RAZVITAK, God. XXV, br. 3, str. 97-=DMHDU

6/$92/-8%*$&29,

PRILOG TOPONOM$67,.2-
(7,02/2*,-,1$7/87,02.(.5$-,1(
5H MH R YH]L LVWRULRJUDIVNH QDXNH L
OLQJYLVWLNH JGH MDVQR GROD]L GR L]UDDMD
QMLKRYD
PHX]DYLVQRVW
(WLPRORJLMD
topoQLPDLVOLQLKLPHQDXPQRJRHPXMH
UD]OLLWD RG RSWH HWLPRORJLMH MHU MH
HWLPRORJLMD  DSHODWLYD SRGORQD YHRPD
rigoroznim pravilima, tako da mi skoro
uvek znamo ta je morao dati neki
SUDVORYHQVNL LOL ODWLQVNL REOLN UHL QR
VDVYLP MH GUXNLMD HWLPRORNa sudbina
toponima.
0DGD VH L RQL XYHN UDDMX X RNYLUX
nekog jezika i nastaju od njegovog tkiva,
oni postaju i u njemu samom strano telo,
NRMH RVWDMH L]QDG LOL L]YDQ MH]LNH
izdeljenosti; oni ne pripadaju datom jeziku,
nego su se samo zatekli u njemu. Formalno
posmatrano, oni ostaju prikovani za mesto,
DOLOLQJYLVWLNLRQLHWDMXL]MH]LNDXMH]LN
pa i iz dijalekta u dijalekt, iz sistema u
VLVWHPMHUVHHWQLNHDVDPLPWLPLMH]LNH
prilike u svakom mestu smenjuju, a na
toponimu znaju ostajati tragovi. Toponimi
VXXVDPOMHQLXMH]LNRPPHGLMXPXL]DWRVX
YHRPD QH]DWLHQL RG LVWRULMVNH NRUR]LMH
SRGOHX QHNRM ORNDOQRM JRYRUQRM SRMDYL
QHNRM DVRFLDFLML LOL QHLMHP SRVUHGQLNRP
uticaju.
Na naem terenu nastaju posebne
NRPSOLNDFLMH MHU VX WRSRQLPL HVWR Qastali
L]MH]LNDNRMHQH]QDPRWUDNLGDNR-getski
itd.), a do nas su doprli preko posrednika,
SULHPXMHXGRVWDVOXDMHYDWHNRXWYUGLWL
koji je bio posrednik: Grci, Arbanasi, Kelti,
LOLUD]OLLWHJUXSH5RPDQD
Uspenost
u
reavanju
WRSRQRPDVWLNH1 etimologije na ovom
SRGUXMX MH GLVNXWDELOQD DOL L RG
WRSRQRPDVWLNHLVWRULRJUDILMDPRHRHNLYDWL
1
 7RSRQRPDVWLND JUNL topos mesto, kraj +
onoma  LPH QD]LY MH QDXND R ]QDHQMX L SRUHNOX
imenu mesta.

YHOLNX SRPR QDUDYQR V RED]ULYRX NDNR

QHELSRVWDODUWYDHWLPRORNLKGRPLOMDQMD
Etimoloke proizvoljnosti kao to su
WXPDHQMD LPHQD *DP]LJUDG od gamizati,
gamze, ili od imena Hamzi bega, =DMHDURG
]DMDUD RGJDMLYDD ]HHYD +DORYR RG
Ale ili od DODSOMLYRJ URGRQDHOQLND,
L]YXHQDL]RNULOMDOHJHQGLXQRVH]DEXQHX
nau istoriografiju.
Proizvoljnost
pretpostavki
u
LVWUDLYDQMXSHULRGDRNRPHVHREMHNWLYno i
suvie malo zna, uslovljena je nekom
vrstom gladi za bilo kakvim podacima i
osloncima
za
daljnju
nadogradnju
LVWRULRJUDILMH WR VYDNDNR VPDQMXMH QXQX
NULWLQRVW
Selo Halovo nalazi se 15 kilometara
VHYHURLVWRQR RG =DMHDUD QD YLVRUDYQL
udaljenoj oko 1,5 kilometara od desne obale
Timoka. 1D LVWRNX VH FHOLP GHORP JUDQLL
sa Bugarskom.2
Imenom sela se do danas niko nije
ozbiljnije pozabavio u literaturi, mada se
dosta pokualo na osnovu predanja i
QDURGQH WUDGLFLMH DOL L X WRPH EH] YHLK
uspeha.
MDULQNR 6WDQRMHYL MH X VYRPH UDGX
Timok (objavljen 1940) doneo je u
posebnom poglavlju opis 26 sela. O imenu
sela Halova navodi: Niko o imenu sela ne
]QDSRX]GDQRGDNDHRGNXGRYRLPHVHOX.3
Mnogo kasnije je u Glasniku etnografskog
muzeja dato jedno objanjenje da selo nosi
QD]LY+DORYRSRXPLLOL$OLNRMDMHLYHOD
na mestu dananjeg naselja, pa je od
termina alino i halino postalo Halovo.4 Po
GUXJRM MHGQRM YHU]LML NRMD VH PRH XWL L
2
=eZkgbd_lgh]jZnkdh]fma_Z[jAZ_qZj
bhdhebgZ;_h]jZ^str. 82-83.
3
PjgZ J_dZ  Zgljhih]_h]jZnkdZ ]jZ{Z ba
aZhklZ\rlbg_FZjbgdZKlZgh_\bZAZ_qZj
str. 121-123.
4
Napomena pod br. 2.

GDQDV RG VDPLK +DORYDQD RYHN NRML MH

uspostavio prvu vlast u selu bio je izrazito
VQDDQLNUXSDQRYHN3ULMHOXMHELRGRVWD
alapljiv, pa ga metani prozvae Ala. Otuda
Alavo, Alovo, Halovo.
6YD RYD QDJDDQMD R LPHQX VHOD
Halova trebalo bi izostaviti iz naih
UD]PDWUDQMD L NRULVWLWL OLQJYLVWLNX PHWRGX
kako bismo dobilL WR MH PRJXH YHUQLMX
UHNRQVWUXNFLMXL]QDHQMHUHLHalovo.
U selu Halovu danas ima u proseku
VYDND GUXJD NXD EXQDU VD SLWNRP YRGRP
to daje zbir od oko 150 bunara. No, ti
bunari nisu oduvek postojali, a ako i jesu,
 JRGLQH SR 6WDQRMHYLHYRP LVNDzu ih
je bilo samo osam. Te iste 1935. godine
VHORMHLPDORNXHDVYDNDMHNXDELOD
za se mala zadruga. Pridodamo li tome broj
VWRNHGRELHPRYHOLNXFLIUXRHGQHOLKJUOD
NRMD WUHED VYDNRGQHYQR QDSDMDWL 0RHPR
li, dakle, zamisliti, tu sliku podnevnog
napajanja od hiljade grla koja su satima
HNDODLVSUHGRVDPEXQDUD-SRMLOD0HXWLP
OMXGL NRML QDP PRJX SRVYHGRLWL R WRP
vremenu ne daju nam uopte takvu
VWUDYLQX VOLNX VYDNRGQHYQRJ JXEOMHQMD
vremena, veoma vrednog za ratara.
1DSRGUXMXVDPRJVHOD+alova ima i
danas mnogo izvora koje poimence
nabrajamo: Fntna-lu Pecu, Fntna la
&RQDF)vQWvQDODLGR, Fntna n SaLH
(x 2), Fntna Bucurai, Fntna }epurDVF
severno nadomak sela, )vQWvQD OD HPa
juno nadomak sela, )vQWvQD OD XEL,
Fntna la Iiaa, Fntna la SviLOLe,
)vQWvQD R DVF )vQWvQD-lu Mutu, Fntna-lu
'vUYL, na brdu Drvi.
Kroz samo selo prolazi Seoski potok
(2JDX VDWXOX) i Usahli potok (2JDX DO
VFDVDVHYHUQHLMXQHVWUDQHMRSRMHGDQ
SRWRN NRML VNRUR RNUXXMX VHOR 6YD HWLUL
potoka idu pravcem istok-zapad i izviru na
PRYDUQLPPHVWLPDNRMHPHWDQL5XPXQL
nazivaju lac, a to su Lacu-lu Barbu, Lacu la
Libia, Lacu-OXX XULJ/DFXvQWUUvSH.
Pored ovih lakusa koje smo naveli ima jo
Lacu-OX3WUX0LWU/DFXOD&Da, LacuOX *JX] onda /DFX OX *LJ koji je,
YLGHHPRQDMLQWHUHVDQWQLML]DQDUDG
Ova takozvana mesta lac imaju koren
X ODWLQVNRM UHL lacus jezero, u
rumunskom lac jezero; figurativno

mnogo vode. Pod tim imenom u selu

Halovo
na
rumunskRP
QDUHMX
SRGUD]XPHYDMX VH PRYDUQD PHVWD LOL
PXOMHYLWDYHDSRGUXMDNa tim mestima
ima uvek mnogo mulja, vode i paprati.
Na rumunskom DS voda5, na
WUDNRPapa (Burd-apa, u natpisu selo sa
svetilitem Nimfi Burdapenai, danas selo
Saladinovo) YRGD UHND LGHQWLQR  MH VD
staropruskim ape voda, reka i apus
izvor,
indoevropskim
S-,
staroindijskim apYRGDHQVNRJURGD6
.DNRYLGLPRUHDS voda ne daje
QLNDNYH HWLPRORJLMH VD UHMX $ORYR
+DORYR DOL X VYRMRM RVQRYL VYDNDNR VDGUL
znDHQMHYRGDRGQRVQRSRGUXMHVSXQR
YRGDLPXOMHYLWLKPRYDUQLKPHVWD
8 YL]DQWLMVNLP L]YRULPD VXVUHHPR
ime naselja Markllai, Markela u Trakiji na
OHYRM REDOL UHNH 0RXULFH GDQDV UD]YDOLQH
Karnabatski Hisar kod Karnabata u
%XJDUVNRM 6OLQR X RVQRvi imena
VXVUHHPRX/LWYLMarkNlis (jezero), MarkN
lyne (reka).7 U svim navedenim primerima
WUHEDREUDWLWLSDQMXQDGUXJLGHRVORHQLFH
kllai,- kela, -kNlis, -kNlyne.
Na natpisu iz Trakije (Bugarska)
nalazimo mesto Kellai, a na kartama puteva
(itinerarima) nalazimo stanicu blizu
LUSDQDVHYHUQRRG+HEURVDSRGQD]LYRP
Cillae. Ime Kellai VH L]MHGQDDYD VD
VWDURYLVRNRQHPDNLP9,,,-XI vek) quella,
QHPDNLP
Quelle
izvor,
od
indoevropskog *gelna VHPDQWLNL EOLVND
UHUXPXQVNRMgaatWR]QDLdrveni sud
za vodu. Od istog je i proizvod imena
stanice KellNna rimskom putuVia Egnatia
u Makedoniji. U zadnjem slogu ovih naziva
za izvor imamo allai, -illae, -ella, - elle,
-HOQ-HOO.8
Najzad postoji naziv mesta u Trakiji
Allai-bria rekonstruisano RGHSLWHWDWUDNRJ
ERDQVNRJ SDUD =HXVD L +HUH VD HSLWHWRP
$OODLEULQRL QD QDWSLVX L] 7UDNLMH 7UDNL
Zeus i Hera sa navedenim epitetom
potovali su se na svim teritorijama koje su
5
Jmfmgkdh-kjikdhoj\Zlkdb j_qgbd IZgq_\h
1969, str. 17.
6
 B\Zg >mjb^Zgh\ ?abd gZ LjZdbl_ Khnby
1976, str. 34.
7
ibid, str. 41.
8
ibid, str. 40.

ELOHSRGXWLFDMHPWUDNHNXOWXUH9 Drugi deo

VORHQLFH bria, -EULQRL ozQDDYD QD
WUDNRPJUDGRGLQGRHYURSVNRJ*uri5D, a
celo ime Allaibria PRH VH R]QDLWL NDR
grad Alaja (grad na reci), a Alaia MHUHQR
ime. U litvanskom jeziku alti ]QDL
zahvatio sam vode, u frigijskom akala
voda,10 na rumunskom postoji glagol a
lRDW DS VD ]QDHQMHP ]DKYDWLR MH
(vodu).
8 9XNRYRP UMHQLNX LPDPR ls,
alsa ribar, lv, lova YHOLNDSUHDWR
se ribe hvataju, loka jaruga,11 dok u
.ODMLHYRPUMHQLNXLPDPRQDPDDUVNRP
halase (halasz) ribar, halat (alattsag)
XH]DYH]LYDQMHODHDPFD12
7UDNRP SDUX =HXVX L +HUL
$OODLEULQRL VX VH VYDNDNR SULQRVLOH UWYH
OHYDQLFH L UWYH SDOMHQLFH NDR WR VH WR
prinosilo i prinosi u svim mitologijama.
7DNYL VX VH RELDML XVSHOL LQILOWULUDWL L X
KULDQVWYR 8 YHURYDQMX VHOD +DORYD GDD
(SRPDQRGUDODVHGRGDQDV,PHQD=HXVD
i Here su nestala vekovima pre, ali se
QMLKRY WUDNL HSLWHW RGUDR X RELDMLPD L
YHURYDQMLPD QD PRYDUQLP PHVWLPD la
lacurZ) do danas, od $OODLEULQRL preko
Allai X REOLNX UHL Ala. %XGXL GD VX VH
Zeusu i Heri $OODLEULQRLSULQRVLOHUWYHQD
PRYDUQLP PHVWLPD WD VX VH PHVWD
zasigurno vekovima kasnije prozvala Alina
mesta (locu Ailor). Na jednom od
QDYHGHQLK PRYDUQLK PHVWD Lacu lu Gig
PHWDQL VHOD +DORYD RGUDYDMX L GDQDV
daleku
tradiciju
SULQRHQMD UWYH
bogovima kroz svoja dananja verovanja u
obliku davanja pomane Alama =DXGR
sve druge pomane koje se daju mrtvima
pojedu uzvanici (rodbina, prijatelji,
namernici), dok se pomana Alama samo
zakadi na soframa (pe mHV), a onda se svo
WR MHOR L SLH RVWDvi prinosi Alama, ba
NDR WR VH L UWYH SDOMHQLFH L OHYDQLFH QLVX
MHOH L SLOH YH RVWDYOMDOH prinosile
bogovima. Na takva sveta mesta se
nesme nagaziti, kao to se nije smelo u
9

ibid, str. 113.

ibid, str. 29, 72.
11
 <md Kl_n DZjZb Kjikdb j_qgbd ;_q
ba^Ghebl;_h]jZ^str. 3, 4.
12
 ;jZlhm[ DeZb J_qgbd kljZgbo jb_qb
GZdeZ^gbaZ\h^FOAZ]j_[ str. 513-514.
10

JUNLP KUDPRYLPD XOD]LWL X SURVWRULMX

RGUHHQX VDPR ]D ERDQVWYR RVLP
PDOREURMQLKXSXHQLKXPLVWHULMH
9DOMDUHLMRLWRGDVHXUXPXQVNRP
MH]LNX UH zmeu X QDUHMLPD zmiu, zmu
itd.) prevodi sa zmaj, ala.13 Jedan od
HVWLKHSLWHWDERJD$VNOHSLMDNRMLVHVXVUHH
XPLWRORJLML7UDDQDDNRMLVHL]MHGQDXMHV
WUDNLPEogom Herosom, je =\P\GUQyVsa
varijantama =\PGUQyV =\PO\]GUQyV
=\P\]UQyV =\OP\]GUQyV 7R MH VORHQD
UH LML VH SUYL HOHPHQDW SRYH]XMH VD
staroslovenskim
PD
zmija
s
HSHQWHWLQLP l u Zyml-, a pod tim bi se
trebalo
podrazumevati
Asklepijevo
zmijVNR H]OR14 Vladimir Georgiev
SUHGODH SULKYDWOMLYLMH ]QDHQMH LPHQD
=\POL]GUQRV kao vodeni zmaj. Zymlzmaj i XGUQRV voden, proizalo od
indoevropskog *udr- voda, srodno sa
JUNLP n-ydros bezvodan i hydrins
voden.15
8 YHURYDQMX +DORYDQD ala bi mogla
biti isto to i vodeni zmaj. Ala, rekli smo,
LYL QD PRYDUQLP PHVWLPD D L YRGHQL
]PDM QD PHVWLPD SXQLP YRGH QDMHH X
SHLQL vQ SHHU). Zato, koliko se nama
LQL UXPXQVND UH zmeu u sebi ima oba
]QDHQMD]PDMDODQHEH]UD]ORJD
Na turskom jeziku ala MH WDNRH
DGDMD ]PDM D ] VUSVNRM QDURGQRM
tradiciji za alu se misli da ima... osobitu
duhovnu silu te leti i vodi oblake i grad
navodi na letinu.16
Vidimo da je Zevsov i Herin epitet
Allai > Ala vremenom postala zasebna
deifikovana duhovna sila koja vodi oblake i
koja navodi grad na letinu, odnosno ima
osobinu poput samog vrhovnog boga
JUNRJ SDQWHRQD =HYVD 3URVWRU X NRPH VH
NUHHLXNRPHGHMVWYXMHAla je prostor svih
YUKRYQLK ERDQVWDYD 8 GDQDQMHP
SHWULILFLUDQRP RELDMX GDYanja pomane

13
Jmfmgkdh-kjikdhoj\Zlkdb j_qgbd IZgq_\h
1969, str. 356.
14
 > >_q_\ OZjZol_jbklbdZ gZ ljZdbckdb
_abdKhnby
15
 <e =_hj]b_\ ;ZedZgkdh _abdhagZgb_
XVIII, 1, str. 55-56.
16
 <md Kl_n DZjZb Kjikdb j_qgbd ;_q
ba^Ghebl;_h]jZ^str. 3.

$ODPD PRHPR SUHSR]QDWL GDOHNH RVWDWNH

SULQRHQMDGDHERJRYLPD17
Da se ime sela Halova nije oduvek
WDNR L]JRYDUDOR LWDPR X VNUDHQLP
UHJLVWULPD 9LGLQVNRJ VDQGDND L] 
XNRPHMH]DEHOHHQREOLNFalova i iz 1560.
godine u kome je zaEHOHHQREOLNHalova,18
dok se na rumunskom selo i danas naziva
Alova. Sufiks vo je uticaj bugarskog
jezika. Bugari i danas zovu Halovo Alovo
NDRWRWRLQHL9HOLNRL]YRUFLNRMLVXGROL
iz okoline Tetevena (Bugarska).
Selo Alapin bilo je prvobitno locirano
QD GHVQRM REDOL 7LPRND RNR XD UHNH
Alapin i Bezdanice. Na Epelvicovoj karti
iz 1718. godine na desnoj obali Timoka,
odnosno na mestu koje i odgovara ovoj
lokaciji, ucrtano je naselje Halapino (u
turskim popisnim defterima iz 1454/55. i
1483. zapisana je grafija Halabina). Danas
ova lokacija nije vie na obali Timoka, na
GRVWD PRYDUQRP WOX XVOHG SRPHUDQMD
UHQRJNRULWDSUHPDVHYHUR]DSDGX19
Jedna grupa Alapinaca se naselila u
9HOLNRP ,]YRUX D GUXJD X 9UDRJUQFX SD
je dala, po predanju, za uspomenu na bive
VHORMHGQRMUHFLXYUDRJUQDNRPDWDUXLPH
$ODSLQ 1LNROLHYVND UHND 7DNR MH
nastala ova retkost da se u Timok ulivaju
dve istoimene reke, jedna na levoj, a druga
na desnoj obali.20
Ne treba posebno tvrditi da su nekada
pored Timoka na mestu nekadanjeg naselja
Alapin postojale prave barutine i da je bilo
PRYDUQLK PHVWD MHU LK LPD L GDQDV 3UYL
GHR VORHQLFH LPHQD Alapin MH QD WUDNRP
ala WHQRVW SRWRN R NRMRM VPR QDSUHG
GDOLLUHREMDQMHQMHDRYGHHPRGRSXQLWL
sa jo par primera. U oblasti srednjeg toka
reke Hebros, zapadno od Harmanli na
LWLQHUDUX]DEHOHHQRMHVHOLWHVLPHQRPPalaje ,PH MH LGHQWLQR V LPHQRP UHNH QD
litvanskom jeziku P-ala, koje treba
povezati s litvanskim p-lios veliko blato,
17

U selu ipikovu se do pre petnaestak godina

davala pomana alama pored bunara i to na nekoliko
mesta.
18
>mrZgdZ ;hygbq-EmdZq <b^bg b
\b^bgkdbyl kZgZd ij_a ;9 b ;9, \_d Khnby
1975, str. 217.
19
 K DZeqb <_ebdb ba\hj djha \_dh\_ I,
AZ_qZjstr. 26.
20
ibid, str. 30-31.

PRYDUDVURGQRVODWYLMVNLPOHWonskim) pDDV blatnjavi bregovi u jezeru, latinski palus blato, staroindijski p-alval- blato,
PRYDUQRPHVWRLLPHUHNHP-alija, desna
pritoka Tibra u Italiji.21'UXJLGHRVORHQLFH
pin MHWDNRHL]OHNVLNHWUDNRJMH]LNDRG
pan(i) blato, tresetno zemljite nastalo od
barskog bilja (ime reke Panny-sis, Panisas, Pana-x, Pane-ga, Pani-on Konstantin
Porfirogenit /grad na Propontisu
Mramorno more/), staropruski panne-an
tresetno zemljite nastalo od barskog
bilja, gotski fani tinja veoma sitan
muljeviti pesak i predindoevropski *poni
blato.
Na
Pojtingerijanovoj
karti
]DEHOHHQD MH VWDQLFD SR LPHQX Panni-sus,
pa kod Plinija Panny-sis sa varijantama
Panni-sis, Pany-sis, Pany-sus i kod
Ptolomeja Pany-s(s)os, sa prethodnim
]QDHQMHP22
,] UHHQRJ PRHPR ]DNOMXLWL GD LPH
naselja Alapin LPD X SUYRP GHOX ]QDHQMH
WHQRVW SRtok, a u drugom blato,
tresetno zemljite nastalo od barskog bilja i
tinja veoma sitan muljeviti pesak, to
svakako odgovara njegovoj lokaciji.
Nahija Crna Reka, koja obuhvata
SRGUXMHRGHVWREURGLFHGR-HODQLFHLGR
Krivelja (Stola i Crnog Vrha) do7XSLQLFH
L 9UDWDUQLFH L NRVRP 9UNH XNH GR
Bezdanice, naziva se tek od 1530. godine
pa dalje, a pre se ta oblast delila na tri
PDQMD SRGUXMD &UQD 5HND 9LQLQLFD L
SRGUXMH NRMH VH X YDULMDQWDPD LWD X
turskim popisnim defterima Kelvije,
Gelvije, Klivje i Keluje.23
Ime nahije Crna Reka od 1530.
godine pa dalje ili ime do te godine za
PDQMHSRGUXMHSUR]YDQR&UQD5HNDSRWLH
od imena naselja Crna Reka, a svi oni istog
VX NRUHQD V DQWLNLP LPHQRP UHNH
Timachus (Pliniae, Naturalis historiae),
,C(Cl. Plolemaei geographia), koje
se dalje izvodi, s ukazivanjem na Crni
Timok, od indoevropskog *tem-kw-3
tamna voda. Holder je smatrao ime
B. >mjb^Zgh\, ibid, str. 43-44.
B. >mjb^Zgh\, ibid, str. 44.
23
> ;hygbq-EmdZq <b^bg b \b^bgkdbyl
kZg^`Zdij_a;9b;9,\_dKhnbyVWU217;
> ;hDgb-EmdZq ADMHqDj b PjgD JHdD m \jHfH
lmjkdH \eD^D\bg_ XV-;9,,, \_d [j  ADMHqDj
bhdhebgZ;_h]jZ^VWU-77.
21
22

NHOWVNLP 7RPDHN 'HHY L *HRUJLHY

WUDNLP24 a Majer je i ovaj hidronim uneo u
VYRMLOLUVNLUHQLNMHUVPDWUDGDMH oblast u
NRMRM WHH 7LPRN EDU VYRMLP WRNRP ELOD
dardanska. 8SXXMHLQDLPHTimavus, koji
nosi reka na granici Istre i Venecije.25
3RGUXMH NRPH MH QD]LY VD
YDULMDQWDPD X LWDQMX Kelvije, Gelvije,
Klivje i Keluje PRHPR PHWDWH]RP OLNYLGD
(promena mesta WHNXLK VXJODVQLND X
slovenskim
jezicima)
izvesti
od
VWDURYLVRNRQHPDNRJ9,,,-XI vek) quella,
QHPDNRJ
Quelle
izvor,
od
indoevropskog *guelna izvor.26 Poto
smatramo naziv Kelvije, Klivje, Keluje i
*HOYLMH GD SRWLH L] WUDNRJ UHQLND RQGD
HPR SRNXDti dati rekonstrukciju od
>
*guelna
indoevropskog
VWDURYLVRNRQHPDNR quella > QHPDNR
Quelle u gore navedeni naziv sa
YDULMDQWDPD X LWDQMX ,QGRHYURSVNR u daje
WUDNR v, indoevropsko ku GDMH WUDNR k,
indoevropsko guh GDMH WUDNR g. Tako
indoevropsko
*guel
daje
VWDURYLVRNRQHPDNR quella QHPDNR
Quelle, odnosno u naem primeru Kvel-, a
metatezom likvida daje osnovu Kelv- tj.
Kelv-ije. ,VWR MH L VD YDULMDQWDPD X LWDQMX
Klivje i Keluje. Poto smo rekli da
indoevropsko guh GDMH WUDNR g onda
dobijamo varijanWX LWDQMD Gvel-, a
metatezom likvida dobijamo osnovu Gelvije.27
1DYHHPR SRGDWNH NRML LGX X SULORJ
QDHP PLOMHQMX GD MH SRGUXMH .HOYLMH
.OLYMH.HOXMHL*HOYLMH]DSUDYRSRGUXMH
VD SXQR L]YRUD YRGD L PRYDUQRJ
zemljita. Pored nekih dvadesetak reka sa
RNR VWRWLQDDN SRWRND QD RYRP SRGUXMX
postoje veoma jaka vrela, na mnogo mesta
LPD PRYDUQRJ ]HPOMLWD L GRVWD WRSRQLPD
NRML XSXXMX QD SXQR YRGH PRYDUD L

24
W. Tomaschek, Die alten Thraker II, 2, Wien
S<e=_hj]b_\;te]ZjkdZ_lbfheh]byb
hghfZklbdZKhnbystr. 34.
25
A. Mayer, Die scprahen der alten illyrier, II,
Wien 1959. F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena
u predrimsko doba, Centar za balkanoloka
ispitivanja, knj. 1, Sarajevo 1969, str. 60.
26
B. >mjb^Zgh\, ibid, str. 40.
27
 3R PLOMHQMX 6WHYDQD 9HOMNRYLD Gillewidio
Gebirge bi trebalo biti Malinik iznad sela Zlota.

SORGQRJ ]HPOMLWD QDXEUHQRJ SULURGQLP

XEULYLPD28
Postoje veoma jaka vrela u ataru
Lukova, Mirova, Krivog Vira, Malog
Izvora (zapadno od Boljevca), vrelo
Radovanske reke sa jo tri vrela u njenom
srednjem toku i vrelo u selu Ilino.
0RYDUQLK SRGUXMD LPDPR RG
Krivog Vira do Lukova pored Crnog
Timoka sa desne i leve strane, onda od
Bogovine do Sumrakovca sa desne i leve
VWUDQH &UQRJ 7LPRND 0RYDUQR ]HPOMLWH
SRUHG YUHOD X DWDUX /XNRYD SD PRYDUQR
zemljite na izvoru reke Strnjak i na izvoru
reke Bogovine, a na blizu 1000 metara
QDGPRUVNHYLVLQHLPDPRYDUQRJ]HPOMLWD
na izvoru Mirovske reke u ataru Ilina i na
drugim mestima.
Toponim koji obuhvata veliko
SRGUXMHLNRMLXSXXMHQDYRGXLQDYHRPD
SORGQR SULURGQR XEUHQR ]HPOMLWH D WR X
stvarnosti i jeste, je Dunga Laculu. Kada to
SUHYHGHPR VD UXPXQVNRJ GRVORYFH ]QDL
,YLFD PRYDUQRJ EODWQMDYRJ SRGUXMD
VORERGQLMH UHHQR WR MH ]HPOMLQR SRGUXMH
koje je dosta natopljeno vodom te ima
PXOMHYLWX SULURGQR QDXEUHQX L SORGQX
]HPOMX5Hdunga povezujemo sa imenima
PHVWDQD%DOWLNXJGHLPDGRVWDPRYDUQLKL
SORGQLK SRGUXMD QD VWDURUXVNRP Dinge
(gora), na latvijskom (letonskom) ime
mesta Dingas, Dindze (livada), Dinga-upite
(potok), na latvijskom dinga rastinje i
plodno mesto, srodno sa staroislandskom
dyngia
UHMX
WRULWH
XEULWH
anglosaksonski dynge, VWDURYLVRNRQHPDNL
tungaQDXEULti.29
1DD UH Dinga bi trebalo u prevodu
GD]QDL]HPOMLWHQDUXERYLPDPRYDUQRJ
WOD LOL QDXEUHQD SORGQD OLYDGD QD
visoravni ili na gori, a Laculu, od
rumunskog lac PXOMHYLWDSRGUXMDVDGRVWD
vode. Toponim Dunga Laculu nam tek
RYDNR SURWXPDHQ GDMH SUDYR ]QDHQMH X
SRUHHQMX VD JHRJUDIVNLP REHOHMLPD 6
SUHWKRGQLP REMDQMHQMHP UHL Dunga treba
povezati toponim Torovina MXQR RG VHOD
Krivog Vira, koje je blatnjavo i pomalo
28

Album karata, III, IV, Vojnogeografski institut

Beograd, dopunjeno 1955.
29
I. I. Russu, Limba traco-dacilor, BucureWL
1967; B. >mjb^Zgh\, ibid, str. 35.

PRYDUQR DOL L YHRPD URGQR SRGUXMH MHU

nam samo ime govori da je to naXEUHQD
zemlja. Toponim Lacu Mare u prevodu sa
UXPXQVNRJ MH 9HOLND PRYDUD WRS
MararZ MXQR RG 3RGJRUFD X DWDUX
Bogovine, top. Rogoz XSXXMHQDURJR]LQX
WUVNX VD PRYDUQRJ SRGUXMD 7RSRQLP
Mali Ismak koji se nalazi na jednom
izvienju (vrhu) je od turskog azmak
PRYDUDEODWRDMali pridev koji nam
RGUHXMH LPHQLFX Ismak < azmak, to je u
prevodu 0DOD PRYDUD RGQRVQR 0DOR
blato. S prethodnim toponimom treba
povezati i toponim Blato, na kojem ima
YUHOR ]DSDGQR RG %ROMHYFD ,VWRQR RG
samog Sumrakovca na karti je prikazano
YHOLNR SRGUXMH SRG PRYDURP L WRSRQLP
LivadeMXQRRG6XPUDNRYFDVDOHYHVWUDQH
Crnog Timoka je prikazano na kartama
WDNRHPRYDUQRSRGUXMH
Selo Kalna NRG .QMDHYFD VH PRH
etimoloki povezati s imenom Chalastra
(Strabon, Stefan Vizantijski), Chalestra
+HURGRW LPH VHOD QD XX 9DUGDUD ,PH
PRH GD VH REMDVQL RG LQGRHYURSVNRJ
*kalo-sroua kalna voda, blatnjava voda.
3UYL GHR VORHQLFH WUHED L]MHGQDLWL VD
starobugarskim NDO, sa srpskim kal
blato.30
Toponim
Stubica
je
mala
naplavinska ravnica, koja se nalazi u
dubokom i kamenitom klancu sa desne
VWUDQH UHNH 7LPRN RLYLHQD VD YHRPD
VWUPLP EUGLPD VD LVWRQH L ]DSDGQH VWUDQH
jer u pravcu sever-MXJ WHH VDPD UHND
Timok. Toponim Stubica je u ataru sela
Halova. Metani nemaju sa njega velike
koristi, jer ga sunce ne obasjava do
podneva, bilo za vreme letnjeg ili zimskog
solsticija. To je dakle jedna udolina, mala
SR SRYULQL NRMD VH RYHNX QDMHGDQSXW
RWNULYDVDRNROQLKXND31 Toponim Stubica
MHL]WUDNRJOHNVLNDLGovodimo ga u vezu
sa indoevropskim *dhubero-s, s litvanskim

duburys jama puna vode, dubus dubok,

sa starobugarskim EU bezdna, s
latvijskim
dubra
lokva,
bara.32
,QGRHYURSVNL]YXQLVXJODVQLNd se menja u
EH]YXQR t WR MH NDUDNWHULVWLQR ]D WUDNL,
pelazgijski, frigijski i armenski.
Toponim Bezdanica je granica atara
sela Halova i Velikog Izvora kroz koji
SURWLH%H]GDQLNDUHNDNRMDMHLVWRXVHNOD
QD VYRP SXWX GR 7LPRND MHGDQ PUDDQ L
dubok klanac kao to je Stubica. Toponim
Bezdanica je iz slovenske leksike i
GRYRGLPRJDXYH]XVDUHLPDbez dna, od
NRMLK NDVQLMH VUDDYDQMHP GRELMDPR
VORHQLFX bezdan, odakle i Bezdanica. Ovo
objanjenje treba povezati s prethodnim
objanjenjem za toponim Stubica, a
SRVHEQR VYUDDPR QD VWDUREXJDUVNX UH
G\EU koja X SUHYRGX ]QDL EH]GQD !
bezdan > Bezdanica.
Prethodna objanjenja su skroman
SULORJ L]XDYDQMX WRSRQRPDVWLNH 7LPRNH
krajine, koji bi trebalo da podstakne ira i
VWXGLR]QLMD LVWUDLYDQMD X RYRM REODVWL
=QDDMRYHSRPRQHLVWRULMVNHQDXNHQHEL
trebalo PLPRLOD]LWL NDNR X SURXDYDQMX
LVWRULMHSRMHGLQLKQDVHOMDLLWDYLKSRGUXMD
WDNR L X UD]MDQMDYDQMX QDLQD LYRWD
pojedinih naroda u zavisnosti od
geografskih uslova. Upravo ta uslovljenost
LQL MHGDQ HWQLNRV SRVHEQLP RG GUXJRJ X
QDLQX LVWUDLYDQMD VYRMH NXOWXUH SRHYL
RG LJUH SHVPH QRQMH RELDMD L UD]QLK
verovanja, do svega onog to je sastavni
GHR LQWHUHVRYDQMD L HWQRORJLMH 3URXDYDQMD
batine jednoga naroda ili kraja upravo
]DKWHYD VHJPHQWDUQD LVWUDLYDQMD NRMD
jedino mogu dosegnuti do fundamentalnih
SRUXND SURORVWL L RPRJXLWL QDP GD
SRVWHSHQR VDLQLPR PR]DLN GRJDDMD
jednog prolog vremena.


30

ibid, str. 34. U svojim kasnijim razmatranjima

ovog ojkonima dajem drugaLMXHWLPRORJLMX9LGLK
=DpR\b JDa]jDgbq_H gDbkhihebkd_ b Zd\bkd_
j_]b_ k m[bdZpbhf ]jZ^h\Z ba 9, \_dZ AZ_qZj
1995.
31
XNDL]JOHGDGDQLMHVWUDQDUHQRQHRVHDVH
NDR GRPDD 3 6NRN MH VPDWUD EDONDQL]PRP L
prevodi je kao: vis, vrh, glavica brda. Na rumunskom
ima isto]QDHQMHDSLHVHXFD

32

B. >mjb^Zgh\, ibid, str. 121.