PRILOG I

F. Kanitz, RUMUNI
Poreklo Rumuna, jezik, mukarci, ene, duhovno vaspitanje,
poljoprivreda, duhovnost, obiaji i navike, praznoverja

oreklo Rumuna ili Vlaha, uprkos svim naporima istorijske

nauke, nije u potpunosti rasvetljeno do dananjeg dana. Nibur
(Niebuhr) ih naziva zagonetnim narodom. Drugi istraivai su
se utrkivali u hipotezama koje su opet vodile jo protivurenijim
zakljucima. Kasnije se Mikloi (Miklosisch) podrobnije bavi
rumunskim jezikom i tako baca pravo svetlo na poreklo ovog
interesantnog naroda. Smatra neutemeljenim miljenje afarika
(Schafarik), koji kae da su Rumuni nastali tek u petom ili estom veku
meavinom Geta, Rimljana i Slovena. Isto smatra i Kopitar, koji
poreklo jezika smeta u vreme kada su Rimljani prvi put kroili na
istonu obalu Jadranskog mora.
Po Mikloiu poreklo, rumunskog jezika datira od poetka
drugog veka, kada su se rimski kolonisti naselili na levoj obali
Dunava. On istrauje i istorijski dokazuje da su Rumuni iz petog i
estog veka bili romanizovani Daani i Geti i da njihov prodor iz
Dakije koju je osnovao Aurelijan u Meziju na desnoj obali Dunava
(Dacia Ripensis) i na sever treba tumaiti osvajanjem istonih zemalja
od strane Slovena u petom veku. Upravo u to doba izvrena je i dakorimska kolonizacija Makedonije te nas stoga jedan isti jezik spreava
da smatramo da su makedonski Vlasi (Cincari) razliitog porekla od
dakih Rumuna.

168

Felix Kanitz

Vlasi su banatsku visoravan kolonizirali jo pre hiljadu godina.

Bili su nomadi i tek u XVIII veku su se nastanili u selima; nazivaju se
Fraduci. Mnogobrojni Vlasi su u XVII veku pod Kantakuzinima
emigrirali u Maarsku. Prebivali su u planinskim oblastima kao
radnici, obani, rabadije i drvosee i zvali su se Bufani. Od Fraduka
se razlikuju po nonji, a od 1848. se kao i prethodni nazivaju Rumuni.
O starim Daanima i Getima znamo jedino iz rimskih spisa,
naime da su negovali kult Zalmoksisa, ije su glavne dogme bile:
besmrtnost due, borba protiv materijalizma, sklonost ka monatvu,
ednost ena injenice koje ukazuju na nordijski uticaj. Verovanje u
selidbu due u drugi svet posebno je raspirivalo junatvo ratnika.
Julijan ih naziva najborbenijim iteljima koji su ikada postojali i
tu portvovanost pripisuje njihovim verovanjima. Sa Rimljanima su
dola i njihova boanstva, iji kult je prikazan u umetnosti. Ostaci
spomenika u svakom sluaju samo ematski pokazuju da su
Rumuni Dakije u toku samo nekoliko vekova postigli dosta visok
stepen kulture. Pouzdane istorijske podatke o prekodunavskim
Rumunima dobijamo tek poetkom XIII veka. Treba pretpostaviti,
meutim, da je masa romanskih Daana nakon varvarskih osvajanja
Dakije izbegla na Karpate gde se i nastanila.
Invazijom Maara, Peenega i Kumana, vlast Bugara na levoj
obali Dunava bila je prekinuta. U XII ili XIII veku doli su
transilvanski Vlasi i, pod Nigerom, kolonizovali zemlju. Oni su
osvojili i obnovili Trgovite, Bukuret i druge gradove. Njihove
predvodnike birao je narod. U to vreme su priznavali vrhovnu vlast
Maarske. Galicijski kneevi vladali su u XII veku Vlasima,
Slovenima i Peenezima, koji su iveli u jednom delu Besarabije i u
Moldaviji. Tatarska najezda je tome uinila kraj. Zemlja je potpuno
opustoena. Ugarski kralj Ludovik je u XIV veku ponovo potisnuo
varvare preko Dunava. Vlasi, koji su vodili miran ivot iza krevitog
masiva Transilvanije, pohrlili su sada u primamljivu prostranu
ravnicu. Pod vodstvom Dragoa i Bogdana, nastanili su se u oblastima
od Moldavije pa sve do reke Prut. Izmeali su se sa slovenskim
ivljem izgleda da su Sloveni bili aktivni u njihovom pokrtavanju
primivi tako pojedine njihove obiaje i navike. Neke su napustili,
neke odbacili, a zatim krenuli u osvajanje starih gradova i pod
Bogdanovim naslednicima osnovali nezavisnu kneevinu Moldaviju.

169

Rumuni

Stara slovenska shvatanja su se, meutim, zadrala u obe zemlje i

slovenski jezik je do XVII veka ostao zvanini jezik kao i jezik crkve.
Dokumenti vlakih i moldavskih kneeva do ora Rakocija I
(George Rakoczy) svedoe o tome. afarik (Schafarik) kae da su sve
titule i sudski inovi imali slovenske nazive, npr. Veliki Ban, Veliki
Dvornik, Veliki Viziar, Veliki Stolnik, itd. Slovenski uticaji na
rumunski jezik Mikloi dokazuje na dva naina: kroz upotrebu
slovenskih sufiksa u formiranju rei kao i kroz znaajan broj starih
slovenskih rei u rumunskom lingvistikom blagu. Uzalud se dananji
Rumuni trude da oiste jezik od starih slovenskih rei i da ih zamene
drugim iz romanskih jezika, npr. re crai sa rege kralj, dobitoc sa
animal ivotinja itd. Slovenski nazivi koje narod koristi stotinama
godina e se, sudei po zakonima istorije jezika, odrati.
Gramatika forma rumunskog jezika pozajmila je iz latinskog ne
samo pravila, ve i najvei deo leksikog blaga. Sa druge strane,
rumunski pokazuje lingvistike fenomene koje treba pripisati
elementima starosedelaca. Prema interesantnom tumaenju Mikloia,
re je o srodstvu sa dananjim albanskim, dakle sa starim ilirskim. I
dan-danas rumunski pokazuje neke srodnosti sa albanskim i poseduje
mnoge zajednike rei. Jeziko blago ukljuuje jo i maarski, dok u
aromunskom dijalektu (cincarski) postoje i grki elementi.
* * *
U naem opisivanju Rumuna posebno emo se pozabaviti
Rumunima iz Srbije. Mukarci su uglavnom srednjeg rasta. Oni
niskog rasta su izuzetak. Telo im je gipko, udovi pravilni, profil esto
ist i plemenit, oi pod emocijama ivnu, ponekad sa lukavim
sjajem i uglavnom crne, usta finih linija pokazuju bele zube ispod
gustih brkova. Kosa gusta, crna i duga uokviruje mrku i izraajnu
glavu. Leti Rumuni nose letnju odeu od lanenog platna. esto oblae
iroke pantalone, ispod kolena podvezane irokim i arenim trakama,
a dole vrsto obavijene kaiima opanaka. iroka koulja sa naborima i
arenim vezom oko vrata i na rukavima i visokom i uskom kragnom
pada preko pantalona sve do kolena, a po sredini je pritegnuta manjevie irokim pojasom ukraenim kopama od mesinga. U Austriji ovi
pojasevi su ponekad teki nekoliko kilograma. Rumuni tamo nose i
eire od filca irokih oboda, dok u Srbiji i Rumuniji skoro iskljuivo

170

Felix Kanitz

ubare od vune, bele ili crne. Zimi, meutim, umesto pantalona od

lanenog platna nose se vunene pantalone, a odelo od krzna titi gornji
deo tela od mraza. Debelo odelo od belog ili braon platna sa arenim
vezom upotpunjuje odeu za loe vreme.
Rumunska ena lepotom i gracioznou tela kao i pokretima
podsea na klasinu Rimljanku. Oblik glave i lica, linija nosa i usta su
nalik na antike statue koje se u velikoj meri nalaze u staroj Dakiji.
Oi obino crne pokrivene dugim trepavicama i uokvirene gustim
obrvama daju licu idealan izraz, koji prerasta u uzbuenje naroito u
plesu. Lo obiaj nanoenja bele i crvene minke na obraze, kao i
bojenje obrva, monotonizuje sve i prirodan ten mladih devojaka.
Duga kosa koja ravno pada, predstavlja osobit ukras. Nezi kose
posveuje se posebna panja. Grupa mladih Rumunki koje se vraaju
sa izvora prua upeatljivu sliku. Gipke i elastine forme tela
poprimaju divnu plastinost ispod duge, bele odede, koja ipak nije i
preduga kako bi se moglo diviti punoi nogu i malom i finom stopalu.
Prsnici i naramenice na koulji ukraeni su arenim vrpcama. Kopa
irine 6-8 cm istie se na struku. Ova kopa dri dve kecelje koje se
proteu do kolena, napred i pozadi, tako da je koulja koja slobodno
pada jedini odevni predmet na kukovima. Prirodno cvee u
pletenicama, kao i zlatni i srebrni novii nanizani u erdane oko
vrata, upotpunjuju ukrase lepotica, koje nose upove antikih oblika,
njiui se sa pouzdanjem Rimljanki.
Rumunska ena se u velikoj meri ne neguje. Ponekad uzalud
traite tragove minule lepote. Sa najmanjim detetom u korpi koju nosi
na glavi, sa jo nekim drugim teretom na leima, koraajui brzo sa
vilom u ruci i ritmino maui levom rukom, ona samo svojim lakim i
gipkim korakom svedoi o svom rumunskom poreklu. Ona takoe
uva neokaljanu istotu obiaja po kojoj su hvaljene rumunske
devojke. Vreteno je pratilac Rumunke od najmanjeg uzrasta.
Rumunka je, kao i Srpkinja, potinjena svom suprugu. Najvei deo
poslova u domainstvu, rad u vrtu, polju i umi, tkanje i bojenje
tkanine i domainstvo za nju je njena briga. Osim toga, jako je
marljiva u ispunjavanju svojih majinskih obaveza. Ovde stalno
govorim o seoskom stanovnitvu. Sasvim drugaija je slika koja se
stie o rumunskoj eni iz viih klasa. Ko ne poznaje ene junjakog
tipa, kokete i oboavateljke luksuza koje iz godine u godinu pune

Rumuni

171

banje na Rajni, uspeno se nosei sa Pariankama! Ipak i u

gospodskim krugovima postoje izuzeci, koji reito govore o prirodnosti rumunske ene da pomenem samo jednu Kneginja Dora od
Istrije, koju oboava cela kulturna Evropa, jedna izuzetna ena kako
po svom duhu tako i po sentimentu.
Mnogo gore stojimo u Rumuniji sa duhovnim vaspitanjem
omladine. Kao i u Bugarskoj, jedva da postoje prvi elementi osnovne
kole. U Srbiji, meutim, vlada se brine o otvaranju kola za sve
nacionalnosti naravno na srpskom jeziku kao nastavnom jeziku. Pod
boljarskom administracijom u Rumuniji i austrougarskim vlastima u
Transilvaniji i Banatu, rumunski etniki karakter se dobrim delom nije
mogao formirati. Potomci Geta i Daana, ije pokoravanje je Rim
kotalo silnih napora i kojima su antiki pisci pridavali herojske
vrline, danas su veinom prepredenjaci, kukavice, sirovi i lenji.
Rumun otvoreno izbegava borbu i svau. Sa druge strane, meutim,
vreba da opljaka ili ubije. Uobiajena kazna batinanjem koja mu je
odreivana i za najmanji prestup unitila mu je oseanje asti. U
tome da ne radi nita i da pije rakiju, sastoji mu se svekolika radost
ivota. Trgovinom i prevozom voa prevoz, tj. rabadisanje,
omiljeno mu je zanimanje zarauje za ivot. Novac koristi za
kupovinu drva, odee, stoke za vuu i za jo neke sitne potrebe koje
ena ne moe da mu ispuni. Potreba za kapitalom mu je strana.
Rumun je jako skroman u svojim potrebama. Njegovo prirodno
dobroinstvo je izuzetno i lako bi se moglo ostvariti samo da je
koncepcija crkve i kole bolja. Rumun ima puno talenta za mehanike
poslove u izgradnji vodenica, kua itd, koje spolja ukraava
svakojakim drangulijama. Na vratima i prozorima koji gledaju na
ulicu veoma esto se pojavljuju skulpture, to ukazuje na jako
oseanje forme. Rumunu ponos zabranjuje prosjaenje. Predusretljiv
je prema strancima i sa zadovoljstvom prima poklon ukoliko veruje
da ga zasluuje i prijateljski zahvaljuje bez prethodnog razgledanja
poklona. Usled povoljne injenice to je izjednaen sa drugim
nacijama u Srbiji i ivota u slobodi, karakter Rumuna u Srbiji poinje
da se modifikuje u dobrom pravcu. Suprotno svojoj brai nomadima i
obanima iz Transilvanskih Alpa, on se vezao za zemlju i tako se
otarasio lenjosti, svog glavnog nedostatka. Vredan je i njegova letina

172

Felix Kanitz

je mnogo puta bolja od one o kojoj se brine Srbin, dostiui tako nivo
roenih poljoprivrednika Bugara.
Poljoprivreda se svodi na gajenje kukuruza, neto penice i
jema. Racionalno ubrenje, moderne poljoprivredne alatke, Rumun
iz Srbije uopte uzev, ne poznaje. Uzgoj itarica se obavlja uz pomo
konja. Meu vokama naroito se istie ljiva. Vinova loza se gaji bez
neke posebne nege. Stoka, posebno svinje i ovce, hranu nalazi u umi
i polju, u toku zime se hrani aom i senom. Nomadski ivot obana u
toku leta, obilaenje polja i noenje pod vedrim nebom najvie
odgovara skromnoj prirodi Rumuna. Kukuruz je glavni prehrambeni
proizvod Rumuna, i stoga ga skoro iskljuivo i gaje. Od kukuruza se
pravi hleb, slane pogae koje se peku na ulju sa slaninom i zovu se
mmlig, koja je njegovo omiljeno jelo. Ovji sir, crni luk, slanina,
voe i riba predstavljaju glavni repertoar njegove kuhinje. Vino i
rakija koje konzumira ponekad vie nego to treba njegovo su
pie. Mleko se koristi jako malo zbog viednevnog posta istone
crkve, kojega se strogo pridrava. Rumun je sujeveran. Njegova
religija usled relativno niske kulture svojih svetenika jeste
striktno spoljanja potreba za ispunjenjem formi ceremonijala, a ne
prodiranje u moralnu sutinu hrianstva, i kao takva za njega
predstavlja glavnu stvar.
Poput laikih svetenika Bugara i Srba, i rumunski pop je vie
seljak nego bogoslov. Sva njegova nauka svodi se na mehaniko
itanje liturgije i njegov odnos sa narodom je isti onakav koji sam
pokuao da opiem kod Srba.
Slavljenje kunog sveca kao i kod junih Slovena igra glavnu
ulogu u kalendaru Rumuna. Biti izabran za kuma na krtenju deteta
predstavlja osobitu ast. Kum od gostiju sakuplja razne darove, a isto
ini i kum na svadbi. Svadba se proslavlja sa posebnom pompom. Sve
se potroi da bi se zadovoljili zahtevi svatova. Nevesta se pojavljuje
bogato okiena. Sve svoje bogatstvo u noviima nosi u kosi ili oko
vrata. U nekim rumunskim krajevima nevesti se na dan venanja
odseca pletenica. To se dogaa u kunoj pivnici i nakon toga mlada
stavlja maramu udate ene. Slavlje traje tri dana, pa i due. Svirka,
igra i pesma traje bez prestanka. Svirai su kao i kod svih naroda
evropskog Istoka, Cigani. Pesma Rumuna je melanholina i ne previe
melodina. Poezija im je bez osobitog elana, i kao i knjievnost, na

Rumuni

173

jako primitivnoj lestvici. Vlaka igra se pomalo razlikuje od slovenske

igre zvane Kolo. Naziv joj je hor. Postoji jo i jedna vrsta valcera
koji se igra poskakujui udvoje.
udno, ali i rumunske sahrane u mnogim elementima lie na
pogrebne obiaje u gotovo celoj istonoj Evropi. I kod Rumuna se
pojavljuju odmah nakon smrti ili jo i pre smrti plaene narikae koje
24 sata ili ak nekoliko dana svojim tubalicama i naricaljkama
stvaraju posebnu atmosferu sve do groba. Roaci pokojnika prihvataju
njihove bolne tubalice, koje su esto veoma poetine na ovom
tunom koncertu. Pokojniku se u sanduk stavljaju tri predmeta: kolac
za prelaz reke Jordana, jedna marama za njega samog i druga za Sv.
Petra na vratima raja. U raku se stavlja vino i hleb da pokojnik ni u
emi ne oskudeva ni na onom svetu. Parastos se obavlja sa velikom
pompom. On se ponavlja nakon est nedelja, posle godinu dana, kao i
za pet godina. Tu i tamo je raireno verovanje u vampire. To je
naroito vezano za rie mukarce koji bi se mogli pojaviti u bilo kom
obliku, u liku psa, abe, mia, stenice, i sa uivanjem sisati krv lepih
devojica. Okivanjem kovega ekserima ili snanim ubodom
pokojnika kocem smatra se da su mrtvaci uinjeni bezopasnim.
Sujeverje Rumuna uvodi u ivot kao to ga iz ivota i izvodi. To je
njegov stalni pratilac tokom celom zemaljskog ivota.
U veoma zanimljivom lanku Godina i dani u obiajima i
navikama Rumuna iz Transilvanije profesora mita nalazi se mnogo
interesantnih zakljuaka o njima. Na osnovu velikog broja, od kojih je
Vitez od Borga mnoge saoptio u lanku Sa Istoka austrijske
monarhije, str. 119. uvia se ista stvar. Mnoge od izreka rumunskog
naroda imaju slinosti sa izrekama germanskih naroda. Polazei od
naih zapaanja o karakteru Rumuna treba neosporno konstatovati da
e njihovi mnogo kueni stari obiaji nestati onoga trenutka kada
njihovo potpuno zaostalo obrazovanje bude od strane raznih vlada
podignuto na vii nivo u skladu sa zahtevima naeg vremena. Srbija je
u tom pravcu pre dosta godina napravila uspean poetak dajui
Rumunima ista prava kao i etnikim Srbima, za razliku od Rumuna
plemia i boljara, koji prema Rumunima u svojoj zemlji postupaju
nedostojno, kao prema robovima, kao i za razliku od Rumuna iz
Transilvanije, gde oni uzalud trae politika prava od ugarskih
gospodara.