MERENJE

NEELEKTRINIH
VELIINA

SADRAJ
1

MERENJE NEELEKTRINIH VELIINA ................................................................. 4

1.1 Termika ispitivanja ................................................................................................... 4
1.1.1 Temperaturne klase izolacije............................................................................... 4
1.1.2 Merenje temperature ........................................................................................... 6
1.1.2.1 Primena termometara ................................................................................... 6
1.1.2.2 Metoda promene otpora ............................................................................... 6
1.1.2.3 Metoda ugraenih pokazivaa ..................................................................... 7
1.1.2.4 Osnovno o propisima ................................................................................... 9
1.2 Merenje brzine obrtanja............................................................................................ 10
1.2.1 Tahometri .......................................................................................................... 10
1.2.1.1 Centrifugalni .............................................................................................. 11
1.2.1.2 Integralni .................................................................................................... 11
1.2.1.3 Sa vihornim strujama ................................................................................. 11
1.2.1.4 Kvarcni....................................................................................................... 11
1.2.1.5 Stroboskopska metoda pomou stroboskopske lampe............................... 11
1.2.2 Merenje klizanja asinhronih maina.................................................................. 12
1.2.2.1 Odreivanje klizanja preko rotorskih veliina........................................... 13
1.2.2.2 Stroboskopski postupak ............................................................................. 13
1.2.3 Tahometarski generatori.................................................................................... 14
1.2.3.1 Tahometarski generator jednosmerne struje (dinamo) .............................. 14
1.2.3.2 Tahometarski generator sinhronog tipa (alternator) .................................. 15
1.2.3.3 Tahometarski generatori asinhronog tipa .................................................. 15
1.2.4 Impulsno merenje brzine obrtanja..................................................................... 16
1.3 Merenje momenta i odgovarajue snage .................................................................. 17
1.3.1 Mehanike konice............................................................................................ 17
1.3.2 Hidrauline konice .......................................................................................... 18
1.3.3 Magnetne konice ............................................................................................. 18
2

1.3.4 Elektrodinamometar .......................................................................................... 18

1.3.5 Torziometri........................................................................................................ 20
1.4 Elektrine maine sa poznatim gubicima ................................................................. 20
1.4.1 Karakteristike momenta generatora jednosmerne struje ................................... 23
1.5 Mehanika naprezanja .............................................................................................. 25
1.5.1 Ispitivanje mehanikih naprezanja transformatora ........................................... 25
1.5.2 Ispitivanje mehanikih naprezanja obrtnih maina ........................................... 26
1.6 Odreivanje stepena iskorienja ............................................................................. 26
1.6.1 Direktna metoda ................................................................................................ 27
1.6.2 Indirektne metode.............................................................................................. 27
1.6.2.1 Metoda povratnog rada .............................................................................. 28
1.6.2.2 Metoda odvojenih gubitaka ....................................................................... 29
1.7 Buka transformatora i elektrinih maina................................................................. 29
1.7.1 Osnovni pojmovi o zvuku ................................................................................. 29
1.7.2 Uzroci o naini umanjenja buke........................................................................ 30
1.7.3 Buka transformatora.......................................................................................... 31
1.7.4 Buka elektrinih maina .................................................................................... 32
1.7.5 Merenja buke..................................................................................................... 33
1.7.5.1 Merenje buke transformatora..................................................................... 35
1.7.5.2 Merenje buke obrtnih elektrinih maina .................................................. 39
1.8 Literatura .................................................................................................................. 40

1 MERENJE NEELEKTRINIH
VELIINA
Sa stanovita prouavanja rada, svojstava i ispitivanja elektrinih maina i transformatora
veoma su interesantne sledee neelektrine veliine: temperatura, brzina obrtanja, klizanje,
moment i korisna snaga motora, moment inercije i buka.
1.1

Termika ispitivanja

Poznavanje termikih prilika i ponaanja elektrinih maina i transformatora je od

velikog znaaja, kako za proizvoae, tako i za korisnike ovih ureaja. Za analizu
termikih procesa, proizvoai elektrinih maina i transformatora koriste sloene
numerike postupke i raunare visokih performansi.
Zagrevanje, ivotni vek i naznaena (nominalna, nazivna) snaga su usko povezani
pojmovi. Izolacija maine stari sa vremenom, to najvie zavisi od temperature, a zatim od
dielektrinih i mehanikih naprezanja, agresivnih uticaja sredine i vlage. Pod uticajem
poviene (odnosno sniene) temperature ubrzavaju se (odnosno usporavaju) hemijski
procesi koji izazivaju promene fizikih osobina izolacije (mehanike i dielektrine
vrstine). Prema empirijskom pravilu, za svako povienje temperature od 8 K , vek trajanja
izolacije smanjuje se na polovinu i obrnuto, u odnosu na vek izolacije kod propisom
dozvoljene maksimalne temperature. Dakle, vek trajanja izolacije, pa prema tome i maine,
zavisi od radne temperature maine. Srednja vrednost veka trajanja dananjih elektrinim
maina i transformatora iznosi nekoliko decenija.
Naznaena snaga je ona snaga koja je navedena na natpisnoj ploici ureaja, dok je
stvarna snaga je ona pri kojoj su zagrevanja maine jednaka dozvoljenim. Ako se maina
optereena naznaenom snagom greje vie nego to je dozvoljeno, to znai da je njena
stvarna snaga manja od naznaene, i obrnuto. Sa stanovita korisnika prihvatljivo je da
stvarna snaga bude vea od naznaene snage, a u suprotnom, zavisno od veliine razlike
ovih snaga, moe doi do pregovora izmeu proizvoaa i kupca vezano za umanjenje
cene maine.
Termiko ispitivanje moe trajati i vie od desetak sati, zato su od velikog znaaja
metode koje trajanje ispitivanja skrauju.
1.1.1 Temperaturne klase izolacije
Pri procesu preobraaja energije u elektrinim mainama i transformatorima jedan
deo energije se pretvara u toplotu, to sa stanovita korisnika predstavlja gubitke. Toplota
proizvedena gubicima zagreva delove maine (magnetno kolo, namotaji, izolacija, sud) i
izaziva povienje njihove temperature u odnosu na okolnu sredinu (ambijent). Povienje
temperature, u optem sluaju, zavisi od veliine i vremenske funkcije optereenja (trajni
rad, ciklini rad i rad u vanrednim uslovima) i naina i efikasnosti hlaenja. Preoptereenja
i poremeaji u hlaenju dovode do neeljenih povienih zagrevanja maine. Do poremeaja
4

u hlaenju moe doi usled smanjenja brzine ili koliine rashladnog sredstva, izostavljanja
ili naopako montiranih ventilatora i sl. Sa porastom snaga maina problem zagrevanja
postaje sve izraeniji, jer su gubici priblino srazmerni sa zapreminom, a odvoenje toplote
sa povrinom.
Oznake koje emo koristiti za pojedine pojmove su sledee:

[ ]

temperatura u uobiajenom smislu: o C ,

apsolutna temperatura: T [K ] ,
porast temperature u odnosu na okolinu (ambijent): [K ]= a i

razlika dvaju temperatura na bilo kom mestu: [K ]= 1 2 .

U odnosu na gubitke usled magneenja i mehanike gubitke, gubici u usled optereenja
(gubici u namotajima) su znaajniji po veliini i posledicama, budui da se oni direktno
prenose na izolaciju provodnika, koja termiki gledano, predstavlja najosetljiviji deo
maine. Izolacioni materijali su svrstani po klasama (grupama) s obzirom na njihove
termike karakteristike u tzv. Temperaturne klase izolacije, TKI. Propisima je definisano
najvie dozvoljeno povienje temperature pojedine klase u odnosu na okolinu (tabela..).
Maina termiki zadovoljava u pogledu izolacije ako je dobijena vrednost maksimalnog
povienja temperature iz ogleda zagrevanja ( m ) manja ili jednaka dozvoljenom
maksimalnom povienju temperature, dozv. , odreenog na temelju TKI.

Tabela 1-1 Klasifikacija izolacionih materijala prema temperaturnim klasama izolacije

Klasa
izolacije

Maksimalna
dozvoljena
temperatura

Y
A

Izolacioni materijal
(* nisu u toj klasi uopteno
prihvaeni)

Primena

90o C

pamuk, papir, prepan, svila,

drvo, najlon

neimpregnirano,
neuronjeno

105o C

pamuk,papir,prepan, svila,
drvo, najlon, perlon

namoti impregnirani uljnim

lakovima ili uronjeni u ulje
namoti impregnirani
vetakim smolnim
lakovima

120 C

*lakirana ica sa sintetikim

lakom *pertinaks, poliesterne
smole

130o C

anorganski materijali:
staklena vlakna, azbest,

namoti impregnirani
sintetikim lakovima

155 C

staklena vlakna, azbest, tinjac

namoti impregnirani
epoksidnim i
poliesternim smolama
klase F

180o C

staklena i azbestna vlakna,

tinjac

namoti impregnirani
silikonskim smolama

preko

tinjac, porculan, keramiki

materijali, staklo, kvarc

maksimalna temperatura
ograniena samo fizik. i elektr.
svojstvima pri radnoj temperaturi

180oC

1.1.2 Merenje temperature

Cilj ogleda zagrevanja je proveravanje povienja temperature u odnosu na rashladni fluid.
Zato moramo poznavati temperature kako pojedinih delova maine, tako i temperaturu
rashladnog srerdstva, odnosno temperautru okoline. Kod odreivanja temperature namotaja
sluimo se metodom porasta otpora i ugraenim detektorima temperature.
1.1.2.1 Primena termometara
Termometrima merimo temperaturu pristupanih delova (magnetnog kola, leita,
komutatora, prstenova, eventualno namota) i okoline. Bolje je upotrebiti termometar sa
alkoholom nego sa ivom, naroito ako se merenja vre na mestima gde postoje
naizmenina ili obrtna magnetna polja usled kojih se u ivi indukuju ems i vihorne struje
koje ivu zagrevaju, to uzrokuju poveanje pokazane temperature u odnosu na stvarnu.
Zatim, u sluaju loma, postoji i mogunosti upadanja kapljica ive u mainu, koje je vrlo
teko odstraniti i koje mogu da dovedu do kratkog spoja izmeu delova koji su pod
naponom. Danas su u primenjuju precizni digitalni termometri, koji imaju posebne
nastavke za merenje temperature vrstih delova, odnosno tenosti i fluida.
Prilikom merenja prislanjanjem na pristupane povrine mora se obezbediti dobar termiki
kontakt, a prilikom merenja temperature okoline potrebno je izbei uticaj zraenje same
maine ili strujanja vazduha. Dodatno, potrebno je voditi rauna i o eventualnim padovima
temperature kroz materijale od rezervoara termometra do povrine ije se temperatura meri
(izolacija namota, filc).
1.1.2.2 Metoda promene otpora
Ova metodom se zasniva na poveanju omskog otpora provodnika usled zagrevanja, a
pomou nje se odreuje srednja temperatura namota. Greka ove metode je 5 10 o C .
U prvoj aproksimaciji, otpor se moe da prikazati kao linearna funkcija temperature:
R = R ( ) R0 (1 + 0 ) ,
gde su R0 i 0 vrednost otpora i temperaturnog sainioca pri temperaturi od 0 o C , a sa
je oznaena temperatura u stepenima Celzijusa.
Imamo 0 = 1 / 235 za bakar, 1 / 225 za aluminijum, 1/ 260 za platinu.
Neka je hladno stanje karakterisano sa Rh , h a toplo (zagrejano) stanje karakterisano sa
Rt ,t . Potrebno je obratiti panju da temperatura okoline (ambijenta), a , u optem
sluaju nije identina sa temparaturom namota u hladnom stanju. Prihvatljivo je
h a + 2 o C .
Za namot nainjen od bakra vredi sledei odnos vrednosti otpora u toplom i hladnom
stanju:

Rt
235 + t
=
.
Rh 235 + h
Nepoznata temperatura u toplom stanju namota od bakra, t , se dobija iz:

t =

Rt
(235 + h ) 235 .
Rh

Ako pretpostavimo da je temperatura u hladnom stanju, h , tano poznata, apsolutna

greka pri odreivanju temperature u toplom stanju je:
R
Rt
.
t = (235 + t ) h +
Rt
Rh
Vidljivo je da je greka koju inimo pri odreivanju temperature jako zavisna o greci
uinjenoj merenjem otpora namota.
Ako pretpostavimo da su otpori tano Rh i Rt tano izmereni, a da je temperatura h
izmerena sa grekom h , za apsolutnu greku temperature u toplom stanju dobija se:
t = h

Rt
.
Rh

Merenje otpora u toku rada mogue je kod svih namota napajanih jednosmernom strujom
(statorskih i rotorskih). Kod rotorskih namota (induktori sinhronih maina) prikljuenje
voltmetra vri se pomou metalnih etkica (ploastih, mreastih i sl.) privrenih na
izolovanim draima pomou kojih se one prisloe na kontaktne prstenove u toku merenja.
Merenje otpora statora maine za naizmeninu struju moe da se izvri samo na kraju
ispitivanja, pri iskljuenoj i zaustavljenoj maini. Merenje temperature obrtnih delova
pomou termometara ili promene otpora, ako je struja naizmenikna, zahteva zaustavljanje
maine. Budui da se zaustavljena maina hladi, nastoji se da se to pre po zaustavljanju
izmeri temperatura. Ako je vremenski perid od zaustavljanja do trenutka merenja dui od
15 do 20 sekundi, vri se ekstrapolacija krive hlaenja i tako odredi temperatura u trenutku
iskljuenja. Otpor namota se pritom meri najmanje tri puta, po mogunosti u istim
vremenskim intervalima, ije trajanje nije due od vremena potrebnog za obavljanje prvog
merenja, a ne sme da bude due od 2 minute
1.1.2.3 Metoda ugraenih pokazivaa
Ovom metodom moe se izmeriti temperaturu najtoplije take. Pokazivai (detektori) su
elementi malih dimenzija koji su povezani sa preciznim instrumentima radi merenja
lokalne temperature. Tokom proizvodnje ili popravke ugrauje se izvestan broj pokazivaa
na odreena mesta maine u kojima se oekuju najvea zagrevanja.
Razlikujemo dva osnovna tipa pokazivaa: otpornike termometre i termospregove.
Otporniki termometri mere temperaturu zagrejanog mesta, dok termospregovi mere
povienje temperature iznad okoline, koje propisi i definiu. Zbog vie tanosti merenja
(greka od 1 do 2 % ) i manje strogih zahteva u pogledu mernog pribora, danas se gotovo
iskljuivo koriste otporniki termometri. Dodatno, pri slabljenju kontakta otpornika
7

metoda pokazuje viu temperaturu , pa su maine na taj nain preventivno zatiene.

Zavisno od mesta na koje se ugrauju, primenjuju se pljosnati i cilindrini otporniki
termometri. Pljosnati su oblika uzane tanke trake od tvrdog izolacionong materijala na koju
je bifularno namotana tanska platinasta ili bakarna ica, a sve to je obloeno izolacionim
materijalom. Namenjeni su za ugradnju u lebovima izmeu slojeva ili na dno leba. Kod
cilindrinog je platinska ili bakarna ica namotana oko tapa i hermetiki zatvorena u
metalnoj futroli). Ovi termometri su pogodni za merenje temperature rashladnog fluida,
gasa ili tenosti u cevima.
Standardizovana vrednost otpora na 0 o C je 100 . Za platinski materijal, otpor
otpornikog termometra je:
R = R0 (1 + 0 ) = R0 + R0 0 = 100 + 0,385

[] .

Provera otpornikih termometara spada u program ispitivanja elektrinih maina u kojima

su oni ugraeni. Vri se merenjem elektrinog otpora pomou jednosmerne struje, u
hladnom stanju, preciznom mostovima i merenjem temperature pomou termometara.
Struja, pri kojoj se vri merenje ne sme prelaziti nekoliko desetina mA , zbog greke usled
zagrevanja otpornikih termometara. Pri ispitivanju se kontrolie i otpor izolacije
otpornikih termometara.
Kod visokonaponskih maina sa izolacionom aurom oko provodnika pokazivae je
mogue postaviti na mesta prikazana na slici 1-1.

P1

P2

P3

P3

Slika 1-1 Postavljanje detektora u lebu visokonaponskih maina

Prikazana mesta su karakteristina mesta koja su u praksi najee zastupljena i u nastavku

su date njihove karakteristike.
P1 poloaj izvan izolacionog sloja u lebu, odnosno na bonim vezama. U ovom poloaju
pokaziva ne pokazuje temperaturu namota, pa je potrebno proceniti pad temperature kroz
izolaciju. Taj pad temperature je srazmeran debljini izolacije i gubicima u bakru
provodnika, a obrnuto srazmeran termikoj provodnosti izolacionog materijala. Greka
moe da iznosi 15 do 20 o C ako se meri termometrom-pokazivaem, odnosno 5 do 10 o C
ako se meri metodom promene otpora.
P2 - izmeu slojeva (kod dvoslojnog namota) u sredini visine leba. U ovom poloaju
pokaziva dosta verno meri temperaturu namota, jer nema toplotnog fluksa na mestu
postavljanja pokazivaa, pa se taj poloaj najee i koristi. Greka je do 5 o C .
8

P3 - unutar izolacionog sloja prema namotu, u lebu ili na bonim vezama. U ovom
poloaju merenje je korektno, ali ne moe da se uvek da se realizuje kod visokonaponskih
motora zbog mogunosti promene osobina pokazivaa kod visokonaponskih ispitivanja
namota, jer su oni osetljivi na snano elektrino polje. Greka je zanemariva.
Kod jednoslojnih namota pokaziva temperature se stavlja na dno leba izmeu postave
leba i izolacione aure sloja. Od ovoga se izuzima sluaj kada blizu dna leba prolazi
kanal za rashladni vazduh. Tada se pokaziva stavlja na bonu stranu leba. Kod
dvoslojnih namota pokazivai se stavljaju u izolacionu auru izmeu slojeva. Kod namota
sa vie od dva sloja po lebu pokazivai se stavljaju u izolacione aure izmeu slojeva i to
na mestima gde se predvia najvee zagrevanje.
Metoda je u principu onoliko tana, koliko je ugraeni dava blii najtoplijem mestu
unutar maine. Ukoliko dava nije na najtoplijem mestu ili vrlo blizu njega mogu nastati
veliki problemi. Jo jedan nedostak ovoj metodi je to termodavai menjaju svoje
karakteristike tokom vremena.
1.1.2.4 Osnovno o propisima
Propisi definiu jedinstvene uslove o ispitivanju zagrevanja elektrinih maina kako bi se
omoguilo poreenje raznih mernih postupaka. Ovi propisi predviaju:

merenje srednje temperature namota metodom promene otpora;

nain postavljanja i broj ugraenih detektora;

sluajeve primena pojedinih metoda;

sluajeve merenja temperature po zaustavljanju.

Da bi se omoguila poreenja dobijenih rezultata merenja, propisuju se:

uslovi hlaenja posle prekida optereenja;

najdue trajanje zaustavljanja;

nain ekstrapolacije krive hlaenja.

Ako imamo u vidu razliite konstrukcione osobine, principe rada, raznolikost gabarita i
snaga elektrinih maina, namee se i niz specifinosti vezanih za ogled zagrevanja
pojedinih vrsta elektrinih maina. U daljem tekstu bie obraene neke od specifinosti za
pojedine maine.

Slika 1-2 Primer ektrapolacije krive otpora statora nakon zaustavljanja

1.2

Merenje brzine obrtanja

Poznavanje brzine obrtanja je veoma znaajno za ispitivanja i analizu mnogih stanja

obrtnih elektrinih maina. Razlikujemo potrebu za pojedinanim merenjima, za koje se
koriste tahometri, odnosno za trajnim merenjima, npr. u kolima sistema automatske
regulacije. Za trajna merenja u sporo-promenljivim stanjima koriste se tahometarski
generatori, dok se za merenja u brzo-promenljivim stanjima koriste instrumenti za
impulsno merenje brzine obrtanja (enkoderi i slino).
Merenja se mogu vriti sa ili bez mehanikog kontakt izmeu vratila maine i vratila
samog instrumenta, pa razlikujemo kontaktne i bezkontaktne metode. Bezkontaktne
metode su bazirane na optikim, magnetnim, kapacitivnim i drugim davaima, i posebno
su pogodne za ispitivanje mikromotora, kao i motora ije vratilo nije pristupano.

1.2.1 Tahometri
Tahometre po principu rada delimo na centrifugalne, integralne, sa vihornim strujama,
kvarcne, stroboskopske itd, dok ih po nainu prikazivanja reultata delimo na analogne i
digitalne. U praksi se danas najee sreu digitalni, optiki i kvarcni tahometri. Kod
primene optikih tahometara na vratilo ili vrsti obrtni deo maine stavi se odgovarajui
marker, koji se kod merenja obasjava svetlou instrumenta. Nakon nekoliko sekundi oita
se pokazivanje instrumenta.
Radi prisustva tahometara raznih tipova u naim laboratorijima, daemo kratak pregled
njihovih karakteristika.

10

1.2.1.1 Centrifugalni
Fiziki princip rada bazira se na zavisnosti brzine obrtanja i centrifugale sile koja deluje na
merni sistem sastavljen od dveju masa. Klase 0,5 i 1.
Fc =

m v2
= m r 2 ,
r

1.2.1.2 Integralni
Sastoji se od brojila obrta i hronometra (satni mehanizam). Meri srednju vrednost brzine
pokazujui broj obrta u nekom fiksnom vremenu, na primer 3 s . Moe se konstruisati i za
klasu 0,1. Poto nema merni opseg klasa se odnosi na izmerenu vrednost.
T

n sr =

1
n( t ) dt
T 0

1.2.1.3 Sa vihornim strujama

Funkcionie na principu merenja polaznog momenta ukoenog asinhronog motora pomou
merenja sile opruge. Sastoji se iz jednog viepolnog stalnog magneta koji se obre
brzinom merene osovine. Tako stvoreno obrtno polje izaziva vihorne struje u induktu od
aluminijuma zvonastog oblika, pa i momenat srazmeran brzini obrtanja. Momenat se
uravnoteuje torzionim momentom opruge srazmernim uglu skretanja kazaljke
instrumenta.
Pv = k 2 = M M =

Pv
= k

1.2.1.4 Kvarcni
Pokazivanje je digitalno, merni ciklus je 1 s , tanost 1ob / min . Princip rada je baziran na
indukcionoj detekciji. Rotor je napravljen od viepolnog permanentnog magneta, koji u
namotu statora indukuje ems ija je vrednost i uestanost srazmerna brzini obrtanja. Preko
kristala kvarca se dobija vremenska baza.
1.2.1.5 Stroboskopska metoda pomou stroboskopske lampe
Slui za bezkontaktno merenje brzine obrtanja i klizanja i posmatranje vibracionih,
translatornih i obrnih predmeta. Predmet koji se kree se osvetljava otrom imulsnom
svetlou ija se uestanost moe kontinualno menjati. Pri jednakost periode impulsa
osvetljavanja i kretanja predmeta ima se utisak da posmatrani predmet miruje. Regulator
uestanosti ima skalu u ob / min . Lampa je ispunjena gasom pod pritiskim (kseon, neon),
koji je bez inercije, tako da omoguava brzo i otro osvetljavanje. Brzina obrtanja se
praktino meri tako da se na osovinu privrsti takozvani stroboskopski krug, ili se na
samom vratilu obelei jedna crta. Kada, kod osvetljavanja i poveanja uestanosti
stroboskopske lampe, prvi put imamo prividni oseaj da obeleena crta miruje, oitamo
pokazivanje instrumenta. Naime, isti oseaj emo imati kod bilo kod pokazivanja
instrumenta, koje je viekratnik brzine obrtanja elektrine maine.

11

n/4

n/3

n/2

Slika 1-3 Merenje brzine obrtanja pomou stroboskopske lampe

1.2.2 Merenje klizanja asinhronih maina

Merenje klizanja, s , vri se radi preciznog, posrednog, odreivanja brzine asinhronih
maina, u podruju malih klizanja, kao i i zbog odreivanja gubitaka u namotu, odnosno
kavezu asinhronih maina.
Odreivanje klizanja preko brzine obrtanja u podruju malih klizanja nije preporuljivi, to
se lako moe pokazati.
Relativna vrednost klizanja je po definiciji:
s=

ns n
n
=1 .
ns
ns

Apsolutna greka klizanja je:

s =

n s 1 n
, =
.
ns s s ns

Za mala klizanja vredi:

s <<1, n n s ,

s
n
>>
,
s
n

ime je dokazana ranije izreena tvrdnja.

Dakle, klizanje treba meriti neposredno, izuzev u sluajevima velikih klizanja.
Po definiciji, klizanje je jednako odnosu uestanosti rotora i statora. Postupci za merenje
klizanja se u osnovi baziraju na brojanju odreenih pojava vezanih za uestanost veliina
rotora (skretanje instrumenta ili slino), M , u posmatranom vremenu, t . Klizanje se
dobija iz odnosa broja pojava, M , i ukupno mogueg broja dogaaja, jednakog proizvodu
uestanosti dogaaja i vremena posmatranja t , to je povezano sa mrenom uestanosti.
Dakle, vredi:
s=

f2
M
=
f1
f1 t

Pri realizaciji merenja mora se voditi rauna o ogranienjima ljudskog oka i mernog
sistema instrumenta, koji mogu da registuju 2 do 3 skretanja u sekundi.
12

1.2.2.1 Odreivanje klizanja preko rotorskih veliina

Ovi postupci se zasnivaju na merenju veliina koje imaju rotorsku uestanost (napon i
struja rotora, rasuti fluks rotora).
Za asinhrone maine sa namotanim rotorom registrujemo skretanja ampermetra i voltmetra
prikljuenih na prstenove.
Za

uestanost mree od 50 Hz , za instrumente sa pokretnim

2M
[%] ,odnosno sa mekim gvoem s = M [%] .
imamo: s =
t
t

kalemom

Koristei instrument sa mekim gvoem moemo da izmerimo klizanja do 5 % , a sa

mekim gvoem upola manje.
Budui da se rasuti rotorski fluks zatvara kroz vratilo, indukujui u njemu ems i vihorne
struje rotorske uestanosti, i okolni prostor, klizanje, kod maina sa kratkospojenim
rotorom, moemo odrediti i pomou milivoltmetra prikljuenog pomou etkica na dva
kraja vratila koji moraju da budu slobodni, ili pomou milivoltmetra i kalema, odnosno
magnetne igle (kompas) smetenog u okolni prostor maine.
1.2.2.2 Stroboskopski postupak
Od pribora je potrebno imati stroboskopsku lampu, koju emo prikljuiti na statorsku
mreu, a koja e davati impulsnu svetlost dvostruke statorske uestanosti. Dalje, potrebno
je na vratilo privrstiti stroboskopski krug (ili ga nacrtati), nainjen sa onoliko crnih i belih
iseaka, m , koliki je broj polova ( 2 p ) asinhrone maine.
m = 4; p = 2

marker

Slika 1-4 Stroboskopski krug

Za klizanje, pri uestanosti napajanja statora od 50 Hz , imamo:

s=

p M
M
M

=
s = [%]
m f1 t
2 f1 t
t

Ovim postupkom se mogu meriti klizanja najvie do 2-3%, to je sluaj kod motora velikih
snaga. Kod motora malih snaga, ija su nominalna klizanja vea, opisani postupak ne
odgovara. U takvima sluajevima treba upotrebiti lampu koja ima jedan osvetljaj u periodi
i stroboskopski krug sa m = p (i belih) iseaka tako da e klizanje (u procentima) biti:
13

s=

2M
t

[%]

ime se opseg merenja proiruje do 4-6%, s obzirom na mogunost brojanja 2-3 iseka u
sekundi.
1.2.3 Tahometarski generatori
Tahometrski generatori su male elektrine maine iji je napon na prikljucima srazmeran
brzini obrtanja. Rade praktino u praznom hodu, a upotrebljavaju se svuda gde je potrebno
registrovati brzinu obrtanja.
Osnovni nedostaci tahometarskih generatora su potreba za slobodnim krajem vratila,
posmatrane maine, za montau, nemogunost koritenja kod velikih brzina, razliite
konstante srazmernosti napona i brzine obrtanja, k TG , ak i za istu seriju, temperaturna
zavisnost, generisanje visokog nivoa uma i relativno velika inercija. Zbog navedenih
nedostataka, danas se u kod registrovanja brzine u prelaznim stanjima i brzim procesima
tahogeneratori praktino ne upotrebljavaju.
Postoje tri osnovna tipa tahometarskih generatora: jednosmerne struje, asinhroni i sinhroni.
1.2.3.1 Tahometarski generator jednosmerne struje (dinamo)
Ovo je generator sa nezavisnom pobudom, stator ima dva dela prvi je stalni magnet
cilindrinog oblika, koji je smeten u unutranjosti rotora , dok je drugi deo jaram statora,
koji slui samo za sprovoenje fluksa. Rotor je uplji, ima oblik lonca i sastoji se od samo
od namota i komutatora. Opisanom konstrukcijom svedeni su na najmanju meru
mehanika i elektrina inercija rotora, valovitost izlaznog nampona i reakcija indukta.
Rotor moe da bude i u obliku diska sa tampanim namotom.
Najznaajniji problemi kod ovog tipa tahogeneratora su

prevojna taka za n = 0 , U = 0 , zbog pada napona na izmeu etkica i komutatora.

Greka se znatno umanjuje ako se upotrebe metalografitne ili metalne etkice a
komutator izradi od posrebrenih ili srebrnih kriaka

um (modulacija) koja se javlja na osciloskopu, tako da se dobijaju loi snimci

prelaznih pojava u kojima se brzina menja. Postoje tri osnovna harmonika koji su
uzrok ove valovitosti: zbog konanog broja kriaka komutatora, zbog lebova
indukta (ako postoje), zbog nesimetrije magnetnog kola. Ne preporuuje se
upotreba filtera radi suzbijanja ovih harmonika, jer se time poveava vremenska
konstanta maine.

temperaturna greka zbog promene otpora indukta i magnetskih osobina stalnog

magneta.

14

Slika 1-5 Karakteristika TG jednosmerne struje

Osim merenja brzine obrtanja registruje i promenu smera obrtanja (menja se polaritet
napona).
Ovi generatori daju za 1000 ob/min napon U = 1 100 V .
1.2.3.2 Tahometarski generator sinhronog tipa (alternator)
To su jednostavni alternatori sa stalnim magnetima na rotoru i promenljivom brzinom, iji
su napon na prikljucima i uestanost srazmerni brzini obrtanja. Brzina obrtanja se, dakle,
moe meriti na dva naina, preko napona ili preko uestanosti. Bolje je meriti preko
uestanosti, jer na napon utie optereenje, kvalitet ispravljaa (ako se koriste), elementi
filtera za ispravljanje napona i temperatura.
Prvenstveno se koriste za merenje brzine obrtanja, a retko u regulaciji, budui da im se
uestanost menja sa brzinom, pa se menjaju i parametri u regulacionim kolima
(induktivnosti, kapaciteti).
U odnosu na tahogeneratore jednosmerne struje, ne registruju promenu smera obrtanja,
osim ako se ne vri poreenje u pogledu faznog stava. Imaju znatan momenat inerecije, ali
nemaju komutator i etkice.
1.2.3.3 Tahometarski generatori asinhronog tipa
Kao tahogenerator moe da se upotrebi i dvofazna asihrona maina. Na statoru su smetena
dva namota- pobudni (P) i generatorski (G), postavljeni pod elektrinim uglom od 90 o .
Pobudni namot je prikljuen na naizmenini napon stalne uestanosti i amplutude, a u
generatorskom namotu se javlja naizmenini napon iste uestanosti, ija je amplituda
srazmerna brzini, a faza zavisna od smera obrtanja. Rotor je uplji, sa tankim bakarnim
cilindrom.

15

Princip rada je zanovan na osobinama naizmeninog fluksa koji prodire kroz viefazni
namot rotora u kratkom spoju. Ako rotor stoji, u generatorskom namotu se ne indukuje
nikakav napon. Ako se rotor obre, pojavi se, kao kod jednofaznog asinhronog motora,
eliptiko obrtno polje, usled kojeg se indukuje napon u generatorskom namotu. Linearnost
izlaznog napona je utoliko bolja ukoliko je sinhrona brzina vea od radne. Zato je
uobiajena izvedba ovih tahogeneratora dvopolna, uz frekvenciju pobudnog napona kod
boljih tahogeneratora od 400 Hz .

400 Hz ~

P
G

V
Slika 1-6 Princip rada tahometarskog generatora asinhronog tipa

Ovi tahogeneratori nemaju komutator kao generatori jednosmerne struje, ni promenljivu

uestanost kao sinhroni generatori. Pouzdani su, imaju malo trenje i mogu da budu veoma
precizni. Naizmenini napon se lako transformie za upotrebu u regulacionim kolima,
nema parazitskih harmonika. Njihov osnovni nedostaci su potreba za pobudnim naponom
industrijske ili poviene uestanosti, loe iskorienje matrijala, ne daju informaciju o
ubrzanju.
Ovi generatori daju za 1000 ob/min napon U = 1 10 V , tj. oko 10 puta manje nego
generatori jednosmerne struje.
1.2.4 Impulsno merenje brzine obrtanja
Za merenje brzine obrtanja u prelaznim pojavama i brzo-promenljivim radnim procesima
elektromotornih pogona koriste se precizne digitalne metode i instrumenti za impulsno
merenje brzine obrtanja (enkoderi, ..). Za razliku od tahometara, oitavanje brzine
obrtanja je od sekundarnog znaaja, ve se, primarno, informacije o brzini obrtanja, obino
u digitalnom obliku, prosleuju regulacionom kolu.
Na vratilu ili vrstom obrtnom delu maine se postave odgovarajui markeri, koji se
pomou optikih (najee), magnetnih ili kapacitivnih davaa pretvore u povorku (niz,
seriju) etvrtastih elektrinih impulsa, iste amplitude i vremena trajanja, a ija je uestanost
srazmerna brzini obrtanja. Dakle, brzina obrtanja se meri preko uestanosti, a za ta se
mogu koristiti tajmeri (za merenje vremena) i brojai (za brojanje impulsa). Postoje tri
osnovne metode: metoda brojanja impulsa unutar vremena odabiranja, metoda merenja
vremena periode i kombinovana metoda brojanja impulsa i merenja periode.
16

1.3

Merenje momenta i odgovarajue snage

Poznavanje ponaanja elektrinih maine pod optereenjem (koliko maina sme da se

optereti, kako se ponaa sa promenom optereenja i slino) je od primarnog znaaja kako
za korisnike, tako i za proizvoae. Ako ponaanje optereene maine eli da se odredi
ogledom, okolnosti moraju biti to slinije onima u stvarnom pogonu. Za optereivanje
motora, kao i za eventualno odreivanje obrtnog momenta i mehanike snage koju motor
predaje na vratilu, koriste se elektrine, mehanike, hidrauline i druge konice.
Badarenjem konice izrauju se dijagrama ili tabele pomou kojih se lako moe odrediti
momenat, a uz poznatu brzinu obrtanja, i mehanika snaga u svim moguim uslovima rada.
Danas se za odreivanje momenta maine primenjuje veliki broj razliitih metoda. Za
ustaljena stanja i sporo promenljiva reime rada koriste se mehanike, hidrauline i
magnetne konice, elektrodinamometri, torziometri i elektrine maine sa poznatim
gubicima. Svaka od pomenutih metoda ima i svoje prednosti i nedostatke, od tanosti pa do
cene upotrebljene merne opreme. Ukoliko je materijalni faktor ograniavajui, to je est
sluaj u naim ispitnim laboratorijama, zgodno je merenje provesti sa ve postojeom
opremom i instrumentima. Generator jednosmerne struje spada u standardnu opremu
ispitnih laboratorija, a u odnosu na mehanike i hidraulike konice, primena ovog
generatora kao elektrine konice karakterisana je udobnijim rukovanjem, stalnosti rada pri
koenju, lakom i finom regulaciom optereenja, dok je nedostatak manja preglednost - ne
moe direktno da se meri momenat.
Za srednje brze promenljive reime rada koriste se fotoelektrini pretvarai ija je osnova
torzioni tap, dok se za brzo promenljive reime koriste specijalne metode, bazirane na
primeni opte teorije elektinih maina i mikroprocesora, sa ili bez senzora.

1.3.1 Mehanike konice

Mehanike konice imaju oigledan fiziki princip rada, relativno su jednostavne
konstrukcije i pregledne su za rad. Osnovni nedostaci su teko regulisanje, nemirna
ravnotea i optereenje jedne strane leita zbog svoje teine, ako se ne predvidi posebno
spoljanje leite. Kod ove vrste konica, sva dovedena energija na vratilu troi se u trenju.
Princip rada Pronijeve konice je slian automobilskoj konici- elini toak se koi jaim
ili slabijim pritezanjem aluminijumskih ili azbesnih obloga. Usled jakog zagrevanja
potrebno je predvideti vodeno hlaenje. Momenat se uravnoteuje masom m na poluzi
duine l , tako da je izraz za obrtni momenat, M :
M =mgl .
Kod motora manjih snaga primenjuju se konice sa trakom i tegovima ili dinamometri.
Jedna varijanta konice sa trakom i tegovima prikazana je na slici 1-7. Posebnim
graninicima postie se da traka ne spadne sa remenice. Da traka ne krene mora biti
ispunjeno m1 > m2 . Momenat koji se postie u ravnotenom poloaju je:
M = 0,5 (m1 m2 ) g ( D + d ) ,
gde je d debljina trake.
17

m1

m2

Slika 1-7 Mehanika konica sa trakom

1.3.2 Hidrauline konice

Hidraulina konica zasniva se na pretvaranju mehanike energije motora u toplotu
prilikom trenja obrtnog tela u tenosti (slika 1-8). Upotrebljava se za maine snage od
100 kW do 5 MW . Na vratilo konice privrene su lopatice koje se vrte izmeu rebara
kuita u kome se nalazi voda. Tenost se mea i nastoji da povue kuite za sobom, to
se uravnoteuje protivtegom na kraju poluge kojim se meri momenat. Nije mogua fina
regulacija. Momenat optereenja hidrauline konice je srazmeran je drugom stepenu
brzine obrtanja.
1.3.3 Magnetne konice
Magnetne konice se koriste a ispitivanje maina malih snaga, normalnih i velikih brzina
obrtanja. Rade na principu gubitaka u gvou. U osnovi, predstavljaju generator
jednosmerne struje bez namota indukta. Izborom materijala rotora postiu se veliki gubici
usled histerezisa (rotor od tvrdog elika) ili vihornih struja (rotor od mekog gvoa velike
premeabilnosti). Slino kao i kod prethodnih konica, momenat se meri preko poluge i
tegova ili torzione opruge sa kazaljkom.

1.3.4 Elektrodinamometar
Jedan od najzaajnijih ureaja za sprovoenje ogleda optereenja je elektrodinamometar
(dinamo vaga, klatna maina). U odnosu na prethodno opisane konice,
elektrodinamometar predstavlja univerzalnije reenje, jer omoguuje merenje momenta na
vratilu motora (funkcionie kao pogonska maina) ili generatora (funkcionie kao konica radna maina) a da se pri tome energija ne gubia zahvaljujui svojoj konstrukciji
(pokretnom statoru). U elektrodinamometru su sjedinjene prednosti elektrinih maina za
optereenje i pogon i konica u pogledu jednostavnog regulisanja optereenja, mogunosti
rekuperacije energije i direktnog merenja momenta. Najpogodnije je upotrebiti mainu za
jednosmernu struju zbog jednostavnog regulisanja optereenja i brzine obrtanja i
18

mogunosti dobijanja razliitih karakteristika. Grade se za snage do 500 kW . Obino

imaju ugraen tahometar radi odreivanja mehanike snage. Nain merenja je jednostavan:
M = m g l
P = M =

[Nm] ,
2
M n [W ] .
60

Klasina konstrukcija elektrodinamometra je sa dva spoljanja stojea nepokretna leita i

dva unutranja pokretna leita (slika 1-9). Unutranja leita omoguuju da se stator
maine moe da se zakrene za izvestan ugao (nije vrsto vezan za podnoje kao kod
normalnih maina). Obrtni moment se meri na statoru, pri emu koristimo injenicu da su
elektromagnetski obrtni momenti koji deluju na stator i rotor po svojoj veliini jednaki, a
po smeru suprotni. Kod elektrinih maina obrtni moment statora preuzimaju temelji, dok
je u ovom konkretnom sluaju stator moe da se zakrene. Tegovima ili oprugom stvara se
protivmomenat statorskom momentu kako ne bi dolo do zakretanja.
Pre samog merenja potrebno je izbadariti elektrodinamometar, jer postoje mehaniki
gubici u samom elektrodinamometru (spoljanja leita, ventilacija) iji momenat poluga
registruje i kada nema optereenja. Badarenjem eletrodinamometra u motorskom reimu
rada u praznom hodu dobija se korekciona masa m0 = f (n ) . Ako se eli preciznije merenje
primenjuje se sledei izraz:
M = (m m0 ) g l .
Predznak + vredi za elektrodinamometar koji radi kao generator, dok predznak - vredi
za elektrodinamometar koji radi kao motor.

ED

Slika 1-8 Elektrodinamometar

Budui da nije svejedno u kom se smeru obre rotor kod odreenog reima rada, kod
konstrukcija sa polugom je ponekad predviena mogunost da se poluga prebaci i na drugu
stranu statora ili jednostavno postoje dve poluge koje jedna drugu dre u ravnotei, a
merenje je uvek mogue, bez obzira na smer obrtanja (kao kod Pronijeve konice).

19

1.3.5 Torziometri
Torziometar (merna osovina) se koristi a stacionarne i sporopromenljive reime, jer zbog
sopstvenih oscilacija utie na prelazna stanja. Princip rada je baziran na primeni osetljivih
mernih traka, iji se otpor menja uvrtanjem torzionog tapa. Stavlja se izmeu dve
mehaniki spregnute maine, a izlazna veliina je jednosmerni napon srazmeran torzionom
naprezanju vratila tj. momentu optereenja. Na rotoru torziometra zalepljene su, pod uglom
od 45 o , osetljive otporne merne trake, t1 i t 2 , koje pripadaju mernom mostu (slika 1-10).
U neoptereenom stanju most je u ravnotei, dok se u sluaju optereenja vratila otpori
traka t1 i t 2 promene, pojavi se naponski (ili strujni) signal koji se posle pojaanja dovodi
na instrument za merenje momenta. Izlazni signal je linearan, a registruje se promena
smera momenta, jer se istovremeno menja i polaritet signala. Trake su osetljive na
mehanika naprezanja tako da treba odabrati torziometar prema maksimalnom momentu
koji se moe pojaviti pri manipulaciji, npr. pri putanju u rad asinhronog motora. Na
statoru torziometra postavljeni su drai etkica pomou kojih se obezbeuju veze preko
rotorskih prstenova sa mernim mostom na rotoru. Obino se ima pet etkica: dve za
naponsko napajanje, dve za izlaz i jedna za masu. Signal sa mosta, umesto preko etkica,
moe da se prenese na modulaciju preko antene.
Izrauju se od klase 0,5.

Ud ~ M
Slika 1-9 Torziometar

Za merenje momenta u srednje brzim prelaznim procesima koriste se fotoelektrini

pretvarai, ija je osnova kratak torzioni tap, koji na dva kraja ima kodiranu traku.
Osvetljavanjem kodiranih traka i oitavanjem pomou fotoelija, formira se niz impulsa za
svaku kodiranu traku. Momenat je srazmeran broju impulsa razlike signala pojedinih traka.
Impulsi se broje u akvizicionom ureaju uporeujui signal sa poznatom vremenskom
bazom.

1.4

Elektrine maine sa poznatim gubicima

Elektrine maine sa poznatim gubicima su maine standardne konstrukcije koje slue za

optereenje i pogon ispitivanih maina. Radei u reimu generatora (konica) slue za
ispitivanje motora, a radei u reimu motora (pogonska maina) slue za ispitivanje
generatora. Obino se ne moe direktno meriti moment optereenja, pa se isti odreuje na
temelju prethodno sprovedenih ogleda za odreivanje gubitaka.
20

Gubitke u elektrinim mainama i transformatorima moemo podeliti na tri osnovne grupe:

gubici koji ovise o naponu, uestanosti i brzini obrtanja,

gubici pobude kod maina sa posebnim pobudnim namotom i

gubici kojima je uzrok optereenje maine, u ta spadaju i razni dopunski gubici.

Meu gubitke u praznom hodu spadaju gubici u aktivnom gvou (feromagnetskim

limovima), PFe , tj. gubici usled histereze, PH i vihornih struja, PV . Ovde spadaju i gubici
trenja i ventilacije (leaji, kolektorske etkice, klizni kolutovi), Pf i dopunski (dodatni)
gubici, Pd , kod pobuene maine. Gubici koji nastaju u namotima, PCu , pri ogledu
praznog hoda uglavnom se mogu zanemariti, jer su struje relativno male. Meutim, kod
transformatora manjih snaga i kod svih asinhronih maina, posebno sporohodnih, sa
strujom magneenja do 80% nominalne struje, treba voditi rauna i o gubicima u bakru.
Meu gubitke pobude uzimamo u obzir sve gubitke koji su posledica struje pobude (gubici
u bakru pobudnih namota, u dovodnim etkicama, u regulacionim otpormnicima itd.) .
Meu gubitke usled optereenja, Pt , ubrajamo gubitke u namotima usled struje optereenja
(gubici u bakru), prelazne gubitke izmeu kolektora i kliznih kolutova i etkica, PU , te
dopunske gubitke. Kod transformatora gubici usled optereenja se mere u ogledu kratkog
spoja i raunski razdvajaju. Kod asinhronih maina gubici u bakru i dopunski gubici se
raunski odreuju pri otereenju maine, dok se kod sinhronih maina i maina
jednosmerne struje gubici usled optereenja mogu izmeriti ili raunski odrediti. Dopunski
gubici nastaju pri optereenju usled vihornih struja i kao i usled skin-efekta u namotima
maina naizmenine struje, a ovde ubrajamo i gubitke u neaktivnom gvou usled rasipnog
magnetskog polja nastalog usled struje optereenja.
U sluaju da vrimo ispitivanje maine (motora) koja ima tvrdu karakteristiku
mehaniku karakteristiku, M = f (n ) , kao konicu moemo da upotrebimo generator
jednosmerne struje sa paralelnom (otonom) ili kombinovanom pobudom. Prethodno je
potrebno za neku brzinu obrtanja, n , koja pripada intervalu posmatrane tvrde
karakteristike odrediti karakteristiku zavisnost stepena iskorienja konice od optereenja,
G = G (PG ) , gde je PG korisna elektrina snaga koju generator (konica) predaje mrei.
Prilikom vrenja ogleda mere se utroena elektrina snaga koju ispitivani motor uzima iz
mree, P1M , snaga PG i brzina obrtanja (slika 1-10). Na osnovu ovih izmerenih veliina i
oitavanja sa karakteristike G = G (PG ) moe se odrediti mehanika snaga na vratilu, P ,
razvijeni obrtni momenat, M , i stepen iskorienja ispitivanog motora, M :
P=

PG

M=

60 P
P

, M =
.
2 n
P1M

21

P1M W

G
PG
R

Slika 1-10 Odreivanje stepena iskorienja maina sa tvrdom karakteristikom

Za ispitivanje motora sa mekom karakteristikom, budui da se brzina od interesa nalazi u

irokom podruju, bilo bi potrebno da se kod upotrebe genaratora sa paralelnom pobudom
naini familija karakteristika G = G (PG ) od kojih se svaka odnosi na neku odreenu
brzinu. Dobijanje niza ovakvih karakteristika, a naroito rad sa njima nije praktian, jer se
mogu napraviti vee greke. Za ovu svrhu se najee koriste maine za jednosmernu
struju sa nezavisnom pobudom. Izborom nezavisnog pobuivanja iskljuuju se pobudni
gubici a napon na krajevima rotora moe proizvoljno da se menja.
Badarenje se sprovodi na sledei nain:
odrede se gubici usled obrtanja (slika 1-11):
Pob = Pob (n, I p )= Pf (n ) + PFe (n, I p ) ,

gde je I p pobudna struja.

Pf +PFe

I p4
I p3
I p2
PFe I p1
Pf

Ip =0
n

Slika 1-11 Gubici usled obrtanja

22

odrede se gubici usled optereenja (slika 1-12):

Pt = Pt (I a ) = PCu + PU + Pd ,
gde je I a struja indukta.
PCu + PU + Pd
Pd
PCu
PU
Ia
Slika 1-12 Gubici usled optereenja

Poeljno je osim ovih podataka poznavati i momenat inercije maine, J m .

Ukupni gubici pri optereenju su:
Pg = Pf + PFe + PCu + PU + Pd .
Ako maina radi kao motor, za mehaniku (korisnu) snagu imamo:
P = P1 Pg ,
gde je P1 elektrina (utroena) snaga koju merimo pomou ampermetra i voltmetra.
Ako maina radi kao generator, za mehaninu (utroenu) snagu imamo:
P1 = P + Pg ,
gde je P elektrina (korisna) snaga koju merimo pomou ampermetra i voltmetra.
Iz mehanike snage se odreuje obrtni moment.
Pri upotrebi maine potrebno je pobudnu struju odravati na vrednostima za koje postoje
krive gubitaka.
1.4.1 Karakteristike momenta generatora jednosmerne struje
Sada emo izvesti opti izraz za karakteristike momenta (mehanike karakteristike)
generatora jednosmerne struje koji radi na mreu napona U :
Ia =

E U kE n U
=

,
Ra
Ra
Ra

M em

kE kM 2
k U
= k M I a =
n M
,
Ra
Ra
23

gde su:
I a - struja indukta generatora jednosmerne struje;
Ra - ukupni otpor svih namota u rotorskom kolu generatora jednosmerne struje ukljuujui
i prelazni otpor na komutatoru. Ukupni otpor indukta, Ra je funkcija struje indukta
Ra = Ra (I a ) ;
n - brzina obrtanja rotora generatora jednosmerne struje;
k E , k M - konstrukcione konstante, k M = 9,55 k E ;
M em - razvijeni elektromagnetni moment elektrine konice (generatora jednosmerne
struje).

Slika 1-13 Karakteristike momenta uz rad generatora na mreu promenljivog napona U

Na slici 1-n Karakteristika nacrtana isprekidanom linija je uz = const. , dok se kod

karakteristike nacrtana punom linijom uzima u obzir reakciju indukta uz = (I a )
Promene pri regulisanju naponom
karakteristike:
tg =

mree mogu se utvrditi posmatranjem parametara

k E k M
U
U
, n0 =
, n0 =
Ra
kE
kE

uz U < U ,

npr. ako napon mree U smanjujemo do nule, a zatim uz promenjen polaritet poveavamo
mehanike karakteristike se, paralelno same sebi, pomeraju ulevo, pri emu se omoguava
stabilan rad mehanike sprege elektrine konice i elektrinog motora pri manjim
brzinama.
Za rad generatora jednosmerne struje na otpore, sva energija se troi na otporima,
karakteristika ima manji nagib i prolazi kroz koordinatni poetak.
Rad konice na mreu je povoljniji od rada konice na otpore jer se neutroeni deo energije
vraa u mreu (rekuperacija), a zbog veeg ugla karakteristike i rad je stabilniji. Uslov za
stabilan rad je:
d MK
dM
>
.
dn
dn
Rad je utoliko stabilniji ukoliko je vea razlika izmeu ovih nagiba.
24

1.5

Mehanika naprezanja

Transformatori i elektrine maine su tokom rada izloeni dejstvu mehanikih sila,

odnosno mehanikom naprezanju. Kod transformatora se radi o elektro-dinamikim
silama, dok se kod elektrinih maina radi prvenstveno o silama mehanikog porekla.
Mehanika naprezanja koja se javljaju prilikom pogonskih stanja koja su praena
poveanim strujama (npr. startovanje motora, ukljuenje transformatora, kratki spojevi) ili
poveanim brzinama obrtanja (npr. naglo rastereenje turbine a da pri tome zatita ne
proradi), mogu da ugroze rad ili da unite vitalne delove ovih ureaja. Radi toga se
transformatori i elektrine maine projektuju i konstruiu tako da su u stanju da izdre
mogua mehanika naprezanja, to se proverava pomou odgovarajuih ogleda. Prilikom
projektovanja, raunski dobijena naprezanja moraju da budu manja od dozvoljenih
naprezanja za pojedine materijale (izolaciju, provodnike i slino).
Na pojedinim delovima ili na potpuno zavrenoj maini vre se odreeni ogledi kojima se
proverava i potvruje kvalitet. Vrste i obim ovih ogleda odreeni su propisima, odnosno
preporukama, a sprovoenje pojedinih ogleda posebno se ugovora izmeu proizvoaa i
kupca.
Ovde e biti obraena mehanika naprezanja posebno za energetske transformatore, a
posebno za obrtne elektrine maine zbog sutinskih, konstrukcionih i namenskih razlika,
pa time i razliitih mehanikih naprezanja kojima su izloene.

1.5.1 Ispitivanje mehanikih naprezanja transformatora

U sluaju transformatora, proverava se zaptivenost suda uljnih transformatora. Pored ove
provere, eventualno se, ogledom udarnog kratkog spoja (vidi ispitivanje transformatora),
vri ispitivanje otpornost namotaja na sile kratkog spoja, Ovo ispitivanje nije obavezno ve
se definie posebnim izmeu proizvoaa i korisnika.
Tokom proizvodnje vre se razliite mehanike kontrole pojedinih delova, kao i gotovog
transformatora. Primeri ovih kontrola su: provera mehanike izrade jezgra i namota pre
nego to se transformator stavi u sud, provera uvrenja namota, provera dimenzija svih
sastavnih delova transformatora, kontrola montiranja jezgra i njegovog privrenja za sud,
itd.
Karakteristina mehanika provera uljnih transformatora jeste ispitivanje zaptivenosti
njegovog suda. Ovo ispitivanje spada u komadna ispitivanja, i vri se, dakle, na svakom
proizvedenom transforu. Izvodi se tako da se sud transformatora napuni uljem i u
odreenom vremenskom intervalu ne sme se primetiti izlazak ulja iz kotla. Preporuke
koliki treba da je interval vremena unutar kog je kotao napunjen uljem su razliite, ali je
opte prihvaeno da minimum iznosi dvadeset etiri asa. Tokom ispitivanja naroitu
panju treba obratiti na mesto spoja dva ili vie vara, jer su se ovi spojevi pokazali kao
najkritiniji. esto se ulje u transformatoru nalazi pod povienim pritiskom. Neki strani
standardi definiu ove vrednosti pritiska, dok kod nas nije propisima regulisano ispitivanje
pod povienim pritiskom. Ispitivanjem zaptivenosti suda dobijamo potvrdu da e
transformator u toku rada biti ispunjen uljem, to je od velikog znaaja za termike i
izolacione sposobnosti i karakteristike.
25

Ogled udarnog kratkog spoja spada u grupu specijalnih ispitivanja. Ovim ispitivanjem
treba da se proveri mehanika otpornost namotaja transformatora pri velikim udarnim
strujama. Za mehanika naprezanja merodavna je kritina vrednost udarne struje kratkog
spoja (najvei, obino prvi maksimum struje). Ilustrujmo to primerom distributivnog
transfomatora relativnog napona kratkog spoja, u k = 5 % .
U odnosu na sile pri naznaenoj struji, Fn , sile pri kritinoj vrednosti udarne struje kratkog
spoja, Fks , su:
2

100
100
Fn = 1,8 2
Fks = k 2
Fn = 2592 Fn ,
uk
5

gde je k sainilac kritine struje kratkog spoja koji zavisi od odnosa R X . Ovde je uzeto
k = 1,8 .
Vrednosti radijalnih i aksijalnih sila koje se javljaju pri kratkom spoju mogu iznositi
desetine, pa ak i stotine kN . U sluaju da nije izvreno pravilno dimenzionisanje i
ispravno privrivanje namota moe doi do velikih oteenja namota i izolacije.
Pri ispitivanju treba voditi rauna i o moguem smanjenju ivotnog veka ispitane jedinice
usled neprimeenih oteenja.
1.5.2 Ispitivanje mehanikih naprezanja obrtnih maina
Kod obrtnih elektrinih maina javljaju se sledee mehanike sile, odnosno naprezanja:

radijalne sile usled neuravnoteenosti masa na rotoru,

centrigugalne sile na provodnike u lebovima,

sile trenja u leajevima.

Neuravnoteenost masa na rotoru se proverava i koriguje ogledima statikog i dinamikog

balansiranja. Nakon balansiranja proveravaju se vibracije. Izdrljivost maina velikih
snaga na mehanika naprezanja pri poveanim brzinama proverava se ogledom vitlanja.

1.6

Odreivanje stepena iskorienja

Korisnici elektrinih maina su veoma zainteresovani za tehniko-ekonomske

karakteristike transformatora i elektrinih maina. U razvijenim, trinim zemljama, u
skladu sa konceptom racionalnog gazdovanja energijom, unazad nekoliko decenija se
insistira na smanjenju gubitaka, odnosno poveanju stepena iskorienja elektrinih
maina.
Stepen iskorienja (snage), , predstavlja jednu od najbitnijih karakteristika maine i
definisan je kao odnos izmeu korisne (odvedene, izlazne) snage, P i uloene (dovedene,
ulazne) snage, P1 :

P
.
P1
26

Korisna snaga jednaka je razlici uloene snage i ukupnih gubitaka:

P = P1 Pg
Budui da se elektrina snaga, uz istu cenu merne opreme, obino jednostavnije i tanije
meri (odreuje) u odnosu na mehaniku, za izraunavanje stepena iskorienja koristimo
sledee izraze za motore, M , odnosno generatore, G , bazirane na poznavanju elektrine
snage i ukupnih gubitaka:
M =

P1 Pg
P1

=1

Pg
P1

, G =

P
P + Pg

Postoje brojne metode za odreivanje stepena iskorienja. S obzirom na nain

sprovoenja, osnovna podela ovih metoda je na neposredne (direktne, ulaz-izlaz) metode i
posredne (indirektne) metode.

1.6.1 Direktna metoda

Direktna (neposredna) metoda je ona kod koje se posebno mere samo uloena i korisna
snaga, iz ega se, pomou navedene definicione jednaine, rauna stepen iskorienja. Obe
snage treba da se mere sa jednakom tanou.
Relativna greka u ovom sluaju iznosi:
P1
P

=
+

P
P1

tj. jednaka je zbiru relativnih greaka uinjenih pri merenju korisne i utroene snage, to je,
u odnosu na druge metode, za priblino red veliine manje tano.
Daljnji nedostaci ove metode, u odnosu na posredne, su:

potrebno je obezbediti potrebnu snagu izvora, opremu za naznaeno optereenje

maine, kao i opremu za merenje (odreivanje) momenta (elektrodinamometar,
torziometar, mainu sa poznatim gubicima i sl.),

trokovi energije potrebne za ispitivanje mogu biti znaajni.

Prednost ove metode je u obuhvatanju svih gubitaka do kojih dolazi u pogonu.

Podruje primene ove metode ogranieno je na maine manjih snaga, kod kojih ne
dostie 90 % . Budui da je prilikom primene ove metode, maina optereena nominalnom
snagom, ujedno sa odreivanjem stepena iskorienja, moe se sprovesti i ispitivanje
zagrevanja i provere rada pod optereenjem.
1.6.2 Indirektne metode
Prema nainu optereenja i merenja gubitaka, kod indirektnih (posrednih) metoda
razlikujemo dve osnove metode: metodu povratnog rada (rekuperacije) kod koje se maina
tereti i meri se elektrina snaga i ukupni gubici, i metodu odvojenih gubitaka, kod koje se
27

iz vie razliitih ogleda mere pojedini gubici, ijim se zbirom raunaju ukupni gubici. O
nizu varijanti posrednih metoda bie vie rei u poglavlju o ispitivanju asinhronih maina.
1.6.2.1 Metoda povratnog rada
Metoda povratnog rada (rekuperacije) podrazumeva rad ispitivane i jedne ili vie na
odgovarajui nain spregnutih pomonih maina, pri emu se iz pomonog izvora, mree
ili pogonske maine pokriva samo onaj deo energije koji odgovara gubicima svih maina
koje uestvuju u pogonu. Pored primena za odreivanje gubitaka u radu, ove metode se
koriste i za ispitivanje zagrevanja i provere funcionisanja maina u pogonu (npr.
komutacije). Posebnu varijantu metode povratnog rada predstavlja metoda jednake
(indentine) maine (tzv. opoziciona metoda) kod koje su dve jednake maine (obino iz
iste serije) spregnute mehaniki i elektrino, pri emu jedna maina radi kao generator, a
druga kao motor. Kod opozicione metode, ukupni gubici pojedine maine se odreuju kao
polovina ukupnih gubitaka obe maine, pri emu se nastoji da uslovi rada obe maine budu
to bliskiji.
Kod pojedinih vrsta elektrinih maina i transformatora metoda povratnog rada se sprovodi
na sledei nain:

kod maine jednosmerne struje elektriki i mehaniki se spregnu dve jednake maine
od kojih jedna radi kao generator, a druga kao motor. Gubici se pokrivaju pomou
pogonske maine koja je spojena na motor, pomou dodatnog izvora jednosmene struje
ukljuenog u elektrino kolo generatora i motora i / ili pomou dodatnog izvora
prikljuenog na motor;

kod asinhronih maina ema je komplikovanija, uz ispitivani asinhroni motor u sprezi

uestvuju generator jednosmerne struje kao konica i invertor ili motor jednosmerne
struje sa sinhronim generatorom kojima se energija vraa u mreu (vidi metode
optereenja asinhronih maina);

kod sinhronih maina se koristi za odreivanje reaktivnog optereenja dve jednake

maine (bez mehanike veze), gubici se pokrivaju pomou pogonskih maina
spregnutih na vratila ispitivanih sinhronih maina;

kod transformatora se koristi kod ogleda zagrevanja, elektriki se spreu dva jednaka
transformatora.

Relativna greka u odreivanju stepena iskorienja je u ovom sluaju:

Pg 1 Pg Pg 1 Pg 1
.
=
=
=

P1
P1 Pg
Pg

Poto je stepen iskorienja elektrinih maina srednje i velike snage blizak jedinici,
imamo:

<<

Pg
Pg

Ova metoda se primenjuje za transformatore i elektrine maine srednjih i veih snaga.

28

1.6.2.2 Metoda odvojenih gubitaka

Kod primene metode odvojenih gubitaka cilj je da se odrede gubici ispitivane maine na
to jednostavniji nain, po mogunosti bez optereenja, to je izvodljivo kod svih maina
izuzev asinhronih. Ova metoda je najjednostavnija, veoma je tana (tanost je ista kao u
prethodnoj metodi), trokovi energije potrebni za ispitivanje su mali, ujedno se odreuje i
struktura (raspodela) gubitaka u maini. Osnovni nedostaci su vezani za nemogunost
istovremenog vrenja ispitivanja u vezi sa dobijanjem radnih karakteristika, zagrevanja i
slino. U pravilu se primenjuje za transformatore i elektrine maine i srednjih i veih
snaga. Pojedini gubici se odreuju pomou ogleda praznog hoda, ogleda optereenja,
ogleda kratkog spoja i ogleda zaletanja.
1.7

Buka transformatora i elektrinih maina

Buka je neeljeni zvuk. Zvuk je oscilovanje ili promena pritiska, koja se iri u obliku talasa
u elastinoj sredini (medijumu). Sa razvojem ekoloke svesti, pogotovo u razvijenim
zemljama, buci transformatora i elektrinih maina se posveuje velika panja. Radi
relativno slabe prisutnosti ove teme u domaoj literaturi, ovde e o buci biti vie rei, pa
e, osim o samom ispitivanju buke, biti rei i o osnovnim pojmovima vezanim a buku,
kao i o uzrocima i nainima smanjenja buke transformatora i elektrinih maina.
Transformatori i elektrine maine tokom svog rada prouzrokuju buku. Ona se
posredstvom rashladnog fluida, velikih elastinih povrina, kuita i kroz temelje prenosi u
okolni prostor. U sluaju rezonancije situacija se pogorava. U cilju zatite ovekove
sredine, elektrine maine se podvrgavaju akustinim proverama. U daljem tekstu bie
prikazani uzroci nastanka buke, metode za njihovo eliminisanje odnosno ublaavanje, kao i
odgovarajui ogledi kojima se meri buka transformatora i elektrinih maina.
1.7.1 Osnovni pojmovi o zvuku
Uzrok nastajanja zvuka jeste oscilovanje estica neke elastine sredine. Izvor zvuka
najjednostavnije je predstaviti u obliku sferne povrine koja pulsirajui, menja svoju
zapreminu. Pomeranje ove povrine prenosi se na oblinje molekule sredine, a preko njih
na sve udaljene molekule. Posmatrano s energetskog stanovita, prostiranje zvuka
predstavlja prostiranje energije koju izvor ulae u stvaranje i odravanje zvunog polja.
Za oveka zvuk je ujan ako se uestanost oscilovanja izvora nalazi u opsegu od 16 Hz do
20 kHz . Iznad ovog podruja nalazi se oblast ultrazvuka, a ispod je oblast infrazvuka.
Ultrazvuk je znaajan sa aspekta tehnike primene, dok je oblast infrazvuka intresantna
zbog vibracija elektrinih maina koje se velikim delom javljaju u tom podruju.
Veliine koje karakteriu zvuk, odnosno zvuno polje, su: zvuni pritisak p[Pa ] , intenzitet
zvuka I W / m 2 i zvuna snaga P [W ] . Sve tri veliine menjaju svoje vrednosti u veoma
irokom dijapazonu, tako da je krajnje nepraktino iskazivati ove veliine u apsolutnim
jedinicama. Najreprezentativniji primer za to je da odnos pritiska na granici bola i pritiska
na pragu ujnosti iznosi oko 10 6 . Zbog toga se koristi relativna jedinica, decibeli ( dB ),
koja se daje u odnosu na referentnu vrednost. Referentne vrednosti veliina koje
karakteriu zvuno polje su:

29

za pritisak p 0 = 2 10 5 [Pa ]

za intenzitet zvuka I 0 = 10 12 W/m 2 i

za zvunu snagu P0 = 10 12 [W ]

Nivo neke veliine je po definiciji logaritam odnosa te veliine i referentne veliine koja je
dogovorena. Za nivoe pojedinih veliine zvuka vrede sledei izrazi:

nivo pritiska L p = 20 log(P / p 0 ) ,

nivo intenziteta

nivo snage Lw = 10 log(P / P0 ) .

LI = 10 log(I / I 0 ) ,

Za oveka u zvunom polju nije merodavan pritisak ili intenzitet mereni u objektivnim
jedinicama, ve je bitan subjektivni oseaj jaine zvuka. Naime, ovekovo uho nije
jednako osetljivo u itavom ujnom frekventnom opsegu. Ono je najosetljivije na srednjim
uestanostima ujnog opsega od 1 kHz do 5 kHz . Subjektivna jaina zvuka se izraava u
fonima i usvojeno je da su na 1 kHz broj dB i broj fona jednaki.
S obzirom da ovek razliito reaguje na zvukove istih nivoa, a razliitih uestanosti, teilo
se da se to ogleda i u rezultatima objektivnih merenja. U tu svrhu uvedeni su razliiti
korekcioni filteri: A , B , C itd. Karakteristike ovih filtera su takve da naglaavaju
odreeno frekventno podruje, a u delove iznad i ispod tog podruja unose odreeno
slabljenje. Tako naprimer, A filter blago naglaava podruje od 1 do 5 kHz , a ostala
podruja slabi.
Prilikom analize buke prouzrokovane elektrinim mainama od znaaja su parametri buke.
Kao najznaajniji parametri buke navode se:

nivo,

amplitudski sprektar i

vremenska zavisnost.

Pod nivoom buke podrazumeva se ukupan nivo pritiska, intenziteta ili snage, meren
linearno (bez filtera) u dB , ili meren korigovano sa filterom u dB . Ovaj podatak sam za
sebe ne opisuje jednoznano buku, jer razliiti spektralni sastavi amplituda buke mogu
imati isti nivo. Pored toga nivo buke u najveem broju sluajeva pokazuje znatne promene
u vremenu, tako da nivo izmeren u jednom trenutku ne mora da karakterie sredinu u
nekom duem periodu. U sluajevima kada je nivo buke promenljiv poeljno je koristiti
pojam svoenja (ekvivalencije) nivoa. To je zamiljeni konstantni nivo koji ima
podjednako nepovoljan uticaj na oveka kao i promenljivi nivoi buke u istom vremenskom
periodu.
1.7.2 Uzroci o naini umanjenja buke
Buka je neminovni pratilac rada transfomatorai elektrinih maina. Pod pojmom buka
podrezumevamo itav niz zvukova iji su tonovi razliitih frekvencija i amplituda. Ova
smea zvukova svoje poreklo ima u razliitim fizikim, odnosno funkcijskim delovima
30

maine. Nivo buke koja se javlja tokom eksploatacije transfomatora i elektrinih maina
zavisi od geometrije delova maine, magnetnih i strujnih optereenja, konstrukcije oklopa,
ventilacionih i leinih sklopova, kvaliteta montae same maine, itd.
Uzroci buke mogu imati razliito poreklo. Radi lake analize, buku emo zavisno o
uzrocima, uslovno podeliti na tri osnovne grupe:

magnetnu,

aerodinamiku i

mehaniku.

Magnetnu buka izazivaju naizmenine sile koje potiu od elektromagnetskog polja.

Osnovna uestanost ovih sila je 100 Hz , a kod elektrinih maina mogu da postoje i vii
harmonici usled zubaca.
Postoje sledee naizmenine sile:

Maksvelove sile (Maksvelov tenzor napona) koje deluju u vazdunom procepu na

povrinu gvoa rotora i statora elektrinih maina i upravne su na povrinu (nestaju sa
prestankom magnetne pobude maine);
r r
r
Bio-Savarove sile, F = I (l B) , koje deluju na provodnike sa strujom u magnetskom
polju;
Magnetostrikcione sile pri magnetisanju magnetnog kola usled naizmeninog fluksa
dolazi do skupljanje i irenja magnetnih limova. Ove sile su znaajne kod
transformatora, a beznaajne kod obrtnih elektrinih maina.

Aerodinamika buka nastaje usled vrtloenja gasa (vazduha) prouzrokovanog kretanjem

vrstog tela kroz gas. Vrtloenje izaziva promene pritiska na isturenim obrtnim delovima,
periodike promene pritiska zbog prolaza isturenih obrtnih delova u blizini nepokretnih
delova konstrukcije, neravnomernost strujanja gasa, naroito na usisu i izduva. Ovaj oblik
buke je obino dominantan kod elektrinih maina, a javlja se i kod transformatora sa
prisilnim hlaenjem.
Mehanika buka predstavlja buku vrstih tela, a u nju ubrajamo buku u leajeva, buku
etkica (kod maina sa komutatorima ili kliznim prstenovima), kao i ostalu buku izazvanu
mehanikim nedostacima.
Zbog najvee brzine obrtanja i najvee indukcije, buka se meri prilikom ogleda praznog
hoda elektrine maine.
Za ograniavanje buke transformatora i obrtnih elektrinih maina primenjuju se primarne
mere, kojima se deluje na same izvore buke i sekundarne mere, kojima se deluje na
postojeu buku. Primarne mere su npr. smanjenje brzine rashladnog fluida, i
aerodinamiko oblikovanje povrina, dok su sekundarne npr. korienje razliitih
priguivaa, unoenje apsorpcionih materijala u unutranjost maine itd. Pored ovih mera
koje se odnose na samu mainu, primenjuju se i opte mere kao to su akustino priguenje
prostorije, ispravno temeljenje i pravilno lociranje maine.
1.7.3 Buka transformatora
Buka transformatora je danas prilino razraena, kako po pitanju porekla, tako i pri
pronalaenju reenja za znaajno smanjenje. Ovakvo stanje je posledica izraenog
31

ekolokog interesovanja a buku transformatora, jer se oni nalaze i u stambenim zonama,

dok sa druge, tehnike, strane razmatranje buke kod transformatora je jednostavnije nego
kod obrtnih elektrinih maina. Naime, u buci transformatora nema buke mehanikog
porekla, a esto se uticaj aerodinamike buke, koja potie od rashladnih ureaja, moe na
odreeni nain odvojeno razmatrati.
Magnetna buka potie u najveoj meri od magnetostrikcije jezgra, tj. od sila koje tee da
skupljaju, odnosno stiskaju materijal koji se magnetie. Pulzacije jezgra se preko ulja i
vrstih veza transformatora za kuite, prenose na samo kuite koje zrai zvunu energiju
u okolni prostor. Ako je transformator zatvoren uzima se u obzir priguno dejstvo kuita,
kao i ulja kod uljnih transformatora.
Aerodinamika buka kod transformatora potie iskljuivo od sistema za hlaenje. U
odnosu na aerodinamiku buku obrtnih elektrinih maina, nivo zvune snage je obino
mnogo manji. Kod malih i distributivnih transformatora koji se hlade prirodnim strujanjem
fluida ova vrsta buke ne postoji.
Kod transformatora panja se prvenstveno usmerava na smanjenje magnetne buke.
Smanjenje efekta magnetostrikcije postie odgovarajuim stezanjem magnetnog kola i
poveanjem sadraja silicijuma u feromagnetnim limovima, a aerodinamika buka
smanjuje upotrebom beumnih ventilatora i priguivaa na vazdunim vodovima.
1.7.4 Buka elektrinih maina
Kod elektrinih maina obino je dominantna aerodinamika buka, koja se sastoji od
osnovnog uma na koji se superponiraju diskretni tonovi. Uestanost ovih diskretnih
tonova odreena je razmakom izmeu delova rotora i statora, rupama u rotoru, brojem
krilaca ventilatora i drugim isturenim delovima. Kod maina sa cilindrinim rotorom
maksimum spektra aeordinamike buke javlja se u opsegu od 800 do 4000 Hz , a kod
maina sa isturenim polovima u opsegu od 100 do 800 Hz .
Snaga akustine buke moe se pouzdano proceniti pomou sledee relacije:
v
P =
c

5,5

S ,

gde je:
v - obimna brzina,
S - povrina plata rotirajueg dela,

- specifina snaga koja zavisi od povrinske obrade rotora i od svojstva gasa

(za veinu konstrukcija vai da je = 3 10 3 [W m 2 ]).
Praksa je pokazala da kod obrtniih maina, pri obimnoj brzini rotora ili sopstvenog
ventilatora preko 50 m s , dominantnu buku predstavlja aerodinamika buka.
Magnetna buka obrtnih elektrinih maina obino ima poreklo u Maksvelovoj, odnosno
Bio-Savarovoj sili. Ove sile prouzrokuju u statoru i rotoru telesni zvuk, koji se zraenjem
tih delova, kao i onih koji su povezani (mehaniki) sa njima, pretvara u vazduni zvuk i u
okolnom prostoru stvaraju buku. Kako je spektar pomenutih sila diskretan, to je i ova vrsta
buke sloen zvuk, sastavljen od diskretnih komponenata ije su uestanosti npr. kod
asinhronih kaveznih motora izmeu 400 i 4000 Hz . Magnetnostrikcione sile koje su kod
32

obrtnih maina obino zanemarljivi uzronici buke, koja dolazi od izraaja samo kod
viepolnih asinhronih motora zbog relativno tankog jarma.
Za proveru magnetne buke potrebno je odrediti indukciju u vazdunom procepu i sile koje
tu nastaju, zatim prinudne vibracije delova maine koji su pod uticajem tih sila i na kraju
zraenje ovih vibracija u obliku vazdunog zvuka u okolni prostor.
Mehanika buka je posledica mehanikih vibracija koje se proizvode usled obrtanja,
odnosno mehanikog pomeranja delova maine i neuravnoteenosti obrtnih. U najveoj
meri zavisi od kvaliteta leaja, preciznosti izrade i montae delova leaja, uravnoteenja
obrtnih delova, a takoe i od akustinih osobina bonih poklopaca, mehanikih osobina
stopala i svih onih delova maine koji mogu da stupe u rezonanciju pod uticajem vibracija
mehanikog porekla.
Prilikom analize buke mehanikog porekla panja se najvie usmerava na buku etkica i
buku leajeva. Buka etkica potie usled njihovog klizanja po povrini kliznih kolutova,
odnosno komutatora; zatim usled naglih promena sile trenja koja je prouzrokovana
segmentiranou komutatora; usled pomeranja (vibracija) etkica u drau istih. Jo jedan
od razloga za postojanje buke etkica jeste njihovo odskakivanje usled neokruglosti,
odnosno necentrinosti kliznog koluta ili komutatora, zbog neuravnoteenosti rotora i zbog
spoljnih udara. Buka etkica znaajni je deo ukupne buke samo kod maina sa malom
aerodinamikom bukom. Obino je ova maskirana dominantnom, aerodinamikom,
bukom.
Buka leajeva je esto dominantna buka mehanikog porekla. Prouzrokovana je obrtnim
silama koje nastaju kao posledica neizbalansiranosti obrtnih delova i samih konstrukcionih
osobina leajeva. Kod elektrinih maina preovlauje upotreba dva tipa leaja klizni i
kotrljajni. Mnogo vea buka javlja se prilikom upotrebe kotrljajnih leajeva. Prilikom
njihovog korienja kod maina srednjih veliina (snaga) i velikih brzina obrtanja ova buka
je najizraeniji deo ukupne mehanike buke. Uzrok nastajanja buke leaja jeste sam proces
kotrljanja/klizanja pokretnih delova samog leaja i rotirajuih (naizmeninih) sila koje
mehaniki napreu pomenuti leaj. Nivo buke zavisi prvenstveno od zazora (tolerancije),
zatim od preciznosti izrade, kvaliteta montae i naravno od klase uravnoteenosti rotora.
Kako kod obrtnih maina dominantna buka ima aerodinamiko poreklo, mere koje se
preduzimaju odnose se pre svega na umanjenje buke aerodinamikog porekla. Tei se ka
to je mogue manjim brzinama strujanja fluida, aerodinamikim oblikovanjem delova, to
manjim brzinama vrstih delova (naroito onih isturenih) u odnosu na rashladni fluid itd.
Radi smanjenja mehanike buke vodi se rauna o tipovima leajeva koji se koriste
(preporuke su da to budu klizni leaji), kvalitetu njihove izrade i konstrukcije. Takoe se
mora voditi rauna o preciznosti izrade i montae svih konstrukcionih delova spojenih sa
leitem kao i o uslovima rada leita.
Preduzimaju se i sledee sekundarne za smanjenje buke: oklapanje (kapsuliranje) maine
(zbog ega se esto odustaje od primarnih mera), unoenje apsorpcionih materijala u
unutranjost maine i korienje priguivaa, naroito na usisu i izduvu rashladnog
sredstva.
1.7.5

Merenja buke

Merenja buke (akustina merenja) su sloena i veoma osetljiva s obzirom na upotrebljenu

metodu, uzronike buke i na uticaj okoline na same rezultate merenja. Naime, nivo
zvunog pritiska u mnogome zavisi od frekvencije, tako da je potrebno mernim
33

instrumentima pokriti itav ujni opseg prilikom merenja. Veliku greku tokom merenja
buke mogu uneti same prostorije u kojima se ispitivanje vri, kao i predmeti koji se nalaze
u blizini elektrine maine. Metode koje se koriste su regulisane propisima ili
preporukama, s ciljem da se dobijeni rezultati mogu meusobno uporeivati. Svi izloeni
problemi ine merenja akustikih naprezanja veoma kompleksinim.
U praksi razlikujemo dva tipa akustikih merenja. Prvi je merenje buke na nekom mestu
radi ocene delovanja te buke na oveka, a drugi je merenje buke nekog izvora radi
poreenja sa propisanim vrednostima ili nekom drugom bukom, kao i radi istraivanja.
Veliine koje karakteriu mainu kao izvor buke su akustika snaga, spektar buke i indeks
direktivnosti. Na osnovu ovih podataka mogue je meusobno uporediti maine sa aspekta
stvaranja buke i proceniti nivo buke koji e neka maina izazvati u ambijentu sa odreenim
akustikim karakteristikama.
Zvuna snaga predstavlja integral intenziteta zvuka po zatvorenoj povrini S. Ona se
odreuje posredstvom intenziteta, a na osnovu merenja pritiska. Veza ove tri veliine data
je sledeim relacijama:
p 2 = I c , P = I dS , gde je:
S

- gustina sredine u kojoj se zvuk prostire,

c - brzina prostiranja zvuka kroz tu sredinu,
P - zvuna snaga,
p - zvuni pritisak,
I intenzitet zvuka
Dakle, merenje zvune snage vri se indirektno, merenjem zvunog pritiska. Za
odreivanje zvune snage standardizovan je niz postupaka u zavisnosti od traene tanosti
i uslova pod kojima se merenje obavlja. Ovi standardi definiu pojmove, dimenzije i
akustike osobine mernog mesta, zatim karakteristike korienih instrumenata, raspored i
broj mernih taaka, a takoe sadre i relacije pomou kojih se dolazi do nivoa zvune
snage merenjem nivoa pritiska.
Spektar buke predstavlja diskretne vrednosti nivoa buke u zavisnosti od frekventnog
opsega u kome se buka, odnosno njeni uzronici analiziraju. Odreivanje spektra buke je
potrebno radi utvrivanja neposrednog uzronika buke ili jednog njenog dela. Uestanosti
na kojima se dobiju visoke amplitude uporeuju se sa uestanostima moguih
prouzrokovaa. Kada se uestanosti poklope mogue je odreenim postupcima delovati na
uzronik na taj nain da se nivo buke smanji. Za dobijanje spektra buke koriste se filteri, tj.
propusnici eljenog pojasa uestanosti, u merni lanac, pa se meri samo nivo tog proputnog
opsega. Kada se vri detaljno ispitivanje spektra koriste se izrazito uskopojasni filteri.
Indeks direktivnosti karakterie izvor u pogledu usmerenosti zraenja akustine energije.
Ovim indeksom istie se injenica da izvor zvuka neravnomerno zrai zvunu energiju u
okolni prostor. Indeks direktivnosti definie se kao razlika nivoa pritiska merenog na
rastojanju l [m] od izvora u tom pravcu i nivoa pritiska koji bi na istom rastojanju proizveo
izvor sa neusmerenim zraenjem, a pri tome iste zvune snage.
Tokom merenja buke elektrinih maina neizostavni pratilac je tzv. pozadinska buka.
Pozadinskom bukom smatramo celokupnu buku okoline, tj. svu onu neeljenu buku koja
nije predmet naeg istraivanja. Jedna od komponenti pozadinske buke je i reflektovani
34

zvuk same maine unutar prostorije u kojoj se vri merenje. Negativni uticaj na merenje
pozadinske buke moe se u znatnoj meri smanjiti ako se ispitivanje vri u tkz. gluvim
sobama, prostorijama koje su akustiki izolovane od okoline i imaju sposobnost
apsorbovanja zvuka koji potie od same maine. Pozadinska buka (buka okoline) je ona
buka koja ne predstavlja predmet ispitivanja. Po mogunosti, merenje buke se vri u
zatvorenim prostorijama koje oponaaju akustiki potpuno slobodan prostor, u tzv. gluvim
komorama (sobama). Naroitom akustinom obradom zidova gluvih komora postie se
akustino izolovanje komore od pozadinske buke (okoline) i postizavanjem praktino
potpunog upijanja (apsorpcije) zvuka. U prostoru gluve komore je praktino potpuna tiina
i nema eha ( jeke).
U takvim se prostorijama smatra da izmerena vrednost buke ne sadri pozadinsku buku.
est je sluaj da nismo u mogunosti da merenja vrimo u ovakvim, akustiki izolovanim
prostorijama. Tada je potrebno izvriti merenje nivoa same pozadinske buke (sa
iskljuenom mainom iju buku ispitujemo), a zatim ukupne buke. Razlika ova dva nivoa
daje nivo buke same maine. Treba napomenuti da sami standardi kojima se definie merni
postupak propisuju dozvoljene vrednosti pozadinske buke do kojih se rezultati merenja
prihvataju kao tani ili se, pak, definiu potrebne korekcije mernih vrednosti.
1.7.5.1 Merenje buke transformatora
Odgovarajuim standardom propisani su postupci za merenje nivoa buke transformatora.
Da bi se izbegli uticaji okoline, merenja je poeljno sprovoditi u gluvim komorama. Pri
samom merenju mora se pridravati tehnikog uputstva proizvoaa ureaja za merenje
nivoa zvuka, a naroito na uputstva o najmanjoj udaljenosti izmeu ispitivaa i mikrofona,
koja je neophodna da se izbegnu greke zbog refleksije. Neposredno pre i posle izvrenih
merenja mora se kontrolisati ureaj za merenje zvuka badarenim izvorom zvuka.
U tabelama 1-2 i 1-3 dati su dozvoljeni nivoi buke za suve i za uljne transformatore u
zavisnosti od njihovih snaga.
Tabela 1-2 Dozvoljeni nivoi buke u dB na udaljenosti 1m, za uljne i suve transformatore
prema DIN standardu

Naznaena
snaga [kVA]

30
50

Za uljne [dB]

45

46

47

48

50

52

54

56

Za suve [dB]

54

56

58

60

62

64

i 75 i 125 i 200 i 315 i 500 i 800 i 1250 i

100
160
250
400
630
1000
1600

Tabela 1-3 Dozvoljeni nivoi buke u dB na udaljenosti od 3m za energetske transformatore

prema DIN standardu

Naznae
2
na snaga
MVA

2,5

3,15

6,3

35

10

12,5

16

20

25

31,5

40

dB

52

53

55

56

57

59

60

62

63

65

66

67

69

Radi boljeg razumevanja oblasti, ovde e biti dane definicije osnovnih pojmova:

nivo buke - nivo zvunog pritiska meren pomou A-filtra,

nivo zvune snage LW - desetostruki dekadni logaritam odnosa zvune snage i

referentne zvune snage koja iznosi 10 12 W,

glavna povrina zraenja - zamiljena povrina koja okruuje transformator ili

rashladni ureaj i smatra se povrinom koja zrai zvuk,

merna linija - vodoravna linija , udaljena od glavne povrine zraenja za utvreni

razmak , du koje su razmetena merna mesta,

ekvivalentna povrina - zamiljena povrina na kojoj su izvrena merenja i koja slui za

raunanje zvune snage koju zrai oprema,

osnovna buka okoline - buka izmerena na mernim takama , izuzimajui buku koju
stvara ispitivani objakat.Ona sadri buku svih drugih aparata koji su potrebni za
merenje.

Ispitni prostor bi trebao da bude idealan, tj. bez ikakvih objekata koji prouzrokuju
refleksiju, osim samog tla, tako da ispitivana oprema zrai u slobodno polje iznad ravni
refleksije.
Tokom merenja ispitivani transformator mora da bude u reimu praznog hoda, pri
naznaenom naponu i frekvenciji. Ako transformator ima regulacionu sklopku sa
prigunicom , koja za neke izvode ostaje trajno optereena (regulaciju napona konstantnim
fluksom u jezgru), merenja se moraju izvesti na izvodu koji je to blie glavnom izvodu.
Nivo buke transformatora i okoline mora se odrediti kao nivo "A" zvuka, izraen u dB.
Nivo buke okoline se mora meriti neposredno pre i posle merenja buke transformatora.
Ako je nivo buke okoline znatno nii od kombinovanog nivoa transformatora i okoline , sa
razlikom jednakom ili veom od 9 dB , nivo buke okoline se meri samo u jednoj taki i
izmereni nivoi buke transformatora se ne moraju korigovati. Ako je nivo buke okoline
takav da je razlika u dB izmeu kombinovanog nivoa buke transformatora i buke okoline i
srednjeg nivoa buke okoline manji od 9 dB , ali ne manja od 3 dB , primenuju se
korekcioni faktori.U takvim uslovima nivo buke okoline se mora odrediti za svaku mernu
taku kada je ukupni broj mernih taaka manji ili jednak 10, odnosno za najmanje 10
mernih mesta podjednako rasporeenih oko transformatora kada je ukupni broj mernih
taaka vei od 10.
Kada je razlika manja od 3 dB , rezultati ispitivanja se ne prihvataju ako kombinovani nivo
buke okoline i transformatora nije manji od utvrene vrednosti.
Visina mikrofona za vreme merenja buke okoline mora da bude jednaka kao i pri merenju
buke objekta , a merenja buke okoline moraju se izvriti u takama na mernim linijama.
Kao srednji nivo uzima se srednja aritmetika vrednost svih dobijenih oitavanja na
objektu ako najvea razlika izmeu izmerenih vrednosti nije vea od 5 dB. U protivnom se
uzima srednja kvadratna vrednost.
Postupci merenja odnose se na transformatore sa razliitim nainima hlaenja , zavisi od
toga da li su hladnjaci udaljeni za manje ili vie od 3 m od glavne povrine zraenja. S
obzirom na naine hlaenja i smetaj hladnjaka u odnosu na sud transformatora, imamo
sledee sluajeve:
36

70

1) Transformatori bez rashladnog ureaja sa prisilnim strujanjem vazduha ili sa takvim

ureajem montiranim na postolju i udaljenim najmanje 3 m od glavne povrine zraenja
glavnog suda.
Merna linija, du koje su razmetena merna mesta , mora biti udaljena od glavne povrine
zraenja za 0,3 m . Ako je visina suda transformatora manja od 2,5 m , merna linija mora
biti u vodoravnoj ravni na polovini visine suda , a ako je 2,5 m ili vea , onda su potrebne
dve merne linije , i to jedna u vodoravnoj ravni na 1/3, a druga na 2/3 visine suda.
Merne take moraju biti priblino jednako razmaknute , ne vie od 1 m , a njihov ukupan
broj mora biti najmanje 6.
Pojaanja i kuke za dizanje

Regulaciona sklopka

Stezaljke namota
nieg napona

Merna linija

Izolatori vieg napona

Slika 1-14 Poloaji mikrofona za merenje nivoa buke transformatora bez hladnjaka

2) Baterija hladnjaka sa prisilnim strujanjem vazduha, montirana odvojenom postolju,

udaljena najmanje 3 m od glavne povrine zraenja transformatora.
Ova merenja se smatraju kao dodatni zahtevi , jer nije uobiajeno da se baterije hladnjaka
montiraju odvojeno, osim prilikom ispitivanja povienja temperature za glavnu opremu.
Transformator mora da bude nepobuen, dok svi hladnjaci sa prisilnim strujanjem vazduha
kao i uljne pumpe moraju biti u pogonu.
Merna linija mora biti udaljena od definisane glavne povrine zraenja 2 m .
Ako je visina baterije manja od 4 m , merna linija mora biti u vodoravnoj ravni na polovini
visine, a ako je jednaka ili vea od 4 m , onda su potrebne dve merne linije , i to jedna u
vodoravnoj ravni na 1/3 , a druga na 2/3 visine baterije hladnjaka.
Merne take moraju biti priblino jednako razmaknute na vie od 1 m , a njihov ukupni broj
mora biti najmanje 10.

37

Glavna
povrina
zraenja

Glavna
povrina
zraenja

Pogled B

Pogled A

Slika 1-15 Poloaji mikrofona za merenje buke tranformatora sa hladnjacima sa prisilnim

strujanjem vazduha montiranim bilo na sudu ili na odvojenom postolju udaljenom najmanje
3 m od glavne povrine zraenja.

3) Transformatori sa rashladnim ureajem sa prisilnim strujanjem vazduha montiranim bilo

neposredno na sudu ili na odvojenom postolju , udaljenom manje od 3 m od glavne
povrine zraenja glavnog suda.
U ovom sluaju moraju se izvriti dve grupe merenja, obe sa pobuenim transformatorom:

sa ventilatorima i uljnim pumpama izvan pogona ,

sa ventilatorima i uljnim pumpama u pogonu.

Za merenja pod 1) merna linija mora biti udaljena od glavne povrine zraenja za 0,3 m.Za
merenja pod 2) merna linija mora biti udaljena od glavne povrine zraenja za 2 m.
Merne take moraju biti priblino jednako razmaknute , ne vie od 1 m , a njihov ukupan
broj mora biti najmanje 10.
U oba ova sluaja glavna povrina zraenja jeste povrina oko transformatora koja ne
obuhvata sekundarne elemente.
Prirodno strujanje vazduha

Kablovska kutija
Merna linija

Glavna
povrina
zraenja
Sud transformatora

Regulaciona sklopka
Vodoravno prisilno
strujanje vazduha

Uspravno prisilno
strujanje vazduha

Provodni izolatori

Slika 1-16 Baterija hladnjaka sa prisilnim strujanjem vazduha : granice glavne povrine
zraenja

38

Merenja se moraju vriti u priblino slobodnom zvunom polju iznad povrine koja
reflektuje.
Merna linija mora idealno leati: unutar zvunog polja, najmanje 0,3m od izvora koji se
ispituje.
Za merenja u prostorijama reflektujua povrina je obino pod prostorije.
Unutar ekvivalentne povrine ne smeju se nalaziti nikakvi objekti koji prouzrokuju
refleksije.
Izvetaj o ispitivanju mora sadravati:

podatke o standardu merenja,

podatke o transformatoru,
podatke o ureaju za merenje nivoa zvuka,
kotirani crte,
rezultate merenja nivoa buke za svaku mernu taku,
rezultate merenja nivoa buke okoline,
srednju vrednost nivoa buke,
srednju vrednost nivoa buke okoline,
srednja vrednost nivoa buke, posle korekcije zbog buke okoline i mikrofona,
ekvivalentnu povrina za merenja na 0,3m od glavne povrine zraenja,
ekvivalentnu povrina za merenja na 2m od glavne povrine zraenja

1.7.5.2 Merenje buke obrtnih elektrinih maina

Kod obrtnih elektrinih maina buka se meri u devet taaka na udaljenosti 1m od kuita.
etiri take nalaze se na nivou ose maine svaka sa po jedne strane, a preostalih pet u
nivou jednog metra iznad maine. Jedna od ovih pet taaka nalazi se u osi sredine kuita,
a ostale etiri iznad taaka u nivou osovine. Na slici 1-17 prikazane su take u
horizontalnoj i vertikalnoj projekciji motora, u kojima se vre merenja buke. U tabeli 1-4
date su dozvoljene srednje vrednosti nivoa buke.

(8)

(5)
6

(4)

(1)

(3)

(3)
4

(2)
7

Slika 1-17 Prikaz taaka u kojima se vre merenja buke elektrine maine

39

Tabela 1-4 Dozvoljene srednje vrednosti nivoa buke L u dB na udaljenosti 1m od povrine

maine prema IEC standardu

Brzina obrtanja n
od 960
do1320
[obrt/min]
Mehanika zatita
IP22 IP44

od 1320
do1900
IP22 IP44

od 1900
do 2360
IP22 IP44

od 2360
do 3150
IP22
IP44

Snaga, P [kW]

P 1,1

70

71

74

75

1,1< P 2,2

70

73

78

80

2,2 < P 5,5

74

77

82

83

5,5 < P 11

75

78

78

81

81

86

84

87

11 < P 22

78

82

81

85

83

87

87

91

22 < P 37

81

84

83

86

85

89

88

92

37 < P 55

83

86

86

88

88

92

90

94

55 < P 110

85

89

88

92

90

93

92

96

110 < P 220

87

91

90

94

93

96

95

98

220 < P 400

90

92

92

96

94

98

95

99

400 < P 800

97

93

94

98

95

99

96

100

800 < P 1400

94

94

96

100

96

100

96

101

1400 < P 2500

96

95

98

102

97

101

96

102

1.8

Literatura

1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988.

2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991.
3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije,
Ljubljana 1968.

40