03 - Predavanja Iz Prakticke Filozofije PDF

LAZAR
VRKATI
IZABRANA DELA
KNJIGA
3
Za izdavaa USEE: Ivana Vrkati

Za izdavaa Mediterran Publishing: Nikola Jankovi
Urednik: dr Duan Marinkovi
Lektura i korektura: Predrag Raji
Dizajn korica: Mediterran Publishing
Tehniko ureenje: Mediterran Publishing
Copyright za srpsko izdanje
Marica Kuzmanovi, Ivana Vrkati, Sonja Vrkati, Nataa Vrkati
Izabrana dela priredila Ivana Vrkati
CIP
,
17
,
Predavanja iz praktike filozofije / Lazar Vrkati;
priredila Duka Dobrosavljev. Novi Sad :
Mediterran Publishing, 2009 (Novi Sad: tamparija Stojkov).
160 str.; 24 cm. (Izabrana dela / Lazar Vrkati; knj. 3)
Tira: 300
ISBN: 978-86-86689-23-8
a)
COBISS.SR-ID 236971271
tampa: tamparija Stojkov, Novi Sad

Priprema: Aleksandar Karajovi
Mediterran Publishing d.o.o.
Nikole Paia 24,
21000 Novi Sad
tel: +381.21.472.38.20 fax: +381.21.661.37.65
www.mediterran.co.yu
e-mail: mediterran@neobee.net
Za sve informacije o ovom i drugim izdanjima
Mediterran Publishinga,
kontakt: prodaja@mediterran.co.yu
Lazar Vrkati
PREDAVANJA
IZ
PRAKTIKE FILOZOFIJE
Priredila:
DUKA DOBROSAVLJEV
USEE
Novi Sad
2009.
Sadraj
Napomena prireivaa
1. IDEJA PRAKTIKE fILOZOfIJE
1.1. Zasnivanje prava
1.2. Antiko shvatanje praktike filozofije
1.2.1. Aristotelovih pet naina dolaska due
do istine i podela filozofije
7
9
9
11
12
TEMELJNI POJMOVI
MODERNE PRAKTIKE fILOZOfIJE
2. LINOST I LICE
2.1. Lice u starom Rimu
2.2. Lice u srednjem veku
2.3. Moderni pojam lica
2.3.1. Sfera subjektivnog prava
2.3.2. Pojam svojine i pojam stvari
23
23
26
27
30
31
3. POTREBA, SUBJEKTIVNOST, RAD

3.1. Pojam potrebe
3.2. Pojam subjektivnosti
3.3. Pojam rada
37
37
41
45
4. ROBA I VREDNOST
49
5. GRAANSKO DRUTVO
65
6. DRAVA I USTAV
6.1. Ustav kao mogunost drave
6.1.1 SAD
6.1.2. Velika Britanija
6.1.3. Ostali evropski ustavi
79
79
80
83
85
7. VLAST
7.1. Lokova, Monteskjeova i Hegelova koncepcija
podele vlasti
7.2. Velike politike ideje i ideja podele vlasti
7.3. Vlast, mo i suverenitet
7.4. Ideja anarhizma
91
91
93
98
100
8. POLITIKA I BIROKRATIJA
8.1. Pojam politike
8.1.1. Javno mnjenje
8.2. Birokratija
105
105
112
115
9. ISTORIJSKI PRIKAZ RAZVOJA MODERNE

EKONOMSKE SfERE
119
9.1. Izvori obiajnosti kapitalske epohe

u pretkapitalskom periodu
9.2. SAD
9.3. Evropa
119
123
133
Pogovor
139
Napomene
143
NaPoMeNa Prireivaa
Predavanja sabrana u ovoj knjizi predstavljaju izbor iz ciklusa predavanja koji je profesor dr Lazar Vrkati odrao na
filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2001. godine. Predavanja su sauvana u tonskom zapisu, a sm autor je
nameravao da ih objavi uz odgovarajuu preradu i dopunu.
Pri pripremi sauvanih materijala za objavljivanje izvrene su izvesne promene kako bi ona bila prikladnija pisanoj formi. Naslovi i podnaslovi su dodani radi vee preglednosti teksta i u tom smislu bi ih trebalo i posmatrati. Oni su ire formulisani kako se ne bi izgubila iz vida celovitost predavanja, ideja koja ih spaja i temeljna namera da se u osnovnim crtama
prikae smisao praktike filozofije i moderno praktiko podruje. Pre svega, knjizi i pojedinanim predavanjima su dati
naslovi i podnaslovi (izuzev predavanja pod naslovom Istorijski prikaz razvoja moderne ekonomske sfere koje je sm autor
naslovio i zapoeo njegovu pripremu za objavljivanje). Predavanja su tokom pripreme rasporeena prema drugaijem redosledu od originalnog poto je nekoliko predavanja nedostajalo. Dva predavanja iz dela koji se odnosi na istorijski uvod u
temu nisu sauvana, tako da je istorijski prikaz razvoja moderne ekonomske sfere premeten na kraj, a knjiga zapoinje
predavanjem pod naslovom Ideja praktike filozofije koje blie obrazlae stanovite autora.
PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE
Tokom prireivanja izvrene su i druge intervencije. Izvesni delovi teksta, uglavnom napomene, digresije i dodatna objanjenja, prebaeni su u fusnote, neki delovi su izostavljeni,
neki premeteni, a izvrene su i odreene blae jezike izmene, ali istovremeno uz nastojanje da se ne poremeti narativni
tok i originalni ton izlaganja. Izmene su napravljene kako bi se
na pojedinim mestima tekst, premetanjem u fusnote, rasteretio od digresija, da bi se izbegla neka ponavljanja i kako bi
materijal u celini vie odgovarao pisanoj formi. Pri ovim intervencijama, koje ni u kom sluaju nisu bile drastine, nego
uglavnom diskretne, pre svega se vodilo rauna da se sauva
smisao predavanja, ali i njihova ivost i slikovitost.
Napomene na kraju knjige u kurzivu su komentari prireivaa, a sve ostale napomene su delovi predavanja autora. U
napomenama prireivaa uglavnom se nalaze podaci o mestima iz literature koja je autor komentarisao nakon odgovarajuih citata ili parafraza (s obzirom na to da detaljniji podaci koji se tiu pozivanja na izvore nisu sauvani, tako da je, koliko
je bilo mogue, to naknadno uinjeno), podaci o linostima
koja se u predavanjim spominju (ime, prezime, godina roenja
i smrti), znaenja odreenih korienih stranih pojmova, kao
i neka dodatna objanjenja.
1.
ideja Praktike filoZofije
1.1. Z aSNivaNje Prava 1
filozofiju prava treba razlikovati od optepravnih disciplina, kao, na primer, od teorije drave i prava. Osnovna razlika
meu njima je metodoloke prirode. filozofija prava je filozofska disciplina, dok je teorija drave i prava pravna disciplina,
pa svaka od njih primenjuje svom polju primerenu metodu. Teorija drave i prava je teorijska disciplina, to znai da na teorijski nauni nain pristupa pravu i dravi, dok ih filozofija
prava razmatra na filozofski, odnosno na praktiki nain.
Postoji nekoliko naina zasnivanja prava. Prvi i najvidljiviji nain zasnivanja prava jeste pozitivno pravo. Postoje zakoni, ustavi, njihove modifikacije, pravno iskustvo: sve to ini
pozitivno pravo. Veina pravnika celukopno pravo vidi samo
u tome, a i veina ljudi misli da se pravo iscrpljuje u pravnom
zakonodavstvu.
Drugi, i najnii nain refleksije o pravu je takozvana Staatswissenschaft, nauka o dravi, koja je postojala pre svega u
Austrougarskoj i Nemakoj, ali i u nekim drugim evropskim
dravama u kojima se na jedan poseban nain uilo o dravi.
To je bila jedna poduka o dravi, u kojoj se objanjavalo ta
drava u stvari jeste, a pre svega ta je nacionalna drava, i to
posebno ona u okviru ijeg se obrazovnog sistema vrila ta
poduka. Takvo poimanje o dravi nije refleksija nego upoznavanje sa nekim irim momentima, ali je to, u sutini, zaetak
neke refleksije.
10
Trei nain poimanja drave i prava je takozvana nauna

refleksija prava, koja za svoj predmet prouavanja ima pozitivno pravo. Prouavanje, na primer, krivinog prava, tumaenjem pozitivnog krivinog prava.
etvrti nain poimanja je filozofsko pravo. filozofsko pravo je nazor o tome da je pravo samo predmet filozofskog promiljanja, to znai da pravo nema imanentnu svrhu, nego da
je svrha prava van prava. Svrha prava se u istoriji nazivala razliito, od boanskoga Boga, pa do pravde i ideje dobra.
filozofsko pravo se moe zasnovati na nekoliko naina. Prvi, najstariji i najprepoznatljiviji nain filozofskog promiljanja prava jeste koncepcija prirodnoga prava. Koncepcija prirodnoga prava polazi od postojanja dve vrste prava. Jedno je
pozitivno pravo (koje moe biti razliito), a drugo je opte pravo. Prvo je poznato kao ius voluntarium, a drugo kao ius naturale. Koncepciju prirodnoga prava zastupalo je mnogo razliitih kola i miljenja, od kasne antike, pa sve do kraja dvadesetog veka. Sve one su razmatrale prirodno pravo, iako su
esto bile nemerljivo udaljene. Najpoznatija kola prirodnoga
prava vezana je za prosvetiteljstvo. Ruso2, Lok3 ili Hobs4 ovde
su nezaobilazni. U poimanju prirodnoga prava mogu se sresti
i religijski momenti. U takvim koncepcijama postoji boansko
pravo i ljudsko pravo. Zbog toga se na odreeni nain moe i
sam Avgustin5 svrstati u kolu prirodnoga prava. U toj filozofskoj koncepciji poimanja prava pozitivno pravo je udaljeno od
prirodnog prava, a istina prava se nalazi u prirodnom pravu.
Takva koncepcija je problematina (Hegel6 ju je nazvao podlom sveu) zato to u konanome, onome stvarnome, ne vidi veliku svrhu i istinu.
Drugi nain je nauna filozofija prava, koja se razvija tek
posle velikog preloma,7 sredinom devetnaestog veka. Ona polazi od stava da je filozofija prava samo zajedniko postolje zasebnih pravnih disciplina, da je ona vrhunska optepravna disciplina i da ima istu teorijsku metodu kao zasebne pravne discipline (npr. neokantovstvo8, Toma ivanovi9).
Ideja praktike filozofije
11
Postoji i stanovite da se filozofija prava, odnosno pravo,

moe smestiti iskljuivo u okvir praktike filozofije, koje su
neki mislioci posle Drugog svetskog rata pokuali da rehabilituju. Ovo stanovite je, otprilike od vremena Vikoa,10 bilo
zaboravljeno. Ono tvrdi da je pravo samo jedan praktiki fenomen i da je svrha prava izvan njega samog. U okviru ove
pozicije postoji jedno potpuno spekulativno stanovite koje
tvrdi da se o stvari prava moe misliti samo u okviru celine
praktike filozofije a ne kao o delu praktike filozofije, te da,
kada se govori o pravu mora se govoriti o celokupnoj filozofiji (to je pozicija Hegelovih Osnovnih crta filozofije prava,
Aristotelove11 Nikomahove etike, Platonove12 Politeje). Autor
ovih predavanja je tu koncepciju nazvao idejom praktike filozofije.
1.2. a Ntiko ShvataNje
Praktike filoZofije
Da bismo doli do antike predstave praktike filozofije i
mesta prava u njoj, treba odrediti nastanak i razvoj, odnosno
genezu stava o praktikom kod Grka. Bio je potreban dug period razvoja filozofije da bi se kod Grka dolo do stava praktikoga. Praktiki problem, posle Aristotela, postaje osnovni
problem stare grke civilizacije, iako se o njemu promilja i
pre Stagiranina. ak se moe rei da je celina razvoja helenske
civilizacije put ka stavu o praktikom. Sav razvoj helenske civilizacije usmeren je u pravcu emancipacije od spoljanjosti,
od razmiljanja o jednom i elementima. Odluna taka u tom
razvoju su, svakako, sofisti.
udo, po kom su se Grci razlikovali od svih drugih naroda
koji su tada iveli na Sredozemlju, pa i od Rimljana, shvatiemo kroz saznanje o razvoju helenske civilizacije, koja je najranije od svih krenula ka izlasku iz mitskog naina miljenja. Ni
fenika, ni egipatska, ak ni judejska civilizacija (jevrejska),
nije mogla da izae iz mitskog naina predstavljanja same se-
12
be, mada je stav jevrejske religioznosti u mnogo emu superioran stavovima helenske filozofije.13
Teko je odgovoriti zato se filozofija javlja u Grkoj, u Joniji, zato je Tales prvi filozof. injenica je da je filozofija zaista poela sa helenskom filozofijom, koja, u osnovi, zavrava
sa Aristotelovom praktikom filozofijom kao najviim momentom helenskoga filozofiranja. Sokrat, Platon i Aristotel su
taj put zavravali.
Opravdano se postavlja pitanje zato Aristotel nije imao
uenika ili, drugaije reeno, zato Aristotel nije imao uenika filozofa? Sokrat je imao uenika filozofa, kao i Platon. Aristotel je imao uenika osvajaa, politiara, zato to se sa njim
zavrila helenska filozofija. Metaforiki reeno, Aristotel je
ideolog helenizma. Poznata je Aristotelova podela filozofije
na teorijsku, praktiku i poietiku. Mnoge, koji su prouavali
Aristotela, zbunjivalo je to to u istim delima, recimo Nikomahovoj etici, na jednom mestu pie da je teorijski ivot najvii,
a na drugom da je najvii ivot onaj koji je u skladu sa svrhom,
odnosno praktiki. ak u XIX i XX veku ima mnogo filozofskih rasprava o tome (koje su veinom izlazile izvan filozofije), pretpostavljajui da su to razliita dela, pisana u razliito
vreme itd., ne videi da se ne radi ni o kakvom nesporazumu.
Kad je koja knjiga Nikomahove etike nastala to za na uvid u
Aristotela nije naroito bitno.
1.2.1. A RISTOTELOVIH PET NAINA DOLASKA DUE
DO ISTINE I PODELA fILOZOfIJE
U estoj knjizi Nikomahove etike Aristotel govori o uvenih pet naina na koje dua dolazi do istine. To razlikovanje je
veoma znaajno za shvatanje pojma praktikog.
Mit o seljenju dua u helensku civilizaciju je doneo Pitagora. Grci su govorili da postoje bogovi, ljudi i Pitagora, kao neto zasebno. Pitagora je zasnovao red u junoj Italiji, koji je
predstavljao prvu praktiku organizaciju ivota suprotnu po-
13
lisu. Ljudi su se tamo na isti nain oblaili, iveli zajedno, hranili se, valjda, samo smokvama, medom, sirom i vinom. Imali su tretman uenika i bili su posveeni, odnosno elitni, odvojeni. Takva organizacija je do tada bila nepoznata u helenskoj
civilizaciji. Nije neobino to su ih ostali Heleni udarali ognjem i maem, jer je pitagorejski red bio velika uvreda za njih,
neto potpuno suprotno njihovom praktikom ivotu, njihovoj
obiajnosti. U ovom redu se sve zasnivalo na predstavi seljenja
due, pri emu se selila Pitagorina dua. Mit o dui je oigledno doao iz Egipta i nekako je plutao po helenskome znanju,
helenskoj kulturi, ali nije dolazio u njeno sredite. Svoju ansu da doe u sredite dobio je sa pojavom sofista, koji su uspostavili stav da je sve misao, odnosno da je sve miljenje. Tako se dua smestila u samo srce filozofije, u pojam due. Aristotel je, kao i veina Grka, smatrao da dua nije neto suprotno prirodi.
Neto drugo je antiki fizis. 14 Tek sa Galilejom 15 i Keplerom16 dolazi do pojave kvantitativne fizike, a helenska fizika je
bila kvalitativna. Dua je naprosto najvii stav prirode o sebi
samoj, ona nije neto van prirode to posmatra prirodu. Ljudska svest nije posmatra. Ona je iznutra, ona izlazi iz tog prirodnog. Dua je celina pojedinane svesti, odnosno celokupna svest koju svako od nas ima, a ne zaseban njen deo. Dua je
mogunost tog zasebnog dela, ali ona podrazumeva u sebi celinu pojedinane svesti. Prema Aristotelu, dua, ljudska svest
uopte, dolazi na pet naina ne u pet disciplina do istine.
Aristotel je pisao da se na pet naina dolazi do istine, ne odreujui ta je istinito, a ta nije. Tu se ne radi o stavu adekvacije.17 Kod Aristotela sa radi o adekvaciji kada dua neto odreuje pomou da i ne, kada ona neto potvruje ili porie, ali
ne i u sluaju pet naina dolaenja due do istine. Stav o adekvaciji podrazumeva da neko ima stav, da ima stvarnost. Stav
mora odgovarati stvarnosti da bi neto bilo istinito. Za razliku od toga, Aristotel objanjava sledee: da bismo imali razliku, i da bismo odredili da li je neto tano, pre toga moramo
imati jedinstvo.
14
Dua na pet naina dolazi do istine, da bi bila u njoj, a ne

da bi ocenjivala neto van sebe, odnosno da li e to biti adekvatno stvarnosti ili ne. Ova formulacija, kao i mnoge druge filozofske formulacije, opire se jezikim normama.
Aristotel pie o umeu (), znanosti (), razboritosti (), mudrosti (o) i umnosti (). Tih
pet naina dolaska do istine postrojeno je na jedan neobian
nain. Prvo je episteme koje, inae, ima tri znaenja: ono je najpre spoznajna mo. Aristotel razlikuje aisthezis, empeiria, tehne i episteme (kod Platona: eikasia, pistis, dianoia i nus). Razlika tehne i episteme je razlika razuma i uma, analitikog i sintetikog. Drugo znaenje jeste da je episteme znanje, a tree je
da je episteme poseban nain dolaska do istine. Predmet episteme su bivstvujua koja su vena, nenastala i nepropadljiva.
Episteme je dokazna mo.
Nus je znanje o naelima, a ne o bivstvujuim kao takvim,
o pojedinanostima. Postoje etiri naela: tvarno, oblikovno,
eficijentno i svrhovno.
Po Aristotelu, najvie naelo je oblikovno. Poznat je uveni primer iz Metafizike koji se odnosi na bronzanu kuglu, kojim Aristotel objanjava da u bronzanoj kugli postoji bronza i
morfe;18 ideja kugle i stvarna kugla. Stvarna kugla ima nii ontoloki rang od ideje kugle. Najvii ontoloki rang ima ideja
kugle, odnosno oblik kugle, zato to se u stvarnoj kugli nalazi
tvar, to jest bronza, a u ideji kugle je nema, nego je ona ista.
esto se kae da se tu radi o poietikom ateizmu Aristotela,
koji momenat stvaranja kugle zaboravlja, unitava i uniava.
Najvie naelo od postojea etiri kod Aristotela materijalnog, oblikovnog, eficijentnog i svrhovnog jeste oblikovno.
Aristotel kae u alfa jedan knjizi Metafizike da niko do njega
nije imao vie od dva naela, pa ak ni Platon, tako da moemo rei da je sva filozofija pre Aristotela plutala u razlici tvarnog i oblikovnog naela i nije dola do svrhe. Platon je doao
samo donekle do svrhe, ali nije bio svestan toga.
Najvie naelo nusa je svrha. Praktiki svet je svet svrhe.
Predmet episteme su i nebeska tela, odnosno prouavanje kre-
15
tanja zvezda. Kretanje zvezda nema svrhu. Mi samo moemo

da uitavamo u njih svrhu iz naega uma. Kretanje zvezda
se ne ponaa prema svrsi, nema svoju svrhu. Postavlja se pitanje ta je ista svrha u nusu? Aristotel daje odgovor da je to
bog. Na koji nain je bog svrha? ta je bog kod Aristotela? Bog
je kod njega vladar. Jo je Ksenofan govorio o jednom bogu, ali
Aristotel je prvi Arijevac koji je jednog boga doveo do pojma.
Bog, po Aristotelu, pokree tako to sve udi da bude bog. Sve
to jeste, sve pojedinano tei da napusti svoju pojedinanost
i tvarnost koju nosi sa sobom da bi bilo ista forma ili da bi
postalo forma. Tako je Aristotelov bog ista forma svrhe, ali
to je ujedno Aristotelovo ogranienje i kraj helenske filozofije. Poto je Aristotel odredio boga kao miljenje miljenja, odnosno kao pojam, svrha svega jeste da postane pojam. Svrha
i ivotinje, i oveka, i prirode svega jeste da postane pojam, da se oisti od tvari, jer momenat forme ima najvii ontoloki rang.
Moemo rei da je znanje o nusu, znanje o naelima, u
osnovi teologika kod Aristotela. Bog pokree tom udnjom
svih da budu u bogu, pa pokree i ljudske stvari. Ali na koji
nain bog pokree ljudske stvari? Poto je svrha najvie naelo, u praktikom ivotu ljudi svrha biva pokretaem. Ako je
ovde bog isti causa formalis, u praktikom ivotu ljudi bog je
causa finalis. Na koji nain helenski svet tei da bude u bogu,
u praktikoj sferi? Aristotel utvruje da je ono emu se tei
supstancijalnost, eudajmonija19. To je sloenica od dve rei:
eu i daimon koja se moe samo opisno prevesti. Radi se o ivotu u saglasnosti sa obiajima otaca, ivotu u saglasju sa
onim to je bilo. Eudajmonija je ono supstancijalno emu.
Ono subjektivno to ljude pokree u svemu tome je sfera fronezisa. Fronezis je nain dolaska do istine u sluajevima kad
dua ima posla sa bivstvujuima koja mogu biti i drugaija,
koja su nastala i propadljiva. A od svih bivstvujuih najkonaniji je ovek sm.
Postoji jo jedan nain dolaska do istine koji ima za predmet propadljive, konane i nastale stvari to je tehne. Zna-
16
ajna je razlika izmeu tehne i fronezis. Aristotel pie da se

tehne odnosi na nastale, konane i propadljive stvari, a u pitanju je promiljanje i iznalaenje oko nastanka. Nije u pitanju sam rad ipak je Aristotel Grk nego promiljanje i iznalaenje oko nastanka stvari koje imaju svrhu van sebe, u
tvorcu, u arhitektonu. U sluaju praktikih stvari, odnosno
fronezisa, radi se o razboritosti, i to je sjajan prevod jer se i
na srpskom jeziku za nekog ko se snalazi u ivotnim situacijama i dobro procenjuje ljude, dogaaje i procese, kae da je
razborit ovek. Za onoga ko se razume u teorijske stvari kaemo da je inteligentan, a za one koji se razumeju u praktike
stvari i umeju odmereno da ih ocene, kaemo da su razboriti. I ovde su u pitanju bivstvujua koja imaju svrhu u sebi, a ne
van sebe. To je helenska predstava praktikog.
Jo je Platon objanjavao da ne moe svrha delovanja lekara biti, na primer, novac, kao to novac ne moe biti ni svrha
bavljenja javnim poslovima. Svrha javnih poslova su sami javni poslovi. Ne moe biti svrha u neemu drugom, ak ni u slavi. Rimljani, meutim, gloriju20 diu do svrhe svoje javne delatnosti. Grk ne; on taj posao obavlja zato to mora. Grki svet
ne poznaje birokratiju. Dodue, i kod Rimljana tek posle Avgusta dolazi do obrazovanja rimske birokratije. Nije bilo birokratije, nego su se svi javni poslovi vrili neposredno, jer nije
postojalo ni inovnitvo. Aristotel objanjava polis kao zajednicu u kojoj se svi slobodni ljudi meusobno poznaju, a sva
teritorija se moe videti golim okom sa jedne take. Polis je
zajednica neposrednosti u kojoj se komunikacija izmeu ljudi obavlja na ravni poznavanja, bez apstraktnije komunikacije.21 Zato su Grci imali kult zakonodavca koji je stranac, jer on
ne poznaje konkretne ljude u polisu.
Tehne je promiljanje o izumevanju kako nastaju poietike
stvari. Fronezis se odnosi na sferu praktikog, a tehne na sferu
poietikog. Najvii nain dolaenja due do istine je, meutim, sofia, mudrost. Sofia je, kae Aristotel, znanje o nusu. Sofia, nus i episteme imaju za predmet ono veno, nenastalo i nepropadljivo, pa su to teorijska znanja.
17
Aristotelova podela na praktiku, teorijsku i poietiku je

osnov filozofije.22 Nas posebno interesuje sfera praktike filozofije koju je Aristotel podelio na uvene tri oblasti.
Prva delatnost je vezana za javne poslove ili, dananjim renikom politiku. Politika kao znanje i politika kao delatnost
se moraju razlikovati. Kao delatnost, politika pokazuje svoju
samosvrhovitost u javnim poslovima. U tu sferu spada i delovanje u okviru regulativa, normi, odnosno ona svest koju kasnije poznajemo pod imenom pravo.
Netano je da Aristotel deli praktiku filozofiju na politiku,
etiku i ekonomiju u dananjem smislu tih rei. Pojmovi prava,
morala i ekonomije koje mi danas poznajemo, nisu Aristotelovi pojmovi. Dananji pojmovi politika, pa ak i ekonomija,
izvedeni su iz Aristotelovih pojmova, ali nisu u pitanju isti pojmovi. U svakom sluaju, prva je sfera javnog delovanja i ona je
promiljena u Aristotelovoj Politici.
Druga sfera je neoprezno nazvana etikom, jer je sam Aristotel tako naziva, pa se poistoveuje sa svim to se kasnije pod
tim terminom podrazumevalo. To je sfera u kojoj se pita o subjektivnoj strani svega: o onome to oveka pokree u njegovom delovanju.
Poslednja je sfera privatnog delovanja oveka. Naravno, ovo
odreenje treba uzeti uslovno, jer Grk nije mogao svoj ivot
da odvoji na javnu i privatnu sferu. To njemu nije primereno,
on nema privatnu sferu odvojenu od sfere publicuma, za razliku od Rimljanina koji ju je imao. Grk je imao ivot iz jednog komada, te se ta sfera privatnosti ne postavlja kao sfera
samovolje, kao to je danas sluaj: Ne diraj me, u svome domu u da radim ta god hou. Nepovredivost privatne sfere
kod Grka nije postojala. Ono to je Grk mogao da ima u privatnoj sferi, jeste jedno znanje upravljanja svojom privatnou. Znanje o upravljanju tim podrujem je prilino komotno
nazvano oikonomia. Nomos znai zakon; oikos domainstvo,
dom, a zajedno zakon doma odnosno okionomia kao nain
na koji se odreenim pravilima upravlja domom. Grk kao slobodan ovek ima dom. Dom je neto razliito od porodice, kao
18
i kod Rimljana. Tek sa modernim dobom dom i porodica postaju isto. Dom kod Grka podrazumeva pretke loza se nastavlja u okviru sveta predaka, patrijarhalnog sveta.
Dom starog Grka moe da pretpostavlja porodicu, ali ne
mora da znai da on zaista i ima porodicu. Taj deo najbolje
razrauje Aristotel u Politici, kada objanjava kako se iz porodice, jasno razlikujui porodicu i dom, prelazi u polis. Dom
je paralelan polisu i zato je on po oikonomosu. Ono to mi
danas podrazumevamo pod terminom ekonomija sferu trgovine, rada itd., Aristotel je razvio u jednoj drugoj disciplini koju je zvao hrematistika. U okviru pomenuta tri znanja
(politike, etike i ojkonomije), razvija se celina praktike filozofije.
Postavlja se pitanje gde je mesto retorike. Retorika je poietika disciplina. Ona ne pripada praktikoj sferi zato to nema
svrhu u sebi, nego izvan sebe, u tvorcu. Uimo se vetini, umeu govorenja, koje treba neto da dokae. Ne moe biti lep govor svrha samom sebi. To znai da retorika nije praktika, iako
najee ima za predmet ono praktiko. ovek o praktikim
stvarima ubeuje drugog, kod teorijskog se ne ubeuje, ve se
dokazuje. To je teorijska dokazna mo, za razliku od retorike
koja nije dokazna, jer u njoj nain izlaganja, odnosno predstavljanja, u velikoj meri odluuje.
Veoma je bitno imati u vidu da se kod Aristotela, a time i
kod celog antikog sveta, sfera praktikoga ne moe podeliti u
zasebne discipline. Sav praktiki ivot ljudi se promiljao kao
celina i na nain celine.
U Nikomahovoj etici Aristotel pie da postoji razlika u nainu izlaganja u teorijskoj i praktikoj filozofiji. U teorijskoj
filozofiji nain izlaganja je filozofski, njime se analitiki neto
dokazuje, i on je, kao takav, iscrpan i jasan. Nain izlaganja u
praktikoj filozofiji je posve drugaiji i predstavlja tipos23, nacrt, zato to praktike stvari mogu biti i ne biti, odnosno mogu biti i drugaije. Iz tog razloga se o njima ne moe govoriti
sa pouzdanou kao da su vene. Moemo samo da vidimo
osnovne tokove, ali ne moemo da vidimo detalje, ne moe-
19
mo ih predvideti niti znati. Utoliko Hegel svoje najznaajnije

delo iz praktike filozofije naziva Osnovne crte filozofije prava.
Nije Hegel bio skroman, nego se praktika filozofija ne moe
izlagati na teorijski nain, ona se mora izlagati kao nacrt.
Poslednji veliki filozof, koji je sve drao na okupu, koji je
jo imao pojam praktike filozofije, bio je an Batista Viko.
Negde sa racionalizmom ve poinje pometnja i unoenje matematike metode u podruje praktikog, ljudskog, meanje
teorijskog promiljanja sa racionalnou ljudskih stvari. Sa nastankom drutvenih nauka, manir da se na teorijski nain misle praktike stvari postaje postulat svih nauka. Uzmimo, recimo, istoriju. Istorija je, kao to ree Rilke24, ono to se desilo.
Da li je tako? Sve stvari koje su se desile, prvo su mogle da se
dese. Naglaavamo, mogle su da se dese. Nita se nije desilo to
se nije moglo desiti.
Sada je neophodno da se, drei se Aristotela, proui sfera
mogunosti dinamisa25. Moderna istorijska nauka je posle
Drugog svetskog rata napustila klasini nemaki stav da je
istorija pozitivistika, i da prouava ono to se desilo. Postoji
sfera hermeneutike u modernoj istoriji i zahtev da se uivimo
u to doba, i da vidimo ta se sve moglo desiti, a ne ta se desilo. Ne ta se sve desilo, nego ta se sve moglo desiti, jer sve je
moglo biti drugaije. Mnogi istoriari postavljaju istoriju kao
teorijsko znanje, koje ide do detalja o svemu, kao nepromenljivo, kao da je predmet istorije ono to je veno, nenastalo i
nepromenljivo. Vene stvari nisu u vremenu, one nisu vremenski uslovljene.
Tako je esto i u drugim naukama, na primer, psihologiji. U
psihologiji se dua esto shvata na potpuno teorijski nain.
Ona se shvata kao stvar, te se popravlja kao asovnik.
Pravna nauka takoe esto pozitivnom pravu prilazi kao da
je ono veno, nenastalo i nepropadljivo. Svim praktikim stvarima prilazi se na isto teorijski nain, kao da su vene, kao da
se ne moe pitati o njihovim razlozima, uzrocima, i ne vidi se
sfera vremena. A praktike stvari su nemogue bez vremena;
sve se deava u vremenu i zato su one konane.
20
Mnogi sociolozi na pomenuti teorijski nain prilaze praktikim stvarima. Kont26 je postavio osnov teorijskog naina razmiljanja o praktikim stvarima. Maks Veber27 je svojim metodolokim postavkama o drutvu prevaziao ovaj pristup i uveo
pojam ideal-tipa. Sam termin ideal-tip upuuje na nacrt,
tipos. Veber je shvatio da se ne moe na teorijski nain razmatrati praktika stvar, jer je ona iva i moe biti i drugaija.
Sadraj praktike filozofije je jedinstvo uma i stvarnosti;
pokuaj da se stvarnost ne shvati kao neto sluajno. Pozitivno pravo ne moe vaiti samo zato to je zakon donet po regularnoj proceduri, to samo po sebi nije dovoljno. I u svetu je
poelo drugaije da se shvata pravo posle Drugog svetskog rata, prihvatanjem koncepcije ljudskih prava, koja prevazilazi
sve pojedinane drave, jer su je postavile Ujedinjene nacije.
Ova zemlja, odnosno tadanja DfJ Demokratska federativna Jugoslavija, potpisala je nakon pet meseci tu deklaraciju, i
verifikovala 1949. godine da postoje neotuiva ljudska prava
koja pojedinane zemlje ne mogu dovoditi u pitanje. Kada se
govori o ljudskim pravima, vie nije u igri teorijsko miljenje
o pravu, to znai da u svakom pozitivnom pravu postoji nanos koji je iznad njega.
teMeljNi PojMovi
ModerNe Praktike filoZofije
2.
liNoSt i lice
2.1. l ice u StaroM
riMu
Oko pojma linosti kree se, okree i koncentrie sva praktika filozofija. Sama ideja moderne praktike filozofije deava se oko pojma linosti. Pojam lica je u pravu poznat od kada je ono samo sebe zasnovalo, znai jo od rimskoga prava.
Kod Rimljana postoje dva osnovna pravna statusa lica, lice sui
iuris i lice alieni iuris lice po sebi i lice po drugome. Lice sui
iuris je lice koje subjektivno i javno pravo zasniva na svojoj
subjektivnosti, dok lice alieni iuris zasniva svoje subjektivno
javno pravo preko lica sui iuris. Da stvar bude neobinija za
moderno shvatanje onoga to bismo danas nazvali javnim pravom, u rimskome pravu u sutini nema podele na javno i privatno pravo, a nema je ni u feudalnom pravu. Na primer, ona
je u Nemaku stigla tek kasnom recepcijom rimskoga prava.
Zbog toga su lica alieni iuris, u podruju koje bismo mi nazvali javnim pravom, bila u povoljnijem poloaju nego u onom
koje bismo danas zvali privatnim, odnosno subjektivnim pravom. Drugim reima, onaj ko se nalazio pod manusom pater
familiasa imao je status lica alieni iuris.
Pater familias ovde ne znai ono to danas podrazumevamo
pod ocem porodice. Ve smo naglaavali da ne treba u antiku
uitavati moderne pojmove, a jo je opasnije uitavati moderne pravne, socioloke ili filozofske pojmove u rimsko pravo. Institucija pater familiasa, koji je bio lice sui iuris, nije bila krvna, ulna. Oni koji su se nalazili pod manusom pater fa-
24
miliasa nisu mogli meusobno sklapati brak, niti bilo kakve

veze, jer se to smatralo rodoskrnavljenjem i kada nisu bili u
biolokoj vezi. Na nekoliko naina se postajalo dete pater familiasa ili dolazilo pod manus, ruku pater familiasa. Jedan od tih
razliitih naina bilo je usvojenje, ali se to postajalo i zbog dugova, pa i slobodnom voljom
U onim pravima koja bismo mi danas nazvali subjektivna
prava, lice alieni iuris u daleko je nepovoljnijem poloaju nego u pitanju javnih prava. ak je i bioloki sin kod Rimljana
imao status stvari, a erke nisu imale pravo ni na vlastito ime,
nego su se zvale flavije, Julije itd. Sve ene iz roda flavijevaca
su flavije, sve ene iz roda Julijevaca su Julije, te svaki rod ima
isto ime za svaku enu. Vlastito ime ene su dobile tek kasnije. U Vizantiji je ta situacija, na kraju, razreena sa Justinijanom28, kada im je ak dodeljeno i pravo naslea, imovine.
Rimsko pravo u osnovi nema javno pravo. Rimska drava,
civitas, izvedena je iz civisa29. Civis su rimski slobodni graani, dananjim reima; civis je pojam kojim su Rimljani otvarali sve. Oni koji su slobodni bili su civis. Civitas je odreena vanteritorijalno i vanetniki i oznaava neto razliito od
dananje drave. Mi danas traimo od drave da bude teritorijalna zajednica, iako u poslednje vreme postoje nove koncepcije koje odbijaju teritorijalnost drave, te razmiljaju o
tome da je do kraja ovog veka mogue da se desi i vanteritorijalna dravna zajednica.30
Moderni pojam drave, ipak, podrazumeva teritoriju. On
podrazumeva i etniku zajednicu. U Rimu to nije postojalo;
civitas je neto drugo. Civitas je tamo gde su civis. Civis, graani Rima, jesu osnova dravne zajednice, a ne teritorija. Nije graanin Rima bio onaj ko je iveo na teritoriji Rima, nego
je teritorija Rima ona na kojoj ive graani Rima. Drugo, graani Rima nisu etniki odreeni. Biti graanin Rima je pravni status, a ne dravljanstvo. Jedina moderna zajednica koja se
na slian nain odredila jeste amerika zajednica koja u svom
ustavnom ustrojstvu nema ni teritoriju ni etniku podlogu.
Amerikanci su napravili ustav u kome nigde ne pie ta je te-
Linost i lice
25
ritorija Sjedinjenih Amerikih Drava. Taj ustav je napisao

Deferson31, iako se on pripisuje jo i Adamsu32 i Hamiltonu33.
Deferson je taj ustav napisao34 kao ustav jedne tada jo konfederalne jedinice, Virdinije, jedne od trinaest kolonija, i te je
odredbe preneo u ustav Sjedinjenih Amerikih Drava. Nigde
nije odreeno ta je teritorija Sjedinjenih Amerikih Drava,
koja je to teritorija, te i zbog toga Amerikanci tako komotno u
svesti imaju predstavu irenja svoje drave. Drugo, nigde se ne
pojavljuje kategorija amerikog naroda, postoji samo odrednica ameriki graanin. Na taj nain su Sjedinjene Amerike Drave od poetka, svojim osnovnim, ustavnim aktom, odreene kao vanteritorijalna i vanetnika zajednica, vrlo slino rimskoj civitas.35
Kod Rimljana pojam lica nije mogao ovde se govori o Republici da izae iz pojedinanosti i da doe do zajednikog
i opteg. Rimljani nisu mogli da posmatraju lice kao to ga mi
danas posmatramo, pa privredni subjekti, te subjekti politike,
drava, razliite institucije, organizacije, partije, imaju status
lica. Kod Rimljana lice je bilo vezano za pojedinca. Oni nisu
doli do apstrahovanja, do odvajanja lica od tela, te zbog toga
imaju takozvani homo koncept, u kome je nosilac lica konkretan ovek. To se ogleda i u tome da status lica sui iuris nisu
mogli dobiti ljudi sa odreenim fizikim nedostacima, a za Rimljane je najvei fiziki nedostatak bila mucavost. Peti rimski
imperator, Klaudije36, mucao je. To je bilo negde oko 40. godine nae ere i pokazuje da je rimski svet ve onda nadmaio
svoje vrednosti i krenuo ka jednom drugom putu. Sto godina
pre toga Klaudije ne bi mogao biti ni lice sui iuris zbog svoje
mucavosti i hromosti, a tada je bio imperator. Bio je ak i uspean i relativno dugo je vladao za rimske prilike.37
Lice je kod Rimljana linost vezana za telo, za ulnost. Naravno, lice je kod Rimljana samo onaj ko je imao takav pravni
status. ene su bile odvojene od ovog statusa u potpunosti a
bili su odvojeni i peregrini, stranci u Rimu. Pod strancem
peregrinom Rimljani nisu podrazumevali onoga ko je stigao
iz susedne drave. Ne, njegovi preci su mogli da ive ve eti-
26
ri stotine godina ba tu, u Rimu, a da on ima status peregrina,

stranca. Da bi se prelo iz statusa peregrina u cives, trebalo je
taj status izboriti odreenim pravnim radnjama. Neko je uspevao, neko nije; veina ipak ne. Kasnije je to postalo nebitno,
jer je peregrinsko pravo postalo superiorno, te su kasnije i slobodni rimski graani traili da im se sudi po ius peregrinum,
a ne po ius civile. Moe se rei, Hegelovom terminologijom,
da u Rimu skoro da i nije bilo slobodnih ljudi, jer je vrlo mali broj graana Rima bio u statusu lica sui iuris.
2.2. l ice u SredNjeM veku
U srednjem veku postojala je, kao osnovni praktiki odnos
izmeu ljudi, privilegija, odnosno seniorsko-vazalski odnos.
To vie nije bio pravni status, privilegija je neto drugo. U takvoj zajednici se ne moe govoriti o tome da je postojalo lice,
odnosno linost, zato to se svako, sem jednoga na vrhu, nalazio i u seniorskom i u vazalskom odnosu. Svako je bio neiji vazal, a istovremeno i neiji senior, te je dvostrukost takvog
postojanja pretoena u srednjovekovni pravni odnos, kome je
privilegija bila osnova. Svi srednjovekovni zakoni poivaju na
tom principu. Pri tome je postojala strana klasna razlika, to
se videlo, na primer, u Duanovom zakoniku ili Karolinkom
krivinom zakoniku, u kojima se za isto krivino delo pojavljivala potpuno razliita kazna, s obzirom na odreene socijalne slojeve. Za isto delo nekome je sledilo upanje jezika,
nekome odsecanje glave, a nekome skoro nita Mora se
rei da su zakonodavci u srednjem veku bili vrlo matoviti u
raznovrsnosti fizikih kazni.
Srednji vek je izgubio predstavu lica i ona se javlja tek u novom veku, sa pojavom protestantizma i njegovim velikim uticajem. Protestantizam je doao do stava da je svako bogougodan. Nevolje sa enama imao je i protestantizam, ali naelno je poao od stava da je svako bogougodan, bez obzira na
njegov socijalni poloaj ili fiziki izgled. Polnu razliku je zadr-
Linost i lice
27
ao, ali je i ona pod odreenim uslovima protestantske zajednice izbrisana. ak je danas u Evropi, ali ne i u Americi, anglikanska zajednica dozvolila enama da budu svetenici, za razliku od katolike crkve koja je to pitanje definitivno zakovala,
kazujui da bi to bilo krenje evaneoskih spisa, a kod pravoslavaca se o tom pitanju niko ni ne izjanjava.
2.3. ModerNi PojaM lica
Moderni pojam lica, persone, linosti, probijao se polako.
Prosvetiteljstvo je iznelo stav, kao i francuska graanska revolucija, da je svako pre svega politiki subjekt. Od toga pa do
stava da je svako pravni subjekt samo je jedan korak. Zato je
Napoleonov 38 graanski zakonik najznaajniji pravni dokument moderne epohe, jer je poao od toga da je svaki podanik
francuske jednak. Jedino ogranienje koje je Napoleon zadrao bilo je polno ogranienje, pa ene nisu smatrane licima.
Zanimljivo je da je ponitavanje tog polnog ogranienja vezano za radniki pokret, najpre u Americi a onda i u Evropi.
Veina visokorazvijenih graanskih drava Evrope izbrisala je tu razliku tek poetkom XX veka, a neke tek posle Prvog svetskog rata, pa su i ene poele da bivaju smatrane licima u javnom i u privatnom pravu. U Holandiji se, na primer,
ta razlika zadrala veoma dugo, iako je ona bila jedna od slobodoumnijih, pravno gledajui, zemalja na planeti. Do Prvog
svetskog rata u toj zemlji ena ak nije mogla biti nosilac, titular svojine. Kod nas je tek 1946. godine, sa komunistikom
vlau, uspostavljeno pravo ena da budu subjekti javnog prava, iako su im jo u Kraljevini Srbiji bila priznata subjektivna
prava. U Austro-Ugarskoj su takoe enama bila priznata subjektivna prava, mogle su biti nosioci svojine i smatrane su
odgovornim linostima, ali samo u subjektivnim pravima,
dok u javnim to nije bio sluaj. U javnom pravu prvi put se
kod nas pojavljuje ena kao slobodna, odnosno kao linost,
na jednoj usputnoj skuptini Srba, Bunjevaca i ostalih Slove-
28
na, 1918. godine u Novom Sadu. Tada su prvi put na ovome

tlu izabrane i ene kao skuptinski predstavnici, ali je Vidovdanskim ustavom 1921. godine vraen princip da ene ne mogu biti subjekti javnoga prava. Tek su komunisti to pravo ponovo uspostavili.
Osnovni stav na kome poiva moderna koncepcija lica jeste da je lice svako. Lice je apstrakcija od svake ulnosti i od
svake pojedinanosti, dakle neto razliito od rimskog pojma
lica. To lice je danas svako, bez razlika vezanih za pol, boju koe, bez obzira na imovinski status itd. Jedino ogranienje pojma lice je uraunljivost, odnosno uraunljivost konkretnog oveka. Ako je neko neuraunljiv, to ga odvaja po stvarnosti, od
delatnosti kao lica, ali ga ne odvaja po mogunosti, to iskazuje injenica starateljstva ili dravnog starateljstva (skrbnitva)
nad neuraunljivim ovekom, pri emu drugi preuzima njegova prava i ovlaenja kao lica, da bi ih realizovao. I neuraunljiv ovek je, dakle, na posredan nain, lice.
Na slian nain se definiu i deca. U modernoj koncepciji
prava, posle Drugog svetskog rata, prava deteta se smatraju
osnovnim ljudskim pravima, zato to je dete lice u mogunosti, linost u mogunosti, ali jo ne u stvarnosti. Ono je linost
koja nastaje, te izvorna prava deteta ulaze u korpus osnovnih
ljudskih prava.
Liberalizam je u odreivanju pojma linosti poao od stava Dona Loka da je pojam linosti vezan za vlasnitvo, za
svojinu, da je linost onaj ko ima vlasnitvo. To se ogledalo i
u tome to se u javnom pravu kao subjekt pojavljivao iskljuivo vlasnik; drugim reima, postojao je imovinski cenzus.
Nije mogao da bude subjekt javnog prava onaj ko ne plaa odreenu svotu poreza.
To je stav klasinog liberalizma. Do dana dananjeg takve
teze se javljaju u liberalizmu i, ak, u neoliberalizmu koji je
neto drugaiji od klasinog liberalizma. Postojala je praksa,
ne samo u Britaniji nego i na kontinentu, da se imovinski cenzus neprekidno instalira u birako pravo. Nije mogao onaj ko
ne plaa dovoljnu svotu poreza da odluuje o zajednici. To je
Linost i lice
29
osnovni liberalni stav: mora se plaati porez da bi se odluivalo. Oko visine poreza, koja je predstavljala imovinski cenzus,
vodila se ogorena borba u Britaniji, ali i na kontinentu. To je
bio osnovni princip politike borbe smanjenje imovinskog
cenzusa i poveanje glasakog tela. Vrlo malo ljudi je tada glasalo, samo elita. Za najpoznatijeg realnog liberalnog politiara, uvenog Gledstona39, kada je superiorno dobijao izbore, nije glasalo vie od dva do tri posto britanskog stanovnitva; liberalizam je imao izuzetno visok imovinski cenzus. Lice se vezivalo za vlasnitvo, odnosno svojinu.
Liberalizam nije doao do stava da je lice svako, svaki pojedinac. Takav stav je kontinentalno edo, dete revolucije. Na
kontinentu je, pod uticajem francuske graanske revolucije i
an-ak Rusoa, Imanuel Kant formulisao stav da je granica
slobode tua sloboda, ali je ta sloboda kod Kanta ispranjena
od svakoga sadraja. Liberalni i potonji demokratski stav su
dva potpuno razliita stava. Sloboda i jednakost esto ne idu
zajedno nego su suprotstavljene, kao i liberalizam i demokratija. U toj pogrenoj politikoj prii svi se pozivaju, u isto vreme, na slobodu i jednakost; one ne idu zajedno. Nije uzalud
reeno da, u sluaju kad u koliziju dou sloboda i jednakost,
treba odluno stati na stranu slobode. Jednakost je osnova lica, sa jedne strane, a sloboda je njegova druga osnova.
Hegel je u Osnovnim crtama filozofije prava, razmiljajui,
a ne poznavajui dobro liberalnu tradiciju, naslutio o emu se
radi. Zauzeo je stav da je osnovni princip princip personalnosti: budi linost i potuj druge kao linosti.40 Autor ove knjige je sklon da prihvati da je to najznaajnije odreenje od koga moramo poeti. To je Hegelov kategoriki praktiki imperativ. Budi linost i potuj druge kao linosti: taj stav je vezan
vie za Kanta nego za Loka, odnosno vie za demokratsku kontinentalnu tradiciju nego za liberalnu, a sadri elemente koje
Kantov aksiom 41 nema. Svako je linost, ne moe se nita u
praktikom svetu odnositi na linost osim jedne sfere sfere
potreba, koja je vezana za konkretnog oveka. Sve ostalo vezano je za apstrakciju linosti. Ta sfera potreba je ekonomska sfe-
30
ra. ak u drugoj polovini XX veka i sfera potreba izlazi iz konkretnosti, jer vie nema samovolje u potrebama, nego se potrebe nameu putem reklame, pripreme, te su nae potrebe izazvane i gotovo odvojene od nas samih. Nema lanih i istinitih
potreba, sve su one u isto vreme lane i istinite, ali su izazvane; nismo mi subjekt potreba nego je to neko drugi.
ta znai stav: budi linost i potuj druge kao linosti? Taj
stav, kao osnova personalnosti, provlai se kroz sve momente
praktike ideje: apstraktno pravo, moral, ekonomiju, politiku
dravu. Budi linost i potuj druge kao linosti ne znai da samo pojedinac treba da bude linost. To je problem liberalistikog shvatanja slobode, koje je vezano iskljuivo za vlasnitvo
i u kom se linost pojavljuje iskljuivo i jedino kao pojedinac.
U demokratskom shvatanju slobode se i socijalni, politiki i
javni entiteti takoe pojavljuju kao linosti. Linost je i preduzee, linost je i kompanija, linost je drava, linost je partija, linost je crkva, linost je mafija, linost je sve kroz ta
slobodna volja moe da ue u svoje supstancijalno odreenje.
2.3.1. SfERA SUBJEKTIVNOG PRAVA
Prelazei u sferu subjektivnog prava, pokazaemo kako se
u okviru njega razvija stav personalnosti: budi linost i potuj
druge kao linosti. Ve je napomenuto da se bie moderne
praktike ideje razvija kroz svoja etiri momenta i u svakom
od njih se razvija stav: budi linost i potuj druge kao linost.
ta je svrha subjektivnih prava oveka i ta ona tite? Onaj
uveni stav glasi: tititi pravo pojedinca je besmisleno. Zbog
toga u stvarnom pravu niko ne titi pravo pojedinca. Ne titi
niko ni u krivinom pravu pravo pojedinca. ak ni u graanskom pravu se ne titi pravo pojedinca. Pravo pojedinca je sfera ljudskih prava. Pravo na ivot, pravo na ivotnu sredinu,
pravo na obrazovanje, na socijalnu brigu, itd. subjektivnim
pravima se titi stav personalnosti: budi linost i potuj druge
kao linost. Svrha subjektivnih prava jeste da se omogui da
Linost i lice
31
stav personalnosti postane stvarnost, da postane spoljanjost

ljudskog delovanja, da ta mogunost jer svako pravo je dato
samo kao mogunost (da li e se ono ostvariti ili ne to se prava vie ne tie) moe da se pretoi u stvarnost, da nema prepreke za realizaciju. Njihova je svrha da se otklone prepreke
da ta osnovna maksima bude princip obiajnosnog delovanja.
2.3.2. P OJAM SVOJINE I POJAM STVARI
Na ovom mestu se otvara pitanje gde se po prvi put linost
pretae u stvarnost. Odgovor na njega ipak mora biti u skladu
s Lokovim stavovima. Na kojem dubljem, najapstraktnijem nivou linost dolazi do stvarnosti iz te svoje potencije, apstrakcije, besadrajnosti? Traeni nivo je odnos linosti prema stvari. Odnos linosti prema stvari je svojina, odnosno vlasnitvo.
Da bi se razumela svojina, potrebno je objasniti pojam
stvari. U pravu se esto polazi od stava da je stvar deo materijalne prirode. Pitanje o stvari je pitanje prava, a ne pitanje o
prirodi. Kako e od livade postati oranice praktiko je, a ne teorijsko pitanje. To to je pre oranice na tom mestu bila livada,
nema nikakve veze sa stvari. Jo neprihvatljiviji argument jeste da je mnogo toga to je apstraktno u poziciji stvari. Neko
moe, kroz autorska prava na primer, ugovorima prodavati
svoj talenat. Neto isto duhovno talenat postavlja se kao
stvar i prodaje se. Talenat se ovde prodaje, tako da je stvar neto drugo.
Razne su koncepcije koje govore o tome na koji nain nastaje stvar. Prva je, u osnovi, ranograanska, ak kasnofeudalna koncepcija, koju je izneo Pufendorf42 teorija zaposedanja.
Pufendorf je smatrao da je zaposedanje osnov po kome nastaje stvar, odnosno nain kako priroda prelazi iz statusa prirode
u stvar. To je u velikoj meri bila istina onoga vremena, a ostala je vaea i do XIX, pa i do XX veka.43
Patrijarhalni rezon je ispod koncepcije zaposedanja, jer on
polazi od toga da je osnova svojine naslee. Drugim reima,
32
on polazi od stava da je svojina vena. Kao jedini izvor svojine ovde se pojavljuje naslee. Razvojem patrijarhalnog principa dolazi do nastanka koncepcije obdelavanja. Tu koncepciju
iznosi Don Lok, koji tvrdi da je, u skladu sa radnom teorijom
vrednosti koju su formulisali ekonomisti, osnova svojine obdelavanje. Drugim reima, ljudski rad je dodavanje nove vrednosti, to je osnova svojine to je radna teorija vrednosti.
Sline tvrdnje mogue su samo za manufakturnu i zanatsku proizvodnju, ali ne i za industrijsku proizvodnju u kojoj
je neko drugi vlasnik maina, sredstava za proizvodnju. Vlasnik dobija profit i poveava svojinu, a radnik dobija najamninu. ovekov rad vie nije osnova svojine.
Teorija zaposedanja, nasleivanja i vrednosti su tri klasine
koncepcije izvora svojine. U sve tri teorije postoji zabluda da je
svojina neto ulno. Moramo doi do drugaijeg pojma svojine, odnosno stvari, koji nam omoguava da i njene izvore drugaije promislimo. ini nam se, a o tome imamo i potvrdu u literaturi, da je stvar, odnosno sadraj vlasnitva, sadraj svojine, sve ono to se moe otuiti. Sve to se moe otuiti moe
biti sadraj vlasnitva. Ono to se ne moe otuiti ne moe biti ni sadraj vlasnitva. To su takozvana neotuiva dobra. Lok
je bio ubeen da je ak i sloboda predmet vlasnitva. On je neko vreme iveo i radio kao inovnik u Americi, koja je bila robovlasnika zajednica, i pokuao je da opravda robovlasnitvo,
te je tvrdio da je osnova odnosa robvlasnik prodaja slobode
od strane roba, objanjavajui da rob nije bio u stanju da zadovolji svoje osnovne potrebe za hranom, skrovitem itd., pa
prodaje slobodu kao kompenzaciju za njih. U pitanju je rani liberalni stav koji govori o tome da je i sama sloboda pravo vlasnitva. Sloboda ipak pripada neotuivim dobrima i ne moe se
prodati. Jo je Bekarija44 tvrdio da je smrtna kazna nemogua
u krivinom pravu zbog toga to je ivot neotuivo pravo i ne
moe se prodati. Ne moe neiji ivot biti predmet trgovine.
ak i ako se to desi, to onda nije pravno valjan posao, jer ako
je predmet trgovine neiji ivot onda to mora biti predmet krivinog progona. Neiji ivot ne moe da bude predmet.45
Linost i lice
33
Sadraj vlasnitva je sve ono to se moe otuiti. Ono to se

ne moe otuiti, takozvana neotuiva dobra, nemaju status
stvari. Dua nije stvar. Ona religijska predstava zla u kojoj avo kupuje duu pretpostavlja da je svest stvar. ta je dua, nego svest u jednome komadu? Pojedinana svest data kao jedna.
ta je to ja koje je neotuivo? Ako sve mogu otuiti, ta
ostaje kao osnova mene, moga postojanja? ta je neotuivo u
meni? To su vrednosti, to je ono to ne moe da zauzme svoje mesto u prostornom smislu, ono to ne moe da bude stvar.
U suprotnom, dolazi se do jednog pozitivizma, skoro neokantovskog, gde se postavlja pitanje koja je uopte svrha prava i
koja je svrha ivota.
Slobodna volja pokree linost da se ta ista apstrakcija realizuje. Gde se ona prvi put realizuje na najdublji nain? I tu se
moramo sloiti sa Lokom: ona se realizuje u vlasnitvu, odnosno u predmetu vlasnitva, u stvari.
U liberalnoj koncepciji osnov linosti je sloboda, pa se moemo upitati kako se taj stav slae sa tezom da je sloboda mogui predmet prava. Liberali slobodu ne shvataju u apstraktnom smislu kao to je to bio sluaj u francuskoj graanskoj
revoluciji, kod Rusoa, Kanta i u nemakoj klasinoj filozofiji.
Sloboda je kod liberala data u sadraju. Lok pod slobodom ne
podrazumeva neto ispranjeno i opte, ve je uvek vezuje za
sadraj. Zbog toga Lok i pie da je mogue otuiti slobodu.
Neko nije sam u stanju da realizuje svoja neotuiva prava, pa
menja slobodu za krov i hranu. Sloboda se ovde uvek vezuje za
vlasnitvo, onaj ko nije vlasnik za liberale nije slobodan ovek;
ovek mora biti vlasnik da bi bio slobodan.
Kada su liberali napustili takva shvatanja? Prvi svetski rat je
momenat u kome je ovakva liberalna koncepcija postala nedovoljna, jer je morala da se pojavi drava kao subjektivna i
da odbrani interese Britanije. U Britaniji poetkom dvadesetog
veka, posle Prvog svetskog rata, dolazi do definitivnog poraza
Liberalne partije, tako da se do danas kao nosioci vlasti pojavljuju Konzervativna i Laburistika partija, a Liberalna partija je nestala sa politikog tla Velike Britanije.
34
Vlasnitvo je osnovni, najdublji, izvorni arhetip, ak osnov

praktikoga ivota modernoga oveka. Vlasnitvo nije samo
privatno vlasnitvo; i ono je izgubilo znaaj koji je imalo, ali
znaaj privatnog vlasnitva treba imati u vidu. Podsetimo da
su mnogi dolazili kod Platona traei od njega da za njih napie zakone, to on nije uinio jer su svi posle razgovora s njim
odbili njegov jedini uslov: da nemaju privatno vlasnitvo. To je
bio Platonov uslov i on je to kroz svoju Politeju i izneo kao
uslov: da nema privatnog vlasnitva. Iz tog razloga on govori
o zajednici dobara koja podrazumeva i zajednicu dece i zajednicu ena. On u Politeji kae da su svi oni koji su roeni jedne godine braa i sestre to je njegova ideji o zajednici.
Ruso je, mnogo kasnije, odbio Sardiniju i Poljsku koje su
mu nudile da za njih napie osnovne normativne akte. On je
odbio i jedne i druge iz istog razloga: zbog privatnog vlasnitva. Ruso je s pravom pre priblino dvesta pedeset godina napisao uvenu misao u raspravi O poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima: da je onaj koji je prvi pokorio neku teritoriju i rekao: Ovo je moje otac moderne civilizacije. Rei
moje je to je poetak. Ta odluka slobodne volje, ta mo slobodne volje da kae moje je.
Privatno vlasnitvo je izgubilo znaaj koji je imalo do tada
pojavom industrijske revolucije, zato to je ona donela posredovanije oblike vlasnitva, te se kapital ukrupnjavao i kao privredni subjekti pojavili su se neki drugi elementi. Na manufakturnom nivou privatno vlasnitvo se pojavljuje kao subjektivno.
Prema principu liberalizma smo vlasnitvo nije imalo nikakve granice. Liberalizam nije postavio granice vlasnitva.
Sve dok nije dolo do velike krize taj princip da je vlasnitvo
privatno vlasnitvo bezgranino, u kojoj je taj princip na
ekonomskoj ravni doiveo slom, ni na javnoj ravni nije dolazio u pitanje. Drava se tada pojavljuje kao instanca koja najbolje ograniava privatno vlasnitvo.
Polovinom dvadesetog veka se desio jedan proces, moda
najrevolucionarniji, velianstven proces, koji je izmenio ceo
Linost i lice
35
praktiki ivot modernog oveka. To je proces odvajanja upravljanja od vlasnitva. Ve smo spominjali starijeg Henrija forda46 i Enca ferarija47 i njihov nain proizvodnje automobila.48
Oni su u upravljanju svojim vlasnitvom ili do samovolje,
proizvodei automobile samo odreene boje. U drugoj polovini dvadesetog veka, kada se odvojilo upravljanje od svojine,
svojinom upravlja onaj koji to zna, a ne onaj koji je ima. Svojina se opire neracionalnoj upotrebi i ona kao imovina propada ako se njom ne upravlja na optimalan nain. Vie nijedan
vlasnik ne moe da se ponaa samovoljno, nego nastoji da angauje nekog drugog, strunjaka, da upravlja njegovom svojinom. Upravljanje je postalo nauka upravljanje vlasnitvom,49
upravljanje dravom, upravljanje privredom, tako da se gubi
mogunost subjektivnosti.
3.
Potreba, SubjektivNoSt, rad
3.1. P ojaM Potrebe
U sferi potreba slobodna volja se pojavljuje u obliku ulnosti, to ne znai da ta ulnost iza sebe nema duhovnost. ulnost se pojavljuje kao samovoljna i predstavlja sve ono to se
pokazuje kao potreba. Potreba je ono to je iznad svega subjektivno, to je naizgled samostalno, ak se neki put ini da sama
nutrina due oveka, izmeu ostalog, predstavlja njegov svet
potreba. Ali, sve ono to se smatra potrebama izazvano je na
neki nain. Potreba je isprepletenost onog subjektivnog, unutranjeg i onog spoljanjeg.
Postavlja se pitanje: da li je potreba neto moje? Uvereni
smo da je svaka potreba apsolutno moja, odnosno da pripada
pojedincu. Ali iza te vlastitosti potrebe pojavljuje se sfera konstituisanja potrebe sme iz spoljanjosti, iz stvarnosti.
Ve je istaknuto da je potreba istorijska, a ne zajednika kategorija. Svako vreme ima svoje potrebe. Potreba je i klasna
kategorija: odreene klase imaju odreene potrebe. Potreba
moe da bude ak i etnika kategorija, zato to odreeni narodi imaju odreene potrebe. Ona moe da bude ak i klimatska, jer u jednom klimatskom pojasu ljudi imaju jednu, u drugom drugu vrstu potreb. Potreba moe da bude tradicionalna, vezana za religiju, ak i za tlo itd.
Potreba je uslov, mehanizam njenog dejstvovanja je takav
da predstavlja ono najsubjektivnije u svakom pojedincu, ali
njeno istinito bivstvo pokazuje da je ipak uslovljena mnogim
subjektu spoljanjim faktorima.
38
Socioloka tvrdnja o istinitim i lanim potrebama je neistorijska. Problem sociologije je to to kao nauka ima neistorijske kategorije. Osnovna kategorija sociologije je tip, a ne pojam. Ve je napomenuto da je Maks Veber svojom tvrdnjom o
ideal-tipu pokuao da prevazie granicu tipa. ta znai idealtip? Sama Veberova terminologija ve na prvom koraku pada
u zamku. Ideal je naputanje pojedinanog, ideal je neto to
se trai. Tip, typos50, je nacrt, pa je Veber terminom ideal-tip51,
koji sainjavaju i ideal i tip, pokuao da doe do opteg. Ali, da
bi se dolo do opteg potreban je drugaiji pristup. Opte se
ne moe objasniti praktikim naukama, a sociologija se kree
po polju praktike filozofije, tako da se opte ne moe drugaije oblikovati nego u odnosu prema vremenu. Sve praktiko
je ljudsko; u vremenu sve moe biti ovakvo, ali i drugaije. Tu
nastaje problem Veberovog pristupa, jer je njegov ideal-tip nepromenljiv i ne pojavljuje se u vremenu, nego se kree kroz
vreme. Na primer, sultanat, koji Veber povezuje i sa Turskom
iz odreenog perioda, ali i sa savremenim dravnim porecima. Neki pojmovi i neki termini se vezuju za potpuno razliite epohe.
Smo vreme je istorinost praktike filozofije. Praktika filozofija je istorina i ona nema drugih kategorija mimo pojedinca, mimo mene. U osnovi, ne treba razmiljati o vremenu kao Kant52, treba misliti o tome ta je vreme: da li je ono
spoljanjost, da li je uslov optosti ili je vreme sma optost?
Smatramo da je vreme iskljuivo sma optost. Nije vreme
spoljanjost, nije vreme ono to se meri satima, nije vreme ni
ono to je samovoljno. Sma optost pojma je vreme. Pojam je
vreme. Zato ne moe biti istinitih i lanih potreba. Drugim reima, moe, ali se pri tom postavlja pitanje da li je kriterijum
odreivanja istinitih i lanih potreba takoe istorian.
Za Grke su, u vreme propasti ili procvata antikog polisa,
odnosno Atine, kada su se pojavile odreene nove potrebe
oslanjajui se na Aristotela i Platona te potrebe bile lane.
Kada je propadala Rimska republika javile su se nove potrebe
koje su za tradicionaliste bile lane. Gaj Julije Cezar je prvi
Potreba, subjektivnost, rad
39
ozbiljno organizovao gladijatorske igre. Pre njega to je bio sporadian obiaj koji nije poseivala elita. On je to uinio iz politikih razloga jer je time vezivao glasae za sebe ustanovivi
novu potrebu. Hleba i igara Cezar je to geslo prvi pokrenuo. Kasnije je takva potreba postala opta, niko posle njega
nije mogao da napravi uspenu politiku karijeru u Rimu ako
nije organizovao gladijatorske igre. Te igre su vremenom dobile kultni znaaj i gotovo se izjednaile sa bogoslubom.
Ukratko, jedna potreba koja je u vreme Republike bila besmislena, sad postaje istinita i odjednom rimski podanik ne moe da ivi bez gladijatorskih igara. Lavovi su u to vreme iveli
u junoj Makedoniji i celom Sredozemlju, ali su istrebljeni, kao
i mnoge druge krupne ivotinje, upravo zbog ove novoustanovljene potrebe. Zabava je u to vreme bila najvea industrija i ostvarivala je najvei profit u Rimu, a politika je bila njen
osnovni razlog.
Nema lanih i istinitih potreba.53 Uvek se postavlja pitanje
kriterijuma na kome se teze o istinitim i lanim potrebama zasnivaju, jer je on sm istorijski. U tezi o postojanju lanih i
istinitih potreba krije se vie problema. Recimo, kada se neke
potrebe iz patrijarhalnog perioda predstavljaju kao istinite, a
sve to dolazi iz graanske civilizacije kao neistinito. Poznata
pesma e objanjavati da su potrebe za istim vazduhom i nekim selom u planini istinite, a da je potreba da se sretne devojka iz grada neistinita, pa se junak pesme vraa kui da uva
stada i volove.
Kako iz spoljanjosti nastaje naa sposobnost da imamo neku potrebu u sadanjosti? Spoljanjost nam daje sve to je nuno za nastajanje potrebe. Svi odnosi, sve to je pred naim
oima daje nam sadraj te nae sposobnosti. I nema istinitije
misli od one da je ovek sam svoja potreba. On iscrpljuje svoje ovetvo u potrebama.
Da li se u toj spoljanjosti, toliko osebujnoj a u isto vreme
toliko sivoj, moe nai neto to planirano izaziva potrebu i
daje sadraj naoj sposobnosti za izazivanje potreba? To pitanje se dugo postavljalo i dugo se na njega nije mogao dati pre-
40
cizan odgovor, ali se konano dolo do odgovora da se radi o

reklami. Sa reklamom se polako izlazi iz sfere potreba i ulazi
u sferu proizvodnje.54 Reklama je izazivanje potrebe za odreenim proizvodima na izvestan nain. Objanjenje nekih ekonomista da je reklama obavetenje, ne pogaa sutinu reklamiranja. Reklamom se izaziva potreba kod oveka.55
Ponovo moramo da se suoimo sa sociolokim tezama da je
reklama nasilje. Da li je reklama napad na nau linost i slobodu kao to se moe proitati u nekim sociolokim analizama?
Najpre postavimo pitanje: ako je reklama napad na linost, kako je takva nesloboda uopte mogua? Kako je uopte mogue da nas neko terorie reklamom?
Odluujui momenat u svemu ovome desio se sa Ruzveltovim56 Nju dilom, kada je ameriki podanik prestajao da bude
radnik, odnosno prestajao da bude proizvoa i postajao pre
svega potroa. Svrha ivota ljudi u poslednjih sedamdeset godina izbaena je iz proizvodne sfere i prebaena u sferu upotrebe, odnosno potronje. Do tada su ljudi iveli da bi radili, a
od tada ljudi rade da bi troili. Potronja je postala svrha njihovog drutvenog bia. Amerikanac vie ne moe da ivi a da
ne troi. ak je i amerika poreska politika namerno napravljena tako da onemogui ivot bez potronje. Ako Amerikanac ne investira ono to zaradi, poreska politika e mu uzeti
najvei deo zaraenog novca, tako da je on prisiljen da troi.
funkcija potroaa u privredi, od Ruzveltovog doba do danas,
znaajnija je od funkcije proizvoaa. U tome je, u ekonomskom smislu, velika prednost amerikog naina ivota. Ameriki radnik je jo uvek najproduktivniji radnik na Zemlji, a
ameriki graanin je najvei potroa na planeti, u emu je i
snaga amerike privrede57.
Ako se sve posmatra iz ugla ekonomske nunosti potronje,
onda se moe rei da reklama ima svoju svrhu. I to da apsolutno ima svoju svrhu. Reklama nije puka obaveza proizvoaa
da uputi kupcima obavetenje o tome ta je napravio, nego je
to intervencija proizvodnje u potronji. Reklama nije, opet
moramo protivreiti mnjenju nekih sociologa, napad na ove-
41
kovu linost i njegovu slobodu, postavljajui pitanje ta je ovekova linost mimo njegovih potreba? Hoemo li opet traiti neko selo u planini i neku setu za patrijarhalnim ivotom?
ta je ovek mimo njegovih potreba? Te potrebe su, bez obzira na koji nain, uvek proizvedene i izazvane. Nebitno je da
li su one proizvedene neposrednim, kao to to ini reklama, ili
posrednim putem kao to se to pre svega dogaalo u doba pre
nego to je reklama ula u na svakodnevni ivot. Sutina je da
su potrebe nuno izazvane i proizvedene. Najbitnija je naa
sposobnost, mo, osobina da imamo potrebe. Bez obzira na njihov sadraj ovek je bie potreb. On ne postoji mimo svojih
potreba. One su uvek proizvedene. im ovek izlazi iz prirode, on prestaje da bude prirodno i postaje vetako bie. Sve je
u ljudskoj rasi vetako, ali u tome i jeste snaga ljudske rase.
3.2. P ojaM SubjektivNoSti
U narednom delu emo govoriti o sferi zadovoljenja potreba. Potrebe se uvek moraju neim zadovoljiti, a one se uvek
zadovoljavaju promenom. Liberalni i neoliberalni ekonomisti
s kraja XX veka, kao i mnogi drugi, odbacili su istorinost robe, ime su odbacili i istorinost potrebe, svodei sve na subjektivni momenat. U tom subjektivnom odnosu videli su apsolutnu slobodu. Kao to tvrdimo da je potreba istorina, tako smatramo i da je roba istorina. Ipak, mora se priznati da
se ovde nuno mora postaviti prigovor, odnosno pitanje: gde
je u tome ovekova sloboda? Iako je sve u ljudskom ivotu rezultat odreenih istorijskih tokova, nuno je zadrati odreenu meru slobode oveka, slobodan izbor svakog pojedinca.
Ovde se ne sme govoriti o nekoj spoljanjoj meri, nego treba posmatrati pojedinanosti i optosti istorije u posebnosti
svake ljudske individue, jer se radi o jednoj celini. ovek nije,
ipak, do kraja determinisan u svom praktinom ivotu. Sloboda se ogleda u naem razmiljanju i pojedinanim odlukama.
Sloboda ipak sve pokree, jer je sloboda, u stvari, saznanje o
42
slobodi. Ne moe biti nita drugo: sloboda nije situacija, nije

stanje, nego znanje, svest o slobodi. Upravo naa sloboda pokree na ivot (iako ga esto i zaustavlja i dri u mestu). 58
Zbog toga se, ipak, mora priznati da su liberalni, odnosno neoliberalni ekonomisti donekle u pravu i zato moramo pri razmatranju ove problematike imati u vidu i tu stranu ovekove
subjektivnosti, koja je, i pored svega, prisutna i opredeljuje
mnoge nae postupke u ivotu.
ta je pomenuta subjektivnost? Kad razmotrimo potrebe
koje su nam date, kaemo da subjektivnosti nema, jer su potrebe spoljanje. Ako zanemarimo zadovoljenje potreba i postavimo pitanje ta je, osim toga, ostalo ili na emu se sve
dri? dolazimo do jedne strane praznine, do nitavila. Odgovarajui na postavljeno pitanje ta sam ja? odbacivaemo jednu po jednu ljusku, da bismo na kraju doli do uasne
spoznaje koja se saima u samo jednoj rei nita. Ja sam nita, ili ja nisam nita konkretno, nisam sadraj. Moje ja je
kartezijansko59, odnosno nita. Ja nisam pomenuti zaviaj u
planini; zaviaj je vezan za moje pretke. ta sam ja nezavisno
od svega to je moja spoljanjost, nezavisno od ustaljenog sistema potreba i njihovog zadovoljenja, nezavisno od moje
porodice, od ekonomije, od prava? ta ostaje kada se odbaci
sve moje okruenje? Ostaje samo jedna velika i strana praznina.
Dojsov60 roman Ulis govori o tome. Irska nacija, kojoj je
Dojs pripadao, oblikovala se prilino kasno i to u stalnom sukobu sa Englezima, tako da predstavlja naciju sa istorijskim
zakanjenjem. To je nacija koja je izgubila svoj autentian jezik i koja se zasniva na sukobu religija. Katolianstvo je ono
to je Irce sauvalo kao posebnu naciju, jer su na susednom
ostrvu gotovo svi protestanti. A i u severnoj Irskoj su protestanti dominantni. U Irskoj je naglaena patrijarhalnost i poseban znaaj se pridaje porodici, crkvi i nacionalnoj borbi. Na
taj nain je barem Irska predstavljena u svojim mitovima.
Dojs, meutim, ve svojim Dablincima sve pomenuto dovodi u pitanje. Dablinci su izvanredna knjiga koja omoguuje da
43
se razume pomenuti veliki roman Ulis, jer Dojs u njoj objanjava da taj irski svet u osnovi nije ni patrijarhalan, ni religiozan i da je ta religioznost u koju se Irci zaklinju vrlo tua i
opasna po graane Dablina, a da je pria o naciji i nacionalnom jedinstvu kod Iraca komina. Roman Dablinci je ak i zabranjivan.
Kao i svi koji se ne oseaju ugodno u okviru svoje nacije
Dojs je otiao u Italiju, pa ak je i svojoj deci dao italijanska
imena. Tek imajui u vidu sve prethodno moe se razumeti
Ulis. Dojsov Odisej bio je Jevrej. Treba znati da se Jevrej ne
osea ugodno ni u jednoj naciji. Jevrej se ne osea ugodno ni
u jednoj religiji.
Dojs je u svom romanu dao tano onoliko situacija koliko
ih imamo u Odiseji prilikom Odisejevog povratka na Itaku.
Njegov Ulis je prolazak kroz likove svesti savremenog oveka
i kroz irske mitove koji se stalno pominju naciju, crkvu i porodicu, ukljuujui i patriotizam i poziv da se sve odbaci, jer
sve to, u stvari, nema osnovu. Zbog toga Dojsov junak ne zavrava kao Homerov Odisej.
Dojs, kao i glavni lik njegovog romana, nema zaviaj. Sm
roman predstavlja veliku potragu za zaviajem savremenog oveka. U njemu se vidi strana enja da se doe do vlastitog
zaviaja, do nekih predela dobrote, a njih nema. ta je Dojsov
junak naao na kraju puta? Varajui sve te likove svesti, kao
to ih je varao i Odisej, naao je samo prazninu, jednu uasnu
prazninu. Samo nju i nita vie. I sve se zavrava stranim pitanjem: da li je mogue da se moj ivot zasniva na tako neem
praznom kao to je nitavilo? Istina je, ivot se ba na tome zasniva. Ne na svom sadraju, ne na njegovom ispunjenju, nego
na toj zveri nitavila koja trai sadraj, jer nepodnoljivo je iveti sa sveu da sam ja nita. Nepodnoljivo je iveti to je
Dejms Dojs.
Homerov Odisej ima zaviaj. On ima Penelopu i vraa se u
svoj zaviaj. To je supstancijalni svet: postoji zaviaj i njemu se
tei. Dojsov Blum61 nema zaviaj, a Odiseja pokree zaviaj,
i to je Odiseja, koja je metafora antike civilizacije. Prolazi
44
kroz sve tekoe da bi se vratio tamo odakle je krenuo, u zaviaj svojih otaca. Vraa se nazad, prepoznaje ono pare zemlje
i umire. Kod Dojsa nema zaviaja, postoji samo ta praznina.
Kad se sve to oisti, prou svi likovi, dolazi se do nita.62
Za primer se isto tako moe uzeti i Kafka63. O emu govori Proces i ta se zapravo u njemu dogaa? Nakon to je neko
oklevetao gospodina K. on ide kod advokata, advokat kae kako je sreo sudiju, i sve se dalje odvija u slinom stilu. U Procesu imamo potpuno neutralnog gospodina K. koji ne zna zato
je kriv. Ceo problem gospodina K. nije u tome to ne zna zato je kriv nego zato to ne zna ko je on u stvari. On nema
identitet. I tek mu spoljanjost nametnute krivice daje identitet. Bez te krivice on nije nita, odnosno on je nita.
Nije sluajno da su oba ova dela pisana posle Prvog svetskog rata. Zato se to desilo ba u tom vremenu? Zato to je
Prvi svetski rat ubio sadraj, ubio je naciju. Ko moe biti nacionalista posle Verdena ili Soe? Kako moe nacija biti neto
veliko kada se samo na jednom groblju, pored Soe, nalazi
skoro pola miliona grobova. S jedne strane Italijani, s druge
Srbi i Hrvati koji su ratovali za Austrijance. Krst do krsta. ta
se, u stvari, u Prvom svetskom ratu desilo? Poraen je kolektivitet. Ubijena je spoljanjost o kojoj smo govorili. Nacija vie
nije bila neto istinito. Kako ona i moe biti istinita posle onakvih pogroma?
U Prvom svetskom ratu nema pobednika; izgubili su svi, i
Nemci i francuzi. To je dovelo do razvoja drugaijih potreba
koje se pojavljuju kao neto istorijsko, pa poinje da se osea
potreba za odbacivanjem kolektiviteta. Tada dolazi do potrage za onim to sainjava pomenuto ja, ali iskljuivo u individualnom smislu. To je samo jedan mogui put, poput, na primer, nekog odreenog pravca u umetnosti, u slikarstvu.
ta je autentian umetniki in? Da li je to perspektiva, kao
to se mislilo u renesansi? Zatim su jedni mislili da je to svetlost, drugi da je boja, a trei oblik. Posle svega toga, nakon
Prvog svetskog rata dolo se do apstraktnog slikarstva koje je
odbacilo i boju i perspektivu i oblik. I svelo se samo na goli
45
ivot. Ili u muzici, kad je na kraju erber64 pokazao da za muziku nije potreban ak ni ton.
Kada se sve spoljanje odbaci, kada se odbaci praktiki ivot i ravan zadovoljenja potreba, ta ostaje? ta je subjekt
praktikog ivota ljudi? Nita. Ta praznina, ta strana praznina sve pokree. Kod Aristotela bog je nepokretni pokreta. On
pokree tako to sve to jeste tei da bude bog. I za tim treba
da se tei, poruuje Aristotel. Taj Aristotelov nepokretni pokreta je ista misao, pojam o neemu. Sve pojedinano tei
da bude u saglasju sa pojmom. To kod Aristotela znai da i boansko delo treba da bude u saglasju s pojmom. Hrianski
Bog stvara svet iz niega, tako da je on ista misao koja iz sebe same sve stvara. Mi smo danas u poziciji tog hrianskog
boanstva. Mi svoj ivot stvaramo, svakoga trenutka i sve njegove slike, iz nitavila. Ceo na ivot je beg od toga nitavila.
To nitavilo je subjektivno, ono to sve pokree. To nita je naa glavna sposobnost. A ono je neizdrivo, ono ne moe ostati u stanju nepokretnosti, ono ima mo stvaranja. Tek na osnovu tog stvaranja zadovoljavamo ovu sferu. Mi ne moemo da
napustimo to nitavilo ni u snovima, ak i u snovima mi zadovoljavamo tu crnu rupu. Da li je to samosvest? Mi mislimo
da nije, iako je delimino i ona, mada je taj stari termin prekratak za potpuno odreenje. Ne moe se rei, naravno, da i to
nije istina; ne moe se rei ni da to nije afekat, ni da nije nita
ulno. To je naprosto ono to predstavlja istu svest, a nema
nikakav sadraj. Radi se o onome to je na poetku praktikoga delanja.65
3.3. P ojaM rada
Rad proizvodi robu, a roba, s jedne strane, zadovoljava potrebe. S druge strane, rad proizvodi sredstva koja nam omoguavaju da zadovoljavamo svoje potrebe. Za taj rad dobija se
najamnina, odnosno renta. Na osnovu rada dobijaju se i drugi oblici naknade, na primer dividenda.
46
Prvi bog koji radi je hrianski Bog. Bogovi pre Hrista nisu radili. Oni su svoj zadatak obavljali emanacijom66 svet se
desio, taj bezlini mali svet Brahma ne stvara svet, svet se
Brahmi desio; Brahma je ta emanacija iz samoga sebe. Hrianski Bog je prvi bog koji radi; on stvara svet iz niega.67 Nita postaje neto, odnosno svet. ime bog stvara svet iz niega? Poto je bog miljenje, nita drugo nego miljenje, svest
sama, njegov rad je rad svesti. Govoriti o radu mogue je tek
nakon pojave hrianstva. Otud onako prezriv pogled na rad
kod starih civilizacija.
Na primer, najproizvodnija civilizacija je bila egipatska.
Egipat je, meutim, skoro do Napoleonovog vremena odbacivao najvei dohodak. Neverovatno je koliko je Egipat bio
ekonomski superioran u odnosu na ostale stare civilizacije.
Zbog toga je i Avgust proglasio Egipat zatienom provincijom. Egipat mu je donosio vei dohodak nego sve ostale rimske provincije. Herodot68 je bio u pravu kada je napisao da je
Egipat dar Nila, dar prirode. Tamo je dohodak preteran i
upravo zato tamo ne moe da se proizvodi ono to se inae
proizvodi u savremenom ivotu. Tamo gde postoji veliko odbacivanje dohotka, odnosno veliki profit, doseljava se kapital
iz drugih grana. Poto je u pitanju stari Egipat, svet koji ne
poznaje budunost, nego samo prolost, stari patrijarhalni
svet, mora se spreiti suvie velika proizvodnja. Odgovor na
pitanje: kako se to spreava? glasi: izgradnjom piramida. Jedan deo ljudskog rada treba da se vee za neto neproizvodno, da se ne bi i suvie proizvodilo. Izgradnjom tih velianstvenih graevina ograniavan je ljudski proizvodni rad. Da
je i taj ljudski rad upotrebljen iskljuivo za proizvodnju, toliko bi mnogo toga bilo proizvedeno da bi to unitilo egipatsku civilizaciju.
Ljudski rad koji moe da proizvodi mimo onoga to je zateeno, odnosno rad koji pretvara sadanjost u budunost postaje mogu samo sa nastankom hrianstva, sa Isusom Hristom. Prethrianski rad je nastojao da sauva samo ono to
ve postoji i zato se ta neverovatna proizvodnost egipatske ci-
47
vilizacije morala ograniiti. Ona je bila ograniena i na jedan

drugi nain: Egipani nisu smeli ni znali da trguju, nisu bili
trgovaki narod. Drugi narodi su trgovali, prodavali ito koje
su Egipani proizvodili, a prvenstveno Grci i Jevreji. Tek je hrianstvo omoguilo drugaiju vrstu rada jer sm hrianski
Bog radi, stvarajui svet iz niega.
Na poetku ovog dela razmatranja, moramo blie da odredimo hrianski pojam stvaranja, odnosno u kojoj meri on
predstavlja moderni proces rada. Pri tome moramo prihvatiti
etiri momenta procesa rada koje je utvrdio Karl Marks:69 sirovine za proizvodnju, rad sm, sredstva za proizvodnju i proizvod rada. Kad prihvatimo ta etiri momenta rada, lako u njima moemo prepoznati etiri Aristotelova uzroka.70 Sirovinski
momenat je causa materialis; causa formalis, ono to oblikuje,
jeste rad sm; causa efficiens, proizvodni uzrok, jesu sredstva
za proizvodnju; causa finalis je proizvod. Da li se ovo Marksu
sluajno desilo, ili je znao za pomenutu podudarnost, teko je
utvrditi, ali je oigledno tako.
Hrianski pojam stvaranja nema u sebi momenat sirovine. Drugo, rad sm postoji, to je hrianski Bog, odnosno prvi bog koji radi. ime bog radi? On nema sredstva za proizvodnju, ali ima rezultat. U pitanju je krnji proces rada. Od
rimske drave do savremenog doba radi se o procesu upotpunjavanja momenata rada, kako bi se razvila jo dva momenta:
sirovinski71 i sredstva za rad.
Drugi momenat, sredstva rada, jeste najznaajniji. Napredak ljudske civilizacije je napredak u tehnici. U tome se moramo sloiti sa Martinom Hajdegerom: 72 tehnika je ono to je
najizvrsnije u procesu rada. Kako je tehnika progutala ostale momente procesa rada? Hajdeger polazi sa stanovita nelagodnosti spram tehnike73 i ak bi hteo da je zaobie i odbaci.
Ali to je nemogue; graanski svet je svet tehnike. Tehnika nije nimalo instrumentalna. Ona nosi sa sobom sve ostalo i zahteva organizaciju procesa proizvodnje koja je njoj primerena.
Ona zahteva trite primereno njenom proizvodu, zajednicu i
dravu koje e je tititi itd.74
48
Tehnika je dominantni momenat procesa proizvodnje. Svi

ostali momenti su apsorbovani, a naroito ljudski rad. Veliko je pitanje da li se moe uporediti rad tehnike, mainski rad,
sa ljudskim radom, kao to je mislio Karl Marks u XIX veku.
Oni jedan sa drugim gotovo da nemaju vie nikakve veze. Ljudi su nepotrebni u celom procesu rada. ta e u tom sluaju
biti sa tri Asimovljeva75 zakona robotike?
Zanimljivo je pitanje kakva je perspektiva tehniki nerazvijenih privreda, pogotovo ako imaju pogodnu radnu snagu. Reeno je da je ljudski rad sam po sebi izgubio ak i mogunost
da bude opti ekvivalent rada. Ali, takve privrede imaju mogunosti na drugim stranama, koje mogu predstavljati prednosti. Radi se o prednostima istorijskog kanjenja.76 Ako se odvoji rad od svog ljudskog oblika, postavlja se pitanje zato uopte postoji ljudsko bie? Da li je moda vreme da svet promeni svoju ulnost?77
ta je to to nas pokree u ovom trenutku, na koji nain se
ispoljava, odnosno ta znai to da nema supstance? To je
neodredivo, ne moe se imenovati, to je nita, ista mogunost. Da bi nita imalo svoje bie, da bi uopte postojalo, ono
trai svoje zadovoljenje. To zadovoljenje je na praktiki ivot.
To je nita koje pokree; ono trai i zahteva sve. Nita je daleko pre boga: ovde se radi o volji, a ona je mogunost, i to svesna mogunost. Volja je ono oblikovno i pokretako. Ja hou
je pre neijeg drugog hou. Kada dete kae neu ono je ivo i svesno da neto nee ili hoe. Izjava volje sam je in roenja oveka. ta sam ja, ta je moje jastvo? Nita. Volja je nain dolaska do stvarnosti iz tog nita. Da bi se shvatilo nita
koje sve pokree treba pratiti knjievnost i filozofiju XX veka.
Treba prouiti Hajdegera, Sartra78, Huserla79; sva velika knjievnost XX veka je pokuaj da se to nita na neki nain imenuje i oznai. Ono se, meutim, ne d i izbegava svako precizno tumaenje.
4.
roba i vredNoSt
(aNaliZa Prve glave KAPITALA karla MarkSa)
Karl Marks je u velikoj meri zaboravljen i u ekonomiji i u

praktikoj filozofiji u celini. Taj zaborav je delom opravdan,
jer se u meuvremenu desilo mnogo toga u vezi sa pitanjem
principa modernog graanskog drutva, to Karl Marks nije
mogao da predvidi niti da promilja. Ali taj je zaborav delom
i neopravdan jer je neke osnovne pojmove graanskoga sveta,
tanije ekonomskog graanskoga sveta, Marks promiljao na
nain koji nije samo devetnaestovekovni. Ovde emo pokuati da objasnimo te dve strane.
Ve je ukazano na to da je potreba mogunost da se ljudski
rad ostvari putem svoga sadraja, putem robe. Sam termin roba je verovatno italijanskoga porekla. Do Pijadinog i olakovievog prevoda Marksovog Kapitala80, izmeu dva svetska rata, bio je u upotrebi termin espap koji se moe nai u starijoj literaturi. Roba je relativno nova re, jer je tek neto vie od
pola veka u srpskom jeziku.
Prva glava Kapitala Karla Marksa poinje analizom robe.
Marks pie: Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki
nain proizvodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba, a pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga emo nae
istraivanje zapoeti analizom robe.81,82. Kapitalistiki nain
proizvodnje, po Marksu, je ona proizvodnja u kojoj je kapital
subjektivan, gde on sve pokree, pa je, u skladu s tim, on samosvrha takvog naina proizvodnje. Karl Marks je pokuao da
u spisima pre Kapitala kategoriju naina proizvodnje postavi
50
kao istorijsku kategoriju, te je govorio o azijskom nainu proizvodnje, robovlasnikom nainu proizvodnje, feudalnom nainu proizvodnje i kapitalistikom nainu proizvodnje.
Azijski nain proizvodnje je zanimljiva i gotovo neistorijska kategorija. itavo Marksovo razmiljanje proizlazi iz razmatranja proizvodnje, to je, kako e biti objanjeno kasnije, i
njegovo osnovno ogranienje. On sferu razmene nije posmatrao kao subjektivnu, nego kao istu posledicu proizvodnje,
zbog ega se nain proizvodnje pojavljuje kao osnovna kategorija. Sintagma bogatstvo drutava oigledno upuuje na
Adama Smita,83 i njegovo delo o bogatstvu naroda.84
Marks pokuava da doe do pojma robe polazei od tvrdnje
da je roba pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe bilo koje vrste.85 Da li je roba spoljanji predmet ili ne, o tome se u velikoj meri moe raspravljati. Treba imati u vidu da je Kapital pisan u drugoj polovini devetnaestog veka86 kada je veina roba imala spoljanjost,
stvarstvenost. Vano je objasniti odnos robe i stvari. ta je
stvar? Kada smo govorili o stvarnom pravu rekli smo da je stvar
sve ono to moe da bude moje; ona moe da bude ulna, ali ne
mora. Stvar je pravna kategorija, a roba je ekonomska kategorija. Kao to je vlasnitvo pravna kategorija, a imovina ekonomska kategorija. Isti odnos koji postoji izmeu vlasnitva i
imovine postoji i izmeu stvari i robe. Za vlasnitvo je nebitno
ta i koliko posedujemo, a za imovinu je jedino to bitno i izraava se u novcu. Za stvar je takoe nebitno ta je u pitanju (da
li je to ovo ili ono), iskljuivo je bitno da je ta stvar moja,
da imam vlasnitvo nad njom. Kod robe je, nasuprot, bitno ba
to ta ona predstavlja, njena svojstva, odnosno sadraj.
Kao i stvar, i roba moe biti ulna, ali moe biti i natulna,
duhovna. Don Lok je ak mislio da i ljudski ivot moe biti
roba, pa je govorio o prodatoj slobodi. Smatrao je da je izvor
ropstva to to je neko prodao svoju slobodu, ime je tumaio
duniko ropstvo. Po Loku, sama sloboda je roba. Ne mislimo
da sloboda moe biti roba. Ljudski talenat, meutim, moe da
bude roba, pa se sklapa ugovor sa nekim ko je talentovan mu-
Roba i vrednost
51
ziar, sportista, ahista, filozof. Knjievnici, na primer, sklapaju ugovor sa nekim izdavaem da e knjigu koju jo nisu ni
napisali objaviti kod njega. Na taj nain se talenat kupuje unapred, tako da on moe biti roba. Tvrdnja da je roba, kao to je
rekao Marks, pre svega spoljanji predmet, nebitna je za robu,
kao to je nebitna i za stvar. Roba je sve to zadovoljava ljudske potrebe bilo koje vrste. Osnovno svojstvo robe jeste da zadovoljava te potrebe. Pri tome se ne postavlja pitanje kako odreena stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno kao
sredstvo za ivot, to jest kao predmet potronje, ili posredno
kao sredstvo za proizvodnju.
Svaka korisna stvar, kao to su, na primer, elezo, hartija
itd., moe se posmatrati s dvojne take gledita, po kvalitetu i
po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava te se
moe iskoriavati s raznih strana. Otkrivati te razne korisne
strane, a time i raznolike naine za upotrebljavanje stvari, istorijski je in Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom
vrednou. 87 Ova tvrdnja preuzeta je od Adama Smita, koji
razlikuje upotrebnu i razmensku vrednost. Na poetku imamo robu u njenom istom obliku, bez svojstava, a tek onda treba da se odluimo kako da je odredimo. Karl Marks uvia vanost razlikovanja upotrebne i razmenske vrednosti.
Upotrebna vrednost je korisnost robe, odnosno odgovor na
pitanje da li je neka roba, odnosno neka stvar korisna za ljude.
Razmenska vrednost ne tie se korisnosti nego predstavlja trinu vrednost robe. Ovu razliku blie rasvetljava uveni primer Adama Smita o vodi i dijamantu. Nema nita korisnije za
oveka od vode, a ona je beskonano jeftina, i nita beskorisnije od dijamanta, a dijamant je beskrajno skup. Prema tome,
voda ima maksimalnu upotrebnu vrednost, a dijamant maksimalnu razmensku vrednost. Oigledno je da te dve vrednosti mogu biti u koliziji, i vrlo esto su suprotstavljene. Redak
je sluaj da su najznaajnije i najkorisnije stvari za oveka skupe, a esto su beskorisne stvari najskuplje. esta je pojava da
su odreene marke odee daleko skuplje od kvalitetnije odee
drugog proizvoaa. Ali taj drugi proizvoa je stekao ime,
52
imid na tritu, pa se njegov proizvod prodaje uz ekstraprofit. ak je u okviru potpuno iste robe mogua razlika.
Ako je polazno stanovite takvo da je upotrebna vrednost
dominantna, tada se unitava ljudska sloboda. Ako je, s druge
strane, polazno stanovite to da je razmenska vrednost dominantna, opet se unitava ljudska sloboda. Prvi sluaj, dominantnost upotrebne vrednosti, moemo ilustrovati nainom
oblaenja Kineza za vreme Mao Cedunga:88 svi su nosili ista
odela, koja su se proizvodila samo u tri veliine (mala, srednja,
velika), i istu kapu kaket. Sva odela i svi kaketi bili su plavi. Milijarda Kineza obuena u plavo: tako je to tada izgledalo. Tu se, dakle, gubi svaka razmenska vrednost, svrha odee
jeste da bude topla i nita vie.
Druga strana je ta da je razmenska vrednost sama sebi svrha. Ona to u izvesnoj meri jeste, ali nije apsolutno, jer bi to
znailo da se kapital pojavljuje iskljuivo u funkciji bogatstva,
a da nije delatan. Pokretai robe su odnosi izmeu ove dve
vrednosti, odnosno dijalektika ove dve vrednosti, to je zastupao jo Adam Smit. Roba je odnos izmeu te dve vrednosti.
Marks ide jo dalje i postavlja pitanje samerljivosti vrednosti.
Kako moemo meriti razliite vrednosti, i zato su one uopte
samerljive? Na primer, na jednoj strani imamo stolicu, a na
drugoj cipelu. Stolica vredi dve merne jedinice, a cipela jednu. Po emu su one samerljive? Zato uopte dolazi do samerljivosti vrednosti potpuno razliitih roba, po kojoj se one mogu iskazati na tritu? Karl Marks smatra da je ljudski rad
osnova te samerljivosti.
Don Lok je tvrdio da je rad osnov svojine i vlasnitva, jer
time to smo u odreeni proizvod uneli svoj rad, on postaje
nae vlasnitvo. Poznata je ona stara tvrdnja da je osnov vlasnitva zaposedanje, koja je proizala iz agrarnog momenta
osvajanja obradivih povrina. Iz nje je izvedena i radna teorija vrednosti, koju Lok takoe zastupa. Zanimljivo je da Karl
Marks, koga niko ne bi mogao nazvati liberalom, preuzima jedan momenat iz liberalne tradicije Adama Smita radnu teoriju vrednosti.
Roba i vrednost
53
Kasnije se pokazalo, u okviru samoga liberalizma, da je Lokovo stanovite da je rad izvor vlasnitva ogranieno samim
ljudskim radom. Vremenom je dolo do posredovanja rada,
odnosno do odvajanja rada od upravljanja i do odvajanja rada od vlasnitva. Drugim reima, Lokova koncepcija vie smisla ima u proizvodnji u kojoj ovek svojim sredstvima radi na
predmetu rada i prodaje ga sm na tritu. To, u osnovi, predstavlja manufakturnu i malu proizvodnju. Kada, meutim, doe do posredovanja proizvodnje, i ovek postaje najamni radnik, onda on radi na tom predmetu rada, ali on vie nije njegovo, nego vlasnitvo onoga ko je vlasnik nad sredstvima za
proizvodnju i nad sirovinama. Ispostavlja se, vremenom, da je
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju vlasnitvo, a ne uloeni ljudski rad. Ko ima tehniku, taj poseduje i vlasnitvo. To
je zanimljiv momenat, zato to se pokazuje da Lokova koncepcija, vremenom, nije doivela poraz, nego je podignuta na vii nivo i obuhvatila i neto od nje sasvim razliito. Slino se
deava i sa tvrdnjom Karla Marksa da samerljivost roba potie iz ljudskog rada.
Ta tvrdnja, ali i sama ta formulacija ljudski rad koju
Marks esto koristi je problematina. Ne postoji neljudski
rad, jer ivotinje ne rade. Rad podrazumeva meru slobode i
svesnosti. Na primer, uporedimo dva dempera: jedan je lakost (poznati krokodil), a drugi je iz Istanbula ili iz Novog
Pazara. Novopazarski demper moe biti kvalitetniji, ali nema
onog krokodilia i zbog toga ne moe imati na tritu istu
vrednost. Ovaj sluaj pokazuje da nije samo rad osnova vrednosti nego i sm kupac odreuje ta je vrednost za njega.
Marks je bio zastupnik objektivnog momenta vrednosti robe, ali ne i subjektivnog. Neoliberalni ekonomisti, prvenstveno fridman89, ezdesetih-sedamdesetih godina prolog veka
razvili su novu dimenziju, tvrdnju o subjektivnosti vrednosti:
neto je vredno zato to ja mislim da je vredno. Neki od neoliberalnih teoretiara otili su ak u krajnost, tvrdei da je
vrednost robe potpuno subjektivna i tako se sasvim odvojili
od radne teorije vrednosti. Karl Marks je celog ivota ostao pri
54
radnoj teoriji vrednosti. Ne elimo da tvrdimo da su neoliberalni ekonomisti u pravu, ali neemo tvrditi ni da je Karl
Marks u pravu. Obe strane su delom u pravu, jer vrednost ima
i objektivnu i subjektivnu stranu. Objektivna strana je samo
mogunost, poto je ljudski rad sadran u svakoj robi, a subjektivna strana robu pokree, stavlja je u pogon, u stvarnost.
Vratimo se jo jednom Aristotelovim kategorijama. Zbog
toga to neto predstavlja zgruani ljudski rad ne znai da e i
za kupca predstavljati vrednost. Vrednost nije statistika kategorija i ne da se statistiki izraunati. Svi pokuaji da se ona
izrauna statistiki lome se na tritu. Moe se tvrditi da je u
proizvodnju uloen odreen iznos, ali trite ima svoje zakone i ponaa se u skladu s njima.
Marksistika politika ekonomija objanjavala je ovaj problem na sledei nain: neto kota ovoliko, to je trokovni
momenat proizvodnje, toliko sirovina; toliko ovo, toliko sirovine, na taj iznos se urauna mara od, recimo, 15% i kae se
da je to cena odreenog proizvoda. Ta raunica je dobra pod
uslovom da neko hoe da kupi proizvod sa tako odreenom
cenom. Ali ta ako niko nee da ga kupi? Da li je reenje u tome da se spusti cena? Ovde se ne radi o kalkulativnoj vrednosti, ni o knjigovodstvenoj vrednosti. Vrednost je neto to se
mora potvrditi. Bez tog subjektivnog momenta potvrivanja
nijedna raunica nema smisla.
U netrinim ekonomijama, to jest u dravnim privredama, navedeni pristup je mogu. Ne treba povezivati neke makroekonomske kategorije sa vrednou. Neto drugo su, na
primer, pariteti. Izmeu penice, kukuruza, ubriva itd. i cene
stoke mora postojati paritet. Ako je cena jednog kilograma kukuruza 10 evrocenti, cena svinje od 120 kilograma mora biti, recimo, 1,5 evro po kilogramu da bi se uzgajanje svinja isplatilo. Pariteti su, prema tome, neto razliito od vrednosti.
Uspostavljanje pariteta je makroekonomski momenat pri kome je nuna dravna intervencija, jer na taj nain spreava
mogue krize. Stabilnost pariteta je jedna od izuzetno vanih
ekonomskih funkcija drave, kojom se onemoguava cikli-
Roba i vrednost
55
nost krize. Poremeaj pariteta posle odreenog vremena dovodi do krize. Skup kukuruz uvek znai jeftinu stoku jer se stoka prodaje u bescenje poto ne moe da se ishrani. Tako je i sa
itom, branom itd.
Na nivou o kome govorimo, ne postavlja se problem dravnih garancija pariteta cena izmeu pojedinih vrsta roba. Ne
moe drava garantovati cenu dempera, arapa, telefona, svezaka To je pitanje trita i tu se drava ne moe meati. Drava, ipak, u nekim momentima intervenie na tristu, ali samo zato da bi dugorono spasila postojee trite, a ne da bi
utvrivala koji je odnos cena ove ili one robe. Moglo je to da
se desi u Mao Cedungovoj Kini: odelo kota jedan juan i o tome se nije moglo dalje raspravljati. Zbog toga je objektivna
strana vrednosti na kojoj insistira Karl Marks samo jedna strana, a ne celokupna istina. Subjektivna strana vrednosti je isto
toliko znaajna, ako ne i znaajnija. Objektivna strana vrednosti je samo mogunost da ona postane stvarna vrednost, a
stvarna vrednost postaje tako to subjektivna strana onoga koji kupuje odreuje da je neto za njega vrednost.
Vrednost je, prema tome, istorijska kategorija, to je i na
najvei prigovor Marksu, koji je ne shvata kao takvu. Svaka
epoha ima svoje odreenje vrednosti. Nee neto u helenskoj
ili rimskoj civilizaciji imati istu vrednost kao i u srednjovekovnoj ili kakvu e imati za modernog oveka. Razlog tome je injenica da je potreba istorijska kategorija, to Marks gubi iz
vida. Taj subjektivni momenat on potpuno zanemaruje. Marks
neprestano insistira na tome da je u sve uloen rad i da se
vrednost zbog toga moe izmeriti. Ne, roba je ono to zadovoljava ovekovu potrebu. Sve to moe da zadovolji bilo kakvu potrebu predstavlja robu. Sama roba uistinu jeste istorijska kategorija i potrebe se ne mogu razvrstavati na lane i istinite potrebe. Kao istorijska kategorija roba pretpostavlja ovekovu potrebu.
Ako je roba istorijska kategorija, onda je i vrednost istorijska kategorija, jer ne postoji apsolutno izraavanje vrednosti.
Potrebe se menjaju samo u jednoj generaciji. Dovoljno je da
56
se uporede potrebe roditelja i dece, koje su esto veoma razliite. ta je vrednost za nas, a ta za nae roditelje? Ne govorimo o apstraktnim vrednostima kao to su moralne kategorije,
nego o konkretnim vrednostima. Ako pogledamo hranu, dolazimo do zakljuka da mi jedemo neto sasvim razliito od naih roditelja. Sve to zadovoljava nae potrebe jeste roba i ima
svoju vrednost. Ono to nema vrednost nije roba. Vazduh u
svojoj sutini nije roba. Ali, onog trenutka kad doe do stranog zagaenja ivotne sredine, pa neko pone da pakuje vazduh u konzerve, onda e on postati roba. On zasad nije roba.
Svi imamo pravo na zdrav ivot, niko ne sme da zagauje ivotnu sredinu, jer je ona opte dobro. Zbog toga vazduh nije
roba. Svetlost, takoe, nije roba. Za sada je, sreom, samo pretpostavka da bi svetlost kao opte dobro mogla postati roba.
Kritikujui dalje Marksovu koncepciju, protumaiemo sledeu njegovu tvrdnju:
Apstrahujemo li od njegove upotrebne vrednosti, mi smo
izuzeli i njegove telesne sastavne delove i oblike koji ga ine
upotrebnom vrednou. Sad on vie nije ni sto, ni kua, ni
prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni
graevinarskog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog rada. Iezne li korisni karakter proizvoda rada, iezao je i korisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni oblici tih radova, ne
razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na jednak ljudski
rad, na ljudski rad uzet apstraktno.90 Zatim sledi uvena
reenica: Da vidimo sad ta je ostalo od proizvoda rada.91
Marks vie robu i ne naziva robom nego proizvodom rada,
jer vidi samo njegovu objektivnu stranu. Jedino to je od njih
preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bezrazlinog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog troenja.92 Ljudski rad se, na kraju, za njega sveo na jedino merilo. Ve smo pomenuli odnos vrednosti
Roba i vrednost
57
dijamanta i vode. Karl Marks bi taj Smitov primer objasnio na

sledei nain: dijamant je skup zato to je potrebno veoma
mnogo ljudskog rada da se on proizvede, da se iskopa negde u
Junoafrikoj Republici, a voda je jeftina zato to je potrebno
izuzetno malo rada da bi se ona dobila. S jedne strane Marks je
u pravu, a s druge strane smo videli da nije. Taj isti dijamant,
iskopan u Junoafrikoj Republici, dodatno se obrauje kad
stigne u Holandiju, gde je stecite trgovine dijamantima. Za
njegovu obradu treba vrlo malo ljudskoga rada i vetine, ali on
nakon obrade dobija basnoslovno veu vrednost.
Karl Marks je samo s jedne strane u pravu. On nije razmatrao situaciju u kojoj ljudska sujeta bezgranino podie vrednost dijamanta. Postoji veliki broj stvari za koje treba veoma
mnogo rada, ali ljudi te stvari niti koriste niti e u njih da uloe svoj novac. A u dijamant ulau veoma mnogo novca jer je
on, na enskom vratu ili okaen na ensko uvo, vrlo lep ukras,
iako je cvet koji toliko malo kota lepi ukras od najskupljeg
dijamanta. Oigledno da se ovde radi o neem bezgranino
subjektivnom to Karl Marks nije bio u stanju da objasni, jer
je on tu subjektivnu dimenziju odbacio. U ovom sluaju radi
se o ponosu, o iskazivanju bogatstva, iskazivanju prestia. Ljudi ak prave savrene imitacije dijamanata pa gotovo niko
ne moe da razlikuje vetaku ogrlicu od one koju sainjavaju pravi dijamanti kako ne bi pretrpeli veliku tetu ako takvu ogrlicu neko ukrade. I ovde se vie radi o prestiu nego o
ukrasu. Ogrlica od pravih dijamanata, basnoslovne vrednosti, dri se u sefu, a na vratu se nosi ogrlica iju imitaciju niko ne moe da otkrije. Sve ovo govori da nije samo zgruani
ljudski rad, ljudski rad mimo konkretnoga rada ili samerljivi ljudski rad koji je izgubio konkretno svojstvo, osnova vrednosti, nego da postoji i njena subjektivna strana.
Marks pie: koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe odreuje njenu vrednost93 Rekli smo da je to
samo mogunost vrednosti, a ne i celokupna istina da je koliina rada utroena u neku robu njena vrednost. Marks je
ubeen da je to jedini izvor vrednosti. Po njemu je ljudski rad
58
jedini izvor vrednosti. Marks zatim dolazi do kategorije drutveno potrebnog rada, tvrdei da je ta zgruana avetinjska
predmetnost rada poput Spinozine94 supstancije, a da je drutvo odredilo koliko je za odreenu robu potrebno rada. Lo
proizvoa moe da potroi vie rada i imae skuplji proizvod. Taj proizvod, meutim, nee moi biti potvren na tritu. Prema Marksu, drutveno potreban rad odreuje radno
vreme koje je potrebno za izradu nekog proizvoda. Opet se
radi o isto kalkulativnoj kategoriji.
Mnogi teoretiari su smatrali, a mnogi i dan-danas smatraju da socijalizam Karla Marksa nema nikakve zasluge u razvoju ljudskog drutva. Mi ne mislimo tako. Velike su Marksove
zasluge na mnogim poljima, ali u pomenutom se ne moemo
sloiti s njim. Drutveno potreban rad je samo jedna, i to
objektivna strana vrednosti. Pitanje je ko odreuje da li je taj
rad uloen u odreeni proizvod drutveno potreban i da li
uopte postoji drutveno potreban rad. U formulaciji drutveno potreban rad problem se krije iza pojma drutveno.
Da li drutveno moe znaiti i dravno? Drutveno potreban
rad, pie Marks, jer ne priznaje subjektivnu stranu u kojoj kupac svojom voljom odreuje vrednost nekog proizvoda, nego
govori samo o objektivnoj strani. To je kao kad se u krivinom
pravu uopte ne razmatra karakter linosti onoga kome se sudi, nego samo objektivna strana krivinog dela. Kao to i Hegel u filozofiji prava govori o krivici. Pri tome se razmatra samo objektivna strana krivinog dela: Jesi li ti ukrao? Jesam. Jesi li ukrao toliko pod ovim uslovima? Jesam. Ne
postoji subjektivna strana, nikoga ne interesuje ko si i zato si
to uradio. Slino je i kod Marksa kod koga je prisutna samo
objektivna strana robe. Ta objektivna strana robe je ljudski rad
koji postaje drutveno potreban rad.
Oigledno je da je kod Hegela i Marksa na delu isti stav.
Mora se rei da je ovo stvar epohe u kojoj je Marks delovao, jer
je trebalo mnogo vremena da protekne kako bi se dolo do saznanja i kako bi se prihvatila subjektivnost oveka, pojedinca.
Kao to je u krivinom pravu svaki ovek razliit, on je i kao
Roba i vrednost
59
kupac roba razliit. Gde je tu onda ovekova sloboda, ta e

on uopte tu i zato kupuje? Ako je vrednost robe iskljuivo
ljudski rad, emu slui potreba da se kupuje to je nepotreban
posao. Zato neko nosi plavu, a ne crvenu koulju? Svia mu
se plavo To je taj subjektivni momenat koji je kod Marksa izgnan kao to je nekad bio izgnan u krivinom pravu.
Sledea Marksova tvrdnja glasi da bi:
veliina vrednosti neke robe bila postojana, to jest stalno
jednaka, kada bi radno vreme potrebno za njeno proizvoenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom promenom u proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okolnosti, izmeu ostalog proseni
stupanj umenosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine
tehnoloke primenljivosti, drutvena kombinacija procesa
proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proizvodnju i
prirodni uslovi.95
Pomenimo opet primer dijamanata. Dijamanti se retko nalaze u zemljinoj kori i stoga njihovo nalaenje staje proseno
mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazi da oni u malenom obimu predstavljaju mnogo rada.96 To je Marksovo tumaenje injenice da su dijamanti skupi i u tome on nimalo nije odmakao od Adama Smita. Neka stvar moe biti upotrebna vrednost a da ne bude vrednost. To je onda kad se njena korist po
ljude ne postie radom. Takvi su vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to divlje raste itd.97
Marks objanjava dvojaki karakter rada predstavljen u robama. On govori o korisnom radu i nekorisnom radu, a zatim
dolazi do kategorije novca, do relativnog oblika vrednosti itd.
Na kraju, Marks govori o fetikom karakteru robe, ime se zavrava prva glava Kapitala. Pre objanjenja Marksovog shvatanja fetikog karaktera robe i njegove tajne, treba se prisetiti etiri momenta njegovog tumaenja procesa rada. Ti momenti su: predmeti rada, rad sm, sredstva za rad i proizvod
rada. Proizvod rada je roba. Marks tvrdi sledee: predmet ra-
60
da je sirovina. Sirovina je neto zateeno, neto to moe biti

potpuno neobraeno, delimino i vrhunski obraeno, ali je
zateeno. Ona ima svoju vrednost i to je zajednika vrednost,
pa je, prema tome, neutralna. U tumaenju pojma sirovine
kod Marksa se krije jedan stari odnos prema nainu ostvarivanja prihoda, konkistadorski odnos prema prihodima: stav
da je sirovina zateena. Sirovina ne mora biti samo zateena,
ona se i pravi, proizvodi. Izuzetno je znaajno pod kojim uslovima se sirovina preoblikuje i ija je ona svojina. Marks, tumaei sirovinu kao neto to je zateeno, tvrdi da je rad najvaniji, jer se radom odreena sirovina preoblikuje. Radnik
koristi sredstva za proizvodnju i njima preoblikuje tu svojinu
sirovinu, i kao svrha svega dobija se proizvod u kome je sadran ljudski rad. Ovde se veoma jasno vide ve pomenuta
etiri Aristotelova uzroka. Roba je ono to ima vrednost. Odakle vrednost proizvodu rada? Ta vrednost potie iz tri elementa: sirovine, rada i sredstava za rad. Karl Marks tvrdi da je rad
iskljuivi otac vrednosti, da ona proizlazi jedino iz ljudskoga
rada. Postavlja se pitanje: da li je i sm ljudski rad roba?
Marks potvrdno odgovara na njega. Poslodavac kupuje radnu
snagu, koja poseduje svoje specifinosti. Radna snaga je roba
posebne vrste, zato to je to jedina roba koja daje veu vrednost svojom upotrebom. Druge robe, kada ih upotrebljavamo, donose manju vrednost. Samo nam ljudski rad, po njemu, odnosno radna snaga, donosi veu vrednost kada je upotrebljavamo.98
I u vezi sa pitanjem rada Marksa interesuje iskljuivo njegova objektivna strana. Objektivna strana rada je za njega radna snaga. Marks se najvie od svega ogreio o sredstva za rad.
On apsolutno nije video subjektivni momenat tehnike. Po njemu, sredstva za rad su u velikoj meri neutralna. Marks je u to
vreme iveo u najnaprednijoj zajednici na planeti, u Velikoj
Britaniji. U Londonu je gledao najrazvijeniji proces koji se odigravao na planeti, ali se tu, ipak, jo uvek radilo o istoj industrijskoj proizvodnji, u kojoj su maine imale objektivnu vrednost. Bilo je potrebno kupiti mainu, staviti je u pogon, naba-
Roba i vrednost
61
viti sirovine, zaposliti odreen broj radnika, da bi se dobio odreeni proizvod. Marks nije uspeo da uoi subjektivnost tih
maina i injenicu da one same po sebi daju vrednost, nezavisno od ljudskog rada. On se estoko suprotstavlja snazi tehnike, ali je ipak video njenu beskonanu dimenziju. Tehnika je
sama po sebi najbitniji momenat procesa rada. Tehnika, a ne
ljudski rad, koji se vremenom, razvojem tehnike, sveo na kontrolni rad, na nauni rad. Govoriti danas o konkretnom ljudskom radu kao osnovnoj vrednosti veoma je teko, neobino,
i gotovo nemogue.
Iz stava da radna snaga jedina daje vrednost nekom proizvodu, Karl Marks dolazi do teorije eksploatacije. Poto radna
snaga daje veu vrednost nego to ona sama vredi, kapitalista,
po Marksu, uvek plaa radnu snagu manje nego to ona zaista
vredi. Tu se Marksova teorija eksploatacije suoava sa nepremostivim problemima, jer njegova konstatacija o eksploataciji koja se vri nad radnikom apsolutno ne stoji. Problem je, dakle, u objektivnoj strani vrednosti, u tome to roba, po Marksu, ima vrednost samo kao objektivna strana vrednosti, samo
kao rad. Kod Marksa nedostaje razmena, koja takoe proizvodi vrednost. Ceo proces rada daje vrednost, a ne samo momenat rada kao to je mislio Karl Marks, koji je rad sveo iskljuivo na njegovu objektivnu stranu, na radnu snagu.
Marksova teorija eksploatacije, koja govori o tome da iz
rada proizlazi radna snaga, iz radne snage proizlaze klase, dovodi do teorije klase, klasne borbe, itd. Poetni stav je osnovni problem Marksove teorije. Taj problem je proizveo uda
socijalizma.99
Sve posledice proizlaze iz posmatranja samo objektivne
strane celog problema. Ko je nosilac drutvenoga rada? Ko meri drutveni rad? Kod Marksa se meri opta volja, poto nema
individualne subjektivne volje, odnosno razmene. On je izbacio razmenu iz svog razmatranja. Kod Hegela, u odeljku o graanskom drutvu njegovih Osnovnih crta filozofije prava, moemo uoiti iste ove tendencije koje je Marks doveo do kraja.
I Hegela interesuje pre svega objektivna strana. Nije mogao
62
Hegel preleteti preko svoje epohe, kao ni Karl Marks, tako da

su obojica zaboravili na subjektivnu stranu problema.
Tek sada moemo razmatrati zavretak prve glave Kapitala, uvenu Marksovu tezu o fetikom karakteru robe i njegovoj
tajni. Nema verovatno nijednog Marksovog teksta o kom je vie pisano i koji je tumaen na razliitije naine. feti je predmet koji se u nekim plemenima i narodima smatra nosiocem
viih, arobnih moi, i koristi se pri bajanju, pri ritualu primitivne religioznosti. Taj predmet pri bajanju dobija svoju svrhu,
jer se koristi tako da se pojavljuje kao navodni izvor neega,
stvarajui utisak kao da se ono neto napravilo i proizvelo.
Takav predmet ili sredstvo, koji koristi vra u svojim magijskim
obredima, u oima vernika sam po sebi postaje proizvoa.
Sam predmet ili sredstvo je subjektivna stvar. Nekad e feti
doneti kiu, a nekad lepo vreme; sredstvo postaje sama svrha.
Spominjanje fetikog karaktera robe oigledno upuuje na
to da je neko sredstvo postalo samo sebi svrha. Karl Marks kae da na prvi pogled roba izgleda kao stvar sama po sebi razumljiva, trivijalna. Iz njene analize izlazi da je ona veoma vraka stvar, puna metafizikih domiljanja i teolokih muica.
Ukoliko je ona upotrebna vrednost, nema na njoj niega misterioznog, bilo da je posmatram sa stanovita da svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe, ili da ta svojstva dobija tek kao
proizvod ljudskog rada. Oigledno je da svojom delatnou ovek menja oblike prirodnih materija100 To znai da upotrebna vrednost robe, kada je roba stvarna, nema u sebi nita misteriozno, jer ona zadovoljava potrebe za koje je namenjena.
Marksa to, meutim, ne interesuje, jer on smatra da se bilo koji rad, im istupi kao roba, pretvara u natulnu stvar:
mistini karakter robe ne potie iz njene upotrebne vrednosti. On isto tako ne potie ni iz sadrine odredaba vrednosti. Jer, prvo, ma koliko razliiti i bili korisni radovi ili proizvodne delatnosti, fizioloka je istina da su oni funkcije ovekova organizma Iz ega onda potie zagonetni karakter
izvora rada im uzme oblik robe? Oevidno iz samog ovog
Roba i vrednost
63
oblika. Jednakost ljudskih radova dobija konkretan oblik jednake predmetnosti vrednosti proizvoda rada, merenje utroka ljudske radne snage njegovim vremenskim trajanjem dobija oblik veliine vrednosti proizvoda rada, naposletku, uzajamni odnosi proizvoaa, u kojima se potvruju drutvene
odredbe njihovih radova, dobijaju oblik drutvenog odnosa
proizvoda rada. To znai da se tajanstvenost robnog oblika
sastoji prosto u tome to on ljudima drutvene karaktere njihova vlastita rada odrazuje kao karaktere koji objektivno
pripadaju samim proizvodima rada, kao drutvena svojstva
koja te stvari imaju od prirode, a otuda im i drutveni odnos
proizvoaa prema celokupnom radu odrazuje kao drutveni odnos koji izvan njih postoji meu predmetima.101
Marks tvrdi da se istina robe nalazi iskljuivo pre razmene, a kad ue u svet razmene, na trite, ona postaje drutvena. Tu je u temelju locirano graansko drutvo. Proizvoa
Marks govori o proizvoau misli da je ta vrednost na tritu, da ta vrednost pripada robi sama po sebi od poetka, a ne
vidi smatra Marks da je to u stvari drutveni odnos. Sada
se opet pojavljuje samo objektivna strana, ali sada strana procesa rada u kome je rad nosilac vrednosti. Zato se proizvod
tada smeta u podruje razmene? Proizvod stie na trite i time dobija neku vrednost. Po Karlu Marksu, ta vrednost koju je
proizvod dobio jeste drutvena vrednost, to jest posledica neega. On i dalje ne potuje sferu razmene, ne potuje sferu trita, nego vidi samo jednu, objektivnu vrednost robe, to znai da nema one njene suprotne, subjektivne strane.
Marks tvrdi da je ta subjektivna strana robe fetika. To je lana strana, smatra on, jer se po njemu radi o postvarenju oveka. Taj stav se ne moe prihvatiti.
5.
graaNSko drutvo102
U delu 103 o fetikom karakteru robe kako pie Marks
toj ulnoj stvari u osnovi se radi o odnosu politike drave i graanskoga drutva, tanije graansko-ekonomskog drutva. Marks razmatra ta se deava sa robom u graansko-ekonomskom drutvu. S jedne strane, tu imamo odnos oveka
prema stvari, u kome je roba svedena na svoju upotrebnu vrednost. Taj odnos oveka prema stvari za Marksa je potpuno jasan, ali odnos oveka prema robi je sasvim drugaiji, poto roba, po Marksu, dobija naspram oveka potpunu samostalnost,
svoj samostalni razvitak, svoju vrednost, i to sama po sebi, mimo ljudskog rada. Roba se ovde pojavljuje kao neto samostalno i odvojeno od ljudskog rada, a Marks tvrdi da je ona iskljuivo proizvod ljudskog rada.
fetiki karakter robe sastoji se u tome to se ispod termina
roba kriju meuljudski odnosi. Neko je odreeni proizvod napravio, neko ga prodaje, neko ga kupuje po datoj ceni, neko
dobija najamninu zato to radi, a neko za svoj rad dobija profit. Sve se to krije iza ekonomskog oblika robe. Marks tvrdi da
se u graansko-ekonomskom drutvu ta velika zbirka roba ini kao potpuno samostalna, a iza nje se kriju drutveni odnosi. To je njegova osnovna teza.
Da bi se skinuo taj fetiki karakter robe mora doi do svesne intervencije u graansko-ekonomskom drutvu. Ta svesna
intervencija oslobaa rad od maglovitog oblika robe, on se pojavljuje kao ist, odnosno roba se pojavljuje kao proizvod ljudskog rada i tako se distribuira.
66
Marks, na kraju, tvrdi:

Proces drutvenog ivota, odnosno proces materijalne proizvodnje, skinue sa sebe mistini magleni veo samo kad kao
proizvod slobodno udruenih ljudi bude stajao pod njihovom
svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvu materijalnu osnovicu drutva ili takav niz materijalnih uslova egzistencije koji su i sami opet samonikao proizvod duge i bolne istorije razvitka.104
Ta moda najcitiranija reenica iz celog Kapitala sadri u
sebi dva stava koji u potpunosti odreuju Marksovu misao.
Govorei o procesu drutvenog ivota, Marks misli na ekonomsko-graansko drutvo. Po njemu, graansko ekonomsko drutvo e funkcionisati tako da ga osnovne antinomije
to je taj mistini, magloviti veo ne razdiru i ne rasturaju
onda kada proces materijalne proizvodnje, kao proizvod slobodno udruenih ljudi, bude stajao pod njihovom planskom
kontrolom. Planska kontrola je politika, a svrha cele Marksove teorije je obezbeenje mogunosti da politika zajednica
kontrolie graansko-ekonomsko drutvo. On trai da politika zajednica do kraja kontrolie ekonomsku sferu i smatra
da ta ekonomska sfera sama po sebi ne moe da opstane u graanskom svetu i da e dovesti do njegove propasti. Zbog toga
je potrebno da politika svest i politika volja interveniu u
graansko-ekonomskom drutvu, jer ono smo ne moe da
opstane. To je prvi stav. Drugi stav odnosi se na zahtev za takvom materijalnom osnovicom drutva ili takvim nizom materijalnih uslova egzistencije koji su i sami opet samonikao proizvod bolne i duge istorije razvitka. S njim se sve premeta u
daleku budunost. Drugim reima, to e se desiti onda kada
doemo do te pretpostavljene ekonomske osnove. To je
osnovni Marksov stav.
Marks se protivio ideji liberalizma i Adama Smita koji je
bio ubeen da graansko ekonomsko drutvo funkcionie
smo po sebi, da ono ima u sebi ve ugraene regule koje mu
Graansko drutvo
67
omoguavaju da suzbija svoje osnovne antinomije. Osnovna

antinomija graanskog ekonomskog drutva je gomilanje bogatstva na jednoj strani, a siromatva na drugoj, to je za drutvo neizdrivo. Adam Smit smatra da se to gomilanje siromatva na jednoj i gomilanje bogatstva na drugoj strani moe regulisati na dva naina: samim regulativama u okviru graanskoga drutva ili jednom delikatnom intervencijom drave koja nije protivna liberalnoj politikoj ideji poreskim sistemom. Odgovarajuim sistemom poreza oporezuje se prekomerno bogatstvo i usmerava se u dalji proces proizvodnje.
Stav Karla Marksa je potpuno suprotan Smitovom. Marks je
napisao golemu trotomnu knjigu Kapital, a izostavio je poreze. On ne vidi funkciju drave u poreskom sistemu, i ne zapaa potrebu za intervencijama drave kroz poreski sistem u graanskom drutvu. To je za njega apsolutno nebitno. On misli
polovinom XIX veka, u vreme kad su se deavale neprekidne
cikline krize. I danas bismo imali neprekidne cikline krize
kad drava ne bi intervenisala u ekonomskim pitanjima. Od
Ruzveltovog Nju dila, jedna od osnovnih ekonomskih funkcija drave upravo je anticiklina delatnost. Drava intervenie
ekonomskom politikom, tanije fiskalnom politikom porezima, punjenjem budeta.105
Marks zastupa stav da graanski svet nema mogunosti da
svesno intervenie u graanskom drutvu, a graansko drutvo smo nije dovoljno jako da rei svoju osnovnu antinomiju. Zbog toga odatle direktno proizlazi teorija revolucije. Revolucija je nuna zato da bi se osvojila politika drava i da bi
se onda iz takve politike drave, socijalistike ili komunistike, intervenisalo u sferi graanskog ekonomskog drutva. Iz
stava da je graansko drutvo nesposobno da smo rei svoje
antinomije i da nema snage u graanskom svetu koja moe da
intervenie, Karl Marks direktno razvija teoriju revolucije i
stav koji e biti poznat kao socijalistiki nain proizvodnje.106
Prema Marksu, ekonomska sfera mora biti pod svesnom
planskom kontrolom, koja trai potpunu intervenciju drave u
ekonomskoj sferi. Marks nije mogao da dozvoli slobodu gra-
68
anskog ekonomskog drutva. U vreme kad je pisao svoja dela dominantni ekonomski nazori bili su vezani za liberalnu
koncepciju i mnoge njegove ideje su tada zaista predstavljale
neto sasvim novo i do tada nepoznato. On je, za razliku od
liberala, na velika vrata uveo dravnu intervenciju o kojoj do
tada u ekonomiji nije uopte razmiljano, niti je ona smatrana
iole vrednom da se o njoj raspravlja. Karl Marks je zbog toga,
moe se rei, mislilac dvadesetog veka, jer je ceo dvadeseti vek
protekao u politikim idejama i ekonomskim koncepcijama
jake drave. Dvadeseti vek je vek drave. Socijalizam, nacionalsocijalizam, faizam, drava blagostanja, socijaldemokratija, socijalna drava sve uticajne politike ideje dvadesetog
veka podrazumevaju dravnu intervenciju u ekonomiji. ak i
u Americi nakon velike krize i Nju dila. I nakon osamdesetih
godina prolog veka, sa neoliberalizmom, i dalje se zadrava
koncept dravne intervencije u ekonomiji. Prema tome, u dvadesetom veku, od Prvog svetskog rata do danas, do poslednjih
godina, ukljuujui i poetak ovog veka, dravna intervencija
se pojavljuje kao ekonomska nunost. Prvi koji je to zaista
shvatio bio je Karl Marks, mada je on takvu intervenciju vezao za daleku budunost.
Marks nije smatrao da graanska politika drava moe da
uredi osnovne antinomije graanskog ekonomskog drutva.
Mislio je da je ona za to nesposobna. To je njegovo ogranienje, jer je ona i vie nego sposobna za to regulisanje. Ona intervenie na razne naine u graanskom ekonomskom drutvu. Adam Smit je to video i zbog toga je objanjavao poreski
sistem, odnosno fiskalnu politiku drave i njenu vanost. Poreski sistem je i dan-danas osnovni momenat intervencije u
graanskom ekonomskom drutvu. Smit je u svojim razmatranjima o poreskom sistemu objanjavao razne funkcije poreza. Osnovna funkcija poreza, po Adamu Smitu, jeste ekonomska; porezima se usmeravaju ekonomski tokovi. Novac koji
stoji i koji se ne ulae u novu proizvodnju ili u neke druge
oblasti treba oporezovati, za razliku od novca uloenog u stvaranje nove vrednosti, koji ne treba oporezivati.
Graansko drutvo
69
Porez ima i svoju socijalnu (skrbniku) funkciju. Porezima

se oporezuju oni koji imaju, a ne oni koji nemaju, ali ne na nain Robina Huda koji otima bogatima da bi dao siromanima.
Jo je Aristotel znao da bogati i siromani moraju da daju isti
doprinos za funkcionisanje polisa. Kao to Aristotel objanjava u Politici: bogatih je malo, a siromanih mnogo. Nek daju
isto pa e to biti pravedno. Zato to je siromanih mnogo, nek
daju istu sumu kao i bogati.
Naravno, postoje i drugi momenti intervencije drave u
ekonomskom graanskom drutvu. Po naem sudu, Karl
Marks je dao manje u ovom pogledu od Adama Smita i Hegela. Hegel je jasno video, za razliku od Adama Smita, da graansko ekonomsko drutvo ne moe smo regulisati svoje antinomije. 107 On je video jo neto to Smit nije hteo da vidi:
uoio je da graansko ekonomsko drutvo stvara i olo, 108
odvajajui ljude od blagodeti graanskog drutva, od blagodeti obrazovanja. Nabrajajui, Hegel na kraju pie da takvo
drutvo ljude odvaja ak i od utehe religije,109 Ljudi koji nisu
vlasnici, nego su samo najamnici najamna radna snaga koja
zavisi od svoga rada, a tim radom ne moe sebe da prehrani
polako postaju olo, nezainteresovani ni za ta, neobrazovani
i tupi. Graansko drutvo stvara takvu vrstu ljudi. Hegel smatra da se ta osnovna antinomija graanskog drutva, s jedne
strane siromatvo, a s druge bogatstvo, moe amortizovati na
dva naina. Prvi nain je imperijalizam, kako bi se antinomija isterala izvan zemlje i prebacila na narode nieg ili nikakvog
istorijskog razvoja, na kolonije. To se zaista i deavalo u celom
devetnaestom veku, sve do Prvog svetskog rata.
U devetnaestom veku je zabeleen veliki porast industrije
i populacije. Stanovnitvo se uvealo kao nikada pre toga u
ljudskom rodu. Nikad nije zabeleena takva demografska eksplozija kao u devetnaestom veku. Ne radi se o tome da se raalo vie dece nego ranije, nego ih je daleko manje umiralo
zbog primene novih higijenskih mera. 110 Demografska eksplozija se deava u celoj Evropi i u Americi, pa se to mnogobrojno stanovnitvo amortizuje tako to njegovi veliki delovi
70
odlaze u kolonije. Velika Britanija je prva ula u industrijsku

revoluciju i prva doivela demografsku eksploziju, pa je i prva poela sa ovakvim nainom amortizacije poveanog broja
stanovnitva. Holandija je, takoe, kao velika kolonijalna sila, odmah nakon Britanije poela da primenjuje isti metod.
Stanovnitvo se selilo i smanjivalo demografsku napetost.
Ekonomski momenat je sledei: kolonije su izvor sirovina, s
jedne strane, a s druge strane sva industrijska roba u kolonije stie iz centrale, tako da su kolonije znaajan potroa matine drave. Kolonije su se, s jedne strane, pojavljivale kao
proizvoai sirovina, a, s druge strane, sve to bi zaradile na
prodaji sirovina, zaina, ita i svega ostalog, isporukama centrali, odmah se kompenzovalo industrijskom robom koja je
dolazila iz centrale i kojom se ostvarivao veliki profit. To je
logika imperijalizma.
Imperijalni momenat graanskog drutva koji ono u sebi ima nije sluajan, on je dat u samom pojmu graanskog
drutva, s obzirom na to da pomou njega ono reava svoju
osnovnu antinomiju. Autor ovih predavanja je u jednom tekstu napisao da je za britanski imperijalizam zaslunija londonska sirotinja nego londonska aristokratija, budui da londonska sirotinja postavlja problem koji ne moe da se rei u okviru Londona, te zbog toga nuno dolazi do imperijalne politike britanskih vlada. Problem one strane sirotinje koju je britansko graansko drutvo neprekidno stvaralo (npr. East End)
reavan je, izmeu ostalog, i na pomenuti nain. To je vaan
momenat koji je jo Hegel uoio.111
Drugi momenat koji je Hegel smatrao dominantnim bio
je skrbniki, to jest socijalni momenat. Hegel je to podveo pod
policiju i njene aktivnosti.112 U Hegelovo vreme, pa i danas,
kod Nemaca se pod policijom smatralo neto daleko ire od
administrativnog policijskog organa kod nas. Svrha policije je
zatita ljudi, naroito kroz preventivno delovanje. Slina funkcija policije postoji donekle i u Engleskoj. Kod nas je vaei
francuski model, koji policiju posmatra samo administrativno,
kao deo drave koji se, pre svega, brine o fizikoj zatiti ljudi
Graansko drutvo
71
i imovine. U Nemakoj i Velikoj Britaniji ta funkcija je neto

drugaija i ira, pa iskustveno obuhvata i dravnu intervenciju, starateljski (skrbniki) momenat. Na odreeni nain se tite siromani, to je mogue do izvesne granice. Preko te granice takva zatita postaje opasna, zato to princip graanskog
drutva nije milosre. Princip graanskog drutva je rad. Prema tom principu, svako treba da ima neto na osnovu svoga
rada, a ne zato to mu neko daje i poklanja. Treba podsetiti na
mesto rada u protestantizmu. Za protestante je prosjaenje neprihvatljivo.113 Milosre je poniavanje. Ne treba se na takav
nain brinuti o pojedincu, nego mu treba dati ansu da zaradi to je princip graanskog ekonomskog drutva, a ne milosre. Samo do odreenog momenta se u graanskom drutvu
moe trpeti takva starateljska (skrbnika) pozicija, socijalna
funkcija dravne intervencije.
Hegel tvrdi kako smo graansko drutvo stvara oblike koji su skoro dravni.114 To je korporacija, odnosno korporativni oblik udruivanja ljudi. Korporacija moe biti ekonomska,
a moe izlaziti iz ekonomske sfere i znaiti udruivanje, udruenje ljudi. To udruenje moe biti sindikat (najpoznatije korporativno udruenje je sindikalno organizovano), a moe biti i kompanija. Po korporativnom principu je organizovana i
mafija to je mafijaka korporacija ili organizovani kriminal.
Organizovana je i katolika crkva. Svaka crkva je korporativna organizacija.
Korporativno organizovanje obeleava dobrovoljan ulazak
u odreenu organizaciju, prihvatanje njenih pravila i poistoveivanje sa tom organizacijom koja brine o svojim lanovima.
To moe biti crkva, moe biti mafija, moe biti sindikat, moe biti nevladina organizacija Dobrovoljan ulazak u neku
organizaciju graanskog ekonomskog drutva podrazumeva
da ne postoji prinuda pojedinca kao graanina da stupi u neko udruenje iako to ne eli. Niko nikoga ne prisiljava da bude lan sindikata; to se dogaa jedino u dravama potpune dravne intervencije, gde postoje, na primer, dravni sindikati.
Samo tamo pojedinac mora biti lan sindikata, a u graan-
72
skom ekonomskom drutvu pojedinac moe biti lan sindikata, ali i ne mora.115
Pogledajmo mafijaku organizaciju, pogledajmo filmove
Kum I, Kum II Tu se radi o etnikom povezivanju, o tome da
se jedna etnika zajednica povezala u obliku organizovanog
kriminala. Italijani u Americi dobrovoljno ulaze u takvu organizaciju, bolje rei naelno dobrovoljno.
I u religijsku zajednicu se dobrovoljno ukljuuje. Vernik se
postaje svojom voljom, a ne roenjem. Beba nema nikakva religijska obeleja. Tek kasnije, vremenom, pojedinac postaje
vernik ili nevernik. Ni tu niko nikoga ne primorava da bude
pripadnik odreene religijske zajednice. Pojedinac dobrovoljno pripada odreenoj zajednici koja se o njemu brine.
Dobrovoljnost je bitan momenat korporativnog udruivanja i najvie je izraena u sferi rada u kojoj se pojavljuje kompanija kao korporacija. Kompanija je veliko preduzee za koje je pojedinac vezan dodue najamnim odnosom i u kome
vlasnici korporacije plaaju zaposlenima za njihov rad. Oni se
o svojim zaposlenima brinu i na druge naine. Korporacija je
velika porodica. Radei u odreenoj korporaciji pojedinac postaje deo organizacije koja brine o njegovom zdravlju, o kolovanju njegove dece, o njemu samom; a on je tu na osnovu
svog slobodnog izbora.
Polako dolazimo do drave i postavljamo pitanje: gde je
najvea dobrovoljnost? U dravi. U pravljenju zajednice. To je
dobrovoljnost na lokalnom nivou. Pojedinac moe da pripada
odreenoj lokalnoj zajednici, ali svojom vlastitom odlukom
moe i da se preseli, pa na taj nain moe da menja svoje prebivalite. Lokalna zajednica, odnosno lokalna samouprava ili
lokalna drava ima jo uvek u sebi elemenat dobrovoljnosti, a
ne iskljuivo elemenat obaveznosti to je odlika centralne drave. Lokalna zajednica u sebi zadrava jedan elemenat korporativnosti, organizovanjem na lokalnom nivou i reavanjem
konkretnih pojedinanih problema. Pojedinac pripada odreenom krugu, brine o drugima, a drugi brinu o njemu, to i
jeste svrha lokalne samouprave.
Graansko drutvo
73
Centralistike drave, drave problematinih politikih

ideja socijalistike i konzervativne ne shvataju lokalnu samoupravu, nego smatraju da centralna drava prebacuje na
njih samo pojedina ovlaenja. Tu se radi o zanemarivanju
principa supsidijarnosti, odnosno naela da se ono to se moe uraditi na lokalnom, niem nivou, i obavlja na tom niem
nivou. Ono to ne moe da se obavi na niem, preputa se viem nivou. To je princip liberalizma u organizaciji drave.
Ako pojedinac moe na nivou zajednice, kojoj pripada kao
graanin sa prebivalitem, da reava odreen komunalni problem (na primer, problem iznoenja smea, zdravstvene zatite u mesnoj bolnici, obavljanja religioznih obreda u mesnoj
crkvi), on to i treba na tom nivou da ini. U osnovi, liberalistiko naelo supsidijarnosti u sebi krije iskustvo starog drutvenog ugovora. Drutvena zajednica i politika drava poivaju na principu slobodnog udruenja ljudi, na njihovoj slobodno izraenoj volji, a taj princip se ostvaruje na ovom najniem nivou.
Korporativni momenat je onaj u kome graansko ekonomsko drutvo organizovano dobija politiku formu, jer se pojavljuje princip pripadnosti, optosti, to sa sobom donosi naroito kompanija kao oblik organizovanja. Interesantno je da
je to Hegel video iz Berlina 1818. godine, a Karl Marks nije iz
Londona 1870. Marks je tvrdio da u ekonomskoj sferi uopte
nema slobodnog udruivanja. Ako se dozvoli takav in slobode, po njemu je to in samovolje. Marks je zastupao stanovite
da bi, kad bi se graansko ekonomsko drutvo pustilo da se
smo i neometano razvija, nuno dolo do ciklinih kriza i do
njegovog raspada, to bi dovelo do nepodnoljive antinomije
siromatva i bogatstva. Po Marksu, tek onda svesno kontroliemo graansko ekonomsko drutvo ako politikom akcijom
interveniemo unutar njega, rasturimo trite, sve postavimo
kao drutvenu, dravnu narudbinu i dravni oblik proizvodnje. Tek tada roba gubi svoj fetiki karakter. To, meutim, po
Marksu, ne moe da uradi graanska drava, nego tek ona drava koja e doi u budunosti, a to je socijalistika drava.
74
Marks ne vidi mogunost korporativnog udruivanja ljudi.

U drugom tomu Kapitala, kada razmatra kompanije, on pie o
prevazilaenju kapitalizma u okviru samog kapitalizma. On
smatra da se tu radi o prevazilaenju kapitalizma u okviru kapitalizma, ali ne i o istinskom prevazilaenju kapitalizma, nego o korporativnom organizovanju graanskog drutva. Njegove kategorije ne otkljuavaju graansko drutvo; on je prema njemu nasilan.
Iza Marksove osnovne ideje krije se dravna intervencija,
tanije drava. To je pozicija etatizma. Zato govorimo da iskustvo socijalizma nije proisteklo iz samog Karla Marksa.
Marksa je Lenjin vrlo dobro shvatio. ak je Nova ekonomska
politika NEP, Lenjinovo delo, protivno uenju Karla Marksa.
Ne radi se o tome da Marks nije razumevan. Razumeli su boljevici i te kako njegovu postavku da je osnova dravna intervencija u ekonomskoj sferi.
Kod Marksa, ipak, nema rei o korporacijama kao o slobodnom udruivanju. Hegel je to video ezdeset i vie godina
pre nego to je Marks pisao svoja najznaajnija dela. Da li
Marks to nije mogao ili nije hteo da vidi? Radi se o tome to
je ve pokazano na principu podele procesa rada da je on
radnu snagu postavio kao jedini izvor vika vrednosti. Ako je
radna snaga jedini izvor vika vrednosti, onda je razumljiva
teorija eksploatacije, i Marks je svoju teoriju dosledno izvodio. Kod njega je, meutim, ve prva postavka problematina,
a na njoj se gradi sve ostalo.
Kejnz je utvrdio da se drava pojavljuje ne samo kao spoljanji regulator, kao to smatra Karl Marks, nego se pojavljuje i kao sutinski elemenat graanskog ekonomskog drutva.
Drava se, po Kejnzu, pojavljuje i kao vlasnik, to znai da drava sama po sebi nema samo politiku funkciju koja e intervencijom biti realizovana u ekonomskom graanskom drutvu, nego se i sama pojavljuje kao jedan deo graanskog drutva. Drava se ne pojavljuje samo kao spoljanji regulator, nego i kao vlasnik i ulazi unutra i svojom, dravnom svojinom,
deluje iz samog graanskog ekonomskog drutva, iz njegove
Graansko drutvo
75
unutranjosti. U delu o istorijskom razvoju kapitalizma objanjava se ta se desilo sa amerikom privredom posle Nju dila,116 i da je vojni, militaristiki sektor apsolutno nuan za nju
i dan-danas. To je strateki momenat koji vue napred. To je
epoha tzv. dravnog kapitalizma, u kojoj se drava pojavljuje
kao vlasnik.
Drava i tada, naravno, zadrava i sferu spoljanje intervencije. U situaciji kad je pre dvadesetak godina Krajsler, trei proizvoa automobila u Americi, bio pred steajem, Reganova117
administracija je intervenisala da on ne propadne. Po svim liberalnim pravilima drava nije trebalo da se mea. Ona, meutim, intervenie i spasava Krajsler svojim novcima i upravljanjem. Spasila ga je zbog poremeaja koji bi nastao u celokupnoj amerikoj automobilskoj industriji ako bi Krajsler propao. Drugi momenat dravne intervencije je socijalni problem,
jer bi mnogo ljudi ostalo bez posla gotovo ceo Detroit. Pored toga, Krajsler je i proizvoa vojne opreme, tenkova
Dravna intervencija u privredi obavlja se na jo jedan delikatan nain bankarskim sistemom koji ukljuuje i monetarnu politiku. Princip liberalizma postojao je za vreme Endrua Deksona118 u Americi, polovinom XIX veka, kada je svaka banka mogla da emituje novac, pa su u opticaju bili dolari
raznih vrsta. Vano je bilo da se novanica zove dolar: Misisipi benk pravi jednu vrstu dolara, Misuri benk drugu. Svi graani su mogli da biraju hoe li uzeti dolar jedne ili druge banke. Ako bi neka banka propala, njen dolar bi se automatski
pretvorio u obian bezvredni papir. To je bio princip ekstremnog liberalizma koji je bio dominantan u to vreme. Drava
uopte nije brinula o monetarnom sistemu. Vremenom su
SAD ipak prihvatile drugaije reenje, izvrile centralizaciju i
zaduile federalnu dravu da brine o monetarnom sistemu.
Bankarski sistem je sloen i interesantan mehanizam. Banka predstavlja korporaciju, oblik u kome pojedinac svesno, slobodno pristaje na udruivanje, u ovom sluaju ne na udruivanje radi reavanja pitanja sopstvene egzistencije, kao to se
to ini ulanjivanjem u sindikat, ili radi due kao to se to i-
76
ni u crkvenoj organizaciji, ili ivotnih problema kao to se to

ini u okviru mafije. U banci se udruuje novac. Graanin slobodno unosi svoj novac u jedan korporativni oblik kao to je
banka.
Bankarski sistem odnosno banka deo je ekonomskog
graanskog drutva i izlazi iz njega kao i bilo koja druga kompanija. Karakterie ga slobodno organizovanje, to jest ulazak
u banku je slobodan svima. Ulog iz banke moe se povui kad
se zaeli. Postoje odreena pravila igre, u kojima je sadran i
socijalni (skrbniki) elemenat. Pored banaka, tu su i osiguravajui zavodi, penzioni fondovi itd. Korporativni sektor se u
XX veku neshvatljivo razvio.
U poslednjih petnaestak godina razvija se i nevladin sektor, koji bi trebalo da predstavljaju neprofitne ili nevladine organizacije. To su razliita udruenja u koja ljudi stupaju da bi
ostvarili neke konkretne interese. I ta udruenja imaju elemenat korporativnosti.
Osnova korporativnog udruivanja je dobrovoljnost. Svako
samostalno odluuje o pristupanju. Drugi momenat korporativnog organizovanja jeste njegova funkcija da se brine o svojim lanovima. Sve su to elementi koji prethode lokalnoj samoupravi kao prvom nivou drave. Onaj grubi, brutalni nain odnosa politike drave i graanskog drutva, koji je pretpostavljao Karl Marks, graanski svet nije sledio.
Posmatrajui taj korporativni momenat, ponekad nam izgleda da e politika drava biti pojedena i da je ona u svojim klasinim funkcijama spoljanje intervencije izgubila svoj
smisao. Mnogi korporativni elementi su jai od pojedinanih
drava. Deneral motors ve godinama ima vei godinji dohodak nego neke pojedinane zemlje.
Graansko ekonomsko drutvo se planetarizovalo, ali se jo
nisu planetarizovali mehanizmi regulacije graanskog ekonomskog drutva. Da li e doi do jedinstvenog svetskog poreza? Do svetskog korporativnog udruivanja? Neprimetno, to
se, u stvari, i deava. Sve se planetarizuje. Poinje da se planetarizuje i krivino pravo; subjektivna prava poinju da se pla-
Graansko drutvo
77
netarizuju kroz ljudska prava. To vai i za sve ostalo: time koncept pojedinane drave gubi znaaj.
Prvo to se planetarizovalo jeste graansko drutvo. Sistemi regulacije graanskog drutva se, ipak, jo nisu planetarizovali i to je realan problem dananjice, jer na planetarnoj ravni imamo ono to smo nekad imali na nivou konkretne drave bogatstvo i siromatvo.
Pogledajmo jo neke svetske probleme. Zbog nepostojanja
planetarnih regulativa deavaju se mnogobrojne ekoloke katastrofe. Postoji problem rupe iznad Junog pola, koja izaziva klimatske promene. Za reavanje tog problema jo uvek nemamo mogunost regulacije. Na nivou nacionalne drave postoji mogunost da se zabrani upotreba friidera sa freonom,
kao jednog od verovatno glavnih izazivaa problema. Na nivou Ujedinjenih nacija, meutim, ne postoji mogunost regulacije koja bi dovela do toga da se proizvode samo friideri sa
freonom ili bez njega. Takva akcija ide veoma sporo i teko, ali
moramo pretpostaviti da e jednog dana regulative u ovom
domenu takoe biti planetarizovane.119
6.
drava i uStav
6.1. u Stav kao MoguNoSt drave
Postojanje ustava ne znai i postojanje drave. U istoriji
ima tvorevina koje su postajale meunarodno priznate drave sa svojim ustavnim ustrojstvom, a da takve dravne zajednice de facto nisu postojale. Najei sluaj takvoga stanja jeste vreme okupacije. U istoriji ovih krajeva imamo dva primera da je postojalo jedno realno stanje koje je bilo u potpunosti odvojeno od ustavnoga stanja. Najpre u vreme Prvog
svetskog rata, od 1915. godine, posle povlaenja srpske vojske na Krf i u Solun. Srbija je imala tada priznatu meunarodnu vladu koja se nalazila na Krfu, a postojao je i ustav Kraljevine Srbije. Sa druge strane, u Srbiji su vladale okupacione
austrougarske, nemake i bugarske vlasti. U Drugom svetskom ratu taj provizorijum je trajao od 1941. godine, negde
od 15. aprila, pa sve do 1945, skoro 1946. godine, do ustava
federativne Narodne Jugoslavije, koji je usvojen u februaru
1946. godine.
Slina situacija je postojala i u nekim drugim evropskim
dravama. Postojanje ustava kao to se vidi iz ovih primera
ne znai da postoji i drava. Ustav je ista mogunost.120
Mnjenje da je ustavno ustrojstvo, odnosno ustav, sva istina
drave je neispravno. Ustav je samo mogunost; time to postoji ustav drava ne mora da postoji.
Epoha ustava poinje sa francuskom graanskom revolucijom i Napoleonovim graanskim zakonikom. Mnoge evrop-
80
ske zemlje piu svoje ustave pod uticajem revolucionarne koncepcije. Stari svet je i pre toga imao neke norme ponaanja,
kao to je, na primer, poznati atinski ustav (koji se nalazio u
Aristotelovoj zbirci ustava polisa), ali, u osnovi, u antikom
dobu nema ustavnih tvorevina. Polis nije ustavna tvorevina.
Naravno, postojale su odreene norme, ak pisane, po kojima
su se ljudi ponaali, ali to nisu bile ustavne norme. Postoje znaajne razlike izmeu antike i moderne obiajnosti.
Pravo je jedna od celina ivota antike obiajnosti i ono se
ne moe izvui i postavljati kao zasebna sfera celokupnosti
praktikoga ivota. Poto pravo ne moe da se istrgne iz ivota i da bude zasebna disciplina, onda ni ustavno ustrojstvo
polisa ne moe da bude neto odvojeno od ostaloga ivota, to
ustav podrazumeva u modernome svetu. Ustav je, kao to je
reeno, u modernom svetu samo mogunost, a kod Grka ne
postoji zakonodavstvo tako opteg ranga koje bi bilo samo mogunost polisa. Grci ovde nisu mogli da odvoje mogunost i
stvarnost.
6.1.1. SAD
Epoha ustava, kao to je ve reeno, poinje sa francuskom
graanskom revolucijom. Najvei, najznaajniji i najtrajniji
moderni ustav je ustav Sjedinjenih Amerikih Drava, koji je
donesen pre vie od 200 godina. 121 Trajan je, iako ima niz
amandmana, od kojih je veina doneta u roku od pet godina
posle njegovog usvajanja, to znai da taj ustav traje preko dve
stotine godina. Ameriki ustav ima vrlo kratak i dovoljno apstraktan sadraj, to mu obezbeuje trajnost. Po amerikom
ustavu, amerika zajednica je odreena u osnovi kao vanteritorijalna i vanetnika zajednica, pa je i to ustavno ustrojstvo
pokazalo na poetku postojanja te zajednice da je ona u svakom pogledu agresivna i predstavlja zajednicu koja se iri.
Drugim reima, u amerikom ustavu se ne odreuje teritorija
Sjedinjenih Amerikih Drava.
Drava i ustav
81
Ta zajednica je odreena i kao vanetnika zajednica, poto

se nigde ne spominju etnika svojstva graana te drave. Pored oblika ureenja, koje je odreeno kao federalno, ameriki
ustav najvie raspravlja o odnosu prema vlasti, i uspostavlja
princip razdvojenosti ili podele vlasti razdvojenosti sudske,
izvrne i zakonodavne vlasti.
Ameriki ustav utvruje da postoji dvodomost zakonodavne vlasti, pri emu jedan dom ini Predstavniki dom, a drugi Kongres. U Predstavniki dom se biraju predstavnici graana, tako to se na odreeni broj graana bira jedan predstavnik. U Kongres, koji je u osnovi federalni dom, biraju se predstavnici federalnih jedinica. Najmanje graana od svih federalnih jedinica ima Aljaska i ona je u Predstavnikom domu
zastupljena samo sa dva predstavnika, a u Kongresu sa dva
kongresmena. Najvie graana ima Kalifornija i sa najvie
predstavnika je zastupljena u Predstavnikom domu, ali je u
Kongresu takoe zastupljena samo sa dva kongresmena. Ovo
je kompromisno reenje: dvodomost skuptine je proizala iz
praktinog interesa. Pet godina nakon to se trinaest kolonija
oslobodilo britanske dominacije, njihovi predstavnici su se sastali u filadelfiji da se dogovore o svojoj budunosti. Do tada
je vaio graanski princip kao jedini dominantan, tako da odreen broj ljudi bira odreeni broj predstavnika. Za takvo reenje se zalagala Virdinija koja je imala najvie stanovnika.
Nju Dersi, koji je imao najmanje stanovnika, insistirao je da
se usvoji princip da svaka od osloboenih kolonija daje jednak broj predstavnika u skuptinu, to je konfederalni princip.
Iz toga je proizalo pomenuto kompromisno reenje, tipino
za anglosaksonski duh. Spojena su oba reenja i tako je nastala dvodoma skuptina sa graanskim principom u jednom domu Predstavnikom, i federalnim principom u drugom domu Kongresu. Izbori za Predstavniki dom obavljaju se svake druge godine, pri emu se bira jedna treina predstavnika.
Izbori za Kongres se odravaju svake etvrte godine.
Zakonodavna vlast je u potpunosti nezavisna od izvrne
vlasti i nije dominantna u odnosu na nju kao to esto stoji u
82
literaturi. Izvrnu vlast, po amerikom ustavu, predstavlja

predsednik koji se ne bira neposredno nasuprot uobiajenom mnjenju nego potpuno posredno, sistemom elektora.
Izbor amerikog predsednika dvostruko je posredovan. Dominantan je federalni princip (prvo posredovanje), ali takoe
i partijski princip (drugo posredovanje). Pod federalnim principom se podrazumeva da se izbor vri po dravama. Svaka
drava daje odreeni broj elektora. Pomenuta Aljaska ima dva
predstavnika u Predstavnikom domu i dva u Kongresu. Ona
ima etiri elektora. Pobediti u Kaliforniji, Teksasu, Njujorku,
dravama koje imaju mnogo stanovnika, daleko vie znai nego pobediti u Portoriku, Havajima ili Aljasci. To je prvo posredovanje za izbor. Drugo posredovanje sastoji se u tome da
se u odreenoj dravi moe pobediti samo za jedan glas vie,
a pobednik dobija sve elektore u toj dravi. Sa 50% plus jedan
glas kandidat pobedi u Kaliforniji i dobija sve kalifornijske
elektore, to jest pravo onoga koji je izgubio prenosi se na pobednika. To je izrazit veinski sistem, zbog koga je ameriko
partijsko nebo u potpunosti dvostranako. Nema nigde predstavljanja onih koji su izgubili. Bira se na potpuno posredan i
vrlo nepravedan nain. Taj izbor je po mnogo emu anahron.
U svojoj osnovi takav sistem izbora spreava angaovanje ljudi van dve dominantne partije u kandidaturi. Sve se obavlja u
vrlo uskom krugu ljudi. To je nedemokratian izbor, koji ak
omoguava da na amerikim predsednikim izborima pobedi
kandidat koji nije osvojio veinu glasova amerikih graana.
etiri puta se u amerikoj istoriji desilo da kandidat koji je dobio vie glasova graana nije postao predsednik, nego je izabran kandidat koji je dobio manje glasova. To je omogueno
amerikim nainom izbora predsednika.
Druga pogrena predstava o amerikom predsedniku tie
se njegovih ovlaenja. Nije tano da on ima boanska ovlaenja. On je, iako su naelno ustavom odvojene izvrna, sudska i zakonodavna vlast, ipak pod velikom kontrolom zakonodavne, a naroito sudske vlasti. Nekoliko je primera u amerikoj istoriji kada je sudska vlast, u sutini, izvrila smenu pred-
Drava i ustav
83
sednika. Sudska vlast je u naelu jaa od izvrne vlasti, tako

da je sud uvek jai od administracije. U amerikom pravosudnom sistemu graanin je do krajnjih granica zatien u odnosu na administrativnu vlast; u skladu s tim i sve graanske institucije imaju prednost u odnosu na izvrnu vlast.
SAD su zemlja sudske vlasti, to je veoma zanimljivo. Sudska vlast je, u osnovi, u SAD i jedna vrsta zakonodavne vlasti.
To je za nas neobino, jer evropsko pravo ne poznaje takvu
praksu. Evropsko pravo ne moe da postavi takav princip. Od
francuske graanske revolucije nadalje sudi se tako da je sudija izvrilac zakona, a ne kreator zakona. Kod Amerikanaca je
sudska praksa kreacija.122 Sudija se, recimo, poziva na sluaj
Kramer protiv Kramera iz neke davne godine i presuuje.
Moe on doneti i potpuno drugaiju presudu, ali je mora obrazloiti. Samo na takav nain njegova presuda postaje presedan. Pravo se stvara, kako subjektivno, tako i javno.
Prvi predsednik Vrhovnog suda Amerike, Maral,123 sigurno je doneo preko hiljadu presuda jer je bio skoro etrdeset
godina predsednik ove institucije. Tih hiljadu njegovih presuda je u veini sluajeva stvorilo ameriko pravo a ne Kongres
ili Predstavniki dom; njegove presude postale su zakon. To je
neobinost sudske vlasti u Americi. Odgovorno tvrdimo da je
sudska vlast u Americi najjaa. Nema nijedne zemlje na planeti sa takvim sistemom.
6.1.2. V ELIKA
BRITANIJA
Na evropskom kontinentu situacija je potpuno drugaija.

Istina, i tu ima neobinih sluajeva, najpre u Velikoj Britaniji
koja nema ustav. U stvari, pitanje je: da li ga ima ili ne? funkciju ustava obavlja jedan korpus obiajnih prava, koji se protee ve niz vekova, raznih dokumenata koji u osnovi imaju
ulogu ustava po britanskoj meri zakonodavstva. Britanska politika zajednica je nastajala dugi niz godina i u ovom obliku
u kom je danas poznajemo postoji od poetka XIX veka. Veli-
84
ke promene nastale su gubitkom trinaest amerikih kolonija i

rezultatima industrijske revolucije, osamostaljivanjem parlamenta od vladara, i nastajanjem dominantne izvrne vlasti. Za
razliku od Amerike, gde je sudska vlast najsnanija, u Britaniji je izvrna vlast neverovatno mona. Britanski premijer ima
neuporedivo vea ovlaenja nego ameriki predsednik. Iako
vlada drugaije mnjenje u vezi sa amerikim predsednikim
sistemom i moi predsednika, neuporedivo je vea mo premijera prvog ministra u Velikoj Britaniji. udnovato je kako
su uopte nastale britanske institucije. Taj prvi ministar je nastao tako to prva dvojica vladara iz dinastije koja je jo uvek
bila na vlasti uopte nisu znali engleski jezik. Otac i sin su vladali preko etrdeset godina a nisu sebi dozvolili da naue nijednu re engleskog jezika.
Britanski kralj je bio nosilac sve tri vlasti izvrne, sudske
i zakonodavne, ali je izvrnu vlast obavljao preko svog saveta,
koji je nazvan Tajni savet. Kralj nije mogao da komunicira sa
savetom zbog postojee jezike barijere, tako da je onda samo jedan od njih referisao kralju. Savet je imao jednog lana
koji je dobro znao latinski, sve referisao kralju i tako je postao prvi ministar. Na taj nain je, izmeu ostalog, i nastala
institucija premijera. Moe se rei da i to sainjava samostalan razvoj drave, na britanski nain; zaista je to ostrvska drava.124
Britanska dvodoma skuptina je u osnovi skoro lana, jer
je institucija premijera superiorna izvrnoj, kao i zakonodavnoj vlasti. Neverovatno je ta moe britanski premijer da uradi, ukljuujui i pravo na izglasavanje zakona. Ako premijerov zakon ne bude usvojen, dozvoljeno mu je da raspusti
skuptinu! ta preostaje skuptinskim poslanicima nego da
na njega pristanu? im premijer moe da rasputa skuptinski dom, on ima superiornu poziciju. Ameriki predsednik
to ne moe.
Dvodomost koju ine Dom lordova i Dom komuna (Donji
dom) je anahrona i izraava princip klasnog kompromisa, pri
emu aristokratija ima nasledni Dom lordova, koji jo od po-
Drava i ustav
85
lovine XIX veka gotovo da nema nikakvu funkciju. On se pita

samo o nekim proceduralnim stvarima; sve to je bitno deava se u Donjem domu.
Za Britaniju se moe rei da nema pisani ustav ali da odreeni niz dokumenata ipak obavlja funkciju ustava i da je
njen politiki sistem u velikoj meri poseban. Kontinentalni sistemi veine drava meusobno lie, sa simbolinim razlikama kako se reava odnos vlasti.
6.1.3. O STALI EVROPSKI USTAVI
Napoleonovo zakonsko ustrojstvo i ustrojstvo Vajmarskog
ustava u XX veku u velikoj su meri opredelili veinu evropskih
politikih ustava. Vajmarski ustav, najumniji i najnapredniji
ustav modernog doba, rodio je Adolfa Hitlera.125 Vajmarski
ustav je poivao na principu neokantovstva, iste procedure,
ali je ipak omoguio Hitlera. Ovaj ustav je ostavio velike posledice na druge ustavne poretke. On polazi od Napoleona i principa da je ustav najvii optepravni ili optenormativni akt i
da svi ostali akti u dravi moraju biti u saglasnosti sa ustavom.
To je jedna stega, jedna subordinacija prava.
Razliiti su odnosi izmeu vlasti u Evropi. francuski predsedniki sistem, koji je sada na izmaku, napravljen je samo za
jednoga oveka. Jedan ovek ga je izmislio i napravio arl de
Gol.126 francuzi su imali ist parlamentarni sistem posle Drugog svetskog rata, isti kao Italija, u kome su se smenjivale dvetri vlade godinje zbog krize u kolonijalnoj politici francuske, najpre u Indokini, gde su Vijetnamci uspeli posle Drugog
svetskog rata da vojniki poraze i francusku i Ameriku. Kad
su francuzi izgubili rat u Indokini i kada su se morali povui,
kolonijalno pitanje im se otvorilo na najstraniji mogui nain, zato to su posle toga imali velike probleme sa Alirom.
francuzi su tretirali Alir kao sastavni deo francuske, a ne kao
koloniju. Uvek su govorili da se francuska protee na dve obale Sredozemlja i tako su zaista mislili.
86
Njihova kolonijalna politika je, za razliku od britanske, specifinija, delikatnija, oni su pokuavali da veu, da kulturno
asimiluju ljude iz kolonija. Britanci nisu bili skloni takvim dugoronim poslovima. Njih je interesovao samo profit. Reavali su kolonijalna pitanja pre policijom i batinom nego kulturom. francuzi su pokuali u velikoj meri da asimiluju Alir
zbog toga to je u francuskoj, naroito u veim gradovima,
posebno u Parizu, ivelo veoma mnogo Arapa. Vrlo veliki procenat francuskog stanovnitva predstavljaju Arapi ili su arapskog porekla.
Alirska kriza je dovela i do krize politikog sistema, jer
parlamentarni sistem nije mogao radikalno da podvue crtu
i da od francuske, kolonijalne sile, napravi obinu dravu. Za
to je bio potreban drugaiji politiki sistem. Zbog toga je sama drava omoguila generalu arlu de Golu da, u sutini, izvri dravni udar. On je obiao itavu francusku, drao vatrene govore, traei ruenje postojeeg politikog sistema i
uspostavljanje novog politikog sistema sa jednim voom.
Naravno, voa bi bio on.
De Golov sluaj pokazuje koliko su putevi istorije neobini,
jer je on budio najprimitivniji nacionalizam. De Gol je napravio politiki poredak na sledei nain: jedan vo, jedna nacija,
jedna religija. To je bio jedan desniarski i opasan poredak. Tako je nastao francuski predsedniki sistem, odnos vlasti u kome je predsednik bog u francuskoj. Rasputa skuptinu kad
hoe, vlada i kad je skuptina rasputena, a istovremeno je i
vojni komandant.127 Posle De Gola to reenje je izgubilo smisao. Prvo je doao Pompidu128, koji je bio predsednik vlade, ali
je tu funkciju mogao da vri samo De Gol. Tada se pokazuje
velika kriza toga sistema i u francuskoj neprekidno postoji
dvovlae, pri emu je predsednik vlade iz jedne opcije, a predsednik Republike iz druge. Sadanje francusko ustavno ustrojstvo je neobino zaostalo i predstavlja veliki problem za Evropu, tako da nikome vie ne moe biti uzor. To je vrlo konzervativna politika zajednica i najvei problemi u Evropskoj uniji
na pravnom nivou deavaju se ba u vezi sa francuskom.
Drava i ustav
87
Nemako ustavno ustrojstvo posle Drugog svetskog rata je

neobino umno, i to zato to je pisano pod tuim diktatom. U
tom ustavnom ustrojstvu Nemaka je postavljena u parlamentarni, a ne u predsedniki sistem, i to kao asimetrina federalna drava, to je izuzetno znaajno, tako da je nemaki ustav od
svih evropskih ustava sigurno najnapredniji i najozbiljniji.129
U ustavu se mora odrediti i tu su Amerikanci postigli pravu meru stvari sa svojim ustavom nekoliko vanih stvari. Najpre, oblik vladavine: monarhija ili republika. Oblik vladavine je
u svojoj osnovi izgubio znaaj koji je ranije imao. Ranije je oblik vladavine u velikoj meri odreivao i ostala svojstva ustava.
Krajem XVIII veka u Britaniji je parlament definitivno nadvladao monarha, tako da monarhijski oblik vladavine ne podrazumeva potpunu suverenost monarha, ve ogranienu. U XX veku monarh je samo reprezentativni predstavnik drave bez bitnih ovlaenja. Vie evropskih drava ureene su kao monarhije, ali se u njima gotovo i ne primeuje postojanje ikakve monarhijske vlasti. Od vedske, Holandije do panije.
panija ima izuzetno valjana ustavna reenja, zahvaljujui
kasnom donoenju svog ustava. panija se od jedne isto centralizovane i unitarne zemlje pretvorila u decentralizovanu i
zemlju koja je na granici federalne drave. Ona jo uvek nije u
potpunosti federalna, ali je organizovala decentralizovanu asimetrinu zajednicu sa izuzetno umesnim i modernim reenjima.130
Ustavom se mora reiti da li e drava biti unitarna, federalna ili konfederalna. Sva su ta reenja pitanje prolosti i u
dananjem vremenu su gotovo postala ve prava dogmatika.
Unitarna drava oznaava jednostavnu dravu u kojoj su sva
njena izvorna ovlaenja na jednom mestu to moe biti skuptina, a moe biti i suveren. Jednostavna drava je ona koja nema svojih posebnih delova, u kojoj se zakoni donose i izvravaju na jednom mestu, za razliku od federalne drave, koja je
prenela svoja ovlaenja na pojedine svoje delove.
Konfederalna drava je zajednica suverenih drava, pri emu se udruuju meunarodno priznate drave. federalna dr-
88
ava predstavlja meunarodno priznatu drava koja se deli sama u sebi na pojedine federalne jedinice. U evropskom iskustvu sigurno je nemaki federalizam najuzorniji. U jednoj konfederaciji iveli su i nai preci na ovim prostorima131 ta se
konfederacija zvala Austro-Ugarska. Austro-Ugarska je
Austrougarskom nagodbom 1867. godine bila postavljena kao
ista konfederalna zajednica dve nezavisne drave, Austrije i
Ugarske, koje su sainjavale personalnu uniju. franc Jozef132
je bio austrijski car i, u isto vreme, maarski kralj. Predsednik
maarske vlade imao je ista ovlaenja kao i predsednik
austrijske vlade. U sastavu konfederacije Ugarska je bila teritorijalno daleko vea od Austrije, ali je imala manji znaaj.
Austrija je imala mo.
Tree znaajno mesto koje bi se moralo odrediti u razumnom ustavu jeste pitanje: centralizam ili decentralizacija? To je
u osnovi ustavno pitanje, mada to mnogi ne uviaju. Unitarna drava moe biti u potpunosti decentralizovana. Na primer,
panija je ostala unitarna drava iako je u potpunosti decentralizovana. Moe postojati i federalna drava koja je centralizovana. Zanimljivo je da je takva bila Socijalistika federativna Republika Jugoslavija. federativne jedinice su bile unutar
sebe centralizovane. Svaka republika je unutar sebe bila centralizovana. U SfRJ je postojalo federalno ureenje ali je ono
u svojoj osnovi imalo centralizaciju, samo to je ta centralizacija predstavljana u osam oblika.
Da li se ustavom mora predvideti teritorija? Klasino reenje polazi od toga da je to nuno, mada, na primer, ameriki
ustav teritoriju nigde ne spominje. Teritorija, prema naem sudu, nije nuna za ustav zato to je teritorija neto spoljanje, a
prava oblast svakog ustava je neto duhovno.
Ko donosi ustav? Ustav se u XIX veku najee donosio voljom suverena, odnosno suveren je darovao narodu ustav. Car,
kralj, knez podaruje ustav. To je reenje danas van upotrebe. Drugi nain donoenja ustava je posredstvom ustavotvorne skuptine, pri emu se obavljaju zasebni izbori za vanrednu skuptinu ili, kako se to ranije zvalo, veliku skuptinu, ko-
Drava i ustav
89
ja donosi ustavni akt kvalifikovanom veinom glasaa (biraa).133 Za donoenje legitimne odluke u vezi sa optenormativnim aktima podrazumeva se kvalifikovana veina, to ne
mora biti regulisano pozitivnim zakonodavstvom. Postoji i
trei nain donoenja ustava, koji je na naim prostorima u
poslednjih deset-petnaest godina naroito zaiveo. Radi se o
referendumu putem koga se ustav donosi neposredno, voljom
graana jedne drave.
Ustav se moe menjati po proceduri po kojoj je i donet, a
moe se menjati i drugim razliitim reenjima i jednostavnijom procedurom. Takav nain promene ustava predstavljaju
amandmani. 134 Jedno od osnovnih pravila valjane promene
ustava jeste to da procedura promene ustava mora biti stroa
od procedure donoenja zakona. Promena ustava ne moe se
odvijati na isti nain kao donoenje zakona. Zakon se moe
donositi obinom veinom u skuptini a menjanje ustavnog
teksta se ne moe izvesti obinom veinom u skuptini. Kod
promene ustava nema juridizacije 50% plus jedan. Pored toga, ustavne promene, kao i donoenje samog ustava, ne mogu
biti in prostoga biranja, odnosno majorizacije jedino graanskog principa, ve se moraju pitati i pojedini delovi zajednice
za miljenje, a naroito u zajednici koja je nekada bila federativna.
Ustav moe biti i oktroisan (poput japanskog ustava koji
je Daglas Mekartur135 predao japanskom caru). Termin oktroisani ustav odnosi se na nametnut ustav koji je donet na nelegitiman nain. Mogue je doneti ustav po legalnoj proceduri, a da ipak sadri elemente oktroisanosti. Moe se oktroisati sa strane, neposrednim uticajem druge drave, a moe se
oktroisati i u okviru same drave. To se deava u situaciji kada suveren oktroie ustav. U srpskoj istoriji je bilo mnogo takvih sluajeva. Najuveniji od oktroisanih ustava je, naravno,
onaj kralja Aleksandra Karaorevia136 iz 1929. godine, poznat kao estojanuarski. Jedinstven je sluaj kralja Aleksandra Obrenovia,137 koji je 1903. godine za 45 minuta doneo
dva ustava.138
7.
vlaSt
7.1. l okova , MoNteSkjeova i h egelova
koNcePcija Podele vlaSti
Razmotriemo tri koncepcije podele vlasti: Lokovu, Monteskjeovu139 i Hegelovu.
Don Lok je vlast delio na zakonodavnu, izvrnu i federalnu. Uoljivo je da kod njega nedostaje sudska vlast. Ova podela je vrlo slina kasnijoj Hegelovoj. arl Luj Monteskje je delio
vlast na klasian, poznati nain, na zakonodavnu, sudsku i izvrnu, a Hegel na kneevsku, zakonodavnu i izvrnu.
Lok pie o prednosti zakonodavne vlasti u odnosu na izvrnu i federalnu vlast. On je, kao prosvetitelj, u zakonodavcu video, vrlo slino kao i Ruso, subjektivni momenat. Sudska vlast je kod njega postavljena kao tehniko pitanje, ne kao
deo vlasti, nego kao izvrenje zakonodavne vlasti. Kada govori o federalnoj i zakonodavnoj vlasti, Lok govori o dva doma
zakonodavne vlasti. Koncepcija Dona Loka je koncepcija
podele vlasti, ali iste podele vlasti. Lok je u velikoj meri uticao na ameriko shvatanje pravde, a jedno vreme je i proveo
radei u Americi.
Monteskjeova koncepcija je poznata kao koncepcija podele vlasti. Monteskje je spekulativan mislilac i on je govorio o
podeli vlasti na tri dela, ali tako da svaki deo obeleava posebnu vlast zakonodavnu, izvrnu i sudsku, te je vlast i u jedinstvu i u razlici. Moe se kazati da je Monteskjeovo reenje u
njegovom vremenu bilo superiorno, ali i da je do danas ostalo
92
superiorno. udno je koliko ga njegovi savremenici nisu razumeli. To se naroito vidi u sluaju Rusoa koji pie da je Monteskjeova koncepcija veoma neobina: kao kad se neko telo,
neki objekat, podeli na delove i baci u vazduh, a ono se volebno ponovo ujedini i padne kao jedinstvo na zemlju.
Ruso je zastupao koncepciju potpunog jedinstva vlasti, koja, po njemu, predstavlja revolucionarnu volju. Ruso je otac
revolucije. Kod njega nema zasebnosti, nema posredovanja.
On tvrdi da je zakonodavna vlast najznaajnija vlast. Smatrao
je da je ist ideal neposredna demokratija, ali da je ona vrlo
teko ostvariva, te joj ipak treba dati neke predstavnike oblike. Kada se sve razgrne i sagleda njegov celokupan rad, vidi se
da mu je rodna eneva veito bila pred oima. U enevi su iveli kalvinisti, najdoktrinarnije krilo protestantizma. Posle pobede katolika nad protestantima u Bartolomejskoj noi,140 veliki deo protestantske inteligencije sklonio se u vajcarsku, u
enevu. Sirotinja, obian narod, pobegla je gde god je stigla, a
jedan veliki deo je otiao na ameriki kontinent.141 eneva je
uzor protestantizma i vekovima je to bila. U njoj je napravljena mala zajednica skoro neposredne demokratije. Iako je mladi Ruso govorio o nejednakosti, o tiraniji tridesetorice, sve do
smrti mu je rodna eneva bila veliki uzor, i smatrao je da je velika privilegija roditi se u takvom zaviaju.
Hegel vlast deli na izvrnu, zakonodavnu i kneevsku. To
je jedan od najkonzervativnijih delova Osnovnih crta filozofije prava. itav deo o dravi kod Hegela je konzervativan. Govorili smo o tome kako je, na primer, njegov deo o krivinom
pravu revolucionaran i da zastupa u tom podruju isti stav kao
Anselmo fojerbah.142 Momenat kneevske vlasti je najkonzervativnije mesto kod Hegela. Njegova konzervativnost ovde
proizlazi iz toga to on izvodi kneevsku vlast iz potrebe jedinstva i smatra da, ako se drava u sebi deli na mnotvo zasebnosti i interesa, neto mora sve da dri na okupu.143
Zakonodavna vlast je kod Hegela takoe ograniena monarhijskom vlau. Moda je to i razumljivo imajui u vidu
vreme kada je Hegel pisao. Za sudsku vlast Hegel nudi najne-
Vlast
93
obinije reenje, ak problematinije od reenja Dona Loka.

Hegel sudsku vlast smeta u graansko drutvo i potpuno je
nipodatava. On ne vidi subjektivni momenat sudske vlasti i u
tom pogledu je izuzetno konzervativan. Sudska vlast je, po njemu, deo zatite interesa nosilaca graanskog drutva, graana, i nita vie od toga. Ve smo govorili o tome koliku snagu
u amerikom politikom sistemu ima sudska vlast. U sutini,
ona ima i zakonodavnu snagu, jer putem presedana stvara zakone. Putem Vrhovnog suda stvara i sistemske zakone. Mora
se pretpostaviti da je Hegel poznavao ovu materiju, jer postoji njegov spis koji govori o britanskom pozitivnom pravu. Ipak,
on nije bio takvoga uverenja u pogledu sudske vlasti i smatrao
je da sudska vlast uopte ne pripada dravi nego da je instrument zatite graanskog drutva, to naprosto nije tano.
Revolucionarna Rusoova koncepcija proizlazi iz principa
jedinstva vlasti. Ovde se treba ukratko osvrnuti na velike politike ideje i njihovo odreenje prema podeli, jedinstvu ili razlici vlasti.
7.2. v elike Politike ideje
i ideja Podele vlaSti
Konzervativna politika ideja u svim svojim oblicima aristokratskom, patrijarhalnom, populistikom itd. polazi od
jedinstva vlasti i poistoveivanja voe, odnosno nosioca vlasti
i vlasti same. On je nosilac vlasti i vlast sma.144 U konzervativnoj politikoj ideji nosilac vlasti se pojavljuje kao subjektivna volja u svim praktikim stvarima, pri emu se ukidaju
autonomija sudske i zakonodavne vlasti. Nosilac vlasti monarh, voa pojavljuje se kao jedina volja. To je karakteristino za sve oblike konzervativne ideje.145
esto se ta konzervativna koncepcija vlasti brka sa socijalistikom. Razlika je, ipak, velika. Socijalistika politika ideja polazi takoe od jedinstva vlasti, ali nosilac vlasti nije u naelu subjektivni momenat, nego je to partija, odnosno organi-
94
zacija. Ta ideja moe da se zavri u kultu linosti kao to je bilo kod Staljina146, ali i ne mora. Konzervativna politika ideja
nuno zavrava kultom pojedinca, nosioca vlasti.
Liberalna politika ideja u svojim raznim oblicima, anglosaksonskom i kontinentalnom, ima razna reenja. U anglosaksonskom obliku, kod Loka, koji je, ipak, izvrio najvei uticaj
na nju, pa preko Bentama147 do Mila148, liberalna politika ideja je poivala na koncepciji podele vlasti i, u razliitim modusima, na primatu ili zakonodavne ili sudske, ali nikada izvrne vlasti. To je osnovna karakteristika anglosaksonskoga liberalizma, da izvrnu vlast, administraciju, nikada ne smatra
najjaom vlau, jer ako bi ona bila smatrana najjaom vlau,
onda to ne bi bilo liberalno, onda bi se drava meala u sve. Liberali smatraju da je potrebna minimalna drava, bez uticaja
na poslovne tokove. Vrlo je teko govoriti o liberalizmu kao
jedinstvenom stanovitu. Individualizam je jedna njegova odlika, a druga je minimalna drava.
Bentam, kao najneobinija i moda najuticajnija figura u
istoriji liberalizma, smatrao je da je liberalizam mogu samo
u razvijenom graanskom drutvu. On je bio u pravu kada je
izgovorio onu uvenu reenicu o raunici sree: Najbolja drava je ona koja najveem moguem broju ljudi daje najvie
sree. To je njegova raunica sree. Zatim je doao do sledeeg pitanja: neki ljudi misle da je dobro jedno, a neki da je dobro drugo kako da znam ko je u pravu? I onda je, kao pravi
Englez i kao jedan fini gospodin, doao do konstatacije da samo jedan ekvivalent svake sree postoji, a to je novac, i rekao
kad neko dokae da izvor sree nije novac, nego da je neto
drugo da e se povui iz politike. A dotle ne.
Kontinentalni liberalizam, posebno francuski, skloniji je
koncepciji jedinstva vlasti. Skoro svi francuski nosioci liberalnih ideja su protestanti, a ne katolici, tako da je francuski liberalizam imao u sebi iskustvo revolucije, te zbog toga nije mogao da iznese koncepciju podele vlasti. francuski liberalizam
se zalae za minimalnu dravu, kao i svaki liberalizam, ali u
glavnom svom toku nije bio za podelu vlasti.
Vlast
95
Nemaki liberalizam je veoma problematian, jer je Prusima i tada, kao i danas, bilo veoma teko da prihvate liberalnu ideju. Gotovo da je bila uvreda rei nekom da je liberal.
Najvee ime nemakog liberalizma je Humbolt149, po kome je
dobio ime dravni univerzitet u Berlinu Humboltov univerzitet. Nemaki liberalizam je bio zakovan u konzervativnoj
politikoj ideji i razlikovao se od engleskog i francuskog jo
po neemu: zagubio se u mitovima romantike. Poto je liberalizam kasnio kao politika ideja, a romantizam je u Nemakoj, u meuvremenu, narastao, desilo se da se liberalizam povezao sa romantizmom.
To isto se deavalo i kod Srba. Pogledajmo liberalizam i u
Vojvodini i u Srbiji. U Vojvodini u isto vreme imamo nosioce
liberalne ideje i romantizam u knjievnosti (Jaki150, Zmaj151,
Kosti152), kao i u Srbiji.
Zakasneli liberalizam, pomean sa romantizmom, nuno
dovodi do ideje o jedinstvu vlasti, o patrijarhalnom obliku
ureenja kao neem superiornom. To e se deavati kod Nemaca, gde je liberalizam bio sjedinjen sa patrijarhalnim konzervativizmom, tako da se u stvari o nemakom liberalizmu
vrlo teko moe govoriti. Nemci koji su tvrdili da su liberali
bili su samo prosveeni ljudi, nita vie od toga. Na kraju je taj
nemaki liberalizam pristao na Bizmarka 153 i estoko se suprotstavio radnikom pokretu, isto kao to je ruski liberalizam
pristao na carsko samodravlje, jer su se ruski liberali uplaili socijalistike ideje i priklonili se konzervativnoj politikoj
ideji. Oni su unutar te ideje bili neki njen korektiv i nita vie
od toga.
U osnovi, liberalna politika ideja je samo anglosaksonska,
s obzirom na to da je, generalno gledajui, liberalizam mogu
samo u protestantskim zajednicama. U neprotestantskim zajednicama se pod liberalizmom uvek neto drugo provlai.
Koncepciju dosledne podele vlasti meu svim politikim idejama prihvata samo anglosaksonski liberalizam.
Radikalna politika ideja proizlazi takoe iz francuske revolucije, kao jedan njen ogranak. Jedan ogranak je liberalni,
96
francuski protestantski liberalizam. Radikalizam je drugi

ogranak. Ako je francuska revolucija nosila tri naela: slobodu, jednakost i bratstvo, moe se rei da se od poslednjeg
bratstva odustalo. Sloboda i jednakost su ostali. Ideju slobode je nastavio da batini liberalizam, a ideju jednakosti radikalizam. Prvi francuski radikalizam je bio zatomljen restauracijom posle pada Napoleona, ali se ponovo javio u punom
sjaju tridesetih godina sa Lujem Blankijem154,155, koji istie radikalni zahtev za optim pravom glasa, za republikom. Pariz
je bio centar francuskog radikalizma, ija politika koncepcija, sem opteg prava glasa i republike, nije imala neko drugo
svojstvo.
Tek sedamdesetih godina prologa veka, trea generacija
radikala, sa Belgijskim manifestom Leona Gambete,156 izbacuje jednu ozbiljniju, razraeniju politiku koncepciju, u kojoj
se pojavljuje podela vlasti. Ta generacija francuskih radikala
insistira na parlamentarizmu i na optem pravu glasa koje se
parlamentarno usmerava i koje se procentualno uspostavlja.
Kakvo je birako telo, takva mora biti i skuptina, a skuptina
bira svoju vladu. To je ista republikanska koncepcija, koja je
imala velikog uticaja na celu Evropu. Za parlamentarizam koji mi poznajemo danas, odnosno ceo dvadeseti vek, zasluni
su francuski radikali koji su se za njega izborili u drugoj polovini XIX veka.
Najvee ime francuskog radikalizma je or Klemanso.157
U poetku su radikali bili francuski, ali i svi drugi protiv
partijskog organizovanja. Oni su bili pokret. Tek poetkom
dvadesetog veka osniva se francuska radikalna partija, ali or
Klemanso nije hteo da prisustvuje osnivakom kongresu jer je
bio protiv osnivanja partije.
U radikalizmu se javlja podela vlasti kao ist parlamentarizam. Radikalizam je bio prvi pokret koji je smatrao da opte
pravo glasa mora obuhvatiti i ene. Bentam, koji je bio najradikalniji meu liberalima, smatrao je da je za pravo glasa najvaniji imovinski cenzus, i tvrdio da birai ne mogu da budu
ene, dunici i nepismeni. francuski radikalizam je, prema to-
Vlast
97
me, prvi pokret graanski, a ne radniki koji je traio pravo glasa i za ene. U drugim dravama su pravo glasa za ene
izborili socijalisti krajem XIX i poetkom XX veka.
Osvrnuemo se samo ukratko na faizam, nacionalfaizam
i nacionalsocijalizam.
Sam naziv nacionalsocijalizam govori o tome da je u Nemakoj u pitanju spoj konzervativne i socijalistike ideje. To je
spoljanji spoj koji ima elemente socijalizma, u kome se jedinstvo vlasti obavlja kroz organizacije, a ima i elemenata konzervativne politike ideje gde se pojavljuje mo.
U Italiji je situacija bila drugaija. Italijani nisu imali veliko iskustvo liberalno-politike ideje. Njihov nacionalizam
Macinijev158, Garibaldijev159, Kavurov160 iz sredine devetnaestog veka bio je u velikoj meri povezan sa revolucionarnom
koncepcijom, sa neposrednom vlau, neposrednom demokratijom u kojoj vlada narod. Taj revolucionarni nacionalizam sredine XIX veka polako i sigurno je kod Italijana iao u
jednom konzervativnom pravcu. Italijani su vie od sto godina bili sinovi nacionalne ideje ujedinjenja. Nemci su tu ideju
ostvarili na spoljanji nain, jer je Bizmarkova Pruska osvojila sve na mau. Bizmark je, nakon to je pobedio francusku, osnovao Nemaku u Parizu, u Versaju, kako bi ponizio
francuze.
Kod Italijana se ne radi o spoljanjem ujedinjenju, nego o
unutranjem. Italijanski nacionalizam je bio intelektualni pokret. Ali Italija do tada nije imala nita osim zemljoposednika
i seljaka. U to vreme u Italiji je bilo malo gradskog stanovnitva, ak je i sever Italije bio nerazvijen, a pogotovo jug, koji je
i danas nerazvijen. Italijanski jug je bio potpuno vezan u patrijarhalne oblike svesti (i dan-danas je takav), a sever u neke ranograanske, tako da se nacionalizam pojavljuje kao jedini kohezioni momenat cele zajednice. Tek sa razvojem industrije na
severu polako se uzdie jedna klasa, to dovodi do toga da su
se Italijani poeli pretvarati u narod koji je bio i bogat i siromaan. Da ne bi dolazilo do protesta velikog broja siromanih,
kojima Italija obiluje i danas, pojavljuje se nacionalizam kao
98
nain kontrole nad siromanim delom stanovnitva, tako da

se celo italijansko drutvo polako okree ka desnici. Taj revolucionarni nacionalizam sredine XIX veka krajem tog veka se
pretvara u gotovo reakcionarnu koncepciju.161
I faizam i nacionalsocijalizam polaze od stava potpunog
jedinstva vlasti i poistoveivanja vlasti sa nosiocem vlasti.
Socijaldemokratska koncepcija u svim svojim oblicima
polazi od jedinstva vlasti, a ono to je u XIX veku kod francuza bio radikalizam, to je u XX veku, posle Drugog svetskog
rata socijaldemokratija i insistiranje na izuzetno jasno profilisanom parlamentarizmu i na meanju drave u graansko
drutvo. Ovde je vidljiva socijalna funkcija drave koja se
ogleda u velikim porezima, brizi o siromanima itd. Amerika, Ruzveltova koncepcija drave blagostanja je neto specifino. Amerika ima kontinuitet jednog oblika vladavine,
odavno donetog ustava, pa se koncepcija podele vlasti nije
menjala.
Uopte ne znai da je neko liberalan ako je za podelu vlasti, niti da je neko konzervativan i socijalistiki opredeljen ako
se zalae za jedinstvo vlasti. Neoliberalizam je, na primer, u
svojim oblicima, kako evropskim kontinentalnim, tako i anglosaksonskim, sasvim razliit. Anglosaksonski neoliberalizam je zadrao princip podele vlasti, a evropski, odnosno nemaki nije, nego poiva na jedinstvu vlasti.
7.3. v laSt , Mo i SuvereNitet
Vlast je institucionalizovana mo. Vlast je jedan oblik moi, ali nije jedini. U autoritarnim i totalitarnim politikim zajednicama poistoveuju se mo i vlast, jer nema druge moi
osim vlasti, osim drave. Nema nezavisne ekonomije, u takvim
oblicima vladavine sve je vezano za dravu. U parlamentarnim sistemima, naroito u liberalnim, postoji potpuna razlika
vlasti i moi. Unutar konzervativnih i socijalistikih ideja, kao
i kod one bastardno faistiko-nacionalsocijalistike ideje ne-
Vlast
99
ma druge drutvene moi sem vlasti, jer je drava sve, a nosilac vlasti je suveren.
Znaajna je i razlika izmeu suverena i suverenosti. Suveren je najvii nosilac vrhovne vlasti u dravi vladar, a suverenitet je potpuna, apsolutna nezavisnost jedne drave u unutranjim i spoljnim poslovima, te predstavlja samostalnost i
identitet jedne zajednice. Suverenost ima dva oblika: suverenost prema spolja i suverenost prema unutra. Suverenost prema spolja oznaava meunarodnu suverenost, meunarodno
priznanje jedne zajednice. Suverenost prema unutra predstavlja suverenost organa vlasti i vlasti same u odnosu na delove
zajednice. Neka drava moe biti meunarodno priznata i moe imati spoljanju suverenost a da nema stvarnu suverenost,
jer je njena teritorija okupirana (primer izbeglike vlade).
Kad se govori o pojmu vlasti, nuno je barem se osvrnuti na
organe vlasti. Laici esto poistoveuju centralnu vlast sa vlau
uopte, te se govori samo o vladi kao o vlasti. Izvrna vlast u
sebi je posredovana i ima svoje nie oblike, kao i zakonodavna i sudska vlast. Pored centralne vlasti postoji vlast federalnih
jedinica ako se radi o federalnoj dravi, postoji regionalna
vlast, ako se u sastavu drave nalaze autonomije, pokrajine i
drugi oblici regionalnih jedinica, a postoji i lokalna samouprava. Sve su to oblici vlasti. Izmeu ovih niih i viih oblika
vlasti postoji odnos koji je uglavnom posredovan. U potpuno
centralizovanoj dravi nia vlast je samo transmisija volje vieg oblika vlasti, a u svim drugim oblicima vlasti odnos zavisi od nivoa decentralizacije. Nii oblici vlasti tad imaju neka
izvorna prava, izvorna ovlaenja koja ne dobijaju od centralne vlasti.
Lokalna samouprava je rudimentarni oblik u kome pojedinac, individua, ima kontakt sa politikom zajednicom i organizuje se kao graanin politike zajednice. Najznaajniji ovekov kontakt jeste lokalna samouprava, jer on tu reava svoje ivotne probleme. Lokalna samouprava je granica izmeu
korporativnog i politikog organizovanja, ona je ta granica koja predstavlja onaj mali pomak.
100
7.4. i deja aNarhiZMa

Postoje i sredine bez vlasti, u kojima vlada anarhija. Postoje razni tipovi anarhizma. Anarhizam je edo druge polovine
devetnaestog veka. Javlja se u nekoliko oblika, a najpoznatiji je
ruski anarhizam, koji se pojavio kao jedno krilo ruskih revolucionarnih demokrata. Prva generacija ruskih revolucionarnih demokrata, na elu sa Hercenom162 i drugima koji su zavrili u emigraciji na zapadu, i koji su izdavali asopis Kolokol,
vie lii na radikale u svojim zahtevima. Oni su traili osloboenje kmetstva, opte pravo glasa i neki oblik parlamentarizma. Druga generacija, koja je bila daleko znaajnija, i koju je
obeleilo ime zaista vrsnog intelektualca Nikolaja ernievskog,163 imala je ve prilino odreenu koncepciju. ernievski je tvrdio da nisu dovoljni samo parlamentarni zakoni u
oslobaanju kmetova, jer se postavljalo pitanje ta e biti s njima kada budu osloboeni. Opravdanost takvih tvrdnji pokazala se vrlo brzo, kmetovi nita nisu dobili time to su osloboeni. To se deavalo istih godina kada su Amerikanci oslobaali svoje robove. Ni crnci ni ruski kmetovi nisu dobili nita
tim osloboenjem, u osnovi su ostali samo u apstraktnijim
okovima.
ernievski je traio unitavanje carske vlasti i rehabilitaciju seoske optine kao oblika dravnog ureenja. Zahtevao je
da ne postoji nikakva centralna vlast, nego samo seoska patrijarhalna zajednica. Zadruga treba da se pojavi kao politika
organizacija a da se drava shvati kao zajednica tih malih, patrijarhalnih zajednica, koje predstavljaju institucija mobe, zadrune svojine i sve drugo to one sadre. On je to pronaao u
dalekoj ruskoj istoriji, ali je u stvarnosti ta zajednica, mala patrijarhalna zajednica, onakva kakva je bila pre feudalizma, bila oponent feudalnom caristikom sistemu. ernievski je pokuao destrukciju caristikog feudalno-konzervativnog sistema, koji je tada postojao u Rusiji, jednim preokretom ka patrijarhalnoj seoskoj zajednici. Zagovornik takvih stavova u naim krajevima bio je Svetozar Markovi.164 Kada ernievskog
Vlast
101
progone u Sibir na dugogodinju robiju, onda se taj pokret revolucionarnih demokrata seli iz politike ravni u knjievnost,
meu intelektualce, meu omladinu
Ruski anarhizam se tada javlja kao knjievna koncepcija
koja je uticala na mnoge ruske intelektualce i izvan knjievnosti. Verifikacijom ruske patrijarhalnosti napravljen je udan spoj dvojnosti ruske elite. Jedan deo te elite je uvek bio
prozapadni, nemaki, a drugi vrlo konzervativan, vezan za
mantije, kandila i neke mitove ruske istorije. Onda je dolo
do spajanja, sa jedne strane patrijarhalnosti, a sa druge borbe protiv carizma. Kada je taj politiki pokret revolucionarnih demokrata uguen zbog prevelikog pritiska reima, ostalo je prazno tlo. Tako se i u Rusiji desilo da je zbog prejakog
pritiska dolo do radikalizacije politike scene, a ta radikalizacija je iznela zahtev za unitenjem svake dravne organizacije. Nastao je anarhizam, tako da je on izvorno ruskog
porekla.
Ruski anarhistiki emigranti nalazili su se uglavnom u vajcarskoj, a veinu su inili anarhisti aristokratskog porekla. Bakunjinova 165 porodica je, na primer, vekovima predstavljala
znaajnu aristokratiju u Rusiji.
Nakon toga dolazi do najradikalnije varijante, anarhizma
Neajeva166, koji je smatrao da treba jednostavno uvesti terorizam kao metod.167
Drugi oblik anarhizma, nazovimo ga romanski, pojavio se
u dvadesetom veku, pre svega kao reakcija na konzervativne
desniarske poretke u Italiji i paniji.
U paniji je u drugoj polovini tridesetih godina, nakon to
nije priznata pobeda graanskih i socijalistikih opcija, koje
su na izborima nastupile zajedno protiv desnice, izbio straan
graanski rat koji je odneo mnogo ivota. panski graanski
rat168 se internacionalizovao jer su franku169 pruile podrku,
prvo tihu, a onda direktnu Italija, a zatim i Nemaka. Nemaka avijacija je nemilosrdno bombardovala paniju, ali ni to
nije bilo dovoljno francuzima i Englezima da uvide da e
uskoro poeti rat.
102
Sa druge strane, socijalistiki pokret je slao svoje pristalice

da se bore na strani republikanaca, pri emu je mnogo dobrovoljaca i sa naih prostora otilo u paniju. Drugim reima,
poeli su da odmeravaju snagu, Staljin sa jedne strane, a Hitler
sa druge. To je bio test pred rat. francuska, Engleska i Amerika su panska ratna zbivanja gledale sa strane, navijajui i kladei se, jer nisu htele da uestvuju u njemu. franko je nakon
toga uspeo tokom svih narednih godina Drugog svetskog rata
da ne uvue paniju u rat. To je neverovatno: uvek je na sastancima sa Hitlerom uspeno odgaao ulazak panije u rat,
sve dok se on nije zavrio.170
Do radikalizacije republikanske strane dolazi naroito u
Kataloniji, odnosno u Barseloni i okolini, gde se javlja elja
za razbijanjem svake dravne zajednice. Zato? Katalonija je
po dva osnova bila protiv konzervativaca po socijalnom
osnovu, onom socijalistikom, i nacionalnom osnovu, jer je
ta etnika zajednica oduvek, sve do ovih poslednjih dvadesetak godina, bila nepriznata u paniji.171 Zbog toga se javlja elja za unitenjem svake dravne organizacije, ali poto
je panija ula u graanske oblike vladavine, taj romanski
anarhizam nije ni u kojoj meri patrijarhalan i ne predstavlja
elju za vraanjem nekih starih oblika i organizacije kao to
je to inio ruski anarhizam. Ova dva anarhizma su veoma
razliita.
Tanka je granica izmeu anarhizma i terorizma. Anarhizam, kao politiki pokret, nije imao velikih uspeha u Evropi
ni van nje. Pojavljivao se ponekad kao prilepak nekih drugih
ideja, recimo socijalistike ili revolucionarno-demokratske
orijentacije, ali ne i sam po sebi. Njegov poslednji ozbiljan oblik je bio anarhizam u paniji tokom graanskog rata. Posle
Drugog svetskog rata pojavljivale su se razne revolucionarne
brigade (crvene brigade i njima sline), ali to nisu bile anarhistike organizacije. Anarhizam je bio pokret za koji su ljudi
bili spremni da glasaju na izborima, a ovde se radi o teroristikim organizacijama, iza kojih su stajale obavetajne slube.
Dravni terorizam nastaje kada sama dravna zajednica pri-
Vlast
103
begava obinom terorizmu za raun drugih drava. (Takva situacija je trajala dvadesetak godina u Turskoj i u Grkoj.)
Teko je o anarhizmu govoriti kao o velikoj politikoj ideji, s obzirom na to da je to jedna dosta bizarna misao koja se
moe svesti samo na jedan stav unitenje svake dravne organizacije. ta bi dravnu organizaciju moglo zameniti? Tu nastaju problemi: dolazimo do odgovor koji nemaju neki naroit smisao, ili predstavljaju besmislicu. U Rusiji je trebalo da je
zameni stara slovenska, patrijarhalna zajednica, a u paniji nije bilo alternative. Za mlade ljude to je esto primamljivo.
Upitajmo se da li je uopte mogue drutvo bez vlasti?
Ostavimo trenutno po strani pitanje da li je mogua zajednica bez drave. Napomenimo sada da je to mogue samo u patrijarhalnoj dravi, tanije reeno mogua je patrijarhalna organizacija ivota, koja je preddravna, jer to jo uvek nije drava. Mogua je kao rimski civitas, kao polis, ali moderna, graanska zajednica bez drave nije mogua.
Vlast ne mora biti organizovana po nacionalnom principu,
vlast moe biti organizovana po internacionalnom principu,
po narodnom principu ili na druge naine. Graansko drutvo
ne moe da postoji ni u kom obliku bez vrenja vlasti, a na
vlast niko nema monopol, pa ga nema ni nacionalna, pojedinana drava. Moramo priznati da je sudska vlast ve postavljena kao internacionalna, a ne samo kao nacionalna; da i ne
govorimo o izvrnoj vlasti. Danas dolazi do internacionalizacije vlasti i to je vidljivo, kako u sudskoj vlasti (meunarodni
sud), tako i u izvrnoj 172, a i u zakonodavnoj vlasti. lanice
Evropske unije ve u nekoliko narednih godina treba da prenesu zakonodavne ingerencije sa pojedinanih drava na Evropski parlament. Dolazi do planetarizacije vlasti. Ako je dolo do
planetarizacije graansko-ekonomskog drutva, mora doi i
do planetarizacije vlasti, jer je vlast neophodna kao momenat
regulacije graansko-ekonomskog drutva i ouvanja njegove
sutine. Nemogue je pustiti kapital da se eta po celoj planeti, a da njegov vlasnik sedi u nekom pabu ili klubu u Londonu,
pui lulu, pije viski i ita Tajms. Ne, to vie nije mogue.
8.
Politika i birokratija
Postoje etiri momenta, etiri naina postojanja opte volje u sebi primerenome sadraju, a to su ustav, vlast, politika i
birokratija. Ustav je ista mogunost opte volje da sebe ostvari, vlast je ono to oblikuje, causa formalis, dok je politika ono
delatno, to jest ono subjektivno kod opte volje.173
8.1. P ojaM Politike
Moderni pojam politike je posve drugaiji od antikog,
rimskog ili renesansnog. Grki pojam politike, koji u sebi sadri jedinstvo praktikoga ivota, neto je sasvim drugo od
modernoga pojma politike. Politika je kod Grka bila javna delatnost, u sebi je sadravala sve praktike delatnosti oveka, a
ne samo ono to se danas smatra pojmom politika.
Kod Rimljana je politika bila delatnost koja izlazi iz pojma
imperije imperium kao jedinstvo vlasti i moi odreene osobe, jedinstvo njenih ovlaenja. Politika se kod Rimljana deava kao neto to je odvojeno od nekih delova bia, ali ne i suprotstavljeno. Zato je Jupiter prvi politiki bog, kao to je to
davno reeno. Privatno-pravni momenat kod Rimljana, odnosno subjektivno-pravni momenat je dominantan, te se politika delatnost kod Rimljana deava kao promocija privatne volje. Rimljani nemaju optu volju. Civitas (lat.) nije opta volja
i ne predstavlja moderni pojam drave. Civitas je zajednika
volja privatnih volja; ona nije ni zajednika volja sama po se-
106
bi, nego zajednika volja privatnih volja. Tako se i politika dogaa kao neto privatno, a ne kao neto opte. Dokaz za to je
injenica da Rimljani nisu imali birokratiju, nisu imali opti
stale, nego su poslove koje u modernom svetu obavlja birokratija kod Rimljana obavljale privatne osobe. Na primer, fiskalne osnovne stvari, sakupljanje poreza, poveravane su graaninu koji na konkursu dobije taj posao. Rimska drava je
konkursom preputala sakupljanje poreza na odreenoj teritoriji: ko je dao vie, dobijao je pravo da sakuplja porez cele
godine, na primer u Judeji. Meutim, za pojedinca je to mogao
da bude ma sa dve otrice: on bi rimskoj dravi unapred dao
novac, a moglo se desiti da sakupi i manje. Naravno, moglo se
desiti i da sakupi daleko vie nego to je dao dravi. Poznat je
sluaj gramzivog Graha, koji je pokuao da sakupi daleko vie
nego to je dao i time izazvao ustanak nezadovoljnih stanovnika Judeje.
U rimskoj dravi javne poslove su obavljala privatna lica,
pri emu se drava uopte ne pojavljuje kao neto opte. Sudsku vlast su takoe obavljala privatna lica. To je vie liilo na
arbitrau nego na dravu. Koncepcija da je pravo ono to garantuje drava kod Rimljana ne vai i to emo ilustrovati deavanjima u graanskom pravu. Dva slobodna podanika rimske drave se, recimo, nalaze u graanskome sporu. ta oni u
tom pogledu mogu da urade? Oni su sami birali arbitra, prenosili svoja ovlaenja na treeg graanina, koji je bio poznat
kao pravedan, i on bi arbitrirao u njihovom sporu. Pri tome
su se oni unapred obavezivali da e njegovu arbitrau prihvatiti kao neospornu. Posle zavrene arbitrae nisu se mogli vie aliti, to znai da bi time stvar bila konano presuena. Nisu se mogli parniiti kao u modernom pravu. Prema tome,
u rimskoj dravi sudio je obian graanin, konkretan ovek, a
ne kao to u modernom svetu presuuje sud kao institucija.
Nas danas ne interesuje ko je sudija, njegovo ime; samo u loem sudstvu znamo ko je sudija, jer je u loem sudstvu sudija
podmitljiv. U modernom sudstvu, u principu, nas ne treba da
interesuje ko sudi. ak, u poetku, u revolucionarnom fran-
107
cuskom krivinom zakoniku, sudija uopte nije imao mogunost rastegljivosti kazne, odnosno individualizacije kazne kod
krivinog progona, nego, ako je za pljaku bila odreena kazna
od tri i po godine, svi su dobijali tri i po godine zatvora. Sudija je nebitan to je stav modernog prava. Kod Rimljana je to
bilo drugaije, jer su kod njih sve opte, javne poslove obavljala privatna lica.
Neka kontrola rada je, ipak, morala postojati, pa su zato Rimljani imali institut koji je predviao da sve magistrature obavljaju najmanje dva podanika rimske drave. Najmanje dva,
jer nije postojala opta volja, kako bi se vrila kontrola izmeu privatnih volja. Osim toga, postojala je i vanredna magistratura diktatora, koja se aktivirala na predlog jednog od konzula, i to na period od najvie est meseci. Diktator je imao
neograniena prava u vrenju svoje dunosti, jer se vanredna
magistratura diktatora aktivirala samo usled ugroenosti drave. Prvi diktator koji je na toj dunosti proveo vie od est meseci bio je Gaj Julije Cezar, najpre kao diktator na deset godina, a na kraju se proglasio doivotnim diktatorom. Stoga, rimski pojam politike moramo razumeti kao interakciju, kao odnos privatnih volja, a ne kao uspostavljanje opte volje.
Rimski momenat praktikog je daleko ozbiljniji, subjektivniji, znaajniji za moderni svet nego grki. Grka je velika samo u filozofiji; judejska religioznost nemerljivo je superiorna
grkoj religioznosti. Na praktikom nivou, rimski svet je superiorniji od grkog. Uostalom, Grci su prvi napravili naseobine na Apeninskom poluostrvu, da bi na kraju Rimljani doli u Atinu. Taj momenat irenja, momenat beskonane subjektivnosti i volje, koji rimska politika ima, dominantan je u odnosu na grki princip. Najzad, Rimljani su osvojili svet jo kao
republika. Nije to devijacija ove civilizacije, nego njen osnovni princip.
Rimsko shvatanje politike vezano je za injenicu da Rimljani politiku ne doivljavaju kao vetinu, nego kao svoju
linu delatnost, kao delatnost slobodnoga oveka. S obzirom
na to da nisu poznavali posredovanje, Rimljani nisu mogli da
108
dou do najveeg uda i svrhe modernog praktikog ivota

birokratije, odnosno do znanja u upravljanju zajednicom. esto se renesansno znanje o praktikom vezuje u potpunosti za
novi vek, te se navodno Makijavelijevo174 shvatanje politike,
koje je tad uspostavljeno, uzima kao osnovni postulat modernog praktikog ivota. Treba rei da se u tom pogledu napravila velika greka, jer se kod Makijavelija radi o neem sasvim
drugom.
Renesansni princip je sledei: podreeni delovi praktikog
bia se osamostaljuju, izlaze iz jedinstva koje je hrianstvo
nosilo sa sobom i simuliraju apsolut, simuliraju sve. Tako se
kod Savonarole175 religija postavlja kao ono sve koje je izvueno iz jedinstva. Kod Mikelanela176 se umetnost postavlja
kao ono sve koje je izvueno iz jedinstva. Kod Makijavelija
se politika uspostavlja kao ono sve koje je izvueno iz jedinstva. Ta tri oveka su se lino poznavali i iveli su u firenci.
Meu njima je bila vrlo mala razlika i u godinama. Mikelanelo i Makijaveli su bili i prijatelji. Radi se o renesansnom principu; nije politika kod Makijavelija postavljena na principu lukrativnosti i korisnosti, to nosi moderno vreme, nego je ona
postavljena kao postojanje svega to jeste, kao ono subjektivno to sve pokree, to stvara ex nihilo, kao hrianski Bog.
Bordija177 ili vojvoda Valentino, stvara Romanju ni iz ega,
on nema ni podanika ni novaca ni vojske, on ima samo svoju
volju i stvara Romanju. Zato se toliko Nikolo Makijaveli divio
vojvodi Valentinu. Radi se o tome da je kod Makijavelija politika postavljena kao jedina subjektivna mo, i da nema druge.
Stav da renesansna politika nipodatava moralnu svest i da
je mami, netaan je. Nema renesansne moralne svesti, jer renesansa ne poznaje moralnu svest. Zato je renesansni ovek u
isto vreme zloinac i genije. Ne radi se ovde o odvajanju morala i politike. To je nesporazum. Tek protestantizam nudi moralnu svest. Renesansni ovek je amoralna osoba, on nije ni
osoba, on je samo amoralno bie, jer se do tada jo nije stiglo
do osobe. Renesansni pojam politike ne kae da je sve dozvoljeno, nego da nema nedozvoljenoga; zato je politika sve, zato
109
je renesansno vreme obeleeno tolikim zloinima, krvlju, otrovima, novcima. Ta renesansna politika je sve sem vetine.
Moderni pojam politike nastao je posle pojave protestantizma i svoju najviu artikulaciju dobija u francuskoj graanskoj revoluciji, jer se tek sa njom uspostavila opta volja. Ne
moemo govoriti da u renesansi postoji opta volja, tada nije
postojalo nita opte, postojala je samo subjektivnost, razularena subjektivnost opte volje. Tek sa francuskom revolucijom uspostavlja se opta volja. S druge strane, kako je mogua opta volja mimo protestantizma, mimo Lutera?178 Tek kada je omogueno da iz jedinstva ivota izau zasebni momenti kao istiniti, da se oformi grad, porodica, tednja, rad, vojska
i sve ostalo kao istinito, praktiki ivot oveka, njegove svakodnevne stvari kao bitne za Boga i bogougodne, tek onda se
moe iza lea tih pojedinanih svakodnevnih stvari uspostaviti ono opte to sve zajedno dri na okupu. Tek se sa iskustvom
protestantizma moe doi do modernog pojma politike.
Sve te oblasti koje su se posle pojave protestantizma podigle, digle glavu, postale bitne, na neemu poivaju. To vie nije hrianska apsolutizacija ivota, odjednom postaje bitan ovekov svakodnevni ivot. Sfera rada, sfera potreba, ovekov
egoizam to je ono to sve dri na okupu. To to se ide nedeljom do podne u crkvu premalo je. To to ete dati dar crkvi
premalo je. ta dri sve to na okupu? Sad dolazimo do toga:
to je opta volja. Tek je protestantizam omoguio da se iza postojanja svega pojavi optost volje. U sukobu sa protestantizmom, u kom je bila francuska posle Bartolomejske noi, na
neposredan nain opta volja je traila svoje pravo postojanja
to je, u stvari, francuska graanska revolucija. Tamo gde se
opta volja survala u svakodnevni ivot ljudi, gde se nije posredovala, nego je postojala takva kakva jeste, tamo je ona postala princip ivota svakog oveka.179
Rezultat francuske graanske revolucije jeste da je francuska u periodu do Bekog kongresa izgubila polovinu stanovnika. Shvatamo li kakav je to pogrom? Napoleon je krenuo u
Rusiju sa vie od pola miliona ljudi, a vratio se gotovo sam.
110
Samo u Borodinskoj bici180 je izginulo hiljade francuza. Jakobinci su ranije, mobiliui vojsku protiv Prusa, koji su bili na
vratima Pariza, uspeli da ukljue milion ljudi u vojnu slubu.
To je bila najvea vojska do tada u istoriji. Svi su izginuli, na
ovaj ili onaj nain. francuska je za vreme jakobinaca upala u
situaciju tako stranog siromatva, gladi, i ponovo, kao u vreme kuge, ljudoderstva, jer nije bilo nita drugo da se jede
Opta volja je u revoluciji ponitila pojedinanu volju, apsolutno je ponitila, nije je potovala, a opta volja je jedan
momenat modernoga bia politike. Drugi momenat modernoga bia politike je pojedinana volja. Videli smo pojedinanu volju na ekonomskom planu, kao carstvo pojedinane volje. Ali se pojedinana volja artikulie i na dravnom, na politikom planu. Ne samo kao aktivno i pasivno birako pravo
to su spoljanja odreenja. Pojedinana volja je subjektivna, i
u politikoj sferi ona je subjektivna i ne moemo je posmatrati iskljuivo kao trpnu, kao na ono na ta se deluje optom voljom, jer onda ulazimo u revolucionarnu koncepciju. Posredovanje te dve volje ini moderni pojam politike.
Prevlast pojedinane volje nad optom voljom, kao veliko
iskustvo liberalne politike ideje, liberalizma, anglosaksonsko
iskustvo, i prevlast opte volje nad pojedinanom voljom, kao
veliko kontinentalno revolucionarno iskustvo, dve su politike ideje. Sve to se deavalo od francuske graanske revolucije do danas jeste rasprava o odnosu te dve volje opte volje i
pojedinane volje. Moderni pojam politike politiku delatnost
shvata kao svrhu celokupnog praktikog ivota, jer politika
delatnost objedinjava sav praktiki ivot jedne zajednice, ona
je ono to sve pokree, sve regulie i u sebi sve sadri.
Ko je subjekt politike? Klasino, novovekovno mnjenje jeste da je drava njeno mesto, njeno okruenje i jedini nain
deavanja politike. Tamo gde se pojmovi drave i politike izjednaavaju i gde meu njima nema nikakve razlike, drava
ima monopol nad politikom delatnou. To je klasino odreenje, u velikoj meri devetnaestovekovno. Samo drava, niko vie. Po tom odreenju, subjekt politike delatnosti su or-
111
ganizacije koje drava priznaje kao svoj deo. I utoite svega

je zakonodavna vlast, skuptina itd. Ideja partija, iako Anglosaksonci imaju u tome naravno due iskustvo, isto tako ovde
proizlazi iz francuske graanske revolucije, kada se pojavljuju delovi koji se organizuju, o emu govori i sam koren rei
partija181.
Da li je subjekt politike samo drava? Da li je svrha politike samo drava? Poetkom XX veka, posle propasti nacionalne drave u Prvom svetskom ratu, propasti ideje nacionalne
drave, a ne bia nacionalne drave, dolazi do jednog velikog
zaokreta u razmiljanju o politici. Najznaajnije ime tog zaokreta je Karl mit,182 najvei pravnik XX veka.183 On je, odmah
posle Prvog svetskog rata, doao do zakljuka da sfera politikoga vie nije samo dravna i pojmovno je odvojio pojam politike od pojma politikog. On je u tolikoj meri bio iznad svog,
pa i dananjeg vremena, jer tek je poinjala epoha drave (u
dvadesetom veku sve velike politike ideje, do neoliberalizma
osamdesetih godina, predstavljaju ideje prevlasti drave), a on
je ve tada, na poetku, uviao da se sfera politikoga izvlai iz kontrole drave, da je subjekt politikoga i ono to nije
samo dravno i da je drava samo jedan subjekt politikog.184
Karl mit je u svom glavnom spisu Legalitet i legitimitet uspostavio razliku izmeu legaliteta i legitimiteta, i to u vreme
kada je neokantovsko uenje predstavljalo dominantnu pravnu koncepciju. Neokantovci nisu, za razliku od mita, videli
nikakvu razliku izmeu legitimiteta i legaliteta. Smatrali su da,
ako se potuje procedura, sledi valjan rezultat; zato bi se raspravljalo o nekim vrednostima? mit, dvadesetih godina prolog veka, objanjavao je za razliku od neokantovaca razliku izmeu legaliteta i legitimiteta. Objanjavao je da to u sutini nita ne znai ako je neto obavljeno u skladu sa procedurom i da moe da se postavi pitanje: Da li je dovoljno samo to
pa da u tome vidimo Boga? Nije dovoljno. On je objanjavao,
pre toliko godina, da je rasprava o legalizmu, u stvari, rasprava o konzervativizmu. Radi se o tome da, ako se neto eli zadrati, ono mora imati vie utemeljenje, jer pravo samo po se-
112
bi ne moe da bude sebi utemeljenje. To neto mora imati izvanpravno, vie utemeljenje. Na emu se sve to zasniva?
Sve to se deavalo posle Drugog svetskog rata u sferi politike potvrda je mitovog ubeenja. Potvrda je da sfera politike vie nije monopol drave. Polako ali sigurno, a od osamdesetih godina mnogo bre i znaajnije, kao subjekt politike pojavljuje se mnogo toga to je vandravno.
8.1.1. JAVNO MNJENJE
Prvi momenat, na koji Karl mit nije obraao mnogo panje, a koji je toliko star i o kom su Anglosaksonci uvek brinuli i u njega verovali, jeste javno mnjenje. Britanski politiki sistem ne moe da funkcionie bez jakog javnog mnjenja. Tako
je i napravljen, u jednom kontinuitetu, kao niz malih reformi,
pri emu je javno mnjenje dodatno jaalo.
Kako nastaje javno mnjenje u modernom biu, u modernom dobu? Javno mnjenje se obrazuje sa raslojavanjem drutva. Ne moe postojati javno mnjenje tamo gde je drutvo podeljeno na aristokratiju i puk. Javno mnjenje nose srednji drutveni slojevi. Tano se moe videti u Velikoj Britaniji, na primer, kako ono nastaje sa industrijskom revolucijom i sa smanjivanjem radnog vremena. Kada se radi od ujutru do uvee,
kada se radi od dvanaeste godine ivota, kada se umire u etrdeset drugoj, kako moe postojati javno mnjenje, o emu bi se
ono brinulo? Kada ene raaju po deset, petnaest muke dece,
kada mukarci postaju alkoholiari u etrnaestoj, tu onda nema javnog mnjenja.
Javno mnjenje se prvo obrazuje u zasebnim organizacijama, esnafima, u kojima se neto organizuje. Trgovci koom ili
proizvoai koe se, na primer, organizuju na odreen nain,
pa se meusobno moraju informisati o svim detaljima svog
poslovanja i svoje organizacije i moraju znati ta gde mogu nai, koliko neto kota, kuda treba da idu da bi nali neto to
im treba. To je rudimentarno javno mnjenje, zaokrueno u od-
113
reenu delatnost, u odreeni interes; ono se tada jo uvek ne

pooptava. Kako se naputa manufakturni nain proizvodnje
i primeren mu nain trgovine, tako dolazi do ukrupnjavanja
proizvodnje i trgovine, pa se ukrupnjava i znanje o tome i ono
se posreduje informacijama koje ljudi jedan drugom daju i donose. Naravno, kada sve to prati i tampa, razvoj javnog mnjenja se dalje odvija neverovatnom brzinom. Novine su na poetku imale samo svrhu oglaavanja. Zato bi se u tom vremenu pisali horoskopi i kuvari, trebalo je samo da se oglasi da
neki Pejn u Pensilvaniji ima dobru burad ili dobar viski. Iz tih
sitnih pomaka u ekonomskoj sferi stvaralo se veliko udo javnoga mnjenja. Naravno, kod Anglosaksonaca Engleza i
Amerikanaca to se odvijalo daleko lake i bre jer je princip
njihove obiajnosti bio liberalan. Pretpostavku da graanin
ima pravo na svoje miljenje oni nalaze u Bibliji, dok se taj isti
tekst iz Biblije sasvim drugaije tumai u francuskoj.
Od te ekonomske funkcije javno mnjenje, polako, rastom
znaaja ekonomije u zajednici, dobija i politiku funkciju. Moe se pratiti kako je u Britaniji razvoj javnog mnjenja doveo
do toga da ono postane znaajan momenat politikog. Danas
je ono nezaobilazni momenat politikog. Javno mnjenje, samo
po sebi, ima ulogu istorijskog razloga. Ono se zasniva na najviem pravu modernoga sveta pravu svakoga pojedinca na
vlastito uverenje. U svojoj formi, u svome principu, to je najvii stav modernog sveta. Ali, u svome sadraju, to je, u stvari, zbirka svega i svaega. Nema nieg neistinitijeg i netanijeg
od javnog mnjenja. ta je sve javno mnjenje? ta sve ljudi, veina ljudi misli? Ako bismo se drali javnoga mnjenja i vrednosti koje se njime uspostavljaju, ljudska civilizacija bi se
odavno ugasila. Na sreu, te vrednosti koje javno mnjenje proteira nisu dela.
Sa jedne strane, javno mnjenje se zasniva na najviem stavu modernoga sveta, na pravu oveka na vlastito ubeenje i
miljenje, a s druge strane ono je zbirka neistina i netanosti.
Znaajna epoha javnog mnjenja i zlatno doba javnog mnjenja
zavrava, naravno, sa velikom ekonomskom revolucijom koju
114
je izazvao Nju dil u Americi. Posle Nju dila ovek je, kao podanik Sjedinjenih Amerikih Drava, shvatan pre svega kao
potroa, a ne samo kao proizvoa, te je, naravno, razvijena
i vetina dovoenja oveka do potroaa i ubeivanja da kupuje. Prvo mu je trebalo objasniti da kupi sapun, a danas mu se
objanjava da kupuje ideje. Na taj nain se od javnog mnjenja,
koje je imalo dimenziju i miris nezavisnosti miljenja naspram
politike sfere, vremenom dolo do javnog mnjenja kao neeg
to se proizvodi.
Tome je naroito doprinela pojava televizije, to jest sredstava masovnih komunikacija. ak i Tajms je nekad itao samo mali broj ljudi, uglavnom u zatvorenom, elitnom klubu, uz
viski i lulu, i batlera koji stoji i eka da ubaci novu kocku leda
u au. ene nisu smele ni da uu u takve klubove, a kamoli da
itaju Tajms. To je javno mnjenje viktorijanske epohe u Britaniji. Danas je situacija sasvim drugaija; demokratski odnosi
se uspostavljaju sa televizijom, koja nam nudi svaku moguu
informaciju. Na primer, reklamom, koja nam kae ta treba da
kupimo. Polazite je u kupovini, u ekonomskoj sferi, da bi i sama politika ideja, na kraju, postala predmet kupovine. Nama
danas, kroz televiziju, kroz masovne medije nude sve. Javno
mnjenje je vremenom izgubilo svoju subjektivnu funkciju koju je imalo u zlatnoj epohi liberalizma u XIX veku.185
Zakljuili smo da sfera politike nije primarno dravna. Jedan od njenih momenata je i javno mnjenje, koje je predstavljalo ono subjektivno u politici. ta se desilo nakon propasti te
subjektivnosti javnog mnjenja? Potenciju koju je imalo javno
mnjenje u vreme liberalizma morao je neko drugi da zauzme.
Tu potenciju da i nedravno bude stvaralac politike zauzela je
sfera koja je osamdesetih godina prolog veka nazvana civilno
drutvo. Pojam civilnog drutva se razlikuje od pojma graanskog drutva. Graansko drutvo je pre svega ekonomsko drutvo, a civilno drutvo je delatnost pojedinca na politikoj ravni. Ako je pojedinac izgubio snagu koju je imao u zlatnom dobu javnog mnjenja, da preko njega deluje na dravu i time je
obavezuje, on je morao to da iskae nekim drugim putem, od-
115
nosno kroz civilno drutvo. Na ovaj nain odreeno civilno

drutvo je daleko ire od onoga to se danas naziva nevladinim
sektorom.
Postoje jo mnogi drugi momenti koji nisu dravni a subjektivni su u politikoj sferi. Moe se predvideti da e ih u
dvadeset prvom veku, svakako, biti jo mnogo vie. Drava polako, ali sigurno, nestaje iz politike sfere, ona postaje samo
njena forma. Mnogi to ne shvataju jer se dre ideje drave kao
apsoluta. Veina ljudi je etatistikih gledita, misli da je drava sve, ne samo u politikoj sferi o kojoj se ovde govori, nego
i u ekonomskoj, religijskoj, u smislu jednog voe, jednog boga, jedne nacije. Neki misle da je drava ak i u porodici kakva porodica, takva i drava! Drava nema ni u politikoj sferi vie monopol, a kamoli u ostalim praktikim sferama. Drava se polako povlai iz politike.
8.2. birokratija
Ne moemo prihvatiti da e ta artikulacija pojedinanih interesa, na zajednikom nivou, u sferi politike, u potpunosti isterati optu volju. Verujemo da e se sve ipak odrati nekim
klasino-liberalnim naelima minimalne drave na okupu i da
se nee raspasti. ta je to to dri sve na okupu, a nije drava?
Odgovor je birokratija.
Kod naroda koji nikada nisu stigli do ozbiljne birokratije
postoji verovanje da je birokratija neto pejorativno i oni se
veito bore protiv birokratije, iako im je ona, u stvari, neophodna. Birokratija je znanje o upravljanju optim poslovima
zajednice. Ona se moe shvatati i kao odreeni socijalni sloj
ljudi, tako da predstavlja malobrojan sloj, elitu, mada je to neto spoljanje. I to je najvee udo u objanjenju pojma birokratije, jer je elitni birokrata dobar birokrata. Najtee znanje je
upravo znanje o upravljanju optim poslovima zajednice.
Svako razuman e rei da je za upravljanje gradom potrebno vrlo ozbiljno znanje, a nerazuman i preterano demokratski
116
nastrojen e misliti da je to iskljuivo pitanje koga e graani

izabrati. Nikakve veze nema izmeu te dve stvari: koga e graani izabrati na izborima i kako se upravlja gradom. Gradom
se upravlja, ako se eli i hoe valjano upravljati, nauno.186
Birokratiju sainjavaju znanje i vetina i samo birokratija
koja ih poseduje moe uspeno upravljati optim poslovima.
Birokratija moe biti sportska, moe biti ekonomska, moe postojati u politikoj sferi, u korporativnoj, u kriminalu, crkvi
Sportskim organizacijama upravlja sportska birokratija.
Drutvena mo sportske organizacije je nemerljiva. O tome
govori i nesumnjiva mo komesara NBA lige. Sport je u Italiji etvrta privredna grana i grana sa najveom profitnom stopom. Sportska birokratija je danas verovatno najpismenija od
svih birokratija, jer je meunarodna. Sportska birokratija ne
moe biti nacionalna. U sportu praktino ve godinama ne postoji nacionalna drava. Meunarodne sportske organizacije
odavno ne priznaju odluke nacionalnih sudova, nego samo
odluke sportskih organizacija. Za meunarodnu sportsku birokratiju ne postoje nacionalne drave.
Birokratija je udo modernoga sveta. Rimska civilizacija je
nije imala, ni renesansa. Birokratija nastaje sa francuskom
graanskom revolucijom i modernom epohom.
Pri razmatranju birokratije nezaobilazni su radovi Maksa
Vebera, koji je ukazao na povezanost protestantizma sa idejom birokratije.187 Birokratija ta bezlinost u obavljanju poslova, istiskivanja privatnoga iz delatnosti, postavlja stvari kao
optu volju i poslove obavlja bezlino.188 To je sutinsko odreenje birokratije, ona je bezlina i obavlja posao odvojeno od
mesta svog prebivalita.
Birokratsko znanje je najvie i najtee od svih praktikih
znanja. To je znanje o upravljanju optim ili javnim poslovima.
Mnogi veoma slobodoumno nastrojeni ljudi tvrde da je ideja
birokratije suprotna ideji demokratije. Odgovor na ovo pitanje
dao je jo Aristotel, koji je rekao da je besmisleno pitanje da li
je to Sokrat ili je to belo, zato to Sokrat i belo nisu u suprotnosti. Prema tome, treba izbei besmisleno pitanje da li je to
117
Sokrat ili je to belo, jer ispravno pitanje moe biti samo: da li

je to Sokrat ili je to Kelon, odnosno da li je to belo ili crno, a da
li je to Sokrat ili je to belo nita ne znai. Tako je i ovo pitanje
da li je birokratija suprotna demokratiji besmisleno pitanje.
Da bi uopte mogla biti mogua neka demokratija, ak i ona
najpraznija, ona mora imati postolje na kome se sve dri, a to
postolje je birokratija. I liberalna politika ideja je mogua u
onim zajednicama koje imaju razvijenu birokratiju, a birokratija se razvija u onim zajednicama koje imaju dublje, postojane vrednosti, kao to je sloboda mogua samo u onim zajednicama koje takoe imaju dublje, postojane vrednosti, odnosno
koje imaju iskustvo protestantizma. I zato je Veber je to kasnije objasnio reima da se apstraktni stav protestantizma iri
i u neprotestantskim zajednicama katoliku crkvu protestantizam toliko promenio da je ona u nekim sluajevima znala biti protestantskija nego bilo koja protestantska zajednica.
Pojmom birokratije zavravamo raspravu o modernom biu, iji je vrh i kraj birokratija. Rekapitulirajui, moemo rei
da bie moderne praktike ideje ima etiri momenta: subjektivno-pravni momenat, moralni momenat, ekonomski momenat i javno-pravni, odnosno politiki momenat. Jasno je da je
politiki mnogo bolji termin od dravnog, jer je objanjeno da
drava prestaje da ima monopol nad politikom.
9.
iStorijSki PrikaZ raZvoja ModerNe
ekoNoMSke Sfere
9.1. i Zvori obiajNoSti kaPitalSke ePohe
u PretkaPitalSkoM Periodu 189
Jedno od uobiajenih mnjenja jeste da se kapitalska obiajnost uspostavila negde oko XVI veka. Kao i svako mnjenje, i
ovo sadri samo deo istine. Naime, to stolee se promovie na
religijskoj i ekonomskoj ravni, dok se privatno-pravna, javnopravna i privacijsko-moralna oblast zasnivaju na kapitalskoj
osnovi tek u iduim stoleima. ak se i ekonomska sfera uspostavlja samo uopteno i potencijalno. Ali, i pored reenog, moe se naelno valjanom prihvatiti ocena o esnaestom veku kao
prvom kapitalskom stoleu.
Momenti kapitalske obiajnosti nisu nastupili nenadano,
verovatno ni za umnije savremenike, jer su dugo pripremani u
jednom tihom procesu samouruavanja srednjovekovne obiajnosti. Taj proces je bio dug i posredovan procesom sazrevanja srednjovekovlja, te je esto vrlo teko, i pored tolike vremenske distance, videti ga u istoti. Ipak se nekoliko momenata toga procesa nameu kao neosporno zasluni za naknadnu
promociju kapitalske obiajnosti.
1) Prvi je, naravno, proces sazrevanja hrianstva.
2) Posle skoro vievekovnog perioda relativne ekonomske
stabilnosti, u etrnaestom veku je dolo do suprotnih procesa
koji su za posledicu imali uruavanje ekonomske i klasne
strukture tadanje zapadne Evrope.
120
Tadanja zapadna Evropa, iznikla iz propasti franake drave, bila je zbir nebrojenih, skoro autarkinih ekonomskih celina. To su bila vlastelinstva, crkvena imanja, imanja crkvenih
redova, slobodna seljaka zemlja, posedi gradova Sauvan
je opis jednog nemakog trgovca koji je 1520. godine krenuo
iz Eltmana na Majni brodom do Majnca. Udaljenost izmeu
tih odredita je iznosila oko 270 kilometara, a da bi je savladao
trgovac je morao da pree preko sedam razliitih kneevskih
teritorija, te teritorija gradova itd. Ukupno se zaustavio na 27
carinskih mesta, odnosno na svakih desetak kilometara bila je
jedna carina. Postoji podatak da se u trinaestom veku na putu
od Bazela do Kelna moralo proi kroz vie od etrdeset carinarnica. Praktino itava zapadna i centralna Evropa izgledala je tako. Osim mukotrpnih trgovakih poduhvata, te zasebne celine nemaju bitniju vezu. Njihovo pravno odnoenje je
zasnovano na neverovatnom spletu raznih privilegija, koje u
sebi uvaju ve davno ugasle strasti i interese, te se sve ini kao
neumno i neorganizovano ustrojstvo. Govoriti o centralnoj
vlasti ili nekakvoj kontroli je neuputno. Na emu se sve to dralo, kako to da se nije raspalo u paramparad? Tu je postojala dvojna supstancijalna veza: obiaji i hrianstvo, koji iza lea uesnika sve poravnavaju i dovode u vezu. Tadanji vrlo
kratak ivotni vek, kada se ovek sa etrdeset godina smatrao
vrlo starim, naknadno je uslonjavao nemogunost pojedinane volje i interesa da sebe ostvare. ivot je bio vezan za jednu
teritoriju, jedan socijalni status, esto i za samo jednu odeu.
Podmukla snaga obiaja i civilizacijska prisila religije su tu hotiminost i sluajnost sputavale i spreavale. Ali krizom katolianstva stega se gubila i sve je polako poelo da lii na jedan
neuspeo boji poduhvat.
Struktura proizvodnje ne zasluuje da se naziva strukturom, jer se radilo o najee monokulturnoj poljoprivrednoj
proizvodnji. Zanatstvo je bilo prisutno samo u gradovima, koji su bili retki i sa malo stanovnika. Na vlastelinstvu su veinom bila dva-tri majstora, koji nisu bili u boljem poloaju od
ostalih. Trgovina je bila u ogromnoj meri lokalna i naturalna.
Istorijski prikaz razvoja moderne ekonomske sfere
121
Praktino sav dohodak nastaje u poljoprivredi, a on je vrlo

oskudan i disperzivan. Ogroman deo tog dohotka prisvaja vlastelin, ali ga ne vraa u ekonomske tokove, nego ga naprosto
unitava kroz linu samovoljnu potronju.
Mediteranska Evropa izgleda posve drugaije, naroito Italija, koja kroz sukob i razvoj svojih trgovakih republika biva
ekonomskim sreditem toga sveta. Stanovnik Venecije je
ostvarivao 1015 puta vei dohodak nego stanovnik francuske. enova je u kreditnom smislu bila snanija od veine zemalja severa i zapada, koje nisu ni mogle biti finansijski subjekti. enova je kreditirala Habzburgovce, finansijski podrala Portugaliju pri pomorskim ekspedicijama itd. Ali u tom
monom i valjanom svetu nee se roditi udo kapitalske obiajnosti, taj svet nee imati potrebu za Martinom Luterom, nego e severnjake duge zime poroditi nov princip.
Do etrnaestog veka Evropa ima dve skoro nezavisne ekonomske celine: mediteransku i holandsko-severnjaku. To ne
znai da se i drugde ne trguje, ali se to ne radi trajno i ureeno. Moe se govoriti o autarkinosti i napetosti meu tim celinama, iako je izmeu njih bilo i dodira. Levantski proizvodi
su iz Italije, ve sa prevelikom marom, stizali do Barselone i
Marselja i odatle ili na sever, pre svega do ampanje iji su
sajmovi u trinaestom i etrnaestom veku bili najuveniji. Postojali su i kopneni putevi preko alpskih prevoja i klanaca, a,
zauujue, Dunav nije korien iako je on omoguavao direktnu vezu sa Levantom. Poetna taka svega bila je Venecija. Iako i ranije mona, posle tzv. Zlatne bule iz 1082. godine
postaje dominantna u trgovini sa Vizantijom. Tim aktom je
vizantijski suveren Aleksej I 190 nagradio Veneciju to mu je
pomogla svojom flotom u borbi protiv normanskog vojvode
Roberta Gujskarda.191 Sutina privilegije je u tome to je Venecija stekla pravo da kupuje i prodaje u Vizantiji bez ikakve
kontrole, carine ili poreza, to ini jednu od najisplativijih privilegija ikad datih. Venecija je vekovima bila centralni magacin levantskih proizvoda. Severnjaki trgovci su bili na razne
naine ograniavani u trgovini. Postoje podaci da je poetkom
122
trinaestog veka dozvoljena trgovina nemakim trgovcima u

Veneciji, ali pod vrlo strogim uslovima. Nemaki trgovci su
prisiljeni na trgovaku getoizaciju, poto su morali da na kanalu Grande, kod mosta Rialto, podignu trgovaku kuu, znanu kao Fondaco dei Tedeschi. Zgrada je bila kombinacija hotela, kancelarija i magacina. Zgradom je upravljao nadzornik koga je postavljala Venecija i bez ije saglasnosti se nije mogao
sklopiti nijedan posao. ak je vozaima gondola bilo zabranjeno da bilo kog severnjakog trgovca voze na drugo mesto.
Svi su morali biti na okupu i pod potpunom kontrolom. Latinska racionalnost je dovedena do paradoksa dvolinosti, poto je spreavala elementarne postupke drugih pri trgovini, a
sama je uivala status, ne slobodne trgovine, nego neshvatljive trgovinske privilegije na najznaajnijem tritu onoga doba
u Vizantiji.
Polemika izmeu te dve celine nije reavana na kopnu nego na moru. Severnjaci su prvo stigli u Mediteran i pokazali
se vojniki superiornim. Imali su dominantna tehnika reenja
pri konstrukciji brodova. Plovili su daleko due, bre i sigurnije. Nije im bilo strano koketiranje sa gusarenjem. I, na kraju, razbili su sezonski ritam trgovine Mediteranom. Veim delom godine su plovili i trebalo im je daleko manje luka za pretovar, odmor i dokolicu.
Kapitalska obiajnost zapoinje kao objedinjavanje te dve
ekonomske celine, pri emu se severnjaka postavlja kao dominantna, a mediteranska kao pratea. Tako i severnjako hrianstvo (protestantizam) postaje supstancijalna osnova te
prevlasti, a junjako (katolianstvo) te podlonosti.
Ono to je zapadnu i centralnu Evropu nateralo na skok
preko svoje mere su nepovoljni ekonomski tokovi u etrnaestom veku.
Teko je pronai dominantan ekonomski uzrok te krize, a
da se ne upadne u zamku uitavanja dananjih ekonomskih kategorija u etrnaesti vek. Sve to upuuje i na karakter ekonomskoga znanja: da li je ono teorijsko ili praktiko? Ekonomisti
su ponajee izgubili praktiki osnov svoga znanja, te shodno
123
tome olako svoje kategorije postavljaju pod vidom venosti,

kao da su, kako to jo Aristotel kae, nenastale, vene i nepropadljive. Pod vidom naune objektivnosti igraju se istorijskog
socijalnog konstruktivizma i obesmiljavaju samu ideju istorije. Neistorijske kategorije ne otkrivaju istorijsko vreme. Zbog
toga se ne moemo uputati u spekulacije o stogodinjim ili viestoletnim ekonomskim ciklusima srednjega veka, jer sve to
pretpostavlja da je ekonomska sfera bila samostalna u odnosu
na druge sfere srednjovekovne obiajnosti, to je u najmanju
ruku upitno. Ta samostalnost ekonomske sfere u odnosu na
kulturnu, pravnu, vojnu i iznad svega politiku nije ista ni u
devetnaestom veku, a kamoli u etrnaestom. Ekonomija nema
samostalnu vlastitu istoriju, ni kao bie ni kao znanje, to ne
znai da je bilo kakva istorija uopte mogua bez ekonomije.
9.2. Sad
192
Industrijska revolucija u u Engleskoj bila je rezultat mnogih, ak i nekih politikih procesa. Industrijska revolucija nije bila reenje samo za ekonomske, nego, i pre svega, za budetske probleme te zemlje.
Ta revolucija je, osim toga, u najveoj moguoj meri promenila nain ivota britanskih podanika. Bio je to buran proces koji je doveo do stranog socijalnog raslojavanja i do prelaska stanovnitva iz ruralnih predela u gradove. To je onaj
proces koji je tako esto nazivan kako su ovce pojele ljude.193
Veliki posedi, njihovo ukrupnjavanje, razvoj stoarstva, doveli su do progona stanovnika sela iz predela u kojima su ranije
iveli. Zakoni o skitnji su od tih nesrenika pravili kriminalce.
Britanci su udan narod, koji se prema svojoj istoriji odnosi sa distancom i nita ne skriva. Dovoljno je itati mnoga britanska knjievna dela tog perioda, pa videti koliko je to sve bilo strano.
Industrijska revolucija je dovela do koncentracije kapitala,
pre svega finansijskog. finansijski kapital je po definiciji cen-
124
tralizovan. On postaje elementarna drutvena mo i zauzima

mesto koje je u ranijem ekonomskom poretku imala aristokratija sa dvorom i okolinom. finansijski kapital je najistiji kapital zato to je najmobilniji i najapstraktniji. On najbre prelazi iz jedne u drugu granu privrede. Najbre se plasira i najbre otplauje rentu, kamatu.
Britanska industrijska revolucija nije mogla ostati samo
na ostrvu, te se prelila. Iako je Britanija ostrvska drava, jedan njen veliki deo nije bio ostrvskog karaktera i industrijska
revolucija se irila svuda gde je to bilo mogue, pre svega u
njenim kolonijama, a posebno u bivim severnoamerikim
kolonijama koje su neto ranije formirale Sjedinjene Amerike Drave. Tamo je industrijski nain proizvodnje raspolagao i jednom pogodnou koju u Britaniji nije imao, a to je,
to moe izgledati pomalo udno, skupa radna snaga. U situaciji kada je radna snaga jeftina, ulaganje velikih sredstava u
tehniku se ne isplati. Skupa radna snaga na amerikom tlu
dovela je do nezapamenog ubrzavanja industrijalizacije.
Zbog toga ve u drugoj polovini XIX veka SAD u industrijskom pogledu prevazilaze Britaniju.
esto posmatramo Ameriku kroz prizmu njenih pionirskih mitova koji govore o tome da je nju prvobitno sainjavalo stanovnitvo koje je stiglo iz Evrope eljno slobode i hrane,
to je dovelo do toga da je tu ivotna konkurencija obinog
oveka bila, kao i dan-danas, najtea na planeti. To je zemlja
borbe, sloboda je tu jedna velika apstrakcija. ivot u Americi predstavlja stranu borbu, posebno zato to je to zemlja liberalnih naela u kojoj drava ne sme da smeta privrednim
poslovima; upravo taj princip omoguio je brzu i snanu industrijalizaciju.
Amerika drava nastaje, na poetku, na opreci severnog
trgovakog, i junog poljoprivrednog kapitala. Dva oveka,
politiki potpuno razliita Hamilton i Deferson postavili su temelje ovoj monoj dravi. Deferson, pisac Deklaracije
nezavisnosti,194 kasnije predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, bio je robovlasnik i nikada se tog robovlasnikoga nano-
125
sa nije mogao osloboditi. ak je utvreno da je bio i otac jednog crnog deteta. Iako je od njegove linosti napravljen mit,
on je bio tipini junjaki robovlasnik. Hamilton je bio potpuno drugaija linost. On je bio vie Britanac nego Amerikanac. Smatrao je da je funkcija drave da omogui opti razvoj,
i da ona mora da uini sve to je mogue u tom cilju.
Ovde imamo prvi sukob dve potpuno razliite koncepcije,
dravne intervencije i dravnoga liberalizma. Hamilton je otac
svih amerikih institucija. Za vreme oba Vaingtonova195 mandata i Deferson i Hamilton su bili u vladi. Vaington nije doputao nijednome da napusti vladu, pa su se njih dvojica sukobljavali u okviru nje. To je bio sukob dvaju realnih interesa.
Trgovakom kapitalu na severu odgovarala je merkantilistika
privreda, izvoz amerikih poljoprivrednih proizvoda i uvoz
evropskih industrijskih proizvoda, dok je Defersonovoj junjakoj koncepciji odgovarala zatita poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga su se nali u ratu.
Pobedila je Defersonova koncepcija. Amerika je poela
sopstvenu unutranju industrijalizaciju, te je izgubio znaaj veliki trgovaki promet, pre svega sa Britanijom i Evropom, i meusobna zavisnost industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.
No, ostalo je veliko Hamiltonovo naslee u vidu najznaajnijih institucija amerike drave.
Posle Defersona nastupa itav niz junjakih predsednika, farmerskog rezona. Najznaajniji od njih je Endru Dekson, uven po tome to je bio jedini ameriki predsednik koji
je stvorio suficit u budetu. Amerika je od tada do danas samo
etiri godine imala suficit u budetu, inae je uvek bila duna.
Na sistemu budetskog deficita u Americi je i napravljeno
privredno udo. Suficit u dravnoj blagajni, u budetu, opasniji je od deficita, jer time drava oigledno onemoguava
privredni razvoj. Dekson je izazvao veliku finansijsku krizu u
svom preteranom liberalizmu, jer je dokinuo monopol centralne banke na emitovanje novca, pa je novac u njegovo doba u Americi mogao da izdaje ko god je hteo. Primenom takvog, krajnjeg liberalizma, amerika privreda je dospela u ap-
126
surdnu situaciju. Dekson je, razumljivo, zastupao Defersonovu ruralnu, farmersku koncepciju, ali su isti model upravljanja dravom zastupali i neki predsednici sa severa.
Takva situacija vladala je do polovine XIX veka. Na severu
je industrijalizacija tekla izuzetnom brzinom i razvijala se najbre na celoj planeti. Naravno, sever je traio da i politika sfera u dravi prati tok takvog industrijskog razvoja. Zbog toga
dolazi do sukoba industrijskog i farmerskog kapitala. Ve je
istaknuto da je u sukobu farmerskog i trgovakog kapitala pobedio Defersonov farmerski, ruralni. Njegova ideja je tada
pobedila Hamiltonovu.
Polovinom XIX veka, razvojem amerikog severa i njegovom industrijalizacijom, sukobljavaju se industrijski i farmerski nain proizvodnje, to je dovelo do amerikog graanskog
rata. Moe se rei da je u takvoj situaciji pitanje ropstva bilo
nebitno i da je bilo samo povod, ali ne i uzrok graanskog rata. Sam Abraham Linkoln196 je u svojim govorima tvrdio da e
posle osloboenja od ropstva tim ljudima biti gore nego kada
su bili robovi. Zaista je tako i bilo.
Najpre se dogodio sukob sa Meksikancima oko Teksasa, na
emu su insistirale june drave. Nakon poetnih arki, jug je,
na kraju, uspeo da dobije Teksas vojnom operacijom. Sever je
to posmatrao sa uenjem: zato bi oni finansirali takav rat?
Zatim su sledili problemi sa izgradnjom eleznica izmeu dva
okeana, dve amerike obale, pa onda kriza oko Kanzasa. Svi ti
problemi i krize bili su pre svega politike prirode.
Kriza oko eleznice zavrena je kompromisom. Izgradnja
je poela istovremeno iz oba pravca i trebalo je da se graditelji sretnu na sredini kontinenta, ali se desilo, meutim, da su
se oni mimoili negde kod Misisipija, tako da su napravljene
dve paralelne pruge, dugake vie hiljada kilometara, od istone do zapadne obale.
Sam graanski rat poeo je krizom u Kanzasu, gde je neki
Braun197 ubio nekoliko farmera. Graanski rat198 se, kao to je
ve napomenuto, nije vodio prvenstveno radi ukidanja ropstva i samim Amerikancima je to bilo potpuno jasno.
127
Jug je tada imao neuporedivo bolje vojnike, jer je uvek bolji vojnik poreklom sa sela. Osim toga, imao je tradiciju ratovanja i neuporedivo bolje vojskovoe. Severnjaku vojsku i
njen stareinski kadar sainjavali su samo inovnici. Niko od
njih praktino nije poznavao ni osnovne vojnike vetine, pa
su na poetku rata pravili strane vojnike greke. Na poetku
je jug nadmono reavao bitke u svoju korist iako je imao manje boraca, ali, kako je vreme prolazilo, sever je preuzimao primat. Ono to je bilo povod ratu dalji razvoj industrijske proizvodnje postalo je uzrok poraza juga. Jug nije imao industrijsku proizvodnju oruja i vremenom je sever postajao tehniki nadmoan, ime je dobio i rat. Pored toga, na strani severa borili su se iskljuivo dobrovoljci, jer Amerikanci do dvadesetog veka nisu vrili mobilizaciju, kao ni Britanci, jer bi to
bilo protivno principu liberalizma.
Sever nije, dobivi rat, ponizio jug i nije ga opteretio dodatnim nametima, nego ga je posmatrao kao trite industrijskih proizvoda. Naterao je june drave na industrijalizaciju,
tako da je jug morao menjati i svoje uobiajene agrarne kulture. Na nepreglednim amerikim stepama, koje su bile preplavljene krdima bizona i goveda, polako se poela razvijati zemljoradnja, koja je Ameriku pretvarala u veliku itnicu.199
Industrijska koncepcija ekstremnog liberalizma vladala je
praktino do dvadesetih godina prolog veka. Ogromna veina predsednika bila je sa severa i svi su zastupali industrijski
liberalizam. To je dovelo do centralizacije industrijskog kapitala i do pojave najbogatijih ljudi u istoriji nae planete.
Takva privredna kretanja dovela su do velike centralizacije
kapitala u rukama pojedinaca. Taj period u istoriji predstavljao je doba najveeg rasta industrije u jednoj zemlji. Ogromni ekonomski rast Sjedinjenih Amerikih Drava u drugoj polovini XIX veka uzrokovan je konceptom liberalizma, preciznije reeno politikog liberalizma.
U tom periodu Amerikanci nisu imali nikakve obaveze prema dravnom porezu, nisu sluili vojsku, nisu morali ni da
znaju ko je predsednik drave, slobodno su kupovali oruje, a
128
njihov posed i imovina bili su neprikosnoveni. Ako bi neko

uao na njihov posed, pucali bi na njega i tako reavali stvar.
Poetkom XX veka deavaju se ipak neke promene. Intervencija Amerike na filipinima prva je intervencija SAD izvan
amerikog kontinenta, s obzirom na to da su se do tada drale one uvene Medisonove200, kasnije Monroove201 doktrine da
je ceo ameriki kontinent, i Juna i Severna Amerika interesna sfera Sjedinjenih Amerikih Drava. Intervencijom na filipinima ameriki vojnik prvi put naputa svoj kontinent.
Najvei prelom i u amerikoj, ali i u evropskoj istoriji, jeste
Prvi svetski rat. Ameriki ulazak u rat konano je reio ovaj
veliki svetski konflikt. Jedan saveznik, Rusija, zamenjen je drugim. Rusiju je najpre potresla graanska, februarska revolucija,202 kasnije Oktobarska203, socijalistika revolucija, a konano ju je iz rata izbacio Brestlitovski mir,204 koji je Trocki205 potpisao sa Nemcima. Brestlitovski mir je u tolikoj meri porazio
saveznike da je Britanija ak pokuala da sa Nemcima sklopi
separatni mir, jer se bojala da e izgubiti rat. Zatim su u rat
uli Amerikanci i spasili saveznike. Oni nisu imali toliko ljudi
kao Rusi i nisu imali nameru da njihovi deaci bespotrebno
ginu i neprestano su vodili rauna da njihovi gubici budu to
manji. Ali, oni su imali ono to Rusi nisu imali industriju i
viziju.
Rat, smatrali su Amerikanci, kao i sve drugo u ljudskom
ivotu, treba da bude pakt. Ko ima novac, taj namee pravila igre. finansiranjem svojih saveznika, ukljuujui i mesenu apanau Jugoslovenskom odboru i srpskoj vladi 1918. godine, presudno su uticali na ubrzanje zavretka Prvog svetskog rata. Ulaskom SAD u rat, Vudro Vilson206 postaje prvi
ovek meu saveznicima. Od tada Amerika, htela ona to ili
ne, postaje svetska sila.
Rezultati Prvog svetskog rata oblikovani su Vilsonovom voljom. Njegov princip samoopredeljenja naroda, koji je u junoj
i centralnoj Evropi doveo do nastanka novih drava, bio je neto potpuno novo za Evropu. Austrougarsku, u stvari, nije unitio poraz u ratu, niti srpska vojska, nego Toma Masarik207 i
129
eko pitanje, ije je reenje predstavljalo obrazac za sve ostale drave koje su sainjavale monarhiju. Ukoliko eka dobije samostalnost, i sve druge drave e dobiti samostalnost. Masarik je ubedio Vilsona da bi takvo reenje bilo najbolje za sve,
i otad Austrougarske vie nema.
Prvi svetski rat je bio dotad najvei ameriki posao. Prvi
put je amerika drava industrijsku proizvodnju koristila za
ratne svrhe, naruivala je vojnu opremu i pojavljivala se kao
poruilac, i tako prvi put intervenisala u privredi, i ne znajui
da to ini. To je bio veliki ekonomski zamah u proizvodnji, ali
se drava ovaj put pojavila kao subjekt industrijske proizvodnje. To je bilo protivno principu liberalizma koji je vladao tom
zemljom do pojave industrijskog liberalizma. Drava je bila
do tada ekonomski apsolutno nebitna, a sada se pojavljuje kao
najbitniji elemenat ekonomije.
I tu se deava odsudni prelom koji Amerikanci zaista nisu
mogli da prihvate. Oni ak nisu ni ratifikovali Versajski ugovor.208 Takoe, uopte nisu shvatali Vilsonove meunarodne
poteze. Oni nisu razumeli zato Amerika treba da se uplie u
evropske stvari. A naroito im nije bilo jasno zato treba da finansiraju skupi rat protiv sovjetske revolucije. Ameriki porezni obveznik je do tada navikao da ne plaa ni jedan cent
preko onoga to je minimalna potreba. Zato bi sad plaao ratovanje nekih divljih hordi u Sibiru?
Amerikanci su se tvrdoglavo drali svoga industrijskog liberalizma, to je na kraju dovelo do poznate velike krize, kada se sve sruilo, a to se dogodilo jer je postojala velika centralizacija kapitala u rukama malog broja ljudi. Sve vea centralizacija dovela je do toga da je veina stanovnitva u najbogatijem svetskom drutvu postala vrlo siromana. Ne u smislu u
kome se siromatvo shvatalo u Evropi, nego je problem bio u
maloj moi potronje, tako da nije bilo mogue plasirati obilje industrijskih proizvoda kojima je bilo zatrpano ameriko
trite.
Prvi pokuaj intervencije drave bio je u tome da intervenie na strani kapitalista i neslavno je propao. Uspeo je tek dru-
130
gi, Ruzveltov pokuaj, koji nije intervenisao u korist kapitala

nego u korist rada. Amerikanci su se namuili da ree tu krizu, jer se tada prvi put desilo da industrijski liberalizam, drei se svojih principa, dovede do propasti naizgled vrste zajednice. Onda su se pojedinci setili da bi dravna intervencija
mogla da spase ekonomiju. Sada im se osvetilo ono to nisu
prihvatili kao rezultate Prvog svetskog rata, tako da su skoro
petnaest godina posle zavretka rata morali ponovo da prihvate dravnu intervenciju.
Reenje je osmislio jedan Englez Don Majnard Kejnz i
ceo niz mladih ekonomista koje je Ruzvelt tada angaovao.
Mladi profesori ekonomije postali su najznaajniji ljudi Amerike. Klasinom amerikom politiaru nita nije bilo jasno, jer
je to bilo protivno vaeem principu liberalizma. Strunjaci su
poeli da vladaju zemljom. Bilo je tu silnih problema, meu
kojima su se isticale bitke koje su voene oko dva zakona zakona o farmerima i zakona o sindikatima koji dugo vremena nisu uspevali da dobiju odobrenje Vrhovnog suda, jer su
sudije smatrale da su tako koncipirani zakoni protivni liberalnom pravnom principu nepovredivosti ugovora. Ako su sklopljeni ugovori izmeu sindikata i kapitalista, ta ima tu da se
petlja drava ugovor je nepovrediv. Zatim je umro jedan sudija vrhovnog suda pa je Ruzvelt imenovao novog sudiju, koji je doneo prevagu u raspravi i zakoni su stupili na snagu.
Ti zakoni su obezbeivali minimalne nadnice i minimalnu
cenu poljoprivrednih proizvoda. Tada se odjednom pojavljuje potroa, onaj koji sada ima novca da kupi ono to mu je
potrebno. Time to kupuje, on podstie i proizvodnju. U sutini, reenje je vrlo jednostavno.
Iako je taj podsticaj bio dobar, drava ga je jo pojaala javnim radovima koji su stvarali novoga potroaa. I, odjednom,
Amerikanac postaje potroa, a ezdeset godina pre toga bio je
pre svega proizvoa.
Uvoenje Nju dila 209 ne bi do kraja uspeno zavrilo da
Evropa nije priskoila Americi u pomo, i to na evropski nain ratom. Drugi svetski rat je najvei ekonomski posao u
131
istoriji ljudskog roda, pa se moe rei da su Amerikanci jedini pobednici tog rata.
Drugi svetski rat Ameriku je kotao deset puta vie nego
Prvi svetski rat. Ali je zato doneo Americi etrdeset puta vei
profit. Neverovatno je koliko je amerika ekonomija imala koristi od tog rata. Ruzvelt je znao da e tako biti. Iako je izbore
1940. godine dobio na tezi da Amerika ne sme ui u rat, lino
je bio najvei zagovornik toga rata.
Istorijski podaci pokazuju da je dve nedelje ranije znao za
japanski napad na Perl Harbor, koji se dogodio 7. decembra
1941. godine. I ta je tada uradio? Raspustio je vladu i povukao se, ekajui da doe do tog napada, jer tada Ameriku nita ne moe zaustaviti da ue u rat. Ruzvelt je eleo ulazak u
rat i radio je sve da se to desi, a Amerikancima je objanjavao
da je on jedini ovek koji e Ameriku spasiti od rata.
Trei put Ruzvelt je izabran za predsednika SAD 1940. godine. Do tada nijedan ameriki predsednik nije vladao vie od
dva mandata, jer je to bilo obiajno pravo, poto je sam Vaington kao prvi predsednik vladao samo dva mandata i povukao se. I ta praksa prerasla je u ustavni obiaj. Ruzveltu ni to
nije bilo dovoljno, nego se krajem rata kandidovao i na etvrtim izborima uzastopno i pobedio. Ubrzo posle toga je umro.
Drugi svetski rat je u Americi doneo neverovatnu dravnu intervenciju u privredi. Tada se pojavljuje vojni sektor kao
najznaajniji. I do dana dananjeg amerika privreda zavisi
od vojne industrije, do te mere da se to moe nazvati ekonomskom boleu zavisnosti. Amerika privreda uopte ne moe
da funkcionie ako ne postoji vojni momenat koji e je podstai i koji najvie dolazi do izraaja u privredi. To je veoma
daleko od onog industrijskog liberalizma zlatne amerike
epohe, tako da ni amerika drava vie ne lii na nekadanju
dravu.
I u Drugom svetskom ratu Sjedinjene Amerike Drave su
pobednik, i to viestruki. Ne samo da su pobeene neprijateljske drave, nego su i meu saveznicima pretrpele najmanje gubitke u ratu. ivot je u tom ratu izgubilo 120.000 Amerikana-
132
ca, to je neuporedivo manje ljudskih rtava od, na primer,

onih u Sovjetskom Savezu (22 miliona), zatim Jevreja (sedam
miliona), Roma (devet miliona, koje gotovo niko ne spominje), ili Nemaca (11 miliona).
Zavretak Drugog svetskog rata doneo je najveu migraciju u istoriji ljudskog roda, to se esto ne uzima u obzir. Na
primer, iz centralne i istone Evrope proterano je 14 miliona
Nemaca. I to je rezultat Drugog svetskog rata.
Amerikanci su, najveim delom, finansirali taj rat i, naravno, izvukli najveu dobit iz njega, koju koriste do dana dananjeg. To je i dovelo do toga da je priroda amerike ekonomije do danas prvenstveno militantna. To i oni sami znaju, kao i
to da je Kisinder210 vojni sektor u amerikoj privredi nazivao
socijalistikom amerikom privredom.
Posle stranog udarca koji je Sovjetski Savez zadao Americi, poslavi Jurija Gagarina211 u kosmos, Amerikanci ubrzano
nastoje da ih dostignu i preteknu. Amerikanci su se uplaili da
e Sovjeti zauzeti sve strateke take neba, kao i eventualnih
posledica po sopstvenu bezbednost. Zato se kosmika trka dve
supersile u istraivanju kosmosa uglavnom odvijala iz vojnih,
a ne iz naunih razloga. Kosmika utrka dovodi do velikih porudbina, prvenstveno vojske i drave, od civilnog sektora za
istraivanje i osvajanje svemira. Informatika se pojavljuje kao
nusproizvod tog istraivanja.212
Krajem osamdesetih godina dogaa se poslednji veliki prevrat. Dok je postojao Sovjetski Savez, dok je u sreditu panje
bila trka u naoruanju, sve je besprekorno funkcionisalo: intervencije, vojne porudbine213
Osamdesetih godina, dolaskom na vlast republikanske administracije Ronalda Regana, pobeuje novi koncept koji je
predvideo definitivan zavretak trke u naoruanju. To se deava jednim naglim skokom koji konkurencija ne moe da isprati. Do tada su SAD savesno vodile brigu o opstanku Sovjetskog
Saveza, jer im je to bilo u interesu da imaju nekoga na drugoj strani. Do osamdesetih godina prolog veka sve je funkcionisalo po tom principu. Tada je napravljen projekat nazvan
133
Rat zvezda, koji je traio nemerljivo velike iznose, to je izazvalo i propast Sovjetskog Saveza koji to nije mogao da prati.
S druge strane, pobedio je Reganov stav, odnosno koncept
da dravna intervencija u privredi dovodi do tetnih posledica po samu privredu. Doveden je u pitanje do tada neprikosnoveni dravni kapitalizam, u kome je drava najznaajniji
subjekt ekonomije. To dovodi do osloboenja privrede od dravne zavisnosti. Zavravanjem trke u naoruanju, to se desilo vrlo brzo propau Sovjetskog Saveza i Varavskog pakta,
prestala je potreba za dotadanjom velikom dravnom intervencijom u privredi, pa se polako amerika privreda demilitarizuje. Naravno, to nikad nee biti izvedeno do kraja, jer
SAD nikad nee sasvim odustati od dravnih intervencija, ali
sada u daleko manjem obimu nego ranije.
Taj koncept je poznat kao neoliberalni i njega su, u osnovi,
Amerikanci preuzeli iz Evrope. Pre Regana je takav koncept
primenila Margaret Taer 214 u Velikoj Britaniji. Temelj ovog
koncepta nalazi se u pretpostavci da dravna intervencija u
privredi moe da uspe i da ima smisla samo ako postoji ekonomski motiv. Socijalni momenti, odnosno starateljstvo (skrbnitvo) i briga, treba da budu dravni zadatak samo ako su oni
u funkciji ekonomije. To ne znai povratak na onaj klasini liberalni koncept, nego dravna intervencija u ekonomiji postaje dozvoljena, ali mora proizvesti ekonomski rezultat. Taj koncept Amerikanci prihvataju i dan-danas, dvadeset godina posle preusmeravanja svoje privrede.
9.3. e vroPa
Evropski razvoj se odvijao, naravno, neto drugaije.
Nemaka je do tridesetogodinjeg rata215 bila razvijena gotovo jednako kao i Velika Britanija, tada najrazvijenija zemlja
na svetu. Tridesetogodinji rat je u tolikoj meri opustoio Nemaku da ona do druge polovine XIX veka nije uspela da se
oporavi. Taj rat je izazvao veliko unitavanje u svim oblasti-
134
ma, od velikih ljudskih rtava do potpunog ekonomskog posrnua.216

Tridesetogodinji rat je spreio agresivno pojavljivanje nemakog protestantizma u vezi sa ekonomskim zbivanjima, tako da Nemaka, zbog posledica toga rata, nikako nije bila u
stanju da uini ono to je uradila Velika Britanija i to e kasnije uraditi Sjedinjene Amerike Drave nije mogla da krene u industrijsku revoluciju. Politiki komar, koji je nastao
kao rezultat postojanja gomile pojedinanih dravica i velike,
jake, ali feudalne, junkerske Pruske, definitivno je odveo Nemaku u ekonomsku zaostalost.
Zemlja je u stvarima duha izuzetno napredovala, dovoljno
je da spomenemo samo Kanta217 ili Getea218, ali je na polju ekonomije i politike stajala vrlo ravo i sve vie zaostajala. Takva
situacija potrajala je sve do polovine XIX veka, a do tada, pa i
kasnije, iz Nemake je otiao veliki broj stanovnika, prvenstveno u Severnu i Junu Ameriku.219
Zanimljivo je pomenuti da je ve na samom poetku stvaranja Sjedinjenih Amerikih Drava odlueno, samo sa jednim glasom vie, da se u administraciji SAD, koja do tada nije imala zvanini jezik, koristi engleski, a ne nemaki jezik. Pri
tome je primenjen liberalni princip koji dozvoljava svakome
da govori bilo koji jezik ako ga drugi razume. Da nije bilo tog
jednog glasa moda bi Amerikanci danas govorili nemaki.
ta se u Nemakoj deavalo posle 1848. godine? Napoleonovi ratovi prvih decenija XIX veka Nemaku su probudili u
nacionalnom smislu. Ali tek je 1848. godina, kao to je to bio
sluaj irom Evrope, Nemaku konano opredelila za ujedinjenje. Princip revolucije, koji je nastao u francuskoj, proirio se sa Napoleonom po celoj Evropi. Napoleonova osvajanja nosila su slobodu, odnosno umni poredak stvari, ali na
nasilan nain. On je prisiljavao narode na slobodu, on ih je
terao na nju i zato je doiveo definitivan poraz. Prvi put je to
pokazano u paniji. Napoleon nije uspeo da natera pance
da prihvate meru slobode koju mogu da istrpe francuzi.
panci to nisu prihvatili. Drugi put je takvu situaciju doi-
135
veo u pohodu na Rusiju, jer Rusi nisu mogli da prihvate takvu slobodu.
S druge strane, neki narodi koji su, na primer, mogli da prihvate veliku meru slobode, od njega je nisu dobili, kao, recimo,
Italijani. Italija je oekivala i doekala Napoleona zaista kao
oslobodioca, a on ju je podelio na nekoliko dravica, odbivi
da je ujedini. Napoleona su kao oslobodioca doekivali i narodi Austro-Ugarske. On je ak vie puta osvajao Be i Petu! Ali
esi, pre svega, pa i Poljaci, koji su oekivali od njega slobodu, nisu je dobili.
Juna Nemaka je takoe oekivala od Napoleona slobodu,
ali je nije dobila. Napoleon je protivrean u svemu, kao to je
protivrean i princip revolucije koji namee jednakost ljudi,
namee zatitu svojine, ali ne oslobaa narode.220
Napoleon je, ipak, probudio evropske narode.221 Nemci su,
kao i ostali narodi protiv kojih je ratovao Napoleon, a ratovao
je protiv mnogih, suprotstavljajui mu se dobijali svoju nacionalnu svest. Kako svi Nemci mogu saznati da su Nemci
ako su izdeljeni na mnotvo meusobno zavaenih dravica?
Kako svi Rusi mogu saznati da su Rusi? Zajednikim ratovanjem protiv Napoleona, koji ih je zaista ujedinio i probudio ih.
Ali, 1815. godine, nakon Bekog kongresa, restauracija je
dovela do kompromisa izmeu stare aristokratske ideje i novoga principa, pa je sve zadrano pod kontrolom.
Godine 1848. je, meutim, ponovo nezaustavljivo krenuo
Evropom poar graanskih zahteva i graanskih revolucija.
Tada se Nemaka definitivno probudila. Neki narodi su 1848.
godine postavili samo graanske zahteve, ali su kod nekih ti
graanski zahtevi bili povezani s nacionalnim ujedinjenjem.
Nacionalni zahtevi su u mnogim zemljama prevazili graanske, to je dovelo do pojave nacionalizma. To se desilo u Ugarskoj, u Nemakoj, u Italiji sa Macinijem, tim apostolom nacionalizma.
Do ujedinjenja Nemake dolazi 1871. godine. Tek tada je
ona, stvarajui veliko trite, zapoela industrijsku revoluciju.
136
Moe se rei da je industrijalizacija Evrope poela tek tada, jer

je Nemaka i onda, kao i danas, bila ekonomska lokomotiva
cele Evrope. Tako intenzivan industrijski razvoj Nemake, koji se moe meriti samo sa amerikim, prelio se u istom periodu i na druge drave.
Neke drave su uspevale da prate nemaki industrijski
rast, a neke ne. Meu onim dravama koje nisu uspevale da
prate nemaki privredni ritam bila je i Austro-Ugarska, posebno njen ugarski, ruralni deo, s obzirom na to da nije dolazilo do premetanja kapitala iz sela u grad. Ni do dananjeg
dana Maarska nije industrijalizovana do kraja. Ni Rusija nije mogla ekonomski da prati takav razvoj, ak i pored velike
koncentracije industrije oko Petrovgrada, gde je, uz nemaku i britansku industriju, bila najvea koncentracija radnitva na jednom mestu u Evropi. Ogromna Rusija, sa svojim
nepreglednim nerazvijenim prostranstvima, ipak nije uspevala da uhvati tok sve brih privrednih promena, tako da je
industrijalizaciju doivela tek u vreme Sovjetskog Saveza i socijalizma.
Takve okolnosti dovele su do izbijanja Prvog svetskog rata.
Brz ekonomski rast Nemake doveo je i do njenog politikog
jaanja, pa i zahteva za kolonijama koje e joj obezbediti nove sirovinske izvore i bazu za dalje jaanje. Nemaka je traila novu podelu sveta i svoj deo uea u svetskoj raspodeli.
Ubistvo nadvojvode ferdinanda222 u Sarajevu posluilo je samo kao povod za poetak Prvog svetskog rata.
Nemaka i Austro-Ugarska, objavom rata Srbiji, zapoinju
Prvi svetski rat. Austro-Ugarska je u tom momentu imala tri
miliona vojnika, a meu njima najvie Slovena koji su najvie
i ginuli, ali su, pored svega, to je iznenaujue, bili i najodaniji Austro-Ugarskoj.
Prema broju vojnika gledano, Nemaka ovaj rat nije izgubila. Veina nemakih trupa se, pri potpisivanju kapitulacije,
1918. godine, nalazila van teritorije Nemake. Rat je izgubila
iz onog istog razloga zbog koga je on i poeo zbog nedostat-
137
ka sirovina i energije. Isto se to desilo, kao to je spomenuto,

i u amerikom graanskom ratu, kada je jug vojniki poraen
tek onda kada je snano narasla severnjaka industrija tehniki nadvladala june drave, koje nisu imale industrijsku
proizvodnju oruja. Tako je i Nemaka izgubila Prvi svetski
rat zbog toga to njena industrija nije imala ta da prerauje.
Iako je imala, pored britanske, najrazvijeniju industriju u
Evropi, nije imala dovoljno potrebnih sirovina, ime je poeo
njen sunovrat.223
Pogovor
Predavanja iz praktike filozofije obuhvataju razmatranja iz
filozofije prava, filozofije ekonomije, filozofije politike i filozofije istorije. Pomenute etiri filozofske discipline autor sabira pod nazivom ideja praktike filozofije, sledei pri tom
uvenu Aristotelovu misao o jedinstvu praktikog polja.224 To
jedinstvo najpre podrazumeva nemogunost nekog vanvremenskog ili aistorijskog razmatranja ijednog od praktikih
podruja bilo da je u pitanju pravo, moral, politika ili ekonomija. Razumevanje kategorija ovih podruja vezano je za razumevanje istorijskih sklopova, odnosno epoha u kojima su
ona nastajala, razvijala se i ostavljala svoje tragove, ne samo u
vidu misli, nego kroz konkretne drutvene institucije. Razmatranje osnova na kojima su te institucije utemeljene i odgovarajueg tipa duhovnosti kome sam taj osnov pripada uzima se
kao zadatak praktike filozofije u celini. Poduhvat stvaranja
neke vene etike ili politike nedvosmisleno se pokazuje, polazei od ovakvog shvatanja praktike filozofije, kao iluzoran.
Praktika filozofija je usmerena na razumevanje pokretakih
osnova ljudskog delanja, to podrazumeva i osvetljavanje samorazumevanja oveka u odreenoj istorijskoj epohi. Ocrtavanje ovog samorazumevanja, ukazivanje na dominantne koncepte praktikog polja i njihovu utkanost u konkretne institucije i prakse odreenog doba predstavlja zadati okvir ovih pre-
140
davanja. U tom smislu autor prihvata Hegelovo odreenje filozofije kao svoje vreme mislima obuhvaeno225 iz predgovora Osnovnih crta filozofije prava.
Ovaj ciklus predavanja iz praktike filozofije objanjava
moderno doba i njegove temeljne praktike strukture. U njima
se razmatraju osnove na kojima ova epoha poiva. Utoliko se
u predavanjima tematizuju neki osnovni moderni pojmovi i
institucije kao pretpostavke i uoblienja moderne duhovnosti
(drava, graansko drutvo, birokratija). Pojam lica i pojam
subjektivnosti autor vidi kao konstitutivne koncepte modernosti. Pojam subjekta je sloen filozofski pojam koji je u razliitim filozofskim koncepcijama imao razliita znaenja. Dekartova filozofija se esto oznaava kao prva filozofska pozicija u okviru koje samosvest biva vezana za subjektivnost, podelom na res extensa i res cogitans i pronalaenjem krajnje izvesnosti u domenu cogitare. Kao teini filozofski koncept, pojam subjekta eksplicitno nastupa sa filozofijom nemakog idealizma i to kao nerazdvojiv od pojma refleksivnosti. Hermeneutika subjekta, meutim, nije zadatak koji zapoinje tek
sa XVII vekom i Kartezijevom filozofijom ili klasinom nemakom filozofijom. Sa Dekartom subjekt biva vezan za miljenje i spoznaju; njegovi osnovi se, meutim, moraju traiti
mnogo dalje u prolosti.226 Ako bi jednim naelnim i prilino
slobodnim potezom trebalo odrediti znaenje pojma subjekta
u ovim predavanjima, onda bi se u tu svrhu mogao iskoristiti
pojam delatnog (onoga koji deluje), nasuprot objektu kao nedelatnom, pasivnom. Subjektivnost se u Predavanjima odreuje kao isto nitavilo koje nagoni na neko odreenje i ogranienje, a koje se u knjievnosti pojavilo kao veno, nepodnoljivo i sizifovsko traganje za identitetom. U filozofiji dvadesetog veka to se traganje uobliilo u jedno od njenih temeljnih
pitanja pitanje o smislu ovekovog ivota.
Subjektivnost se u modernom dobu prikazuje kao causa
sui, smetena negde u dubinu oveka.227 Taj ponor neodredivosti, s jedne strane, i nezajaljivi poriv za samoodreenjem uzimaju se kao temeljne odredbe modernog oveka. Njih prati
Pogovor
141
otro suprotstavljanje ideji o postojanju trajne ovekove prirode, na kojoj bi se zatim moglo utemeljiti neko aistorijsko prirodno pravo. Ve prvo predavanje o ideji praktike filozofije
pokazuje zazor prema obezvremenjenosti, kako prirodnopravnih stajalita, tako i pravnog pozitivizma.
Tumaenje modernog pojma subjekta iz perspektive filozofije prava autor zapoinje analizom pojma lica. Lice je pravni
okvir subjektivnosti i istovremeno pretpostavka postojanja linosti. Hegelov stav iz Osnovnih crta filozofije prava Budi linost i potuj druge kao linosti pojavljuje se u predavanjima
kao normativna osa svih polja praktikog moderne epohe. Istorija koncepta lica od rimskog prava do danas ila je u pravcu
odbacivanja konkretnih odredbi oveka (poreklo, rod, rasa,
starost, religija), sve do izjednaavanja subjektivnosti i delatnog nitavila, odnosno lica i volje. Ovaj put za neke grupe
ljudi nije bio samo vekovima, nego i milenijumima dug i on se
u vidu jednog istorijskog krokija prati kroz drugo predavanje.
Korak od apstraktnog pojma lica, nitavila, ka njegovom
odreenju vodi, s jedne strane, u okrilju sfere prava kao u
Osnovnim crtama filozofije prava preko pojma vlasnitva, a
s druge, u okrilju sfere ekonomije, kroz pojam robe, a polazei od podruja potreba. Kroz vlasnitvo i kroz robu apstraktna subjektivnost dobija neke odreenije konture. Autor odbacuje razliku izmeu vetakih i prirodnih potreba na osnovu
koje bi se moglo utemeljiti neko aistorijsko podruje drutva
i izgraditi njegov normativni okvir. Odbacujui tu razliku, on
u stvari potvruje svoju ranije postavljenu tezu o nepostojanju
neke ovekove unapred odreene prirode.
Pratei ovu polazinu tezu, autor se kritiki razraunava sa
Marksovim tumaenjem pojma robe. On ustanovljava da je
specifino tumaenje pojma robe i njene vrednosti u Kapitalu
zasnovano na pomenutoj podeli na vetake i prirodne potrebe i istovremeno nunom oduzimanju pokretake snage subjektu i njegovom premetanju u aistorijski horizont. Uzimanjem vrednosti kao unapred datih i izraunljivih bez obzira na
okolnosti i vreme posredstvom rada ponitava se onaj te-
142
meljni fluidni moderni pojam subjekta. Kroz tree i etvrto

predavanje se objanjava kako takav pristup Marksa vodi i ka
ponitenju podruja razmene i graanskog drutva kao konstitutivnog dela drutava moderne epohe. U nastojanju da se savlada ovo nitavilo subjektivnosti, njegova se ivotnost stavlja
pod kontrolu politike drave, a sama istorija u unapred postavljene filozofske stege.
Autor ne vidi dravu kao totalno suprotstavljenu graanskom drutvu, nego kao jedan od vidova korporativnosti koji
izranjaju iz njega. filozofija politike u okviru ovih predavanja
zapoinje dravom kao jo jednom temeljnom institucijom
modernog doba, a zavrava birokratijom. Birokratija, shvaena u Veberovom smislu kao upravljanje pomou znanja, prevazilazi dravu kao ultimativni okvir podruja politikog. Sa
birokratijom, u ijoj je osnovi ideja bezline racionalnosti (jo
jedna od meta savremene filozofske i socioloke kritike)
srodna onoj praznini moderne subjektivnosti mogue je izai iz horizonta pojedinane drave i podruje politikog shvatiti ire od podruja dravnog. Snaga birokratije se vidi u njenoj mogunosti da se apstrahuje od vezanosti za konkretnost
tla, nacije ili specifinih obiaja i iracionalnosti koja ih prati.
itava moderna epoha u Predavanjima se pojavljuje i pod
naslovom kapitalska epoha. Prikaz istorijskih kretanja modernog doba pokazuje da se pridaje nedvosmisleni znaaj, ako
ne i prioritet, ekonomskoj dimenziji praktikog polja u modernosti, za razliku od antikog prioriteta politikog. Drugim reima, dominantni pokretaki osnov modernosti u Predavanjima se pronalazi u kapitalu kao poluzi modernog sveta. U Predavanjima se moderna epoha pokazuje kao bitno drugaija
konstelacija praktikog podruja od nekadanje: moralnost se
sa protestantizmom povlai u sferu privatnosti, privatno pravo
se postavlja kao pretpostavka ivota modernosti, a politika i
javno pravo uporno ostaju hromi pratilac davno planetarizovane ekonomije.
Duka Dobrosavljev
NaPoMeNe
1
Razliite naine zasnivanja prava autor je ire obradio u knjizi Ontologijski stav filozofije prava (Lazar Vrkati, Ontologijski stav filozofije
prava, filozofski fakultet, Novi Sad, 1997).
an-ak Ruso (17121778).
Don Lok (16321704).
Tomas Hobs (15881679).
Aurelije Avgustin (354430).
Georg Vilhelm Fridrih Hegel (17701831).
Pozitivizam se pojavio sredinom devetnaestog veka. Koliko god on bio

podloan kritici, mora se priznati da je njegova pojava imala jednu valjanu posledicu: dolo je do odvajanja pojedinih nauka. Tako su se definitivno izdvojile pravna i ekonomska nauka, a sociologija se pojavila
kao opta nauka o zakonima razvitka drutva. Filozofija je prognana,
nestala je kao uvar vatre celine bia, jer se to bie sada razbilo na niz
pojedinanih, zasebnih momenata. Na taj nain nastaju i mnoge pozitivno-pravne discipline. Teko je govoriti o nekom shvatanju prava kao
zasebnoj svesti pre polovine devetnaestog veka.
Neokantovstvo je opti naziv za vie filozofskih strujanja u Nemakoj u

drugoj polovini devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, koje su se
oslanjale na specifina tumaenja Kantove filozofije. Poznate neokantovske kole bile su Marburka i Badenska kola.
Toma ivanovi (18841971).
10
an Batista Viko (16681744).
144
11
Aristotel (384322 p. n. e.).
12
Platon ((427348/7 p. n. e.).
13
Kad se uporede Stari zavet i Platon, vii je stadijum duha prisutan u

Starom zavetu nego kod Platona. Ali, uprkos tome, nain predstavljanja u Starom zavetu ostao je mitski. Iako su junaci Staroga zaveta
zemni ljudi, sem Samsona gotovo ne postoji nijedan junak koji ima
neka mitska obeleja jer je sve predstavljeno kao istorija toga naroda.
No, i pored toga, nain predstavljanja je mitski.
Zato se pomenuto udo desilo ba u Grkoj, zato je filozofija poela upravo kod Grka? Teko je rekonstruisati i potpuno se uiveti u tadanja zbivanja. Poelo je sve negde na Kritu sa uvenom slikom princa meu ljiljanima (radi se o fresci naenoj u palati u Knososu na Kritu koja, prema procenama, datira iz oko 1500. godine p. n. e.), kada je
i prvi put stvoreno umetniko delo u kome je ovek predstavljen u pokretu. Spoznaja kretanja tajna je helenske filozofije. Otprilike dvadeset vekova pre nae ere deavala se velika pometnja naroda na teritoriji koju mi danas zovemo Bliski istok. Arijevci su se selili na istok i na
sever. Osnovna razlika izmeu Arijevaca i Semita je u tome to su Arijevci mnogoboci i monogamni, a Semiti poligamni i jednoboci. Iako
je to mala spoljanja razlika, ona ipak mnogo toga odreuje. Sfera jedinstva jednoga kod Arijevaca je data u porodici, a sfera razlike van
nje, u dui, kao boansko, dok je kod Semita drugaije. Arijevci se vraaju na Bliski istok tek kao starozavetni filistejci ili, kako se u Starom
zavetu navodi, ljudi sa mora. Prema tome, filistejci su oigledno stigli sa Krita, a ostalo je ime Palestina. Oni su, prema svedoenju Starog
zaveta, doneli vetinu kovanja gvoa koju Jevreji do tada nisu poznavali jer su jo uvek bili u bronzanom dobu. Gvozdeno doba za njih poinje sa dolaskom filistejaca, koji su im, pored toga, doneli i konje,
borbena kola, o kojima oni do tada nisu imali predstavu i u ratu su
koristili samo peadiju.
Veliki dodir Arijevaca i Semita bio je prevod Starog zaveta sa aramejskog jezika na starogrki u III veku pre nae ere. Tada je najvii momenat semitske civilizacije jevrejska religioznost uao u kulturni obzor Arijevaca. Taj prevod je imao odluni i usmeravajui uticaj ka hrianstvu, jer je poznati starozavetni stav, pri pojavljivanju Boga Mojsiju iz grma, preveden kao Ja sam onaj koji jesam.
14
(starogrki) priroda.
15
Galileo Galilej (15641642).
16
Johan Kepler (15711630).
Napomene
145
17
Prema teoriji adekvacije ili korespondencije istina je svojstvo suda i

predstavlja slaganje misli i stvari (Veritas est adquatio intellectus et
rei.).
18
(starogrki) oblik.
19
(starogrki) blaenstvo.
20
Gloria, -ae f. (lat). slava, ast.
21
U polisu su se poznavali slobodni ljudi. Atina je na svome vrhuncu,

posle Perikla, imala oko 400.000 stanovnika i predstavljala je najvei
polis, a od toga je bilo oko 20.000 slobodnih ljudi. Ostali su bili robovi, meteci, ene Ve je tada Atina daleko premaila pojam polisa, jer
je polis u potpunosti mala zajednica.
22
Teorijskom polju pripadaju matematika, fizika i prva filozofija, praktikom ojkonomija, etika i politika, a poietikom poetika, gramatika, retorika i sve vrste tehnike.
23
(starogrki) udarac, oblik, nacrt.
24
Rajner Marija Rilke (18751926).
25
(starogrki) mogunost, mo.
26
Ogist Kont (17981857).
27
Maks Veber (18641920).
28
Justinijan (482565).
29
Cives, civis (lat.).
30
To bi predstavljalo neku virtuelnu dravu, gde izraenom slobodnom

voljom slobodni ljudi pristaju da budu podanici jedne drave koja nema svoju teritoriju i koja se, recimo, moe nai samo na internetu.
31
Tomas Deferson (17431826).
32
Don Adams (17351826).
33
Aleksandar Hamilton (17551804).
34
Napomenimo ovde da su samo tri moderna ustava vezana za ljude koji su ih napisali, pa se po njima i nazivaju. To je pomenuti ameriki
ustav, Defersonov, zatim Vajmarski ustav iz 1919. godine Huga Projsa (18601925), i austrijski ustav iz 1920. godine Hansa Kelzena
(18811973). To su tri velika ustava koja su pisali pojedinci, pa su zato i najbolji. Vajmarski ustav je u XX veku najvie uticao na ustavno
zakonodavstvo na naoj planeti.
146
35
Tu je, u tom pravnom momentu, pretpostavka njihove kasnije, skoro

ve preterane premoi na planeti.
36
Cezar (Gaj Julije Cezar, 102/10044. p. n. e.) je bio prvi, Oktavijan (Oktavijan Avgust, 63. p. n. e. 14. n. e.) drugi, Tiberije (42. p. n. e. 37.
n. e.) trei, Kaligula (12 41) etvrti, a Klaudije (10. p. n. e. 54. n. e.)
peti.
37
Od njih petorice najdue je vladao Oktavijan.
38
Napoleon Bonaparta (17691821).
39
Vilijam Gledston (18091898).
40
Hegel, G. V. F., Osnovne crte filozofije prava, Veselin Maslea, Sarajevo, 1989, str. 84.
41
Kantov kategoriki imperativ (neke od formulacija): Delaj samo prema

onoj maksimi za koju u isto vreme moe eleti da ona postane jedan
opti zakon (Zasnivanje metafizike morala, str. 63).
Postupaj tako da ti ovetvo u svojoj linosti, kao i u linosti svakog
drugog oveka, uvek upotrebljava u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo (Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala, str. 74).
42
Semjuel Pufendorf (16321694).
43
Kao u onim amerikim vestern filmovima, kada negde u Oklahomi na

primer, dele zemlju: svi uesnici se postroje na startu i na odreeni
znak poinje trka ko pre doe do neke parcele zaposeda je. Ili, kao
to se deavalo u kneevskoj, pa i u kraljevskoj Srbiji u XIX veku, u
kojoj su ume iseene ba zbog zaposedanja zemlje, zbog sitnih poseda. Sitan posed nije mogao ishraniti porodicu, pa su seene ume da
bi se dolo do veeg poseda. To je u osnovi jedan feudalni i ranograanski rezon ali ipak vie feudalni da je osnova svojine uzimanje,
da je priroda neto mrtvo to eka da je ljudi uzmu.
44
ezare Bekarija (17381794).
45
Pitanje izbora izmeu ivota i smrti, i sa njim povezano pitanje o eutanaziji, velik je problem. Neki neizleivo bolesni ljudi nisu u stanju da
sami sebi oduzmu ivot. Neko bi im verovatno pomogao, jer za njih je
ivot patnja. Sa druge strane, za koliko je ljudi, koji su fiziki zdravi,
ivot patnja? Pitanje eutanazije je veliki pravni problem.
46
Henri Ford (18631947).
47
Enco Ferari (18981988).
48
Autor upuuje na predavanje pod brojem 3.
Napomene
49
147
Treba razgraniiti pojam vlasnitva i pojam poseda. Neko moe biti

vlasnik neega to nije u njegovom posedu. Takoe, neko moe biti u
posedu neega, a da to nije u njegovom vlasnitvu. Moe ak da doe
i do kolizije vlasnitva i poseda. Najei primer te kolizije jeste kad
neko, na primer, ue u tui stan, nalazi se u njemu i koristi ga. Posed
je stvarna kategorija, a vlasnitvo je mogunost poseda. Mogunost
poseda, vlasnitvo, jaa je kategorija od poseda.
Treba napraviti razliku i izmeu vlasnitva i imovine. Za vlasnitvo
nije bitno ta i koliko se poseduje. Vlasnitvo je mogunost posedovanja, neko je vlasnik, bez obzira na to koliko poseduje. Za imovinu je
iskljuivo bitno ta i koliko neko poseduje. Prema tome, vlasnitvo je
pravna kategorija, a imovina je ekonomska kategorija. Posed je takoe pravna kategorija. Vlasnitvo se ne izraava novcem, s obzirom na
to da je ono pravni status, za razliku od imovine koja se izraava novcem. Pravna osnova imovine je vlasnitvo.
50
Starogrki.
51
Veberov metod idealnih tipova podrazumeva konstruisanje pojmova

tako to se odreene karakteristike ili strane neke pojave uveliavaju
(ime se stvara idealni granini pojam), tako da pojave u stvarnosti od
njih manje ili vie odstupaju i prema njemu se odmeravaju.
52
Imanuel Kant (17241804).
53
Pre desetak godina pojavio se jedan neverovatan film. (Ova digresija

se odnosi na film Bogovi su pali na teme reisera Jamieja Uysa koji je
snimljen 1980. godine. prim. prir.) U avionu koji leti iznad Afrike pilot pije koka-kolu. Nakon to popije koka-kolu baci flau iz aviona,
koja padne u jedno bumansko selo. Bumani ne znaju ta je to doletelo s neba meu njih, zagledaju flau, i onda, vremenom, ponu da je
upotrebljavaju na raznovrsne naine. Najpre su njom mesili hleb, a zatim su pronali dvadesetak drugih mogunosti upotrebe flae kokakole. Zbog te flae dolazi do sukoba u selu, tanije ene se potuku oko
nje zato to nisu mogle da se dogovore kada e je i za koju namenu
koristiti. Sve te nesuglasice prati jedan deko koji nepoverljivo coke
sve vreme trajanja filma. Konano mu sve dosadi, uzima flau i odlazi da je baci na kraj sveta, zbog toga to je ta flaa koka-kole unitila
njegov svakodnevni nain ivota. Ovaj izvanredan film pokazuje koliko je kratko vreme potrebno da bi nastala potreba za flaom kokakole u bumanskom selu, odnosno za bilo kakvom potrebom u svetu
u kome ivimo. Taj film je negacija sociolokih teza o lanim i istinitim potrebama.
148
54
ezdesetih godina prolog veka ford je napravio mustang, uveni

model automobila. Taj automobil je prvi ljudski proizvod u iju je reklamu potroeno vie nego u njegovu proizvodnju. Vratimo se ponovo na koka-kolu, koja je najoitiji primer onoga o emu se ovde govori. flaa koka-kole je vie reklama nego tekuina. Ona se apsolutno
temelji na reklami.
55
Kao da je neko morao da vozi ba fordov mustang?! uvena je ona

misao i slogan staroga Henrija forda, koji je tvrdio da kod forda moete da kupite automobil bilo koje boje, pod uslovom da je crna, to
znai da njega apsolutno nisu zanimali trite i potrebe njegovih kupaca on je pravio crne automobile. Kao to je ferari uvek crven,
jer je Enco ferari finansirao Komunistiku partiju Italije. On, imuan
kapitalista, voleo je komuniste i pravio automobile crvene boje. I dandanas ferari je uglavnom crven, ali zato to potuje trite.
56
Frenklin Delano Ruzvelt (18821945).
57
Amerikanac je neverovatan potroa, on potroi, poredei ga sa stanovnicima drugih razvijenih drava, neshvatljivo mnogo novca. U dvadesetoj godini ivota ve je potroio ceo svoj ivot. Uzeo je kredit da
bi zavrio koled ili, kasnije, fakultet. Nakon zavretka studija on taj
kredit otplauje. im zavri fakultet zapoljava se i uzima kredit za kuu, za automobil i za sve ostalo to mu je vano i neophodno. Zatim
mora da radi da bi otplaivao kredit. Uz to, stalno uzima nove kredite
koje, naravno, mora takoe da otplauje. Kada doe u godine kada vie nije sposoban za rad, a bio je dovoljno mudar da sav viak zaraenog a nepotroenog novca uloi u siguran penzioni fond, odlazi u penziju i u njoj troi praktino sve to mu je preostalo; on tada putuje i
obilazi svet. Amerikanizacija ostalog sveta znai ba ovo: pravljenje potroaa. Nema tednje, novac se uzima unapred, a kasnije se vraa.
58
Ali, sloboda i ivot su u saglasnosti. Ako nije tako, emu onda ivot?
Zar samo zato da bismo ili u kolu, da bismo bili dobra deca, da bismo se posle toga zaposlili i pravili karijeru, da bismo bili dobri roditelji, a zatim dosadni starci; emu ivot? Da li je svrha ivota u tome da se ispune odreeni obrasci i da se jedino na godinjem odmoru daje sebi oduka pa da se onda cele godine pria o tome i razgledaju fotografije? Ili ivot ima neku viu svrhu? Da li je ivot ispunjenje
kompleksa iz detinjstva, kompleksa koji nas proganjaju ceo ivot? emu ivot uopte ako je sve determinisano?
59
Rene Dekart (15961650) bio je poznat kao Renatus Cartesisus. Za Dekartovu filozofiju karakteristino je razdvajanje res cogitans (mislea
stvar) i res extensa (protena stvar), pri emu se ja u njoj pojavljuje
Napomene
149
kao mislea stvar, a u samom miljenju (bez obzira na njegov sadraj)

Dekart nalazi i poslednju izvesnost bivstvovanja.
60
Dejms Dojs (18821941).
61
Leopold Blum, glavni junak Dojsovog Ulisa.
62
Sve to, ukljuujui i Dojsa, u vezi je sa hrianstvom. Samo sa hrianstvom i jedino s njim.
63
Franc Kafka (18831924).
64
Martin erber (19071974).
65
I to je ono to ima Buman koji je prihvatio flau koka-kole iz aviona,

te ono to ima i svako od nas.
66
Emanacija predstavlja proizlaenje, izviranje, izlivanje iz apsoluta, izvora, Jednog (Plotin).
67
Creatio ex nihilo.
68
Herodot (484425 p. n. e.).
69
Karl Marks (18181883).
70
Aristotel u Metafizici razlikuje etiri vrste uzroka: materijalni, formalni, eficijentni (kauzalni) i finalni (svrhoviti) uzrok.
71
Kad su ljudi poeli prirodu da shvataju kao sirovinu, to je za njih bio

veliki napredak. Taj prelom u ljudskom shvatanju povezan je sa industrijskom revolucijom. Tada je priroda za oveka postala sirovina, pa
zbog toga nema vrednost sama po sebi, niti mi u njoj vie uivamo, i
zbog toga je tako strano unitavamo. To je posledica industrijalizacije, sa kojom je priroda shvaena kao sirovina.
72
Martin Hajdeger (18891976).
73
Najpoznatiji Hajdegerov spis o ovoj temi nosi naziv O tehnici.
74
Podsetimo se flae koka-kole u bumanskom selu, pa e nam biti jasno

koliko jedna stvar ili maina moe da promeni nain rada i razmiljanja.
75
Isak Asimov (19201992). Aludira se na tri pravila ponaanja robota,

prvi put objavljena 1942. u kratkoj nauno-fantastinoj prii Runaround.
76
Indija je, na primer, odmah uvela televizijski program kao satelitski.
77
Kao u naunoj fantastici, kao kod Klarka (Artur Klark, 1917) u Odiseji. Moda nas to eka. Poto je ljudsko bie svakim danom sve starije, u godinama istinske starosti telo stvarno postaje nepotrebno
150
78
an-Pol Sartr (19051980).
79
Edmund Huserl (18591938).
80
Moa Pijade (18901957) i Rodoljub olakovi (19001983) preveli

su Kapital.
81
Tokom ovog i sledeeg predavanja autor tumai razliite delove Marksovog Kapitala, citirajui i parafrazirajui pojedine delove i komentariui ih.
82
Karl Marks, Kapital, I tom, Kultura, Beograd, 1964, str. 41.
83
Adam Smit (17231790).
84
Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, 1776.
85
Ibid., str. 42.
86
Prvi tom Kapitala objavljen je 1867.
87
Ibid., str. 4243.
88
Mao Cedung (18931976).
89
Milton Fridman (19122006).
90
Ibid., str. 44.
91
Ibid., str. 44.
92
Ibid., str. 44.
93
Ibid., str. 45.
94
Baruh de Spinoza (16321677).
95
Ibid., str. 4647.
96
Ibid., str. 47.
97
Ibid., str. 47.
98
Ni ovo nije sasvim tano, s obzirom na to da postoje sluajevi kad radna snaga nije jedina roba ijom upotrebom raste vrednost. Zanimljiv
primer za to je upotreba oruja, koja dovodi do rasta cene oruja.
99
Tvrdnje koje dokazuju da se ovde radi opet o neem razliitom, a da

se kod Rusa i ostalih naroda koji su iveli u socijalizmu radi o neem
treem, apsolutno nisu tane. I Lenjin (Vladimir Ilji Lenjin, 1870
1924) i svi drugi koji su razvijali socijalizam dobro su razumeli Karla
Marksa.
100
Ibid., str. 7980.
101
Ibid., str. 8081.
Napomene
151
102
Prvi deo ovog predavanja nastavak je analize Marksovog Kapitala, zapoete u prethodnom predavanju i polazite za analizu graanskog
drutva.
103
Kapitala.
104
Ibid., str. 89.
105
Jedna od funkcija fiskalne politike je restrikcija. Sve je to poznato u

Kejnzovoj (Don Majnard Kejnz, 18831946) ekonomskoj teoriji. Drava svojom intervencijom spreava ciklino kretanje ekonomije. Neki ekonomisti, skloni su takvim mnjenjima, smatraju da u osnovi
stvari nikada nije ukinut ciklini krug ekonomije, ve da je on samo
pritajen i da se dri pod kontrolom. Mislimo da se radi o tome. Sve
to ima jednu spekulativniju notu, ali mi zaista nita ne moemo spreiti sve die, ivi, radi Ekonomija je neto ivo. Ona se kree.
106
Ne spominjemo ovo da bismo utvrivali eventualnu Marksovu krivicu. Ovde se ne radi o nekoj istorijskoj krivici, ve o tome da je ono to
je inilo socijalistiki nain proizvodnje u svim njegovim oblicima, a
staljinizam je najdominantniji oblik tog socijalistikog naina proizvodnje i upravljanja dravom, proizalo direktno iz Marksovog Kapitala. Ne radi se ni o kakvom nerazumevanju, i Marksa treba odvojiti od tog iskustva socijalizma, kao to su godinama pokuavali mnogi dosta umni i poteni ljudi. Nema tu nikakve Marksove krivice. Slian je sluaj sa Hajdegerom i faizmom. itajui Hajdegera, moemo
videti da njegove filozofske kategorije odgovaraju praktinoj ravni
nacionalsocijalizma, to ne znai da je on i sm zastupao ideju nacionalsocijalizma. Kad uporedimo ove Marksove ekonomske kategorije sa kasnijim nemutim ekonomskim, poluekonomskim-polufilozofskim kategorijama, videemo da su one na praktinoj ravni socijalistikog naina proizvodnje.
107
Uporediti: Time se pokazuje da pri preobilju bogatstva graansko drutvo nije dovoljno bogato, tj. da mu vlastito bogatstvo nedostaje da otkloni prekomernost siromatva i stvaranje oloa (Hegel, G. V. F.,
Osnovne crte filozofije prava, Veselin Maslea, Sarajevo, 1989, str. 363).
108
Uporediti: ibid., str. 362.
109
110
Kada se pogledaju demografske statistike XIX i XX veka uoljivo je da

su ljudi izmeu pedesete i ezdesete godine umirali isto toliko koliko
i danas, ali su pre toga veoma esto umirala deca izmeu prve i pete
godine ivota, to danas nije sluaj. Naroito je mnogo bilo mrtvoroene dece i dece koja su umirala pri roenju. Pored toga, ene su e-
152
sto umirale pri poroaju, emu je doprinosila nehigijena sa kojom su

ljudi tada bili suoeni. Takva situacija je promenjena vie zdravstvenom edukacijom nego zdravstvenom intervencijom. Ljudima se neprestano objanjavalo da treba da neguju odreeni stepen higijene,
naroito pri poroaju, ali i u prvoj godini ivota deteta itd. Iako se
radilo o malom, ne naroito velikom poboljanju naina ivota, desile su se velike promene u pridravanju higijenskih mera.
111
Uporediti: Graansko drutvo je nagnano na to da osnuje kolonije

(ibid., str. 365).
112
Uporediti: ibid., str. 365 i dalje.
113
Sa druge strane, za istone kulture prosjaenje je sasvim normalna

stvar. Pogledajmo budizam: Buda je postao prosjak. Iskustvo Istoka
ne poiva na radu kao vrednosti i zbog toga je mogue da prosjaenje ima sasvim normalnu ljudsku vrednost.
114
115
Kad je neko lan sindikata, plaa sindikalnu lanarinu. Sindikat brine o njemu, sindikat takoe brine i o uslovima njegovog rada. Kad, na
primer, doe do pada najamnine sindikat organizuje trajk i vri pritisak na poslodavca. Sindikat, takoe, ima vlastitu kasu iz koje radnike koji dobiju otkaz finansira odreeni vremenski period.
116
Pogledati predavanje pod brojem 9.
117
Ronald Regan (19112004).
118
Endru Dekson (17671845).
119
Najvanije bi bilo da SAD samu sebe planetarizuju, i to unutar sebe.

SAD za sada planetarizuju samo princip graanskog drutva, ali nee u svom okviru da planetarizuju ostalo. Recimo, oni imaju bizarno
krivino pravo. Njihovo krivino pravo je u mnogim elementima protivustavno. Na primer, u amerikom ustavu pie da je zabranjena surova i bizarna kazna, ali se u SAD i danas spaljuju ljudi na elektrinoj
stolici. ta je surova, bizarna kazna ako nije spaljivanje na elektrinoj stolici? Osim toga, omogueno je neshvatljivo uplitanje izvrne
vlasti u izvrenje smrtne kazne. Guverner pojedine drave moe da
oslobodi najveeg zloinca. ak i u sluaju da je takav zloinac ubio
pedeset ljudi guverner moe da ga pomiluje. Ne zaboravimo da se tu
esto radi o velikim novcima, a takav postupak se u Americi ne obeleava kao korupcija. Guverner, na primer, dobije predlog da se za
njegovu narednu kampanju obezbedi pedeset miliona dolara ako ne
dozvoli izvrenje smrtne kazne nad nekim zloincem nego da ga pomiluje to je merilo.
Napomene
153
Ameriki istrani postupak i dalje kao primer uzimamo krivino

pravo u odnosu na evropski je katastrofalan. U SAD se neprekidno
u pozitivnom pravu kre ljudske slobode, a svi ostali na planeti se primoravaju na potovanje ljudskih sloboda. omski (Noam omski,
1928) je napisao da SAD sada to moraju da rade zbog sebe, ali da e
im se to osvetiti jer e sebe morati da dovedu na nivo koji trae od
ostalih.
120
Sada imamo intenciju da se naine virtuelne drave. To su drave koje nemaju svoju teritoriju, a koje na neki nain ipak postoje.
121
Ustav SAD usvojen je 1787.
122
To moe da se vidi i u amerikim filmovima, jer oni posebne pravne

sluajeve esto pretau u filmski zapis.
123
Don Maral (17551835) je bio predsednik Vrhovnog suda od 1801.

do 1835.
124
Ne treba ni spominjati onu uvenu zgodu s poetka XX veka kada je

Tajms objavio vremenski izvetaj da je kontinent zbog magle odvojen
od Britanije nije Britanija zbog magle odvojena od kontinenta, nego je kontinent odvojen od Britanije. To je britanski pogled na meteorologiju i na istoriju, ali i na pravo.
125
Adolf Hitler (18891945).
126
arl de Gol (18901970).
127
Samo su jo dva ustava i dve nekadanje federativne jedinice Jugoslavije preuzele takva reenja Srbija i Hrvatska, koje su iskoristile to
francusko reenje da stave predsednika u poziciju boga.
128
or Pompidu (19111974).
129
Bavarska se, na primer, nalazi, u osnovi, u konfederalnom odnosu sa

Nemakom, a ostale pokrajine u federalnom odnosu. Posle Drugog
svetskog rata Nemci su se podigli na tom umnom ustavnopravnom
reenju i na ekonomskoj neoliberalnoj koncepciji, u kojoj nema socijalne skrbi (zatite) drutva, nego je ekonomska funkcija drave dominantna u odnosu na njenu socijalnu funkciju.
Od zanimljivih evropskih ustava moe se govoriti o ustavu vajcarske,
koji je jo trajniji od amerikog. vajcarska kao konfederacija to je
zanimljivo ustavno reenje.
Od novijih ustavnih reenja, finski ustav iz 1997. godine smatra se za
primer mnogima. Nadmaio je ak i litvanski ustav, koji je pravi uzor
za zemlje biveg Sovjetskog Saveza.
154
130
panija i danas ima silnih problema Baskija s jedne strane, s druge

strane Katalonija koja je bila poniavana u paniji vekovima, sve do
osamdesetih godina prolog veka. Za vreme franka (Fransisko Franko, 19391975) na ulici se nije smelo govoriti katalonskim jezikom.
Nije se smela sluati muzika u katalonskom ritmu, a i neki drugi obiaji se nisu smeli upranjavati. Na primer, deci se nisu smela davati
imena iz katalonskog jezika, nego samo propisana imena panskih
svetaca. Prvi je protestovao holandski fudbaler Krojf (Johan Krojf,
1947), igra Barselone, koji je svom sinu dao ime ordi (ordi
Krojf, 1974), to je isto katalonsko ime.
131
U Vojvodini.
132
Franc Jozef (18301916).
133
Za razliku od obine veine u kojoj je za izglasavanje dovoljno 50%

plus jedan glas, kvalifikovanu veinu ini neki drugi odnos procenata, a radi se uglavnom o veini koju predstavljaju dve treine ili tri
etvrtine glasaa (biraa).
134
Meu amandmanima amerikog ustava je i onaj koji je uveo prohibiciju izmeu dva svetska rata. Kad su se pojedini Amerikanci obogatili trgujui alkoholom, taj amandman je ukinut. Posle Drugog svetskog
rata regulisan je amandman koji predvia da ameriki predsednik moe imati samo dva mandata. Pre toga je to bio samo ustavni obiaj.
Dord Vaington je posle drugog mandata odbio da se kandiduje za
trei i takav je obiaj ostao do Ruzvelta. Ruzvelt se kandidovao i za etvrte izbore i pobedio. Posle Ruzvelta Amerikanci su shvatili da i to
pitanje moraju ustavno reiti, pa su se odluili za dva mandata.
135
Daglas Makartur (18801964), vrhovni komandant saveznikih snaga.
136
Aleksandar Karaorevi (18881934).
137
Aleksandar Obrenovi (18761903).
138
Poto je imao problema s izvesnim zakonima koji su ga, po njegovom

miljenju, ograniavali, odluio je da kao suveren ukine vaei ustav
(u stvari ustavni tekst iz 1888. godine) kako bi na taj nain prestali da
vae zakoni koji su doneti na osnovu tog ustava. Ukinuo je taj ustav i
vratio stari ustav iz 1869. godine. To je uradio u jedanaest sati. U petnaest do dvanaest ukinuo je i taj ustav, koji je doneo pre 45 minuta, i
vratio onaj stari i smatrao je da time ne vae ni oni zakoni koji su mu
predstavljali probleme jer je u meuvremenu napravljena pravna praznina. formalno-pravno gledano, bio je u pravu. Ali tako neto matovito uraditi Po Beogradu su lepili plakate i nisu stigli ni da zavre le-
Napomene
155
pljenje, a ve su lepili nove. Ljudi nisu znali o emu se radi, jer je kralj
Aleksandar Obrenovi izvrio dva dravna udara za 45 minuta.
139
arl-Luj de Monteskje (16891755).
140
Dvadeset etvrti avgust 1572.
141
Dananji stanovnici Kvibeka veinom su njihovi potomci.
142
Anselmo Fojerbah (17751833).
143
Mladi Marks e kasnije napisati, nakon to je proitao Hegelovu filozofiju drave, da je monarh kao konj po poreklu. Time je mislio da je
pomean nosilac vlasti i vlast sama.
144
Tako je poznat sluaj sina Marije Terezije (17171780), Josifa (Josif

II, 17411790), koji je izdao najvie zakona u istoriji ljudskog roda.
On je izdavao zakone ak i o tome kako porodilje treba da kupaju decu. To je slino onim pitanjima: Doktore, kako je biti majka, kako se
mesi, kako se prave Zaher torte? Na taj nain je regulisao sve to
postoji u Austro-Ugarskoj, pa i to kako se sade dudovi To je prosvetiteljski momenat, jer je on smatrao da je svrha vladara da prosvetli
narod.
145
Tako je bilo i u vreme knjaza Miloa (Milo Obrenovi, 17801860),

kada su mu se obraali titulom gospodar. Njegovo je bilo da vlada a
njihovo da ute i da rade. Kad bi bila povreena neka obiajna prava,
onda su ljudi ili kod njega da se ale. On bi ih primio, sasluao, i odluio kako da se stvar rei ako je bio pravian ispravio bi stvar, a
ako je bio nepravian
146
Josif Visarionovi Staljin (18781953).
147
Deremi Bentam (17491832).
148
Don Stjuart Mil (18061873).
149
Vilhelm fon Humbolt (17671835).
150
ura Jaki (18321878).
151
Jovan Jovanovi Zmaj (18331904).
152
Laza Kosti (18411909).
153
Oto fon Bizmark (18151898).
154
Luj Ogist Blanki (18051881).
155
Taj ovek je proveo vie godina u zatvoru nego Mandela (Nelson

Mandela, 1918), gotovo je ceo ivot proveo u zatvoru. im ga puste
iz zatvora on se javi sa nekim zahtevom, neprihvatljivim za tadanju
vlast, i odmah ga vrate u zatvor.
156
156
Leon Gambeta (18381882).
157
or Klemanso (18411929).
158
uzepe Macini (18051872).
159
uzepe Garibaldi (18071882).
160
Grof Kamilo Benso di Kavur (18101861).
161
Poznat je film XX vek Bernarda Bertoluija (1941), u kom se u stvari

radi o XIX veku. Cela situacija je predstavljena tako kao da je sukob
nastao izmeu zemljoposednika i sirotinje, najamnika na zemljoposednikim imanjima, i da je to bio jedini socijalni sukob. film poinje 1900. godine kad jedan pripit ovek, koji je izigravao ludu po vaarima, vie i peva kako je umro Verdi (uzepe Verdi, 18131901).
Treba znati da je Verdi bio simbol te epohe, tog italijanskog revolucionarnog nacionalizma. Umro je Verdi: gotov je jedan svet. Dolazi
novi svet, dolazi tako to stie kosaica na maini, stie industrija u
italijansko selo, na italijansko imanje. Bertolui i jo dvojica autora
tog filma sveli su sve na sukob seoskog proletarijata i starog zemljoposednikog sloja u XX veku. I smatrali su da, navodno, faizam proizlazi iz tog starog zemljoposednikog sloja, to jednostavno nije tano. faizam je kod Italijana urbano delo.
162
Aleksandar Hercen (18121870).
163
Nikolaj ernievski (18281889).
164
Svetozar Markovi (18461875).
165
Mihail Bakunjin (18141876).
166
Sergej Neajev (18471882).
167
Jedan deo studenata iz Srbije, koji su tada studirali u vajcarskoj, povezao se sa ruskim anarhistima. Deo tih srpskih studenata je ostao
vezan za njih, a drugi deo ih je napustio, meu njima i Svetozar Markovi i Nikola Pai (18451926).
168
panski graanski rat: 19361939.
169
Fransisko Franko (18921975).
170
franko je ostao na vlasti sve do smrti, sredinom sedamdesetih godina prolog veka. Kada je franko umro fidel Kastro (1926) je objavio
sedmodnevnu alost. Kastro je samo za dva oveka objavio sedmodnevnu alost za Tita (Josip Broz, 18921980) i za franka. Ceo svet
se udio zato za franka, ali se mora znati da je franko sve te godine
trgovao sa Kubancima na najistiji mogui nain, razbijajui tako
Napomene
157
ameriku blokadu. Rusi su Kastru dostavljali ono to su mogli, uglavnom votku i oruje, a sve ostalo to je potrebno za ivot, a to nisu
imali, dolazilo je preko franka.
171
To je, inae, neobina etnika zajednica, iz koje potiu velika imena

poput Pikasa (Pablo Pikaso, 18811973) i Dalija (Salvador Dali, 1904
1989). Pikaso, na primer, nikada nije za sebe rekao da je panac jer je
imao snaan oseaj regionalnog nacionalizma.
172
Dovoljno je da pogledamo ustrojstvo Evropske unije. Drave u njenom okviru ne mogu ni budet vie same da odreuju, ne mogu ni
poreske stope svoje nacionalne drave same da odreuju. A radi se o
osnovnim elementima vlasti fiskalnoj i poreskoj politici a one se
odreuju van nacionalne drave.
173
Ovde se autor ponovo oslanja na Aristotelovu klasifikaciju etiri vrste

uzroka.
174
Nikolo Makijaveli (14691527).
175
irolamo Savonarola (14521498).
176
Mikelanelo Buonaroti (14751564).
177
ezare Bordija (14751507).
178
Martin Luter (14831546).
179
Za to postoji samo jedna sankcija, a to je smrt, jer nema posredovanja, nema detalja. Za tri meseca giljotinirano je tada 35 hiljada ljudi.
Lako je izraunati kojom brzinom se to radilo.
180
Borodinska bitka 7. septembar 1812.
181
Pars, partis, f. (lat.) deo.
182
Karl mit (18881985).
183
Dvostruki novosadski zet, izmeu ostalog. ovek koga su njegovi

uenici jevrejske nacionalnosti posle Drugog svetskog rata hteli da
optue za ratne zloine i organizovali istragu u ime amerike vlade,
poto je jedno vreme bio pripadnik nacistikog pokreta, a u osnovi to
nije bio. Neobina je sudbina tog neobinog intelektualca. Po njegovim manuskriptima pisan je i Vajmarski ustav.
184
Kako je te uvide spojio sa nacizmom ni dan-danas autoru ovih predavanja nije jasno. Naalost, zbog toga je bio malo prevoen, jer su njegove veze sa nacizmom mnogo direktnije nego Hajdegerove.
185
Govoriti danas o javnom mnjenju kao subjektivnom momentu politike odlika je anahronosti ili romantizma. Mora se shvatiti da se jav-
158
no mnjenje proizvodi. Ispitivanje javnog mnjenja je uzaludan posao,

sve se to moe videti unapred.
Postoji izvrsna knjiga mladog Jirgena Habermasa (1929) o javnom
mnjenju. Radi se o njegovoj doktorskoj disertaciji koja je i kod nas
odavno prevedena. (Aludira se na Habermasovu knjigu pod nazivom
Strukturwandel der ffentlichkeit, prevedenu kao Javno mnenje [Jirgen Habermas, Javno mnenje, Kultura, Beograd, 1969].)
186
Onaj ko je izabran moe da bude samo nosilac, moe da paradira, da

se fotografie, okoristi, da postigne slavu, svata moe da uini, ali
ne i da ozbiljno upravlja gradom. Gradom upravljaju birokrate.
187
Ovde se upuuje na glavna Veberova dela: Privreda i drutvo, Protestantska etika i Duh kapitalizma.
188
U situaciji kada poslovima upravlja elitna birokratija ne moe se ii

kod Pere u optinu, jer tog Peru neko poznaje. Ne, nema Pere,
ide se samo u optinu.
189
Tekst predavanja pod ovim podnaslovom ne postoji u tonskom zapisu,

nego ga je autor naknadno prikljuio delovima koji slede.
190
Aleksej I Komnin (10481118).
191
Robert Gujskard (10151085).
192
U prvih dvadesetak reenica rezimira se sadraj prethodnog, nesauvanog predavanja.
193
Ova fraza se odnosi na surovost ivota u doba prvobitne akumulacije

kapitala u Britaniji u XIX veku. Tada su zemljoposednici pretvorili zemlju na kojoj su ljudi iveli i gajili poljoprivredne proizvode u velike posede za odgajanje ovaca, tako da dolazi do znaajnog osiromaenja seljaka.
194
Usvojena 1776.
195
Dord Vaington (17321799).
196
Abraham Linkoln (18091865).
197
Don Braun (18001859).
198
Ameriki graanski rat (18611865).
199
Nisu bizoni pobijeni zbog lova, nego zbog oslobaanja irokih prostranstava radi razvoja zemljoradnje. Ne moe se bizon slobodno etati s jednog kraja kontinenta na drugi ako tu treba da se seje ito,
to znai da je u svemu tome najvaniji bio ekonomski momenat.
200
Dejms Medison (17511836).
Napomene
159
201
Dejms Monro (17581831).
202
Februar 1917. godine.
203
Oktobar 1917. godine.
204
Brestlitovski mir sklopljen je u gradu Brest Litovsku (dananji Brest u

Belorusiji) 3. marta 1918. izmeu vlade Rusije i predstavnika Centralnih sila.
205
Lav Davidovi Trocki (18791940).
206
Vudro Vilson (18561924).
207
Toma Garig Masarik (18501937).
208
Godine 1919.
209
Niz ekonomskih i upravnih mera koje je 1930-ih donela vlada F. D. Ruzvelta kako bi se suzbile posledice Velike ekonomske krize.
210
Henri Kisinder (1923).
211
Jurij Gagarin (19341968).
212
ak je i teflon na tiganju rezultat kosmike utrke, jer je on izmiljen

da bi se reili problemi visokih temperatura pri lansiranju i povratku
letelica na Zemlju. Za razliku od Amerikanaca, Rusi nikad nisu doli
do primene teflona u kulinarstvu.
213
Treba ipak napomenuti, da se ne bi stvarala zabuna, da u amerikoj

privredi vojska naruuje jedan relativno skroman procenat; to jest,
ne naruuje vojska sve. Vano je, meutim, takoe rei da su sve strateke stvari koje su se deavale u toj privredi ile preko vojnih porudbina. Ne interesuje vojsku ito. Ali strateki, znai ono to e se
tek u budunosti dogaati, kontrolisano je pomenutim vojnim porudbinama. Avioni, tenkovi, svemirski brodovi to su investicije
koje predvode strateka istraivanja.
214
Margaret Taer (1920).
215
Od 1618. do 1648.
216
Zabeleeno je da je za trideset godina dolo do tolike zaputenosti u

zemlji, prvenstveno agrarne, da su ume nikle na poljima koja su ranije obraivana. U takvim prilikama pojavio se ak i kanibalizam koga je pratila trgovina ljudskim mesom. Zemlja je teko plaala posledice stranog pustoenja.
217
Imanuel Kant (17241804).
218
Johan Volfgang Gete (17491832).
160
219
Teko je i prebrojati koliko je Amerikanaca, pa i koliko je amerikih

predsednika nemakog porekla.
220
On je krenuo na Rusiju sa pola miliona vojnika, a pobegao je iz nje inkognito, u pratnji samo nekolicine ljudi. U Rusiji je uspeo da ostvari
svoj ivotni san i da osvoji Moskvu, u kojoj je bio vie od mesec dana. Sve to vreme je oekivao da se pojave Rusi kako bi pregovarali o
uslovima predaje.
221
Ivo Andri (18921975) u Travnikoj hronici pie o tome kako travniki begovi piju kafu pored reke, puei duvan, i bez urbe raspravljaju o Napoleonu, pitajui se ko je on, jer su i u Bosnu stigle vesti o
Napoleonu i o neemu to se s njim menja. On je toliko promenio svet
da predstavlja, ako ne najveu, a ono jednu od najveih istorijskih linosti svih vremena. I toga je, to je najneverovatnije, i sm bio svestan. U dvadeset etvrtoj godini bio je general, a u trideset petoj car.
222
Franc Ferdinand (18631914).
223
Kao i predavanje koje prethodi ovom, nedostaje i ono koje sledi.
224
Pri tom upuujui na samog Aristotela, kao i na kolu rehabilitacije

praktike filozofije nastalu poetkom druge polovine dvadesetog veka u Nemakoj.
225
G. V. f. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, Veselin Maslea, Sarajevo, 1989, str. 18. Na ovaj stav kao temeljan upuuje autor u knjizi Ontologijski stav filozofije prava (Lazar Vrkati, Ontologijski stav filozofije prava, filozofski fakultet, Novi Sad, 1997, str. 185187).
226
U tom pravcu su ili i brojni savremeni filozofski poduhvati koji su

nastojali da razgrade koncept subjekta. Hajdeger je to, na primer, pokuao da uini destrukcijom onto(teo)logije u celini.
227
Habermas, recimo, subjektivnost odreuje ne samo kao fundamentalni (fundirajui) pojam modernosti, nego i kao fundamentalistiki
pojam (Jirgen Habermas, Postnacionalna konstelacija, Otkrovenje,
Beograd, 2002, str. 186), upuujui time na (mnogo razmatran) odnos
koncepta subjekta i moi.

03 - Predavanja Iz Prakticke Filozofije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

03 - Predavanja Iz Prakticke Filozofije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LAZAR

Za izdavaa USEE: Ivana Vrkati

tampa: tamparija Stojkov, Novi Sad

3. POTREBA, SUBJEKTIVNOST, RAD

9. ISTORIJSKI PRIKAZ RAZVOJA MODERNE

9.1. Izvori obiajnosti kapitalske epohe

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Trei nain poimanja drave i prava je takozvana nauna

Ideja praktike filozofije

Postoji i stanovite da se filozofija prava, odnosno pravo,

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Ideja praktike filozofije

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Dua na pet naina dolazi do istine, da bi bila u njoj, a ne

Ideja praktike filozofije

tanja zvezda. Kretanje zvezda nema svrhu. Mi samo moemo

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

ajna je razlika izmeu tehne i fronezis. Aristotel pie da se

Ideja praktike filozofije

Aristotelova podela na praktiku, teorijsku i poietiku je

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Ideja praktike filozofije

mo ih predvideti niti znati. Utoliko Hegel svoje najznaajnije

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

miliasa nisu mogli meusobno sklapati brak, niti bilo kakve

ritorija Sjedinjenih Amerikih Drava. Taj ustav je napisao

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

ri stotine godina ba tu, u Rimu, a da on ima status peregrina,

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

na, 1918. godine u Novom Sadu. Tada su prvi put na ovome

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

stav personalnosti postane stvarnost, da postane spoljanjost

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Sadraj vlasnitva je sve ono to se moe otuiti. Ono to se

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Vlasnitvo je osnovni, najdublji, izvorni arhetip, ak osnov

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Potreba, subjektivnost, rad

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

cizan odgovor, ali se konano dolo do odgovora da se radi o

Potreba, subjektivnost, rad

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

slobodi. Ne moe biti nita drugo: sloboda nije situacija, nije

Potreba, subjektivnost, rad

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Potreba, subjektivnost, rad

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Potreba, subjektivnost, rad

vilizacije morala ograniiti. Ona je bila ograniena i na jedan

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

Tehnika je dominantni momenat procesa proizvodnje. Svi

Karl Marks je u velikoj meri zaboravljen i u ekonomiji i u

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

dijamanta i vode. Karl Marks bi taj Smitov primer objasnio na

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

kupac roba razliit. Gde je tu onda ovekova sloboda, ta e

PREDAVANJA IZ PRAKTIKE fILOZOfIJE

da je sirovina. Sirovina je neto zateeno, neto to moe biti