UNIVERZITET U NOVOM SADU

PEDAGOSKI FAKULTET U SOMBORU

Narodna bajka u zapisu brae Grim

(analiza bajke Pepeljuga)

Profesor:
doc.dr
Student : Milan Raji

Sneana

09/03/060

Sombor
05.02.2015

arani

utura

ta je bajka?
Pitanjem poetka knjievnog anra bajke, kao i njegova ustrojstva i funkcije, bavilo se mnogo
razliitih naunika etnologa, psihologa, knjievnih teoretiara. Prva dela u prouavanju bajke
koja su se temeljila na morfolokoj orjentaciji te su oznaila smenu historicizma bila su Proppova
Morfologija bajke, Jollesovi Jednostavni oblici te neto kasnija Lthijeva Evropska narodna
bajka.
Za Jollesa, bajka je jednostavni oblik ija je oblikovna zakonitost da "gde je god uvrstili u svet,
on se preobraava prema naelu koje prevladava samo u tome i odredjuje samo taj oblik".
Govorei o duhovnoj zaokupljenosti bajke, Jolles istie da je to nae oekivanje "kako bi se
zapravo u svetu moralo dogadjati" , to zapravo znai da su zbivanja u bajci uredjena tako da
odgovaraju apsolutnom sudu o dobroti i pravednosti. Kao takva, bajka je najee u izrazitoj
suprotnosti s onim to nas okruuje u vlastitom svetu realnosti. U naem "realnom" svetu tok
zbivanja vrlo esto nije ni dobar ni pravedan, to bajku direktno stavlja u odnos opozicije prema
stvarnosti. Zanimljivo je da Jolles tu ne staje u svom razmatranju, ve uoava da je taj na
"stvarni" svet zapravo tragian, u smislu da traginost shvatimo kao situaciju "kad mora biti to
biti ne moe, ili: kad ne moe biti to biti mora." To ovog analitiara dovodi do spoznaje o
postojanju dva razliita oblika koji se nameu iz te dvojako usmerene delatnosti duhovne
zaokupljenosti: bajke i antibajke
Govorei o temeljnim osobinama bajke udnovatosti, uoptenosti vremena i prostora zbivanja
te neimenovanosti, neindividualizovanosti likova Jolles konstatuje da one u bajci nisu udne,
ve samorazumljive i nune. Iz navedenog proizlazi da je za Jollesa temeljna osobina bajke, iz
koje proizlaze i ostale njene prepoznatljivosti, upravo udnovatost, to dalje ima za posledicu, u
skladu s napomenama o pravednosti i traginosti, injenicu da je upravo svet bajke radikalnije
odvojen od sveta stvarnosti nego svet bilo kog drugog oblika. Miomir Milinkovi, Legenda.
Strani pisci za decu i mlade. aak : Legenda 2006 str 124

Rad,ila Pei, smatra da je :

Bajka prica u kojoj se na matovit nain simbolino iznosi kakav umetniki sadrzaj : narodna
pripovetka fantastine sadrzine , sluzi zabavi.Prva nauna prouavanja bajke potiu od brae
Grim (Mitoloka teorija )sledi antropoloka teorija , teorija o migraciji mitova, finski istorisko
geografski metod, strukturalni itd.Prema knjizevno ,teoriskom prouavanju bajka kao vrsta tezi
povraanju ustaljenog reda stvari koji je na njenom pocetku poremeen .Junak I njegovi
pomagai ine sve da bi se ravnoteza povratila , nepravda popravila I pri tom su im dostupna
sva udesna sredstva I mogunosti Rad,ila Pei, Nada Miloevi/orevi.Narodna
knjizevnost.Vuk Karadzi Beograd 1984 str 22
Vladimir Propp nastoji bajku opisati tako da joj odredi specifino anrovsko ustrojstvo. O bajci
kao o anru, smatra Propp, moemo govoriti tek tamo gde bajka iskae karakteristinu sadrajnu
strukturu te nastoji prodreti do onih veliina koje su konstantne, tj. do onoga to se u bajci
ponavlja neovisno o mestu i vremenu njenog nastanka. Na taj nain dospeva do osnovne jedinice
bajke, a to je funkcija protagonista bajkovne radnje .
Pomak dalje u sagledavanju problematike bajke napravio je vajcarski teoretiar Max Lthi koji
je bajku uveo u svet epskog pesnitva. Jednostavnost bajke, po Lthiju, rezultat je redukcije
prethodne sloenosti i ona nalikuje jednostavnosti anakreontske lirike koja pripada ranoj, ali
visokoj kulturi. Bajka nailazi na plodno tlo samo onde gde je spoljni svet spreman da je preuzme
upravo takvu kakva ona jest . Lthi smatra da bajka ne izvire iz elje za ulepavanjem sveta, ve
da se svet u njoj uzdie sam po sebi, tj. da bajka doista vidi svet onakvim kakvim ga i oslikava.
Bajka kao da kristalizira oblike realnosti njene radnje ne prekidaju se i ne gube, ve postiu
odredjeni cilj. U svom razmatranju Lthi dolazi i do tradicionalnog sukoba mythosa i logosa
bajka, kao i predaja, pripadaju svetu gde se mythos jo nije odvojio od logosa pa u njima udesno
ostaje neobjanjeno.
Standardno razumevanje bajke nudi Kurt Ranke koji bajku odreuje kao priu udesnog sadraja,
nezavisnu od uslova realnog sveta s njegovim kategorijama vremena, prostora i kauzalnosti, tj.
priu koja ne pretenduje na verodostojnost , pri emu se, zapravo, naglaavanjem udesnog kao
razliite kategorije moe dovesti u korelaciju s Jollesom. Ono ime se odklon od realnog sveta
postie prvenstveno je skriveno u vremenu i prostoru zbivanja te motivacionom sistemu, s druge
strane, taj odklon najmanje dolazi do izraaja ili ga se nastoji potpuno "ponititi" (to je naravno

nemogue, zbog same prirode knjievnosti u odnosu na realnost) u poetici realistikog kanona.
Spomenuti su samo neki od relevantnih pristupa u prouavanju problematike bajke. U opisivanju
i definisanju bajke medju knjievnim teoretiarima danas uglavnom nema znaajnijih
razmimoilaenja, to ne znai da je bajka, bilo kao teorijska tema, bilo kao konkretan knjievni
tekst, prestala biti zanimljiva i inspirativna. U optem pristupu bajci, kakav je npr. onaj koji
susreemo u kolama, dominiraju odredjenja u kojima se istie preplitanje udesnog i stvarnog;
ustaljeni likovi od kojih su mnogi izmiljeni; sukob Dobra i Zla koji redovno zavrava pobedom
prvog, ali tek nakon savladanih prepreka koje su mu stajale na putu; neodredjenost mesta i
vremena radnje te specifian nain izraavanja.U toku devetnaestog veka umetnost pripovedanja
bajki je polako izumirala ,to je dovelo u veliku opasnost ogromno narodno usmeno blago ali su
uveni naunici braa Jakob i Vilhelm Grim objavili zbirku nemakih narodnih bajki kao pokuaj
da ouvaju narodnu batinu, dajui delima usmene tradicije novi ivot . Zbirka je tokom vremena
postala jedna od najitanijih knjiga na svetu, braa Grim su bajke zapisivali onako kako ih je
narod priao. Po ugledu na brau Grim m, mnogi evropski sakupljai su poeli da uvaju i
sakupljaju dela narodne tradicije medju njima je bio i Vuk Stefanovi Karadi.U poetku je
sakupljaki rad brae Grim smatran za predmet podsmeha jer se bajke potekle od naroda nisu
dovoljno cenile , za tadanji narod se smatralo da je prost i neuk, al i se vremenom pokazalo da je
usmena knjizevnost u stvari daleki predak pismene umetnike knjizevnosti.Pokazalo se da bajke
nisu primitivne i da sa njima poinje svaka knjievnost , gde nema knjievnosti ima bajki.Tako se
devetnaesti vek poznatiji jo i pod imenom Vek istorije okrenuo bajkama I posvetio im posebnu
panju kao priama iz davnina, u tim bajkama se moglo uoiti celokupna jedna slika koja govori
o narodu koji je pripoveda: skrivenim eljama, humoru, obiaji, verovanja pa ak i strahovi
jednog naroda, sve se to moe videti u bajkama. Bajke su prenoene sa kolena na koleno ponekad
su pripovedane veoma bogato a ponekad su bile sroene u svega par reenica, poneto im se
dodavalo a poneto se vremenom gubilo iz njih, ponekad su od jedne bajke nastajale dve
stapanjem dela, poneke bajke su nastale u zavisnosti od neke druge, neke bajke su putovale od
zemlje do zemlje od plemena do plemena od starih Indusa i Grka ka Slovenima i Romanskim
narodima pa su prekrajane i doterivane da se prilagode zemlji u kojoj su pridolice. Narodne
bajke imaju mnogo medjusobne slinosti i pokoju razliku pa kada se cela slika sagleda one sve u
svemu nisu odraz samo jednog naroda, bolje reeno narodne bajke su odraz oveanstva. Mnogi

prouavaoci umetnosti se i danas pitaju iz kog razloga su bajke omiljne ne samo medju decom , i
odrasli ponekad uivaju u njima . Dolazi se do zakljuka da bajka poseduje minimum tri crte koje
je ine omiljenim delom knjievnosti:
1) Uivanje u prianju : Obilje dogaaja, najraznovrsniji zapleti, najneobinije zbivanja koja
se sustiu u neizdrivom toku radnje.
2) Mata: U bajci je sve mogue i najneobiniji dogaaj, svesni smo mi kao itaoci da je to
samo bajka ali dok bajka traje na taj kratki vremenski period verujemo i u vetice i vile,
patulje i nemuti jezik, carobnu svetiljku i palia, mi kao itaoci prihvatamo kao mogu.
Smatram da je mata jedna od najbitnijih osobina knjievnog dela u kojem dete uivao
kao itaoc.Mata zadovoljava ljudsku glad za neobinim i ne objanjivim
3) Jednostavno I ne nametljivo iskazan moral u bajci uvek dobar pobeuje zlog, siromani
likuje nad bogataem, hrabri carevi dobija svoju princezu a zla maeha dobija zasluenu
kaznu. I brojni drugi primeri u kojem dobro triumfuje nad zlim

U bajci je narod jasno izrazio svoje elje, odredio ko je junak prie I jasno definisao zlo protiv
kojeg se taj junak bori, nedostini aspekt svojih elja narod je formulisao kao prepreku koja se
javlja na junakom putovanju a neki bolji ivot je konani cilj junaka svake bajke . Junak prie je
uglavnom siromani sin seljaka ili kraljevi koji su suoeni sa nekim zlom u vidu zmaja ili
vetice koji teroriu narod, bitno je da svaki junak ima I osobine neke pozitivne osobine (pamet,
lepotu, dobrotu.)
Braa Grim su u svojoj Zbirci okupili veliko narodno bogastvo iako se zbirka zove Nemake
narodne bajke u toj zbirci se nalaze I prie u kojima su glavni junaci ivotinje pa su te prie
blie basnama, a postoje u toj zbirci I prie kraeg sadraja u kojima su glavni junaci seljaci I
one su uglavnom saljive sve u svemu zbirka je ogromna I u njoj dominiraju bajke pa su ova
manja odstupanja dozvoljena jer sve u svemu spadaju u njihov opus .
Meusobni uticaji doprineli su da bajka kao vrsta dobije nove sadrine i tonove, da se osavremeni
i prati zadovoljenje duha deteta. Autorske bajke junoslovenskih i jugoslovenskih naroda sadre
dosta slinih verovanja i religije svojstvene slovenskoj pobonosti i mitologiji. Iako su trpele
neizbene uticaje, ipak njihove bajke uvaju svoju originalnost, jezik, mentalitet, iskustvo,
ivotnu mudrost steenu milju i radom. To potvruju i rei Vuka Karadia upuene srpskim

piscima romantizma, tampane u knjievnom kalendaru Danica iz 1829. godine, a odnose se na

korienje elemenata udesnosti, lepote jezika kao tvorevine srpskog duhovnog bia. Put razvoja
bajke je dugaak, i idui njime, saznajemo mnogo vie o tajnama ivota oveka, otkrivamo
njegove preokupacije, sve elje da ivot uine boljim i drugaijim. Onako kako su evropski i
svetski bajkopisci inili u prolosti, tako su i junoslovenski i jugoslovenski narodi, meu njima i
srpski, oslikavali svoje podneblje, opisivali patnje i radosti, divili se herojstvu i upornosti oveka.
ivot na balkanskom jugu odvijao se po posebnim principima i zakonima, vekovi ropstva pod
razliitim zavojevaima inili su svoje, ali narodna mudrost i sva njegova pregnua ostae
zabeleena u bajkama, izvorima ivota junoslovenskih i srpskog naroda. Autonomnost u
stvaranju naih bajki otkriva ne samo vrednosti, ve i modele uslovno reeno, proizale iz
tehnike pisanja i simbola, kao i specifinog izbora tema i motiva. Tajne stvaranja i tajne kvaliteta
bajki lee ne samo u talentu knjievnika, nego i u prirodi srbijanskog oveka, u zvuku njegovog
jezika, u viziji njegove budunosti. Bajke D. Maksimovi, B. opia, S. Raikovia, G. Oluji,
B. V. Radievia i drugih svedoe o tome. One kao bogati izvori duha, humora, radosti, patnji,
strepnji, nadanja jednom reju, zvukom i patinom prolosti, pokuavaju da otkljuaju riznice
uma i pokau koliko je ta vieslojnost znaenja pomogla u razotkrivanju ivotnih zagonetki.
O ivotu Brae Grim :
Braa Grim vae za dvojicu najznaajnijih utemeljivaa nemakog standardnog jezika.
Najpoznatiji su pak po svojoj zbirci Dejih i porodinih bajki. Jakob Grim je roen 1785. u
Hanau, a njegov brat Vilhelm samo godinu dana kasnije. Mladost su proveli u tajnau u istonom
Hesenu. Prvo su pohaali gimnaziju u Kaselu, a zatim su studirali prava na Univerzitetu u
Marburgu. Poseban uticaj na njih izvrio je profesor Fridrih Karl fon Savini koji im je pribliio
literaturu romantizma. Postalisu deo takozvanog Hajdelberkog kruga koji je bio vrlo usredsreen
na nemaku narodnu poeziju. Nakon majine smrti Jakob je morao da prehranjuje porodicu.
Radio je kao bibliotekar eroma Bonaparte, kralja Vestfalije. Braa su se u ovom razdoblju
posvetila sakupljanju starih legendi i bajki koje su im delom i usmeno prenoene. 1812. su
objavili prvu zbirku starih narodnih pria pod nazivom Deje i porodine bajke
Narednih godina obojica su radili u biblioteci u Kaselu: Jakob kao bibliotekar (od 1816. do
1829.), a Vilhelm kao sekretar (od 1814. do 1829.).

U ovom periodu kreativnog stvaranja nastala je i Nemaka gramatika, koja u ovom obliku pre
toga nije postojala. Prvi tom je objavljen 1819. i nije bio ogranien iskljuivo na nemaku
gramatiku, ve je obuhvatao i uporednu gramatiku nemakog jezika u odnosu na druge jezike kao
i jeziko<istorijski
razvoj rei. Braa su 1829. dobila poziv da postanu profesori na
Univerzitetu u Getingenu. Jakob i Vilhelm Grim su se sve vie politiki angaovali i uticali su
kako na formulisanje osnovnih prava tako i na ostvarenje cilja ujedinjenja malih nemakih drava
u jednu veliku i
jedinstvenu dravu. Kada su zajedno sa pet drugih profesora javno istupili protiv obaranja Ustava
od strane Ernesta Avgusta I, kralja Hanovera
, izgubili su slubu
Tri godine su iveli u izgnanstvu u Kaselu pre nego to ih je novi pruski kralj Fridrih Vilhelm IV
pozvao u Berlin, izmeu ostalog i da bi sastavili Nemaki renik.
Na tom projektu Jakob i Vilhelm Grim su radili do svoje smrti. Vilhelm je umro 1859., a njegov
stariji brat etiri godine kasnije. Braa su u Berlinu provela dvadesetak godina. U tom periodu su
objavili prvo izdanje
Istorije nemakog jezika kao i Manje spise, koji puno otkrivaju o njihovim
interesovanjima, istraivanjima i liberalnim politikim stavovima.
2013. godina predstavlja iz dva razloga znaajnu godinu kada su braa Grim u pitanju. Prvi je to
to se 20. decembra 2012. navrava 200 godina od objavljivanja prvog izdanja Dejih i
porodinih bajki koje je UNESCO 2005. godine uvrstio u dokumentarnu svetsku kulturnu
batinu. Drugi razlog je 175ogodinji jubilej Nemakog renika. Svojim zalaganjima braa
Grim su uticala na stvaranje trajne romantine slike o Nemakoj.

Analiza BajkePepeljuga:
PEPELJUGA Oboljela ena nekoga bogatoga ovjeka, pa kad je osjetila da joj se pribliava smrt,
pozvala svoju jedinicu ker k postelji te joj rekla: - Drago dijete, budi edna i dobra, pa e ti
uvijek dobro biti; ja u s neba gledati na tebe i bit u uza te. - To rekavi zaklopila mati oi i
umrla. Djevojka svaki dan ila na majin grob i plakala, bila edna i dobra. Kad je dola zima,
pokrije snijeg bijelom plahticom majin grob, pa kad ju je u proljee sunce opet skinulo, oenio

se otac drugom enom. Druga je ena dovela u kuu dvije keri, naoko lijepe i bijele, ali rune i
crne u srcu. Do- e muno vrijeme za pastorku. - Zar e ova glupa guska sjediti s nama u sobi!
Tko hoe kruac jesti, treba da ga i zaslui; van sa sluavkom! - navale sestre, uzmu joj njezine
lijepe haljine, obuku joj stari sivi haljetak i dadu drvene cipele. - Gle ohole kneginje, kako se
dotjerala! - rugale joj se one pa je u kuhinju otjerale. U kuhinji je morala od jutra do mraka raditi
teke poslove: rano u zoru ustajati, vodu nositi, vatru loiti, kuhati i prati. Osim toga, polusestre
joj zadavale svakojakih jada, izrugivale je, sipale bi graak i leu u pepeo, a njoj valjalo sjediti i
trijebiti. Kad bi uveer klonula od rada, morala bi lei u pepeo kraj ognjita, jer ne imae postelje.
Kako je zbog toga uvijek bila prana i prljava, nazvae je P e p e l j u g o m . Jednoga se dana
otac spremae na sajam; zapita obje pastorke, ta da im donese. - Lijepih haljina - odgovori jedna.
- Bisera i dragog kamenja - ree druga. - A ta e ti, Pepeljugo? - zapita otac. - Otkinite, oe,
prvu granicu, to vam dodirne eir, kad se budete vraali; nju mi donesite. Otac kupi objema
pastorkama lijepe haljine, bisera i dragog kamenja, a kad je vraajui se kui jahao kroz umarak,
okrzne ga ljeskova granica i zbaci mu eir. On otkine gran- icu i ponese je sa sobom. Kad je
stigao kui, dade pastorkama, to su zaeljele, a Pepeljugi ljeskovu granicu. Pepeljuga mu
zahvali, otie na majin grob i zasadi granicu, a pri tom je toliko plakala, da ju je suzama zalila.
Granica je rasla i u lijepo se drvce razrasla. Pepeljuga je svaki dan triput ila na grob, plakala i
molila, i svaki bi put sjela bijela ptiica na drvce, pa kad bi imala kakvu elju, dobacila bi joj
ptiica ba ono, to je PepeljugaJednoga dana kralj priredi sveanost, i na nju bie pozvane sve
ljepe djevojke kraljevstva: trebalo je da njegov sin sebi izabere zarunicu. Kad su obje sestre
ule, da e i one ondje biti, veoma se obraduju, zovnu Pepeljugu i narede joj: - Poeljaj nas,
oisti nam cipele i privrsti kope; mi emo u kraljevske dvore na svadbu. Pepeljuga poslua;
gorko je plakala: ta i ona bi rado na ples, pa stoga zamoli maehu, da je pusti. - uje li,
Pepeljugo, kako e na svadbu tako prana i prljava? Nema ni haljine ni cipel, a htjela bi
plesati! No kako je Pepeljuga sveudilj molila, pristade maeha i ree: - Evo sam ti sasula u pepeo
zdjelu lee, pa ako je za dva sata otrijebi, moe s nama zajedno. Djevojka izie na stranja
vrata u vrt i vikne: - Oj vi pitome golubice, vi grlice i sve ptiice pod nebom, doite i pomozite
mi trijebiti: Dobre u loni, Loe u elui! Nato kroz kuhinjski prozor doletjee dvije bijele
golubice, pa grlice i napokon doleprae sve ptiice pod nebom te se skupie oko pepela.
Golubice klimahu glavicama i kljuckahu: kljuc, kljuc, kljuc, a nato i druge ponu: kljuc, kljuc,
kljuc, te sva dobra zrnaca otrijebe u zdjelu. Nije proao ni cio sat, a one ve bile gotove, pa

odletjele. Djevojka odnese zdjelu maehi; sva radosna miljae, da e smjeti na svadbu. No
maeha se usprotivi: - Ne, Pepeljugo; nema haljine i ne zna plesati; samo e te ismijavati. Kad
je djevojka stala plakati, opet e maeha: - Ako mi otrijebi iz pepela dvije pune zdjele lee za
jedan sat, onda moe ii. - A u sebi pomisli: To nee moi nikako. Kad je maeha sasula dvije
zdjele lee u pepeo, izie djevojka na stranja vrata u vrt i zovne: - Oj vi pitome golubice, vi
grlice i sve ptiice pod nebom, doite i pomozite mi trijebiti: Dobre u loni, Loe u elui!
Nato kroz kuhinjski prozor doletjee dvije bijele golubice, zatim grlice, i napokon doleprae sve
ptiice pod nebom te se skupie oko pepela. Golubice klimahu glavicama i kljuckahu: kljuc,
kljuc, kljuc, a nato i druge ponu: kljuc, kljuc, kljuc, te sva dobra zrnaca otrijebe u zdjelu. Prije
nego to je prolo pol sata, bile one gotove, pa odletjele. Djevojka odnese zdjelu maehi; mislila
je sva radosna, da e smjeti na svadbu. No maeha se usprotivi: - Nita ti ne pomae; nee s
nama, jer nema haljine i ne zna plesati; mi bismo se tebe morale stidjeti. - Okrene joj lea i
pohiti sa svojim gizdavim kerima na svadbu. Kad nikoga vie ne bijae kod kue, otie
Pepeljuga na grob svoje majke pod ljeskovo drvce I vikne
Milo drvce, tresi grane: Zlato, srebro saspi na me! Nato joj ptica baci zlatnu i srebrnu odjeu te
svilom i srebrom izvezene cipelice. Pepeljuga bre bolje obue odjeu i poe na svadbu. Njezine
je polusestre i maeha ne prepoznae, ve miljahu, da je neka kraljevska ki - tako bijae lijepa,
tako u zlato odjevena. Na Pepeljugu i ne pomiljahu, uvjerene da sjedi kod kue sva prljava i
trijebi leu iz pepela. Kraljevi prie k njoj, uzme je za ruku i stane plesati, i to samo s njome;
nikako je ne pu- tae iz ruke, a kad bi tkogod doao po nju, rekao bi: - Ovo je moja plesaica.
Pepeljuga plesae do veeri, a onda poe kui. No kraljevi htjede znati, ija je ta lijepa djevojka,
te joj ree: - Hou da te pratim. No ona mu pobjegne i sakrije se u golubinjak. Kraljevi je
meutim ekao, dok nije doao otac; njemu kaza, da je u golubinjak ula neka neznana djevojka.
Stari pomisli, da nije moda Pepeljuga, pa kad mu donesoe sjekiru i trnokop, razbi golubinjak,
ali nikoga ne nae. Uoe u kuu, a kad tamo: Pepeljuga u svome prljavom haljetku lei sva u
pepelu kraj mutne petruljae, to gori u dimnjaku. Pepeljuga je naime bre skoila otraga iz
golubinjaka i otrala k ljeskovu drvcetu; tu je svukla i na grob stavila lijepu odjeu, koju je ptica
opet odnijela, a onda je u svom sivom haljetku sjela kraj pepela. Kad se drugi dan sveanost
nastavila i roditelji ve s djevojkama otili, ode i Pepeljuga k ljeskovu drvcetu te progovori: Milo
drvce, stresi grane: Zlato, srebro saspi na me! Ptica joj baci odjeu jo gizdaviju od prijanje, pa
kad je u njoj banula na svadbu, sve se zadivi njezinoj ljepoti. Kraljevi je ekao, dokle god nije

dola; uzeo je za ruku i plesao samo s njome. Kad bi drugi htjeli s njome plesati, rekao bi: - Ovo
je moja plesaica. Podveer se Pepeljuga spremi kui, a kraljevi poe za njom, da vidi, u koju e
kuu. No ona mu pobjee iza kue u vrt, gdje su na lijepu veliku stablu visjele prekrasne kruke;
Pepeljuga se okretno poput vjeverice popne meu grane, te kraljevi ne znade, kamo je iezla.
ekae on, dok doe otac, pa mu ree: - One je neznane djevojke nestalo; mislim, da se popela na
kruku. Otac pomisli, da nije moda Pepeljuga; zatrai sjekiru, posijee kruku, ali ne bijae
nikoga. Kad oni u kuhinju, Pepeljuga sva u pepelu kao uvijek. Ona je naime s druge strane sila s
kruke, predala lijepu odjeu ptici na ljeskovu drvcetu i opet obukla svoj sivi haljetak. Kad su i
trei dan roditelji s polusestrama otili, Pepeljuga opet poe k svojoj majci na grob i ree drvcetu:
Milo drvce, stresi grane: Zlato, srebro saspi na me! Sada joj ptica baci tako krasnu i sjajnu
odjeu, kakve jo nije imala, i cipelice od suhoga zlata. Kad je u toj odjei dola na sveanost,
gosti zanijemili od udivljenja. Kraljevi je s njome plesao sasvim sam. Kad god bi je tko pozvao,
da s njome plee, kraljevi bi rekao: - Ovo je moja plesaica. Podveer se Pepeljuga spremae
kui i kraljevi je htjede pratiti; no ona mu i opet tako brzo pobjee, te je nije mogao stii.
Kraljevi se zato poslui varkom; naredi da se stepenice namau smolom, pa kad je Pepeljuga
potrala kui, lijeva joj se cipelica prilijepi i ostane. Kraljevi je digne: bijae malena i draesna,
sasvim od zlata. Drugo jutro poe s cipelicom k Pepeljuginu ocu, pa mu ree: - Nijedna druga ne
moe postati moja ena doli one, kojoj pristaje ova zlatna cipelica. Obje se sestre obradovae, jer
su imale lijepe noge. Najstarija uzme cipelicu i poe u sobu, da je obuje; pri tom joj pomagae
majka. Kako cipelica bijae premalena, te joj noni palac ne mogae unutra, dade joj mati no i
ree: - Odrei palac; bude li kraljica, nee morati da ide pjeice. Djevojka odree palac, utisne
nogu u cipelicu, stisne zube od boli i izie pred kraljevia, a on je uzme kao zarunicu na konja i
odjae. Moradoe proi pokraj groba, gdje su, na ljeskovu drvcetu, sjedile dvije golubice; one
viknu u jedan glas: - Gukni, gukni, o golube, Krv, gle, curi iz cipele: Cipela joj premalena,
Zarunice prave nema, Kod kue jo ona drijema. Kraljevi pogleda na njezinu nogu i opazi,
kako je krv procurila; okrene s konjem natrag, dopremi krivu zarunicu kui i ree, da nije prava i
da druga sestra obuje cipelu. Druga ue u sobu i prsti joj nasreu uu u cipelicu, samo joj peta
bijae prevelika. Nato joj mati dade no i ree: - Odsijeci komadi pete; bude li kraljica, nee
morati da ide pjeice. Djevojka odsijee komadi, utisne nogu u cipelicu, stisne zube od boli i
izie pred kraljevia, a on je uzme kao svoju zarunicu na konja i odjae. Kad su prolazili pokraj
ljeskova drvceta, na njemu su sjedile dvije golubice; one viknu u jedan glas: - Gukni, gukni, o

golube, Krv, gle, curi iz cipele: Cipela joj premalena, Zarunice prave nema, Kod kue jo ona
drijema. Kraljevi pogleda na njezinu nogu i opazi, kako je krv projurila i kako se po bijeloj
arapi razlijeva rumenilo; okrene s konjem natrag i otpremi krivu zarunicu kui. - Ni ova nije
prava! - ljutito e kraljevi. - Nemate li druge keri? - Ne - odgovori otac. - Jo ima Pepeljuga,
siroe od moje pokojne ene; ali ona ne moe biti zarunica. Kad je kraljevi zatraio, da mu i
nju poalju, upadne maeha zlobno: - Ne; sva je prljava, ne smije se pokazati. No kraljevi je
svakako elio da je vidi, i Pepeljugu moradoe pozvati. Ona prvo umije ruke i lice, poe
kraljeviu i pokloni mu se. Kraljevi joj dade zlatnu cipelicu, a ona sjedne na klupicu, izvue
nogu iz teke drvene cipele i stavi je u zlatnu: stajae joj kao salivena. Kad je ustala i kraljevi joj
pogledao u lice, prepozna lijepu djevojku, to je s njime plesala i viknu. - Ovo je prava zarunica!
Maeha se i obje polusestre uplae i poblijede od bijesa. A kraljevi se vine s Pepeljugom na
konja i odjae. Kad su prolazili pokraj ljeskova stabalca, kliknu dvije bijele golubice u jedan glas:
- Gukni, gukni, o golube, Krv ne curi iz cipele: Cipele joj lijepo stoje, Zarunica prava to je.
Kliknuvi slete sa drveta i sjednu Pepeljugi na ramena, jedna s lijeve, druga s desne strane, i tako
ostanu. Kad je trebalo slaviti svadbu, dooe neiskrene polusestre, da se dodvore i da s
Pepeljugom sreu dijele. Kad su zarunici poli u crkvu, bila je najstarija sestra s desne, a
najmlaa s lijeve strane, i golubice iskljuju svakoj po jedno oko. A kad su izlazili iz crkve, bila je
najstarija s lijeve, a najmlaa s desne strane; i golubice iskljuju svakoj drugo oko. I tako za svoju
zlobu i neiskrenost bie kanjene sljepoom za itav ivot.
Analiza dela:
Grimova verzija Pepeljuge je najlepsa verzija te bajke ikada ispriana, U njoj kao I u svakoj bajci
postoji junak koji je maltretiran od strane svoje maehe I dve setre koje su bile lepe s polja ali su
imale veoma crnu duu. Potujui poslednju majinu zelju Pepeljuga je ostala dobra, asna I
potena, ali povrh svega skromnaPre odlaska na put otac je pitao Pepeljugu I njene dve
polusestre ta zele za poklon, sestre su izrazile zelju za luksuznim poklonima, dok je njegova ki
bila skromna trazivsi prvu granicu na koju naleti eirom to samo pokazuje koliko je devojka
skromna. Plakavi nad granicom koju je posadila nad grobom svoje majke Pepeljuga je svojim
suzama dala mo granici
(kasnije je u literaturi grob majke I cudesno drvo zamenjeno dobrom vilom I carobnim
stapicem).Doao je I taj dogadjaj bal koji je trajao tri noi Pepeljuga zamolila svoju maehu da je
pusti naravno onaje zelela da je ponizi I da je ne vodi dala joj je zadatak za koji je mislila da je ne

reiv uz pomo golubica(za koje ja smatram da su duh njene majke) Pepeljuga je reila ne reiv
zadatak , ali svakako je maeha nije odvela na bal.Uz pomo maginog drveta ona odlazi na bal i
tri noi za redom bezi princu iz ruku i time mu testira intelekt.Na kraju princ smolom uspeva da
uhvati jednu cipelicu sa time odlazi da nadje misterioznu lepoticu koja mu je ukrala srce. Dve
sestre su na nagovor svoje majke pristale da zrtvuju svoj hod odsekavsi prste i petu sa nogu,
mislei da im hod nee biti potreban (taj deo price je vremenom izbacen )...Na njihovu zalost duh
Pepeljugine majke ih razotkriva kao varalice i njena kci dobija sreni kraj koji zasluzuje.
Kompozicija skoro svake Bajke brae Grim se svodila na to da se zlo nikada ne isplati a da dobro
uvek pobeuje dajuci tadasnjem narodu nadu u neko bolje i svetlije sutra.

Zakljuak
Bajke brae Grim danas se smatraju za najblestavije bisere knjievnosti, prevoene su na sve
svetske jezike Neiscrpan su motiv na kojem se baziraju dananji filmovi , namenjeni svim
uzrastima, na primer moja omilnena serija Once upon a time je u stvari Sneana I sedam
patuljaka radnja je malo promenjena dat joj je drugaiji osvrt na celu priu ali univerzalna
poruka bajke je sauvana Dobro triumfuje nad zlim, Sve to nebi bilo mogue bez brae Grim koji
su svojim radom I zalaganjem sauvali ovo ogromno narodno blago, u kojem dananja deca
uivaju. Nisu sve bajke doivele uspeh kao pojedine : Sneana I 7 patuljaka, Trnova Ruica,
Pepeljuga i ostale ali za istinske ljubitelje knjievnosti anonimnost ostalih dela koja se nalaze u
zbirkama Brae Grim nee predstavljati problem, velikim arhivama na internetu nee biti
problem da se pristupi i manje poznatim delima...Od kojih sam i ja neke tek ne tako davno
proitao :D

Literatura:
1) Miomir Milinkovi, Legenda. Strani pisci za decu i mlade. aak : Legenda 2006
2) Voja Marjanovi,BMG. Deija Knjievnost u Knjievnoj kritici.BMG.Beograd 1998
3) http://os-odra-zg.skole.hr/upload/os-odra-zg/images/static3/788/File/bracagrimm_bajke.pdf
4) Rad,ila Pei, Nada Miloevi/orevi.Narodna knjizevnost.Vuk Karadzi Beograd
1984