6.

Sistemski softver

Softver
Pod
P d terminom
t
i
softver
ft
((software)
ft
) ili
programski sistem, podrazumevaju se
operativni
ti i sistem
i t
kao
k i svii programii na
raunaru
ra
unaru
Softver se deli na
Sistemski softver - operativni
p
sistem,, drajveri,
j
,
BIOS, itd.
Korisniki (aplikativni) softver - programi koje
korisnici raunara koriste za obavljanje razliitih
poslova pri obradi podataka
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Aplikativni sofver

Sistemski softver

Monitor

Diskovi
Aleksandar
Stamenkovi

tampa

H d
Hardver

Osnovi raunarstva

Tastatura
RAM
3

Operativni sistem (OS)

O
Operativni
ti i sistem
i t
je
j osnova (ki
(kima)
ki
)
ma)
programskog sistema. To je skup
programa i podataka koji upravlja
radom hard
hardvera
era i soft
softvera
era raunara.
ra nara
OS je posrednik izmeu aplikativnog
softvera i resursa raunara (CPU,
memorija, periferijske jedinice) koji
omoguava optimalno korienje
resursa od strane aplikacija.
p
j
OS omoguava istovremeno i
usklaeno izvravanje razliitih
programa (drajvera
(drajvera, aplikacija
aplikacija,...)) bez
njihovih meusobnih interferencija.
OS omoguava
g
komunikaciju
j izmeu
korisnika sa jedne i aplikacija i
perifernih jedinica sa druge strane,
pomou korisnikog
p
g interfejsa.
j
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Operativni sistem
N
Nakon
k
ukljuivanja
klj i
j raunara,

boot
b t program
uitava OS u glavnu memoriju raunara. OS
dalje upravlja radom svih ostalih programa,
memorije i periferijskih ureaja u raunaru
tako to obezbeuje sve servise neophodne
za njihov
jih rad:
d
Alerter,
Automatic
updates, Help
and support,
pp
Messenger, Plug
and play

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Osnovni principi operativnog sistema

Princip optimalnog korienja resursa
Jedan od ciljeva OSa je da organizuje resurse
racunarskog sistema kako bi omoguio njihovo
najefikasnije korienje (to manje i to bre).
Ustanovljava prioritet izvrenja procesa tako da:
nekim procesima doputa ili zabranjuje
k i
koricenje
j resursa,
ukoliko je neopohodno, obezbeduje
oslobadanje odreenog resursa
resursa.
Program je niz instrukcija koji ostvaruje neki algoritam.
Proces jje program
p g
u statusu izvravanja.
j
Znai: program je fajl na disku. Kada se taj fajl uita u radnu
memoriju i pone da se izvrava dobijemo proces.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Osnovni principi operativnog sistema

Princip jednostavnosti
OS skriva detalje
j o hardveru raunarskog
g sistema
sa ciljem da olaka rad korisnicima.
Mnogi procesi su nevidljivi korisniku.
Jednostavan i unificiran prikaz podataka (ikonice)
i programa (prozori, meniji, alati).
Obezbedivanje sigurnosti koricenja, jer
zabranjuje ili upozorava na nedozvoljenje
operacije
ij nad
d pojedinim
j di i resursima.
i

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Klasifikacija operativnih sistema

Prema broju
j procesa
p
koji
j se istovremeno nalaze u
memoriji
Jednoprocesni
Vieprocesni

Prema broju korisnika koji istovremeno koriste

raunar
jednokorisniki
viekorisniki

Po nainu zadavanja komandi (korisnikom

interfejsu)
komandni
grafiki
g

Po prenosivosti na razliite arhitekture

prenosivi
podeeni za specifinu arhitekturu
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Struktura operativnog sistema

Operativni sistem ima dve osnovne
komponente: jezgro i ljuska.
Jezgro (KERNEL, CORE) ine:
Menader procesa upravljanje procesima
Menader memorije upravljanje memorijskim
resursima
i
Menader U/I ureaja
Menader datoteka upravljanje podacima na
sekundarnoj memoriji, organizovanim u datoteke na
direktorijumima

Ljuska (SHELL) korisniki interfejs

Komandni i/ili g
grafiki korisniki interfejs.
j
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

Funkcije menad
menadera procesa
Osnovne funkcije
Upravlja procesima tako to:
Stvara (kreira) i zavrava procese
Suspenduje (idle) i aktivira procese
Obezbeuje mehanizme za sinhronizaciju i komunikaciju
izmeu procesa

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

10

Menader procesaprocesanaini izvravanja procesa

Serijsko izvravanje programa
IIzvravanje

j jjednog
d
programa od
d poetka
tk d
do kraja,
k j pre nego
to drugi program moe da zapone svoje izvravanje.

Multiprogramiranje
p g
j
Doputa da vei broj programi istovremeno budu u
operativnoj memoriji i da svi oni zahtevaju odreene resurse
((CPU,, memoriju,
j , U/I ureaje).
j ) Jednom od programa
p g
se
dodeljuje procesor i taj program se izvrava dok ne dodje
na red izvravanje neke njegove ulazno/izlazne operacije.

Rad u razdeljenom vremenu

Alternativni metod za istovremeno izvravanje veeg broja
programa je rad u razdeljenom vremenu (engl. time sharing).
Svakom
S k
programu d
dodeljuje
d lj j se mali
li vremenski
ki interval
i t
l
(engl. time slot), npr 20msec (milisekundi), u kome moe da
koristi procesor.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

11

PCB (Process Control Block)

PCB sadri razliite informacije koje se
odnose na specifini proces:
Jedinstvenu identifikaciju svakog procesa u
operativnom sistemu (PID).
Stanje u kome se proces trenutno nalazi
(nov, eka, ...).
Prioritet procesa (realtime,
(realtime high,
high low...).
low ) Operativni
sistem koristi prioritet kao jedan od vanijih faktora u
odluivanju o dodeli resursa.
Koliinu memorije koju trenutno proces zauzima
Procenat CPU vremena koje proces koristi
Broj ili kloliinu izvrenih U/I operacija

Tablica procesa (TaskMenager) skup

PCB-a svih startovanih procesa
procesa.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

12

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

13

Menader
Menad
er memorije
Dodeljuje
j j memoriju
j procesima
p
za smetanje
j
koda koji se izvrava i podataka nad kojima
se izvrava
Oslobaa memoriju kada se proces zavri
Vodi evidenciju
j o poziciji
p
j procesa
p
u memoriji
j
Upravljanje memorijom mora:
da bude efikasno
to vei broj procesa, koji se istovremeno nalaze u
operativnoj memoriji
to manja fragmentacija slobodnog prostora u OM

da garantuje zatitu dodeljenog prostora

p
programi
g
vide samo deo memorije
j koji
j im je
j dodeljen
j
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

14

Virtue
Virtu
elna memorija
Virtuelna memorija je tehnika koju operativni sistem
koristi da bi proirio radnu memoriju
memoriju. Kao proirenje
koristi se hard disk raunara
Kada se napuni RAM memorija, deo podataka se prebacuje
na disk
Menader memorije donosi odluku koji deo memorije se
prebacuje. Najee je to memorija programa koji trenutno
nije aktivan
Vreme pristupa hard disku je vie stotina hiljada puta vee
nego memoriji, pa je cilj se maksimalno redukuje broj
pristupa
p
p hard disku
Ukoliko je nekom procesu potreban deo memorije koji je na
disku, ovaj deo se vraa u RAM a neki drugi deo ide na hard
disk

Ukoliko primetite da hard disk neprestano radi a da

je raunar drastino usporen - najverovatnije je RAM
pun i treba iskljuiti neki proces
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

15

Menader
Menad
er U/I
U/I ure
ureaja
Kod p
plug
g and play
p y raunara,, menader p
prvo skenira
portove (bus-ove: PCI, USB,...), otkriva instalirane
periferale i zatim nalazi odgovarajue drajvere.
Drajveri su programi koji upravljaju radom perifernih
jedinica raunara. Kada proces alje izlazni signal
periferalu on se pre svega obraa jezgru OSa
periferalu,
zahtevajui pristup, a zatim jezgro (Device Menager)
prosleuje taj zahtev odgovarajuem drajveru.
Ako raunar dobija neki ulazni signal sa periferala,
alje
j se prvo
p
informacija
j o prekidu,
p
, koja
j aktivira
device menader. Menader, na osnovu prekida
pokree odgovarajui proces (aplikaciju) koji dalje
obrauje uneti signal.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

16

Menader fajlova (datoteka)

Organizuje podatke na sekundarnoj memoriji
raunara i obezbeuje pristup podacima
podacima.
Podatke rganizuje u datoteke, a datoteke
smeta u direktorijume (foldere).
(foldere)
Datoteka (File) - Fajl je skup podataka koji
j zajedniko
j
ime ili skup
p bajtova
j
koji
j se
imaju
uvaju zajedno sa imenom koje ih
indentifikuje.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

17

Menader fajlova (datoteka)

Ako dokument generisan od strane nekog programa
treba trajno sauvati onda se on smeta u
sekundarnu memoriju kao datoteka (fajl)
Svaka datoteka (fajl) sadri sledee podatke
ime sastoji
j se iz niza znakova po pravilu koja
j
definie operativni sistem
ekstenzija nastavak koji se najee sastoji od
tri znaka i oznaava tip datoteke
neki operativni sistemi pridruuju i generacijski
b j kao
broj
k oznaku
k broja
b j pristupanja
i t
j i modifikovanja
difik
j
odreene datoteke.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

18

Najei nastavci
Najei nastavci su:
EXE, COM - za izvrne fajlove (programe)
SYS - za sistemske fajlove
DOC, PDF, XLS, PS - za dokumente
DAT- za fajlove
j
sa podacima
TXT- za tekstualne fajlove
JPG,, GIF,, PCX,, BMP - za slike
WAV, MID, MP3 - za muzike fajlove
MOV,, MPG,, MPE,, MP2,, AVI - za video fajlove
j

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

19

Struktura fajlova i direktorijuma

Prilikom snimanja fajla na disk, dodeljuju mu
se i sledei dodatni podaci
Datum i vreme snimanja odnosno poslednje
modifikacije fajla
Atributi
Archive, ReadRead-Only, Hidden i System
Ovim atributima se nita ne zabranjuje ve slue da se
korisnik upozori u odredjenim situacijama (Atribute
moemo jednostavno menjati)
Ponekad se fajlovi sa atributima Hidden i System
skrivaju od korisnika da ih ne bi otetio

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

20

Struktura fajlova i direktorijuma

Fajlovi su organizovani u strukturu
direktorijuma
di kt ij
(foldera,
(f ld
kataloga)
k t l
)
Svaki direktorijum sadri odredjen broj
fajlova kao i poddirektorijuma
Struktura direktorijuma ima oblik stabla
Direktorijum koji se nalazi u osnovi (korenu)
stabla naziva se osnovni (root) direktorijum
Za svaki fajl postoji jedinstvena putanja
(path). Ova putanja sadri imena svih
poddirektorijuma poev od osnovnog (root)
direktorij ma
direktorijuma.
Primer putanje: d:
d:\\Aca\
Aca\Tekst\
Tekst\6semT.pdf
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

21

C:\Install\WinSpirs\Dbase

C:\My Documents\My Pictures\kuca.bmp

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

22

Organizacija podataka na disku

Fajl
j sistem (File
(
System)
y
) jje nain
organizovanja podataka (fajlova) na hard
disku ili drugom medijumu
Svaki operativni sistem podrava jedan ili
vie fajl sistema
Najpoznatiji fajl sistemi su
FAT (FAT12,
(FAT12, FAT16, FAT32, ... ) - File Allocation
Table
NTFS - Windows NT File System
HFS and
d HFS
HFS+, HPFS
HPFS, ext2,
t2 ext3,
t3 ext4,
t4 ISO 9660,
9660
ODS-5, ZFS and UDF
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

23

Oznaka fajl sistema

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

24

FAT
Razvijen je od strane Billa Gatesa i Marca McDonalda u periodu
19761977.
Korien u svim verzijama
j
DOS operativnog
p
g sistema (MS-DOS,
(
,
FreeDOS, itd.) kao i u Windows operativnim sistemima do
Windows ME.
Podran je od strane skoro svih operativnih sistema
Organizacija FAT diska (particije)
Na poetku diska nalazi se Boot Sector
Rezervisani sektor
File Allocation Table - Tabela koja sadri podatke o tome gde je
svaki fajl smeten na disku (najee se formiraju dve kopije FAT
FAT-a)
Prostor za podatke (Data Range) u kome su smeteni svi fajlovi i
direktorijumi

Sektori su grupisani u klastere (cluster). Jedan klaster diska

sadri nekoliko sektora ((1, 2, 4, 8, 16, ...),
) to zavisi od veliine
sektora diska.
Klaster je najmanja jedinica memorije koja moe biti dodeljena
fajlu. Svakom fajlu je dodeljen ceo broj klastera
Glavni nedostatak FATa (FAT32) - Maksimalna veliina fajla je
2GB

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

25

FAT tabela
Svaki klaster ima p
po jednu
j
oznaku u FAT
tabeli koji ukazuje na to kako se taj klaster
koristi.
Mogue oznake u FAT tabeli su:
Kl
Klaster
t je
j deo
d datoteke
d t t k upisan
i
je
j broj
b j (kod)
(k d)
sledeeg klastera gde se nastavlja datoteka
Klaster je poslednji deo datoteke
Klaster sadri loe sektore
Klaster
Kl t je
j prazan

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

26

FAT tabela
Ako datoteka zauzima n klastera, gde je n
prirodan broj, oni ne moraju da budu
susedni, ve datoteka moe biti razbacana
po razliitim
liiti klasterima
kl t i
na disku.
di k
Pomou oznaka u FAT tabeli klasteri koji
sadre
d isti
i ti fajl
f jl povezuju
j se u lance.
l

Operativni sistem odreuje gde se nalaze

podaci
d i koji
k ji i
ine jednu
j d
datoteku
d t t k na osnovu
dva podatka:
zapisa u direktorijumu
zapisa u FAT tabeli
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

27

Pojam labavosti - slack

Klaster je minimalna koliina prostora na
di k koja
disku
k j se moe
dodeliti
d d liti jednom
j d
fajlu
f jl
U jednom klasteru se ne moe nalaziti vie
delova razliitih fajlova
PRIMER: Fajl veliine 65KB na disku sa
klasterima veliine 32KB zauzee 3 klastera,
gde e se u poslednjem klasteru nalaziti
samo 1KB podataka
Gubitak prostora na disku koji se javlja na
ovaj nain naziva se labavost (Slack)
to je vea
ea veliina
eliina klastera na disk
disku, vie
ie
prostora e biti izgubljeno u smislu labavosti
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

28

Vrste FAT fajl sistema

FAT16

Koristi 16-bitni binarni kod za zapis broja klastera

Particija
j formatirana korienjem
j
FAT16 moe
imati najvie 216=65526 klastera
Koristi se za hard diskove kapaciteta od 16MB do
2048MB

VFAT
Varijanta
j
FAT16 koja
j omoguava
g
davanje
j dugih
g
imena datotekama

FAT32
K
Koristi
i i 32-bitni
32 bi i binarni
bi
i kod
k d za zapis
i broja
b j klastera
kl
Particija formatirana korienjem FAT32 moe
imati najvie 228= 268 435 456 klastera
Omoguava formatiranje particija velikih
kapaciteta
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

29

NTFS
Fajl
j sistem koji
j se koristi u Windows NT
operativnim sistemima (Windows 2000, XP,
Vista, Windows 7)
Predstavlja
Predsta lja unapredjenje
napredjenje FAT sistema
Poseduje opciju za kompresiju podataka tako da
oni zauzimaju
o
au
aju manje
a je prostora
p osto a na
a disku
ds u
Poseduje podeavanja prava pristupa za svaki fajl
Na ovaj nain svaki korisnik moe tano da podesi koji
e fajlovi (odnosno direktorijumi) biti vidljivi ostalim
korisnicima kao i koje od njih e oni moi da menjaju,
briu, otvaraju, itd.

Ne postoji ogranienje veliine fajla!

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

30

Imena fajlova
U FAT16 sistemu, ime fajla moe da ima
maksimalno 8 karaktera a ekstenzija 3
karaktera
Takav sistem imenovanja se esto naziva 8.3
sistem
U FAT32 sistemu postoji podrka za duga
imena fajlova (long file name)
Ovim je duina fajla proirena na 255
karaktera a duina ekstenzije na 8 karaktera)
Ovo se postie formiranjem VFATa (Virtual
File Allocation Table)
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

32

Fragmentacija fajlova
Tokom ucestalog kopiranja i brisanja fajlova sa
diska, dolazi do pojave fragmentacije
Kada se obrie neki fajl sa diska, na disku ostane
deo slobodnog prostora
Ovaj prostor popunjava neki naredni fajl koji se
snima
Prilikom snimanja fajla na disk (ili proirivanja
postojeeg fajla), operativni sistem tei da fajl snimi
u jednom
j d
delu,
d l odnosno
d
da
d pronadje
dj niz
i uzastopnih
ih
slobodnih klastera koje bi dodelio tom fajlu
Ukoliko to nije mogue,
mogue fajl se snima u 2 ili vie
delova. Ovaj fajl se naziva fragmentiranim
(podeljenim) a pojava fragmentacija
fragmentacija.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

33

Fragmentacija fajlova - primer

1.
2.
3.
4
4.
5.

Neka se na disku nalaze fajlovi A, B, C, D, E

Briemo fajl B
Snimamo fajl F na mesto fajla B, izmedju A i C
Snimamo fajl G izmedju F i C (time je prostor gde
je bio B kompletno popunjen)
j
fajl
j F. Proirenje
j moramo snimiti
Sada proirujemo
posle fajla E i time fajl F postaje fragmentisan sa
ukupno 2 fragmenta

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

34

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)

Fajl A 1 klaster, Fajl B 4 klastera, Fajl C 2 klastera, Fajl D 3 klastera

A

Briemo fajl C
A

Formiramo novi fajl E koji zauzima 3 klastera

A

B i
Briemo
fajlove
f jl
AiE
B

Formiramo novi fajl F koji zauzima 4 klastera

F
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

F
35

Fragmentacija fajlova
Fragmentacija umnogome pogorava performanse
hard diska
Da bi se proitao fajl koji se sastoji iz vie delova,
potrebno je da se glava (ruka) hard diska vie
puta pozicionira u toku itanja
Time se drastino poveava srednje vreme
pristupa
i
hard
h d disku
di k

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

36

Defragmentacija diska
Proces pri kome se
sredjuju fajlovi na hard
disku i eliminie pojava
fragmentacije
Defragmentaciju treba
izvravati s vremena na
vreme pogotovu kada se
esto snimaju i briu
fajlovi sa diska
Najpoznatiji programi za
defragmentaciju su Disk
Defragmenter (alat OS
Windows), Diskeeper,
O&O Defrag, Norton
Di k D
Disk
Defrag
f
itd
itd.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

37

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

38

Formatiranje
j diska
Da bi se koristio prostor na magnetnom disku (hard
disku ili disketi) mora se prvo izvriti formatiranje
diska--uspostavljanje jednog ili vie file sistema na
diska
disk (zavisno od broja particija).
Particinioranje diska je proces deljenja diska na
logike celine - particije
ak i kada ne elimo da disk delimo na vie delova,,
na njemu se mora napraviti bar jedna particija
Svrha particioniranja
Razdvajanje operativnog sistema i programa od korisnikih
fajlova
Rezervisanje
j prostora
p
za virtuelnu memoriju
j operativnog
p
g
sistema (swap fajl)
Mogunost instaliranja vie od jednog operativnog sistema
Poveana bezbednost sistema
Poboljanje performansi
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

39

Primarne i logike particije

Postoje
j dve vrste particija
p
j
Primarna particija
Logika particija

Moe biti najvie 4 primarne particije na disku

Za svaku primarnu particiju odredjen je fajl sistem
koji se koristi na njoj
Na svakoj primarnoj particiji (ukljuujui i extended)
moe se nalaziti najvie jedan operativni sistem
Primarna particija moe biti podeljena na vie
logikih particija (takva primarna particija se naziva
proirena (extended) particija)
Podaci o particijama nalaze se u MBRu (Master Boot
Record) koji se nalazi u nultom sektoru (boot sector)
hard diska
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

40

Oznaavanje particija
Svakojj particiji
p
j na disku operativni
p
sistem
dodeljuje veliko slovo abecede (A:, B:, C:, D:,
E: ...)
Oznake A: i B: su rezervisane za flopi disk
Oznaavanje hard diska poine od slova C: i
d d lj j se primarnoj
dodeljuje
i
j particiji,
ti iji a logikim
l iki
particijama i drugim primarnim particijama se
zatim redom dodeljuju
j j ostala slova abecede D:,, E:
...
Nakon toga se vri dodela slova optikim
it i
itaima,
flash
fl h memorijama,
ij
itd.
itd

Korisnik moe po elji da promeni ova

oznaavanja
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

41

Drajveri
j
Drajveri (Driver) su programi koji omoguavaju
odnosno olakavaju komunikaciju izmedju hardvera
(
(periferijskog
if ij k uredjaja)
dj j ) i korisnikih
k i ikih programa, tj.
tj
korisnika
j sa periferijskim
p
j
uredjajima
j j
obavlja
j se
Komunikacija
putem porta na koji je taj uredjaj vezan.
Komunikacija se obavlja razmenom nizova bitova, tj.
jezik komunikacije je jezik nula i jedinica.
Ovakav vid komunikacije nije pogodan za korisnike
aplikacije
Programer bi morao u potp
potpunosti
nosti da na
naui
i jezik
je ik
komunikacije
To je esto veoma naporan posao a i udaljava programera
od same sutine programa koji pie

Drajveri slue da premoste ovu barijeru i da

umnogome olakaju komunikaciju sa perifernim
ureajem
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

44

Drajveri
Da bi se bilo koji uredjaj installirao potrebno je
Povezati uredjaj na odgovarajui port
Izvriti instalaciju drajvera

Drajver omoguava jednoznanu komunikaciju

(komunikaciju na isti nain) svih aplikativnih
programa sa perifierijskim uredjajem
Potrebno je installirati drajver za svaku komponentu
raunara
Potrebno je odabrati adekvatan drajver za tano
odredjeni
d dj i uredjaj
dj j i odredjeni
d dj i operativni
ti i sistem
i t
Pojedini operativni sistemi (Windows) imaju bazu
drajvera i mogu sami da prepoznaju i instaliraju
odgovarajui drajver (Plug and Play).
Drajveri za neke operativne sisteme se isporuuju uz
sam uredjaj
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

45

DOS operativni sistem

(DOS) Disk operativni sistemi
Interakcija korisnika obavlja karakternim znacima
(slovima, brojevima, simbolima)
Interfejs preko komandne linije (komande se
ukucavaju)
Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista
prikazanih na ekranu (menu
p
(
driven interface))
Prompt sistem eka da korisnik zapone aktivnost
Danas ima samo istorijski znaaj

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

46

Windows operativni sistem

Grafiki korisniki interfejs (GUI
Graphical User Interface)
To je operativni sistem u kome
k i ik iinteraguje
korisnik
t
j sa raunarom

pomou mia
Na poetku Windows je bio vrsta
programa poznatog kao ljuska (shell),
(shell)
koji stavlja grafiko lice MS-DOS-u
Uvoenjem Windowsa 95, 1995.god.,
Microsoft prelazi na potpuno novi OS
koji retko pokazuje svoje MS-DOS
poreklo
Poslednje
j verzije
j Windows-a ((XP,
Vista i 7) nemaju vie nikakve veze sa
DOS prolou

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

47

Windows 2000/XP/Vista/7
Karakteristike (Windows 2000, Windows XP, Windows Vista,
Windows 7) operativnih sistema su:
Poseduju ugradjen GUI.
Imaju 32-bitnu ili 64-bitnu arhitekturu.
Sadre
S d ugradjenu
dj
plug
l and
d play
l tehnologiju.
t h l ij
Raunar prepoznaje novi uredjaj koji je dodat a da korisnik ne
mora da eksplicitno kae o kakvom uredjaju se radi. Prethodno se
ova funkcionalnost javljala u Macintosh raunarima.

Poseduju ugradjenu podrku za rad u mrei, faks, elektronsku

potu, kao i za pristup Internetu.
U zavisnosti od verzije, kao klijent ili kao server operativni
sistem
Podravaju multitasking i vieprocesorski rad.
Poseduju pouzdaniji sistem zatite od Windows 95/98; nije
mogu rad bez korisnikog naloga.
Zahtevaju vei stepen administracije u odnosu na Windows
95/98.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

48

Windows XP
Windows XP dolazi u dva osnovna
pakovanja:
Windows
Wi d
XP Home
H
Editi
Edition - optimizovan
ti i
za
ulogu kunog, desktop, raunara i
Windows XP Professional - optimizovan za
ulogu klijenta u mrenom okruenju, bivi
Workstation.
Ono to p
prosenog
g korisnika zanima kada je
j
u pitanju operativni sistem jeste stabilnost,
pouzdanost i brzina.
p
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

49

Fajlovi

Preice (shortcut)

Start meni
System tray

Quicklaunch meni

Taskbar

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

50

Windows XP
Radna povrina (Desktop)
Najvei
j
deo ekrana zauzima radna p
povrina.
Na radnoj povrini nalaze se ikone. Ispod svake ikone nalazi
se naziv ikone na osnovu kojeg se moe lako utvrditi ta
ikona predstavlja.
Na desktop je mogue postaviti sliku (wallpaper)
Na desktopu se dre samo najznaajnije stvari

Taskbar
Drugi deo ekrana je mnogo manji i nalazi se na dnu ekrana u
obliku linije sa koje se pokreu aplikacije, prikazuje status
rada i slino.
Taskbar se sastoji od sledeih elemenata
dugme Start,
ikone za brzo startovanje
j (Quick
(Q
Launch)) odreenih
softverskih aplikacija,
statusno polje (vreme, system tray ikone, jezik...)
Centralni deo komandne linije rezervisan je za dugmad
trenutno aktivnih softverskih aplikacija.
aplikacija
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

51

Start meni
Stavka

Znaenje

Shut down

Zavretak rada sa operativnim sistemom, nakon ega se moe

ugasiti raunar

Log
g Off

Odjavljivanje
j j
j korisnika sa Windowsa ili sa mree

Run

Pokretanje programa unosom imena i parametara

Help

Pomo u radu sa operativnim sistemom Windows XP

Search

Program za pronalaenje datoteka ili kataloga na eksternoj

memoriji raunara ili na Web-u

Setings

Podeavanje operativnog sistema sopstvenim potrebama

Documents

Spisak poslednjih nekoliko datoteka koje su poslednje bile u

upotrebi Odabiranjem jednog pokree se program i uitava se
upotrebi.
datoteka

Programs

Spisak instaliranih programa koji se mogu pozvati iz operativnog

sistema

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

52

Izlazak iz Windowsa
Pre nego to iskljui raunar, korisnik mora da :
zavri
a rad
ad sa o
ovim a
aktivnim
t
p
programima,
og a
a,
zavri rad sa operativnim sistemom.

Kraj rada sa operativnim sistemom korisnik

ostvaruje akcijom Start / Turn off Computer , nakon
ega se pojavljuje dijalog prozor kojeg korisnik
moe da izabere jedan od tri naina izlaska iz
Windowsa.
Windowsa

Stand By: iskljuivanje pojedinih

komponenti raunara (monitor, hard
di k) b
disk)
bez kkompletnog
l t
gaenja.
j
Turn Off: iskljuuje ceo sistem,
Restart: obaranje operativnog sistema i
njegovo
j
ponovno pokretanje
k t j
Pritiskom na dugme Shift dobija se
opcija Hibernate (ukoliko je ukljuena)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

53

Deinstalacija programa
Jezici
Podeavanje zvuka
Instalacija fontova

Aleksandar
Stamenkovi

Podeavanje mree

Osnovi raunarstva

54

Desktop pozadina

Aleksandar
Stamenkovi

Screen saver

Osnovi raunarstva

55

Podeavanje rezolucije

Aleksandar
Stamenkovi

Hibernacija raunar se gasi i

pritom se celokupan sadraj
RAMa pamti na hard disk.
Kada se raunar ponovo
ukljui, vri se obnavljanje
RAM i nastavlja
RAMa
t lj se sa radom
d
kao da nije bilo gaenja

Osnovi raunarstva

56

Windows explorer
Explorer se koristi za:
Biranje direktorijuma;
Premetanje i kopiranje direktorijuma.
Cut (premetanje),
Copy (kopiranje),
Paste (nalepi).

Proces kopiranja ili premetanja :

1. odakle (iz kog direktorijuma) i ta (koje datoteke);

2. Copy ili Cut;
3. gde, pronai ciljni direktorijum
4 Paste
4.

Brisanje objekata pritiskom na taster Del,

Brisanje se svodi na premetanje objekata u specijalni
katalog Recycle Bin , gde se oni uvaju dok na disku ima
mesta za sluaj da ih treba vratiti.
Vraanje se realizuje pokretanjem aplikacije Recycle Bin sa
Desktopa i izborom komande File>Restore iz datog menija
menija.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi raunarstva

57