05.10.2005.

Groblje = institucija pokojnika a ne grobnih priloga.

Od 400 nekropola koliko je istraivano kod nas, oko 70 je publikovano.
Poetak 9 v. = poetak srednjeg veka kod nas i traje do 16 v.
Postoje tri grupe nekropola:
1. standardne nekropole vezane uz urbane celine
2. nekropole oko manastira i manastirskih crkava
3. istorijske linosti (50-ak)
Dinarizacija je mladja od brahikranizacije a starija od slavizacije.
Supstratodinarski tip je dananji profil ivog stanovnitva.
12.10.2005.
Tema : Drutveno istorijski okviri srednjeg veka
U 9 v. se znaajno menja poloaj Slovena na Balkanu. Pored pojave Madjara drugi momenat
je nagli polet Bugarske koja izrasta u veliko carstvo i postaje suparnik Vizantije. Dolazi do
Vizantijsko-Bugarskih ratova koji su imali uticaja na poloaj i razvoj ostalih Slovena. To
tangira Srbe koji su bili najblii susedi Simeunove Bugarske. Izvan domaaja Bugarske ostale
su primorske kneevine. One su vie dosle u vezu sa Srbijom ak sta vie due i krae su
priznavale i vlast Srbije. Pred kraj 10 v. Bugarska je potinjena (donedavno najvei protivnik
Vizantijskog carstva). Vizantijski garnizoni su opet bili na obalama Save i Dunava (starog
Sirmijuma) pa sve do ua u Crno more. Pocetkom 12 v. zavrava se znaajna faza u
politikom razvoju Slovena koji su se nali na Balkanskom poluostrvu. Samostalni ivot
junih slovenskih drava doao je u ozbiljnu krizu. Dolazi do produbljivanja razlika izmedju
junih slovenskih zajednica a to vodi ka uobliavanju naroda i prostora koji su se nali u
okvirima i granicama ustaljenih u periodu 11-13 v.
1204. krstai osvajaju Carigrad i rue Vizantijsko carstvo. Politika karta Balkanskog
poluostrva posle ovog dogadjaja postala je sloena. Na ruevinama Vizantije stvorene su
Latinske krstake drzave (Carigradsko carstvo, Solunska kraljevina). Na nasem tlu uspon
srednjevekovnih drava prekinut je pojavom Turaka (narod poreklom iz Turanskih stepa).
Poetak turskog nadiranja u Evropu vezuje se za 1352.godinu kada su preli Bosfor i
Dardanele, i krenuli dublje u Balkan (na turskom = gudura, planina). Posle bitke sa Turcima
na Kosovu polju, Srbija je postala vazalna drzava. Turci dalje osvajaju, tako da je 1393.
zauzeta i Bugarska. Posle skoro itavog stoleca borbi, Srbija je 1459. potpuno pod turskom
vlau. 1463. zauzeta je Bosna, 1482. Hercegovina a 1499. i Zeta, 1491. hrvatska konjica.
Hrvati su dobili zatitu od Habzburgovaca koja i danas traje. Padom junoslovenskih drava
pod tursku vlast, bilo je jasno da ce Turci ii dalje i na Ugarsku. 1521. oni su osvojili Mavu
sa Beogradom. 1526. bitka na Mohakom polju i Turci su ak osvojili i Budim.
Izmedju 16-18 v. balkanski junoslovenski narodi su se nali pod vlau dve monarhije :
Centralni i istocni delovi bili su pod vlau Osmanlijske a zapadni Habzburske monarhije.
Ratovi u 17. i 18.v. su smanjili njen prostor na Balkanu. Osmanlijsko carstvo poelo je da
doivljava unutranje krize. To je dovelo do toga da se postavi istono pitanje, a to je pitanje
opstanka Osmanlijskog carstva na Balkanskom poluostrvu. To Osmanlijsko irenje a sa druge
strane uzmicanje dovelo je na Balkanskom tlu do znaajnih demografskih promena. To se
odnosi na srpski narod. On je naselio velike prostore u junoj Ugarskoj, u Slavoniji, zapadnoj

Bosni, Hrvatskoj i Dalmaciji. Ta su kretanja i srpskih i drugih manjih naroda dovela do

iscepkanosti i izukrtanosti etnikog sadraja i politikih granica. To moemo da
rekonstruiemo na osnovu dijalekta i malim delom na osnovu antropolokih tragova.
Krajem 18 v. je poeo proces stvaranja balkanskih nacija i modernih drava. On je bio
uslovljen razvojem gradova i buroazije u njima, raspadanjem feudalnih odnosa i agrarnim
reformama. Odvijao se u senci velikih evropskih ratova i interesa velikih sila za Balkan.
19.10.2005.
Tema: Antropoloka istraivanja srednjeg veka u susednim zemljama
Madjarska: velika seoba naroda traje od 6-9 v. a onda dolazi period naseljavanja koji potie
od Ungara, a oni poticu iz oblasti Kama Volga. Izmedju 630. i 830. oni ive na Donu. Potom
se pomeraju, i od 830. su izmedju Dona i Dnjepra. U toj oblasti su doli u kontakt sa istonim
Slovenima i istonim Gotima i u obodnim zonama se sa njima i meaju. Meaju se i sa
turskim grupacijama. 896. Ungri idu dalje na zapad i dolaze u Panonsku niziju. Tu se oni
preimenuju u Madjare sastavljene od sedam plemena. Tu su naisli na brojne Avare. Arpad
(madjarski vladar) porazio je Avare koji traju do 10 v.
Antropoloki posmatrano imamo dve glavne komponente stanovnitva :
1. je sastavljena od azijskog elementa
2. je evropska komponenta i sastavljena je od Baltida i istonih evropeida.
Posle tog naseljavanja u 10 v. do 13 v. ova mongolska komponenta u antropolokom sastavu
na tlu Madjarske je vrlo jaka. Kasni srednji vek u Madjarskoj se rauna od 14-16.v. ali vaan
momenat je Mohaka katastrofa 1526. Posle ovoga dolazi do velikih etnikih promena na tlu
Madjarske i madjarska antropologija kae da se efekti tih promena posle mohake bitke
oslikavaju u profilu savremene populacije.
Rumunija: antropologija konstatuje da su u periodu velike seobe naroda na njenom tlu
prisutni Huni, Gepidi, Avari i Sloveni. Rumuni nisu lingoslavi. Oni tu imaju i jedan deo
Madjara a ima i protobugara. U periodu od 10-12.v. na tlu Rumunije su prisutne meovite
populacije. U njihovim velikim oblastima (Oltenija, Valahija, Moldavija, Dobruda,
Transilvanija) razliit je antropoloki sastav. Do 12.v. te velike makro regije nisu u
antropolokom smislu iste. Od 13.v. istraivane nekropole ukazuju na antropoloki etniku
konsolodaciju. Postoje lokalne varijante ali se akcenat stavlja na autohtone Daane.
Rumunska antropologija insistira na autohtonizmu (na Daane) koji su osnovni element
njihove antropogeneze.
Bugarska: tokom velike seobe naroda Huni i Avari izvrili su odredjeni uticaj na lokalno
stanovnitvo. Za Slovene kau da dolaze u nenastanjene oblasti npr. najstarija skeletna serija
iz Novog Pazara (7-8.v.) pripada staroslovenskom i starobugarskom stanovnitvu. Kod
starijih protobugara prisutna je jaka mongolska komponenta. Po interpretaciji bugarskih
antropologa protobugari su meavina mongolskih i evropskih elemenata. 1396. Bugarska
potpada pod Tursku vlast i to je ostavilo promene na demografskom i antropolokom planu.
U Bugarskoj je izraena islamizacija. Prvo je islamizirano plemstvo a posle i siromanije
stanovnitvo, da bi taj uticaj ostao i do danas. Proces brahikranizacije dugo prisutan na
Balkanu, je i na tlu Bugarske bio ometan za vreme slavizacije. Bugari su lingoslavi i nauno
dokazuju da nisu bioslavi jer akcenat stavljaju na trakom poreklu. U 17., 18., i 19.v.
Bugarska ima malo antropolokog materijala ali su nali vezu sa recentnim stanovnitvom.

Priznaju regionalne razlike. Na junom delu njihove teritorije izraeno je gracilno

stanovnitvo tamnije kompleksne pigmentacije a na severu je vie prisutna pontska
brahikranizacija i depigmentovana varijanta. U Pirinskim planinama ostalo je ouvano
autohtono Trako stanovnitvo.
*somatologija antropologija ivog stanovnitva (somatska antropologija)
Albanija: antropologija se oslanja na autohtoni Ilirski supstrat. Grka kolonizacija u 8.v.p.n.e.
je obuhvatala samo priobalne delove. Od 2.v.p.n.e. taj priobalni deo je provincija Ilirikum.
Posle romanizacije dolazi ekspanzija Slovena koja je vie prisutna u severnom delu Albanije
nego u junom. Na ovom tlu Albanije dugo ivi Komani kultura (8-12.v.) koja se definie kao
slovenska, romanska i vizantijska meavina. Posle nje dolazi islamizacija a stanovnitvo koje
je bilo dublje u brdima poinje da migrira posle 16 v. u granine oblasti. Tako su stigli i do
Srbije, Grke, Makedonije, Crne Gore. Kao drava, Albanija postoji od 1913. Poznata je po
velikoj demografskoj ekspanziji.
Dananje stanovnitvo se deli kao dijalektoloka granica na Toske i Gege. Severno od reke
Mati ive dinaridi svetle kompleksije, a juno tamnije kompleksije i nieg rasta.
26.10.2005.
Makedonija: postoji razlika izmedju istone i zapadne Makedonije od poetka naseljavanja
do dananjeg antropolokog sastava. Od 9-10.v. pa do 17.v. sa tla Makedonije imamo 20-ak
skeletnih serija. Do 12.v. se rauna rani i puni srednji vek a od 12.v. ide mladji period, sve do
16.v. I po njima, u tom prvom periodu prisutni su gracilni i robusni mediteranac sa raznim
podvarijetetima, tu su dinaridi, nordijci baltidi, mongolski tip i jo neki drugi manji. Posle
12.v. sastav je isti kao prethodni ali samo njihov procenat varira. to se tie savremenog
stanovnitva u Makedoniji tokom 20.v. su ga najvie obradjivali stranci. Ima i lokalnih autora
ali to su preteno biometrijski radovi. Stavlja se akcenat na peonsku osnovu, zatim se uzima u
obzir slavizacija jer su makedonci lingoslavi s tim sto procenat prema nemakedonskom
stanovnitvu nije mali. Celovita antropogeneza se ne moe postii izmedju 15. i 16.v. koji im
nedostaju.
Bosna i Hercegovina: radovi iz vremena SFRJ. Na antropolokoj obradi entiteta se
minimalno radilo ali pravi poetak tek treba oekivati. Zapadno od Drine je populacija
steaka a oni sami su kuoliki nadgrobni spomenici ispod kojih se vrila sahrana u periodu od
13-16 v. Oni su rasprostranjeni i istono od Drine na tlu Srbije. Ispod steaka u Bosni su
bile sahranjene i istorijske linosti. Pavle Radenovi je bio sahranjen npr. ispod
monumentalnog steka u selu Pavlovcu blizu Sarajeva. Viganj Milosevi je takodje bio tako
sahranjen u selu Koerinu kod Litice. A ostaci Batala, bosanskog velmoe, uvaju se u
Zemaljskom muzeju u Sarajevu.
Hrvatska: od osnivanja svoje drave institucionalizovala je antropologiju. Najvie se istrauju
izolati na Jadranskim ostrvima u saradnji sa strancima, i njihov asopis COLEGIUM
ANTROPOLOGICUM ima znaajan opus. Nema dovoljno humanog osteolokog materijala i
imamo vrlo razvijenu somatsku antropologiju i klasinu biofiziku.
Tema: srednjevekovna populacija sahranjivana ispod steaka
Steci su iroko rasprostranjeni na tlu centralnog Balkana. To su nadzemni kameni kuoliki
spomenici kod kojih dominira horizontala. Mogu biti i sanduasti. Imaju i podzemni deo.

Notirano je 66478 steaka. Taj broj je bio i vei a dokaz za to je da su u vreme Austrougarske
steci korieni za gradnju mostova. Steak je bio odraz socijalne stratifikacije u srednjem
veku. 2988 nekropola je notirano rekognosciranjem. Najvei broj (oko 70%) je
rasprostranjeno na teritoriji B i H. Manje ih je u Dalmaciji, zapadnoj Srbiji, u severnoj Crnoj
Gori i u severnoj Albaniji.
Razvoj steaka je krenuo ispod zemlje i ti prvi steci su bili drveni i polagali su se u zemlju
kao i svi drveni sanduci sa skeletima (do 13 v.). Srednjevekovni steci imaju ornamente i
natpise. Ornamenti su stilizovani i predstavljaju kako ljude tako i ivotinje, a svega nekoliko
desetina je sa natpisima. Oni su omoguili da se utvrdi njihovo etniko poreklo. Smatralo se
da su steci spomenici pagana a natpisi govore da su oni hrianski.
Nekropola Radina kod Stolca tu se pominje porodica Miloradovii (oni su jo uvek ivi).
Prve podatke o stecima sreemo jo pri kraju njihove dominacije, jo u 16 v. Tada je
benedikt Purifei, koji je bio vatikanski slubenik u Bosni, putovao za Carigrad. On ih u
svojim zapisima prvi pominje. 1836. Amin Bouje je dao ozbiljnije podatke o stecima
(putovao po Podrinju), Artur Evans je steke posmatrao kao misteriozno keltsko nadgrobno
kamenje. 1879. Franc Fonluan je objavio rezultate pregleda oko 1000 steaka i to oko Drine.
On je otvorio i 30-ak steaka i obavio antropoloku obradu. Naao je unutra ugarske novie i
datovao ih izmedju 14 i 16 v. Zapisao je da su lobanje brahikrane, iroke i visoke. U literaturi
Ivan Azbot je prvi vezao za bogumile a to su posle zastupali istoriari Franjo Raki i drugi.
Onih 30-ak natpisa koji su ouvani su pokazali da su pokojnici bili hriani i to pravoverni
tako da je teza Rakog kod nas dugo odrana sve do pre 20-ak godina kada je pala u vodu.
Antropoloki steci sa tla Srbije su nepoznati, i nisu obradjivani. Od skoro 3000 nekropola sa
stecima, antropoloki je obradjeno samo 10-ak i to sa tla B i H i Dalmacije. Okvirnom
antropolokom obradom moglo se videti da je to ekstremno brahikrano stanovnitvo. To su
tipini dinaridi, kolski primeri, s tim to su kod dve nekropole mediteranski dinaridi.
S obzirom na teritorijalnu rasprostranjenost steaka i vreme kada je sahrana ispod njih
praktikovana, sasvim je mogue da se radi o autohtonom starobalkanskom stanovnitvu. Tu
bi antropologija mogla da da potvrdan odgovor ali samo na nivou okvirnog.
02.11.2005.
Od 400 nekropola koliko je istraivano kod nas, oko 70 je publikovano. Od tih 70 nekropola
30 je iz punog srednjeg veka:
1. Arilje: postoji crkva sv. Ahileja i u njoj je bila sahranjena jedna srednjevekovna populacija
preteno iz 12 v. Antropoloke ostatke je obradio Srboljub ivanovi, i poto materijal nije
bio posebno ouvan nije se moglo neto mnogo o ovoj populaciji zakljuiti. Vano je da je
kranijalni indeks bio na granici brahikranije i hiperbrahikranije tako da se radi o autohtonom
dinarskom stanovnitvu. ivanovi je konstatovao karijes na svim prisutnim zubima ove
serije.
2. Brestovik: datuje su u period 13-15 v. Odavde potie oko 500 skeleta. ika Gavrilovi je
obavio deliminu antropoloku obradu. Konkretno obradio je 50-ak mukih i 50-ak enskih
lobanja. Njegov zakljuak je da oko 40% ove populacije pripada brahikranom antropolokom
tipu.
3. Brza Palanka: nekropola se datuje u period 12-14 v. 30-ak skeleta je obradila Slavica
Radosavljevi. Ona je zakljuila da su veina lobanja brahikrane kod oba pola i to sa oko

55% zakljuuje da preovladava dinarski tip ljudi. Karijes je prisutan u najveem broju
paleopatoloke analize.
4. Vajuga: ima 3 srednjevekovne nekropole koje je obradio Srboljub ivanovi. Nekropola
br.1 ima oko 40 skeleta. Zakljuio je da su muke lobanje hiperbrahikrane a da su enske
brahikrane. Kako je ovo period ranog srednjeg veka ivanovi konstatuje da se radi o
germanima iz zone Alpa. Nekropola br.2 je mladja, datuje se u period 12-14 v. Iz nje potie
116 grobova. Tu je ivanovi konstatovao da se radi o jednoj srpskoj srednjevekovnoj
populacionoj grupi kod koje je brahikranizacija vie izraena kod enskog pola.
5. Vina: srednjevekovna nekropola koju je 30-ih godina poeo da istrauje Miloje Vasi.
Tokom kasnijih istraivanja, pre 30-ak godina, iskopano je oko 1000 skeleta a procenjuje se
da bi ova nekropola mogla imati oko 4000 grobova. Datuje se u period 11-14 v. Antropoloka
analiza je pokazala da su na srednjevekovnoj Vini ivele dve razliite populacije. One su
koristile istu nekropolu a verovatno i isto naselje koje antropolokom metodologijom jo nije
utvrdjeno. Ali ta heterogena populacija je imala vrlo izraene brane enidbeno udadbene
barijere prisutni Sloveni i autohtono stanovnitvo.
6. Bojka: avarska nekropola iz I milenijuma n.e. Obradjeno je 50-ak individua koje je obradio
Srboljub ivanovi.
7. Vrbas: obradjeno 50-ak lobanja od strane Srboljuba ivanovia 1967/68 god. Tu je
dominacija brahikranih i hiperbrahikranih populacija ali je uzorak mali.
8. Glavica: nalazi se kod Kosovske Mitrovice. Datuje se u period 14-17 v. Oko 50 skeleta
moglo je biti antropoloki obradjeno. Tu se prvi put javlja jedna populaciona grupa koja u
celini odgovara dinarskom tipu ljudi.
9. Gornji Lazac: nalazi se kod Kraljeva gde je svega oko 15 skeleta nadjeno i njih je obradio
Srboljub ivanovi. Populacija je heterogena po antropolokom profilu ali je zanimljivo da je
ova stara srpska populacija bila niska svojim telesnim rastom mukarci oko 159 cm a ene
oko 152 cm.
10. Graanica: nalazi se kod Valjeva. Antropoloku obradu obavila je Marija Djuri. Zbog
ouvanosti uspela je da pregleda 139 skeleta i videla da je proseni vek itelja ove nekropole
bio oko 40 godina, dok su samo tri osobe doivele starost od 60 godina.
11. Dobraa: nalazi se kod Kragujevca. To je tumul iz bronzanog doba koji je istraio
Milutin Garaanin. U njemu je bilo sahranjeno 44 Slovena. Obradu je obavila Zlata Dolinar
1954. godine. Tu je konstatovala razne antropoloke varijetete ali kod kojih svi upuuju na
slovensku etniku pripadnost.
12. Drmno-nad lugom: Drmno je selo pored Viminacijuma, a nad lugom je katastarska
jedinica koja se datuje u period 15-16 v. Pregledano je oko 100 skeleta i videlo se da su i
muke i enske lobanje najveim delom brahikrane to ukazuje na dinarski tip ljudi.
13. Djonaj: nalazi se kod Prizrena. Otkriveno je vie od 20 skeleta koji se datuju u period
izmedju 9 i 11 v. Antropoloka analiza je ukazala na robusni leptodolihokrani tip koji se na
ovim prostorima u ovom periodu vezuje za Slovene. Poto brahikranih lobanja uopte nema u
ovoj seriji smatra se da su u pitanju izvorni Sloveni pre procesa meanja sa starosedeocima.
*na centralno balkanskom prostoru do 10-11 v. Sreemo slovenske nekropole populacionih
Slovena koji se ne meaju.
14. ia: izdvojeno je oko 120 skeleta. To je deo manastirske nekropole iju je antropoloku
obradu obavila Marija Djuri. Videlo se da je sastav ovog skeletnog stanovnitva heterogen i
poto se radi o manastirskoj nekropoli nije mogla biti kompletna antropoloka slika.

15. Kalemegdan: iskopane su dve grupe skeleta koje su datovane u 11 v. Jedna grupa je
pokazivala mongolske crte u svojoj morfostrukturi i vezana je za Madjare koji su tu bili
prisutni. Druga grupa skeleta koju odlikuje robusni robusni dolihomorfni govori da se radi o
slovenskoj populaciji koja se sahranila na kalemegdanskom prostoru.
09.11.2005.
16. Kuline: nalazi se kod Kosovske Mitrovice. Serija je datovana u period 13-17 v. Iskopano
je 100-ak skeleta a zbog stepena ouvanosti moglo je biti obradjeno 60-ak. Antropoloka
analiza pokazuje da dominira plan-okcipitalija na lobanjama i to esto u ekstremnoj formi. To
je dinarski antropoloki tip i prosena visina mukaraca je oko 171 cm a ena 162 cm.
17. Ljubievac: nalazi se kod Poarevca. Iz ove srednjovekovne nekropole Slavica
Radosavljevi je obradila 52 skeleta. Slab stepen ouvanosti.
18. Mileeva: skeleti iznad manastirske crkve se datuju od 13-19 v. Obradjeno je 50-ak
skeleta i radi se o heterogenoj raznoj populaciji. Uz dinaride prisutni su i mediteranski
varijeteti. Tu je bio sahranjen i kralj Vladislav.
19. Novo Brdo: nalazi se na Kosovu. 60-ih godina iskopano je oko 900 skeleta. Oni se datuju
u period od 14-16 v. ivojin Gavrilovi je od tog materijala uspeo da obradi samo 12 lobanja
i konstatovao je prisustvo brahikranije.
20. Korbovo Pesak: nalazi se u Djerdapu. 20-ak skeleta iz perioda 9-11 v. Obradila je Slavica
Radosavljevi. Zakljuila je da su to u proseku dolihokrane duge lobanje koje se po svojim
ostalim detaljima vezuju za Slovene. Ima i brahikranih tako da je verovatno neka meavina sa
Slovenima bila prisutna.
21. Ras podgradje: nalazi se kod Novog Pazara. Antropoloku obradu obavio je Srboljub
ivanovi i to na 34 skeleta. On zakljuuje: svojim morfolokim i antropolokim
karakteristikama pripadaju srednjevekovnom srpskom ivlju i poseduju iste karakteristike
kao i skeleti nadjeni na Pazaritu.
22. Senta: u Bakoj nadjena nekropola iz perioda 12-14 v. Imala je ukupno 165 grobova.
Obradu su izvrili madjarski antropolozi Bartu i Farka. Zakljuuju da je to jedna heterogena
populacija ali sa 22% dinarida. Konstatovali su da to proirenje zone dinarskog tipa izmedju
Dunava i Tise se odvija u vreme vlasti Arpadovia.
23. Sombor: nekropola iz perioda 15-17 v. sa oko 160 grobova. Obradu je sproveo Bartu
1960. godine. On je video tu heterogenost stanovnitva neke tri grupe, dinaride, istone
evropeide i jedan mongolski deo koji bi trebao da potvrdi prisustvo Madjara u tom periodu.
24. Studenica: mauzolej Nemanjia. Skeleti nadjeni oko crkve su iz perioda 12 v. Tu je svega
12 grobova istraeno ali se videlo da pripadaju starosedelakom stanovnitvu ne pominjui
istorijske linosti.
25. Trajanov most (castrum Pontes): imao dve srednjevekovne nekropole od kojih je istraena
ova druga. Ukupno je antropoloki obradjeno 15 grobova a to je uradio Srboljub ivanovi.
Materijal je slabo ouvan tako da su dobijeni demografski podaci.
26.Trgovite: nalazi se kod Novog Pazara. Oko crkve na Trgovitu, na nekropoli br.1
arheoloki je otkopano oko 500 skeleta. Obradu je sproveo Srboljub ivanovi i konstatovao
da su muke lobanje brahikrane to upuuje na starosedeoce, ali bilo je i nekoliko lobanja sa
mongolskim karakteristikama ali zbog loe ouvanosti materijala vei zakljuci nisu mogli
biti dobijeni.

Nekropola br.2 je imal oko 200 skeleta. Zbog slabe ouvanosti moglo je biti antropoloki
premereno 27 skeleta. Obradu je radio Srboljub ivanovi i zakljuio da najvei broj lobanja
pripada starosedeocima.
Nekropola br.3 broji oko 160 skeleta. Dominacija brahikranih dinarskih lobanja s tim to je
prosena visina mukaraca 167 cm a ena 165 cm. Pojedinani uplivi skeleta sa mongolskim
crtama se teko objanjavaju.
27. Hajdukovo: nalazi se kod Subotice. Odatle potiu 82 skeleta koje je obradio na biolog
Geza Ceku.
28. Crkvina: nalazi se kod Tutina. Odatle potie 26 skeleta koji su bili u vrlo loem stanju
ouvanosti. Obradio ih je Srboljub ivanovi i dobijeni su paleodemografski elementi.
29.aak: porta crkve sv.vaznesenja. Tu je otkriveno oko 200 skeleta ije iskopavanje poinje
od 13 v. pa sledeih nekoliko vekova. Antropoloku obradu obavila je Marija Djuri ali
prema arheolokim podacima jedna grupa ovih skeleta pripada pravoslavnom a druga
muslimanskom ivlju. Antropoloki je ona pregledala 108 skeleta i zakljuila da: svi skeleti
pripadaju istoj srednjevekovnoj srpskoj populaciji koja se nije meala sa antropolokim
tipovima koji preovladavaju kod Turaka.
30. tzv. madjarsko groblje: nalazi se kod sela Cvetovica nedaleko od Lajkovca. Datuje se u
period od 17-19 v. To je seoska nekropola koja jeu celini iskopana zbog ugroenosti sistema
Kolubara-kop. Spada u vane nekropole posle 16 v. Ovo groblje je dobilo naziv krajem 19 i
poetkom 20 v. jer je okolno stanovnitvo upamtilo da se to selo odselilo i otilo na sever
preko Save u Madjarsku. Uzroci
naputanja lokacije su, na prvom mestu,
voda, nezdravi uslovi i sl.
Tema: model istraivanja etnogeneze
Postoji pet aspekata posmatranja:
drutveno-istorijski, bio-antropoloki,
kulturno-jeziki, prostorni i vremenski
aspekt. Ova polja istraivanja mogu se
prikazati i ovako. U centru ovih krugova
nalazi se etnogeneza, jer je najbolji metod
prouavati je uzimajui u obzir sve ove
aspekte.
Geneza nekog naroda samo na osnovu jezika nije dovoljno kritina, nije celovita.
Geneza na osnovu istorije i istorijskih izvora je jednostrana, nije utemeljena.
Geneza na osnovu antropologije nije dovoljno nauna, jednosmerna je.
Di drutveno-istorijsko polje
BA bio-antropoloko polje
Kj kulturno-jeziko polje
E etnos, etnogeneza

Ni jedan aspekt sam nije dovoljno kritian i celovit. Treba uzeti u obzir svih pet aspekata.
Ovaj model nije jedini i idealan, ali trpi najmanju kritiku. U prouavanju etnogeneze potrebna
je interdisciplinarnost.
Srbi jesu lingoslavi (kao i Hrvati i Slovenci), ali da li su bioslavi treba videti. Slovenaki je
sauvao najvie staroslovenskog.
16.11.2005.
Tema: istorijske linosti srpskog srednjeg veka iji su skeleti obradjeni
Na naem prostoru ih ima ukupno obradjeno 13 skeleta. Ako tome pripojimo i srpse zemlje
onda ih ukupno ima 16, a ako dodamo i Obrenovie onda ih je ukupno 21.
Studenica je podignuta oko 1200.godine. To je mauzolej Nemanjia. Zbog
saniranja temelja podignut je i pod pa je otkriveno 12 grobova sa skeletima, s tim
to sarkofag Stefana Nemanje nije diran. Nadjen je skelet kraljice Ane (br.1) koja
je preminula kao monahinja Anastasija. Njen grob se nalazi u priprati i iznad njega
je freska iz 16 v. Ona je u poloaju proskineze. U grobu je nadjen solidno ouvan
skelet kao i polovina lobanje posmatrano po vertikali. V.Djuri je bio supervizor
iskopavanja. U Studenici ima dva sloja fresaka. Jedan iz 1200. godine a drugi iz
oko 1600. godine. Slikar iz 16 v. je preslikao sliku iz 13 v. od slikara koji je video
kraljicu Anu za vreme njenog ivota i rada tako da je mogao da preslika samo
autentinost.
skelet u jako loem stanju Stefana Prvovenanog (br.2). Nalazi se preko puta
sarkofaga Stefana Nemanje.
knez Vukan (br.3) najstariji brat Stefana Nemanje koji nije dobio presto. Njegov
skelet je osrednje ouvan ali je lobanja u potpunosti ouvana jer je za ivota imao
asimetrinu lobanju (njegova lobanja nije deformisana zbog leanja u grobu ve
zbog prirode stvari to je i bio razlog zbog koga nije mogao da bude
prestolonaslednik.
Rano preminuli sin (br.4) kralja Uroa. Vrlo malo ostataka koji nisu mogli da kau
o uzroku smrti.Tu ima jo 8 linosti ija identifikacija jo nije sprovedena. Jedna
od pokojnih ena bila je imobilne te je umrla od bolesti kukova i ije ime ne
znamo. M.Vuji smatra da je ovde jedno vreme boravio i monah Teodosije.
Sopoani su sazidani oko 1260. godine. Skelet kralja Uroa (br.5) i kraljice Ane
(br.6) je pre 20-ak godina obradio Srboljub ivanovi. Ouvanost skeleta je vrlo
slaba. Sva ova lica su skonavala kao monasi bez insignija kraljevske vlasti.
Skelet arhiepiskopa Joanikija I (br.7) je ovde isto pronadjen.
u manastiru Nova Pavlica pored ktitora Mihaila Andjelovia (br.8) imamo i dva
kosovska junaka, brau Musi, Stefana (br.9) i Lazara (br.10). Manastir Nova

Pavlica podignut je oko 1380. godine a priprata 100-ak godina kasnije gde se i
nalazi Mihailo Andjelovi.
Kralj Vladislav (br.11). Njegov skelet se nalazi u Mileevi i obradio ga je Srboljub
ivanovi.
Despot Stefan Lazarevi (br.12). Sahranjen je u Koporinu, skelet je obradio
Srboljub ivanovi.
U manastiru Drena kod Kraljeva otkriven je skelet monaha Doroteja (br.13).
Pored njega je nadjen jo jedan skelet ali je on bio kontaminiran te je nemogue
rei o kojoj istorijskoj linosti se radi.
Pavle Radenovi (br.14) sahranjen ispod steka u Pavlovcu kod Sarajeva.
Viganj Miloevi (br.15) takodje sahranjen ispod steka kod Litice u Koarinu.
Sin Jovana Draguina Duanov polubrat (br.16). Smatralo se da je Poloki
manastir kod Kavadaraca ktitorsko delo Jovana Draguina. Tamo postoji slika
deteta koga za ruku dri jedna starija ena. U ktitorskom grobu se nalazi deiji
skelet u prvim godinama ivota i jedan znatno stariji skelet ene koja bi jako teko
mogla biti majka tom detetu. Jovan Draguin je podigao ovaj manastir i posvetio
ga svom rano preminulom sinu i svojoj majci.

23.11.2005.
Brahikranizacija je termin od rei brahios to znai iroko. Najstarije brahikrane lobanje
sreemo u okviru Djerdapske serije.
Slavizacija od 10 v. je termin prisutan na jezikom planu. 1959. god. osnovano je
antropoloko drutvo stare Jugoslavije. Izalo je oko 30 glasnika antropologije one stare
Jugoslavije.
Dinarizaciju vezujemo za starije gvozdeno doba.
Dinarski tip je osnovni tip dananje populacije. Definisao ga je Deniker 1898. i 1900. godine.
On je uzdu dinarskih Alpa na onovremenom ivom stanovnitvu identifikovao ljude sledeih
zajednikih karakteristika: dominantna visina sa uskom staturom, kosa i oi braon,
pigmentacija koa srednje svetla, kratka visoka glava sa esto ravnim zatiljkom
(planokcipitalija), visoko usko lice sa vrlo visokim nosem i jakim vilicama.
Oblast rasprostiranja: planinska oblast J-I Evrope, zapadna Ukrajina, Karpatski luk, istoni
Alpi i posebno doline reka u junoj Nemakoj.
Hronoloki gledano najstarija je brahikranizacija, zatim dinarizacija, a najmladja je
slavizacija.