Odbrana traginog kod Kalderona (Parker):

ivot je san
nije tragedija,
ne zavr ava se po traginom obrascu, ali
budi jedno
tragino oseanje

prolaznosti ivota i nesigurnosti; privida

ivot kao privid. * Va no je pitanje volje,
slobode
nesigurnost,neza tienost
... ( openhauer govori o ovome
ve samim roenjem ovek je ka njen, baen u neku vrstu muke
) * Mora postojati jedno pitanje, jedanproblem, jedno
oseanje nemira
, a ne jasno razre enje konflikta bezproblema.Tragina vizija:
Dramska vizija Kalderonova kada je re o prirodimoralnog zla je tragina a ne kauzis
tika:
svi ljudi ili, bolje reeno,svaki ovek kopa grob drugih ljudi, a takoe i svoj sopstv
eni jer svakiljudski in prouzrokuje druge postupke u jednom neraskidivom lancu uz
rokai posledica.
Okolnosti jedne individue nikada nisu u potpunosti njene:
one ine jednu zamr enu mre u ljudskih odnosa, kojom su sva biazahvaena
, sve individue kreu se unutar jednog kolektivnog okvira.
Kalderon daje viziju ljudske sudbine koju oblikuje uzajamna ljudskaodgovornost,
nerazmrsiva uzajamna povezanost svih njihovih akcija. Tragedija se dakle raa iz m
eusobnog ukr tanja ljudskih odnosa, od kojihsvaki vidljivo naru ava prirodnu normu.
Koncepcija pro ireneodgovornosti i egolatrija
:
Oseanje uzajamne ljudske odgovornosti:Sigizmund, Bazilio, Klotaldo
svi su odgovor
ni, svako ima udela u pometnjikoji je nastala. To je
dramska originalnost Kalderonova:
iz oseanjauzajamne ljudske odgovornosti sastoji se originalnost u
pro irenju
23
tradicionalnog koncepta tragedije
, prema kome tragedija (katastrofa)proizilazi iz pukotine u karakteru jednog jed
inog individualnog junaka ili izgre ke u sudu pomenutog glavnog junaka.
Gre ka nije vezana samo za jednog junaka: postoje nedostaci kod svih drugih i oni
seulanavaju.
Jedna individua nema pravo da protestuje protiv nepravednepatnje koja pritiska
ljudski rod, jer svi ljudi, sjedinjeni i uzajamno odgovorni,ine ivot onakvim kakav
on jeste. * Potrebno je da svaka individua gledanapolje prema drugima
a ne samo
unutra, prema sebi
egolatrija. *
Egolatrija je oholo graenje jednog privatnog sveta koji iskljuujeostale, i po Kald
eronu ona je koren moralnog zla.
U njegovimdramama individue ne vide izvan sopstvene ograniene vizije, a ipak, sap
ouzdanjem koje raa egolatrija, veruju da je njihova vizija potpuna, ali seodmah s
potiu o nepredvidljive prepreke. (Ovo, je, naravno, tradicionalnohri ansko shvatanje
zla i greha.) *Za Kalderona je
glavni porok
, koji vladanad svim ostalim, sebinost, a ispoljava se uglavnom u ponosu, drskost
i ipobuni. Ponos vodi oveka u nasilje i hybris. Sigismund je klasian primernametlj
ivog egoiste koji uspeva da savlada svoj egoizam.
Kalderonova vizija ljudske sudbine i efekat njegove tragedije
(poParkeru):
Po to je Kalderon hri anski dramski pisac efekat njegove tragedije
nije oseanje egzaltacije
koja proistie iz na eg divljenja energiji iodlunosti tragikog junaka, odlunosti koja u

sluaju Makbeta ume da sepoka e u njegovim zloinima. Ovi junaci, po to poseduju takve
kvalitete, mogubiti svrgnuti sa prestola ali ne i pobeeni: oni su iskovani od her
ojskog metala,pa prema tome, pokazujui svoj sjaj i u smrti, trijumfuju uprkos bil
o kakvomporazu. Svet ljudi, kakvim nam ga predstavlja Kalderon, nije stvoren da
bi unama izazvao egzaltaciju.
Njegova vizija ljudske sudbine nije herojska;ona je, pre, veoma tu na
. To je sudbina oveka individualizovanog u odnosuna druga ljudska bia, a, ipak, u
prisnoj uzajamnosti sa tim istim biima,ulovljenog u okolnosti za koje su odgovorn
i svi: pa ipak, ta individua ostajezarobljena u sopstvenoj parcijalnoj perspekti
vi. Ona stvara
oseanjesapatni tva
- svest da nas uzajamna odgovornost obavezuje da delimo alosti ljudskog ivota.
Kalderonov tragiki junak
nije rtva sudbine, ve rtva tu ne ironijesamog ljudskog ivota u kome je svaki ovek nagna
n da gradi sopstvenuindividualnost u jednom svetu u kome ljudska individua, kao
individua, nemo e da egzistira.
+ Brenan:
Filozofska tumaenja koja idu ka tome da ovaj komad nosi ideju da je ivot san mogu
se opovrgnuti na sledei nain: ako je ivot zaista san, a delakoja poini ovek koji sanj
a stoje izvan njegove kontrole, onda ona nemajunikakvih moralnih posledica.