UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

LOGISTIKA U SAOBRAAJU

Seminarski rad
Tema: Logistika transporta

Student: Dejan Rokvi 898/14

Marko Vasiljevi, van.prof
Drumski I gradski saobraaj
Zoran Ristiki, dipl.ma ,ing

Profesor: Dr
Asistent: Mr

SADRAJ
UVOD..................................................................................................................... 3
1.PODELA TRANSPORTA.......................................................................................... 4
1.1. elezniki...................................................................................................................................4
1.2.Drumski.......................................................................................................................................5
1.3.Vodni...........................................................................................................................................6
1.4.Avio (vazduni)............................................................................................................................7
1.5.Cevni...........................................................................................................................................7
2.KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA...............................................................8
3.SPOLJANJI TRANSPORT..................................................................................... 11
3.1.Izbor transportnog vida..............................................................................................................11
3.2.Izbor prevoznika........................................................................................................................13
3.3.Kadrovi i obuka.........................................................................................................................14
3.4.Trokovi spoljanjeg transporta...........................................................................14
4.POMONA TRANSPORTNA SREDSTVA..................................................................15
ZAKLJUAK 16
LITERATURA...17

UVOD
Transport predstavlja jednu od najznaajnijih logistikih funkcija, delom zbog visokih
trokova koje sa sobom nosi, a delom to zauzima prvo (transport sirovina za proizvodnju) i
poslednje mesto (transport gotovog proizvoda do potroaa) u proizvodnom procesu.
Praktino, zaustavljanje transporta bi znailo zaustavljanje prozvodnje. Stoga je od izuzetnog
znaaja za opstanak preduzea na tritu, dobro organizovanje i upravljanje procesom
transporta.
Kao ilustracija trokova koje sobom nosi transport moe posluiti procena da su
trokovi transporta u SAD za 2003. godinu premaili 300 milijardi dolara, a za 2005. su
premaili celih 1.000 milijardi dolara.
Skupoceni proizvodi kao to su kamere, juvelirski proizvodi i elektronika imaju niske
transportne trokove (% u prodajnoj ceni), poto su male mase i malih gabarita, tako da je
mogue prevesti veliku koliinu takvih proizvoda i podeliti ukupne trokove transporta na
velik broj jedinica. Na osnovu ovoga je evidentno da e jedinicu transportnovane robe
optereivati mali deo ukupnih transportnih trokova, koji, usled visoke cene takvih proizvoda,
predstavlja jako malo relativno poveanje cene proizvoda. Suprotno ovoj vrsti robe, ugalj,
eljezna ruda, bazna hemija itd. imaju relativno visoke transportne trokove, to dovodi do
apsurdne situacije: cena skupih proizvoda se minimalno uveava usled transportnih trokova,
dok trokovi transporta predstavljaju gotovo najvei deo cene jeftinih proizvoda.
Svoje zadatke transportna sluba izvrava obavljanjem sledeih poslova:
-

izrada godinjeg plana transporta robe,

izbor puta transporta robe,
izbor naina transporta robe,
saradnja sa skladinom slubom preduzea,
zakupljivanje skladinog prostora u javnim skladitima, osiguranje robe na putu,
angaovanje tuih usluga u transportu,
poveravanje brige o transportu robe pediterskim preduzeima,
preuzimanje robe od drugih prevoznika,
evidentiranje podataka o korienju tuih usluga,
kontrola transportnih dokumenata i obrauna vozarine od strane transportnih
preduzea,
formiranje transportnih dokumenata,
izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku,
voenje evidencije o radu sopstvenog voznog parka,
izrada naknadnih kalkulacija trokova transporta,
nadzor nad radom sopstvene garae i auto radionice (odravanje transportnih
sredstava).

1. PODELA TRANSPORTA
Postoje dve, esto koriene, podele transporta. Prva se bazira na odnosu transporta i
proizvodnog procesa pogona, a druga na osnovu sredine kojom se vri transport. Prva podela
razlikuje spoljanji i unutranji transport. Unutranji transport se vri unutar proizvodnog
pogona i tokom procesa proizvodnje i o ovoj vrsti transporta e biti rei u poglavlju o
rukovanju materijalom.
Spoljanji transport se esto deli na ulazni i izlazni transport, odnosno pravi se razlika
da li se radi o transportu sirovina i poluproizvoda prema proizvodnom pogonu ili se radi o
transportu gotovih proizvoda ka distributeru, prodajnom mestu ili direktno kupcu. Ova podela
se vri samo zbog naina upravljanja transportom, dok su transportna sredstva identina u oba
sluaja. Osnovna podela transporta i transportnih sredstava, u ovom sluaju, se vri na osnovu
sredine sredstva kojim se transportovana roba kree, tako da su osnovni vidovi transporta:
- eljezniki,
- drumski,
- vodni,
- avio (vazduni) i
- cevni. [1]

1.1. eljezniki saobraaj

Jedna od velikih prednosti eljeznikog transporta je sposobnost da se preveze
razliita vrsta robe, poev od suvih, rasutih i tenih roba, zamrznute hrane, sveeg voa i
povra koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika i
velikih gabarita i slino.
Prevoznici koji se bave eljeznikim transportom se smatraju "prirodnim
monopolistima". Razlog za ovo su visoke investicije koje su neophodne za otpoinjanje ovog
posla (ovde se u obzir uzimaju transportne organizacije u razvijenim ekonomijama, poto kod
nas, praktino, postoji samo jedan prevoznik). Uz pretpostavku da je infrastruktura razvijena,
prevoznik mora da obezbedi terminale za pristup vagonima, opremu za podrku utovaru,
manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone. Zbog ovakvih uslova, eljezniki transport, u
svetu, vai za deo industrije "u opadanju", odnosno, udeo eljeznikog trasporta u ukupni
trokovima / zaradama opada. Kako eljeznikom transportu ostali vidovi transporta
intenzivno oduzimaju poslove, eljeznike organizacije su prinuene da unapreuju svoje
poslovanje i sniavaju trokove transporta po kilometar-toni prevezene robe. Ovo snienje
trokova povoljno utie na poveanje obima transporta, to ima dalje povoljne posledice na
industriju koja se koristi ovim vidom transporta.
eljezniki transport se koristi uglavnom za transport vee koliine roba na due
relacije. Transportovana roba je, po pravilu, niske vrednosti po jedinici mase, kao i visoke
specifine teine (velika masa po jedinici zapremine). Ovaj vid transporta se veinom koristi
za transport drvene grae, rude, poljoprivrednih proizvoda i poluproizvoda hemijske
industrije. Kako su ovo robe koje imaju relativno nisku cenu po jedinici mase, trokovi
transporta imaju visok udeo u ukupnoj ceni navedenih proizvoda na tritu. Sa druge strane,
ovo utie i na prihod koji ostvaruju organizacije koje se bave eljeznikim transportom i taj
prihod je za ovaj vid transporta najnii po prevezenoj kilometar-toni od svih ostalih vidova
transporta.

Ranije napomenuto opadanje

transporta je posledica potrebe za
udaljenostima na koje se transportuje
rasporeivanje fiksnih trokova (koji
kilometar-tona prevezene robe.

udela eljeznikog transporta u ukupnom obimu

velikom koliinom robe za transport i velikim
roba. Ovo, ukoliko je ostvareno, kao rezultat ima
su za ovaj vid transporta visoki) na veliki broj

Osnovni nedostatak eljeznikog transporta je relativna nedostupnost (ne postoji

rasprostranjena infrastruktura kao to postoji za drumski transport puno je naselja koji
nemaju blizu eljezniku prugu i utovarnu stanicu). Ovo znai da prevoznici moraju da
angauju i drumski transport kao bi dovezli robu do utovarne stanice, to poviava ukupne
trokove transporta, a takoe i poviava rizik od oteenja robe prilikom pretovara.
Drugi nedostatak eljeznikog transporta je brzina, odnosno vreme transporta.
Prosena brzina transporta kontejnera putem eljeznice iznosi oko 30 km/h, mada se, ne
nekim delovima pruga ostvaruju prosene brzine i do 100 km/h (ovi podaci se odnose na
ameriku, japansku i zapadnoevropsku eljezniku mreu). Pored samog vremena transporta,
na ovako nisku prosenu brzinu transporta utie i potreba da se roba klasifikuje po odreditu,
kao bi bilo mogue, na ravanjima, razdvojiti eljezniku kompoziciju na vie delova i
usmeriti ih u potrebnom pravcu. [6]

Sl. 1. eljezniki saobraaj [6]

1.2. Drumski saobraaj

Drumski transport deli prednosti sa eljeznikim transportom, po pitanju vrsta roba
koje moe da preveze. Pored ovoga, drumski transport ima i dodatnih prednosti u vidu:
-

razvijene infrastrukture, koja mu omoguuje transport, praktino, od skladita

proizvoaa do bilo kojeg odredita,
relativno niskih trokova transportnih sredstava, to omoguuje gotovo svakoj
organizaciji da ih poseduje i
relativno visoka brzina transporta.

Za kvaliteta drumski transport, jedan od osnovnih preduslova je razvijena

infrastruktura. Dok je kod eljeznikog transporta, to predstavljalo problem, i gotovo
sopstveni problem transportne organizacije, kod drumskog transporta, infrastrukturu razvija
drava, a prevoznici plaaju nadoknadu za korienje te infrastrukture u vidu taksi prilikom
registracije vozila, drumarine ili doprinosa kroz cenu goriva. Na taj nain su korisnici
drumskog transporta poteeni visokih investicionih trokova koji su karakteristini za
eljezniki transport.

Nedostaci drumskog transporta su relativno visoki trokovi transporta i relativno niska

pouzdanost transporta, poto na vreme prispea poiljke u znatnoj meri utiu guve na
drumovima, meteoroloki uslovi i nepouzdanost samog prevoznog sredstva. Jo jedan
nedostatak ovog vida transporta se javlja poslednjih decenija jeste ekoloki faktor. Sve si vei
pritisci na proizvoae prevoznih sredstava da snize nivo zagaenja vazduha, poto se motori
sa unutranjim sagorevanjem, koji pokreu celokupni drumski transport, visoko kotiraju na
listi zagaivaa ovekove okoline. [6]

Sl. 2. Drumski saobraaj [6]

1.3. Vodni saobraaj

Vodni transport karakterie korienje postojeih puteva reka, jezera, mora i okeana,
koji uglavnom ne zahtevaju odravanje (ovde se moe navesti izezetak odravanja pristanine
zone, kao i renog korita, koje je zbog nanosa peska i mulja potrebno oistiti). Od prevoznika
koji se bave ovim vidom transporta, se oekuju investicije u plovne objekte i objekte u
pristanitu. Od pristaninih objekata, najvaniji je nain utovara / istovara i najee se
koriste veliki kranovi ili je omoguen ulaz motornim vozilima direktno na plovni objekat.
Izgradnja pristaninih objekata, uglavnom, pada na teret drave ili grada u ijoj zoni se nalazi
pristanite, a zatim grad / drava vraaju uloeni novac kroz naplaivanje usluga koje pruaju
prevoznicima (privez, utovar, istovar, energija, takse i slino). Postoje i sluajevi da neka
privredna organizacija izgradi svoje pristanite, za svoje potrebe. Kao primer za ovo reenje,
mogue je navesti rafinerije nafte i novosadska i panevaka rafinerija imaju svoja
pristanita, ili beoinsku cementaru.
Prednosti vodnog transporta su niski trokovi po kilometru-toni prevezene robe. Iako
vodni transport ima visoke osnovne trokove, usled prevoza ogromnih koliina robe na, po
pravilu, velike udaljenosti, trokovi po jedinici tereta su najmanji od svih vidova transporta.
Vodnim transportom se uglavnom transportuju robe visoke specifine teine (ugalj, rude,
nafta), koje je potrebno transportovati u velikim koliinama.
Veliki nedostatak vodnog transporta su visoki inicijalni trokovi (cena plovnog
objekta) i niska brzina prevoza. Jedan od ozbiljnih problema koji se javljaju kod vodnog
transporta jeste utovar, odnosno istovar robe. Kako su pristanita skupa za izgradnju, nije ih
mogue izgraditi u blizini svakog korisnika vodnog prevoza, tako da je potrebno organizovati
i prevoz robe do utovarnog pristanita, kao i prevoz od istovarnog pristanita. Ovo znaajno
podie nivo trokova, ali i nivo rizika od oteenja robe prilikom transporta od proizvoaa
do kupca. [6]

Sl. 3. Vodeni saobraaj [6]

1.4. Avio (vazduni) saobraaj

Aviotransport je specifian po svojoj visokoj brzini transporta, visokim trokovima i
visokoj pouzdanosti. Zbog visokih trokova transporta, prevoz je ogranien na robu koja
ima veliki znaaj, malu teinu ili visoku specifinu cenu (pota, nakit, umetnika dela) ili
na robu koja se transportuje u uslovima kada cena nije bitna (prirodne katastrofe, vojna
tehnika u ratnim, ali i mirnodopskim uslovima). Ovo je imalo za posledicu da se
aviotransport tretira kao putniki transport, poto preko 90% kilometar-tona ostvarenih u
avioprevozu ini prevoz putnika, a manje od jednog procenta ukupno prevezenih kilometartona robe pripada avioprevozu. Ovo ima za posledicu da se prevoz robe tretira kao
nuspojava prevoza putnika.

Sl. 4. Avio saobraaj [6]

Kao kod drumskog i vodnog prevoza, ni avio prevoznici ne izgrauju infrastrukturu

neophodnu za obavljanje avio prevoza. Aerodromi su vlasnitvo posebnih organizacija dok
avioprevoznici samo koriste usluge aerodroma. Od avioprevoznika se oekuje da investiraju
u letjelice. [6]

1.5. Cevni saobraaj

Cevni transport karakteriu izuzetno visoke inicijalne investicije u vodove, terminale i
pumpne stanice. Nakon izgradnje neophodne infrastrukture, transport putem cevovoda ima
najnie trokove od svih ostalih vidova transporta.
Nedostatak cevnog transporta je nemogunost transportovanja vrstih materijala.
Praktino, cevni transport je ogranien na naftu, gas i vodu. U poslednje vreme se poinje sa
transportom ugljene praine koja mora prvo da se pomea sa vodom i zatim se transportuje
cevovodom. Nakon pristizanja na odredite, neophodno je razdvojiti vodu i ugljenu prainu i
zatim je i osuiti, kao bi bila omoguena upotreba ugljene praine kao gorivo. [6]

2. KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA

Narednim tabelama i dijagramima e biti prikazane osnovne karakteristike pojedinih
vidova transporta, kao i meusobni odnos vidova transporta, kada su u pitanja pojedine
karakteristike.

Sl. 5. Osnovne prednosti vidova saobraaja [6]

Sl. 6. Relativni odnosi operativnih karakteristika osnovnih vidova transporta roba [6]

Sl. 7. Komparacija prevoza drumskim i eljeznikim transportom [6]

Sl. 8. Transportni trokovi [6]

10

3. SPOLJANJI TRANSPORT
Pod spoljanjim transport se podrazumeva transport roba izmeu skladita
proizvoaa i skladita kupca, odnosno, trgovca. Usled velikih transportnih koliina i
udaljenosti na koje se vri transport, trokovi koji nastaju tokom ovog procesa mogu bitno da
utiu na konanu cenu proizvoda, a samim tim i na konkurentnost preduzea na odreenom
tritu. Stoga je neophodno sprovesti detaljnu analizu svih veliina na koje utie tranport,
kako bi se pronaao optimalni nain tranporta. [2]

3.1. Izbor transporta vida

Transport, kao deo logistike, ima negativnu reputaciju, poto je to logistika funkcija
koja zauzima prvo mesto, ispred svih ostalih logistikih funkcija, po visini trokova. Stoga je,
za opstanak firme, od kljunog znaaja izabrati optimalni transportni vid. Prilikom izbora
transportnog vida, potrebno je uzeti u obzir toliko irok spektar kriterijuma, da je ljudskom
umu praktino nemogue da ih sve uzme u obzir se izbori sa problemima koji se tokom tog
procesa jave. Na sreu, gotovo uvek postoje spoljni uticaji, koji ni u najmanjoj meri nisu pod
kontrolom osobe koja vri izbor, tako da oko nekog kriterijuma i izbora njegovog
zadovoljenja, nema nikakve dileme. Kao primer moe posluiti situacija gde bi, po mnogim
kriterijumima, eljezniki transport mogao biti uzet u obzir, ali u blizini ne postoji eljeznika
pruga i samim tim ta varijanta otpada.

11

Izbor naina transporta (transportnog vida i transportnog sredstva) utie na sve ostale
segmente logistikog sistema, kao to su: pakovanje, proizvodnja, planiranje, skladitenje,
lokacija proizvodnog sistema, informacioni sistem, upravljanje zalihama itd. Sve navedene
relacije vai i u obrnutom smeru, tako da ako neki proizvod ima unapred odreen nain
pakovanja, transportno sredstvo mora biti priligoeno transportovanju tog oblika pakovanja.
Konkretno, na izbor transportnog vida, ali i transportnog sredstva, utiu sledei
faktori:
-

zakonska regulativa,
postojanje organizacija koje se usluno bave prevozom,
fleksibilnost transportnog vida / sredstva,
direktni (glavni) trokovi prevoza,
sporedni trokovi prevoza (drumarine, takse, carine, learine),
trokovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u vezi i bezbednost i sigurnost
transporta, odnosno, stepen (rizik) oteenja transportovane robe,
kapacitet (transportna sposobnost) transportnog vida / sredstva,
minimalna veliina za transport,
potrebna oprema (infrastruktura) za utovar, prevoz, pretovar i istovar,
potrebe u pogledu pakovanja,
vreme koje roba provede u transportu (brzina transporta),
tanost, odnosno, pouzdanost transportnog vida / sredstva (verovatnoa da e vreme
transporta biti jednako procenjenom u obzir se uzimaju mogua odstupanja od
planiranog vremena transporta),
trokovi dranja zaliha za obezbeenje proizvodnje u vreme transportovanja novih
koliina do skladita,
specijalni zahtevi kao to su mogunost (i cena) promene odredita u toku transporta,

U nastavku e biti prikazane neke karakteristine veliine za pojedine vidove

transporta, kako bi bilo mogue proceniti kako te veliine utiu na zadovoljenje nekih od
navedenih kriterijuma.
Kapacitet / transportna sposobnost za prevoz 1000 t robe:
-

eljeznicom 25 vagona kapaciteta 40 t, 5 6 izvrilaca (slubenika),

drumskim vozilima 100 kamiona kapaciteta 10 t, 100 vozaa,
vodni transport mali deo ukupnog kapaciteta broda, koji u prekookeanskoj verziji
dostie i preko 500.000t,
avio transport jedan avion moe da ponese do 500 putnika i 10t robe, dok vojni
avioni mogu da ponesu i 100 200t robe,

Kada se razmilja o ekonominosti, odnosno trokovima transporta, potrebno je prvo

reiti problem uspostavljanja relacije izmeu vrednosti robe i direktnih trokova transporta.
Usled razliite prirode robe koja se transportuje razliitim vidovima transporta, za ovaj
problem nije mogue pronai kvalitetno reenje, te je prihvaeno kompromisno reenje: u
relaciju se stavljaju srednja vrednost jedne tone transportovane robe na jedan kilometar
udaljenosti. [3]

12

Dobijene vrednosti su sledee:

3.2. Izbor prevoznika

Izbor prevoznika predstavlja specifian oblik nabavke, poto se time obezbeuje
usluga koja direkno utie na proces proizvodnje i postoji opasnost da se na taj nain unese
visok stepen rizika s kojim se mora raunati pri izradi plana proizvodnje. Odluka o
prevozniku u sebi sadri, praktino, dve odluke. Jedna se odnosi na izbor vida transporta, a
druga se odnosi na izbor transportne organizacije koja prua usluge izabranim vidom
transporta. esto ljudi, prilikom donoenja ovakve, ali i sline odluke, uglavnom oslanjaju na
cenu koju zahteva prevoznik, ne shvatajui da kanjenje u isporuci sirovina moe usloviti
zaustavljanje proizvodnje, to za posledicu moe imati gubitke koji viestruko premauju
utedu uinjenu izborom jeftinijeg prevoznika. Ovo je oigledna situacija koja nosi sa sobom
lekciju koju svi jako brzo naue. Meutim postoje okolnosti koje nisu tako oigledne, a
takoe nose sa sobom trokove, ali ne toliko oigledne trokove. Ukoliko je izabrani
prevoznik nepouzdan, kako bi se neka organizacija osigurala da nee morati zaustavljati
proizvodnju zbog kanjenja isporuke sirovina, potrebno je drati poveanu koliinu zaliha
sirovina, to kroz trokove dranja tih zaliha moe lako dovesti do premaivanja utede
postignute izborom jeftinijeg prevoznika. Kao to je reeno, ovi trokovi nisu oigledni i
mnoge organizacije na taj nain plaaju danak neznanju iskazanom tokom izbora prevoznika.
Kriterijumi koji bi trebali biti uzeti u obzir prilikom izbora prevoznika, obuhvataju
ista pitanja koja se postavljaju i prilikom izbora transportnog vida, tako da ti kriterijumi nee
biti navedeni na ovom mestu. [3]

13

3.3. Kadrovi i obuka

Kadrovi koji su neophodni za obavljanje spoljnog transporta su: rukovodilac
transporta (potinjen rukovodiocu logistike), planer, analitiar, evidentiar -obraunski
radnik, vozai i pomono osoblje. Kako je transport uglavnom oslonjen na sopstvena
transportna sredstva koja je nophodno odravati, neophodno je posedovati i kadrove koji se
brinu o odravanju transportnih sredstava, ali oni, po pravilu, pripadaju organizacionom delu
koji se bavi odravanjem svih osnovnih sredstava organizacije. Izuzetak je odravanje koje je
decentralizovano, tako da svaki organizacioni deo poseduje odravanje za sopstvena sredstva.

Rukovodilac transporta
Planer
Analitiar
Obraunski radnik
Voza
Pomono osoblje [4]

3.4. Trokovi spoljanjeg transporta

Trokovi spoljanjeg transporta obuhvataju:
-

Direktne trokove transporta:

cena prevoza kod izabranog prevoznika ili
troak goriva za sopstveno prevozno sredstvo,
troak drumarina, taksi, learina i slino,
troak vozaa (plata, dnevnice, noenja)

Indirektne trokove transporta:

troak amortizacije transportnog sredstva,
troak registrovanja transportnog sredstva,
troak pribavljanja i obuke neophodnih kadrova,
troak odravanja transportnog sredstva [4]

14

4. POMONA TRANSPORTNA SREDSTVA

Izbor pomonog transportnog sredstva zavisi od mnogih stvari koje mogu biti
shvaene i kao ogranienja i kao smernice za izbor. Ukoliko je definisano skladite, tada
pomono transportno sredstvo mora da se, svojim gabaritima, uklopi u postojee dimenzije
prolaza u skladitu, kao i da poseduje mogunost podizanja odgovarajueg tereta na
definisanu visinu koja postoji u skladitu. Takoe, pomono transportno sredstvo mora da
poseduje mogunost transporta definisanog proizvoda (po gabaritima i masi) u unapred
definisanom pakovanju (kutije, palete...).
O pomonim transportnim sredstvima bie vie rei u poglavlju o rukovanju,
pakovanju i skladitenju. [5]

15

ZAKLJUAK
Iz priloenoga moemo da vidimo pojedine prednosti i nedostatke pojedinih vidova
saobraaja. Ni jedna grana nije perfektna. Logistika transporta obuhvata sve vidove i nalazi
se u svakome pojedinano. Bez logistike ne bih mogli da zamislimo bilo kakav vid
organizovanoga transporta. Ona nam omoguava to bolje, racionalnije iskoritavanje naih
raspoloivih resursa. Ti resursi se odnose na nase prihode i rashode, kako da postignemo to
bolje iskorienje uz najmanje gubitke prihoda. Cilj nam je imati maksimalan dobitak,
maksimalno iskorienje a minimalne trokove.
Takoe, kako se logistika odnosi na unutranji tako i na spoljanji saobraaj. Iz dana u
dan logistika napreduje, a time nam daje sve vee ideje, reenja za adekvatne probleme na
koje nailazimo prilikom bilo koga trasnporta. Posebno logistika ima uticaj na spoljanji
transport koji je daleko tee organizovati, i uz to prilagoditi svim stranama, a pri tome da
imamo maksimalan prihod. Nekada moramo da mjeamo dosta logistikih sistema za to
bolji uspjeh u poslovanju.

16

LITERATURA
[1] David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna, LOGISTICS, Prentice Hall, New
Jersey, USA, 2002;
[2] John Naylor, INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT, New Jersey,
USA, 2002;
[3] Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman, OPERATIONS MANAGEMENT STRATEGY
AND ANALYSIS, New Jersey, USA, 2002;
[4] Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald, CONTEMPORARY LOGISTICS,New Jersey, USA,
2004;
[5] Vogt J.J., Pienaar W.J., BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT
Theory and Practice, Oxford University Press, 2002,
[6] WWW.WIKIPEDIA.ORG;
[7] Vasiljevi, M., Logistika u saobraaju-predavanja,Saobraajni fakultet Doboj

17