1. ta znae skraenice: OS, JUS, ISO, IS, ECDL?

OS - Operating System (Operativni sistem)

JUS - Jugoslovenska standardizacija
ISO - International Organization for Standardization (Medjunarodna organizacija za standardizaciju)
IS Information System (Informacioni Sistemi)
ECDL European Computer Driving Licence (Evropska raunarska vozaka dozvola)
2. ta je informacija, a ta podatak?
Informacija je znaenje koje se pripisuje podacima pomou konvencija koje se koriste u njihovom predstavljanju
(definisano u prvom izdanju nacionalnog standarda JUS I.A0.010:1985).
ISO/IEC Informacija je znanje koje je bitno za svrhu, kao to su injenice, dogaaji, stvari(dela), procesi(postupci) ili
ideje ukljuujui pojmove.(1993)
Podatak: definie se preko informacije kao: Objanjivo predstavljanje informacije na formalizovan nain, pogodan za
prenos, obradu i interpretaciju.
3. ta je entitet, a ta atribut?
Entitet je svaki konkretan ili apstraktan objekat koji postoji, postojao je ili e tek postojati, ukljuujui i veze izmeu
takvihb objekata; ono to moe biti pojedinano opisano ili razmatrano, kao jedinka.
Atribut je imenovana osobina entiteta.
4. ta je proces?
Proces je skup meusobno povezanih resursa i aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne elemente(JUS ISO
8402:1994, prethodno unapred odreeni pravac dogaanja, za vreme izvravanja dela i programa u celini ISO/IEC
2382-1.01.25).
5. ta je postupak?
Postupak je specificiran nain za ivravanje neke aktivnosti.
6. ta je usluga?
Usluga je rezultat stvoren aktivnostima u sprezi izmeu isporuioca i kupca/korisnika i internim aktivnostima kod
isporuioca, da bi se ispunile potrebe kupca/korisnika.
7. Ko je informatiar?
Informatiar je osoba koja je profesionalac u brojnim granama delatnosti iji je proizvod hardver, softver, usluga ili
interakcija istih( profesori informatike, profesori IT-a).
8. Nabroj 12 segmenta IT-a redom.
Uvod u IT
Organizacija podataka, multimedija, kodiranje, zatita
Programski jezici
Razvoj softvera i dokumentacija sistema
ISO-OSI model, Internet
LAN
Raunarska grafika
Procesorski sistemi
Periferijska oprema
Interfejs
Ureaji za memorisanje
Primene IT

9. ta znae skraenice i u kakvim su korelacijama: AOP, PP i AU.

AOP Automatska obrada podataka sistemsko izvoenje operacija na podacima
PP Prenos podataka(Data Communication) ili komunikacije podataka izmeu funkcionalnih jedinica saglasno skupu
pravila koja upravljaju komunikacijom podataka i usklaivanjem razmena, gde je funkcionalna jedinica entitet
hardvera ili softvera, ili oba, sposoban da obavlja odreenu svrhu.
AU Automatizacija usluga(Office Automation) upotpunjavanje uslunih aktivnosti posredstvom sistema za obradu
informacija(SOI) ka IS-u Termin AU obuhvata u detaljima obraivanje i prenos teksta, slika i glasa.
OlpR
(grana nauke i tehn. koja se odnosi na obradu inf. uz pomo raunara)
OP
AOP
PP
Komunikacije podataka

sortiranje
spajanje

uvanje

AU

raunanje

SOI ka IS-u
glas

FUNKCIONALNE JEDINICE

SOP

SOP

slika
tekst

10. Koji principi karakteriu sistemski pristup razvoja sistema?

11. Kako se odvija princip analize, a kako sinteze?
Karakteriu dva principa:
- princip analize (od vrha, od celine ka sastavnim delovima dedukcijom)
- princip sinteze (od dana, od posebnog ka optem, od manjih celina ka veim)
Pri razvoju sistema zastupljen je princip analize, a pri realizaciji princip sinteze.
12. Kako se definiu informacioni sistem?
IS se definie kao sistem za obradu informacija. Zajedno sa udruenim organizacionim resursima(kao to su ljudski,
tehniki, finansijski); Koji obezbeuje i distribuira informacije.
13. ta ini raunarski sistem, tj. sistem za obradu podataka?
Sistem za obradu podataka ili raunarski sistem ini jedan ili vie raunara, spoljanje opreme i softvera koji izvravaju
obradu podataka.
14. ta je kibernetski sistem?
Kibernetski sistem je sistem upravljanja, a upravljanje definiu aktivnosti usmerene ka cilju (ka rezultatima).
U kibernetskim sistemima dogaaji su odreeni vrednostima koje definou stanja sistema ili stanja ulaza i izlaza.
Informacija uvek mora da bude relativna u odnosu n a pojavu dogaaja koji se ouje.
15. Kako se naziva sistem koji nema nikakvih interakcija sa okruenjem, tj. nema ni ulaza ni izlaza?
Zatvoren sistem.
16. ta je to otvoren sistem?
Otvoren sistem usled postojanja ulaza i izlaza; moraju biti sposobni da svoje funkcionisanje prilagoavaju promenama
u okruenju; brzo reaguju na promene okruenja reorganizujui se saglasno internim mehanizmima koji u njima
deluju. Na osnovu prethodno navedenih kriterijuma mogu se definisati sledee vrste sistema: statiki, dinamiki,
homeostatiki i kibernetski.

17. Razlika izmeu statikog i dinamikog sistema.

Statiki sistemi su zatvoreni sistemi sa fiksnim ciljevima i slabom unutranjom kontrolom preko povratne spreg e( npr.
sat)
Dinamiki sistemi imaju fiksne ciljeve, slabu unutranju kontrolu, izuzetno su pogodni uticaju okruenja (npr.
termometar, termostat)
18. Koje brojne sisteme zna?
Pozicioni brojni sistem(brojevi su predtsavljeni ureenim skupom znakova tako da vrednost zavisi od redosleda u
brojnoj oznaci kao i od njegove vrednosti), Heksadecimalni brojni sistem(brojni sistem sa stalnom osnovom 16, koji
koristi 16 cifara 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F i u kome je najmanji celobrojni deo teine 1), Binarni sistem(brojni
sistem sa stalnom osnovom 2 i ije su cifre 0 i 1), Sistem sa pokretnim zarezom, Oktalni sistem, Dekadni sistem
19. Koliko simbola ima heksadecimalni brojni sistem i koji su?
16 simbola/cifara. 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F gde A,B,C,D,E,F predstavljaju brojeve 10,11,12,13,14,15
20. Objasni pojmove determinisanost i stohasticnost.
Determinisanost znai utvrivanje neeg, ogranienje, opredeljenje
Stohastinost je vetina pogaanja, vetina pogaanja onoga to je tano, uenje o onome to je verovatno.
21. Da bi uspostavili komunikaciju izmeu dva sistema, koje sposobnosti treba da poseduju?
Uspsotavljanje informacione veze dva ili vie sistema odnosno komunikacija istih, ogleda se u njihovoj spos obnosti
da: primaju, memoriu, obrauju i alju signale.
Za uspostavljanje komunikacije slue raliiti mediji i sredstva, koja omoguavaju razliite oblike prenosa(manuelno,
dokumentacijom, telefonom, radiom, zvukom, slikom, kombinovano).

1. Navesti osnovne standardizovane termine(u sistemu zasnovanom na znaju)

Infromacija, podatak, entitet, atribut, rezonovanje, znanje, injenice, miljenja, objekti
Obrada informacija, obrada podataka, sistem za obradu podataka, informacioni sistem, i zvoenje zakljuka,
predstavljanje znanja, baza znanja, raunasrski resurs, raunarska nauka
2. Kada, gde, na bazi kojih izvora i kako su standardno definisani pojmovi; informacija, podatak, entitet,
atribut?
Pogledaj stranu 1.

3. Objasniti odnos podatak-informacija-pre i posle obrade.

Obrada podataka je proces pretvaranja podataka u informacije. Da bi podatak postao informacija mora imati
znaenje novosti za primaoca, odnosno mora uticati na poveanje nivoa znanja primaoca. A obrada informacija je
sistematsko izvoene operacija na informacijama, koje ukljuuje obradu podataka i moe obuhvatati operacije kao
to su PP i AU.
4. ematski predtsaviti meurelacije osnovnih termina u sistemu zasnovanom na znanju.
Slika 1.1.3. na papiru
5. Kada(kako) i zato je pojam informacija definisan na bazi entropije, a gde je prema teoriji informacija?
U nedostatku potpune definicije pojma informacije, a pre pojave standarda (1985.), esto je koriena matematika
interpretacija definicije ovog pojma, a na bazi entropije(Entropija je tenja sistema da spontano pree u stanje vee
neureenosti, te je entropija mera neureenosti sistema.)
6. IT(skraenica i termin..)kod nas i u svetu?
U Francuskoj kao sinonim za AOP
U Nemakoj podrazumeva nauku o raunarima
U ruskoj literaturi je najee oznaavala integralnu nauku o informacijama
Kod nas se odnosilo na raunarsku problematiku obrade podataka AOP
U anglo-amerikoj literaturi, ranije, kao sinonim za informatiku koristi se informaciona nauka.
7. Poreklo i struktura IT? Izraz tehnologija?
Teorija sistema

NEKADA AOP

sredstva

organizacija

Teorija upravljanja

IT

metodologije

Teorija informacija

DANAS RAUNARSKA NAUKA - RN

standardizacija

tehnike

Izraz tehnologija nastao je od grke rei teachne-vetina i logos-nauka. Primena nauke i tehnike u razvoju maina i
porocedura.

8. ta se podrazumeva pod IT(aspekti proizvoda, procesa i postupaka)?

Pod It se podrazumevaju procesi, postupci i razvoj primene segmenata hardveram softvera i usluga u interakciji vie
entiteta.
ta je proces, postupak i usluga pogledati na strani 1.
9. ta se sadrajno podrazumeva pod IT?
Pod IT se sadrajno podrazumevaju:
-skupovi znakova i kodiranje informacija, multimediji,
-programski jezici, tehnologija programiranja,
-razvoj softvera i dokumentacija sistema,
-meusobno povezivanje otvorenih sistema,
-lokalna umreavanja, LAN/MAN/WAN,
-raunarska grafika,
-procesorski, mikroprocesorski sistemi
-terminalska i druga peroferna oprema
-ureajii za meusobno povezivanje i interfejsi,
-ueaji za skladitenje(memorisanje) podataka, kao i
-primene IT i svih navedenih segmenata
10. etiri grupe uticajnih faktora na razvoj i primene IT?

Sistemski pristup

Raunarske mree,
komunikacije,

raunarski hardver

interfejsi

KVALITET IT - IcT

-IS
-OS
-ER
-ORS

Razvoj softvera i

Primene IT i

sistema SI(softv. In.)

grafika

-poslovne raunarske aplikacije

11. Objasniti pojam informatike kod nas i u svetu.

Pogledaj pitanje br. 6.
12. Kako se i gde definiu: nauka o informacijama, raunarska nauka?
U Nemakoj-nauka o raunarima
13. Da li se, jednoznano(kao sinonimi), kada, gde i kako definiu izrazi: obrada podataka i obrada informacija
Obrada informacija je sistemsko izvoenje operacija na informacijama, koje ukljuuju obradu podataka i moe
obuhvatati operacije kao to su prenos podataka i automatizacija usluga.
Obrada podataka automatska obrada podataka (AOP) sistemsko izvoenje operacija na podacima.
14. Skicirati stablo raunarske nauke u delu obrade informacija pomou raunara (OlpR)
Vidi pitanje 9. Na strani 2.
15. Ne treba

16. Kako se standardiyovano definie informacioni sistemi(IS)I?

Definie se kao sistem za obradu informacija.
17. Elementi IS-a i njegovo mesto u okruenju poslovnog sistema?

18. Kojih to etiri ili pet globalnih sastavnih elemen(a)ta ini raunarski sistem(sistem za obradu pod)?
19. Kako se i gde (u kojim izvorima) definiu: sistem za obradu podataka, sistem za obradu informacija?

20. U kakvim su korelacijama: informacioni sistem, sistem za obradu informacija, organizacioni resursi, sistem
za obradu podataka, nosioci informacija? Predstaviti iste u tri nivoa.
//
21. Koji principi karakteriu sistemski pristup razvoju sistema?

22. Primer projektovanja i realizacije integrisanih (vie) sistema (IQS/CAQ koncept)?

23. Korelacije IT-OS

24. Klasifikacija sistema?

25. Koja su obeleja sloenih sistema?

26. Koje su sposobnosti sistema bitne za uspostavljanje komunikacije?
Pogledaj stranu 3, poslednje pitanje.
27. Pojam, podela i karakteristike brojnih sistema.
28. ta je to binarni, a ta heksadecimalni sistem i gde se primenjuju?

29. Kakve su relacije programiranja sa nekim od sistema?

30. Navedi(domae i strane izvore-renike) literaturu za standardizovana terminoloka-pojmovna tumaenja u

oblasti informacionih tehnologija(IT).

31. Kako se jo mogu grupisati 12 stand. Segm. IT?

32. Kada je naputena klasifikacija JUS standarda u oblasti IT kao JUS I._x...? ta to praktino znai za 122 JUS
standarda u oblasti IT na kraju XX veka i danas...?
33. Sa kojih aspelata su mogua zaklj. O IT 2000-te i potom?
34. Na kakav zakljucak nas navodi stand.IT?
35. ta ynai biti profesionalac u jednoj ili vie oblasti IT danas?
36. Generacijski razvoj IT?

10