Ispitna pitanja iz Metalnih konstrukcija 2 i odgovori

1.

Zavrtnjevi (vrste, oblik i dimenzije, podela prema tanosti izrade, metriki navoj)
Vrste zavrtnjeva
Prema kvalitetu materijala od koga se izvode mogu biti:
obini zavrtnjevi
visokovredni zavrtnjevi
Visokovredni zavrtnjevi mogu da budu:
prednapregnuti
neprednapregnuti

Oblik i dimenzije obinih zavrtnjeva

a estougaona glava
b telo (vrat) zavrtnja
c navrtka
d podloka
Kod obinih zavrtnjeva podloka nije obavezna!
Zazor (d = d0 - d) treba da bude:
1 mm za M12 i M14
2 mm za M16 M18 M 20 M22 i M24
3 mm za M27 i vee

Oblik i dimenzije visokovrednih zavrtnjeva :

Gradjevinski zavrtnjevi nemaju navoj po

celoj duzini jer to smanjuje nosivost.
Kod zavrtnjeva klase vrstoe 10.9
podloke su obavezne i ispod glave i
ispod navrtke, dok kod klase 8.8 mora
da se koristi podloka samo sa strane sa
koje se vri pritezanje (okretanje).

Podela prema tanosti izrade

neobraeni (neupasovani) ili zavrtnjevi bez tanog naleganja kod kojih je razlika izmeu
prenika rupe i tela zavrtnja = .
obraeni (upasovani) ili zavrtnjevi sa tanim naleganjem, kod kojih se obradom na strugu
postie razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja = .

Kod obraenih zavrtnjeva nominalni (nazivni) prenik rupe mora da bude jednak preniku
zavrtnja!
Kod obraenih zavrtnjeva nominalni prenik tela (vrata) zavrtnja je vei od nominalnog prenika
dela sa navojem!
Metriki navoj i povrina ispitnog preseka

d nominalni prenik zavrtnja,

3
d2 srednji prenik navoja, 2 = 4

17

d3 prenik jezgra zavrtnja, 3 = 12

p korak navoja koji zavisi od prenika zavrtnja (npr. za M12 p=1,75 mm),
t visina navoja koja zavisi od koraka navoja. t=p/(2tan30)

= ( ) povrsina ispitnog preseka

Pored metrickog postoji i colovni navoj, ali kod nas nije zastupljen
2.

Zavrtnjevi (oznaavanje, klase vrstoe, prikazivanje na crteima, ispitni presek)

Oznaavanje zavrtnjeva
Oznaka treba da sadri informacije o:
vrsti navoja (M ili ), (-colovni navoj)
preniku zavrtnja (d),
duini zavrtnja (l),
kvalitetu materijala od koga je izraen (klasi vrstoe)
standardu po kome je zavrtanj izraen.
Mdxl...k. (SRPS EN ISO 4017 ili SRPS EN 14399)
Primer: M20x100...5.6 (SRPS EN ISO 4017)

Klase vrstoe zavrnjeva

Klasa vrstoe definie kvalitet elika od kog su zavrtnjevi izraeni, odnosno njegove mehanike
karakteristike:
fub vrstoa pri zatezanju
fyb granica razvlaenja.
Klasa vrstoe se oznaava sa dva arapska broja razdvojena takom!
Znaenje oznake klase vrstoe
Broj na prvom mestu predstavlja stoti deo vrstoe na zatezanje u MPa:
/
Broj na drugom mestu predstavlja desetostruki odnos granice razvlaenja i vrstoe na zatezanje:
( / )
Zavrtnjevi se izrauju u sledeim klasama vrstoe:
4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8 i 10.9.

Klasa vrstoe
fyb (N/mm2)
fub (N/mm2)

4.6
240
400

4.8
320
400

Prikazivanje zavrtnjeva na crteima

Obini zavrtnjevi:

Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi

5.6
300
500

5.8
480
500

6.6
480
600

8.8
640
800

10.9
900
1000

3.

Kategorije spojeva sa zavrtnjevima

Kategorije spojeva sa zavrtnjevima prema EC3:

Smiui spojevi
Kategorija A: Spojevi kod kojih se optereenje prenosi pritiskom po omotau rupe i smicanjem
zavrtnjeva
Kategorija B: Spojevi otporni na proklizavanje pri graninom stanju upotrebljivosti
Kategorija C: Spojevi otporni na proklizavanje pri graninom stanju nosivosti
Spojevi optereeni na zatezanje
Kategorija D: Spojevi sa neprednapregnutim zavrtnjevima
Kategorija E: Spojevi sa prednapregnutim zavrtnjevima
4.

Ponaanje zavrtnjeva u smiuim spojevima

Kod veza sa zavrtnjima ostvaruje se diskontinualno spajanje elemenata konstrukcije preko
odredjenog broja tacaka. U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi pomocu
zavrtnjeva. Ravnoteza sila u elementima veze se uspostavlja naprezanjem zavrtnjeva na pritisak po
omotacu rupe. Kako su naprezanja usled pritiska po omotacu rupe uspravna a osu zavrtnjeva i
suprotnih smerova, ona na mestu promene smera naprezanja, odnosno u ravni spoja (smicanja)
izazivaju smicanje tela zavrtnja.
Sila deluje u tezistu elementa koji se povezuje (slika a). Na mestima zavrtnjeva, ona skrece ka
tezistu drugog elementa u koji se prenosi smicanje tela zavrtnja. Usled skretanja sile, neposredno
uz ravan spoja, dolazi do povecanog napona pritiska po omotacu rupe, koji je zbog toga
promemljiv po debljini lima. Osim toga, intenzitet ovog napona je promenljiv i u radijalnom
pravcu, pa stvarni dijagram napona ima oblik prikazan na slici b.
Ako se posmatra jedan zavrtanj moze se uociti da se prenosenje sile vrsi na sledeci nacin:
Srednji element II vrsi pritisak po omotacu rupe na desnom delu tela zavrtnja preko povrsine
a-a. Napon pritiska je promenljivog inteziteta duz zavrtnja.
Sila prelazi u element I i vrsi pritisak po omotacu rupe na levoj strani tela zavrtnja preko
povrsina b-b

Pri proracunu zavrtnjeva se, kao i u slucaju zakivaka usvaja konstantan raspored napona pritiska
po omotacu rupe, kao i konstantan napon smicanja tela zavrtnja u ravni smicanja. Na taj nacin se
znacajno pojednostavljuje proracun , bez bitnih posledica na njegovu tacnost, a samim tim i na
pouzdanost veze.

Stvarni i proracunski dijagram napona

Stvarni

Proracunski

Kod veza izvedenih neobradjenim zavrtnjima, rupa je 1 ili 2 mm veca od tela zavrtnja. Zbog zazora
izmedju rupe i tela zavrtnja, svi zavrtnjevi ne mogu u isto vreme da ostvare kontakt sa limovima,
usled cega se javlja savijanje zavrtnjeva u vezi.
Vidovi loma kod smiuih spojeva
Postoje etiri potencijalna oblika loma:
Lom smicanjem tela zavrtnja;
Lom gnjeenjem omotaa rupe;
Lom neto preseka;
Lom cepanjem lima.

Kontrole nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima

Kategorija
Kriterijumi
A Spojevi kod kojih se
. .
, ,
opterecenje prenosi pritiskom
po omotacu rupe
B Spojevi otporni na
proklizavanje pri granicnom
stanju upotrebljivosti
C Spojevi otporni na
proklizavanje pri granicnom
stanju nosivosti

,, ,,
. .
, ,
. .
, ,
, ,

Napomene
Ne zahteva se
prednaprezanje. Koriste se
zavrtnjevi klasa cvrstoca 4.6
do 10.9
Korsite se prednapregnuti
zavrtnjevi klase cvrstoce 8.8 i
10.9
Koriste se prednapregnuti
zavrtnjevi klase cvrstoce 8.8 i
10.9

. Proracunska nosivost na smicanje

, Proracunska nosivost na pritisak po omotacu rupe
,, Nosivost na prenje (proklizavasnje) pri SLS
, , Zbir sila u spoju mora da bude manji od nosivosti na zatezanje.
. Proracunska nosivost na proklizavanje pri ULS

5.

Nosivost zavrtnjeva na smicanje

Nosivost zavrtnjeva na smicanje - .

. =

kada ravan smicanja prolazi kroz deo zavrtnja sa navojem:

je povrina ispitnog preseka zavrtnja As:
= 0,6 za klase vrstoe 4.6, 5.6 i 8.8
= 0,5 za klase vrstoe 4.8, 5.8, 6.8 i 10.9
kada ravan smicanja ne prolazi kroz deo zavrtnja sa navojem:
je povrina bruto preseka zavrtnja (A = d/4)
= 0,6 za sve klase vrstoe
vrstoa pri zatezanju zavrtnja;
parcijalni koeficijent sigurnosti ( =1,25);
Kod obraenih zavrtnjeva, pri odreivanju povrine , umesto prenika zavrtnja () treba uzeti
prenik rupe (0 )!

6.

Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe

Nosivost na pritisak po omotau rupe - ,

. =
debljina lima
prenik zavrtnja
vrstoa pri zatezanju (osnovnog materijala)
parcijalni koeficijent sigurnosti (ym2=1,25)

= (;

; )

U pravcu prenosenja opterecenja:

= / za zavrtnjeve u krajnim redovima

= za zavrtnjeve u unutrasnjim redovima

Upravno na pravac prenosenja sile:

= (. . ; . ) za zavrtnjeve u ivicnim redovima ( za . = . )

= (. . ; . ) za zavrtnjeve u unutrasnjim redovima (za = . )

Nosivost grupe zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe

Zbog geometrije veze nosivost na pritisak po omotau rupe nije ista za sve zavrtnjeve u spoju!
Nosivost na pritisak po omotau rupe treba posebno da se proveri za svaki lim koji se nalazi u
smiuem spoju!
Ako je nosivost zavrtnja na smicanje , vea ili jednaka od nosivosti na pritisak po omotau
rupe svakog pojedinanog zavrtnja (. ), nosivost grupe zavrtnjeva na pritisak po omotau
rupe moe da se odredi kao zbir proraunskih nosivosti pojedinanih zavrtnjeva (. ). U
suprotnom, nosivost grupe zavrtnjeva (zakivaka) na pritisak po omotau rupe treba da se
odredi kao broj zavrtnjeva (n) pomnoen najmanjom nosivou pojedinanog zavrtnja
(. ).

Grupa 1: Unutranji zavrtnjevi (, , , )

Grupa 2: Ugaoni zavrtnjevi (, , , )
Grupa 3: Unutranji ivini zavrtnjevi (, , , )
Grupa 4: Krajnji unutranji zavrtnjevi (d,2, , )

Proraun nosivosti grupe zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe:

. ( , , , ) . = + + +
. < ( , , , ) . = ( ; ; ; )

7. Ponaanje prednapregnutih zavrtnjeva u smiuim spojevima

Osnovni problem kod veza sa obinim zavrtnjevima je zazor izmeu tela zavrtnja i rupe.
Deformacije veza sa obinim zavrtnjevima su reativno velike zbog ponitenja zazora.
Obini zavrtnjevi nisu pogodni za veze u dinamiki optereenim konstrukcijama.
Prednaprezanjem se u zavrtnjevima javlja sila zatezanja, a u kontaktnom spoju napon pritiska;
Prenoenje sila se ostvaruje trenjem;
Sila trenja izmeu limova zavisi od napona pritiska i hrapavosti (trenja) kontaktnih povri;
Koncentracija napona u neto preseku je manja nego kod veza sa neprednapregnutim
zavtnjevima;

Tok sila kod prednapregnutih zavrtnjeva:

Sila zatezanja koja se unosi u zavrtanj prednaprezanjem, izaziva pritisak u elemetima izmedju glave
i navrtke zavrtnja (slika a). Na povrsinama elemenata, ispod podloznih plocica, javljaju se veliki
kontaktni naponi pritiska (slika b). Ovaj napon se rasprostire kroz elemente spoja i siri se pod
odredjenim uglom, tako da u sredini debljine paketa veze deluje na kruznoj povrsi ciji je precnik
priblizno jedna 3d. Intenzitet ovog napona pritiska se menja i radijalno u odnosu na zavrtanj, a svoj
maksimum doseze neposredno uz zavrtanj (slika c). Na kontaktu izmedju dva elementa usled
napona pritiska javlja se sila trenja, koja prihvata smicuce sole i sprecava medjusobno pomeranje
elemenata u spoju. Na taj nacin se, aktiviranjem sile trenja, smicuca sila iz jednog elementa
prenosi u drugi. To je sustinska razlika u radu tarnih u odnosu na smicuce spojeve kod kojih se osa
smicanja prihvata smicanjem zavrtnjeva i pritiskom po omotacu rupe.

8. Nosivost prednapregnutih zavrtnjeva na proklizavanje

Nosivost zavrtnjeva na proklizavanje - Fs,Rd
. =

broj tarnih ravni

koef. Trenja za tarne povrsi
. sila pritezanja zavrtnja
parcijalni koef. sigurnosi
koef. koji zavisi od velicine i tipa rupa za zacrtnjeve
Sila pritezanja zavrtnja - .

. = .

Vrednosti sile pritezanja standardnih zavrtnja klase vrstoe 8.8 i 10.9 Fp.C [kN] su prikazane u tabeli:
Precnik zavrtnja
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
M36
As mm
84.3
157
245
303
353
459
561
817
Fp.C
8.8
47
88
137
170
198
257
314
458
10.9
59
110
172
212
247
321
393
572
Kontrolisano unoenje sile pritezanja (prednaprezanja) zavrtnja se ostvaruje pomou: momentnog
kljua, momentnog impulsa, indikatorske podloke, merenja ugla obrtanja...
Merenje momenta uvrtanja momentnim kljuem
= .
moment uvrtanja
. sila prednaprezanja
preik zavrtnja
koeficijent trenja izmeu navrtke i navoja zavrtnja (0,13-0,17)
9. Nosivost zavrtnjeva na zatezanje
Nosivost zavrtnjeva na zatezanje
Zavisi od kvaliteta materijala (fub) i dimenzije zavrtnja, odnosno povrine ispitnog preseka (As).
. =
= . za zavrtnjeve sa uspustenom glavom
= . u ostalim slucajevima
. =

Nosivost na zatezanje je ista za kategorije D i E!

Nosivost na zatezanje je ista za obraene i neobraene zavrtnjeve!
Prednosti spojeva kategorije E

Spojevi kategorije E sa prednapregnutim zavrtnjevima se koriste kod dinamiki optereenih

konstrukcija.
Deformabilnost veze je znatno manja.
Smanjuju se naponske razlike u zavrtnjevima, to je povoljno sa stanovita zamora materijala.
Spreava se nekontrolisano odvrtanje zavrtnjeva.
Kod zategnutih spojeva nije potrebna obrada povrina!

10. Ponaanje prednapregnutih zavrtnjeva u zateuim spojevima

Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi su sbog velike nosivosti, a narocito zbog male
deformabilnosti spoja, najpovoljnijaspoja mehanicka sredstva za prijem sile zatezanja.

Prednaprezanje

Zatezanje

Odlepljivanje

Prednaprezanjem se u zavrtnju javlja sila zatezanje (Fp), a u spoju kontaktni napon pritiska (pc). Iz
uslova ravnoteze sila moze se napisati da je : = = , gde je A deo kontaktne
povsine na kojoj se javlja pritisak. Kad spoljasnja sila zatezanja (Nt) deluje na prednapregnuti spoja
(slika b) ona nastoji da ''odlepi'' elemente spoja i izaziva istovremeno smanjenje kontaktne sile
pritiska u limu (Fpt) i povecanje sile zatezanja u zavrtnju (Fb). Iz uslova ravnoteze i
kompatibilnosti pomeranja moze da se odredi dodatne sila zatezanja koja se javlja u zavrtnju:
= /(

) , gde su :

krutost lima na pritisak

krutost zavrtnja na zatezanje
= . (. . )

Nakon odlepljivanja dodatnusilu zatezanja prihvataju samo visokovrednji zavrtanj, jer je potpuno
ponisten kontaktni pritisak izmedju limova u spoju. Prema tome, za sile zatezanja koje su vece od
sile ''odlepljivanja'' (Nt>Nt0) prednapregnuti zavrtnjevi se ponasaju iso kao i neprednapregnuti, pa
im je i granicna nosivost ista, naravno pod uslovom da su izradjeni od materijala istog kvaliteta.
Poreenje prednapregnutih i neprednapregnutih zavrtnjeva u spojevima optereenim na
zatezanje (kategorije spojeva D i E)
Nosivost zavrtnjeva u
spojevima kategorije
D i E na zatezanje je
ista!
Razlika je u
deformabilnosti spoja
i naponskim razlikama
u zavrtnju usled
spoljanjeg
optereenja.

11. Nosivost na probijanje lima uspod glave ili navrtnje zavrtnja u zateuem spoju
Nosivost na probijanje smicanjem lima ispod glave ili navrtke zavrtnja Bp.Rd
, =

debljina lima ispod glave zavrtnja ili navrtke (usvaja se manja vrednost)
srednja vrednost prenika opisanog i upisanog kruga glave zavrtnja ili navrtke (usvaja se manja
vrednost)
vrstoa pri zatezanju, osnovnog materijala;
parcijalni koeficijent sigurnosti ( = . )
Moe da bude merodavna kod spoljanjih limova male debljine!
12. Kombinovano naprezanje zavrtnjeva
Kod zavrtnjeva koji su istovremeno optereeni na smicanje i zatezanje pored pojedinanih kontrola
nosivosti na smicanje i zatezanje potrebno je proveriti i interaktivno dejstvo smicanja i zatezanja!
,
,
+
.
, . ,
, proraunska vrednost sile smicnanja u zavrtnju;
, proraunska vrednost sile zatezanja u zavrtnju;
, proraunska nosivost zavrtnja na smicanje;
, proraunska nosivost zavrtnja na zatezanje;
Kombinovano naprezanje prednapregnutih zavrtnjeva
Spojevi kategorije B:
,, =

(. . ,, )
,

Spojevi kategorije C:
, =

(. . , )

, proraunska vrednost sile zatezanja u zavrtnju za ULS

,, proraunska vrednost sile zatezanja u zavrtnju za SLS
, proraunska nosivost zavrtnja na proklizavanje pri ULS
,,proraunska nosivost zavrtnja na proklizavanje pri SLS
. sila pritezanja
=1,25 parcijalni koeficijent za ULS
,=1,10 parcijalni koeficijent za SLS

13. Konstruisanje veza sa zavrtnjevima

Veze treba da budu simetrine;

Na jednom delu poprenog preseka (noica ili rebro) se koriste zavrtnjevi istog prenika;
Preporuuje se da rastojanje izmeu prvog i poslednjeg zavrtnja u preavcu delovanja sile ne
bude vee od 15d (maksimum 6 zavrtnjeva u jednom redu); U suprotnom se redukuje
nosivost!
Krajnja i ivina rastojanja, kao i meusobni razmaci zavrtnjeva treba da budu u okviru
propisanih granica;
Minimalan zavrtnj je M12 (Kod tankozidnih HOP min M6);
Veze na preklop sa jednim zakivkom nisu doputene;
Kod veza na preklop sa jednim redom zavrtnjeva obavezne su podloke i ispod glave i ispod
navrtke, a nosivost na pritisak po omotau rupe se redukuje (Fb,Rd=1,5 t d fu/ m2)!
Pravilnim izborom precnika zavrtnja dobija se uravnotezen odnos nosivosti na smicanje i
pritisak po omotacu rupe.

= , . []
,
,
.
.

+ .
.
Veze na preklop sa jednim zavrtnjem

Usled ekscentrinosti dolazi do savijanja spojnog sredstva!

Pored smicanja i savijanja u zavrtnju se javlja i zatezanje!
Raspored zavrtnjeva u vezi oznaavanje

14. Nosivost na cepanje bloka

Cepanje (kidanje) osnovnog materijala se javlja na mestu veze ostvarene pomou grupe
zavrtnjeva, koja se nalazi uz ivicu elementa optereenog smicanjem i/ili zatezanjem!
Karakteristino je za zglobne veze nosaa, kao i za veze zategnutih elemenata.
1 mala sila zatezanja
2 velika sila smicanja
3 mala sila smicanja
4 velika sila zatezanja

Nosivost na cepanje bloka

Za simetrine grupe zavrtnjeva izloene centrinom optereenju:

( )

,, =
+

Za grupe zavrtnjeva izloene ekscentrinom optereenju:

,,

( )
.
=
+

Ant neto povrina izloena zatezanju,

Anv neto povrina izloena smicanju,
fy granica razvlaenja osnovnog materijala,
fu vrstoa pri zatezanju, osnovnog materijala.
15. Zavarivanje (definicija, primena, prednosti i nedostaci, osnovni pojmovi)
ta je zavarivanje?

Tehnoloki postupak spajanja istih ili slinih metala;

Na visokim temperaturama tope se osnovni i dodatni materijal, dolazi do njihovog meanja i
sjedinjavanja (fizikog i hemijskog);
Hladjenjem ove meavine dolazi do ovravanja i nastaje av kao materijalni kontinuitet;
Zavarivanjem nastaje kontinualan spoj;

Primena zavarivanja u gradjevinskim konstrukcijama

Izrada osnovnih elemenata konstrukcije (I, U, L-profili, sanduasti profili, kruni profili...);
Izrada sklopova specifinih konstrukcija (ortotropne ploe kod mostova,...);
Izrada veza izmedju elemenata konstrukcije; (samostalno ili u kombinaciji sa zavrtnjevima)
Ojaanje elemenata konstrukcije (adaptacije i sanacije);

Prednosti zavarivanja
Materijalan kontinuitet (pravilan tok sila);
Smanjenje ukupne teine konstrukcije (lake veze, mogunst variranja debljine elemenata);
Bra izrada u radionici (nema buenja);
Nema slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva;
Manja deformabilnost veza, a samim tim i konstrukcije;
Velike mogunosti konstrukcijskog oblikovanja;
Vodonepropusnost spojeva
Estetski aspekt;
Nedostaci
Kvalifikovana radna snaga;
Kontrola kvaliteta spojeva u radionici i na gradilitu;
Osetljivost na klimatske uslove na gradilitu (temperatura, vetar);
Vea osetljivost na dejstvo pozara;
Zavarene veze nisu montazno-demontazne;
Osnovni pojmovi
Osnovni materijal;
Dodatni materijal (elektroda ili zica);
Spoj medjusobni polozaj delova koji se spajaju;
av materijalizovano mesto spajanja;
ZUT Zona Uticaja Toplote;
Zljeb prostor u koji se deponuje dodatni materijal;
Zavar

16. Zavarivanje (osnovni principi pri projektovanju, vrste spojeva i vrste avova)
Osnovni principi pri projektovanju
Veze i nastavci jednostavni za izvodjenje (pre svega izvodljivi!);
Izbegavati teke polozaje zavarivanja (manja efikasnost, loiji kvalitet);
Racionalan izbor kontrole kvaliteta zavarenih spojeva;
Vrste spojeva:
sueoni spojevi;
ugaoni ili T spojevi;
preklopni spojevi
Vrste avova
Sueoni avovi sa punom penetracijom;
Sueoni avovi sa deliminom penetracijom;
Ugaoni avovi;
avovi u rupama;
ep avovi;
Uzljebljeni avovi;

17. Osnovni elementi sueonog ava funkcija i oblik ljeba

Sueoni spojevi
Elementi koji se spajaju leze u istoj ravni!

a)
b)

Elementi iste debljine

Elementi razliite debljine

Vrste sueonih avova

I avovi bez obrade ivica, t =1-5 mm,
V i 1/2V avovi, t = 5-15 mm,
X avovi dvostruki V avovi, t = 12-35 mm,
K avovi ugaoni spojevi, t >10 mm,
U avovi posebna obrada, t >25 mm,
J avovi ugaoni spojevi, t >15 mm.
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)

I av
V av
V av
V av
X av
K av
U av
J av

Osnovni elementi sueonog ava

V avovi

X avovi

Funkcija ljeba kod sueonih avova

Da omogui pristup elektrodi po itavoj debljini lima;
Da omogui topljenje osnovnog materijala u zoni ava;
Da formira korito za deponovanje meavine osnovnog i dodatnog materijala;
Oblik i dimenzije zljeba zavise od:
vrte sava
postupka zavarivanja
polozaja zavarivanja
18. Osnovni elementi ugaonog ava minimalne i maksimalne dimenzije
Ugaoni avovi
Nije potrebna posebna obrada ivica jeftiniji su od sueonih;
Primenjuju se kod ugaonih i preklopnih spojeva;
Ugao izmeu elemenata koji se spajaju treba da bude izmeu 60 i 120.
Dodatni materijal se deponuje u korito koje obrazuju elementi (limovi) koji se spajaju;
Tok sila je drugaiji nego kod sueonih avova;
Drugaiji postupak prorauna;
Mogu biti kontinualni ili isprekidani;
Debljina ugaonog ava
jednaka je visini najveeg
trougla koji se moze upisati u
telo ava!

Debljina ugaonih avova

Minimalna debljina ugaonog ava je: amin = 3 mm
Debljina ugaonog ava ne treba da bude vea od 0,7tmin. U izvesnim sluajevima kod spojeva
elika vee vrstoe (S420 i S460) od kojih se zahteva nosivost vea ili jednaka od nosivosti
elementa koji se spaja moe se usvojiti vea debljina ugaonih avova;
Kod veza upljih profila debljina ugaonog ava moe da bude jednaka debljini zida profila a= tmin.

T - spoj

Kosi ugaoni spoj

Provaren koren

Efektivna duina ugaonih avova

U optem sluaju: = 2

Minimalna duzina ava je: lw.min=max(6a, 30mm)

Maksimalna duzina sava je: lw.max=150a
Efektivna povrsina savova je: Aw=a leff
19. Postupci zavarivanja, oznaavanje avova u tehnikoj dokumentaciji
Prema izvoru toplotne energije dele se na:
elektrotermike,
termohemijske,
mehanike i
ostale
Obeleavanje avova u tehnikoj dokumentaciji
Naziv ava
I - av
V - av
V - av sa provarenim korenom
1/2V - av
K - av
X - av
U - av
Ugaoni av

Izgled

Oznaka

20. Greke u avovima

Greke se prema svojoj prirodi mogu podeliti na:
Dimenzionalne greke ili greke oblika;
Strukturne greke ili greke kompaktnosti;
Tipine greke u avovima
1 neispunjen zljeb;
2 - nadvienje;
3 - neprovaren koren;
4 - prokapina;
5 - otar prelaz;
6 - zarez;
7 - denivelacija;
8 - krater;
9 poroznost povrine;
10 gasne pore;
11 nalepljivanje;
12 - greke u
provarivanju korena;
13 - ukljuci troske;
14 prsline

Greke predstavljaju materijalni diskontinuitet;

Dolazi do koncentracija napona u zoni ava;
Nisu sve greke istog znaaja, odnosno iste opasnosti;
Stepen rizika zavisi od: vrste greke, naina naprezanja i karaktera optereenja;
Dimenzionalne greke su vidljive golim okom i neke od njih se mogu korigovati;

21. Kontrole kvaliteta avova

Vrste kontrole kvaliteta avova
Vizuelna kontrola;
Radiografska kontrola;
Ultrazvuna kontrola;
Magnetska kontrola;
Penetracijska kontrola;
Vizuelna kontrola kvaliteta
Vre je kvalifikovana lica;
Mogu se otkriti samo dimenzionalne greke;
Koriste se pomona sredstva - abloni;
Radiografska kontrola - ematski prikaz
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Izvor rendgenskih ili gama zraka;

Blenda;
Propust za lokalizaciju ava;
av koji se ispituje (snima);
Film sa osetljivom emulzijom;
Olovna folija;

Ultrazvune metode
Primenjuju se dve ultrazvune metode:
Metoda prozvuavanja;
Eho metoda
22. Kvaliteti avova - veza sa klasama izvoenja (EXC)
Kvalitet avova
Obim i vrsta kontrole avova zavise od klase izvoenja konstrukcije (EXC1, EXC2, EXC3 i EXC4),
odnosno od propisanog kvaliteta avova
Razlikuju se sledei kvaliteti avova:
B+ (za EXC4) najvii
B (za EXC3)
C (za EXC2)
D (za EXC1) - najnizi
Svaki kvalitet ava podrazumeva odreen nivo kontrole kvaliteta;
EN 1090-2 tano definie procedure kontrole kvaliteta koje odgovaraju zahtevanim klasama
izvodjenja, odnosno kvalitetima avova.
23. Proraun sueonih avova
Osnovne pretpostavke:
zanemaruju se koncentracije napona;
zanemaruju se sopstveni (zaostali) naponi;
uticaji u avovima se odredjuju kao u osnovnom materijalu;
dimenzije sueonih avova su jednake dimenzijama osnovnog materijala (a = tmin);

racunska duzina sava lw je jednaka duzini na kojoj je

postignuta projektovana visina sava pod uslovom da je
izvodjenje sava zapocinje i zavrsava polaznim, odnosno
zavrsnim plocicama. Sirina ovih plocica treba da bude veca
od dvostuke debljine sava koji se zavaruje. Na ovim
plocicama se uspostavlja i zavrsava elektricni luk i postize
stabilizacija luka i formiranje normalnog zavara. Na taj nacin
se eliminisu krateri na pocetku i kraju sava. Nakon
zavarivanja ove plocice se odstranjuju. Primenom ovih
plocica se znatno smanjuju zaostali naponi u spoju. Ukoliko
se suceoni spoj izvodi bez ovih plocica, tada treba uzeti u
obzir postojanje kratera na pocetku i na kraju sava. To se
obuhvata na taj nacin sto se racunska duzina sava dobija kada se od sirine spoja b odbiju dve
debljine sava a, na pocetku i na kraju sava.
=
24. Proraun ugaonih avova - direktna metoda
Proraun nosivosti ugaonih avova Evrokod predvidja dve metode prorauna:
Direktna metoda; Zasniva se na kontroli pojedinanih (komponentalnih) i uporednih napona u
merodavnoj ravni ava;
Pojednostavljena metoda; Zasniva se na kontroli rezultujuih sila po jedinici duzine ava;

Direktna metoda
Oba sledea uslova moraju da budu ispunjena:
+ ( +

vrstoa na zatezanje slabijeg spojenog dela;

parcijalni koeficijent sigurnosti (m2 =1,25);
korelacioni faktor (0,8-1,0); zavisi od kvaliteta celika
25. Proraun ugaonih avova - pojednostavljena metoda

U svakoj taki duz ava rezultujua sila po jedinici duzine Fw,Ed mora da zadovolji sledei uslov:
, , = ,
Proraunska vrstoa ava na smicanje fvw,a se odredjuje prema izrazu:
,

26. Redukcije nosivosti kod dugih veza ostvarenih zavrtnjevima i zavarivanjem

Redukcija nosivosti kod dugih veza (zavrtnji)
, =
Koeficijent redukcije:
=

Redukcija nosivosti dugih ugaonih avova

Kod dugih ugaonih avova na preklop (lw > 150a) neravnomerna raspodela napona duz ava se
uzima u obzir tako to se redukuje nosivost ugaonog ava mnozenjem koeficijentom redukcije
Lw,1;
.
, = .

gde je Lj duzina ugaonog ava, odnosno preklopa.

27. Efektivna irina avova kod neukruenog T-spoja

Kod ugonih spojeva bez ukrucenja, kao sto su na primer veze limova za neukrucene nozice I, H, U
ili sanducastih preseka, efektivnu sirinu savova treba redukovati usled razlike u krutosti pojnih
elemenata.

28. Pravila za projektovanje i konstruisanje zavarenih spojeva

Opti principi:
Lako izvodjenje (spoj pristupaan, polozaj zavarivanja to jednostavniji);
Primena uobiajenih postupaka zavarivanja. Na izbor postupka zavarivanja utice kvalitet
materijala, debljina limova, mesto spoja, zahtevani kvalitet spoja, mesto izvodjenja
zavarivackih radova itd.
avovi sa to manjim debljinama. Na taj nacin se stedi dodatni materijal i izbegava veliko
unosenje toplote u zut.
Ravnomeran tok sila. Cime se izbegava koncentracija napona.
Pravilan izbor vrste i kvaliteta ava.
Male deformacije usled zavarivanja.

Treba izbegavati:
Debele limove i debele avove;
Nagomilavanje avova na jednom mestu;
Otre prelaze i nagle diskontinitete kod dinamiki optereenih konstrukcija;
Montazne nastavke u zavarenoj izradi;
Teke polozaje zavarivanja;
Komplikovane detalje;

29. Kompatibilnost razliitih spojnih sredstava

Krutost spojnih sredstava je najvazniji parametar od koga zavisi ponsanje veze pod opterecenjem,
pa kod veza sa kombinovanjem spojnim sredstvimaposebnu paznju treba obratiti na
kompatibilnost krutosti spojnih sredstava, kako bi se obezbedio njihov pravilan zajednicki rad,
odnosno ravnomerna raspodela opterecenja. Najvecu krutost imaju veze u zavarenoj izradi, a
suceoni savovi imaju nesto vecu krutost od ugaonih. Kod veza sa zavrtnjima, najvecu krutost imaju
veze sa prednapregnutim visokovrednjimzavrtnjima. Upasovanizavrtnjeviimaju znatno vecu
krutost od obicnih, neupasovanih. Kombinacija razliitih spojnih sredstava u istoj vezi, uglavnom se
primenjuje kod sanacija i kod specifinih konstrukcijskih sistema.
U istoj vezi mogu da se primene sledece kombinacije spojnih sredstava:
zakivci i upasovani zavrtnjevi, samo u smicucim spojevima
zakivci i prednapregnuti visokovrednji zavrtnjevi, samo u smicucim spojevima
prednapregnuti visokovrednji zavrtnjevi i injektirani zavrtnjevi
upasovani i neupasovani prednapregnuti visokovrednji zavrtnjevi, pri cemu upasovani
zavrtnjevi treba da se postave u centralni deo veze
prednapregnuti visokovrenji zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi, samo u smicucim spojevima u
slucaju statickog opterecenja
zakivci i zavarivanje, samo u smicucim spojevima kod statickog opterecenja
prednapregnuti visokovrednji zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi u kombinaciji sa zavarivanjem,
samo kod sttickog opterecenja. Ukupna nosivost veze u ovom slucaju se odredjuje kao zbir
nosivosti zavrtnjeva i savova.
U istoj vezi ne mogu da se primene sledece kombinacije spojnih sredstava:
Zakivci i obini (neupasovani) zavrtnjevi,
Neupasovani zavrtnjevi i prednapregnuti visokovredni zavtrnjevi,
Neupasovani zavrtnjevi i zavarivanje,
Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i obini (neupasovani) zavrtnjevi sa zazorom veim od
0,3 mm,
Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i zavarivanje kod dinamiki optereenih konstrukcija,
osim kod elemenata optereenih na savijanje (nosaa). U ovim slucajevima obicno se pojasne
lamele nastavljaju zavarivanjem pomocu suceonih savova, a rebro pomocu visokovrednjih
zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja
Sueoni i ugaoni avovi kod dinamikog optereenja.
Primer ortotropne ploe

30. Podela veza prema EC3. Osnovne karakteristike momentne veze

Podela veza prema EC3 Veze se mogu klasifikovati kao:
proste veze, koje ne prenose momente savijanja;
kontinualne veze, koje prenose momente savijanja, ali se moe pretpostaviti da njihovo
ponaanje ne utie na globalnu analizu;
polu-kontinualne veze, ije ponaanje treba da se uzme u obzir pri globalnoj analizi.
Dakle, samo kod polu-kontinualnih veza treba da se uzmu u obzir karakteristike veze pri globalnoj
analizi.
Ponasanje jedne momentne veze moze da se opise na osnovu njene proracunske M-
karakteristike.

Na osnovu M- krive dobijaju se tri osnovne karakteristike veze:

moment nosivosti Mj,Rd,
rotaciona krutost Sj
kapacitet rotacije Cd.
Glavni kriterijum za elasticnu globalnu analizu je rotaciona krutost, a za plasticnu analizu moment
nosivosti i kapacitet rotacije. Zbog toga su u EC3 definisane dve klasifikacije veza:
Prema krutosti
Prema nosivosti
Prema krutosti:
zglobne, koje ne mogu da prenose znacajan moment savijanja, a omogucavaju slobodnu
rotaciju na mestu veze.
krute, cija rotaciona krutost je dovoljno velika da se mogu modelirati kao kontinualne veze.
polukrute, koje prenose momenat savijanja, a po svojoj rotacionoj krutosti su izmedju
zglobnih i krutih veza, pa se njihova realna rotaciona krutost mora uzeti prilikom globalne
analize.
Prema nosivosti:
zglobne, koje ne mogu da dostignu znacajan moment nosivosti Mj,Rd0.25MRd
potpuno nosive, ciji moment nosivosti je veci ili jedna od momenta nosivosti elementa koji se
spaja Mj,RdMrd
delimino nosive, ciji moment nosivosti je veci od proracunske vrednosti elementa koji se
spaja Mj,RdMrd

31. Merodavan neto presek za normalan i smaknut (cik-cak) raspored zavrtnjeva

Za kontrolu napona, odnosno ojaanje profila
merodavan je neto presek na mestu prvog,
ilieventualno drugog reda zavrtnjeva, ukoliko je broj
zavrtnjeva u drugom redu vei nego u prvom;

,, = , = ( , , )
,, = , = ( , , )
, =
,

, =

Neto presek smaknut raspored

Ako su zavrtnjevi u smaknutom rasporedu takodje treba
analizirati i poligonalan, smaknuti - cik-cak presek;

,, =
,, = ( , ( / ))
nc-c broj zavrtnjeva u cik cak preseku

32. Proraun montanog nastavka tapa prema sili zatezanja

Potrebno je proveriti (dimenzionisati) sve elemente koji uestvuju u prenoenju sile. Tri faze
prorauna:
kontrola nosivosti oslabljenog preseka i ojaanje, ako je potrebno, (samo kod zavarenih
profila);
proraun podvezica;
proraun zavrtjeva;
Raspodela sile zatezanja Ned
Sila se deli srazmerno povrini poprenog preseka na silu u noicama i rebru;
Proraun se vri posebno za noice, a posebno za rebro;
U nozici: , =
U rebru: , =

Raspodela sile zatezanja NEd

Proraun nastavka noice

Odredjivanje prenika spojnog sedstva (optd0 , ts,min);
Linije zavrtnjeva kod vruevaljanih profila;
Odredjivanje broja zavrtnjeva u jednom redu (po irini noice);
Kontrola nosivosti oslabljenog (neto) preseka:

, , = (

; . . )

, = = ( , , )
irina noice;
debljina noice;
, broj zavrtnjava u jednom redu;
, prenik rupe za zavrtanj;
Kada je merodavan lom neto preseka?

= .

Granina nosivost neto preseka je merodavna kada je slabljenje rupama za spojna sredstva vee
od 10% za S235, 13% za S275, odnosno 3% za S355!
Proraun podvezica
Merodavan je uvek presek kroz poslednji red zavrtnjeva uz prekid elementa;
Podvezice mogu da budu jednostrane (IPN) ili obostrane (IPE, HEA, HEB, zavareni profili);
Dimenzije (debljina) podvezica odreuju se iz uslova:
, ,,

,, = (,

; . ,. )

, bruto povrina poprenog preseka podvezica;

,. neto povrina podvezica
Proraun broja zavrtnjeva na noicama
, /
ukupan potreban broj zavrtnjeva na jednoj noici;
minimalna proraunska nosivost zavrtnja u smiuem spoju;
Minimalna nosivost zavrtnja zavisi od kategorije smiueg spoja (A, B ili C) i treba da se odredi na
sledei nain;
Kategorija A: = (, ; , )
Kategorija B: = (, ; , )
ali ,, /,,
Kategorija C: = (, ; , )

Proraun nastavka rebra

Sve kontrole su iste kao kod nastavka noice:
Kontrola oslabljenog, neto preseka na mestu veze i po potrebi ojaanje (samo kod zavarenih
preseka),
Dimenzionisanje podvezica,
Odredjivanje potrebnog broja zavrtnjeva. Posebno treba odrediti prenik zavrtnja na rebru,
kao i njihov raspored po visini (broj zavrtnjeva u redu); Podvezice se na rebru uvek postavljaju
sa obe strane; Zavrtnjevi su dvoseni!
Kontrola oslabljenog preseka i ojaanje rebra

, , = (

; . . )

,, = , = ( , , )
,, = , = ( , , )
Ojaanje rebra moe da se ostvari samo poveanjem debljine:
=

,
. ( , , )

Proraun broja zavrtnjeva na rebru

, /
ukupan potreban broj zavrtnjeva na rebru;
minimalna proraunska nosivost zavrtnja na rebru;
Minimalna nosivost zavrtnja zavisi od kategorije smiueg spoja (A, B ili C) i treba da se odredi na
isti nain kao i u sluaju noica;
Nosivost zavrtnjeva na rebru nije ista kao na noicama!
Dimenzije zavrtnjeva na rebru su uglavnom manje (za jedan ili maksimum dva kalibra) nego na
noicama;
Zavrtnejvi na rebru su uvek dvoseni (obostrane podvezice);
Kontrola itavog preseka

Kontrola nosivosti oslabljenog preseka: , = , + ,

Kontrola nosivosti podvezica:
, = ,, + ,,
Kontrola nosivosti zavrtnjeva:
= , + ,

33. Proraun statiki pokrivenog montanog nastavka tapa

Kod statiki pokrivenih nastavaka, nosivost na mestu nastavka je vea ili jednaka od nosivosti izvan
nastavka!
Statiki pokriveni nastavci tapova mogu da budu: Sa kompenzacijom bruto presek (zavareni)
,, = , = /
Bez kompenzacije neto presek (valjani):
,, = , = (

; .
)

Uslovi za dimenzionisanje:
Nosivost neto preseka tapa na mestu nastavka treba da bude vea ili jednaka od nosivosti bruto
preseka tapa izvan nastavka, i to pojedinano za noice i rebro i ukupno za itav popreni presek.
,, ,
,, ,
,

Proraun montanih nastavaka pritisnutih tapova prema sili Nc

Nije potrebna kontrola preseka oslabljenog rupama za spojna sredstva, niti njegovo ojaanje;
Otvori koji nisu ispunjeni zavrtnjevima moraju da se uzmu u obzir!
Proraunavaju se samo podvezice i potreban broj zavrtnjeva;
Preraspodela sila na noice i rebro se vri kao kod zategnutih tapova;
Podvezice se dimenzioniu prema bruto povrini poprenog preseka (A);
34. Proraun i konstruisanje montanih nastavaka L profila i sanduastih preseka
Proraun i konstruisanje montanih nastavaka ugaonika

Kod jednakokrakih ugaonika svaki krak prima po polovinu ukupne sile, dok se kod raznokrakih
ugaonika ukupna sila deli proporcionalno sa povrsinom krakova. Proraun se vri posebno za svaki
krak. Ugaone podvezice se postavljaju sa spoljasnje, unutrasnje ili sa obe strane ugaonika koji se
nastavlja. Zbog zaobljenja unutrasnjeg ugla ugaonika potrebno je da se obradi spoljasni deo
podvezice kada se ona postavlja sa unutrasnje strane ugaonika (slika a), odnosno spoljasnji deo
ugaonika, kad se podvezica postavlja sa spoljasnje strane (slika b).

Proraun montanih nastavaka tapova sanduastog poprenog preseka

Problem zbog nepristupane unutranjosti profila;
Primenjuju se dve varijante:
1. Sanduasti presek se pretvara u I profil na mestu nastavka;
2. Na mestu montanog nastavka zadrava se ista geometrija poprenog preseka;
Pretvaranje sanduastog pofila u I profil na mestu nastavka:

Montani nastavak sanduastog tapa bez promene oblika peseka na mestu nastavka:

Rupa se uvak predvidja na donjoj noici.

irina rupe minimum 160 mm. Drugaiji
proraun za gornju i donju noicu.

35. Proraun montanog nastavka nosaa prema zadatim silama

Montani nastavci nosaa mogu da budu izvedeni:
pomou obinih ili visokovrednih zavrtnjeva, ili
u zavarenoj izradi (znatno redje).
Proraun moe da se izvri na dva naina:
prema zadatim presenim silama (MEd, VEd, NEd) ili
prema geometrijskim karakteristikama poprenog preseka - statiki pokriveni nastavci.
Poloaj montanog nastavka nosaa treba locirati van
zone maksimalnih momenata savijanja, kad god je to
mogue!

Raspodela presenih sila na noice i rebro:

Momenat savijanja
, =
Transverzalna - smiua sila

, =

/
/
, =

/
/
, proraunska vrednost momenta u noicama;
, proraunska vrednost momenta u rebru;
, proraunska vrednost smiue sile u rebru;
, proraunska vrednost smiue sile u noicama;
, =

Proraun nastavka nosaa

Proraun se vri u tri koraka (faze):
Kontrola nosivosti oslabljenog preseka i po potrebi ojaanje;
Proraun zavrtnjeva;
Proraun podvezica. Proraun zavrtnjeva i podvezica se vri posebno za noice, posebno za
rebro.
Oslabljeni presek na mestu nastavka
Rupe za spojna sredstva na zategnutoj noici mogu da se zanemare ako je ispunjen uslov:

. .

;

i . su bruto i neto povrina zategnute noice.

U suprotnom, moment nosivosti oslabljenog poprenog preseka Mu,net,Rd treba da se odredi
za odgovarajuu klasu preseka, na osnovu redukovane povrine poprenog preseka zategnute
noice:

, = . .


Rupe u zategnutom delu rebra takodje mogu da se zanemare ako je prethodni uslov
zadovoljen za itavu zategnutu zonu preseka koju ine zategnuta noica i zategnuti deo rebra.
Proraun zavrtnjeva na noicama
Problem savijanja moe da se prevede u problem aksijalnog naprezanja:
,, = ,, = , /
, moment u noicama
krak unutranjih sila
za jednostrane podvezice na nozicama
= { za obostrane podvezice na nozicama

Broj zavrtnjeva na noici:

,, /
minimalna granina nosivost zavrtnja na noicama
Proraun zavrtnjeva na rebru
Zavrtnjevi na rebru su optereeni:
smiuom silom i
momentom savijanja , Usled ovih sila u zavrtnjevima se javlja smicanje (smiui spojevi
kategorije A, B ili C);
Zavrtnjevi su uvek dvoseni;
Raspodela smiue sile (i aksijalne sile ako postoji) u zavrtnjevima je ravnomerna;
Raspodela momenta savijanja je neravnomerna (linearno promenljive sile);
Najoptereeniji su zavrtnjevi koji su najudaljeniji od teita veze;
Od geometrije veze zavisi postupak prorauna;

Proraun podvezica
Proraun se sprovodi posebno za:
zategnutu noicu,
pritisnutu noicu i
rebro
Proraun podvezica na noicama
Na zategnutoj noici: , ,,,, = (,,
Na pritisnutoj noici: , ,,,, = ,,

; . ,, ,

irina podvezica se odredjuje prema irini noica, kao kod nastavaka tapova, a debljina podvezica
se odredjuje na osnovu potrebne povrine.
Iz praktinih razloga uobiajeno je da se usvoje iste debljine podvezica i za zategnutu i za pritisnutu
noicu!
Proraun podvezica na rebru
Podvezice na rebru prihvataju smiuu silu i deo momenta savijanja , . i moraju da
zadovolje sledea dva uslova nosivosti;

, ( )
,

,, =
, ,, =

Ap,w povrina podvezica na rebu

Wp,w otporni moment podvezica na rebru (u zavisnosti od klase preseka);
Iz uslova smicanja moe da se odredi potrebna debljina podvezica:



esto je ova debljina nedovoljna, jer je zbog manje visine podvezica u odnosu na rebro moment
nosivosti zahteva veu debljinu!
36. Proraun statiki pokrivenog montanog nastavka nosaa
Sledei uslovi moraju da budu zadovoljeni:
Moment nosivosti oslabljenog preseka na mestu nastavka mora da bude vei ili jednak od
nosivosti poprenog preseka nosaa izvan nastavka;
Kod zavarenih nosaa, ako je potrebno vri se ojaanje noica i rebra;
Moment nosivosti podvezica mora da bude vei ili jednak od momenta nosivosti poprenog
preseka nosaa izvan nastavka;
Moment nosivosti zavrtnjeva mora da bude vei ili jednak od momenta nosivosti poprenog
preseka nosaa izvan nastavka;
Nosivost oslabljenog preseka - ojaanje
Uslovi koje treba ispuniti na mestu slabljenja preseka rupama za spojna sredstva:

, = ,,
,, = . ,, ,

, =
,,

,maksimalna aksijalna sila koja je jednaka nosivosti poprenog preseka izvan nastavka;
, maksimalan moment savijanja oko y-y ose koji je jednak momentu nosivosti preseka
izvan nastavka;
Ukoliko prethodni uslovi nisu zadovoljeni, neophodno je da se izvri ojaanje poprenog
preseka (samo kod zavarenih preseka);
Ojaanje se vri u zoni zatezanja, (zategnuta noica) i to na isti nain kao u sluaju aksijalno
optereenih elemenata - tapova!

Proraun podvezica
, =

,,,

, =

)
,,

Podvezice na noicama mogu da se proraunaju na isti nain kao kod zategnutih elemenata;
Maksimalna aksijalna sila u zategnutoj noici moe da se odredi kao:
,, = /
Na osnovu ove sile se odredjuju dimenzije podvezica na noicama, a i potreban broj zavrtnjeva;
Podvezice na rebru se odredjuju na osnovu maksimalne smiue sile , i momenta u rebru
,, .
37. iroki i visoki nastavci polarni i ekvatorijalni moment inercije zavrtnjeva
Nastavci nosaa se mogu podeliti na:
visoke ( / > 2) i
iroke ( / < 2).
Kod irokih nastavaka (veza) proraun sila u zavrtnjevima na rebru se vri prema polarnom
momentu inercije;
Kod visokih nastavaka (veza) proraun sila u zavrtnjevima na rebru se vri prema ekvatorijalnom
momentu inercije;
Proraun prema polarnom momentu inercije

Rezultujua sila u zavrtnju

Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije

Rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju

38. Proraun i konstruisanje zglobnih veza sa eonom ploom

Zglobne veze sa eonom ploom
Ovakve veze se izvode pomocu ceone ploce koja se zavaruje za rebro nosaca i spaja sa priljucnom
povrsinom pomocu zavrtnjeva. Prenosenje trensverzalne sile pomocu ceone ploce ostvaruje se
prakticno bez ekscentriciteta, pa se izbegavaju sekundarni uticaji momenta ekscentricnosti, sto
predstavlja znatnu prednost u odnosu na druge tipove zglobnih veza. (veza sa prikljucnim limom,
sa prikljucnim ugaonicima)
Nema ekscentriciteta (e = 0)!
Zahteva se vea preciznost izrade
manje tolerancije!

Elementi veze
Neophodno je da se proveri nosivost svih elemenata veze koji uestvuju u prenoenju sile VEd!
Osnovni elementi zglobne veze sa eonom ploom su:
1. Zavrtnjevi ( = 1 2)
2. eona ploa ( , , )
3. Rebro grede ( )
4. avovi (a)
Nosivost veze VRd jednaka je minimalnoj nosivosti od svih vidova loma svih komponenata veze!
= = ,
Opti uslovi

cista visina rebra grede bez zaobljenja ili savova

rastojanje od donje ivice ceone ploce do donje ivice grede
Da bi se izbegao privremeni lom zatezanjem zavrtnjeva, jedan od sledeca dva uslova treba da bude
ispunjen:

()

(. )

(. )

(2.1) u slucaju oslanjanja na nozicu stuba

(2.2) u slucaju oslanjanja na brebro stuba ili grede
je precnik zavrtnja
cvrstoca na zatezanje zavrtnja
Obrtanje na mestu veze

Dejstvo zgloba kod ovakvih veza se ostvaruje deformacijom ceone ploce, koja omogucava obrtanje
veze za ugao . Zbog toga je pozeljno da ceona ploca bude sto kraca i ne suvise debela, kako bi se
ostvarilo obrtanje veze uz sto manje sekundarne efekte, kao sto su momenti koji izazivaju sile
zatezanja u zavrtnjevima.

avovi
Da bi se izbeglo krto ponaanje veze neophodno je da avovi imaju veu nosivost od nosivosti
rebra grede.
U sluaju obostranih ugaonih avova to se moe postii ako je zadovoljen sledei uslov:

, =
,

[Mpa]
[Mpa]
[Mpa]
-

Uslov
Vrednosti iz tabele su dobijene sa: 0

S235
S275
S355
235
275
355
360
430
510
255
286
321
0.8
0.85
0.9
0.46
0.48
0.55
= 1 2=1.25 , za limove debljine do 40mm!

Zavrtnjevi
Zavrtnjevi su optereeni na smicanje.
Uobiajena je kategorija smiueg spoja A.
Tri kriterijuma u pogledu nosivosti zavrtnjeva:
1. nosivost zavrtnjeva na smicanje;
2. nosivost eone ploe na pritisak po omotau rupe;
3. nosivost oslonakog lima na pritisak po omotau rupe.
Oslonaki lim moe biti: noica stuba, rebro stuba ili rebro grede.
Nosivost zavrtnjeva na smicanje
, = . ,
n je ukupan broj zavrtnjeva ( = 1 2 );
Fv,Rd nosivost zavrtnja na smicanje. , = /
Zavrtnjevi su jednoseni.
Redukcija nosivosti od 20% se uzima zbog uticaja zatezanja u zavrtnjevima!
Nosivost eone ploe na pritisak po omotau rupe
, = , (ako je , , za svaki zavrtanj)
, = , (Na strani sigurnsti)
, = /

= (.
. ; . . ; . )

= (
;
. ;
; )

Nosivost oslonakog lima na pritisak po omotau rupe

, = ,

eona ploa
Dimenzije eone ploe (hp, tp i bp) treba da se odrede iz uslova smetanja zavrtnjeva, raspoloive
visine rebra grede, nesmetane rotacije i duktilnosti veze (opti uslovi) i sledeih kriterijuma
nosivosti:
1. nosivost bruto preseka na smicanje;
2. nosivost neto preseka na smicanje;
3. nosivost na cepanje bloka;
4. nosivost na savijanje.
Velika debljina eone ploe dovodi do znaajne nosivosti veze na savijanje! Uobiajena je debljina
oko 10 mm!
Nosivost bruto preseka na smicanje
, =

Postoje dve ravni smicanja!

Koeficijent 1,27 se uzima zbog redukcije usled interakcije savijanja i smicanja!
Nosivost neto preseka na smicanje
, = ,

, = ( )
Nosivost na cepanje bloka
, = ,
ako je < . i >
, = ,, =

. ( )
+

u suprotnom je:
, = ,, =

( )
+

= ( /)
za =
= ( /) za =
= ( ( . ) )
=
za =
= + za =

Nosivost eone ploe na savijanje

ako je . , =
U suprotnom je :


, =
=

=
( )

=
= +

za
za

=
=

Nosivost rebra grede na smicanje

, =

debljina rebra grede

granica razvlaenja rebra grede
Preporuke za dimenzionisanje veze
-

Pri projektovanju je neophodno da se definie broj zavrtnjeva (n) i dimenzije eone ploe ( ,
, i ,);
Potreban broj zavrtnjeva moe da se odredi iz uslova nosivosti na smicanje (, );
Potom se oblikuje veza i definiu sva rastojanja izmedju zavrtnjeva ( , ,, ...) i proverava
nosivost na pritisak po omotau rupe (, , , ) na osnovu koje se moe dobiti potrebna
debljina eone ploe ( )!
Visina eone ploe se odredjuje na osnovu minimalnih rastojanja izmedju zavrtnjeva i
nosivosti rebra grede na smicanje (, );
Potom se proveravaju ostale nosivosti!

Primeri zglobnih veza sa gredom ostvarenih pomou eone ploe

Primeri zglobnih veza sa stubom pomou eone ploe

39. Proraun i konstruisanje zglobnih veza sa prikljunim limom

Ovakav nacin vezivanja je vrlo jednostavan za izradu, jer se vrsi samo odsecanje nosaca na
projektovanu duzinu i buse odgovarajuce rupe. Montaza je, takodje, jednostavna jer je veza
pristupacna, a ugradnja zavrtnjeva laka. Moze se koristiti veza izmedj grede i stuba ili izmedju dve
grede.
Nedostatak ovakvog resenja je sto je veza osetljiva na bocno pomeranje jer nema veliki stepen
torzionog ukrucenja. Zbog toga se ne preporucuje primena ovakvih veza za prijem reakcija velikih
intenziteta. Primena ovakvih veza je opravdana kod nosaca cija je bocna stabilnost gornjeg pojasa
u potpunosti obezbedjena (na primer pomocu krute armiranobetonske ploce, ili horizontalnog
srega).

Kod ovakvih veza javlja se moment eksentriciteta ( = ), ciji intenzitet zavisi od

ekscentriciteta veze e i oslonacke reakcije nosaca V. Ako konstruktivni ili funkcionalni razlozi
diktiranje postaljanje gornjih nozica nosaca u istoj ravni, zbog velikog ekscentriiteta , moment
ekscentriciteta moze da ima znacajnu vrednost. Smanjenje ekscentriciteta moze da se postigne na
dva nacina:
a) zasecanjem jedne ili obe nozice, zavisno od odnosa gabarita nosaca koji se vezuju
b) upustanjem nosaca koji se vezuje

Veza sa jednim redom zavrtnjeva =

Veza sa dva reda zavrtnjeva =

Glavni elementi veze

Osnovne komponente veze ija nosivost treba da se proveri su:
1. Zavrtnjevi,
2. Prikljuni lim,
3. Rebro nosaa,
4. avovi.
Nosivost veze jednaka je najmanjoj nosivosti za sve vidove loma svih komponenata veze!
=

=,

Opti uslovi

cista visina rebra grede bez zaobljenja ili savova

Rotacija oslonackog preseka

>

= ako je > ( ) + ( + )

ekscentricitet veze
razmak u horizontalnom pravcu izmedju grede i oslonackog elementa
visina prikljucnog lima
rastojanje od donje ivice prikljucnog lima do donje ivice grede
avovi
Za avove vee isti principi kao i za veze sa eonom ploom.

Nosivost avova treba da bude vea od nosivosti prikljunog lima

Zavrtnjevi
Zavrtnjevi su optereeni na smicanje. Pored transverzalne sile kod ovkvih veza javlja se i moment
ekscentriciteta ( = ). Zavrtnjevi nisu ravnomerno optereeni! Uobiajena je kategorija
smiueg spoja A.
Tri kriterijuma u pogledu nosivosti zavrtnjeva:
1. nosivost zavrtnjeva na smicanje;
2. nosivost prikljunog lima na pritisak omotaa rupe;
3. nosivost rebra nosaa na pritisak po omotau rupe.
Naprezanje najoptereenijeg zavrtnja
Za jedan red zavrtnjeva 2 = 1 ( = 1 )
=

= / =

( + )

= (
) +(
) ,

( + )

sila u jednom zavrtnju usled smiue sile

sila u najoptereenijem zavrtnju usled momenta ekscentriciteta,
rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju,
, nosivost zavrtnja na smicanje (jednosean).
Naprezanje najoptereenijeg zavrtnja
Za dva reda zavrtnjeva 2 = 2

, =
=

( )

, =

+ ( )

= ( + , ) + ,

= (
+
) +(
)( )) ,

moment inercije zavrtnjeva

Nosivost zavrtnjeva na smicanje
Za jedan red zavrtnjeva 2 = 1 ( = 1 )
, =

,
+ (

)
( + )

Za dva reda zavrtnjeva =

,

, =

( + ) + ( ( ))

=
=
( )

,
( + ) + ()

Nosivost prikljunog lima na pritisak po omotau rupe

, =

= ( = )

( + ) + ( + )
,,
,,

( + )

( )

Nosivost rebra grede na pritisak po omotau rupe

, =

= ( = )

( + ) + ( + )
,,
,,

( + )

( )

Nosivost prikljunog lima

Neophodno je da se odrede sledee nosivosti:
1. Nosivost bruto preseka na smicanje
2. Nosivost neto preseka na smicanje
3. Nosivost na cepanje bloka
4. Nosivost prikljunog lima na savijanje
5. Nosivost prikljunog lima na izboavanje
Nosivost bruto preseka na smicanje
, =

Koeficijent 1,27 se uzima zbog redukcije usled interakcije savijanja i smicanja!

Nosivost neto preseka na smicanje
, = ,

, = ( )
Nosivost na cepanje bloka
, = ,, = . + ( )/

= (

= ( +

za =

za =

= ( ( . ) )

Nosivost prikljunog lima na savijanje

ako je:
.

, =

U suprotnom:
, =

, =

Nosivost prikljunog lima na izboavanje

ako je .
, =

, = ,

= .

,
.
rastojanje od savova do I reda zavrtnjeva
za veze sa jednim redom zavrtnjeva
za veze sa dva reda zavrtnjeva

Nosivost rebra nosaa Neophodno je da se odrede sledee nosivosti:

1. Nosivost bruto preseka na smicanje
2. Nosivost neto preseka na smicanje
3. Nosivost na cepanje bloka
Nosivost bruto preseka na smicanje
, = ,

, povrina smicanja nosaa

Nosivost neto preseka na smicanje
, = ,,

,, = ,
Nosivost na cepanje bloka
, = ,, = . + ( )/

= (

= ( +

za =

= ( ( . ) )

za =

Kontrola oslabljenog preseka u sluaju zasecanja noice

Jednostrano zasecanje

Dvostrano zasecanje

= ,
Preporuke za dimenzionisanje veze
-

Pri projektovanju je neophodno da se definie broj zavrtnjeva (n) i dimenzije prikljunog lima
( , i );
Potreban broj zavrtnjeva moe da se odredi iz uslova nosivosti na smicanje (, );
Potom se oblikuje veza i definiu sva rastojanja izmeu zavrtnjeva ( , , ...) i proverava
nosivost na pritisak po omotau rupe (, , , ) na osnovu koje se moe dobiti potrebna
debljina prikljunog lima ( )!
Visina prikljunog lima se odredjuje na osnovu minimalnih rastojanja izmedju zavrtnjeva i
nosivosti prikljunog lima na smicanje (, i , );
Potom se proveravaju ostale nosivosti!
Konstruisanjem prikljunog lima moe se postii da njegova nosivost na savijanje (, ) i
izboavanje nisu merodavne (, )

40. Proraun i konstruisanje zglobnih veza sa prikljunim ugaonicima

Ovakve veze su slicne vezama sa prikljucnim limom, s tim sto ulogu prikljucnog lima preuzimaju
dva prikljucna ugaonika. Vezivanje ugaonika za prikljucnu povrsinu ostvaruje se zavrtnjevina.
Obrtanje oslonackog preseka zglobno oslonjenog nosaca sistema proste grede izaziva i obrtanje
veze. To se vrsi na racun deformacije gornjeg dela ugaonika, vrata zavrtnjeva izlozenih cupanju i
prikljucne povrsine, ukoliko ona nije kruta.
Razlikuju se dve serije zavrtnjeva. Zavrtnjevi za vezu rebra nosaca sa prikljucnim ugaonikom
nazivaju se zavrtnjevi serije 1, a zavrtnjevi kojima se ostvaruje veza ugaonika sa prikljucnom
povrsinom, zavrtnjevi sedije 2.

Elementi veze koji uestvuju u prenoenju optereenja su:

1. zavrtnjevi serije 1 (kao kod prikljunog lima);
2. zavrtnjevi serije 2 (kao kod eone ploe);
3. prikljuni ugaonici (jednakokraki ili raznokraki);
4. rebro grede (kao kod prikljunog lima);

= =
,
Veza sa prikljunim ugaonicima oznaavanje
Jedan red zavrtnjeva serije 1 ( = )
Dva reda zavrtnjeva serije 2 ( = )

Dva reda zavrtnjeva serije 1 ( = )

etiri reda zavrtnjeva serije 2 ( = )

Nosivost zavrtnjeva serije 1 Kao kod veze sa prikljunim limom:

1.
2.
3.

Nosivost zavrtnjeva na smicanje , (dvoseni!);

Nosivost ugaonika na pritisak po omotau rupe - , (dvostruka debljina lima );
Uglavnom nije merodavna!
Nosivost rebra grede na pritisak po omotau rupe - , ;

Nosivost zavrtnjeva serije 2 U potpunosti kao kod veze sa eonom ploom:

1. Nosivost zavrtnjeva na smicanje - , (jednoseni);
2. Nosivost ugaonika na pritisak po omotau rupe - , ;
3. Nosivost oslonakog lima na pritisak po omotau rupe - , ;
Nosivost prikljunih ugaonika
1. Nosivost bruto preseka na smicanje - , (kao kod veze sa prikljunim limom - dvostruka
debljina lima );
2. Nosivost neto preseka na smicanje - , (kao kod veze sa prikljunim limom - dvostruka
debljina lima );
3. Nosivost na cepanje bloka - , (kao kod veze sa prikljunim limom - dvostruka debljina lima
);
4. Nosivost na savijanje kraka ugaonika kod zavrtnjeva serije 1 - , (kao kod veze sa
prikljunim limom - dvostruka debljina lima );
5. Nosivost na izboavanje , (kao kod veze sa prikljunim limom - dvostruka debljina lima
);
6. Nosivost na savijanje kraka ugaonika kod zavrtnjeva serije 2 - , (kao kod eone ploe);
7. Nosivost na cepanje bloka kraka ugaonika, kod zavrtnjeva serije 2 - , (kao kod veze sa
eonom ploom);
Pravilnim izborom ugaonika moe se postii da su svi kriterijumi nosivosti ugaonika zadovoljeni,
odnosno nisu merodavni! Debljina ugaonika se usvaja u zavisnosti od debljine rebra grede
koja se spaja i prenika zavrtnjeva.
Nosivost rebra grede Identino kao kod veze sa prikljunim limom:
1. Nosivost bruto preseka na smicanje - , ;
2. Nosivost neto preseka na smicanje - , ;
3. Nosivost na cepanje bloka ,
Preporuke za dimenzionisanje veze
Kod zavrtnjeva serije 1 najee je merodavan pritisak po omotau rupe rebra nosaa , na
osnovu koga se moe odrediti potreban broj zavrtnjeva;
Broj zavrtnjeva serije 2 je dvostruko vei od zavrtnjeva serije 1, pa uslovi njihove nosivosti
(, , , i , ) uglavnom nisu kritini;
Dimenzije prikljunih ugaonika se usvajaju u zavisnosti od prenika zavrtnjeva i debljine rebra
grede;
Zbog dvostruke debljine lima, nosivosti kraka ugaonika za vezu zavrtnjeva serije 1 (, do
, ) uglavnom nisu merodavne!
Preostali uslovi moraju da se provere!
Ako je geometrija ista (isti broj i raspored zavrtnjeva) nosivost na cepanje bloka smicanjem
(, ) je ista za krak ugaonika na rebru nosaa i na oslonakom limu, pa se ne mora posebno
proveravati!

Karakteristini primeri primene

41. Proraun i konstruisanje zglobnih veza sa stolicom

Ovo resenje je posebno pogodno za laku montazu nosaca. Kao stolica se najcesce koristi
ugaonik ili lim (velike debljine) preko kojeg se direktnim kontaktom prenosi reakcija nosaca. Veza
rebra sa prikljucnim limom ima za cilj samo da spreci skliznuce ili bocno preturanje nosaca. Kako
reakcija nosaca deluje negde na kraku ugaonika, javlja se ekscentricitet, pa dolazi do pojave
torzionog momenta u podvlaci. Stoga, podvlaka mora da bude oblikovana kao torziono kruta da bi
prihvatila moment torzije, ili se pak predvidjaju druge kontstuktivne mere da bi se sprecilo njeno
uvijanje.

Zavarena veza stolice od L profila

Za proracun veza kod kojih se, umesto zavrtnjeva, ugaonik vezuje za prikljucnu povrsinu
zavarivanje pomocu ugaonih savova vazi sledeca pretpostavka:
-

Vertikalni savovi prenose citavu smicucu silu V, a da se moment ekscentriciteta prenosi

pomocu horizontalnih savova, pa treba pokazati da je :

Vertikalni savovi:
= / ,
Horizontalni savovi: =

= =

Ako se raspolaze dovoljnom visinom, na primer kod veza nosaca sa stubom, veze mogu da se
izvedu pomocu stolice u vidu pljosteg celicnog lima. Povoljnost ovakvih veza je sto se precizno
moze definisati polozaj rezultante V. I kod ovakvih veza neophodno je da se izvrsi vezivanje rebra
nosaca za prikljucnu povrsinu, u cilju sprecavanja skliznuca ili bocnog preturanja nosaca. Ovo moze
da se ostvari pomocu prikljucnog lima ili ceone ploce.
Pri proracunu ovakvih veza treba voditi racuna o unosenju sile u rebro nosaca. Ukoliko rebro
nije sposobno da prihvati reakciju, potrebno je predvideti ukrucenja (slika a) ili ojacati oslonacku
nozicu (slika b).
Kada se dimenzionis ovakva veza potrebno je da se obezbedi pravilno unosenje sile u rebro
nosaca i da se proveri veza stolice sa priljucnom povrsinom. Unosenje sile u rebro nosaca ostvaruje
se na razlicite nacine, u zavisnosti od toga da li je postavljeno ukrucenje ili ne.

Slucaj bez ukrucenja

Pretpostavlja se da je pritisak na kontaktnoj povrsini ravnometno rasporedjen, odnosno
= . Dimenzije kontaktne povrsine se odredjuju na sledeci nacin:
. ( + )
= + . + .
=

Kontrola kontaktnog napona pritiska:

, =

, , = . /
= .

Tok sila pri njihovom prelasku sa kontaktne povrsine u rebro nosaca je linearan. Minimalna sirina
rebra na kojoj se vrsi unosenje sile iznosi:
= + . ( + ) . ( + )
Efektivna povrina rebra:
, =
Vitkost rebra:
=

.
.
=
( )
.

Kontrola nosivosti rebra na izvijanje:

=

Kod reakcija veceg intenziteta neophodno je da se postave ukrucenja za prijem oslonacke reakcije i
njeno ravnomerno unosenje u rebro nosaca, tj ukoliko islov stabilnosti rebra nije zadovoljen,
potrebno je predvideti oslonacka ukrucenja u vidu vertikalnih limova
Porvsina ukrucenja ulazi u efektivnu povrsinu, a povecava se i poluprecnik inercije idealizovanog
stapa upravno na ravan rebra,tj. kontaktna povrsina je u ovom slucaju znatno veza, jer nema
ogranicenja u pogledu sirine i duzine krutog oslanjanja. Sirina oslonca je jednaka duzini dodira
stolice i nosaca (bez ogranicenja), dok dizina krutog oslonca jednaka sirini nozice nosaca , ako
je sirina stolice veca od sirine nosaca, odnosno 2, ako je nozica prepustena.
= ( ) + ,

Primeri zglobnih veza ostvarenih pomou stolice

Momentne veze
Karekteristike momentnih veza
Sposobne su da prenesu i momente savijanja;
U ovu kategoriju spadaju: krute i polu-krute, odnosno potpuno ili delimino nosive veze;
Mogu da budu izmeu dva nosaa (rotiljni sistem), ili izmeu nosaa i stuba (okvirni sistem);
Obezbedjuju bolju preraspodelu momenata savijanja, manja naprezanja i manje deformacije
(ugibe);
Za prenoenje momenata savijanja potrebno je predvideti posebne konstrukcijske elemente,
pa momentne veze zahtevaju vei utroak elika od zglobnih, a i izrada je neto sloenija;
Sistemi sa momentnim vezama (statiki neodreenih nosai) su osetljivi na neravnomerno
sleganje oslonaca;
Podela momentnih veza prema nainu oblikovanja

Veze sa kontinuitet lamelom (npr. veze podunih i poprenih nosaa kod eleznikih mostova)
...)
Veze sa eonom ploom (npr. veze izmeu greda i stubova okvirnih nosaa, ...)
Veze u kompletno zavarenoj izradi (npr. veze izmeu greda i stubova okvirnih nosaa, ...)
Veze sa veznim ugaonicima na noicama (npr. veze izmeu greda i stubova okvirnih nosaa)

42. Proraun i konstruisanje momentnih veza sa kontinuitet lamelom

Veze sa kontinuitet lamelom

Proraun veze sa kontinuitet lamelnom

Kod momentnih veza je potrebno obezbediti prenoenje momenta savijanja ( ) i transverzalnih
sila (, i ,); Osnovni koraci pri proraunu su:
Kontrola nosivosti oslabljenog preseka,
Proraun kontinuitet lamele i njene veze sa noicom nosaa (prenoenje momenta savijanja
);
Proraun veze rebra nosaa (prenoenje transverzalnih sila , i , )
Kontrola nosivosti oslabljenog preseka
Kontrola normalnih napona:
,,

proraunski vrednost momenta na mestu veze

,, proraunski moment nosivosti oslabljenog preseka na mestu rupa za zavrtnjeve
Proraun kontinuitet lamele
Moment savijanja se deli na spreg sila (zatezanje
. i pritisak . );
Krak sila jednak je visini nosaa ( = );
Gornja, zategnuta kontinuitet lamela dimenzionie se
prema neto preseku:

, = (
; . ,
)

. = . =

,
Potrebna debljina kontinuitet lamele

,
. ( , , )

ali

irina koninuitet lamele

, prenik rupe za zavrtanj
, broj zavrtnjeva u jednom redu
Proraun veze kontinuitet lamele sa noicom nosaa
Veza se po pravilu ostvaruje pomou zavrtnjeva (obinih ili visokovrednih, prednapregnutih) Potreban
broj zavrtnjeva se odredjuje na osnovu sile zatezanja , :

= (, ; , )

, minimalna nosivost zavrtnja u smiuem spoju (smicanje zavrtnja, pritisak po omotau rupe
noice i kontinuitet lamele)
Prenoenje sile pritiska u zoni donje noice
Moe da se ostvari na vie naina:
1. Isto kao u sluaju zategnute noice pomou kontiuitet lamele i zavrtnjeva; U ovom sluaju
neophodno je da se predvidi otvor u rebru poprenog (primarnog) nosaa (mostogradanja);
2. Direktnim kontaktom preko podmetaa od ravnog lima (zgradarstvo);
3. Pomou stolice;

Krute veze sa kontinuitet lamelama u zgradarstvu

Veze sa podmetaem u pritisnutoj zoni

Veze sa eonim ploama

Prenoenje smiue sile

Smiua sila se prenosi rebrom nosaa;
Prenos sile smicanja moe da se ostvari na dva naina:
Pomou prikljunih ugaonika i zavrtnjeva serije 1 i serije 2. Proraun u potpunosti kao kod
zglobne veze sa prikljunim ugaonicima ( ; = );
Pomou eone ploe i zavrtnjeva. Proraun u potpunosti kao kod zglobne veze sa eonom
ploom ( );
Veza konzolnog zavretka podunog nosaa

, = , =

Primeri kontinuiranja nosaa u zgradarstvu, pomou zavarenih kontinuitet lamela

Veza sa podvlakom

Kontinuiranje na ukrtanju sa stubom

Momentne veze greda-stub

Razliiti poloaji i konfiguracije veza
Oko jae ose inercije
1 Jednostrana veza greda-stub
2 Dvostrana veza greda-stub
3 Nastavak grede
4 Nastavak stuba
5 Stopa stuba

Na ukrstanju sa:
stubom

gredom

Oko slabije ose inercije

Tipovi momentnih veza prema EC3

Obuhvaeni su sledei tipovi veza:
Veza sa eonom ploom (sa prepustom i bez prepusta),
Veza u kompletno zavarenoj izradi,
Veza sa ugaonicima na noicama.
Momentne veze greda-stub

43. Zone naprezanja, potencijalni vidovi loma i komponente veze kod momentnih veza greda-stub
Zone naprezanja kod momentnih veza greda-stub

Komponente veze
Evrokod razlikuje 20 komponenata koje uestvuju u prenoenju optereenja kod razliitih veza
greda-stub.
Razliiti tipovi veza sadre razliite komponente!
Nosivost odreene zone naprezanja se odredjuje kao nosivost najslabije komponente u toj
zoni.
Nosivost avova ne sme da predstavljaju najslabiju komponentu u zoni naprezanja, to jest
moment nosivosti veze , treba da bude ogranien nosivou drugih komponenata!
Najznaajnije osnovne komponente veza

Momentne veze sa eonom ploom

Najee se koriste za :
Veze greda-stub kod okvirnih nosaa;
Montane nastavke nosaa;
Kontinuiranje sekundarnih nosaa kod rotiljnih konstrukcija;
Proraun nosivosti veza sa eonom ploom
Na mestu veze deluju moment savijanja i smiua sila ;
Momenat savijanja se deli na spreg sila: pritiska , i zatezanja , ,
, = , =

Silu zatezanja i pritiska prenose odgovarajue komponente veze u zoni zatezanja , odnosno
pritiska ,;
Smiuu silu prenose zavrtnjevi;

Prenoenje sile smicanja

Moe se pretpostaviti da zavrtnjevi u zoni zatezanja imaju punu nosivost na zatezanje (nema redukcije
usled interakcije zatezanja i smicanja) ako proraunska vrednost sile smicanja nije vea od:
nosivosti zavrtnjeva koji ne uestvuju u prenoenju sile zatezanja na smicanje:
,

0,4/1,4 puta nosivost svih zavrtnjeva na smicanje:

.
,
.

U suprotnom neophodno je da se svi zavrtnjevi provere na kombinovano dejstvo zatezanja i smicanja:

,
,
+

, . ,

Potencijalni oblici loma veza sa eonom ploom usled momenta savijanja

Zona zatezanja:
plastifikacija rebra stuba usled zatezanja,
plastifikacija noice stuba usled savijanja,
plastifikacija eone ploe usled savijanja,
lom zavrtnjeva zatezanjem,
plastifikacija rebra grede u zoni zatezanja,
lom avova.

Zona pritiska:
gnjeenje i izboavanje rebra stuba,
pritisak u noici grede.
Zona smicanja:
smicanje rebra stuba (panelni mehanizam loma).

44. Proraun momentne veze greda-stub sa eonom ploom sa prepustom

Komponente veze - eona ploa sa prepustom
Zona pritiska:
1. Nosivost rebra stuba na izboavanje;
2. Nosivost rebra stuba na gnjeenje;
3. Nosivost noice grede na pritisak;
Zona zatezanja:
4. Nosivost rebra stuba na zatezanje;
5. Nosivost noice stuba na savijanje i
zavrtnjeva na zatezanje (T-element);
6. Nosivost eone ploe na savijanje i
zavrtnjeva na zatezanje (T-element);
7. Nosivost rebra grede na zatezanje;
Zona smicanja:
8. Nosivost smiueg polja rebra stuba

, = ,, , = ,,

45. Proraun momentne veze greda-stub sa eonom ploom bez prepusta

Zona pritiska:
1. Nosivost rebra stuba na izboavanje;
2. Nosivost rebra stuba na gnjeenje;
3. Nosivost noice grede na pritisak;
Zona zatezanja:
4. Nosivost rebra stuba na zatezanje;
5. Nosivost noice stuba na savijanje i
zavrtnjeva na zatezanje (T-element);
6. Nosivost eone ploe na savijanje i
zavrtnjeva na zatezanje (T-element);
7. Nosivost rebra grede na zatezanje;
Zona smicanja:
8. Nosivost smiueg polja rebra stuba;

, = ,, , = ,,

46. Ekvivalentni zategnuti T-element (modeli loma, efektivne duine, nosivost)

Ekvivalentni zategnuti T-element

Pomou ekvivalentnog zategnutog T-elementa se proraunava nosivost sledeih

komponenata veze u zoni zatezanja:
Nosivost noice stuba na savijanje i nosivost zavrtnjeva na zatezanje;
Nosivost eone ploe na savijanje i nosivost zavrtnjeva na zatezanje;

U sluaju rebra stuba sa ukruenjima u zoni zatezanja (ukruena noica) posebni T-elemetni se
koriste za modeliranje noice stuba iznad i ispod ukruenja;
Isto je i kod eone ploe sa prepustom, gde se posebni T-elementi koriste za modeliranje dela
eone ploe iznad i ispod zategnute noice koja se tretira kao uruenje.

Dimenzije ekvivalentnog T-elementa

= ali

je efektivna duina T-elementa koja zavisi od modela i oblika loma;

, =

/ plastini moment nosivosti pravougaonog preseka

Modeli loma T-elementa

Obuhvaena su tri potencijalna vida loma:
1. Model 1: Lom potpunom plastifikacijom noice T-elementa (nosivost FT,1,Rd);
2. Model 2: Kombinovan lom deliminom plastifikacijom noice T-elementa i zatezanjem
zavrtnjeva (nosivost FT,2,Rd);
3. Model 3: Lom zatezanjem zavrtnjeva (nosivost FT,3,Rd);
Kada postoji efekat poluge nosivost T-elementa jednaka je minimalnoj vrednosti nosivosti od sva
tri modela loma: min(FT,1,Rd, FT,2,Rd i FT,3,Rd); !
Ukoliko nema efekta poluge (kod debelih limova), modeli loma 1 i 2 se zamenjuju jedinstvenim
modelom loma (nosivost FT,1-2,Rd)! Nosivost T-elementa je u tom sluaju jednaka: min(FT,1-2,Rd
i FT,3,Rd);

Efekti poluge
Moe se smatrati da su efekti poluge zanemarjivi
ako je zadovoljen sledei uslov:

.
.

stezna duina zavrtnja (debljina paketa + debljina podloki + polovina debljine navrtke i glave
zavrtnja);
broj redova zavrtnjeva (sa po dva zavrtnja);
povrina ispitnog preseka zavrtnja;
deblina noice T-elementa (noica stuba ili eona ploa);
. efektivna duina T-elementa za model loma 1;
sila usled efekta poluge.
Model 1: Lom potpunom plastifikacijom noice T-elementa
Karakteristian je za noice stuba ili eone ploe male debljine, sa izraenim efektom poluge!

,,
,,
= ,, ,, =

,, = . , /

Model 2: Kombinovan lom plastifikacijom noice T-elementa i zatezanjem zavrtnjeva

Karakteristian je za noice stuba ili eone ploe srednje debljine, sa malim efektom poluge!

= 0
,,
,
( + ) ,,
=

,, =

,, + ,
( + )

,, = . , /
, = . /

Model 3: Lom zatezanjem zavrtnjeva

Karakteristian je za noice stuba ili eone ploe velike debljine, kod kojih nema efekta poluge!
,, = ,

, = . /

,,
,,
= ,, ,, =

,, = . , /

Proraunska nosivost T-elementa - ,

Kontra-ploice

Kontra-ploice se postavljaju sa unutranje strane noice stuba, kako bi se poveala nosivost

noice stuba na savijanje;
Opravdana je primena kod tankih noica stuba kod kojih je merodavan model loma 1!
Dimenzije kontra-ploice treba da budu u skladu sa preporukama prikazanim na skici!

Efektivna duina

Predstavlja zamenjujuu duinu ekvivalentnog zategnutog T-elementa koji ima isti plastini
moment nosivosti za razmatrani model i oblik loma.
Postoje dva oblika loma: kruni i poligonalni;
Efektivna duina se razlikuje za pojedinane redove zavrtnjeva i grupe redova zavrtnjeva;
Takodje na efektivnu duinu utie i poloaj reda zavrtnjeva, koji kod neukruenih noica stuba
moe biti: spoljanji i unutranji.
Kod ukruenih noica stuba i kod eone ploe sa prepustom razlikuju se etiri tipa redova
zavrtnjeva: krajnji red, krajnji red uz ukruenje, unutranji red, red uz ukruenje.
Pod redom zavrtnjeva, u ovom kontekstu, se smatraju horizontalni redovi!

Redovi zavrtnjeva kod ukruene noice stuba

1 - krajnji red zavrtnjeva uz ukruenje

2 - krajnji red zavrtnjeva
3 - unutranji red zavrtnjeva
4 - red zavrtnjeva uz ukruenje

Kruni i poligonalni oblik loma kod neukruenih noica stuba

U EC su tabelarno date formule za odredjivanje efektivnih duzina za* :

Efektivne duine za neukruene noice stuba
Efektivne duine za ukruene noice stuba
Efektivne duine za eonu plou
Koeficijent javlja se u formulama za efektivne duzine za
ukrucene nozice stuba.
=

* Efektivne duzine su date posebno za red zavrtnjeva posmatran

pojedinacno i posmatran kao deo grupe zavrtnjeva. Nezavisno kako posmatran posebno se
analizira kruzni oblik i poligonalni oblik loma.

Modeliranje prepusta eone ploe kao posebnog T-elementa

Prepust eone ploe i deo izmedju noica grede se

modeliraju kao dve posebne noice ekvivalentnog
T-elementa. Kada se odredjuje proraunska nosivost
noice ekvivalentnog T-elementa za eone ploe sa
prepustom, umesto e i m koriste se i .

47. Nosivost smiueg polja rebra stuba kod momentne veze greda-stub
Nosivost smiueg polja rebra stuba

Za jednostrane i dvostrane veze kod kojih su visine greda sline, proraunska nosivost
neukruenog polja rebra stuba na smicanje je:
, =

. ,

povrina smicanja stuba, prema EN 1993-1-1.

Proraunska nosivost na smicanje moe da se povea primenom ukruenja ili dodatnih limova
na rebru.
Kada se poprena ukruenja na rebru postavljaju i u zoni pritiska i u zoni zatezanja,
proraunska plastina nosivost polja rebra stuba na smicanje moe da se povea za:
,, =

,,

ali

,,

,, + ,,

osovinsko rastojanje izmedju ukruenja;

,, i ,,plastini momenti nosivosti ukruenja i noice stuba;

Kontrola nosivosti smiueg polja rebra stuba

Proraunska nosivost polja rebra stuba na smicanje mora da bude vea ili jednaka od proraunske
sile smicanja koja se u optem sluaju odredjuje na sledei nain:
, =

, , , ,

48. Nosivost zone pritiska kod momentnih veza greda-stub

Nosivost rebra stuba na popreni pritisak
,, =

,, ,
,, ,

koeficijent redukcije pomocu koga se uzima u obzir interakcija smicanjem

koeficijent redukcije usled normalnog napona pritiska u stubu
,, efektivna sirina rebra stuba u zoni pritiska
koeficijent reduckije za izbocavanje limova
-

za zavarene spojeve: ,, = + + ( + )
za spojeve sa ceonom plocom i zavrtnjevima : ,, = + + ( + ) +
za spojeve sa ugaonicima na nozicama : ,, = + . + ( + )

duzina dibijena prostiranjem sile kroz ceonu plocu pod uglom od 45 (minimum , a kad je
duzina ceone ploce ispod nozice dovoljna )
= za valjane I ili H preseke stuba
= za zavarene I ili H preseke stuba

Oznaavanje geometrije veze u zoni pritiska

Zavarena veza eona ploa

Ugaonici na noicama

Koeficijent redukcije usled izboavanja rebra

= .
ako je .
=

ako je > .

,, ,
= .

relativna vitkost rebra na izbocavanje

= ( + ) za valjanje I ili H preseke stuba
= ( + ) za zavarene I ili H preseke stuba
Koeficijent redukcije usled normalnog napona pritiska
=

kada je
, . ,
,
= .
kada je
, > . ,
,
, proraunska vrednost napona pritiska u rebru stuba usled globalnih uticaja;
U optem sluaju koeficijent redukcije je 1,0 i nije neophodna redukcija. Moe se izostaviti u
poetnim proraunima, kada su naponi nepoznati, a proverava se naknadno.
Koeficijent redukcije usled smicanja
Parametar za
transformaciju
zavisi od
konfiguracije veze
(jednostrana i
dvostrana) i
naprezanja veze
(kod dvostranih
veza);

Pribline vrednosti parametra

Nosivost noice grede na pritisak

,, =

visina grede;
debljina noice grede;
, proraunski moment nosivosti poprenog preseka grede, redukovan ukoliko je neophodno
da bi se uzeo u ubzir uticaj smicanja, prema EN 1993-1-1;
Ovaj uslov uglavnom nije kritian;
Ispunjenje ovog uslova ostvaruje se pri dimenzionisanju grede;
49. Nosivost zone zatezanja kod momentnih veza greda-stub
Nosivost rebra stuba na popreno zatezanje
,, =

,, ,

koeficijent redukcije za interakciju sa smicanjem panela rebra stuba koji se odredjje na isti nacin
kao u slucaju pritisnutog rebra stuba
,, efektivna sirina rebra stuba

Za veze sa eonom ploom i zavrtnjevima efektivna irina rebra stuba jednaka je efektivnoj
duini ekvivalentnog T-elementa kojim se modelira nosivost noica stuba na savijanje:
,, = ,
Za veze u kompletno zavarenoj izradi efektivna irina rebra stuba se odredjuje na osnovu
izraza:
,, = + + ( + )

= za valjane I ili H preseke stuba

= za zavarene I ili H preseke stuba

Nosivost rebra grede na zatezanje

,, =

,, ,

Efektivna irina zategnutog dela rebra grede ,, je jednaka efektivnoj duini

ekvivalentnog T-elementa koji predstavlja eonu plou optereenu na savijanje:
,, = ,
Kod eonih ploa sa prepustom kada se analizira nosivost preputenog dela eone ploe
umesto rebra grede koje ne postoji na tom delu, treba razmatarati noicu grede.
U tom sluaju se za efektivnu irinu uzima efektivna duina ekvivalentnog T-elementa kojim se
modelira nosivost prepusta (ali ne vie od irine noice grede ), a za debljinu se uzima
debljina noice grede ;

Poveanje nosivosti primenom ukruenja

,, =

,, , ,
+

,, =

,, , ,
+

Primenom ukruenja na rebru stuba, u produetku noica grede poveava se nosivost sledeih
komponenata veze: nosivost rebra stuba na pritisak, nosivost rebra stuba na zatezanje, nosivost
smiueg polja rebra stuba i nosivost ukruene noice stuba na savijanje.

50. Proraun momenta nosivosti veza greda-stub (opti sluaj, postupak prorauna i ogranienja)
Proraunski moment nosivosti veza saeonom ploom

Nosivost odredjene zone veze (zatezanja, pritiska) se odredjuje kao minimalna vrednost
nosivosti svih komponenata koje uestvuju u prenoenju sile;
Moment nosivosti veze jednak je proizvodu nosivosti odgovarajue zone i kraka unutranjiih
sila (izmedju centra pritiska i centra zatezanja);
Postoje ogranienja u pogledu nosivosti pojedinih zona nosivosti veze:
, = (,, ; ,, )

, = (,, ; ,, ; ,, ; ,, )

= (, ; , ;

,
)

Moment nosivosti veza sa vie aktivnih redova zavrtnjeva u zoni zatezanja - opti sluaj

, = ,,
=

,, = ,
=

Postupak prorauna i ogranienja

Prvo se odredjuje nosivost komponenata u zoni pritiska , i smicanja , ;

Potom se odredjuje nosivost na zatezanje za prvi red zavrtnjeva, najudaljniji od centra pritiska
,,, posmatrajui ga kao pojedinani red, (ostali redovi zavrtnjeva kao da ne postoje):
,, = (,, ; ,, ; ,, ; ,, )

Nosivost prvog reda zavrtnjeva treba da ispuni uslove:

,, ,

,, , /

Ako su ispunjeni prethodni uslovi prelazi se na proraun sledeeg (drugog) reda zavrtnjeva, na
isti nain. ,, = (,, ; ,, ; ,, ; ,, )
Nosivost drugog (i-tog) reda zavrtnjeva na zatezanje po potrebi redukovati da zbir
proraunskih nosivosti redova zavrtnjeva iznad posmatranog reda, ukljuujui i taj red, ne
prekorauje proraunsku nosivost grupe kao celine (za ,,, ,, , ,, i ,, );
Nosivost drugog (ili i-tog) reda zavrtnjeva treba po potrebi redukovati kako bi bili zadovoljeni
uslovi:
,, ,

,, , /

51. Proraun momenta nosivosti veza greda-stub (uproen postupak)

Uproen postupak prorauna momenta nosivosti , veze sa eonom ploom
Uproen postupak moe da se primeni za:

eone ploe bez prepusta sa jednim aktivnim redom zavrtnjeva u zoni zatezanja i
eone ploe sa prepustom sa dva aktivna reda zavrtnjeva u zoni zatezanja, kod kojih su
zavrtnjevi u zoni zatezanja simetrini u odnosu na noicu grede, kod kojih je: . ,

U tom sluaju itava zategnuta zona eone ploe se posmatra kao jedna komponenta. Deo eone
ploe moe da se posmatra kao T-element za odredjivanje sile u redu zavrtnjeva , , a usvaja se
da je: , = (,) , pa je = , .
Krak sila i kontrola momenta nosivosti , kod veza sa eonom ploom
, =
Sa prepustom

Bez prepusta

= /

je krak sila koji predstavlja rastojanje izmedju centra pritiska i centra zatezanja
Uproen model nosivosti kod eonih ploa sa prepustom i dva reda zavrtnjeva

,, = ,,
, = ,,

, = (,, ; ,, )

,, = (,, ; ,, ; ,, ; ,, )

= (, ; ,, ; , /)

Montani nastavci nosaa sa eonom ploom

-

Principi prorauna mogu da se primene i za montane nastavke nosaa sa eonom ploom.

Proraun je jednostavniji jer otpadaju sve komponente nosivosti koje se odnose na stub
(smicanje polja suba, nosivost rebra stuba na pritisak i zatezanje i nosivost noice stuba na
savijanje).
Nosivost zone pritiska jednaka je nosivosti noice grede na pritisak. , = ,,
Nosivost zone zatezanja je jednaka manjoj od nosivosti eone ploe na savijanje i rebra grede
na zatezanje: , = (,, ; ,, )

= /2

Preporuke za projektovanje veza sa eonom ploom

Debljina eone ploe treba da se usvoji u funkciji prenika zavrtnja;
Rastojanja izmedju zavrtnjeva mogu da budu manja od minimalno propisanih za smiue
spojeve; Neophodno je da se obezbedi prostor za nesmetanu ugradnju;
Preporuuje se primena ukruenja na rebru stuba, jer znaajno poveavaju nosivost i krutost
veze (bez ukruenja su polu-krute veze);
U sluaju velikih naprezanja mogu se primeniti iroke eone ploe sa po 4 zavrtnja u redu (po
irini); Evrokod 3 ne daje eksplicitan postupak prorauna za iroke eone ploe;
Preporuene debljine eone ploe

52. Proraun avova za monentne veze grede I preseka sa eonom ploom ili noicom stuba
Veza greda-stub u zavarenoj izradi
Komponente veze koje treba proveriti su:
smiue polje rebra stuba;
pritisnuta noica grede;
popreni pritisak rebra stuba;
popreno zatezanje rebra stuba;
Po pravilu se postavljaju ukruenja na rebru stuba, pa je
nosivost rebra stuba na popreni pritisak i zatezanje u tom
sluaju znatno poveana (nije merodavna);
avovi treba da imaju adekvatnu nosivost!

Proraun avova
avovi su prisutni kod veza sa eonom ploom i veza u kompletno zavarenoj izradi;
Nosivost avova ne sme da bude manja od nosivosti najslabije komponente u razmatrane
zone naprezanja;
Kada se na mestu veze predvidja pojava plastinog zgloba avovi treba da se odrede tako da
njihov moment nosivosti , bude vei ili jednak od manje od sledee dve vrednosti:
- plastinog momenta nosivosti grede ,,
- puta proraunski moment nosivosti veze ,
=1,4 za okvirne sisteme sa spregovima (sa zanemarljivim uticajima II reda);
=1,7 za sve ostale sluajeve.
Uglavnom se primenjuju ugaoni avovi!
Dimenzije ugaonih avova mogu da se odrede kao za statiki pokriven nastavak prema debljini
lima koji se sapaja (noica ili rebro), ili na osnovu kontrole naprezanja u avovima;
Proraun avova za vezu grede I preseka sa eonom ploom ili noicom stuba
Tacka 1: =

= = /2

,
,

,
2
2

(
=
) + 3( )

2
,
2
2
Tacka 2:
=
Tacka 3:
=
=

,
,

,,

,,
,
,

3 = =
,
2

,,3
2, 2

= ( ) + ( + )

=

Veza eone ploe sa zategnutom noicom nosaa

Veze greda-stub sa ugaonicima na noicama

Zona pritiska:
1. Nosivost rebra stuba na izboavanje;
2. Nosivost rebra stuba na gnjeenje;
3. Nosivost noice grede na pritisak;
4. Nosivost kraka ugaonika na pritisak i zavrtnjeva
na smicanje
Zona zatezanja:
5. Nosivost rebra stuba na zatezanje;
6. Nosivost noice stuba na savijanje i zavrtnjeva na
zatezanje (T-element);
7. Nosivost ugaonika na savijanje i zavrtnjeva
nazatezanje(T-element);
8. Nosivost kraka ugaonika na zatezanje i zavrtnjeva
na smicanje
Zona smicanja:
9. Nosivost smiueg polja rebra stuba;
Ekvivalentna duina i dimenzije ugaonika na noicama

Efektivna duina noice ekvivalentnog T-elementa je , ,

gde je duina ugaonika.

53. Oblikovanje poprenih preseka punih limenih nosaa

Primena
U mostagradji (glavni i kolovozni nosai ...)
U zgradarstvu (kranski nosai, podni nosai, podvlake...)
Statiki sistemi:
Gredni sistemi (prosta greda i kontinualan nosa);
Okvirni nosai;
Sistemi sa kosim zategama;
Visei sistemi;
Osnovne prednost punih limenih nosaa u odnosu na valjane
Manja teina konstrukcije,
Velike mogunosti oblikovanja popreog preseka,
Savlaivanje velikih raspona i prihvatanje velikih optereenja,
Variranje dimenzija poprenog preseka i prilagoavanje dimenzija preseka stvarnim
potrebama (pokrivanje dijagrama momenata)
Mogunost optimizacije poprenog preseka.
Nedostatak vea jedinina cena u odnosu na valjane profile!
Oblici poprenih preseka
Puni limeni nosai mogu da budu:
Jednozidni - otvorenog poprenog preseka (bisimetrni ili monosimetrini I preseci)
Viezidni otvorenog ili zatvorenog - sanduastog poprenog preseka (jednoelijskog ili
vieelijskog)
a) U zavarenoj izradi
b) U zakovanoj izradi

Primena sanduastih punih limenih nosaa

Kada nije mogue bono priavanje (imaju veliku torzionu krutost i krutost na savijanje oko
slabije ose inercije);
Kada je ograniena graevnska visina, odnosno visina konstrukcije;
U sluaju velikih raspona i optereenja;
U sluaju znaajnih torzionih uticaja;
Oblikovanje poprenog preseka jednozidnih punih limenih nosaa
Visina nosaa (rebra):
Zavisi od raspona nosaa, intenziteta optereenja i deformacijskih kriterijuma!
U visokogradnji h = L/20 - L/35
Kod drumskih mostova h = L/15 - L/25
Kod eleznikih mostova h = L/10 - L/15
Debljina rebra:
U funkciji visine rebra (hw) i intenziteta naprezanja:
+ []
[] = {
+ . []
U funkciji kvaliteta celika
/
[] = {
/

Pri proracunu sanducastih nosaca sa sirokim pojasevima obavezno treba odrediti efektivnu sirinu
pojasa s obzirom na neravnomernu raspodelu normalnih napona usled uticaja smicanja poznatog
kao shear lag efekat. Ovo je posebno izrazeno kod sirokopojasnih nosaca manjih raspona. Kod
pritisnutih pojasnih lamela treba proveriti i lokalnu stabilnost lima na izbocavanje, pa se efektivna
sirina odredjuje na osnovu interakcije izbocavanja i shear lag efekta. Problem izbocavanja
uglavnom se resava postavljanjem poduznih i poprecnih ukrucenja, cime se obezbedjuje da, sa
stanovistaizbocavanja, citava lamela bude aktivna.
Efektivna irina pojasa shear lag efekat

Dimenzije pojasnih lamela kod jednozidnih nosaa

Maksimalna irina pojasne lamele uslovljena je vitkou konzolog prepusta (lk = c/tf);
Da bi kompletna pojasna lamela bila efektivna (klase 3), neophodno je da bude ispunjen uslov:
c/tf <14e, odnosno tf > c/14e, gde je c referentna duina konzolnog prepusta pojasne lamele
(noice);
Preporuena maksimalna debljina pojasne lamele (tf) je:
50 mm za S235
30 mm za S355
Primena kvalitetnih elika (normalizovanih - N, termomehaniki valjanih M ili HISTAR)
omoguava korienje limova vee debljine bez redukcije mehanikih svojstava (fy i fu) i
problema sa zavarivanjem!
Uobiajeni oblici poprenog preseka pojasnih lamela

Resenje sa slike a je povoljno sto se tice same tehnike zavarivanja. Poduzni i ceoni ugaoni savovi
mogu da se izvedu u jednom potezu oko citave pojasne lamele. Resenje sa slike b je staticki
povoljno, medjutim poduzni i ceoni savovi ne lezu u istoj ravni, pa je prelaz sa jednog na drugi
komplikovan. Resenje pod c je estetski najprihvatljivije ali zahteva dodatnu obradu ivica. Resenje
pod d je najnepovoljnije zbog stvaranja zljeba u koji ce da upada prasina i prljavstina samim tim
smanjuje se korozivna otpornost.

Potrebna povrina pojasne lamele Af

54. Kontrole graninih stanja kod punih limenih nosaa

Granina stanja nosivosti - ULS:
Kontrola nosivosti poprenih preseka (VRd, MRd);
Kontrola nosivosti nosaa na bono-torziono izvijanje (Mb,Rd);
Kontrola lokalnog naprezanja (npr. od pritiska toka kod kranskih nosaa i mostova) i
interakcija sa globalnim naponima;
Kontrola nosivosti na izboavanje (usled normalnih napona pritiska i smicanja, ili lokalnih
poprenih koncentrisanih sila);
Kontrola nosivosti na zamor (dinamiki optereene konstrukcije);
Granina stanja upotrebljivosti - SLS:
Kontrola deformacija (ugiba i obrtanja);
Kontrola vibracija (ako je potrebno);
Kontrola napona (ako je potrebno);
Kontrole nosivosti poprenih preseka treba sprovesti u svim merodavnim presecima, za sve
potencijalno kritine kombinacije uticaja!
55. Oblici punih limenih nosa i pokrivanje dijagrama momenata (stvarni i teorijski poetak ojaanja)
Prilagoavanjem nosivosti poprenih preseka nosaa stvarnim uticajima moe se smanjiti koliina
elika;
Ovo nije racionalno kod nosaa malih raspona;
Kontrola SLS (ugiba,...) treba da se sprovede sa stvarnom geometrijom nosaa!
Promena geometrijskih karakeristika preseka moe se ostvariti:
promenom visine rebra nosaa;
promenom povrine pojasnih lamela (noica).
Promena povrine pojasne lamele ojaanje se moe isvesti:
promenom irine pojasnih lamela;
promenom debljine pojasnih lamela;
primenom dodatnih pojasnih lamela.

Ojaanja pojasne lamele

Dakle, bez obzira na koji nacin se ostvaruje promena povrsine pojasa, razlikuju se presek koji
ima minimalnu nosivos i jedan ili vise preseka ojacanih preseka u zavisnosti od stepena iskoriscenja
nosaca. Polozaj pocetka i zavrsetka ojacanja zavisi od anvelope momenata savijanja i nosivosti
osnovnog i ojacanog preseka. Odredjivanje teorijskog pocetka ojacanja se naziva pokrivanje
dijagrama momenata savijanja i moze da se izvrsi grafickim ili numerickim putem.
Graficko odredjivanje teorijskog pocetka ojacanja vrsi se tako sto se na jednom crtezu u istoj
razmeri nanesu anvelopa momenata savijanja i horizontalne linijie koje predstavljaju nosivost
osnovnog i ojacanih preseka. Preseci ovih linija sa anvelopom momenata predstavljaju teorijske
pocetke i zavrsetke ojacanja pojasnih lamela.

Numericko odredjivanje teorijskog pocetka ojacanja zasniva se na poznavanju analitickog izraza

za anvelopu momenata. Anvelopa momenata je funkcija koja zavisi od jedne promenljive, to jest
od poduzne koordinate x. Iz uslova
() = ,,
Gde je ,, nosivost i-tog preseka, a M(x) funkcija anvelope momenata, moze da se odredi
teorijski pocetak ojacanja, odnosno pocetak naredne lamele(i+1).
Za prostu gredu opterecenu jednako podeljenim opterecenjem, moze se relativno jednostavno
odrediti teorijski pocetak ojacanja. U ovom slucaju anvelopa momenata je poznata kvadratna
funkcija, pa se uslov transformise na sledeci nacin:

() =
= ,

Resenje kvadratne jednacine u opstem slucaju ima dva realna resenja, koja predstavljaju teorijski
pocetak i zavrsetak ojacanja, a dobijaju se u sledecem obliku:

, =

,,
(
)

Stvarni poetak ojaanja

56. Lokalna naprezanja rebra punog nosaa usled lokalnih koncentrisanih sila. Interakcija naprezanja
Lokalna naprezanja rebra kranskog nosaa usled pritiska toka

Naponi u rebru, neposredno ispod gornje noice:

,
, =

, = . ,
Normalni napon po visini rebra:
,
, () =
( + )

Propagacija normalnog napona pod uglom od 45

Efektivna duina
Kada je sina kruto vezana sa nozicom (zavarena)

= . /
Kada sine nije kruto vezana sa nozicom

= . ( + , )/
Kada je sina oslonjena preko podmetaca od elastomera

= . ( + , )/
moment inercije sine oko horizontalne tezisne ose
, moment inercije efektivnog dela nozice (, ) oko horizontalne tezisne ose
moment inercije zajednickog preseka sine i efektivnog dela nozice (, ), oko horizontalne
tezisne ose
, = + +
Lokalna naprezanja rebra usled poprenog pritiska (patch load)

, =
( + , )

= + (
)

= . +

. ,

= +

, bruto povrsina poprecnog preseka ukrucenja ''razmazana'' na duzini . Konzervativno moze da

se usvoji kao povrsina ukrucenja podeljena sa .
debljina rebra
rastojanje do nozice
Kontrola interakcije naprezanja u rebru nosaa

, + , + , , + (, + , ) /
,
,
,
,

proraunska vrednost normalnog napona usled globalnih uticaja u nosau (My,Ed i

eventualno NEd);
proraunska vrednost smiueg napona usled globalnih uticaja u nosau (Vz,Ed);
proraunska vrednost normalnog napona usled lokalnog pritiska (toak krana ili drugo
popreno optereenje - patch load);
proraunska vrednost smiueg napona usled lokalnog pritiska;
,
, =
+

, =

57. Proraun avova za vezu rebra sa noicom kod kranskih nosaa

Veza pojasne lamele sa rebrom nosaa
Opti sluaj - kranski nosai

58. Izboavanje pravougaone ploe (teorijske osnove)

Pravougaona ploca opterecena normalnim naponom pritiska x duz sve paralelne ivice i zglobno
oslonjena duz sve cetiri ivice, pri malim naprezanjima nema deformacije upravne na svoju
srednju ravan. Povecanjem napona ploca se postepeno deformise upravno na svoju srednju
ravan, Povecanjem napona ploca se postepeno deformise upravno na svoju ravanm a nastale
deformacije su elasticne jer se nakon uklanjanja opterecenja ploca vraca se u prvobitan polozaj.
Medjutim, ako se opterecenje i dalje povecava, u jednom trenutku dolazi do trajne deformacije izbocine, koja ostaje i nakon uklanjanja opterecenja. Ploca prelazi u drugo, indiferentno
ravnotezno stanje, a napon pri kojem dolzi do pojave izbocavanja naziva se kritican napon
elasticnog izbocavanja x,cr.

Problem izbocavanja moze da se objasni na uproscenom linijskom modelu u vidu rostilja

obrazovanog od poduznih i poprecnih srednjih vlakana (slika c). Poduzna vlakna su pritisnuta, ali
ne mogu slobodno da se izviju, jer ih sprecavaju poprecna zategnuta vlakna, koja na neki nacin
predstavljaju elastican oslonac. Ukoliko nije obezbedjeno oslanjanje poduznih ivica ploce, koje su
paralelne sa pravcem delovanja sile, poprecna vlakna gube stabilizujucu ulogu, pa se problem
izbocavanja ploce svodi na izvijanje povrsinskog elementa upravno na svoju ravasn. Tada za traku
jedinicne sirine Ojlerov napon izvijanja glasi :
=

=
( )

( )

Ojlerov napon izbocavanja:

=

(
)
( )

59. Kritian napon elastinog izboavanja parametri od uticaja

Naponska stanja koja izazivaju izboavanje
Do izboavanja moe da doe usled dejtva:
Normalnog napona pritiska x i/ili y
Smiueg napona xy
Kombinacije normalnog napona pritiska i smiueg napona
Lokalne poprene sile pritiska;
Za razliku od izvijanja, izboavanje ne mora obavezno da predstavlja i gubitak globalne stabilnosti
konstrukcije, ili njenog dela. Postoji postkritina rezerva nosivosti.
Osnove linearno-elastine teorije izboavanja
Materijal je idealno elastian;
Nema poetnih geometrijskih imperfekcija;
Optereenje deluje u srednjoj ravni ploe;
Deformacije upravno na ravan ploe (w) su male.
Diferencijalna jednaina izboavanja




+
+
+
=

= ( ) krutost ploce na savijanje

x normalni napon prtiska u srednjoj ravni ploe;
t debljina ploe;
w nepoznata pomeranja, upravna na ravan ploe;

Reenje diferencijalne jednaine

Pretpostavlja se reenje u obliku dvostrukog Furijeovog reda:

(, ) =
= =

{ [( ) + ( ) ] ( ) = }

Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog resenja 0, moze da se odredi izraz za normalni napon:

= [( ) + ( ) ] ( )

Prethodnim izrazom odredjen je napon x, pri kojem dolazi do izbocavanja, u funkciji parametara
m i n, koji imaju jasno fizicko znacenje i predstavljaju broj
polutalasa izbocavanja u pravcu x, odnosno y ose,
respektivno. Ako se sa oznaci odnos duzine i sirine
ploce i krutost ploce na savijanje D zameni svojim
izrazom, dobija se :
= [

+ ]
(
)

( )

= [

+ ] =

=[

+ ]

Kako je Ojlerov napon, za zadatu geometriju ploce, konstantan, vrednost kriticnog napona
elasticnog izbocavanja dobija se kada koeficijent k ima minimalnu vrednost. Lako se uocava da
koeficijent k ima minimalne vrednosti za n=1, to jest kada se po sirini ploce javlja samo jedan
polutalas, odnosno izbocina. U tom slucaju izraz za koeficijent k ima sledeci oblik:
=[

+ ]

Imajuci u vidu fizicko znacenje parametra m, on moze da ima samo celobrojne vrednosti od 1 do j
gde je j broj polutalasa po duzini ploce. Na taj nacun dobija se familija krivih za m=1,2,3...j.

Za m=1 funkcija ima sledeci oblik :

= ( + )

a koeficijent k ima minimalnu vrednost kmin=0.4 za =1. Na slican nacin moze da se pokze da,
kada je m=2, koeficijent k ima istu minimalnu vrednost kmin=0.4 za =2. Daljom analizom moze da
se utvrdi da sve krive imaju iste minimalne vrednosti kmin=0.4 i da je polozaj minimuma odredjen
brojem polutalasa izbocavanja m=m. Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih prikazana je
na sledecoj slici .

Parametri koji utiu na vrednost kritinog napona

Dimenzije ploe (debljina t, duina a i irina b) - uvode se u proraun preko Ojlerovog napona;
Uslovi oslanjanja ploe - uvode se u proraun preko koeficijenta k (k ili k);
Nain naprezanja ploe - uvodi se u proraun preko koeficijenta k (k ili k);

Uticaj uslova oslanjanja

U klasicnoj teoriji savijanja ploca razlikuju se tri vida oslanjanja. Ivica ploce moze da bude
ukljestena, zglobno oslonjena ili slobodna. Kod ploca cije su ivice ukljestene vrednost kriticnog
napona veca je nego kod zglobno oslonjenjih.

Uticaj naina naprezanja

Nacin naprezanja znatno utice na vrednost kriticnog napona elasticnog izbocavanja. Sto se tice
normalnih napona, vec je receno da kod ploca opterecenih normalnim naponom zatezanja, nema
opasnosti od pojave lokalne nestabilnosti. Medjutim, ako je bar reo ploce opterecen normalnim
naponom pritiska, postoji realna opasnost od pojave izbocavanja. Kako zona pritiska raste, opada
vrednost kriticnog napona, a raste opasnost od pojave izbocavanja. Prema tome, ploca koja je po
citavoj visini opterecena konstantnim naponom pritiska predstavlja najnepovoljniji slucaj sa
stanovista izbocavanja.

Problem izbocavanja javlja se i kod ploca opterecenim cistim smicanjem. Do izbocavanja ploca
smicanjem dolazi usled dejstva glavnog napona pritiska, koji deluje u dijagonalnom pravcu.
Kritican napon, slicno kao kod ploce opterecene normalnim naponom pritiska, moze da se odredi
na sledeci nacin:

, =

U tabeli su date vrednosti koeficijenata k i

k za nekoliko karakteristicnih slucajeva
naprezanja i oslanjanja.

Rebra punih limenih nosaca, zbog svoje velike vitkosti posebno su osetljiva na izbocavanje. Uslovi
oslanjanja rebra su takvi da se, sa zadovoljavajucim tacnoscu, kao proracunski model moze koristiti
ploca zglobno oslonjena na sve cetiri strane. Kako su nosaci optereceni na savijanje, normalan
napon x se linearno menja po visini rebra. Za slucajeve koji nisu obuhvaceni tebelom, koeficijent
k moze da se odredi u funkciji parametra :
. /(. + )
{ . . + .
. ( )

< <
< <
< <

60. Nosivost pravougaone ploe na izboavanje koncept efektivnog preseka

Ponasanje ploce u postkriticnoj fazi moze da se opise proracunskim modelom koji podrazumeva
konstantan raspored napona na efektivnoj sirini beff. Efektivna sirina ploce koja ostaje aktivna i
nakon elasticnog izbocavanja. Ona moze da se odredi iz uslova da je kritican napon elasticnog
izbocavanja za plocu efektivne sirine beff jedna naponu na granici razvlacenja. Prema tome :

= , ( ) =
(
)

( )
Daljom transformacijom:

= , ( ) =
(
)
(
)
=

(
)
,
( )

izraz za efektivnu sirinu dobija sledeci oblik:

= , /
, kritican napon elasticnog izbocavanja za plocu sirine b.

Ako se, slicno kao kod izvijanja stapa i bocno torzionog izvijanja nosaca, uvede relativna vitkost
ploce koja je definisana izrazon:
= /,
Efektivna sirina ploce moze da se napise na sledeci nacin:
=
=

je Karmanova hiperbola koje daje zavisnost izmedju relativne vitkosti ploce i efektivne sirine.
Ona ne obuhvata uticaj strukturnih i geometrijskih imperfekcija koje su neminovne kod realnih
ploca.
= ( )
koeficijent redukcije za realne ploce treba da uzme u obzir strukturne i geometrijske
imperfekcije.

61.

Efektivne irine konzolnih i unutranjih delova preseka

Odreivanje koeficijenta redukcije :

-

za unutrasnje pritisnute delove poprecnog preseka:

= .
za
. + . .
. ( + )
=
za
> . + . .

- za konzolne pritisnute delove poprecnog preseka:

= .
za
.
.
=
.
za
> .

=
,

() .
( )

relativna (bezdimenzionalna)n vitkost ploce na izbocavanje

odgovarajuca sirina razmatranog dela preseka

debljina lima (ploce)

odnos normalnih napona ( = / gde je maksimalni normalni napon pritiska na
razmatranom delu preseka, a normalni napon na suprotnoj ivici istog dela preseka)
koeficijent izbocavanja koji zavisi od granicnih uslova (uslova oslanjanja po konturi razmatranog
dela preseka) i odnosa napona .
) u [N/mm]
, elastican kritican napon izbocavanja = = (
= / gde je granica razvlacenja u [N/mm]
62. Efektivni popreni presek. Poveanje nosivosti primenom ukruenja
Efektivni popreni presek puni limeni nosai

Postupak prorauna prema konceptu efektivnog preseka

Na ovaj nain moe da se sprovede proraun stabilnosti na izboavanje usled dejstva normalnih
napona pritiska (popreni preseci klase 4);
Sraunavaju se efektivne irine pojedinih, pritisnutih delova poprenog preseka (pritisnuta noica i
deo rebra nosaa);
Neefektivni delovi poprenog preseka tretiraju se kao rupe; Odreuju se geometrijske
karakteristike preostalog, efektivnog poprenog preseka (Aeff, Ieff, Weff, ...) i vri kontrola
nosivosti: MEdMc,Rd
Nosivost se moe poveati postavljanjem podunih ukruenja (uglavnom na rebru).
Granine vitkosti pritisnutih delova poprenog preseka prema EC3
Za noice - konzolne pritisnute elemente ( = . ; = )
Za rebra u sluaju istog savijanja ( = . ; = )
Za rebra u sluaju istog pritiska ( = . ; = )
Poveanje stabilnosti ploe na izboavanje primenom ukruenja

Postavljanjem ukrucenja na sredini polja, tj deljenjem polja na pojedinacna polja sirine b/2 postize
se cetvorostruko veci Ojlerov, a samim tim i kritican napon izbocavanja.
Optimalan poloaj
ukruenja

Ukruenja mogu da
budu poduna i
poprena!

63. Izboavanje ukruene ploe usled normalnih napona pritiska (efektivni presek, redukovana
debljina)
Izboavanje ukruenih ploa usled normalnog napona pritiska
Proracun nosivosti na izbocavanje ukrucenih ploca prema EC3 se zasniva na konceptu
efektivnog poprecnog preseka. Za limove sa poduznim ukrucenjima moraju da se uzmu u obzir
uticaji lokalnog izbocavanja svih pritisnutih pojedinacnih polja kao I uticaji globalnog izbocavanja
ukrucenog lima.
Efektivna povrsina preseka svakog pojedinacnog polja treba da se odredi kao u slucaju
neukrucenog lima, pomocu koeficijenata redukcije loc, koji se odredjje posebno za unutrasnje,
odnosno za konzolne delove poprecnog preseka. Na ovaj nacin se uzima lokalno izbocavanje
neukrucenog lima izmedju poduznih ukrucenja i/ili rebara nosaca. Pored toga neophodno je da se
proveri I globalno izbocavanje ukrucene ploce.
Efektivna povrsina pritisnute zone ukrucenog lima treb da se odredi na osnovu :
, = ,, + ,
koeficijent redukcije kojim se uzima u obzir uticaj globalnog izbocavanja ukrucene ploce.
t debljina ukrucene ploce (lima)
, sirine vicnih pritisnutih delova lima uz rebro punog limenog elementa koji ne ucestvuje u
globalnom izbocavanju ukrucene ploce
,, efektivna povrsina preseka svih ukrucenja I pojedinacnih polja koja su potpuno ili
delimicno pritisnuti, izuzimajuci ivicne delove sirine ,
,, = , + , = , + ,
, suma efektivnih preseka svih poduznih ukrucenja koja se nalaze u pritisnutoj zoni, ciji je
bruto poprecni presek Asl
, koeficijent redukcije usled lokalnog izbocavanja i-tog pojedinacnog polja
, efektivna sirina i-tog pritisnutog pojedinacnog polja

Pri odredjivanju koeficijenta redukcije , pored povrsinskog ponasanja ploce, odnosno cistog
izbocavanja treba da se uzme u obzir i stubni tip izbocavanja. koeficijent se odredjuje na osnovu
interpolacije, izmedju koeficjenta redukcije za cisto izbocavanje ploce i koeficijenta redikcije c
za stubno ponasanje izvijanje stuba.
Kada postoje i shear lag efekti, sto moze biti slucaj nosaca sa sirokim pojasevima, efektivna
povrsina pritisnute zone ukrucenog lima Ac,eff treba da se odredi kao Ac,eff* uzimajuci u obzir, ne
samo efekte izbocavanja, vec i shear lag efekte.

64.

isto izvijanje, isto izboavanje i njihova interakcija

Koeficijent redukcije za cisto izbocavanje se odredjuje u funkciji relativne vitkosti, prema
izrazima za neukrucenu plocu, relativna vitkost koja se odredjuje na sledeci nacin:
= , /,
, = ,, /
Ac bruto povrsina pritisnute zone ukrucenog lima, izuzimajuci delove pojedinacnih polja koji su
oslonjeni na susedne pune limene elemente
Ac,eff,loc efektivna povrsina istog dela ploce, uzimajuci u obzir odbitak usled izbocavanja
pojedinacnih polja i ukrucenja
cr,p kritican napon izbocavanja ukrucene ploce
Kritian napon izboavanja ukruene ploe
, = ,
=

(
)
=

(
) [/ ]
( )

cr,p je elastian kritian napon izboavanja na ivici polja u kojoj se javlja maksimalan napon
pritiska.
k,p se odreuje iz literature, za odgovarajui raspored ukruenja i dijagram normalnih napona,
ili na osnovu odgovarajue numerike analize (softvera) na bazi MKE (npr. EBplate).
Prema SRPS EN 1993-1-5, za ukrucene limove sa bar tri ekvidistantna poduzna ukrucenja
koeficijent izbocavanja k,p moze da se aproksimira sledecim izrazom:
(( + ) + )
, =

( + )( + )
, =

( + )
>
( + )( + )

=
; =
; = . ; =
. ; =
; = ;

( )
Isl moment inercije lima sa svim poduznim ukrucenjima
Ip moment inercije lima na savijanje
suma bruto povrsina svih poduznih ukrucenja
Ap bruto povrsina lima
1 veci ivicni napon pritiska
2 manji ivicni napon pritiska
a razmak poprecnih ukrucenja
Rebro nosaa sa podunim ukruenjima
, = , /,
a razmak izmeu poprenih ukruenja;
b visina lima (rebra) b=hw;
bc visina pritisnutog dela rebra;
bsl,1 rastojanje od neutralne ose do ukruenja 1
(najoptereenijeg);
Kritian napon izboavanja ukruene ploe ,
dobija se ekstrapolacijom kritinog napona
izboavanja najoptereenijeg podunog ukruenja u zoni pritiska ,

Rebro nosaa sa jednim podunim ukruenjem u pritisnutoj zoni

Kod limova sa jednim poduznim ukrucenjem u pritisnutoj zoni, sto je veoma cest slucaj kod
rebara punih limenih nosaca, proracun kriticnog napona izbocavanja , moze da se
pojednostavi primenom fiktivnog pritisnutog stuba na elasticnim osloncima koji reprezentuju
uticaj lima. U opstem slucaju, zanemarujuci ukrucenja u zategnutoj zovi, elastican napon izvijanja
ukrucenja moze da se odredi na sledeci nacin:
,
, =
, =
,
, =
,

. ,
,

,

=
+

, ( ),

= .

, bruto povrsina ekvivalentnog stuba koga cine ukrucenja i sadejstvujuci delovi lima
, moment inercije ekvivalentnog stuba oko njegove tezisne ose, paralelne ravni lima
b1 i b2 rastojanja od poduznih ivica rebra do ukrucenja (b1+b2=b)
isto izvijanje - stubno ponaanje
Relativna vitkost se odredjuje na osnovu kriticnog napona elasticnog izvijanja , na sledeci
nacin:

=
, =
,
( )
,
,
=
, =
,
,
Asl,1 bruto povrsina poprecnog preseka ukrucenja sa sadejstvujucim delovima lima
Asl,1,eff efektivna povrsina poprecnog preseka ukrucenja sa sadejstvujucim delovima lima
uzimajuci u obzir odbitak usled likalnog izbocavanja
Isl,1 moment inercije bruto poprecnog preseka ukrucenja sa sadejstvujucim delovima lima (za
savijanje izvan rebra)
Koeficijent redukcije usled izvijanja c
Koeficijent redukcije c treba da se odredi na osnovu relativne vitkosti i odgovarajuce krive
izvijanja. Za neukrucene limove se primenjuje kriva izvijanja a sa koeficijentom imperfekcije
=0.21. Za ukrucene limove koeficijent imperfekcije treba da se odredi na sledeci nacin:
= +

= , /, = ( ; )
e1 rastojanje od tezista ukrucenja do tezista ekvivalentnog stuba
e2 rastojanje od tezista lima do tezista ekvivalentnog stuba
=0.34 (kriva b) za ukrucenja zatvorenog poprecnog preseka
=0.49 (kriva c) za ukrucenja otvorenog poprecnog preseka

Interakcija izvijanja i izboavanja c

Interakcija izvijanja i izbocavanja ukrucenog lima se uzima u obzir pomocu koeficijenta redukcije c
koji se odredjuje interpolacijom izmedju vrednosti c i na sledeci nacin:
,

= ( ) ( ) +
ali

= =
cisto izvijanje
= = cisto izbocavanje
, elastican kritican napon izbocavanja
, elastican kritican napon izvijanja
koeficijent redukcije usled izvijanja
koeficijent redukcije usled izbocavanja

Redukovane debljine u zoni ukruenja - pritisnuti pojas

, =
, =
, = ,, ,

, = (, + , ) + ,
, = ,, ,, + , , + ,
Efektivan popreni presek ukruenog rebra nosaa
Kada se [rimenjuje uproscena metoda proracuna kriticnog napona za limove sa jednim ili dva
poduzna ukrucenja u zoni pritiska, ako je vrednost / veca od prosecnog napona u
ukrucenju , nije potrebna redukcija poprecnog preseka usled interakcije izvijanja i
izbocavanja. U suprotnom, neophodno je da se, kao u slucaju ukrucenih limova izlozenim
konstantnom naponu pritiska, redukuje poprecni presek ukrucenja (slika b). Redukcija preseka
ukrucenja takodje nije potrebna kad je ukrucenje potpuno efektivno, odnosno kada je =

,, =

, = ,
, = .
, =
, =

Kontrola izboavanja usled normalnih napona pritiska

Primenom metode efektivnog preskea kontrola nosivosti na izbocavanje rasmatranog ukrucenog ili
neukrucenog polja, elementa izlozenog pritisku i kosom savijanja treba da se sprovede na sledeci
nacin :
, + , , + ,

=
+
+

,,
,,

proracunska vrednost aksijalne sile pritiska

, i , proracunske vrednosti momenata savijanja oko y-y i z-z ose, respetvivno
, i ,
eventualni ekscentriciteti tezista efektivnog poprecnog preseka u odnosu na teziste
bruto preseka

efektivna povrsina poprecnog preseka koji je izlozen cistom pritisku

,, elasticni otporni moment efektivnog poprecnog preseka oko y-y ose
,, elasticni otporni moment efektivnog poprecnog preseka oko z-z ose

parcijalni koeficijent
Uticaji u polju rebra za proraun izboavanja

Ako postoji znaajna promena momenata savijanja du razmatranog polja, izboavanje se

proverava za uticaje u preseku na rastojanju max(0,4a; 0,5b) od ivinog preseka sa maksimalnim
uticajima; Kontrolu nosivosti (bruto) preseka treba sprovesti na mestu maksimalnih uticaja.

65.

Izboavanje smicanjem

Do izbocavanja ploca smicanjem dolazi usled dejstva glavnog napona pritiska 2, koji deluje u
dijagonalnom pravcu, pod uglom od 45. Oblik i polozaj izbocine se u ovom slucaju potpuno
razlikuje u odnosu na izbocavanjae usled normalnih napona pritiska. Izbocina u vidu jednog ili vise
izduzenih nabora se formira dijagonalno u pravcu delovanja glavnog napona zatezanja 1.
Kod nosaa kod kojih je vitkost rebra hw/tw vea od 72/ za
neukruena rebra, odnosno 31/ .
za ukruena rebra, treba da
se proveri izboavanje smicanjem, a na osloncima treba predvideti
ukruenja. (=1,0!)
Pri izbocavanju smicanjem nakon dostizanja kriticnog napona i
formiranja izbocine ne dolazi do kolapsa odnosno iscrpljenja
nosivosti citavog elementa. Nakon dostizanja kriticnog napona ,
smicuce polje je sposobno da prihvati dodatne uticaje, odnosno
moze se reci da postoji post-kriticna rezerva nosivosti koja se
ostvaruje ponasanjem smicuceg polja kao fiktivnog resetkasnog
nosaca sa dojagonalno zategnutim poljem. Ovu resetkastu strukturu
cine nozice nosaca kao pojasevi, poprecna ukrucenja kao vertikale i dojagonalno izboceno rebro
kao zategnuta dijagonala, odnosno zategnuto polje. Do kolapsa smicuceg polja, dakle, dolazi tek
nakon izcrpljenja nosivosti zategnutog poja. Ovakav mehanizam loma je moguc samo kod nosaca
koji imaju oslonacka ukrucenja koja su sposobna da omoguce ankerisanje horizontalne sile iz
zategnutog polja.
Proraunski model za nosivost na izboavanje smicanjem - Post-kritina rezerva nosivosti

= , +
Vu granina nosivost,
Vcr, sila pri izboavanju rebra smicanjem,
V post-kritna rezerva nosivost.
Metoda zategnutog polja - EC3
Rokijev model
Nakon iscrljenja nosivosti rebra na izbocavanje smicanjem potpunom plastifikacijom zategnutog
polja, ne dolazi do loma smicuceg polja. Naime, i nozice nosaca takodje ucestvuju u nosivosti
smicuceg polja, pa tek nakon njihove plastifikacije i formiranja plasticnoh zglobova dolazi do
formiranja mehanizma loma i kolapsa polja nosaca usled izbocavanja smicanjem. Ovaj mehanizam
se sastoji od cetiri plasticna zgloba, po dva na svakoj nozici. U opstem slucaju, kod monosimeticnih
I nosaca, dodatna nosivost koja je posledica dopinosa nozica Vbf moze da se odedi kao zbo
reakcija prostih geda na cijim kajevima su formiani plasricni zglobovi, a koje se nalaze na gornjoj i
donjoj nozici:
, =

, ,
+

 razmak izmedju plasticnih zglobova na gornjoj nozici

razmak izmedju plasticnih zglobova na donjoj nozici
, plastican moment nosivosti gornje nozice
, plastican moment nosivosti donje nozice
Prema Heglundu razmak izmedju plasticnih zglobova,
odnosno raspon proste grede na cijim krajevima se
formiraju plasticni zglobovi treba da se odredi na osnovu
izraza :
,
= (. + .
)
,
a razmak izmedju poprecnih ukrucenja
Mpl,fi plasticni moment nosivosti posmatrane nozice (i=1,2)
Mpl,w plasticni moment nosivosti rebra
U slucaju obostrano simetricnih I nosaca kod kojih je
Mpl,f1= Mpl,f2 i sc=st=c vazi :
,

Doprinos nozica ukupnoj nosivosti na izbocavanje je uglavnom mala, pogotovo ako se ima u vidu
da su nozice uglavnom iskoriscene za prijem globalnog momenta savijanja oko glavne y-y ose
My,Ed, sto bitno utice na smanjenje plasticnog momenta nosivosti nozica Mpl,f. Izuzetak mogu da
budu krajnja, oslonacka polja nosaca, kod kojih su momenti savijanja mali, a koji imaju nozice
znacajnih debljina.
, =

Proracunska nosivost ukrucenog, ili neukrucenog rebra na izbocavanje smicanjem treba da se

odredi na osnovu sledeceg izraza:
, = , + ,
, doprinos rebra
, doprinos nozica
Pri tome treba istaci da proracunska nosivost rebra na izbocavanje smicanjem ne moze da bude
veca od plasticne nosivosti poprecnog preseka na smicanje :
, ,

Doprinos rebra
, =

= /

koeficijent redukcije za izbocavanje smicanjem (tabela)

granica razvlacenje rebra
parcijalni koeficijent sigurnosti
< 0.83/
0.83/ < 1.08
> 0.83/
Prema SRPS EN 1993-1-5/NA =1

Kruto krajnje ukrucenje

0.83/
1.37/(0.7 + )

Meko krajnje ukrucenje

=
1

Graficka interpretacija koeficijenta redukcije u funkciji relativne vitkosti za kruta i meka

krajnja oslonacka ukrucenja za =1

Nacin oslanjanja na krajevima nosaca

Relativna vitkost rebra na izboavanje smicanjem

= . /

= ( ) [ ]

za rebra nosaca sa poprecnim ukrucenjma samo na osloncima (k=5.34)

/
=
.
za rebra nosaca koja pored oslonackih imaju i poprecna medjuukrucenja ili poduzna
ukrucenja, ili i poduzna i poprecna ukrucenja
/
=
.

za rebra sa poprecnim i poduznim ukrucenjima:

/
=
.
i se odnose na pojedinacno polje koje ima najvecu vitkost od svih pojedinacnih polja u
okviru posmatranog polja rebra. Uzima se manja vrednost od maksimalne vitkosti pojedinacnih
polja i vitkosti ukrucenog polja.

Koeficijent izboavanja smicanjem -

Za zglobno oslonjene limove sa krutim poprecnim ukrucenjima, bez poduznih ukrucenja, ili sa vise
od dva poduzna ukrucenja, kao i za limove sa jednim ili dva poduzna ukrucenja, kao i za limove sa
jednim ili dva poduzna ukrucenja, kod kojih je =a/hw3 :
= . + + kada je
= + . + kada je <

= ( ) (
( )

ali ne manje od

= kada nema poduznih ukrucenja

a rastojanje uzmedju krutih poprecnih ukrucenja
Isl moment inercije (oko z-z ose) poduznog ukrucenja sa sadejstvujucim delovima ukrucenog lima
od po sa svake strane ukrucenja. Za rebra sa dva ili vise ukrucenja, Isl je zbir krutosti
pojedinacnih ukrucenja
Za limove sa jednim ili dva poduzna ukrucenja i odnosom <3 je:
. + .
= . +

+ .

Doprinos nozica
Doprinos nozica nosivosti na izbocavanje smicanjem, moze da se uzme u obzir kada njihova
nosivost nije u potpunosti iskoriscena za prihvatanje momenta savijanja oko jace glavne ose
inercije, odnosno kada je My,Ed<My,f,Rd , i to na sledeci nacin:
, =

( (
) )
,

i sirina i debljina nozice koja ima manju aksijalnu nosivost (to je uvek nozica sa menjaom
povrsinom, izuzev u slucaju hibridnih nosaca); Pri tome za bf ne treba da se usvoji vrednost
veca od 15tf sa obe strane rebra.
proracunska vrednost momenta savijanja oko y-y ose koji deluje na posmatrano polje
, = , / moment nosivosti poprecnog preseka koga cine samo efektivne povrsine
nozica
c razmak izmedju plasticnih zglobova, koji treba da se odredi prema sledecem izrazu:
= (. +

granica razvlacenja materijala od koga je izradjena nozica koja ima manju aksijalnu nosivost
granica razvlacenja mateijala od koga je izradjeno rebro nosaca
Doprinos nozica je po pravilu znatno manji od doprinosa rebra!
Kontrola stabilnosti rebra na izbocavanje smicanjem treba da se sprovede za svako merodavno
polje smicanja na sledeci nacin :
= /,
proracunska smicuca sila koja ukljucuje i uticaj smicucih napona usled torzije, ako ona postoji.

66.

Izboavanje usled dejstva lokalne poprene sile

U Evrokodu je analiziran problem granicne nosivosti na izbocavanje usled dejstva poprecne

koncentrisane sile za tri slucaja naprezanja, odnosno tri modela nanosenja opterecenja:

Tip A: opterecenje deluje preko jedne nozice i prihvata se smicucim silama u rebru nosaca
Tip B: opterecenje deluje preko obe nozice i prenosi se direktno kroz rebro
Tip C: opterecenje deluje preko jedne nozice u blizini neukrucenog kraja nosaca

= + ( )

= . + ( )

= + (

Koeficijenti izbocavanja za razlicite tipove delovanja opterecenja

Za neukrucena i ukrucena rebra nosivost na izbocavanje usled dejstva poprecnih sila treba da se
odredi na osnovu sledeceg izraza :
=

koeficijent redukcije za izbocavanje usled poprecne sile

efektivna opterecena duzina koja odgovara duzini krutog oslonca Ss
debljina rebra
granica razvlacenja rebra
nosivost rebra pri plastifikaciji
=

.
=
=

= .

relativna vitkost na izbocavanje

kriticna sila izbocavanja pravougaone ploce usled dejstva lokalne poprecne sile
Kod rebara sa poduznim ukrucenjem na koja deluje poprecno opterecenje (Tip a), koeficijent
izbocavanja moze da se odredi na sledeci nacin :

= + ( ) + (. . )

razmak izmedju susednih poprecnih ukrucenja

visina opterecenog pojedinacnog polja, koja predstavlja cisto rastojanje izmedju opterecene
nozice i poduznog ukrucenja
relativna krutost ukrucenja
,

= .

(
) + (. )

, moment inercije ukrucenja koje je najblize nozici na koju deluje poprecno opterecenje
ukljucujuci sadejstvujuce delove rebra

Optereena duina ly
Za modele opterecenja Tipa A i Tip B, efektivna opterecena duzina ly treba da se odredi na osnovu
izraza:
= + (( + + ))
duzina krutog oslonca
debljina nozice na kojoj deluje poprecna sila
razmak izmedju susednih poprecnih ukrucenja
Za model opterecenja Tip c, efektivna duzina ly treba da se odredi na sledeci nacin:
= (, ; , )

= +
+ ( ) +

, = + +

=
+

rastojanje od kraja prepusta nosaca do mesta pocetka delovanja poprecne sile

. ( ) > .
= {

Duzina krutog oslonca je jednaka duzini na kojoj se aplicirano opterecenje rasprostire u rebro
nosaca pod nagibom od 44, ali uz uslov da ne moze da bude vece od vbisine rebra nosaca hw.
Ukoliko nekoliko koncentrisanih sila deluje na bliskom rastojanju, nosivost treba da se proveri za
svaku silu pojedinacno, kao i za ukupnu silu sa duzinom krutog oslonca koja je jednaka
rastojanju izmedju centara delovanja spoljasnjih koncentrisanih sila.

Kontrola nosivosti na lokalno izbocavanje usled poprecne koncentrisane sile treba da se sprovede
na sledeci nacin :
=

proracunska vrednost poprecne koncentrisane sile

proracunska nosivost na lokalno izbocavanje usled dejstva poprecne sile

67.
Interakcije izboavanja (usled normalnih i smiuih napona, usled normalnih napona i
poprene sile)
Interakcija izboavanja usled normalnog i smiueg napona
Interakcija izbocavanja usled savijanja i smicanja rebra kod nosaca I ili sanducastih preseka ne
treba da se kontrolise kad je ispunjen uslov:

.
,
proracunska vrednost sile smicanja
, doprinos rebra nosivosti na izbocavanje smicanjem
> . , neophodna je kontrola izbocavanja usled normalnih i smicucih
U suprotnom, kada je
napona. Tada je neophodno da bude zadovoljen sledeci uslov:
+ (

,
,
)

) (
,
,
=

proracunska vrednost momenta savijanja

, proracunski plasticni moment nosivosti poprecnog preseka koga cine samo efektivne
povrsine nozica
, proracunski plasticni moment nosivosti poprecnog preseka koga cine efektivne povrsine
nozica i citavo rebro, bez obzira na njegovu klasu
Plastican moment nosivosti , moze da se usvoji kao proizvod granice razvlacenja, efektivne
povrsine nozice koja ima najmanju vrednost / i rastojanja izmedju tezista nozica
Interakcija izboavanja usled normalnog napona i poprene sile
Ako je nosa izloen dejstvu koncentrisane poprene sile FEd koja deluje na pritisnutoj noici i
dejstvu momenta savijanja Med i aksijalne sile NEd pored pojedinanih kontrola nosivosti na
izboavanje treba da se proveri i interakcija:
+ . .
=

, + , , + ,

+
+

,
,

Ako koncentrisana sila FEd deluje na zategnutoj noici, vri se samo kontrola nosivosti na
izboavanje usled lokalne sile i kontrola uporednog napona u rebru nosaa
, = , + , , + , + /

68.

Proraun i konstruisanje ukruenja kod punih limenih nosaa

Ukruenja
Primenom ukruenja poveava se nosivost na izboavanje.
Ukruenja se prema svom poloaju mogu podeliti na:
poduna (ili horizontalna);
poprena (ili vertikalna).
Prema nainu oblikovanja mogu da budu:
otvorenog poprenog preseka (ravan lim, L, T);
zatvorenog poprenog preseka.
Pri kontroli nosivosti ukruenja usvaja se presek sa sadejstvujuim delom rebra nosaa od 15t sa
svake strane ukruenja.

Poprena ukruenja rebra

Poveavaju nosivost rebra na izboavanje;
Obezbeuju pravilno unoenje koncentrisanih sila i oslonakih reakcija u rebro nosaa;
Mogu da budu:
Oslonaka ukruenja;
Meuukruenja;
Dispozicija ukruenja na rebru nosaa

Oblikovanje poprenih ukruenja

Oslonaka ukruenja
Osnovna uloga oslonackih ukrucenja je da prihvate reakciju islonca i obezbede njeno pravilno
unosenje u rebro nosaca. Pored toga, krajnja oslonacka ukrucenja treba da obezbede i ankerisanje
horizontalne komponnte normalnog napona iz poslednjeg zategnutog polja koja nastaje usled
izbocavanja smicanjem. Pod pojmom krajnja oslonacka ukrucenja podrazumevaju se oslonacka
ukrucenja koja se nalaze na krajevima nosaca. Ovo se ne odnosi na srednje oslonce kontinualnih
greda. Po svojoj konstrukciji, krajnja oslonacka ukrucenja mogu da budu kruta i meka.
Nosivost oslonakih ukruenja na izvijanje
izvan ravni nosaa odreuje se na osnovu
duine izvijanja Lcr=0,75hw, koristei
krivu izvijanja c.
Ukoliko postoji ekscentricitet ukruenja u
odnosu na srednju ravan rebra on se
mora uzeti u obzir!

Meka

Kruta

Udvojena

Proraun krutosti poprenih ukruenja

=

= ( ; ; )

Primenom elasticne analize drugog reda treba dokazati da

maksimalni napon u ukrucenju nije veci od /

dodatni ugib ukrucenja nije veci od b/300
Moze se smatrati da su oba kriterijuma zadovoljena ako mement inercije poprecnih ukrucenja
zadovoljava uslov :

>
( ) (
)

( + )
,

maksimalno rastojanje od krajnjeg vlakna ukrucenja do njegovog tezista.

maksimalna sila pritiska u susednim poljima, ali ne manja od maksimalnog napona pritiska
pomnozenog polovinom efektivne povrsine pritisnute zone polja, ukljucujuci i ukrucenja.
, i , su kriticni naponi za cisto izvijanje i izbocavanje.
Zahtevane krutosti poprenog ukruenja
Kada se ne sprovodi preciznija analiza sledei uslov treba da bude zadovoljen:

Sen Venanova torziona konstanta za ukruenje.

polarni moment inercije ukruenja oko ivice spojene sa limom.
kritian napon torzionog izvijanja ukruenja.
Pored toga, zbog izboavanja smicanjem, efektivni presek meuukruenja koje deluje kao kruti
oslonac za polje rebra treba da ima minimalan moment inercije :

.
<

Poduna ukruenja
Poduzna ukrucenja po pravilu treba da budu kontinuirana na mestima ukrstavnja sa poprecnim
ukrucenjima, i u tom slucaju su sposobna da prihvataju poduzne normalne napone i ucestvuju u
nosivosti poprecnog preseka. Tada se poduzna ukrucenja uzimaju u obzir pri globalnoj analizi
napona i treba da se provere na dejstvo normalnih napona koji nastaju usled naprezanja citavog
preseka, a deluju na mestima ukrucenja. Kontrola nosivosti kontinualnih poduznih ukrucenja treba
da se sprovede u sklopu kontrole nosivosti na izbocavanje usled normalnih napona pritiska.
Diskontinualna poduzna ukrucenja, odnosno poduzna ukrucenja koja ne prolaze kroz otvore na
poprecnim ukrucenjima, ili nisu spojena sa bilo kojom stranom poprecnog ukrucenja mogu da se
koriste samo na rebrima nosaca (nisu dozvoljena kod nozica) i treba da se zanemare pri globalnoj
analizi i proracunu napona. Ona se razmatraju samo pri proracunu efektivne sirine pojedinacnih
rebra i proracunu elasticnog kriticnog napona. Pri tome treba voditi racuna da udaljenost kraja
poduznog ukrucenja u odnosu na poprecno ukrucenje ne bude velika kako bi se izbeglo formiranje
plasticnog mehanizma loma. Kontinuiranje poduznih ukrucenja uvek mora da bude ostvareno na
mestima monraznih nastavaka kako bi se obezbedili granicni uslovi u pogledu izbocavanja
delimicnih polja.

Zahtevana krutost podunih ukruenja treba da bude kao u sluaju poprenih ukruenja!

Reetkasti nosai
Osnovne karakteristike
Sastoje se od medjusobno povezanih aksijalno optereenih tapova;
Moment savijanja prenosi se naprezanem pojasnih tapova, a uticaj transverzalnih sila
preuzimaju tapovi ispune;
Bolje iskorienje matrijala (konstantna raspodela napona)
Manja teina u odnosu na pune nosae;
Mogunost premoavanja velikih raspona;
Transparentnst i mogunost provoenja instalacija;
Komplikovanija izrada u odnosu na pune nosae;
Vea jedinina cena;
Primena reetkastih nosaa

69.

U zgradarstvu (ronjae, krovni nosai, podni nosai i podvlake, kranski nosai veih raspona,
spregovi i ukruenja za prijem uticaja od vetra...)
U mostogradnji (glavni nosai, popreni nosai i ukruenja, spregovi za prijem vetra spregovi
za koenje i bone udare,...)
Podele reetkastih nosaa

Podele reetkastih nosaa

Prema broju pojaseva;
Prema prostornom obliku;
Prema intenzitetu optereenja;
Prema oblikovanju vorova.
Podela prema broju pojaseva
- Dvopojasni;
- Viepojasni (tropojasni, etvoropojasni,...)

Podela prema prostornom obliku

Ravanski reetkasti nosai sistemne linije svih stapova leze u jednoj ravni (slika a)
Prostorni reetkasti nosai sistemne linije stapova ne leze u jednoj ravni vec formiraju prostornu
strukturu. Sa statickog stanovista mogu se podeliti na :
linijski imaju jasno izrazen pravac pruzanja, odnosno jednu dimenziju koja je dominantna u
odnosu na druge dve (slika b)
povrinski predstavljaju diskretizaciju ploca, odnosno ljuski i u globalnom smislu ponasaju se
slicno povrsinskum nosacima. Kao i kod punih povrsinskih nosaca i kod resetkastih nosaca
dve cimenzije su dominantne u odnosu na trecu visinu resetkastog nosaca. Momenti
savijanja, koji se kod ploca javljaju u dva pravca, rihvataju se ,rezom aksijalno napregnutih
pojasnih stapova, dok se smicuce sile i kod ovakvih nosaca prihvataju stapovi ispune. (slika c)

Podela prema intenzitetu optereenja

- Laki reetkasti nosai koriste se uglavnom u zgradarstvu, kada su opterecenja mirna i
umerenog intenziteta. (slika a)
- Srednje teki reetkasti nosai se primenjuju za vece raspone i opterecenja znacajnog
intenziteta, i to uglavnom kao krovni i podni nosaci, ili kao kranski nosacai u industrijskim
objektima. (slika b)
- Teki reetkasti nosai se po pravilu primenjuju kod izuzetno velikih raspona i opterecenja.
Najcesce je to slucaj sa glavnim mostovskim nosacima, koji se izvode kao resetkasti nosaci za
raspone od 30 do 100m. (slika c)

Podela prema nainu oblikovanja vorova

Reetkasti nosai bez vornih limova veza u cvoru se ostvaruje direktnim vezivanjem stapova
ispune za pojasne stapove, bilo zavrtnjima ili zavarivanjem. Bez cvornog lia se najcesce izradjuju
laki resetkasti nosaci, ali se takodje mogu konstruisati i srednje teski nosaci od hladno oblikovanih
profila zatvorenog (kruznog ili kvadratnog) poprecnog preseka (slika a).
Retkasti nosai sa vornim limovima su nosaci kod kojih se stapovi ispune za pojasne stapove
prikljucuju pomocu posebnih, dodatnih limova, koji se nazivaju svorni limovi. Resetkasti nosaci kod
kojih se za prikljucak koristi jedan cvorni lim nazivaju se jednozidni resetkasti nosaci i primnjuju se
za lake i srednje teske nosace u zgradarstvu (slika b). Kada se veza ostvaruje preko dva cvorna lima
koji leze u dve paralelne ravni, takvi resetkasti nosaci se nazivaju dvozidni resetkasti nosaci
(slika c).

70.

Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosaa

Osnovna pravila za konstruisanje

1. Optereenje treba da deluje u vorovima;
2. Duina pritisnutih tapova treba da bude to manja;
3. tapovi treba da budu pravi izmeu vorova;
4. Sistemne linije tapova treba da se seku u voru (centrisani tapovi)
5. Uglovi tapova ispune ne treba da budu suvie otri (ne manji od 300);
6. Montani nastavci pojasnih tapova izvode se izvan vorova (u neposrednoj blizini) na strani
slabije optereenog tapa);
71.

Oblici reetkastih nosaa i oblici poprenih preseka tapova

Oblik reetkastog nosaa zavsi od oblika pojasnih tapova;

Po svom obliku reetkasti nosai mogu da budu:
Reetkasti nosai sa paralelnim pojasom;
Reetkasti nosai sa gornjim pojasom u nagibu (uglavnom prati nagib krovnih ravni)
Reetkasti nosai sa parabolinim pojasom ili pojasevima;
Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima
Sistemna visina reetkastih nosaa (h) se kree:
od L/10 do L/15 za lake reetkast nosae;
od L/7 do L/9 za teke reetkaste nosae;
Za kontinualne nosae mogu se usvojiti manje visine.
Rasponi (L) mogu biti:
od 12 do 18 m za ronjae i podne nosae,
od 30 do 100 m pa i vie (npr. u mostogradnji)
Oblici reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima

Oblici ispune kod spregova

Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima i sekundarnom ispunom

Primenjuju se kod mostovskih nosaca velikih raspona.

Reetkasti nosai sa gornjim pojasom u nagibu
Uglavnom se kriste kao krovni nosai, a nagibi gornjeg pojasa prate nagib krovne ravni.
Razlikuju se dva osnovna oblika:
trougaoni reetkasti nosai.
trapezasti ili poligonalni reetkasti nosai.
Trougaoni reetkasti nosai
Trapezasti poligonalni reetkasi nosai

Oblici poprenih preseka tapova

Razliiti oblici poprenih preseka primenjuju se za:
Pojasne tapove,
Stapove ispune,
Zategnute tapove,
Pritisnute tapove. Izbor oblika poprenih preseka je jako veliki Treba voditi rauna da izbor
oblika pojasnih taova i tapova ispune bude u skladu sa predvijenim oblikovanjem vornog
lima!
Proraun reetkatih nosaa
Prilikom prorauna uticaja u reetkastim nosaima pretpostavlja se:
Da su veze u vorovima idealo zglobne,
Da sile deluju iskljuivo u vorovima nosaa,
Da su tapovi izmedju vorova pravi i da su centrisani u voru.

Primarna i sekundarna naprezanja kod reetkastih nosaa

Ovakva odstupanja od idealizovanog proracunskog modela, bilo da je rec o krutim vezama u
cvorovima ili ekscentricnom vezivanju, dovode do pojave sekundarnih uticaja. Naime, u stapovima
resetkastih nosaca se kao dominantna, odnosno primarna naprezanja javljaju normalni naponi
izazvani dejstvom aksijalnih sila ( ), dok se uticaji nastali usled momenata savijanja ( ) smatraju
sekundarnim. Medjutim, moze se pokazati da uticaji usled momenata savijanja u krutim uglovima
mogu da se zanemare. Kao potvrda ove cinjenice moze da posluzi primer sa slike, na kojem se
uocava da su normalni naponi usled aksijalnih sila i preko 10 puta veci od sekundarnih napona
izazvanih savijanjem. Momenti savijanja u cvorovima resetkastog nosaca odredjeni su uz
pretpostavku o idealno krutim vezama. Kod vecine veza izvedenih pomocu zavrtnjeva dolazi do
izvesne relativne rotacije, usled ponistavanja zazora izmedju vrata zavrtnja i rupe deformacije
prikljucnih elemenata, pa su usled polukrutog ponasanja ovakvih veza momenti savijanja, a samim
tim i sekundarni naponi, jos manji i mogu da se zanemare. ( pretpostavljam da ovo nema veze sa
pitanjem ali mora da se zna ).

72.

Duine izvijanja tapova reetkastih nosaa

Odredjivanje duine izvijanja pritisnutih tapova

Posebno se analizraju pojasni tapovi i

tapovi ispune (dijagonale i vertikale), kao i
izvijanje u ravni reetkastog nosaa i izvan
ravni reetkastog nosaa;
Sistemna duina u ravni reetkastog
nosaa jednaka je rastojanju izmedju vorova
reetkastog nosaa, a izvan ravni je jednaka
osovinskom rastojanju izmedju taaka bonog
pridravanja;

Duine izvijanja pojaseva

- Generalno, duina izvijanja pojasnog elementa u ravni i izvan ravni jednaka je njegovoj
sistemnoj duini L ( =1)!
- Za pojasne tapove od I ili H preseka, moe se usvojiti da je duina izvijanja u ravni jednaka
0,9L ( = 0,9), a izvan ravni jednaka je sistemnoj duini L ( = 1)!
- Za pojasne tapove od upljih profila, duina izvijanja u ravni i izvan ravni jednaka je 0,9L
( = 0,9), gde je L sistemna duina!
- Za izvijanje izvan ravni sistemna duina jednaka je rastojanju taaka bonog pridravanja!
Duine izvijanja tapova ispune
- Generalno, duina izvijanja tapova ispune izvan ravni jednaka je sistemnoj duini L;
- Duina izvijanja u ravni reetkastog nosaa jednaka je 0,9L izuzev u sluaju tapova od
ugaonika;
- Kod reetkastih nosaa od upljih profila kod kojih je odnos irine pojasa (0 ) i irine tapa
ispune ( ) manji od 0,6, duina izvijanja u ravni i izvan ravni je 0,75L;
Duine izvijanja tapova ispune od L profila
Za tapove ispune od ugaonika (L profila), kada veza sa pojasom poseduje odredjen stepen
ukljetenja (zavarena ili sa bar 2 zavrtnja) moe se zanemariti ekscentricitet, a ugaonik se
proraunava kao centrino pritisnut element sa ekvivalentnom relativnom vitkou:
, . + .
, . + .
, . + .

U sluaju veze sa samo jednim zavrtnjem ekscentrinost mora da se uzme u obzir, a duina
izvijanja je jednaka sistemnoj duini L;
73.
74.

Proraun i konstruisanje vorova kod jednozidnih reetkastih nosaa

Proraun veze u voru jednozidnog reetkastog nosaa

Proraun i oblikovanje detalja vorova zavisi od:

tipa reetkastog nosaa (sa vornim limom ili bez njega),
oblika poprenih preseka pojasnih tapova i tapova ispune;
broja vornih limova (kod vorova sa vornim limom);
vrste spojnih sredstava (zavrtnjevi ili zavarivanje);
Reetkasti nosai sa vornim limom
vorni limovi se oblikuju tako da:
imaju minimalne dimenzije i
da im je oblik jednostavan za izradu (po mogustvu da imaju dve paralelne ivice).
Sto su vece dimenzije cvornog lima, veca je i krutost cvora, pa se zbog toga povecavaju
sekundarni uticaji usled momenata savijanja u krutim uglovima. Dimenzije cvornog lima bitno
zavise od uglova izmedju stapova. Isuvise ostri uglovi (manji od 30) prouzrokuju znatno vece
dimenzije cvornih limova, pa ih treba izbegavati.
Prilikom oblikovanja cvornih limova treba teziti da bar dve ivice budu paralelne kako bi citava
serija cvornih limova mogla da se izreze iz jedne celicne trake uz minimalan otpad. Izrada ovakvih
cvornih limova je znatno jednostavnija i jeftinija.

Cvorni lima ima dvojaku funkciju: da omoguci uvodjenje sila iz stapova izpune u cvor
resetkastog nosaca i da obezbedi ravnotezu cvora. Zbog toga se u njemu javlja slozeno dvoosno
naponsko stanje, koje se ne moze jednostavno analiticki definisati. S obzirom na dvojaku funkciju
cvornog lima, njegova debljina treba da se odredi na osnovu dva kriterijuma, tj do loma vornog
lima moe da dodje lokalno u zoni unoenja sila iz tapova ispune, ili globalno po itavoj visini
vornog lima, na mestu teorijskog vora.
Realan raspored normalnih napona (slika a) u zoni uvodjenja sile u cvorni lima, odredjen na
osnovu neke precizne analize, dozvoljava primenu uproscenog proracunskog modela, koji
podrazumeva linearno prostiranje napona pod uglom od 30. Prema ovom modelu dijagram
normalnih napona je konstantan na efektivnoj sirini = + (slika b i c).

= , /

= (

,
)

Kod sirokih zategnutih stapova ispune, koji za cvorni lim vezani sa nekoliko linija zavrtnjeva (slika d),
lom cvornog lima moze da nastupi po izlomljenim neto presecim a-b-c-d, ili, ko kratkih veza,
e-b-c-f. Tj. treba proveriti i cepanje bloka.
,,
Naprezanja vornog lima na mestu teorijskog vora
= +
=
=

Popreni presek koga ine zajeno pojasni tap i vorni lim treba da se preoveri na dejstvo presenih
sila , i .
rastojanje izmedju tezista pojasnih stapova i tezista preseka A-A

Veza vornog lima sa pojasnim tapovima

Veza vornog lima sa pojasnim tapovima se uglavnom izvodi zavarivanjemili, pomocu mehanickih
sredstava. Pri proracunu ove veze, bilo da je ona ostvarena zavarivanjem ili mehanickim spojnim
sredstvima, postoje dva sustinski razlicita slucaja:
- Kada se pojasni stapovi prekidaju u cvoru (slika a)
- Kada se pojasni stapovi ne prekidaju u cvoru (slika b)

= =

U savremenim elinim konstrukcijama prekidanje pojasnih tapova u voru nije uobiajeno, a

veza vornog lima sa pojasnim tapovima se, po pravilu, ostvaruje zavarivanjem!
Odredjivanje razultante tapova ispune u voru u sluaju pokretnog optereenja
Kod resetkastih nosaca koji su izlozeni dejstvu pokretnog opterecenja, kao sto su mostovski ili
kranski nosaci, rezultantu treba odrediti na osnovu uticajne linije za razliku sila. Vrednost
maksimalne rezultante moze da se odredi i priblizno prema sledecem izrazu :
= . . (+ )

Ukoliko u cvoru deluje i spoljasnje opterecenje u vidu koncentrisane sile, vezu cvornog lima sa
pojasnim stapovima treba dimenzionisati i za dejstvo ove sile. Na slici su prikazana dva
karakteristicna cvora u kojima deluje i spoljasnja koncentrisana sila F. Sila R prema kojoj se
dimenzionise veza cvornog lima moze da se odredi na osnovu plana sila, kao vektorski zbir
rezultante stapova ispune i spojlasnje sile F. Treba napoenuti da ova sila R deluje u cvoru i da,
ukoliko teziste pojasnih stapova ne poklapa sa tezistem veze, dolazi do ekscentriciteta, koji treba
uzeti u obzir pri proracunu spojnih sredstava. Ovaj ekscentricitete prouzrokuje moment savijanja u
vezi.

Primer prorauna veze u voru reetkastog nosaa

Ako s pojasni stapovi masivni, sto je uglavnom slucaj kod resetkastih nosaca ciji je pojas
izlozen lokalnom savijanju (npr. kranski nosci), centricna veza stapova ispune prouzrokuje veoma
dugacke cvorne limove koji su neracionalni i estetski neprihvatljivi (slika a), pa se u ovakvim
slucajevima pribegava ekscentricnom prikljucku stapova ispune (slika b). Na taj nacin se znatno
smanjuju dimenzije cvornog lima, kruti pojasni stap se dodatno opterecuje momentom
ekscentriciteta = = /, koji se javlja kao posledica ovakvog prikljucka, a savovi su
oslobodjenji dejstva momenta ekscentriciteta.

Reetkasti nosai od upljih profila

Spadaju u reetkaste nosae bez vornog lima;
Veze u vorovima se ostvaruju direktim zavarivanjem;
Prednosti u odnosu na klasine reetkaste nosae:
manja teina,
jeftinija antikoroziona zatita (manji odnos O/A)
povoljniji aerodinamiki oblik u odnosu na otvorene preseke;
velike mogninosti konstrukterskog i arhitektonskog oblikovanja.
Izradjuju se od:
upljih profila krunog poprenog preseka (CHS);
upljih profila kvadratnog ili pravougaonog preseka (RHS).
Proraun veza prema poglavlju 7 EN 1993-1-8.
Polje primene poglavlja 7 EN 1993-1-8
Pravila za proraun veza reetkastih nosaa od upljih profila data u Evrokudu 3 vae za:
vruevaljane (EN10210) i hladnooblikovane (EN10219) uplje profile izredjene od elika sa
granicom razvlaenja ne veom od 460 MPa; Kada je granica razvlaenja vea od 355 MPa
proraunske nosivosti treba redukovati mnoenjem sa 0,9 (10%).
uplje profile sa debljinom zida t ne manjom od 2,5 mm;
pojasne tapove sa debljinom zida t0 ne veom od 25 mm;
reetkaste nosae sa uglom izmeu pojasa i elemenata ispune ne manjim od 30 (
30);
pritisnute tapove klase 1 ili 2 za sluaj istog savijanja;
Obuhvaeni su razliiti tipovi ravanskih i prostornih vorova!

75.
Proraun i konstruisanje reetkastih nosaa od upljih profila krunog poprenog preseka
76.
Proraun i konstruisanje reetkastih nosaa od upljih profila pravougaonog poprenog
preseka
Kruni - CHS

Pravougaoni - RHS

Prilikom direktnog zavarivanja stapova ispune za pojasne stapove, ukoliko se u cvoru vezuje bad
dva stapa ispune, sto je najcesce slucaj, razlikuju se dva tipa cvorova:
a) cvorovi sa razmakom
b) cvorovi sa preklopom
Milinalni razmak izmedju dva stapa ispune
na mestu veze proistice iz potrebe za
ostvarenjem kvalitetnih savova i ne
treba da je manji od zbora debljina
zidova stapova ispune:
+
Preklop se izrazava u procentima:

= [%]

i ne treba da bude veci od 25%

Tipovi ravanskih veza u vorovima

Tipovi prostornih vorova

Geometrijski parametri dimenzija poprenih preseka od upljih profila

Naponi u pojasnim tapovima

, ,
+

,
, ,
=
+

, =

= (, /, )/

= (, /, )/

, = , ,
>

Tipovi loma veza elemenata od upljih profila

a) Lom plastifikacijom povrine pojasa ili njegovog itavog poprenog preseka plastini lom
povrine pojasa ili plastini lom poprenog preseka pojasa;
b) Lom bonih zidova pojasa ili lom rebra pojasa usled plastifikacije, gnjeenja ili nestabilnosti
(ulubljenje ili izboavanje bonih zidova pojasa ili rebra pojasa) ispod pritisnutog elementa
ispune;
c) Lom smicanjem pojasa;
d) Lom usled kidanja (proboja) smicanjem zida upljeg profila pojasa (pojava prsline koja dovodi
do odvajanja elementa ispune od pojasa);
e) Lom elemenata ispune sa redukovanom efektivnom irinom (prsline u avovima ili u
elementima ispune);
f) Lom izboavanjem elemenata ispune ili upljeg profila pojasnog elementa na mestu veze.

Tipovi loma kod CHS

Tipovi loma kod RHS

Reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka (CHS)

Opseg vazenja za zavarene veze izmedju elemenata ispune i pojaseva od supljih profila kruznog
poprecnog preseka

Proraunske nosivosti za razliite tipove veza elemenata od CHS

Reetkasti nosai od upljuh profila kvadratnog i pravougaonog poprenog preseka (RHS)

Znatno jednostavniji i jeftiniji proces izrade u odnosu na CHS;

Ravno seenje, nema posebne obrade krajeva tapova ispune;
tapovi ispuni mogu da budu i krunog poprenog preseka CHS;
Postoji mogunost ojaanja veze za razliku od CHS;
Neto loiji aerodinamiki oblik u odnosu na CHS;

Opseg vaenja za veze elemenata od RHS

Proraunske nosivosti za razliite tipove veza elemenata od RHS

Naini ojaanja veza - RHS

77.

Proraun i konstruisanje montanih nastavaka reetkastih nosaa

Radionicki nastavci se uglavnom ostvaruju zavarivanjem, a lociraju se izvan cvora na strani slabije
napregnutog stapa. Postoje tri razlicite mogucnosti za ostvarivanje nastavaka u zavarenoj izradi:
a) Pomocu umetnute ploce
b) Pomocu ''mufa''
c) direktnim zavarivanjem suceonim savovima

Nastavci sa umetnutom plocom se primenjuju kada se nastavljaju suplji profili razlicitih

dimenzija. Veza se ostvaruje obostranim ugaonim savovima po citavom obimu profila. Kod profila
sa vecom debljinom zodova mogu da se primenei suceoni savovi za vezu profila sa umetnutom
plocom.
Osnovni nedostaci ovog resenja su indirektno prenosenje sile i zatezanje upravno na pravac
sava. Osim toga treba obratiti paznju na dvoplatnost materijala od kojeg se izradjuje umetnuta
ploca, koja moze da dovede do prevremenog loma, posebno kod dinamicki opterecenih
konstrukcija.
Primena mufa je moguca samo kod profila sa istim spoljasnjim dimenzijama. Prenosenje sile
se i u ovom slicaju vrsi indirektno, preko mufa, a veza se ostvaruje ugaonim savovima. Posto muf,
na izvesan nacin, predstavlja podvezicu, njegova povrsina treba da bude veca ili jednaka od
minimalne povrsine stapova koji se vezuju. Kod pritisnutih stapova koji su izlozeni dejstvu lokalnog
savijanja, duzina mufa treba da bude:
.
Kod pravougaonih profila umesto precnika d treba uzeti visinu profila h.
Suceonim savovima moze da se ostvari veza stapova istih ili priblizno istih dimenzija
poprecnog preseka. Ako se dimenzije stapova znacajno razlikuju, primenjuju se konusni umetci, ali
se vrsi redukcija kraja sireg profila.
Poloaj montanih nastavaka

Kako su rasponi resetkastih nosaca uglavnom veci od dozvoljene duzine transportnog

gabarita, treba predvideti montazne nastavke. Oni se lociraju tako da dele resetkasti nosac na dve
ili vise celina, koje se mogu samostalno transportovati. Za razliku od stapova ispune cija veza na
montazi u nekim slucajevima moze da s eizbegne povoljnim izborom preseka, pojasni stapovi
obavezno moraju da se prekinu i to, po pravilu, u istom polju resetkastog nosaca. Stapovi ispune se
u uslucaju kada je rastavljanje resetkastog nosaca nemoguce bez njihovog prekidanja, prikljucuju
za cvorove nosaca u vidu montaznog stapa(najcesce dijagonale).

Vrste montanih nastavaka

Sa podvezicama

Sa ceonom plocom

Montani nastavci pomou podvezica

Oblikovanje i modeliranje montanih nastavak sa eonom ploom

Montni nastavci pomou eone ploe sa ukruenjima

, > , = ,

Presek 1-1:
=

,
,
,

, =

Presek 2-2:
= , /,
=

,
,

= = /
= + ( + ) ,

= , ,

, = /