5 Full PDF 51124

Visoka kola strukovnih studija za
informacione i komunikacione tehnologije

Beograd
Osnove PHP-a
Sintaksa php koda

Poetna i krajnja oznaka koda:
1.
<?
?>
2.
<?php
?>
3.
<script language="php"> </script>
Svi klasini simboli i atributi su preuzeti iz html-a
<?php phpinfo(); ?>
Primer kreiranja php koda
echo je naredba za ispis na ekranu
<html>
<head><title> Pocetak PHP-a</title></head>
<body bgcolor="#000FF">
<?php
echo"<p><hr>";
echo"Tekst ispisan u PHP-u";
?>
</body>
</html>
Primer
<html>
<head>
<title>Moj prvi PHP skript</title>
</head>
<body>
Ako se u tranici nalazi bilo koja
<?php
linija PHP koda, ona se nakon
mora snimiti u formi ime.php
print Zdravo narode!;
?>
</body>
</html>
Eksterni fajl
Kao i kod drugih jezika, kod u PHP-u se moe

direktno pisati na tekuoj stranici ili uvesti kao
spoljanji fajl.
Funkcija include, kompletan sadraj zadatog
spoljanjeg fajla postavlja u stranicu koja je taj
kod pozvala.
Ovaj kod se kopira na mesto
<html>
gde je funkcija include delovala
<body>
<?php
Ovaj deo koda se tada ponaa
include("header.php");
kao sastavni deo poetne stranice ?>
<p> text</p>
</body>
</html>
Sintaksa php oznaka
Svaki iskaz u php-u mora se zavriti sa ;

Iza komande dolaze znaci navoda gde se definie
na ta komanda deluje
echo"Tekst ispisan u PHP-u";
Ukoliko je potrebno prikazati znake navoda a da

se ne tumae kao sastavni deo komande treba u
rei pre navoda staviti \
echo"Ova kua je \"haos\" !";
Ova kua je "haos" !
Komentari su odvojeni sa #, //, /* - */

Prva dva se definiu jednoredno i stavljaju se na
poetak svakog pojedinanog reda, dok su druga
dva za poetak i kraj vierednih komentara
Komentari
<?php
echo "Zdravo, svete!<br>"; // Ovo je komentar u jednom redu
// u stilu jezika C++
/* Ovo je blok komentara
u vie redova. */
echo "Zdravo, jo jednom.<br>";# Ovo je komentar u stilu
# komandnih okruenja Unixa
?>
<?php
/* Sledei red e ispisati, "Ovo nee
ispisati nita."
*/
?>
Ovo nee ispisati <?php # echo "neto"; ?> nita.<br>
Primer
Pored klasinog ispisivanja komandom echo
postoje i specijalni znaci koji ostavljaju dodatne
mogunosti
Prelazak u novi red uticajem servera, ili html-a
echo "Hallo\n";
echo "Hallo<BR>"; Tabela 2.1 Izlazne sekvence u znakovnim

nizovima pod navodnicima
Znak
Znaenje
\n
Nov red
\r
Povratak u prvu kolonu (carriage-return)
\t
Horizontalni tabulator
\\
Obrnuta kosa crta
\"
Znak navoda
\$
Znak za dolar
Promenljive
Poinju rezervisanim simbolom $, nakon ega ide

promenljiva kao u html-u, tj. poinju slovom ili _
Imena promenljivih su keysensitive
Primer:
$pera="Perica Peric";
$broj=15;
$niz[0]=22;
$niz1[22]="milence";
Promenljive u svom imenu mogu da

sadre samo alpha-numerike
karaktre (a-Z, 0-9, and _ )
Promenljive ne smeju da sadre n
space-ove.
Ako promenljiva ima vie rei
moraju biti povezane sa _ ili
meusobno spojene.
($my_string, $myString)
Primer
Primer
Promenljive kod ispisa
<?php
$glumac = "Marlon Brando";
print "$glumac";
// ispisuje Marlon Brando
echo $glumac;
// takoe ispisuje Marlon Brando
print $glumac;
// takoe ispisuje Marlon Brando
print '$glumac';
// ispisuje $glumac
?>
Tipovi podataka
a)
b)
c)
d)
e)
f)
String (tekst)
Integer (Celobrojni broj)
Double (Racionalni broj)
Niz
Objekat
Nepoznati tip
Za razliku od drugih jezika, tip podataka
ne mora da definie programer nego PHP
odluuje kada e koji podatak tumaiti
kao odreeni tip
a) String (tekst)
Stavljanjem pod znake navoda,

promenljiva je automatski postala string,
bez obzira na sadraj
Primer
$x=Pera
$x1=Pera Peric
$y=5
$y1=5.25
$z=Pera Peric 225/25
Spajanje stringova
Spajanje je proces dodavanja novog stinga na kraj prethodnog
Spajanje se vri sa . (U JavaScript-u je to +)
Primer
$x=Pera
$y=Peric
$z=
$ime= $x. $z. $y
Spajanje je mogue i kroz komandu ispisa echo (U JavaScript-u
je to document.write)
Primer
$x=Pera
$y=Peric
echo Ime studenta je: $x , a prezime: $y
Duina stringa odreuje se funkcijom strlen
Primer: echo strlen("Hello world!"); vraa 12
Funkcije za string-ove
b) Integer (Celobrojni broj)
Svaka promenljiva ija je vrednost

celobrojna veliina je automatski
odreena kao tip Integer
Brojne vrednosti se piu bez znakova
navoda
Primer
$x=55
$y=-123
$z=1
c) Double (Racionalni broj)
Svaka promenljiva ija je vrednost

racionalni broj je automatski
odreena kao tip Double
Brojne vrednosti se piu bez znakova
navoda
Primer
$x=0.55
$y=-2.123
$z=1.0
Primer
Proste matematike operacije
Operacije koje se mogu koristiti u PHP-u

su:
Sabiranje (+)
Oduzimanje (-)
Mnoenje (*)
Deljenje (/)
Moduo (%)
Primer
$x=55
$y=-2.123
$z=2*($x+ $y) - $y/3
Operatori
Pored standardnih izdvajaju se sledei:
+=
$x+=5
$x= $x+5
+=
$x+=$y
$x= $x+$y
-=
$x-=5
$x= $x-10
/=
$x/=10
$x= $x/10
*=
$x*=10
$x= $x*10
++
$x++
$x = $x +1
-$x-$x = $x -1
Prioriteti operacija su kao i u standardnoj

matematici
Logiki operatori
Konstante
Promenljive su oznake kojima se neka vrednost

moe dodeliti i u toku koda promeniti
Konstantama se vrednost ne moe menjati
Za konstante se uzimaju one veliine koji su
sigurno fiksne (18% PDV, 3.14 Pi, 0 stepeni taka
leenja...)
Rezervisana re za kreiranje konstante je DEFINE
Primer
define(broj-pi, 3.14);
define(CenaSveske, 50);
define(Skola, Visoka ICT);
Primer
Konverzije
PHP automatski vri konverziju podataka u

procesu nalaenja rezultata neke operacije
Primer:
$x=5
$y=-2.5
$a=12P
$z=$x (5,automatski z vidi kao Integer)

$z=$x* $y (-12.5, automatski z vidi kao Double)
$z=$x* $a (60, jer je prepoznao broj, a P ignorie)
U drugim jezicima ovo nije mogue, nego su

dozvoljene operacije meu istim tipovima
podataka
Gettype i settype
Funkcija gettype moe da utvrdi tip

promenljive
Primer:
$a=12
Echo gettype($a) // vraa rezultat Integer
Funkcija settype moe da promeni tip

promenljive
Primer:
$a=12
settype($a, string);
echo gettype($a) // vraa rezultat String, a ranije
bi bio Integer
Isset, unset i empty
Funkcija isset se koristi da se proveri da li ve postoji

promenljiva sa tim imenom
Echo isset($a) vraa 1 ako ta promenljiva postoji, ili
nita ako ne postoji (moe biti problem)
Funkcija empty (suprotna od isset) se koristi da se
proveri da li ve postoji promenljiva sa tim imenom
Echo empty($a) vraa 1 ako ta promenljiva ne postoji
Funkcija unset se koristi da bi se unitila promenljiva
sa nekim imenom i oslobodio prostor u memoriji
unset($a) brie promenljivu a
Funkcije promenljivih
Rad sa datumima i vremenom
PHP ima ugraene funkcije za prikaz datuma i

vremena u velikom broju formata
Funkcija date i gmdate daje mogunost prikaza
datuma i vremena
Najlaka upotreba je sa echo
Kao argument se oekuje format koji se oekuje za
prikaz
Primer
<?php
echo gmdate(M d Y);
?>
e) Nizovi
Svaki niz mora da sadri oznaku $, ime, uglastu

zagradu, i oznaku elementa niza
Ne mora se inicijalno definisati promenljiva tipa
niz
Ne mora se definisati inicijalna duina niza
Kreiranje niza je mogue:

a) Kreiranjem samo jednog njegovog lana
$ime_niza[0]=
$ime_niza[1]=
$ime_niza[2]=
"Pera";
"Mika";
"Laza";
b) Kreiranjem celog niza

$ime_niza= array ("Pera", "Mika", "Laza")
Primer
Nizovi
Nizovi automatski definiu svoj prvi lan sa

indeksom 0
Moe se promeniti numeracija kao
$ime_niza= array (1=> "Pera", "Mika", "Laza");
Sada je prvi element niza sa indeksom 1
Numeracija ne mora biti ak ni brojevima

$ime_niza= array ( "p1"=> "Pera", "m1"=> "Mika",
"l1"=> "Laza");
Brzo pristupanje elementima niza

for ($brojac=1; $brojac<100; $brojac++)
{ echo (ime_niza[$brojac]) }
Sortiranje nizova
Sortiranje sadraja niza po abecednom redu

je funkcijom sort()
Sintaksa sort(ime_niza)
Ako je kao indeks niza korien neki od
stringova, tada se kao sortiranje koristi
funkcija asort()
Funkcije rsort() i arsort() rade sortiranje u
obrnutom abecednom redu
Funkcija ksort() vri sortiranje sadraja niza
prema indeksima koji su string tipa
Primer
Za niz
$ime_niza[0]=
$ime_niza[2]=
$ime_niza[1]=
"Pera";
"Laza";
"Mika";
Funkcija sort($ime_niza) vraa

$ime_niza[2]= "Laza";
$ime_niza[1]= "Mika";
$ime_niza[0]= "Pera";
Funkcija rsort($ime_niza) vraa

Funkcije spajanja i rastavljanja
Funkcija implode("separator", $ime_niza) od

datog niza kreira string tako to redom uzima
jedan po jedan lan niza i meusobno ih
razdvaja separatorom
Funkcija explode("separator", $ime_niza)
jedinstveni string deli u odnosu na separator i
dodeljuje elementima niza
Primer
Za niz
Funkcija $proba1= implode("," , $ime_niza) daje
$proba1= Pera,Mika,Laza
Funkcija $proba2= explode("," , $proba1) daje
$proba2[0]= "Pera";
$proba2[2]= "Laza";
$proba2[1]= "Mika";
Funkcije nizova
Toliko za sada

Beograd
Naredbe
Naredba if
Sintaksa
if (uslov koji je taan)

jedna linija koda za izvravanje
if (uslov koji je taan)
{
druga linija koda za izvravanje
....
}
Primer
if
<html>
<body>
<?php
$d=date("D");
if ($d=="Fri")
{
}
?>
</body>
</html>
echo Pozdrav!<br />";

echo " Lep provod za vikend!";
echo Vidimo se u ponedeljak!";
Naredba if - else
Sintaksa
if (uslov)
{
jedna linija koda za izvravanje za taan uslov
....
}
else
{
jedna linija koda za izvravanje za netaan uslov
....
}
Primer
if - else
<html>
<body>
<?php
$d=date("D");
if ($d=="Fri")
echo Lep provod za vikend!";
else
echo Prijatan dan!";
?>
</body>
</html>
Naredba if - elseif - else
Sintaksa
if (uslov 1)
{ jedna linija
....}
elseif (uslov 2)
{ jedna linija
....}
else
{ jedna linija
....}
koda za izvravanje
koda za izvravanje
koda za izvravanje
Primer
if - elseif - else
<html>
<body>
<?php
$d=date("D");
if ($d=="Fri")
echo Lep provod za vikend!";
elseif ($d=="Sun")
echo " Lepo provedite subotu!";
else echo " Prijatan dan!";
?>
</body>
</html>
Ugnjedavanje
if (uslov)
{
if (uslov 1)
{
druga linija koda za izvravanje
....
}
}
else {....}
Primer
Switch - Case
switch ($ime)
{
case "Pera":
echo "Dobar dan Pero";
break;
case "Mika":
echo " Dobar dan Miko ";
break;
case "Laza":
echo " Dobar dan Lazo ";
break;
default:
echo "Dobar dan (vae ime nije poznato programu)";
}
Primer
Petlje While
Ispisivanje reenice 10 puta
$reenica = "Sutra u 15h na as !";

$i = 0;
while ($i<=10)
{
echo $reenica;
$i++;
}
Primer
Petlje While
<html>
<body>
<?php
$i=1;
while($i<=5)
{
echo Broj je " . $i . "<br />";
$i++;
}
?>
</body>
</html>
Primer Petlje Do-While

$reenica = "Sutra u 15h na as !";
$i = 0;
do
{
echo $reenica;
$i++;
}
while ($i<=10)
For petlja
for ($a=1; $a<=10; $a++)
{
echo ("Dobar dan !");
}
for ($a=1; $a<=10; $a++)

{
if ($a%2 == 0)
{ echo ("Broj $a je paran broj !");}
}
Foreach
Koristi se najee kod nizova, i to kada

se ne zna kolika je duina niza da bi se
kreirala klasina for petlja
Ova petlja prolazi kroz sve elemente
<html>
<body>
<?php
$arr=array("one", "two", "three");
foreach ($arr as $value)
{ echo "Value: " . $value . "<br />"; }
?>
</body>
</html>
Foreach
Continue - Break
Funkcije list i each
Problem moe da nastane kada se u niz upisuju

vrednosti sa indeksima koji nisu susedni.
Tada postoji veliki broj "rupa" u nizu i dosta
vremena je potrebno da se izgubi na prikaz svih
podataka, da bi se stiglo do eljenih
Primer
Funkcije list i each omoguavaju da se vrate
samo oni indeksi i elementi koji imaju vrednost
Funkcije list i each
Najea primena je
while (list(Vrednost_indeksa, Sadraj_elementa) =
each (ime_niza)
Ovo znai: Za svaki od elemenata niza ime_niza,

definisati promenljivu Vrednost_indeksa jednaku
indeksu elementa niza i promenljivu
Sadraj_elementa jednaku sadraju elementa.
Ispisivanjem sadraja promenljivih
Vrednost_indeksa i Sadraj_elementa dobija se
indeks i sadraj samo onih elemenata niza koji
imaju neki sadraj
Toliko za sada

Beograd
Preuzimanje podataka
iz formulara
Kreiranje formulara
Formular se kreira u HTML-u

Tag <form> i </form>
Atribut action="stranica_za_obradu.php"
Atribut method moe biti post ili get
Ostali atributi mogu biti: enctype, id,
class, language, name, style, title ...
Primer
<form action="obrada.php" method="post">

....
</form>
JavaScript i PHP zajedno
Skoro uvek se provera popunjenosti ili ispravnosti

podataka pre slanja u bazu vri JavaScript-om
Ako se u formularu koristi taster tipa Submit,
tada e sadraj stranice biti automatski poslat na
adresu definisanu u atributu action, bez
prethodne provera scripta
Da bi se to spreilo, u tag form se stavlja dogaaj
OnSubmit, koji kao rezultat oekuje logiku
promenljivu
Ako ova promenljiva bude true, nastavlja se sa
slanjem podataka PHP-a, i obratno
Vrednost true dodeljuje JavaScropt ako je
provera zadovoljila oekivanja
JavaScript i PHP zajedno

<html>
<head>
<script language="JavaScript">
function Provera()
{
var tel=document.formular1.telefon.value.length
if(tel<5) {alert("Niste upisali ispravan broj telefona !!!") ;
return false;}
else {return true;}
}
</script>
</head>
<body>
<form name="formular1" method="post" action="1.php" onSubmit="return
Provera()">
<p>Telefon: <input type="text" name="telefon"></p>
<input type="submit" name="Poruci" value="Porui" >
<input type="reset" name="Brisanje" value="Brisanje">
</form>
</body>
</html>
Kreiranje linka u body-ju
Kreiranje linka kroz script
Kreiranje linka kroz dogaaj
Method GET
Get govori browser-u da vrednosti koje korisnik
upie u formular doda URL adresi i prosledi ih
eljenoj stranici
Da bi se razlikovala URL adresa od podataka koji se
alju, browser dodaje ? iza adrese ime oznai
poetak podataka
Podaci se alju u formi ime/vrednost
Primer
www.pera.com/obrada.php?ime=mika
Ako postoji vie parova ime/vrednost tada ih
browser razdvaja znakom &
Primer
www.pera.com/obrada.php?ime=mika&prezime=mikic
Method GET
Ukoliko se Get-om alje sadraj tekstualnog polja
koje ima vie rei (textarea), tada se moraju
pamtiti razmaci, ali i svi specijalni karakteri koji su
uneti u tekst
Da bi se ovakav zahtev realizovao definisana je
tablica koja koduje znakove koji se ne mogu
pojaviti u URL adresi, ali se zamenjuju tekstom
Na primer tekst Kurs: Php programiranje! bi
izgledao:
www.pera.com/obrada.php?TextArea=Kurs%3A%20
Php%20programiranje%21
URL kodovanje
Method POST
Za razliku od Get, podaci koji se alju Post

metodom su nevidljivi za korisnika, i ne
dodaju se URL adresi
Oni se prenose u telu HTTP zahteva
Post metod nema ogranienje u smislu
veliine, dok Get ima, zbog ogranienja
duine URL adrese
Nema pravila koje definie koji metod je
bolji, nego se to ostavlja programeru
Veza HTML i PHP stranice

1.
2.
3.
4.
Napraviti HTML stranicu sa tagom form,

atributom action i method
U formularu napraviti elemente koji imaju
definisane name atribute
Napraviti taster Submit za slanje podataka na
php stranu, koja je definisana u atributu
action
Napraviti pomenutu PHP stranicu u kojoj se
poziva $a= $_POST[' atribut_name '], i
podatak je iz HTML strane doao u PHP
stranicu u promenljivu $a
Prenos iz tekstualnog polja

Prenos sadraja tekstualnog polja u PHP
se vri po atributu name
Iz tog razloga treba voditi rauna da ne
bude praklapanja atributa po imenu
Sadraj polja se prenosi u originalu, bez
obzira na broj rei i razmake
Preuzimanje u PHP kodu je pomou
$_POST[' atribut_name ']
Kod nekih verzija dovoljno je samo
$atribut_name
1.php
index.html
Primer
<html>
<head> </head>
<body>
<form action="1.php" method="post">
Unesite ime
<input type="text" name="ime">
<br>
<input type="submit" value="Unos">
</form>
</body>
</html>
<html>
<head> </head>
<body>
Uneto ime je:
<?php
echo $_POST['ime']
>
<br>
</body>
</html>
Primer
Slanje u php
<form action="http://www.nesto.com/provera.php" method="GET">

Ime: <input type="text" name="firstname" size="15">
Prezime : <input type="text" name="lastname" size="15">
<input tupe="submit" value="Potvrda podataka">
</form>
<? echo"Vas ime :";
echo"$ firstname ";
echo"Vas prezime :";
echo"$ lastname ";
?>
-------------------------------------------------------------------Za unete podatke Nenad Kojic, nakon klika na Potvrda podataka
otvara se stranica sa podacima
Vae ime je Nenad
Vae prezime je Koji
Provera unosa podatka u neko od polja

<form action="strana.html" method = "POST">
<input name="Ime">
<input type="submit">
isset vraa vrednost
</form>
<?
if (isset ($Ime))
{
echo "Vae ime je $Ime";
$rezultatupita=true;
}
?>
true ako postoji

promenljiva Ime
Alternativa
<?
if (!isset ($Ime))
{
echo "Morate uneti Ime";
$rezultatupita=false;
}
?>
Jedna-dve strane
PHP_SELF
Primer a
<html>
<head>
<title>Formular za PHP testiranje</title>
</head>
<body>
<h2>Prost formular</h2>
<form method=post action=formprocesor.php>
<input type=text size=26 name=ime>Ime: <br />
<input type=text size=26 name=prezime>Prezime: <br />
<input type=text size=26 name=email>E mail adresa: <br />
<textarea rows=4 cols=26 name=address></textarea>
Adresa: <br />
<input type=submit value=Send name=submit>
<input type=reset value=Clear name=reset>
</form>
</body>
</html>
Primer b
<?php
// alje podatke i zahvaljuje korisniku
print <h2>Hvala Vam $ime, primili smo vae informacije </h2>;
print Ime: $ime <br /> \n;
print Prezime: $prezime <br /> \n;
print Email adresa: $email <br /> \n;
print Adresa: $adresa <br />\n;
// alje podatke formulara na specificiranu adresu, email adresu
$to = "peraperic@NNscience.org";
$subject = "Informacije prikupljene formularom";
$body = "Ime: $ime \n Prezime: $prezime \n Email adresa: $email \n
Adresa: $adresa \n";
mail ($to,$subject,$body);
?>
Check taster
Prenos sadraja checkbox-a u PHP se vri po

atributu name
Svaki box ide za sebe
Ako u tagu <input> nije definisan atribut value,
tada je rezultat ekiranog polja u PHP-u on (dok
se u suprotnom ne prikazuje)
Ako je atribut value definisan, prenosi se value
vrednost
Za sluaj kada ima vie checkbox-ova mogue je
za name kreirati niz. Na taj nain sva polja se
prozivaju preko imena niza, iji je elemenat
odreen redosledom pojavljivanja box-ova
1.php
index.html
Primer <html>
<html>
<head> </head>
<body>
Opcije:
1<input type="checkbox" name="1" >
2<input type="checkbox" name="2" >
3<input type="checkbox" name="3"
value="Treci" >
4<input type="checkbox" name="4"
value="Cetvrti" ><br>
<input type="submit" value="Obrada">
</form>
</body>
</html>
<body>
Predmeti: <br>
<?php
echo $_POST['1'];
echo ("<br>");
echo $_POST['2'];
echo $_POST['3'];
echo $_POST['4'];
?>
</body></html>
Radio tasteri
Prenos sadraja checkbox-a u PHP se vri po

atributu name
Svaki radio button mora imati isti name
Ako u tagu <input> nije definisan atribut value,
tada je rezultat ekiranog polja u PHP-u on (dok
se u suprotnom ne prikazuje)
Ako je atribut value definisan, prenosi se value
vrednost
1.php
index.html
Primer <html>
<html>
<head> </head>
<body>
Opcije:
1<input type="radio" name="1" >
2<input type=" radio " name="1"
value="Drugi" > <br>
</form>
</body>
</html>
<body>
Izbor: <br>
<?php
echo $_POST['1'];
?>
</body>
</html>
Padajua lista
Prenos sadraja izabranog polja padajue liste u

PHP se vri po atributu name taga Select
Ovo vai za liste gde je dozvoljen izbor samo
jedne od ponuenih vrednosti
Ako se koristi opcija Multiple, tada se prenos
izabranih polja preuzima kroz atribut name taga
Select, a u PHP-u ita kreiranjem niza sa tim
imenom.
1.php
index.html
Primer <html>
<html>
<head> </head>
<body>
Opcije:
<select name="123">
<option>11</option>
<option>22</option>
<option>33</option>
</select><br>
</form>
</body>
</html>
<body>
Izbor: <br>
<?php
echo $_POST['123'];
?>
</body>
</html>
Primer
<p>Kojim danima moete doi na razgovor?</p>
<select name="radni_dani[]" Multiple>
<option value="Ponedeljak">Ponedeljak</option>
<option value="Utorak">Utorak</option>
<option value="Sreda">Sreda</option>
<option value="etvrtak">etvrtak</option>
<option value="Petak">Petak</option>
</select><br/><br/>
print "Dani za razgovor: $radni_dani[0] $radni_dani [1]
$radni_dani [2] $radni_dani [3] $radni_dani [4] <br>\n";
Skrivena polja
Koriste se za prosleivanje podataka sa jedne

stranice na drugu, ali bez uticaja korisnika
Ovo se moe zamisliti kao polje koje je unapred
popunjeno, i koje e svoju vrednost proslediti php
stranici kao i sva druga polja koje popunjava
korisnik
U HTML-u se kreira kao:
<input type="hidden" name="pera" value="mika">
Kao i ostali elementi poziva se svojim name
atributom, a prenosi vrednost value-a
Skrivena polja
Skrivena polja mogu da prenose i informaciju iz

php strane na drugu php stranu
Da bi se ovo iskoristilo potrebno je ceo HTML
formular kreirati kroz php kod, kada se i
elementima formulara mogu dodeliti vrednosti
promenljivih u php-u
Automatskom dodelom vrednosti nekom od
elemenata formulara i njenim daljim
prenoenjem dobija se alat za prenos sadraja
promenljivih meu stranama
Primer - Skrivena polja

<html>
<head> </head>
<body>
<?php
$promenljiva1 = "Pera";
echo "<form action="2.php" method="post">";
echo "<input type="text" name="3" >";
echo "<input type="hidden" name="4" value=$promenljiva1>";
echo "<input type="submit" value="Obrada">";
echo"</form>"
?>
</body>
</html>
Primer
Utvrivanje itaa i IP-a
<html>
<head>
<title>Utvrivanja IP adrese i web itaa</title>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html;
charset=iso-8859-1">
</head>
<body>
<?php
$yourIP = getenv("REMOTE_ADDR");
$yourbrowser = getenv("HTTP_USER_AGENT");
echo "<h1>Hello</h1>\n";
echo "Vidim vasu IP adresu sa koje dolazite <b>$yourIP </p>;
echo "Koristite sledeci web pretrazivac $yourbrowser ";
?>
</body>
</html>
Toliko za sada

Beograd
Organizacija koda
Funkcije
Sintaksa funkcije je slina kao i u JavaScript-u
Rezervisana re function, () za parametre i {}
za telo funkcije
Rezervisana re return za vraanje vrednosti
koja je traena od funkcije
Sintaksa
function ime_funkcije (ulazni parametri)
{
telo (kod) funkcije
Return izlazna promenljiva
}
Primer
<?php
function pdv ($osnovna_cena, $stopa_pdv)
{
$pdv_iznos = $osnovna_cena * $stopa_pdv/100;
$cena_sa_pdv = $osnovna_cena + $pdv_iznos ;
return $cena_sa_pdv ;
}
$osnovna_cena = 100;
$stopa_pdv = 18 ;
$razultat = pdv($osnovna_cena, $stopa_pdv);
echo (" Cena proizvoda sa PVD-om je $razultat ");
?>
Funkcije
U verziji PHP4, ukoliko se neki od oekivanih ulaznih
parametara ne poalje, tada se podrazumeva da je njegova
vrednost 0
Primer
<?php
function pdv ($osnovna_cena, $stopa_pdv)
{
$pdv_iznos = $osnovna_cena * $stopa_pdv/100;
$cena_sa_pdv = $osnovna_cena + $pdv_iznos ;
return $cena_sa_pdv ;
}
$osnovna_cena = 100;
$stopa_pdv = 18 ;
$razultat = pdv($osnovna_cena);
echo (" Cena proizvoda sa PVD-om je $razultat ");
?>
Kao rezultat e se vratiti 100
Globalne i lokalne promenljive
Pojam promenljive vezuje se za vreme trajanja web

strane
Promenljive koje se koriste u funkcijama, imaju lokalni
karakter, i vae samo dok se kod funkcije izvrava
Te promenljive su lokalne promenljive
Ista lokalna promenljiva se zato moe koristiti u svim
funkcijama, jer se njeno trajanje na njih i ograniava
Globalna promenljiva se nalazi u glavnom delu koda, i
mora da bude jedinstvena u njemu
Ime globalne promenljive moe biti i ime lokalne, ali
se mora voditi rauna ko u kom trenuku izvravanja
koda ima koju vrednost
Promenljive
Globala promenljiva $suma se oznaava sa:
global $suma
Superglobalne promenljive Automatski
definisane i dostupne kroz sam program:
$_GET
$_POST
$_Request
$_COOKIES
$_SESSION
Primer
<?php
$glob_prom = pera;
function primer ($glob_prom )
{
$glob_prom = mika;
return $glob_prom ;
}
primer ($glob_prom ) ;
echo $glob_prom;
?>
Ispisuje pera
Primer
<?php
$glob_prom = pera;
function primer ($prva)
{
$prva = mika;
return $prva ;
}
primer ($glob_prom ) ;
echo $prva;
echo $glob_prom;
?>
Nema vrednost van funkcije

Ispisuje pera
Globalne i lokalne promenljive
ta bi bilo ako se vrednost globalne

promenljive pozove unutar funkcije gde
postoji promenljiva sa istim tim imenom?
Nee se ni videti unutar nje, jer se ne zna
koja je koja promenljiva
Zato se globalne promenljive jasno
oznaavaju kao takve
Prvi nain je stavljanjem rei global ispred
promenljive koja je globalna a poziva se u
nekoj od funkcija
Drugi je upotrebom niza $GLOBALS
Primer
<?php
$prva = pera;
function primer ($druga)
{
global $prva ;
echo $prva ;
$druga = mika;
return ;
}
primer ($prva ) ;
echo $prva;
?>
Ispisuje pera
Ispisuje pera
Primer
<?php
$prva = pera;
function primer ($druga)
{
echo $GLOBALS[prva] ;
$druga = mika;
return $druga ;
}
primer ()
echo $prva;
echo $druga;
?>
Ispisuje pera
Ispisuje pera
nita
Zadravanje vrednosti
Ako lokalna promenljiva treba da zadri svoju

vrednost i nakon isteka koda funkcije, za potrebe
sledeeg pozivanja te funkcje, tada se ispred imena
promenljive pie re static
Static se samo prvi put izvrava i promenljivoj dodeli
inicijalnu vrednost, a nakon toga lokalna promenljiva
pamti svoju vrednost za sledee pozivanje funkcije
Primer
function broj_poseta_sajtu()
{
static $broj=0;
return $broj=$broj+1;
}
Pri svakom pozivanju funkcije vrednost $boj bi bila 1,2,3,
Primer za static
<?php
function broj_poseta_sajtu()
{
static $broj=0;
return $broj=$broj+1;
}
for ( $i=1; $i<5 ; $i++)
{
$promenljiva = broj_poseta_sajtu() ;
echo $promenljiva;
}
?>
1234
Funkcije i promenljive
U PHP-u regularno vae rekurzije i ugnjedavanja

funkcija
Takoe vai mogunost dodele funkcija pojedinim
petljama i obratno
Rezime promenljivih
Globalne promenljive imaju vrednost kroz ceo
program, ali ako se koriste u funkciji mora se koristiti
prefiks global
Lokalne promenljive imaju vrednost samo unutar
funkcije i za vreme trajanja funkcije
Statike promenljive su lokalne promenljive kojima
vrednost traje unutar funkcije svaki put kada se
funkcija pozove
Ukljuivanje datoteka
Ukljuivanjem sadraja spoljanje datoteke moe se u

postojeu stranicu dodati tekst ili deo koda
Naredba za ukljuivanje datoteke je include
Sintaksa include(ime_datoteke);
Primer include(tekst.txt)
Nailaskom na ovaj red koda, ako je u tekst.txt

definisan neki tekst, taj tekst bi se ukljuio u sadraj
stranice, kao da je kreiran u HTML-u
Ako postoji potreba za vie datoteka, onda se prave
generika imena koja su slina, i koja se programski
mogu pozvati
Primer : Ako postoji 10 datoteka sa imenima tekst1.txt,

tekst2.txt, ..., tada se mogu kroz for petlju pozvati kao
ime
$brojac=1;
include (tekst.$brojac..txt);
Toliko za sada

Beograd
WEB PROGRAMIRANJE
PHP
PHP 4 - Kroz primere
HTML kod poetne strane
<html><head>
<title>PHP - Kroz primere</title>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=Windows-1250"></head>
<body>
<form action="obrada.php" method="post">
<table border="0">
<tr bgcolor="#cccccc">
<td width="150">Artikal</td>
<td width="15">Koliina</td>
</tr>
<tr>
<td>Sveska</td>
<td align="center"><input type="text" name="sveska" size="3" maxlength="3"></td>
</tr>
<tr>
<td>Olovka</td>
<td align="center"><input type="text" name="olovka" size="3" maxlength="3"></td>
</tr>
<tr>
<td>Gumica</td>
<td align="center"><input type="text" name="gumica" size="3" maxlength="3"></td>
</tr>
<tr>
</tr>
<tr>
<td colspan="2" align="center"><input type="submit" value="Narui"></td>
</tr>
</table>
</form>
</body>
</html>
Atributi tagova bitni za PHP

name="sveska"
name="olovka"
name="gumica"
action="obrada.php"
method="post"
Stranica obrada.php
<html>
<head>
<title>OnLine knjiara - Izvetaj narudbine</title>
</head>
<body>
<h1>OnLine knjiara</h1>
<h2>Izvetaj</h2>
<?php
echo "<p> Porudbina prihvaena </p>";
?>
</body>
</html>
Upotreba funkcije date

Ugraena funkcija
<html>
za vreme
<head>
<title>OnLine knjiara - Izvetaj narudbine</title>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=Windows-1250">
</head>
H: Sati u 24h formatu
<body>
i: Minuti sa vodeom nulom
<h2>Izvetaj</h2>
<?php
echo "<p> Porudbina prihvaena u <p>";
echo date("H:i, j F");
echo "</p>";
?>
j: Dan
</body>
</html>
F: Mesec
Preuzimanje elemenata obrasca
Promenljivima $neto dovoljno je definisati nain

prenosa podataka (u ovom sluaju POST) i name
odreenog elementa obrasca.
Potpuna putanja, kao u sluaju JavaScript-a nije
potrebna
Iz tog razloga vie razliitih obrazaca na istoj
strani moraju imati razliita name svakog od
objekata.
Proizvoljna imena
promenljivih
name elemenata
obrasca
$sveska1 = $_POST['sveska'];
$olovka1 = $_POST['olovka'];
$gumica1 =$ POST['gumica'];
Prihvatanje podataka i njihov prikaz

<body>
<h2>Izvetaj</h2>
<?php
echo "</p>";
$gumica1 =$_POST['gumica'];
echo "<p> Naruili ste : <p>";
echo "<p> Sveske komada: $sveska1 <p>";
echo "<p> Olovke komada: $olovka1 <p>";
echo "<p> Gumice komada: $gumica1 <p>";
?>
</body>
Konstante
Konstante se definiu naredbom define

Vrednosti konstanti su neke vrednosti kao i kod
promenljivih, ali se jednom zadata vrednost
konstante ne moe menjati, dok se promenljivoj
moe
Promenljive ispred imena imaju simbol $, dok
konstante nemaju
define('CenaSveske', 50);
define('CenaOlovke', 30);
define('CenaGumice', 10);
Dodela poetnih vrednosti
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Tipovi podataka u PHP-u su:

Intiger - celobrojne veliine
Double - pokretni zarez dvostruke preciznosti
String - znakovi
Boolean - logiki
Array - nizovi
Object - za definisanje klasa.
Definisanje promenljivih razliitih tipova:

$ukupnoartikala=0;
$ukupnacena=0.00;
Aritmetiki operatori i operatori poreenja
<?php
echo "</p>";
$gumica1 =$_POST['gumica'];
echo "<p> Naruili ste : <p>";
echo "<p> Sveske komada: $sveska1 <p>";
echo "<p> Olovke komada: $olovka1 <p>";
echo "<p> Gumice komada: $gumica1 <p>";
$ukupnoartikala=0;
$ukupnacena=0.00;
$ukupnoartikala = $sveska1 + $olovka1 + $gumica1;
echo "Ukupan broj artikala: $ukupnoartikala <br />";
$ukupnacena = $sveska1*CenaSveske+$olovka1*CenaOlovke+$gumica1* CenaGumice
echo "Ukupno za uplatu: $ukupnacena dinara. <br />";
?>
IF petlja
Verzija IF petlje sa jednim izvrenjem

if($ukupnoartikala==0)
echo "Morate izabrati bar jedan artikal !";
Verzija IF petlje sa vie izvrenja
{
echo "Izaberite ponovo !";
}
IF-ELSE petlja
Verzija IF - ELSE petlje

{
}
else
{
echo "Hvala to ste izabrali nae proizvode.";
if($sveska1>0)
echo "Izabrali ste sveske, komada: $sveska1.";
if($olovka1>0)
echo "Izabrali ste olovke, komada: $olovka1.";
if($gumica1>0)
echo "Izabrali ste gumice, komada: $gumica1.";
}
<?php
<?php
echo "<p> Porud
Porudbina prihva
prihvaena u <p>";
echo date("H:i,
date("H:i, j F");
echo "</p>";
$sveska1 = $_POST['sveska
'];
$_POST['sveska'];
$olovka1 = $_POST['olovka
'];
$_POST['olovka'];
$gumica1 =$_POST['gumica
'];
=$_POST['gumica'];
define('CenaSveske',
define('CenaOlovke',
define('CenaGumice',
$ukupnoartikala=0;
ukupnoartikala=0;
$ukupnacena=0.00;
ukupnacena=0.00;
$ukupnoartikala = $sveska1 + $olovka1 + $gumica1;
echo "Ukupan
"Ukupan broj artikala:
artikala: $ukupnoartikala
$ukupnoartikala <br />";
if( $ukupnoartikala == 0 )
{
echo "Morate izabrati bar jedan artikal ! <br />";
}
else
{
echo "Hvala to ste izabrali nae proizvode. <br />";
if($sveska1>0)
echo "Izabrali ste sveske, komada: $sveska1. <br />";
if($olovka1>0)
echo "Izabrali ste olovke, komada: $olovka1. <br />";
if($gumica1>0)
echo "Izabrali ste gumice, komada: $gumica1. <br />";
}
$ukupnacena = $sveska1 * CenaSveske+
CenaSveske+ $olovka1 * CenaOlovke+
CenaOlovke+ $gumica1 * CenaGumice;
CenaGumice;
echo "Ukupno
"Ukupno za uplatu:
uplatu: $ukupnacena
$ukupnacena dinara.
dinara. <br
<br />";
?>
IF-ELSE petlja
ELSEIF
Verzija ELSEIF petlje (Obraun popusta na koliinu)

if( $sveska1 < 5)
$popust=0;
else if( $sveska1 >=5 && $sveska1<=9 )
$popust=5;
else if( $sveska1 >=10 && $sveska1<=19 )
$popust=10;
else if( $sveska1 >=20)
$popust=15;
Izraunavanje nove cene
Stara metrika za cenu
$ukupnacena =
$sveska1 * CenaSveske+
$olovka1 * CenaOlovke +
$gumica1 * CenaGumice;
Nova metrika za cenu
$ukupnacena =
$sveska1 * (CenaSveske - (CenaSveske*$popust)/100) +
$olovka1 * CenaOlovke +
$gumica1 * CenaGumice;
Select sekcija
<select name="pronalazenje">
<option value =" a">Ja sam stari kupac</option>
<option value =" b">TV oglas</option>
<option value =" c">Internetom</option>
<option value =" d">Od prijatelja</option>
</select>
$ pronalazenje=$_POST[' pronalazenje '];
Else-If petlja
if($ pronalazenje == 'a')

echo '<p> Stari kupac.</p>';
elseif($ pronalazenje == 'b')
echo '<p>Kupac obaveten TV oglasom.</p>';
elseif($ pronalazenje == 'c')
echo '<p>Kupac obaveten internetom.</p>';
elseif($ pronalazenje == 'd')
echo '<p>Kopac obaveten od strane prijatelja.</p>';
else
echo '<p>Nepoznat podatak o obavetavanju kupca.</p>';
Case
Select sekcija
$ pronalazenje=$_POST[' pronalazenje '];

switch($pronalazenje)
{
case 'a':
echo "<p>
break;
case 'b':
echo "<p>
break;
case 'c':
echo "<p>
break;
case 'd':
echo "<p>
break;
default:
echo "<p>
break;
}
Stari kupac. </p>";

Stari kupac. </p>";
Stari kupac. </p>";
Stari kupac. </p>";
Stari kupac. </p>";
<html><head>
<title>PHP - Kroz primere</title>
primere</title>
<meta httphttp-equiv="Contentequiv="Content-Type" content="text/html; charset=Windows
charset=Windows--1250"></head>
<body>
<form action="obrada.php
action="obrada.php"" method="post">
<table border="0">
<tr bgcolor="#
cccccc">
">
bgcolor="#cccccc
<td width="150">Artikal
</td>
width="150">Artikal</td>
<td width="15">Koli
ina</td>
width="15">Koli
ina</td>
</tr
>
</tr>
<tr>
tr>
<td>Sveska
</td>
<td>Sveska</td>
<td align="center"><input type="text" name="sveska
name="sveska"" size="3" maxlength="3"></td>
maxlength="3"></td>
</tr
>
</tr>
<tr>
tr>
<td>Olovka
</td>
<td>Olovka</td>
<td align="center"><input type="text" name="olovka
name="olovka"" size="3" maxlength="3"></td>
maxlength="3"></td>
</tr
>
</tr>
<tr>
tr>
<td>Gumica
</td>
<td>Gumica</td>
<td align="center"><input type="text" name="gumica
name="gumica"" size="3" maxlength="3"></td>
maxlength="3"></td>
</tr
>
</tr>
<tr><td>
Kako ste saznali za nas?</td>
tr><td>Kako
nas?</td>
Dodatak
<td><select
">
<td><select name="pronalazenje
name="pronalazenje">
originalnoj
<option value =" a">Ja
a">Ja sam stari kupac</option>
kupac</option>
verziji koda
<option value =" b">TV oglas</option>
oglas</option>
<option value =" c">Internetom
</option>
c">Internetom</option>
<option value =" d">Od
d">Od prijatelja</option>
prijatelja</option>
</select> </td></tr
>
</td></tr>
<tr><td
i"></td></tr
>
tr><td colspan="2"
colspan="2" align="center"><input type="submit" value="Naru
value="Naru
"></td></tr>
</table></form></body></html>
Kd prve strane
<html><body>
<table border="0" cellpadding="3">
<tr>
<td bgcolor="#CCCCCC" align="center">Udaljenost u km</td>
<td bgcolor="#CCCCCC" align="center">Cena u dinarima</td>
</tr>
<tr>
<td align="right">50</td>
</tr>
<tr>
</tr>
<tr>
</tr>
<tr>
</tr>
<tr>
</tr>
</table></body></html>
Dodavanje nove
strane sa podacima
Generisanje podataka prethodne tabele

pomou While
<? php
$rastojanje=50 ;
while($rastojanje <= 250)
{
$cena=100* $rastojanje ;
echo "<tr> \n <td> $rastojanje </td> \n";
echo "<td> \n <td> $cena </td> \n </tr> \n ";
$rastojanje +=50;
}
?>
Generisanje podataka prethodne tabele

pomou For
<? php
for($rastojanje=50 ; $rastojanje <= 250; $rastojanje +=50)
{
$cena=100* ($rastojanje-50) ;
echo "<tr> \n <td> $rastojanje </td> \n";
echo "<td> \n <td> $cena </td> \n </tr> \n ;
}
?>
Naputanje strane
if ( $ukupnoartikala == 0)
{
echo " Niste naruili nita na prethodnoj strani ! <br />";
exit ;
}
Toliko za sada o PHP -u

Beograd
Upravljanje datotekama i
direktorijumima
Datoteke
Datoteka je ureena sekvenca bajtova smetenih

na disku, CD-ROM-u ili nekom drugom medijumu
Direktorijum je poseban tip datoteke koji uva
imena drugih datoteka ili direktorijuma
Direktorijum i datoteka se karakteriu svojom
putanjom
Putanje se razliito zapisuju za Linux i Windows
Za Unix sistema, kao to je Linux
/home/moje/podaci/arhiva.txt
Za Windows
C:\moje\podaci/arhiva.txt
PHP koji je instaliran na windows-u e ispravno
konvertovati oba tipa crta, ali je potrebno
putanju pisati pod znacima navoda, da se \ ne bi
tumaila kao escape
DATOTEKE
Txt
Nizovi
SQL
Upisivanje i itanje podataka
1.
2.
3.
1.
2.
3.
Upisivanje podataka podrazumeva tri koraka:

Otvaranje datoteke (Ako ne postoji treba je napraviti)
Upisivanje podataka u datoteku
Zatvaranje datoteke
itanje podataka iz datoteke podrazumeva:

Otvaranje datoteke (Ako ne postoji- reiti programski)
itanje podataka
Zatvaranje datoteke
Otvaranje datoteke 1
Za otvaranje datoteke koristi se php funkcija

fopen()
Reimi rada sa datotekama:

-Da li se otvara samo za itanje, upis ili oba ?
-Da li se upisuje preko postojeeg sadraja ili dodatak ?
-ta ako je datoteka u upotrebi ?
r Otvara se datoteka za itanje (r+ itanje i upis od poetka)

w - Otvara se datoteka za upis (w+ itanje i upis od poetka)
a - Otvara se datoteka sa nastavljanjem sadraja (ako je nema pravi
se)
b Ide u kombinaciji sa drugim simbolima, i pravi razliku izmeu
binarnih i tekstualnih datoteka
t - Ide u kombinaciji sa drugim simbolima, i pravi text tip datoteku.
Prvo se definie putanja root-a samog servera u promenljivoj

$DOCUMENT_ROOT
$DOCUMENT_ROOT = $_SERVER[ DOCUMENT_ROOT ]
(Kod simuliranja Root je npr C particija hard diska)
Zatim se definie promenljiva ($nasadatoteka) u koju se smetaju

podaci iz datoteke
$nasadatoteka=fopen($DOCUMENT_ROOT//folder/spisak.txt,ab);
Otvaranje datoteka pomou FTP i HTTP protokola
Smetanje na udaljenom raunaru definie se protokolom, nakon

ega se uspostavlja veza sa tim serverom automatski. Jedini uslov
je crta na kraju adrese.
Dobar primer
http://www.primer.com/
Datoteka treba da je van direktorijuma u kome se nalazi

prezentacija iz sigurnosnih razloga
Ukoliko datoteka ne postoji, PHP generie greku
Da se ova greka ne bi videla pie se simbol @
@ $nasadatoteka=fopen($DOCUMENT_ROOT//folder/spisak.txt,ab);
Treba proveriti da li je datoteka dostupna, i ako ne generisati neku

poruku korisniku
Ako funkcija fopen() ne uspe, vraa se vrednost false
@ $nasadatoteka=fopen($DOCUMENT_ROOT/AppServ/www/spisak.txt,ab);
If (! $nasadatoteka)
{
echo Vaa porubina nije prihvaena. Molimo pokuajte ponovo ! ;
exit;
}
Druga mogunost je fread(), koja ita jedan po

jedan znak iz datoteke
Primer:
do($jedan_karakter=fread($datoteka, 1); $brojac.= $jedan_karakter;)

while ($jedan_karakter)
Skoro na isti nain radi i funkcija fgetc(): koja ita

jedan po jedan znak iz datoteke, a kada doe do
kraja vraa False
Primer:
$jedan_karakter=fread($datoteka, 1); je isto to i

$jedan_karakter=fgetc($datoteka)
Funkcija feof() vraa True kada doe do kraja

datoteke, a u suprotnom vraa False
Sintaksa feof($datoteka)
Funkcija fgets() ita skupove znakova. Za razliku
od fgetc() koja ita jedan po jedan znak, fgets()
ita grupu znakova u navedenoj duini. Prestaje
sa itanjem nailaskom na novi red ili kraj
datoteke
itanje cele datoteke je sa funkcijom file()
itanje cele datoteke sa ispisom je funkcijom
fpassthru(), ili pomou readfile()
Primer itanje datoteke
Primer
Brojai
Upis u datoteku
Upis se vri funkcijom

fwrite($nasadatoteka , $tekst);
Tekst iz promenljive $tekst upisuje se u datoteku na koju

pokazuje $nasadatoteka
Moe se definisati broj karaktera (duina) koja se upisuje
fwrite($nasadatoteka , $tekst, strlen($tekst));
Delovi zapisa se moraju razdvojiti nekim simbolima, ako se
smetaju u isti red
$tekst = $date.\t.$knjige. knjiga\t.$olovke.olovki\t .$gumice.

gumica\t.$ukupnoartikala.\n;
t je simbol za tabulator
Zatvaranje datoteke
Datoteka se zatvara funkcijom fclose(), dok je konkretno

fclose($nasadatoteka);
Za razliku od upisa, kod zatvaranja se mnogo retko deavaju

sluajevi da se funkcija ne realizuje, pa se obino ne proverava
Zatvaranjem datoteka, funkcija fclose() vraa true, pa se uvek

moe proveriti kao
$zatvaranje=fclose($nasadatoteka);
If (! $zatvaranje)
{
echo Vaa porudbina nije jo uvek obraena (snimljena).
Molimo pokuajte ponovo ! ;
exit;
}
Prekid rada
Prekid rada se moe uraditi i automatski ako je u

toku nekog obaveznog koraka bila greka
Za to se koristi funkcija die
Najee je to u if uslovu u kombinaciji sa
otvaranjem, pa ukoliko se desi problem, kod se
prekida, i korisniku se prikazuje adekvatna
greka
Primer
$counter=./count.dat;
If (!($datoteka=fopen($counter, r))) die (Problem sa
otvaranjem datoteka, pokusajte ponovo!);
itanje iz datoteke
Za otvaranje se koristi funkcija fopen()

Treba isitati sve zapise koji postoje do tog trenutka
Funkcija feof() File End Of File vraa true ako je
pokaziva na kraju datoteke
while (!feof($nasadatoteka))
Ispis svih elemenata podrazumeva prolaz petljom kroz

svaki red datoteka i ispis istog.
@ $nasadatoteka=fopen($DOCUMENT_ROOT/AppServ/www/spisak.txt,r);
If (! $nasadatoteka)
{
echo Nema novih podudbina ! ;
exit;
itanje red po red
}
while (!feof($nasadatoteka))
do kraja datoteke,
{
ili nakon iitanih
$spisak=fgets($nasadatoteka, 999);
998 bajtova
echo $spisak <br/>;
}
fclose($nasadatoteka);
Naini itanja datoteke 1
itanje red po red, dok se ne doe do kraja datoteke, ili se isita

998 bajtova
$spisak=fgets($nasadatoteka, 999);
itanje uz rastavljanje na pojedinana polja, u odnosu na mesta
gde se nalaze graninici (tabulatori)
$spisak=fgetcsv($nasadatoteka, 100, \t);
Rezultati se smetaju u niz $spisak, a 100 je duina u karakterima

i trebalo bi da bude due od duine najdueg reda u datoteci
itanje cele datoteke je funkcijom readfile() i prikazuje se direktno

u web itau, funkcijom file(), kojom se sadraj smeta u niz
readfile ($DOCUMENT_ROOT//folder/spisak.txt);

$nasadatoteka=fopen($DOCUMENT_ROOT/AppServ/www
/spisak.txt,rb);
fpassthru($nasadatoteka);
Funkcija fpassthru ita sve fajlove od trenutne

pozicije pa do kraja fajla i smeta u bafer
<?php
$file = fopen("test.txt","r");
// ita prvi red
fgets($file);
// Ostatak redova ita i alje u bafer
echo fpassthru($file);
fclose($file); ?>

$nasadatoteka=fread($DOCUMENT_ROOT/AppServ
/www /spisak.txt, 15);
Na ovaj nain iz datoteke sa definisanom putanjom

se ita 15 bajtova i vraa kao string, smetajui u
promenljivu $nasadatoteka
Kada se proita prvih 15 bajtova, i ponovo pozove
funkcija fread, ona automatski ita sledeih 15
bajtova, i tako redom
Kada se doe do kraja, i ostane manje od 15
bajtova, taj broj se proita i vrati promenljivoj kao
string
Primer
<?
$plik="test.txt";
$czytanie=@fopen($plik,"r");
$tekst="";
while(!feof($czytanie)) {
$tekst.=fread($czytanie,500);
}
fclose($czytanie);
print($tekst);
?>
Kopiranje i menjanje imena

Kopiranje (prva u druga)
if(!copy (./prva.txt , druga.txt )) die (Nije
uspelo kopiranje datoteke prva.txt u
druga.txt!);
Promena imena
if(!rename (./prva.txt , druga.txt )) die (Nije
uspela promena imena prva.txt u druga.txt!);
Provera postojanja i brisanje

Provera postojanja
if(file_exists($DOCUMENT_ROOT/AppServ/www/spisak.txt))
echo Porudbina eka na obradu !;
else
echo Nema novih porudbina !;
Brisanje datoteke
unlink ($DOCUMENT_ROOT/AppServ/www/spisak.txt)
Funkcija unlink() vraa false ako se brisanje ne izvri. Za

razliku od veine drugih jezika ne postoji funkcija delete
Primer
Uzimanje informacija
Podrazumeva se datoteka
count.dat u tekuem
direktorijumu
Dolazi na
poetak
datoteke
Primer
Podrazumeva se datoteka
count.dat u tekuem
direktorijumu
Broja poseenosti
Zakljuavanje datoteka 1
Koristi se da bi se izbegli problemi paralelne obrade baze

Funkcija za zakljuavanje je flock()
Funkcija vraa true ako se datoteka uspeno zakljua
Vrednosti parametara funkcije flock():
LOCK_SH - Zakljuano za itanje (vie korisnika deli datoteku)

LOCK_EX - Zakljuano za upis (vie korisnika ne moe da deli
datoteku)
LOCK_UN - Otkljuava zakljuanu datoteku
LOCK_NB - Spreava blokiranje prilikom zakljuavanja
flock() ne radi sa FAT i NFS mrenim sistemima
Zakljuavanje datoteka 2
$nasadatoteka = fopen ( $DOCUMENT_ROOT/../folder/spisak.txt, ab);
flock ( $nasadatoteka, LOCK_EX ); // zakljuaj datoteku radi upisivanja
fwrite ( $nasadatoteka, $text ) ;
flock ( $nasadatoteka, LOCK_UN ) ; // otkljuaj datoteku
fclose ( $nasadatoteka ) ;
$nasadatoteka = fopen ( $DOCUMENT_ROOT/../folder/spisak.txt, r);
flock ( $nasadatoteka, LOCK_SH ); // zakljuaj datoteku radi itanja
fwrite ( $nasadatoteka, $text ) ;
flock ( $nasadatoteka, LOCK_UN ) ; // otkljuaj datoteku
fclose ( $nasadatoteka ) ;
Nizovi
Niz je skalarna promenljiva memorijska lokacija

Vrednosti niza su elementi
Svaki element ima indeks, pomou koga mu se pristupa
Definisanje niza je pomou array
Array nije funkcija ve jezika konstrukcija
Nizu se pristupa preko promenljive koja na njega ukazuje
$promenljiva=array ( Pera, Mika, Laza);
Indeksi elemenata poinju od 0
itanje nekog od elemenata

$a=promenljiva[0] ($a=Pera)
$b=promenljiva[2] ($b=Laza)
Promena nekog od elemenata
promenljiva[0] = Zika ($a=promenljiva[0] ($a=Zika))
Pristup elementima niza
Za velike nizove, ili grupe nizova (multidimenzioni niz)

koriste se petlje za isitavanje sadraja niza
Najee je to for petlja ili njena modifikacija foreach
Primer for petlje za niz sa tri elementa
for ( $i=0; $i<3; $i++)
echo $promenljiva[$i];
Primer foreach petlje za niz sa tri elementa
foreach ( $promenljiva as $drugapromenljiva)
echo $drugapromenljiva. ;
Svaki element niza se smeta u
promenljivu $drugapromenljiva i
zatim tampa
Uitavanje niza iz datoteke
Kada se formira datoteka, podaci se automatski mogu

prebaciti u niz da bi se parcijalno mogli obraivati
Prebacivanje datoteke u niz je funkcijom file()
Funkcija file() celu datoteku uitava u jedan niz, a
svaki element tog niza je pojedinani red iz datoteke
Funkcija count() vraa ukupan broj elemenata u nizu
(broj redova u datoteci)
$promenljiva = file ( $DOCUMENT_ROOT/../folder/spisak.txt);
//datoteka je u nizu na koji ukazuje $promenljiva
$brojelemenata= count($promenljiva);
for ( $i=0; $i< $brojelemenata; $i++)
{echo $promenljiva[$i];}
Rad sa podacima
Vrednosti koje su u datoteci unete kao text, a odnose

se na brojne veliine, moraju se konvertovati (input
type=text)
Konverzija znakovne u brojnu promenljivu je
funkcijom intval()
Da bi se svaki od elemenata niza raslanio na delove,
koristi se funkcija explode()
Kako su u datoteci podaci bili razdvojeni tabulatorom,
format funkcije je
explode(\t , $promenljiva[$i]);
Nakon rastavljanja elementa niza na njegove delove,

treba formirati novi niz iji e elementi biti dobijeni
delovi
Izdvajanje delova unutar elementa

Poetni niz
[0]
[1]
[2]
3.\t. b.\t.c\t. d\t
Novi niz 1
[0]
[1]
[2]
[ 3]
[ 4]
[ 5]
...
$brojelemenata= count($promenljiva);
for ( $i=0; $i< $brojelemenata; $i++)
$novi = explode(\t , $promenljiva[$i]);
$novi[0]=intval ($novi[0]); // $novi[0]=3
$novi[1]
// $novi[1]=b
Ako je bilo
potrebe za
konverzijom
Slanje mail-a u PHP-u
U PHP-u se mail moe slati direktno bez

direktnog kontakta nekog od korisnikih
programa, ali se pri instalaciji mora definisati o
kom programu se radi
Funkcija za slanje mail-a je mail()
Kao argumenti funkcije obavezni su adresa,
subject, i poruka dok su ostali opcioni
Provera popunjenosti obaveznih polja moe se
izvriti funkcijom isset()
Argument funkcije je name polje, koje se
kontrolie, i ako je popunjeno vraa se true
if (isset($knjiga))
{echo Ovo polje je popunjeno;}
Kod za slanje mail-a

<?
$ime=$_POST['ime'];
$adresa=$_POST['adresa'];
$tekst=$_POST['tekst'];
$adresaprimaoca='info@milence.com';
$subject='Poruka sa sajta !';
$sadrzajmaila='Poiljalac: '.$ime. "\n".'E mail poiljalaca: '.$adresa.
"\n". "Komentar: \n".$tekst. "\n";
$dolaznisajt='From:milence.com';
mail($adresaprimaoca, $subject, $sadrzajmail, $dolaznisajt);
?>
Upload file - 1
HTML forma
<html>
<body>
Za binarne
<form action="upload_file.php" method="post"
fajlove: datoteke
enctype="multipart/form-data">
Filename:
<input type="file" name="file" id="file" />
Za fajlove
<br />
<input type="submit" name="submit" value="Submit" />
</form>
</body>
</html>
Upload file 2 / upload_file.php

niz
PHP kod
<?php
$_FILES["file"]["name"] ime uploadovanog fajla

$_FILES["file"]["type"] - tip uploadovanog fajla
$_FILES["file"]["size"] veliina u bajtima
uploadovanog fajla
$_FILES["file"]["tmp_name"] - ime privremene
kopije na serveru
$_FILES["file"]["error"] greka nastala pri
uploadovanju fajla
if ($_FILES["file"]["error"] > 0)
{ echo "Error: " . $_FILES["file"]["error"] . "<br />"; }
else
{
echo "Upload: " . $_FILES["file"]["name"] . "<br />";
echo "Type: " . $_FILES["file"]["type"] . "<br />";
echo "Size: " . ($_FILES["file"]["size"] / 1024) . " Kb<br />";
echo "Stored in: " . $_FILES["file"]["tmp_name"];
}
?>
Restrikcije kod upload-a

Upload .gif ili .jpeg fajl veliina fajla do 20 kb
<?php
if (
( ($_FILES["file"]["type"] == "image/gif") ||
($_FILES["file"]["type"] == "image/jpeg") ||
($_FILES["file"]["type"] == "image/pjpeg"))
&& ($_FILES["file"]["size"] < 20000))
{
{ echo "Error: " . $_FILES["file"]["error"] . "<br />"; }
else {
echo "Stored in: " . $_FILES["file"]["tmp_name"];
}
}
else { echo "Invalid file"; }
?>
Dati kod kreira privremnu kopiju upload-ovanog fajla na serveru. Krajem

skripta ova kopija nestaje, pa se vri njeno kopiranje na drugu lokaciju.
<?php
if (($_FILES["file"]["type"] == "image/gif") || ($_FILES["file"]["type"] ==
"image/jpeg") || ($_FILES["file"]["type"] == "image/pjpeg") &&
($_FILES["file"]["size"] < 20000))
{
{ echo "Return Code: " . $_FILES["file"]["error"] . "<br />"; }
else {
echo "Temp file: " . $_FILES["file"]["tmp_name"] . "<br />";
if (file_exists("upload/" . $_FILES["file"]["name"]))
{ echo $_FILES["file"]["name"] . " already exists. "; }
else {
move_uploaded_file($_FILES["file"]["tmp_name"], "upload/"
.$_FILES["file"]["name"]);
echo "Stored in: " . "upload/" . $_FILES["file"]["name"];
}}}
else { echo "Invalid file"; }
?>
Toliko za sada

Beograd
Pristup MySQL bazi podataka

pomou PHP-a
Komunikacija sa bazom podataka
Upotreba baza je zbog lakeg, bezbednijeg, breg i

efikasnijeg snimanja i itanja podataka
Postupak komunikacije HTML stranice i baze
podataka preko PHP koda
HTML
Zahtev
Web browser
Web server
HTML
Odgovor
PHP
Zahtev
Web browser
PHP
Zahtev
Web server
HTML
Odgovor
HTML
Odgovor
Izvrno
okruenje
za PHP
Zahtev za
podacima
MySQL server
Rezultat
pretrage
Komunikacija sa
MySQL Bazom podataka
Postupak izrade
1.
2.
3.
Pie se HTML kod kojim se kreira izgled stranice

za komunikaciju
Odreenim tasterima se dodeljuju pozivanja
PHP koda
Pie se PHP kod kojim se pristupa, izvrava i
prikazuje eljena informacija ili operacija nad
bazom podataka
PHP kod
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Faze u PHP kodu su:

Preuzimanje podataka iz HTML formulara
*** Dodavanje simbola \ da bi se uklonili upravljaki znaci
Pristup serveru baze podataka i provera konekcije
Pristup bazi podataka i provera konekcije
Definisanje upita
Izvravanje upita i deljenje vrsta u nizove zbog prikaza
*** Uklanjanje simbola \
Prikaz podataka
Prekid veze sa bazom
1. Preuzimanje podataka iz
HTML formulara
Unoenje podataka u bazu
Postupak je vrlo slian definisanju upita, samo

to se umesto komande Select koristi Insert
Prvi korak je kreiranje HTML formulara
HTML kod
<html>
<head>
<title>Book-O-Rama Book Entry Results</title>
</head>
<body>
<h1>Book-O-Rama Book Entry Results</h1>
<?php
// create short variable names
$isbn=$_POST['isbn'];
$author=$_POST['author'];
$title=$_POST['title'];
$price=$_POST['price'];
insert_book.php a
if (!$isbn || !$author || !$title || !$price)

{
echo 'You have not entered all the required details.<br />'
.'Please go back and try again.';
exit;
}
?>
</body>
</html>
2. Pristup MySQL serveru

baze podataka
Konekcija sa serverom baze
Konekcija na MySQL server: mysql_connect().

Argumenti: ime raunara, ime korisnika i lozinka.
Vraa identifikator veze (pa se dodeljuje
promenljivoj).
Primer:
<? php
$konekcija= mysql_connect(localhost, pera, pera1);
?>
Pristup svim bazama na serveru
Pregled baza podataka (sinonim za show

databases): mysql_list_dbs().
Argument: identifikator veze.
Vraa pokaziva ($rezultat) na niz koji sadri
imena dostupnih baza podataka.
$rezultat= mysql_list_dbs($id_veze);
Provera konekcije u pristupu bazi
Funkcija die() ispisuje poruku (ili poziva neku

funkciju) nakon ega prestaje sa parsiranjem
skripta, i izlazi iz njega
Koristi se kao ekvivalent za exit
$URL = 'http://www.php.net/';
$fp = fopen ($URL, 'r') or die ("Could not connect to site <i>$URL</i>");
3. Pristup bazi podataka
Veza sa bazom podataka
Izbor baze podataka: mysql_select_db().

Argumenti: ime baze i identifikator veze. Vraa True
ako je uspeno obavljen izbor baze.
mysql_select_db(ime_baze, $id_veze);
Primer
$id_veze= mysql_connect(localhost, pera, pera1);
if(mysql_select_db(ime_baze, $id_veze))
echo Konektovani smo na localhost na ime_baze);
else die (Konekcija nije uspela)
Show tables
Pregled tabela u bazi podataka (sinonim za show

tables): mysql_list_tables().
Argumenti: ime baze i identifikator veze.
Vraa pokaziva ($rezultat) na niz koji sadri
imena dostupnih tabela u datoj bazi podataka.
Primer
$rezultat= mysql_list_tables(ime_baze, $id_veze);
Rows
Odreivanje broja redova koje je vratio upit:

mysql_num_rows(). Argument: pokaziva na skup
rezultata.
$broj_redova= mysql_num_rows( $rezultat);
Odreivanje broja redova koje je promenila neka od

naredbi insert, update ili delete: mysql_affected_rows().
$broj_redova= mysql_affected_rows( $id_veze);
Za preuzimanje slogova koje je server vratio kao upit:

mysql_fetch_row(). Argument: pokaziva na skup rezultata
upita.
$redovi= mysql_fetch_row( $skup_rezultata);
Ponovnim pozivanjem funkcije, nakon itanja jednog, prelazi
se na drugi red. Na kraju se vraa False.
Primer veze sa serverom
4. Definisanje upita
Upiti
U PHP-u vai: Ako nema identifikatora uvek se

podrazumeva poslednja otvorena veza.
Funkcija koja realizuje upit: mysql_query().

Argument je string sa upitom i identifikator veze.
Ako se upit izvri vraa se skup rezultata ili False
Primer
$id_veze = mysql_connect();
$rezultat = mysql_query (SHOW DATABASES, $id_veze );
Definisanje upita
U komandi mysql_query upit se moe kucati

direktno (pod znacima navoda), ili se prethodno
definisati nekoj promenljivoj (kao string), pa se
ta promenljiva pozvati (to je bolja varijanta)
Greka kod izvravanja upita se takoe definie
pomou die()
Prihvatanje vraenih podataka
Nakon izvrenog upita, vraene podatke treba smestiti u

promenljivu.
Ova promenljiva ima sloenu strukturu jer su u njoj svi
vraeni zapisi sa svojim elementima, pa se prvo sa
mysql_fetch_row() ovo deli na pojedinane zapise, a tek
onda dobijenom nizu izdvaja konkretna informacija
Primer
$id_veze = mysql_connect();
$rezultat = mysql_query (SHOW DATABASES, $id_veze );
while ($query_podaci = mysql_fetch_row($rezultat ))
{
echo $query_podaci [0], <br>0; //prva kolona zapisa
}
Primer kreiranja tabele kroz upit
Uklanjanja nepoeljnih simbola
Primer: HTML kod
results.php
Primer: PHP kod - a

<html>
<head>
<title>Book-O-Rama Search Results</title>
</head>
<body>
<h1>Book-O-Rama Search Results</h1>
<?php
$searchtype=$_POST['searchtype'];
$searchterm=$_POST['searchterm'];
xxx
?>
</body>
</html>
Preuzimanje
podataka iz
padajueg menija i
tekstualnog polja
Dodatna obrada unetih podataka
Kod tekstualnih unosa treba pretpostaviti da

korisnik moe uneti i beline (space) na poetku ili
kraju rei
Odsecanje ovih delova se vri funkcijom trim()
$pera=trim($pera)
$mika=trim($pera)
$searchterm= trim($searchterm);
Provera da li su uneti podaci koji se oekuju
if (!$searchtype || !$searchterm)
{
//echo 'You have not entered search details. Please go
back and try again.';
echo 'Niste uneli podatke za pretragu. Molimo Vas da se to
uinite i pokuate ponovo.';
exit;
}

Kod unoenja podataka u bazu mora se voditi
rauna o posebnim znacima koji u pisanom
govornom jeziku imaju jedno, a u programskom
drugo znaenje
To su znaci koje baza tumai kao upravljake
znakove: ', \ ," i null
Ispred ovih znakova treba dodati \ da bi se oni
tumaili kao znakovni podaci
Tada:
' postaje \
" postaje \"
\ postaje \\
\\ postaje \\\\
addslashes() i magic_quotes_gpc()
PHP ima dve posebne funkcije da prethodno opisani

postupak automatizuje
Funkcija addslashes() ispred svih navodnika dodaje \
Funkcija stripslashes() uklanja dodate \
Kod starijih verzija PHP-a, potrebno je ukljuiti
konfiguracijsku direktivu magic_quotes_gpc da bi se
ovaj postupak automatski odvijao
Skreenica gpc dolazi od GET, POST i COOKIE, to
znai da se podaci iz tih izvora automatski
konvertuju u oblik sa \
Da li je na konkretnom raunaru ova funkcija
ukljuena moe se proveriti sa magic_quotes_gpc()
koja vraa true ako jeste.
addslashes() i magic_quotes_gpc()
Ako se ove funkcije koriste, ne treba zaboraviti

da se kod vraanja podataka iz baze ka korisniku,
uvedeni znak \ ukloni sa stripslashes() da ga
korisnik ne bi video
Ispitivanje da li je aktivirana ova fukcija, i
dodavanje kose crte \ moe se uraditi sa
U istim promenljivim
su sada smeteni
obraeni podaci
if ( !get_magic_quotes_gpc() )
{
$searchtype = addslashes($searchtype);
$searchterm = addslashes($searchterm);
}
<html>
<head><title>Book-O-Rama Search Results</title></head>
<body>
<h1>Book-O-Rama Search Results</h1>
<?php
$searchtype=$_POST['searchtype'];
$searchterm=$_POST['searchterm'];
$searchterm= trim($searchterm);
Primer: PHP kod - b
if (!$searchtype || !$searchterm)
{
echo 'You have not entered search details. Please go back and try again.';
exit;
}
if (!get_magic_quotes_gpc())
{
$searchtype = addslashes($searchtype);
$searchterm = addslashes($searchterm);
}
?>
</body></html>
6. Prikaz podataka
Prikaz u formi ureenog teksta
Prikaz u formi tabele
7. Raskid veze sa bazom
Raskid veze
Raskid veze sa MySQL serverom: mysql_close().

Vraa True ako je uspeno zatvorena veza.
Primer

mysql_close($id_veze);
Primer
Primer
Kreiranje guest book-a

Cilj:
Prikazati listu korisnika koji su ulogovani
Dozvoliti korisnicima da unesu svoje ime i
komentar
Podatke smestiti u bazu, i prikazati ih

Beograd
WEB PROGRAMIRANJE
PHP
Primeri
Primeri rada sa MySQL-om u Xampp-u
Napraviti bazu "proba_baza" i tabelu

"proba_tabela" u PHPMyAdmin-u
Popuna tabela
Dodati:
2 Mika Mikic, Telekomunikacije
3 Ana Anic Medicinska informatika
4 Laza Lazic PBT
Konana tabela
Veza sa serverom baze podataka

Kod stranice baza.php
a)
<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "") or die ("Veza sa
serverom nije uspostavljena.");
?>
b)
<?
$connect = mysql_connect("localhostx", "root", "") or die ("Veza sa
?>
Veza sa serverom baze podataka

a)
<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "");
if ($connect)
{
echo ("Veza sa serverom je uspesno uspostavljena.");
}
else
{
echo ("Veza sa serverom nije uspostavljena.");
}
?>
Dozvole
GRANT ALL ON proba_baza.* TO pera

IDENTIFIED BY 'peric' WITH GRANT OPTION;
$connect = mysql_connect("localhost", "pera",
"peric") or die ("Greska u konekciji !");
$create = mysql_query("CREATE DATABASE IF

NOT EXISTS moviesite") or die(mysql_error());
Veza sa bazom podataka

a)
<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "")or die ("Veza sa
@mysql_select_db("proba_baza") or die( "Baza nije dostupna!");
?>
b)
<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "")or die ("Veza sa
@mysql_select_db("proba_bazax") or die( "Baza nije dostupna!");
?>
Definisanje tabele i upita

//Definisanje tabele kojoj se pristupa
$tabela="proba_tabela";
//Definisanje upita
$query = "SELECT * FROM $tabela " ;
//Izvrsavanje upita i dodela rezultata upita promenljivoj rezultat
$rezultat = mysql_query($query) or die(mysql_error());
Obrada rezultata upita

while($row = mysql_fetch_array($rezultat)){
echo $row [0] ;
echo $row [1] ;
echo $row [2] ;
echo $row [3] ;
echo ("<br>") ;
.....
Prikaz podataka iz baze

<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "") or die ("Veza sa
echo $row [0] ;
echo $row [1] ;
echo $row [2] ;
echo $row [3] ;
echo ("<br>") ;
}
?>
Struktuiran prikaz kroz tabelu

echo "<table border='1' width='550' cellspacing='5' cellpadding='1'>";
echo "<tr><td>Redni broj</td><td>Ime</td><td>Prezime</td>
<td>Smer</td></tr>";
echo "</td><td>";
echo $row[0];
echo "</td><td>";
echo $row[1];
echo "</td><td>";
echo $row[3];
echo "</td><td>";
echo $row[4];
echo "</td></tr>";
++$i;
}
echo "</table >";
Kompletan kod
<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "") or die ("Veza sa serverom nije
uspostavljena.");
echo "<tr><td>Redni broj</td><td>Ime</td><td>Prezime</td><td>Smer</td></tr>";
echo "</td><td>";
echo $row[0];
echo "</td><td>";
echo $row[1];
echo "</td><td>";
echo $row[3];
echo "</td><td>";
echo $row[4];
echo "</td></tr>";
++$i;
}
echo "</table >";
?>
Unos podataka u bazu

$insert = "INSERT INTO proba_tabela (id_tabela_proba, ime, prezime, smer)
VALUES (5, 'Jovica', 'Maric', 'Mrezne tehnologije'), (6, 'Ivana', 'Ilic',
'Elektronsko poslovanje')" ;
mysql_query($insert) or die(mysql_error());
<?
$connect = mysql_connect("localhost", "root", "") or die ("Veza sa serverom nije uspostavljena.");
$insert = "INSERT INTO proba_tabela (id_tabela_proba, ime, prezime, smer) VALUES (5, 'Jovica',
'Maric', 'Mrezne tehnologije'), (6, 'Ivana', 'Ilic', 'Elektronsko poslovanje')" ;
echo "<tr><td>Redni broj</td><td>Ime</td><td>Prezime</td><td>Smer</td></tr>";
echo "</td><td>";
echo $row[0];
echo "</td><td>";
echo $row[1];
echo "</td><td>";
echo $row[3];
echo "</td><td>";
echo $row[4];
echo "</td></tr>";
++$i;
}
echo "</table >";
?>
Upit
.....
$insert = "INSERT INTO proba_tabela (id_tabela_proba, ime, prezime, smer)
" . "VALUES (7, 'Radoje', 'Rakic', 'Telekomunikacije')" ;
$query = "SELECT ime, prezime FROM $tabela WHERE
smer='Telekomunikacije' ORDER BY ime";
.........
Kreiranje tabele u PHP-u

$druga_tabela = "CREATE TABLE proba_tabela_2
(
id_proba_tabela_2 int(11) NOT NULL auto_increment,
ime varchar(25) NOT NULL,
prezime varchar(25) NOT NULL,
godina_studija int(11) NOT NULL default 1,
PRIMARY KEY (id_proba_tabela_2 ),
) ";
mysql_query($ druga_tabela ) or die (mysql_error());
Rad sa formularom
Potrebno je napraviti formular

Eventualno proveriti sadrzaj JavaScript-om ili
traziti potvrdu
Preneti sve promenljive u PHP stranicu
Definisati globalne promenljive kao i podatke o
bazi
U zavisnosti od akcije pozvati odgovarajuce
funkcije za realizaciju
Prikazati podatke i/ili ih upisati u bazu
Brisanje podataka
function izbrisi_podatak($podatak)
{
$host="localhost";
$user="root";
$password="";
$baza="baza_studenti_8";
$tabela="tabela_podaci";
mysql_connect($host , $user, $password) or die ("Veza sa
@mysql_select_db($baza) or die( "Baza nije dostupna!");
$query = "DELETE FROM $tabela WHERE id_tabela_podaci='$podatak' ";
mysql_query($query);
}
Izmena podataka
function izmeni_podatak_f ($redni_broj, $novo_ime, $novo_prezime,
$novi_smer, $nova_godina)
{
$host="localhost";
$user="root";
$password="";
$baza="baza_studenti_8";
$tabela="tabela_podaci";
mysql_connect($host , $user, $password) or die ("Veza sa serverom
nije uspostavljena.");
@mysql_select_db($baza) or die( "Baza nije dostupna!");
$update = "UPDATE $tabela SET ime='$novo_ime',
prezime='$novo_prezime', smer='$novi_smer', godina=
'$nova_godina' WHERE id_tabela_podaci=$redni_broj";
$results = mysql_query($update) or die(mysql_error());
}

Beograd
WEB PROGRAMIRANJE
PHP
Primeri

5 Full PDF 51124

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

5 Full PDF 51124

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka kola strukovnih studija za

informacione i komunikacione tehnologije

Sintaksa php koda

<script language="php"> </script>

Svi klasini simboli i atributi su preuzeti iz html-a

<?php phpinfo(); ?>

Primer kreiranja php koda

echo je naredba za ispis na ekranu

Kao i kod drugih jezika, kod u PHP-u se moe

Sintaksa php oznaka

Svaki iskaz u php-u mora se zavriti sa ;

Ukoliko je potrebno prikazati znake navoda a da

Komentari su odvojeni sa #, //, /* - */

echo "Hallo<BR>"; Tabela 2.1 Izlazne sekvence u znakovnim

Povratak u prvu kolonu (carriage-return)

Obrnuta kosa crta

Poinju rezervisanim simbolom $, nakon ega ide

Promenljive u svom imenu mogu da

Promenljive kod ispisa

Stavljanjem pod znake navoda,

Primer: echo strlen("Hello world!"); vraa 12

b) Integer (Celobrojni broj)

Svaka promenljiva ija je vrednost

c) Double (Racionalni broj)

Svaka promenljiva ija je vrednost

Proste matematike operacije

Operacije koje se mogu koristiti u PHP-u

Prioriteti operacija su kao i u standardnoj

Promenljive su oznake kojima se neka vrednost

PHP automatski vri konverziju podataka u

$z=$x (5,automatski z vidi kao Integer)

U drugim jezicima ovo nije mogue, nego su

Funkcija gettype moe da utvrdi tip

Funkcija settype moe da promeni tip

Isset, unset i empty

Funkcija isset se koristi da se proveri da li ve postoji

Rad sa datumima i vremenom

PHP ima ugraene funkcije za prikaz datuma i

Svaki niz mora da sadri oznaku $, ime, uglastu

Kreiranje niza je mogue:

b) Kreiranjem celog niza

Nizovi automatski definiu svoj prvi lan sa

Sada je prvi element niza sa indeksom 1

Numeracija ne mora biti ak ni brojevima

Brzo pristupanje elementima niza

Sortiranje sadraja niza po abecednom redu

Funkcija sort($ime_niza) vraa

Funkcija rsort($ime_niza) vraa

Funkcije spajanja i rastavljanja

Funkcija implode("separator", $ime_niza) od

Visoka kola strukovnih studija za

if (uslov koji je taan)

echo Pozdrav!<br />";

Naredba if - elseif - else

Ispisivanje reenice 10 puta

$reenica = "Sutra u 15h na as !";

Primer Petlje Do-While

for ($a=1; $a<=10; $a++)

Koristi se najee kod nizova, i to kada

Funkcije list i each

Problem moe da nastane kada se u niz upisuju

Funkcije list i each

Ovo znai: Za svaki od elemenata niza ime_niza,