju optereena
podjednako. Kao posledica neravnomerne raspodele javlja se razliito vremensko pucanje vlakana,
to dovodi do pojave lokalnih smicajnih napona uz pokidano vlakno u zoni loma. Poveanjem ovih
napona dolazi do delaminacije, tj. kidanja veza vlakno-matrica, i prslina nastala lomom vlakana
raste du susednih vlakana, izazivajui makroprslinu. Rezultat toga je i lokalno raslojavanje i
pucanje vlakana, ali kompozitni materijal i dalje nosi spoljanje optereenje. Sa porastom napona
lokalna oteenja se ire, do konanog loma je u svim sluajevima dolazilo uz akustini efekat, kao
posledica pucanja velikog broja vlakana. Najveu savojnu vrstou i modul elastinosti posedovao
je uzorak sa najmanjim masenim udelom ojaanja. Takoe je karakteristino nastajanje poetnih
prslina usled nedostatka matrice (sl. 5 i 6). Posledica toga je da vlakna nisu pucala sva istovremeno.
Prvo su pucala vlakna koja nisu bila obloena matricom, a nakon toga i druga koja su tada bila
preoptereena silom zatezanja.

Slika 5. Nedostatak matrice prikazan na SEM-u

Slika 6. Nedostatak matrice pri veem uveanju prikazana na SEM-u

Karakteristini su krti lomovi vlakana usled nedostatka matrice to se moe videti na sl. 7
(vidi se ogoljeno vlakno-nema matrice). Prelom je krt . Ravan prelom vlakana ukazuje na to da nije
imalo ta da uva vlakno i da se ono nije istezalo nego je odmah pucalo (bez potpore). Kod krtih
vlakana do loma dolazi trenutno, bez ikakvih prethodnih elastinih deformacija.

Slika 7. Krt lom vlakana usled nedostatka matrice prikazan na SEM-u

Ovaj model oteenja nastaje usled postojanja mikrooteenja u vlaknima. Kada nastane
prekid vlakna, susedna vlakna nose vee optereenje, to poveava mogunost pojave novih prekida
na susednim vlaknima. Lokalni prekid vlakana esto se sree prilikom dejstva pritisnog optereenja.
U tom sluaju, zbog nedostatka bonog oslonca matrice (poputanja veze vlakno-matrica), vlakno
se izvija pri vrlo malom optereenju i lako se lomi.
Na osnovu sl. 8 moe se zakljuiti da je nastanak kritinog naponskog stanja, a samim tim i
prsline, vezan za razdvajanje veze vlakno-matrica, nakon ega dolazi do pucanja vlakna. Lom je
kod svih ispitivanih uzoraka bio iniciran sa strane spoljanjeg sloja vlakana, koja se vie deformiu
u odnosu na sredinje i dovode do raslojavanja, ime ubrzavaju konani lom uzoraka.

Raslojavanje je uoljivo ak i golim okom. Osim ovog mehanizma karakteristina je i pojava

izvlaenja vlakana iz pletenica tkanja pri dejstvu optereenja, to je prikazano na sl. 9.

Slika 8. Razdvajanje veze vlakno matrica prikazanog na SEM-u

Slika 9. Izvlaenje vlakana iz pletenica tkanja prikazanog na SEM-u

Na slikama 8 i 9 se direktno vidi struktura tj. da je u pitanju je tkanje.

Raskidanje veza izmeu vlakana i matrice predstavlja veoma estu pojavu koja je
karakteristina za loe impregnirana vlakna. Da bi se ova pojava u to veoj meri eliminisala,
potrebno je uspostavljanje dobre adhezivne veze na meupovrini vlakna i matrice. vrstina tog
vezivanja mnogo utie na ilavost kompozitnog materijala, jer je za raskidanje jakih veza potrebna
velika koliina energije.
Prsline u matrici paralelne sa vlaknima mogu da nastanu i rastu u svakom od slojeva, obzirom
na pravac dejstva optereenja. Pojava prsline unutar sloja izaziva poveanje koncentracije napona u
tom sloju, a nastala prslina se dejstvom smicajnih napona prenosi kroz matricu na susedne slojeve.
Prslina se zaustavlja na odreenoj udaljenosti, a tada se naponi u sloju sa poetnom prslinom
ponovo poveavaju i mogu da izazovu jo jednu prslinu ili rast postojee prsline. Ovaj mehanizam
se ponavlja sve dok se ne dostigne zasienje prslina. Pri zasienju, razmak izmeu prslina je manji
od minimalnog razmaka koji je potreban za prenos dovoljno velikog napona koji moe izazvati

pojavu nove prsline. Ovaj minimalni razmak zavisi od svojstava sloja i od okolnih (susednih)
slojeva, ali ne i od delujueg optereenja.
Na sl. 10 i 11 vide se prsline koje su nastale usled gubitka matrice usled savijanja. Na obe
slike se lepo vide rasekline.

Slika 10. Prsline nastale usled gubitka matrice, prikazane na SEM-u

Slika 11. Prsline nastale usled nedostatka matrice prikazane na SEM-u

ZAKLJUAK
Mikromehanika analiza staklo-epoksi kompozitnog materijala na savijanje je ukazala na sve
poznate mehanizme koji se javljaju pri ovakvim ispitivanjima. Razliito vremensko pucanje vlakana
je posledica specifinosti tkanja i isprepletanosti vlakana i razliite raspodele napona du ose
vlakana. Vlakna koja ranije pucaju prouzrokuju poremeaj u zoni loma, javlja se smicanje a samim
tim se javljaju lokalni smiui naponi uz pokidano vlakno. Smicanje se ogleda u tome da je
prilikom rasta optereenja dolazilo do klizanja celih namotanih slojeva vlakna po debljini uzorka
to je dovodilo do poremeaja naponskih stanja i deformacija u slojevima. Poveanjem napona
dolazilo je do pucanja veze vlakno-matrica i prslina nastala lomom vlakana je rasla du susednih
vlakana i izazivala makroprslinu. Rezultat toga je pucanje vlakana i lokalno raslojavanje, ali je
kompozit i dalje nosio spoljanje optereenje. Sa daljim porastom napona lokalna oteenja su se

irila, dolazilo je do pucanja celih grupa vlakana, progresivnog raslojavanja i konanog loma. Lom
je bio praen jakim akustinim efektom koji je posledica istovremenog pucanja velikog broja
vlakana.
Dakle, mikromehanikom analizom loma laminantnog staklo-epoksi kompozitnog materijala
se dolo do dragocenih podataka o veku trajanja i mehanizmima nastanka loma ispitivanog
materijala.
LITERATURA
1. Hergenrother, P. M., Johnston, N. J., (1988), Polimer Mater. Sci. Eng. Proc., 59, 697.
2. Agarwal B. D., Broutman L.J., (1990), Analysis and perfomance of fiber composites, John
Wiley & Sons, Inc, USA.
3. Eager,T.W., (1991), Whither advanced materials, Adv. Mater.Processes.
4. Uskokovi P., Aleksi R., (2005), Optika vlakna kao senzori za detekciju mehanikog
oteenja u kompozitnim materijalima, Tehnoloko-Metalurki fakultet, Beograd.
5. Puti S., (2006), Mehanika svojstva polimernih kompozitnih materijala, TehnolokoMetalurki fakultet, Beograd,.
6. Aleksi R., Radojevi V., Jani R., (2007), Funkcionalni kompozitni materijali, beleke sa
predavanja, skripta, Tehnoloko-Metalurki fakultet, Beograd.
7. Schwartz M. M., (1984), Compozite Materials Handbook, McGraw-Hill, Inc, USA.
8. Catangiu A., Dumitrescu A.T., Ungureanu D., (2011), Experimental Results For Bending
Fatigue Behaviour Of Glass-Epoxy Composite Materials, The Scientific Bulletin of Valahia
University Materials And Mechanics, Nr. 6 (9), 47-51.
9. Rathnakar G., Shivanan H. K., (2013), Experimental Evaluation of Strength and Stiffness
of Fibre Reinforced Composites under Flexural Loading, International Journal of Engineering and
Innovative Technology (IJEIT) 2(7), 219-222.
10. Dyer K.P., Isaac D.H., (1998), Fatigue behaviour of continuous glass fibre reinforced
composites, Compos Part B (29B), 725733.
11. Van Paepegem W., Degriech J., (2001), Experimental setup for and numerical modeling
of bending fatigue experiments on plain woven glass-epoxy composites, Composites Structures,
51(1), 1-8.
12.Yang B., Kozey V., Adanur S., Kumar S., (2000), Bending, compression, and shear
behavior of woven glass fiber-epoxy, Composites, Elsevier, Composites: Part B, 31, 715-721.
13.Krivokua M., Puti S., Uskokovi P., Aleksi R., (1999), Uticaj strukture na savojna
svojstva laminarnog kompozitnog materijala, Zbornik izvoda, III Jugoslovenska Konferencija o
Novim Materijalima YUCOMAT 99, Herceg-Novi, 228.
14. Puti S., Aleksi R., Burzi Z., Momilovi D., Uskokovi P., (1997), Influence of
Processing on Static and Impact Bending Properties of Fiber Glass-Polyester Composites,
Proceedings of 8th International Conference on Mechanics and Tehnology of Composite
Materials, Sofia, , 340-344.
15. Annual book of ASTM Standards (1999), Vol.15.03, American Society for Testing and
Materials, Philadelphia, PA.

Micromechanical fracture analysis of laminated GLASS-epoxy composite material tested bending

ABSTRACT
The object and purpose of this work is the micromechanical analysis of failures caused by
mechanical tests of laminate glass-epoxy composite material in bending. The structure of glassepoxy composite material is a glass fabric 280 g / m, "twill weave", width 100 cm, type - Interglas
92125 and epoxy resin type MGS L-135. Samples are shaped manual method with 35% volume
fraction of fibers. Previous mechanical tests were obtained relevant data on tensile and flexural
mechanical properties. By analyzing the images of fracture surfaces of larger magnification with a
scanning electron microscope (SEM) will be performed micromechanical analysis that will lead to
the knowledge of the mechanisms of damage and crack growth to final fracture in action bending
loads.
Key words: micromechanical analysis, glass-epoxy composite materials, damage mechanics of
composites, testing for bending glass-epoxy composite material
Scientific paper
Received for Publication: 10. 03. 2014.
Accepted for Publication: 28. 05. 2014.