Montane konstrukcije

Detalji montanih veza

Klasifikacija montanih veza

Izvrena je klasifikacija veza na "suve" veze i veze sa
betoniranjem na licu mesta.
Termin "suva" veza ovde treba uslovno shvatiti, jer su u
tu grupu, obino svrstavaju i one veze kod kojih se vri
premazivanje povrina koje se spajaju, postavljanje
slojeva maltera ili drugih materijala za nivelisanje i sl.
U "suve" veze nisu svrstani oni montani spojevi kod
kojih je nuno postavljati oplatu za dobetoniranje delova
montanih elemenata u cilju pokrivanja statike i
konstruktivne armature i formiranja konanog preseka.
U okviru ove prve podele, montane veze su svrstane
prema statikom kapacitetu veze, tj. prema statikim
uticajima koje veze mogu da prime i prenesu.

Parametri za izbor montane veze

veza mora da omogui prenoenje svih uticaja koji se u montanom

spoju javljaju, kao i sva potrebna pomeranja,
svi montani elementi zahtevaju odredjene tolerancije dimenzija,
koje zavise od raspona i tehnologije proizvodnje, pa montane
veze treba izabrati tako da tolerancije dimenzija elementa budu
obuhvaene,
naknadno skupljanje elemenata i eventualno ugradjenog betona u
samu vezu moe da narui nosivost i trajnost veze,
oblik elemenata koji se sustiu u montanoj vezi moe znaajno,
iskomplikovati izradu, transport, uskladitenje i dizanje istih,
obim radova pri izradi montanih veza treba da bude to manji,
kod spojeva koji su otkriveni treba povesti rauna i o estetskim
zahtevima,
lo izbor veze moe u znatnoj meri da povea cenu ukupnih.radova,
na konstrukciji.

Nosivost montanih veza

Montane veze armiranobetonskih elemenata moraju biti izabrane i

proraunate tako da prenesu sve statike uticaje koji se u
konstrukciji javljaju u svim fazama izgradnje, montae i
eksploatacije.
Posebnu panju treba obratiti na veze koje su predvidjene da
prenesu momente savijanja. Takve veze zahtevaju kontiiiualizaciju
zategnute armature ili primenu visokovrednih zavrtnjeva ili
prethodno napregnutih kablova i sipki. Kod ovako projektovanih
veza, po pravilu je potrebno dodatno betoniranje ili injektiranje, to
znatno komplikuje radove i poveava njihov obim.
U nekim sluajevima uticaji koji se javljaju u spojevima i elementima
u fazi montae mogu biti znatno vei od onih u eksploataciji. Ukoliko
ovi uticaji nisu obuhvaeni, javljaju se znaajna oteenja koja
naruavaju funkcionalnost i trajnost konstrukcije (veliki ugibi i
prsline).

Redosled montiranja elemenata moe da. izazove ekscentrina

optereenja elemenata u fazi montae i njihovog oteenja.
Takodje, eventualni privremeni oslonci dovode do promene
statikog sistema, to moe proizvesti ak i promenu znaka uticaja u
montanim elementima i vezama.
Kod montanih veza koje se izvode dobetoniranjem, elementi koji se
u njima sustiu su, po pravilu, redukovanog poprenog preseka, to
moe da narui nosivost na trensverzalne sile u fazi montae.
Vertikalna nosivost veze zavisi od materijala koji se koristi pri
naleganju jednog elementa na drugi. Ukoliko se u tu svrhu koristi
ter-papir doputeni pritisak je 1.0 MPa, za jastuk od maltera 2.5
MPa, za filc 2.5 MPa, za azbest 5.0 MPa, nearmirana guma ili
neopren 2.0 do 5.0 MPa i armirana guma ili neopren 5.0 do 15.0
MPa. Pri korienju ovih materijala treba voditi rauna da njihova
ivica bude udaljena od ivice elementa najmanje 1.0 do 2.0 cm.

Pomerljivost montanih veza

Veza koja spreava poprena

horizontalna pomeranja moe se
ostvariti preko eline ploe (slika
2.1, detalj 1). tako se poveava i
vertikalna nosivost, pogotovu ako
se doda i sloj za nivelisanje od
filca. Ovakva veza se koristi za
grede manjih teina i jednake
irine sa elementom na koji
nalee.
Veza koja spreava poprena i
pouna horizontalna pomeranja
moe se ostvariti pomou
modanika (slika 2.1, detalj 2 i
slika 2.2, detalj 3). Ukoliko je
potrebno obezbediti mala
pomeranja, otvor na gredi koji
nalee na modanik treba ispuniti
nekom elastinom materijom.

Betoniranje montanih veza

Beton kojim se ispunjavju montane veze mora da zadovolji

potrebnu vrstou, a da tom prilikom skupljanje tako ugradjenog
betona bude to je mogue manje. U tom cilju treba obezbediti
maksimalnu negu betona ugradjenog u montanu vezu.

Da bi se obezbedilo to bolje prijanjanje novog i starog betona

potrebno je posebno obraditi spojne povrine i po potrebi ih
premazati nekim od polimernih premaza.

U cilju to breg ovravanja betona u montanim vezama mogua

je upotreba aditiva za brzo ovravanje, pogotovu u nepovoljnim
klimatskim uslovima.

Kod betoniranja malih zapremina u montanoj vezi (debljine slojeva

od 1 do 4 cm) trebakoristiti meavine sa to manjom koliinom vode
("suvi beton1'). I kod slojeva vee debljine zavrni sloj treba izvesti
na isti nain.

Zavarivanje elinih elemenata u montanoj vezi

Prilikom zavarivanja elinih delova ili ipki treba povesti rauna da ne
dodje do pregrevanja okolnog betona. U tom cilju treba odrediti redosled
zavarivanja da bi se beton dovoljno hladio i obezbediti da mesto
zavarivanja sipki bude udaljeno najmanje pet prenika ipke od mesta
gde ipka ulazi u beton.

Antikorozivna zatita
Kod svih montanih veza koje sadre i eline elemente, neophodno je
provesti antikorozivnu zatitu. Sve eline elemente ili ipke koje ostaju
izloene atmosferskim uticajima treba zatiti slojem epoksija, zatitne
boje ili bitumena. Posebno treba obratiti panju na mesta gde elini
delovi ulaze u beton.
Ako se elini elementi zavaraju, antikorozivnu zatitu treba provesti
posle zavarivanja jer su materijali za zatite dobri provodnici toplote.

Protivpoarna zatita
Montane veze treba, kao i celu konstrukciju, podvrgnuti protivpoarnoj
zatiti. To je ovde jo znaajnije jer visoke temperature prvo naruavaju
nosivost montanih veza izvedenih pomou elinih zavrtnjeva ili
kablova.
U cilju protivpoarne zatite treba obezbediti pravilno ugradjivanje
elinih elemenata ubeton, premazivanje istih bojama otpornim na
visoke temperature ili pokrivanjem otpornim materijalima.

Veza stub temelj (ST)

ST1

Zglobna veza stuba i temelja

Ovakva veza omoguava
slobodno obrtanje preseka i ne
prenosi momente savijanja.
U varijanti A stub se postavlja na
leite od cementnog
maltera.Kratak modanik koji viri
iz temelja prihvata transverzalne
sile.
Pomerljivost veze se moe
poveati ukoliko se umesto
cementnog maltera upotrebi
elastomerno leite.
U varijanti C veza je izvedena
preko cilindrinih naleuih
betonskih povrina izmedju kojih
je postavljen sloj od bitumenaili
teflona. U varijanti C cilindrine
povrine su od elika i ankeruju se
u stub i temelj preko elinih
ploa.

ST2

Veza izmedju stuba i

temelja preko ankera
sa zavrtnjem

Kod ovakve veze na stubu

postoje otvori za ankere
koji izviruju iz temelja.
Veza prenosi i momente
savijanja.
U varijanti A ankeri su
ukriveni u presek stuba
to redukuje presek u
osloncu.
U varijanti B to je
izbegnuto, ali je oplata
stuba iskomplikovana.
Ispod stuba se postavlja
ploica za nivelisanje, a
posle postavljanja i
zatezanja ankera, spoj se
ispunjava tankim slojem
cementnog maltera.
Ankeri su razliitih visina
zbog lake montae
stuba.

ST3

Veza izmedju stuba i

temelja preko etiri bolcna

Veza moe da prenese velike

momente savijanja.
U varijanti A iz temelja vire
etiri bolcna razliite visine.
Stub sa etitri rupe se postavlja
preko ploice za nivelisanje a
zatim se spoj i rupe injektiraju
kroz ostavljene otvore.
U varijanti B u temelju se
ostavljaju rupe u koje ulazi
armatura isputena iz stuba.
Neposredno pre postavljanja
stuba rupe u temelju se
ispunjavaju malterom. Preko
ugaonika i zavrtnjeva sa strane
stub se postavlja u projektovani
poloaj.
U obe varijante duina
isputenih ankera mora da
zadovolji uslove sidrenja ili
preklapanja.

ST4

Veza izmedju stuba i

temelja preko eone
eline ploe sa
ukruenjem

Veza moe da ponese vrlo

velike momente savijanja. Kod
ove veze na stub se postavlja
tanka eona elina ploa sa
vertikalnim ukruenjima
zavarenim za plou i armaturu
stuba.
Na ploi postoje otvori kroz
koje prolaze narezani ankeri
isputeni iz temelja. Na ankeru
postoje dve matice, jedna
ispod ploe koja slui za
nivelisanje, i druga kojom se
anker pritee. Spoj se
ispunjava suvim betonom.
Malo skupljanje ovog betona
moe da. narui ovu vezu, pa
matice za nivelisanje treba
ostaviti slobodne za naknadne
korekcije.

Stubovi sa betoniranjem na licu mesta

ST5

Veza stuba i temelja

preko armiranobetonske
aice

Veza prenosi velike momente

savijanja. Kod ove veze stub
se postavlja na ploicu za
nivelsanje i pomou drvenih
klinova dovodi u projektovan
poloaj, a zatim se aica
ispunjava betonom.
Varijanta ovog reenja je da
se u temelju ostavi prostor za
smetanje stuba. aica moe
biti nazubljena i mora da bude
armirana tako da prihvati sve
uticaje u ukljetenju.
U fazi montiranja stabilnost
stuba se moe obezbediti
kosnicima.

ST6

Veza izmedju stuba i

temelja prgko zavarivanja
armature na sueljak
Veza prenosi velike momente
savijanja i praktino predstavlja
monolitan spoj.
Posle postavljana stuba na leite
od nekog blago elastinog
materijala, ugaone ipke se
hvataju u stege (kleme) koje treba
da budu dovoljno vrste da
osiguraju stabilnost stuba u fazi
montae.
Prvo se zavaraju ipke
prihvaene klemama, a zatim
ostale, i to dijaginalno, da bi se u
to veoj meri smanjio uticaj
kontrakcije vara.
Posle skidanja stega postavljaju
se uzengije i vri dodatno
betoniranje.
Varijanta ovog reenja je spoj koji
prenosi momente samo u jednom
pravcu (detalj 4).

ST7

Veza izmedju stuba i

temelja preko
zavarivanja
preklopljene armature

Veza prenosi velike momente

savijanja i praktino
predstavlja monolitan spoj.
Posle postavljanja stuba u
projektovan poloaj i
prihvatanja kosnicima vri se
zavarivanje preklopljene
armature redosledom
opisanim u prethodnoj vezi.
Posle obavljenog zavarivanja
postavljaju se uzengije i vri
se dodatno betoniranje.
Varijanta ovog reenja je spoj
koji prenosi momente samo u
jednom pravcu (detalj 4).

ST8

Veza izmedju stuba i

temelja preko
armature nastavljene
mufom

Veza prenosi velike

momente savijanja i
praktino predstavlja
monolitan spoj.
Treba proveriti da li ovako
nastavljena armatura
prenosi samo zatezanje,
pa se pri dimenzionisanju
stuba ne moe raunati
kao pritisnuta armatura.

ST9

Veza, izmedju stuba i

temelja preko zavarenih
elinih ploica podvezica

Veza prenosi velike momente

savijanja. Presek stuba je
redukovan i prsten od elinih
ploica zavaren na glavnu
armaturu stuba.
Na temelj se postavlja
propisno usidrena
horizontalna ploa. Stub se
postavlja na ploicu za
izravnanje i zavarivanjem
podvezica spaja sa elinom
ploom usidrenom u temelj.
Prostor izmedju stuba i
temelja se injektira, a presek
stuba se dobetonira na licu
mesta.
Varijanta A ove veze prenosi
momente u oba pravca, a
varijanta B samo u jednom.

Veza stub-stub (SS) suvi spojevi

SS1 Zglobna veza
izmedju dva stuba
Veza analogna
zglobnoj vezi stuba i
temelja

SS2

Veza izmedju dva stuba

preko zavarenih eonih
elinih ploa

Ova veza moe da prenese

male momente savijanja.
Oba stuba imaju eone
eline ploe u obliku
ugaonika (varijanta A) ili ravne
(varijanta B). U oba sluaja
armatura je zavarena za
eline ploe stim to je to
jednostavnije uiniti u varijanti
A.
Zahteva se potpuno naleganje
dve eline ploe, pa je
potrebno u tom cilju obezbediti
i elinu ispunu. Za lake
postavljanje stuba u
projektovani poloaj koristi se
kratki modanik na sredini
stuba. Zavarivanje se vri po
obodu elinih ploa.

SS3 Veza izmedju dva

stuba preko
zavrtnjeva
Ova veza moe da
prenese male
momente savijanja.
Treba uzeti u obzir
redukciju preseka
stuba na mestu spoja.
Veza je analogna
odgovarajuoj vezi
stuba i temelja.

SS4 Veza izmedju dva

stuba preko etiri
bolcna
Veza je analogna
odgovarajuoj vezi
stuba i temelja.

Spojevi sa betoniranjem na licu mesta

SS5

Veza izmedju dva stuba

preko zavarenih elinih
ploa - podvezica
Veza moe da prenese velike
momente savijanja.
Na oba stuba su za armaturu
zavarene vertikalne eline ploe
koje opasuju redukovani presek
stuba.
Po postavljnju stuba u
projektovani poloaj dodatne
podvezice se zavarivanjem
povezuju za oba stuba. Prostor
izmedju dva stuba se zapunjava
cementnim malterom, pa ova veza
doputa veliku vertikalnu
toleranciju.
Varijanta A je namenjena za
stubove koji prenose momente
savijanja u oba pravca, a varijanta
B za jedan pravac.
Posle zavarivanja vri se dodatno
betoniranje preseka stuba.

SS6

Veza izmedju dva

stuba preko
armature,
zavarene na sueljak

Veza je analogna
odgovarajuoj vezi
stuba i temelja.

SS7

Veza izmedju dva

stuba preko
armature
zavarene na preklop

Veza je analogna
odgovarajuoj vezi
stuba i temelja.

SS8

Veza izmedju dva

stuba preko armature
nastavljene mufom

Veza je analogna
odgovarajuoj vezi
stuba i temelja.

Veza stub greda (SG) suvi spojevi

SG1 Veza izmedju stuba i
grede preko elinog
ugaonika
U varijanti A ove veze greda se
oslanja preko ugaonika vezanog
zavrtnjima za stub. Ovakva veza
je zglobna i moe da prenese
male transverzalne sile, pa je
pogodna samo za privremene
konstrukcije.
U varijanti B greda se oslanja na
ugaonik koji je ugradjen u stub.
Ugaonik je zavaren za armaturu
stuba i postoje dodatne zavarene
poprene ipke ispod ugaonika
kod srednjeg stuba (detalj 9), a
kod krajnjeg stuba jedna iznad a
jedna ispod ugaonika (detalj 7).
Ispod i iznad ubetoniranog
ugaonika se postavljaju i dodatne
uzengije.

SG2

Veza izmedju stuba i

grede preko elinog
kratkog elementa

Kod ove veze, koja je zglobna

i moe da prenese velike
transverzalne sile, greda sa
uputenim krajem se oslanja
na elini kratki element
formiran iz vertikalnih elinih
rebara sa horizontalnom
flanom od elinog lima za
oslanjanje (varijanta A) ili
vertikalno postavljenim
ugaonicima i flanom
(varijanta B).
U oba sluaja vae iste
napomene o vezivanju ovih
elemenata za armaturu stuba
kao u predhodnom sluaju.

SG3 Veza izmedju stuba i

grede preko
vertikalnih elinih
ploa
Veza je zglobna i moe da
prenese velike
transverzalne sile preko
male povrine oslanjanja.
Ploe su propisno usidrene
u gredu i stub.
Ova veza ne doputa
velike tolerancije pa je
pogodna samo za kratke
grede kod kojih je
skupljanje betona u
najveem delu ve
obavljeno.

SG4

Veza izmedju stuba i

grede preko
armiranobetonskog
kratkog elementa

Veza je zglobna i doputa

prenoenje transverzalnih sila
proizvoljne veliine u
zavisnosti od materijala od
koga je naleua povrina.
U varijanti A greda je iznad
elementa, u varijanti B kraj
grede je uputen, a u varijanti
C betonski kratki element je
zavrtnjima vezan za stub.
U svim varijantama se mogu
upotrebiti modanici i ankeri
sa ili bez matice u zavisnosti
od veliine aksijalne sile koju
treba prihvatiti.

SG5 Veza izmedju

stuba i grede
preko
armiranobetonskog
kratkog elementa
ojaanog elinim
elementima
Veza je analogna
predhodno opisanoj, stim
to elini elementi
poveavaju transverzalnu
silu koju veza moe da
ponese i smanjuju veliinu
naleue povrine.

SG6 Veza izmedju

stuba igrede na
vrhu stuba
Veza je analogna,onoj
iz stava SG4 ovog
poglavlja.

SG7 Veza izmedju stuba i

grede na vrhu stuba
sa leitem od
elinih elemenata
Veza je analogna onoj
iz stava SG5 ovog
poglavlja.

SG8 Veza izmeu stuba i

grede preko
zavarenih elinih
ploica
Veza prenosi sve statike
uticaje. Kontinuitet je
ostvaren pomou elinih
ploica na dnu i vrhu
grede. Ploice moraju biti
proraunate na sve uticaje
kojima su izloene i
pravilno usidrene u beton.
Uticaj skupljanja betona na
ovakvu vezu je vrlo
nepovoljan, pa skupljanje
elemenata treba da se u
to veem obimu ostvari
pre montiranja.

SG9

Veza izmeu stuba i

grede preko
prednapregnutih ipki ili
visokovrednih zavrtnjeva

Veza u varijanti A prenosi sve

statike uticaje, a u varijanti B
ne prenosi momente savijanja.
Tanak sloj maltera izmeu
grede i stuba treba da
dostigne potrebnu vrstou
pre utezanja.
U varijanti A pri utezanju se
mogu javiti kontra momenti.
Rupe za zavrtnjeve treba da
budu izradjene sa posebnom
preciznou, jer bi mala
odstupanja onemoguila
izvodjenje veze.
Na gredi treba da postoje
depovi dovoljne duine da
omogue smetanje
zavrtnjeva u rupe.
Posle utezanja depovi se
mogu zapuniti suvirn betonom.

SG10

Veza izmediu stuba i

grede preko kablova sa
naknadnim
prednaprezanjem

Veza prenosi sve uticaje i

predstavlja monolitan spoj. Po
postavljanju grede
na kratak element na stubu kroz
otvore se provlai kabl. Prostor
izmedju ela grede i stuba se
ispunjava tankim slojem betona
koji treba da dostigne potrebnu
vrstou pre poetka
prednaprezanja.
Ukoliko mogu da se oekuju
alternativni momenti u spoju,
donja strana grede moe da se
zavarivanjem usidrene ploice
vee za elino ojaanje na
kratkom elementu.
Kod ovog spoja posebno je
znaajna antikorozivna i
protivpoarna zatita.

SG11 Veza izmeu stuba i

grede na vrhu stuba
preko kablova, sa
naknadnim
prednaprezanjem
Veza prenosi sve uticaje i
predstavlja monolitan spoj.
Greda se postavlja na
ploicu za nivelisanje i sloj
suvog betona, a zatim se
spoj prednapree
vertikalnim kablovima koji
prolaze du stuba.

Spojevi sa betoniranjem na licu mesta

SG12

Veza izmedju stuba i grede

preko nastavljanja armature i
dobetoniranja preseka grede
Veza prenosi sve statike uticaje,
Prefabrikovana greda se postavlja na
kratki element. Armatura koja viri iz
stuba se preklapa (detalji 1 do 5) ili
zavaruje (detalji 7 i 8) sa armaturom
grede. Uzengije koje vire iz grede su
otvorene i preklapaju se poto se
zavri preklapanje ili zavarivanje
podune armature.
U drugom sluaju broj takvih uzengija
koje se naknadno preklapaju je manji.
Preklapanje uzengija se moe izbei
ako se delovi ipki koje treba da se
preklope sa armaturom grede spoje sa
svojni nastavkom u stubu preko
narezane aure na ulazu u stub (detalj
9). Ako se oekuju alternativni
momenti, greda moe da se privari za
kratak element (detalj 9).
Ukoliko redukovan presek
prefabrikovane grede ne moe da
ponese uticaje od sopstvene teine
treba predvideti privremene dodatne
oslonce.

SG13

Veza izmeu stuba i

grede preko
naknadnog
prednaprezanja kablova i
dobetiniranja preseka
grede

Veza prenosi sve uticaje.

U varijanti A prednapreu
se sve grede u redu od
jednom, a u varijanti B
greda po greda, to
zahteva kotve za nastavak
koje zauzimaju dosta
mesta.
I ovde vae sve napomene
iz predhodnog veze.

SG14

Veza izmedju stuba i

grede betoniranjem vora
na licu mesta

Veza prenosi sve uticaje.

Pre dobetoniranja vora vri
se zavarivanje armature.
U varijanti A se mogu preneti
male transverzalne sile, a u
varijanti B, preko vute, znatno
vee.
Prefabrikovana greda mora da
ima posebne privremene
oslonce dok novi beton ne
ovrsne. Povrine koje dolaze
u dodir sa novim betonom
moraju biti dobro
orapavljene, oiene i
premazane nekim od
polimernih premaza.
Novi beton treba da bude
spravljen sa aditivima za brzo
ovravanje i protiv
skupljanja.

SG15

Veza izmedju stuba i

grede preko elinih
ploica spojenih
zavrtnjem

Veza moe da prenese male

statike uticaje.
Iz grede i stuba isputene su
eline ploice koje se spajaju
zavretnjem, a zatim se vri
dobetoniranje do punog
preseka grede.
Tolerancija se postie preko
oblih rupa za zavrtanj to
smanjuje nosivost ove veze na
momente savijanja. Zavrtnjevi
i ploice treba da budu
sraunate na sve uticaje koje
veza treba da prenese, i
ploice propisno usidrene.
Dodatne uzengije treba
predvideti na delu gde se
ploice sidre, kao i u samom
voru.
Novi beton treba da ima to
manje skupljanje.

SG16 Veza izmeu stuba i

grede na vrhu stuba
betoniranjem na licu
mesta
Veza prenosi aksijalne i
transverzalne sile i manje
momente savijanja.
U varijanti A greda se na
stub oslanja preko kratkog
elementa, a u varijanti B za
gredu su u fazi montae
neophodni privremeni
oslonci.
Vae sve napomene
navedene za vezu ST14.

Veza glavna greda sekundarna greda (GG)

-suvi spojevi
GG1

Veza izmedju glavne grede i

sekundarne grede preko
elinog kratkog elementa i
eline papue

Veza ne prenosi momente savijanja.

U varijanti A ove veze kratak element je
ugaonik ubetoniran u glavnu gredu u
horizontalnom poloaju. Ovakva veza
moe da prenese male transverzalne sile.
U varijanti B kratak element je formiran od
dva vertikalno postavljena ugaonika i
horizontalne zavarene eline ploe na
koju, nalee sekundarna greda. Ovakva
veza moe da prenese velike
transverzalne sile.
U varijanti C kratak element je formiran od
dve vertikalno postavljene eline ploe
ubetonirane u glavnu gredu i na njih
navarene horizontalne ploe na koju se
oslanja sekundarna greda. Ovakva veza
prenosi velike transverzalne sile.
U varijanti D sekundarna greda se na
glavnu oslanja preko eline papue.
Ovakva veza moe da prenese male
transverzalne sile.
Posebnu panju treba obratiti na armaturu
u glavnoj gredi (uzengije i podune ipke)
u okolini ugradjenog elinog ugaonika.

GG2 Veza izmediuglavne i

sekundarne grede
preko
armiranobetonskog
kratkog elementa
Veza prenosi samo
transverzalne sile.
Kratki element moe da
bude izbetoniran u isto
vreme kada i glavna greda,
dobetoniran kasnije ili
prikaen na glavnu gredu
preko zavrtnjeva.
Takodje su mogui razliiti
poloaji u vertikalnom
pravcu sekundarne grede u
odnosu na glavnu.

GG3 Veza izmedju glavne

i sekundarne grede
preko
prednapregnutih sipki
ili visokovrednih
zavrtnjeva
Sekundarna greda se
oslanja na glavnu preko
betonskog kratkog
elementa a zatim, povezuje
pomou prednapregnutih
sipki ili zavrtnjeva.
Veza prenosi velike
aksijalne sile i velike
transverzalne sile.
U varijanti A veza prenosi i
velike momente savijanja.
I ovde vae sve napomene
navedena za odgovarajuu
vezu stub greda (SG9).

GG4 Veza izmeu

glavne grede na
vrhu glavne grede
Veza je zglobna.
Ovde se mogu
upotrebiti bolcnovi
razliitih duina, sa ili
bez navrtke

GG5

Veza izmeu glavne i

sekundarne grede prko
naleuih povrina
ojaanih elinim
elementima

Ovakva veza moe da

prenese velike transverzalne
sile preko malih naleuih
povrina.
Ako se elini elementi
postavljeni na mesto
naleganja zavaraju, veza
moe da prenese i male
aksijalne sile.
U varijanti B je mesto
oslanjanja sekundarne grede
u glavnu povuen ka osovini
grede da bi se smanjio
ekscentricitet oslanjanja.
Kod ove veze treba posebno
obratiti panju na
antikorozivnu zatitu.

GG6

Veza izmedju glavne i

sekundarne grede na
vrhu glavne preko
prednapregnutih sipki ili
visokovrednih zavrtnjeva

Za ovu vezu vae sve

napomene navedene za
vezu GG3.

GG7

Veza izmedju glavne i

sekundarne grede ispod
glavne mekom
armaturom ili
visokovrednim
zavrtnjima

Ovakva veza moe da

prenese male vertikalne sile
ako se upotrebi meka
armatura.
Veza sa visokovrednim
zavrtnjima moe da prenese
vrlo velike transverzalne sile a
veliina momenta savijanja
koju ovakva veza moe da
prenese zavisi od razmaka
zavrtnjeva.
Kod ovakve veza
antikorozivna i protivpoarna
zatita su od velikog znaaja.

Spojevi sa betoniranjem na licu mesta

GG8

Veza izmedju glavne i

sekundarne grede na vrhu
glavne, preko armaturnih
petlji

Veza moe da prenese velike

transverzalne sile.
U varijanti A iz sekundarne grede
je isputena horizontalna kuka
koja se postavlja oko bolcna
isputenog iz glavne grede.
Ovakva veza prenosi male
aksijalne sile.
U varijanti B od glavne armature
sekundarne grede formirana je
petlja koja se postavlja preko dva
bolcna iz glavne grede. Ovakva
veza moe da prenese velike
aksijalne sile.
Po smetanju sekundarnih greda
spojevi se dobetoniraju na licu
mesta betonom koji mora dobro
da se ugradi oko armaturnih petlji.

GG9 Veza izmedju glavne

i sekundarne grede
dobetoniranjem na l
icu mesta
Ovakva veza prenosi velike
aksijalne i transverzalne
sile, a u varijanti B, gde
zategnuta armatura
kontinualno prelazi preko
spoja, i velike momente
savijanja.

GG10 Veza izmedju glavne i

sekundarne grede preko
nastavljanja zategnute
armature zavarivanjem
Veza prenosi sve uticaje.
Sekundarna greda se
postavlja na betonski kratak
element na glavnoj gredi a
zatim se zavarivanjem
gornja armatura sekundarne
grede spaja sa ankernim
ipkama usidrenim u ivinu
glavnu gredu.
Druga varijanta je da se ova
armatura spaja preko ipki
za nastavljanje koje prolaze
kroz gornju flanu glavne
grede.
Dobetoniranje treba vriti
betonom koji ima to je
mogue manje skupljanje, a
takodje i skupljanje
sekundarne prefabrikovane
grede treba da je u to veoj
meri obavljeno pre montae.