2.

Aminokiseline
Prostorne strukture ak.

2.1. Hemijske
reakcije
aminokiselina
2.2. Klasifikacija
aminokiselina i
njihova funkcija

Uvod
Aminokiseline su, po hemijskom sastavu,
organske kiseline kod kojih je na -C atomu
(prvi atom ugljenika do karboksilne grupe) do lo
do supstitucije jednog vodonikovog atoma
amino-grupom (NH2), a drugi atom vodonika
supstituisan je alifatinim, aromatinim ili
heterociklinim ostatkom (R). Aminokiseline su
sa biolokog stanovita najznaajnije
supstituisane kiseline, jer su od njih izgraeni
proteini koji predstavljaju glavnu grau ive
elije.

 Kako su aminokiseline strukturne jedinice

proteina to od njihovih osobina uglavnom zavise
i osobine proteina. to se tie elementarnog
sastava aminokiseline su izgraene od C, H, N i
O, a neke sadre i atome S (cistein i metionin).
Ostaci R na -C atomu se meusobno razlikuju
po veliini, prostornoj strukturi, prisustvu
funkcionalnih grupa, naelektrisanju i dr., to
odreuje i sam identitet svih 20 aminokiselina
koje se nalaze u strukturi proteina.

 Opta formula nedisosovanog i

nenaelektrisanog oblika aminokiseline :

H
H
H

R
C
C

O
O H

COOH
H2N C H
R

 Prikazana struktura pokazuje da je tetraedarski

-C atom kovalentno vezan sa karboksilnom
grupom (-COOH), aminogrupom (NH2),
ostatkom R i vodonikovim atomom (H). Izuzetak
je glicin, po strukturi najjednostavnija
aminokiselina, gde je R atom vodonika, te ne
postoji mogunost optike aktivnosti, odnosno
asimetrinosti supstituenata na -C atomu
Ostale proteinske aminokiseline imaju
asimetrian -ugljenikov centar vezan za etiri
razliita supstituenta. On daje aminokiselini
hiralan izgled i naziva se hiralnim centrom.
Jedinjenja koja sadre hiralni centar su optiki
aktivna i obru ravan polarizovane svetlosti levo
(-) ili desno (+).

 Stereoizomeri hiralnih jedinjenja, koji odgovaraju

po konfiguraciji L-glicerolaldehidu oznaavaju se
velikim slovom L, a oni koji odgovaraju Dglicerolaldehidu oznaavaju se slovom D
nezavisno od pravca obrtanja ravni polarizovane
svetlosti
Prema tome slova L i D su oznake apsolutne
konfiguracije etiri supstituenta na hiralnom
atomu ugljenika. Sve aminokiseline koje grade
strukture proteina (tzv. proteinske), osim glicina,
se javljaju u obliku L-stereoizomera.
Mikrobi i neki fosili sadre aminokiseline D- niza,
te na osnovu njihove zastupljenosti mogue je
odrediti starost fosila.

 U neutralnim rastvorima (pH7) kisela

karboksilna grupa aminokiseline moe
disocijacijom osloboditi H+ jone koje prima bazna
amino-grupa iste kiseline analogno amonijaku.
Ovim putem neutralna aminokiselina dobija
dvojno (+ i -) naelektrisanje u rastvoru. Ovakvi
dipolarni oblici aminokiseline nazvani su zwitter
joni (dipolarni joni). Aminokiseline u ovom obliku
su, zbog poveane elektrostabilnosti veoma
malo rastvorljive.

Slika2-2. Dipolarnimodel aminokiselina

R

H
H

C
N

O
C

COO
H3N

C
R

 U obliku zwitter jona (dipolarnog jona) aminokiseline se nalaze na pH-vrednostima 4-9

(struktura I). U sredini u kojoj je pH-vrednost
nia aminokiseline se nalaze u katjonskom
obliku tj. nose pozitivno naelektrisanje (II), za
razliku od baznih sredina u kojima se
aminokiseline nalaze u obliku anjona, odnosno
negativno naelektrisanih jona (III).
COOH
H3N

C
R
II

COO
H

H3N

COO

OHH2N

CH + H2O

III

 Izoelektrina taka aminokiselina predstavlja onupHvrednost rastvora na kojoj se aminokiseline nalaze

skoro potpuno u dipolarnom obliku (zwitter jonskom
obliku) i naziva se izoelektrinom takom, koja ima
oznake pHi, pI ili samo I.Izoelektricna taka (pI) se
moe matematiki izraunati iz konstanti disocijacije
karboksilne i amino-grupe po sledeoj jednaini:

pK1 pK 2
pI
2
pK1 - negativan logaritam konstante disocijacije
karboksilne (-COOH) grupe
pK2 - negativan logaritam konstante disocijacije aminogrupe (-NH2)

 U cilju to boljeg
razumevanja oblika u
kojima se nalaze
aminokiseline u
sredinama razliitih
pH-vrednosti na
primeru glicina
prikazaemo kako se
izraunava pI i kako
se menja odnos
pojedinih oblika sa
promenom pH (slika
2-3).

Slika 2-3. Kriva

neutralizacije glicina

2.1.Hemijskereakcije AK
Aminokiseline kao organska jedinjenja sa dve
osnovne funkcionalne grupe, (-COOH, -NH2),
mogu stupati u reakciju sa razliitim jedinjenjima
dajui nove, veoma znaajne proizvode.
Reakcije sa alkoholima.
nastaju estri izrazito baznog karaktera:
H

H
H2N

C
R

COOH + C2H5OH

H2N

C
R

COOC2H5 + H2O

 Dekarboksilacija. -aminokiseline lako

podleu dekarboksilaciji, i daju primarne
amine:
H

H
H2N

C
R

H2N

COOH
CO2

C
R

 Reakcije aminacije. Kisele

aminokiseline u prisustvu amonijaka daju
odgovarajue amide:
O
HOOC

(CH2)2 CH COOH

+NH3

H2N

(CH2)2 CH COO

NH 2
Glu

NH2
Gln

 Reakcije deaminacije. Aminokiseline daju

nezasiene organske kiseline. Na primer,
deaminacijom asparaginske kiseline
dobija se fumarna kiselina:
HOOC CH2 CH COOH
NH2
Asp

aspartaza
- NH3

COOH
C C

HOOC

fumarna kiselina

 Reakcije u kojima istovremeno uestvuje

amino- i karboksilna grupa. U medjusobnim
reakcijama aminokiselina - stupa u reakciju
karboksilna grupa jedne aminokiseline sa
amino-grupom druge aminokiseline pri emu
nastaje peptidna (amidna) veza:
(a)
COO
H3N

C
R1

Peptidna
veza
H O
R2

COO
+

H3N

C
R2

H3N
H2O

C
R1

Dipeptid

COO

 Ninhidrinska reakcija
O

OH
+

OH

C
R

O
H
N C

- CO2

O
Schiff-ova baza

R
O

O
H

N
O
O
kompleks plave boje

N C

H2N C H
R
aminokiselina

O
ninhidrin
O

O O

- RCHO

H2O

NH2
O

N C H
O

2.2 Klasifikacija aminokiselina i

njihova funkcija
Proteini su, po pravilu izgraeni iz 20
razliitih aminokiselina, esto nazvane i
proteinskim (proteinogenim)
aminokiselinama, koje su kodirane
razliitim genima. Nazivi ovih
aminokiselina i njihove strukture su
prikazani tabelarno:

COOH
H2N

COOH
H2N

CH3
Alanin

Strukture
proteinskih
aminokiselina:

H3C

CH
CH3
Valin

OH

H2N

CH3
Treonin

H2N

CH3

COOH
Glutaminska
kiselina

CH2

COOH
NH
Prolin
COOH
H2N

H
Glicin

H2N

OH
Tirozin
C

COOH

CH2

H2N
NH

CH2
NH2
Lizin
COOH
H2N

CH2
CH2
S
CH3
Metionin
COOH

CH2

CH2

O C NH2
Asparagin

CH2

CH2

COOH
H2N

NH

CH2

COOH

CH3
Izoleucin

H2N

N
Histidin

CH2

COOH

NH

NH
NH2
Arginin

CH2

COOH
C

CH2

COOH
H2N

CH2

CH2

SH
Cistein

H2N

CH2

CH2

H2N

CH2

COOH
C H

COOH

CH2

CH
H3C CH3
Leucin

H2N

H2N

COOH

CH2

COOH

COOH
Asparaginska
kiselina
COOH

COOH
H2N

H2N

CH2OH
Serin

COOH
H2N

COOH

H2N

CH2
CH2

T riptofan

Fenilalanin

O C NH2
Glutamin

Proteinske aminokiseline se mogu klasifikovati na vie

naina, a najee prema:
polarnosti ostatka R,
hemijskoj strukturi,
biohemijskoj funkciji i
degradacionim proizvodima
Prema polarnosti ostatka R - proteinske aminokiseline
se klasifikuju u etiri grupe i to:
- aminokiseline sa nepolarnim (hidrofobnim) R,
- aminokiseline sa polarnim (hidrofilnim) ostatkom R,
- aminokiseline sa negativno naelektrisanim R i
- aminokiseline sa pozitivno naelektrisanim R

 Aminokiseline sa nepolarnim (hidrofobnim)

ostatkom R - obuhvataju etiri aminokiseline sa
alifatinim ostatkom R (alanin, valin, leucin i izoleucin),
jednu sa heterociklinim ostatkom (prolin), dve sa
aromatinim ostatkom (fenilalanin i triptofan, koji u
strukturi sadri indolski prsten) i jednu aminokiselinu sa
sumporom (metionin).
Aminokiseline sa polarnim (hidrofilnim) ostatkom R
- su glicin (jedina aminokiselina koja nema asimetrian
-C atom), serin i treonin (imaju polarnu -OH grupu
vezanu za alifatini niz), tirozin (polarna -OH grupa
vezana je za aromatini prsten), cistein (polarna -SH
grupa koja stvara disulfidnu vezu u proteinima),
glutamin i asparagin (sadre amidnu -NH2 grupu).

 Aminokiseline sa negativno naelektrisanim

polarnim ostatkom R - su asparaginska i
glutaminska kiselina, koje sadre jednu baznu i
dve kisele funkcionalne grupe, te u vodenom
rastvoru reaguju kiselo.
Aminokiseline sa pozitivno naelektrisanim
ostatkom R - su bazne: lizin, koji ima pozitivno
naelektrisanu -NH3 grupu na kraju alifatinog R
ostatka, arginin sa pozitivnom gvanidinskom
grupom i histidin sa slabo baznom imidazolskom
grupom.

 Prema hemijskoj strukturi - proteinogene

aminokiseline se dele u tri grupe i to:
alifatine aminokiseline (Gly, Ala, Val, Leu, Ile,
Ser, Thr, Cys, Met, Lis, Arg, Asp, Asn, Glu i Gln),
aromatine aminokiseline (Phe, Trp i Tyr) i
heterocikline aminokiseline (Pro i His)

Prema biohemijskoj funkciji proteinogene

aminokiseline se klasifikuju takodje u tri grupe i
to:
esencijalne aminokiseline,
uslovno esencijalne i
neesencijalne aminokiseline.

 Prema hemijskoj strukturi

Esencijalne AK za oveka i ivotinje

Essential

Nonessential

Isoleucine

Alanine

Leucine

Asparagine

Lysine

Aspartate

Methionine

Cysteine

Phenylalanine

Glutamate

Threonine

Glutamine

Tryptophan

Glycine

Valine

Proline

Arginine*

Serine

Histidine*

Tyrosine

Tabela 2-6. Neproteinske aminokiseline biljaka: strukturne grupe, nazivi,

hemijske formule i nalaenje u nekim vrstama biljaka.
Grupa

Naziv

1
.

Neutralne
aminokiseline

L-2aminobuterna
kiselina

2
.

Aminokiseline
sa sumporom

S-metil-LCys

3
.

Iminokiseline

azetidin2karbonska
kiselina

Formula

Nalaenje

H 3CCH 2CHCOO-

alfija
(Salvia
officinalis)

NH 3

H 3CSCH 2CHCOO-

pasulj
(Phaseolu
s
vulgaris)

NH 3+

COON
H

4
.

Kisele
aminokiseline

L-2aminoadipinska
kiselina

5
.

Bazne
aminokiseline

citrulin

6
.

Heterocikli~n
e
aminokiseline

L-alaniluracil
(vilaridin)

7
.

Aromati~ne
aminokiseline

Nkarbamil-L-hidroksifenil-

HOOC(CH 2)3CHCOONH 3+

u mnogim
biljkama

H 2NCNH(CH 2)3CHCOONH 3+

N CH 2CHCOO
N
H

HO

eerna
repa
(Beta
vulgaris)

+
NH 3

CHCOONHCONH 3+
CHCH 2COO

NHCO(CH 2)2CHCOO+

NH 3

lubenica
(Citrullus
lanatus)
dinja
(Cucumis
melo)
bob
(Vicia
faba)

Tabela 2-8. Strukture i biohemijske funkcije nekih

- i - aminokiselina
Naziv
1.

-alanin

2.

-taurin

Strukturna formula

CH2
NH2

CH2

COOH

CH2

CH2

SO3H

NH2

3.

aminobutern
a
kiselina

CH2 CH2
NH2

CH2

COOH

Biohemijska
funkcija
Sastojak je CoA

Ima malo
podataka o
funkciji
Nastaje u
metabolizmu
glutamata