Na kutak galaksije je prilino neobino mesto?

Egzoplanete, koje najee otkrije ameriki teleskop Kepler, esto susreemo u naoj
galaksiji, ali ih uopte nema u naem Sunevom sistemu koji predstavlja svojevrsni
kosmiki izuzetak, tvrde astronomi na godinjoj konferenciji Amerikog astronomskog
drutva.
Nama se Sunev (Solarni) sistem ini normalan, ali nova istraivanja planeta razasutih oko drugih zvezda ukazuju
da je na kutak galaksije prilino neobino mesto, rekao je Def Marsi, profesor astronomije na Univerzitetu Berkli
u Kaliforniji.
Naunici su otkrili da vie od tri etvrtine nedavno otkrivenih planeta izvan Solarnog sistema nisu uopte nalik
nama poznatim planetima koje se vrte oko Sunca. Umesto toga, veina su mini-Neptuni veliine Zemlje, ali za
razliku od nae planete, sastavljeni su od gustog sloja gasova oko vrstog jezgra, to je otprilike sastav Neptuna.
To znai, objasnili su naunici, da je recept pravljenja planeta u drugim sunevim sistemima puno drugaiji od
procesa koji je rezultirao formiranjem Zemlje.
Ti mini-Neptuni, rekao je Marsi, dominiraju inventarom od oko 3.000 planeta koje je pronaao Nasin teleskop.
Egzoplanete planete koje krue oko zvezde koja nije Sunce spadaju u dve kategorije: planete koji su dvostruko
vee od Zemlje ili neto manje i imaju kameno jezgro i neto vode, poput Zemlje, a postoje i planete dva do etiri
puta vee od Zemlje koji imaju kameno jezgro, ali i puno gasova, kao to to ima Neptun.
Astronomi su izuili 60 egzoplaneta manjih od Neptuna i veih od Zemlje i otkrili da je jedna od tri planeta malo
pufnasto telo, koje sadri velike koliine gasa. Njihov sastav znai da su se, za razliku od Zemlje koja se razvila
relativno kasno u istoriji Sunevog sustava, te pufnaste loptice razvile puno ranije.
Stoga te planete moraju da budu drugaije od Zemlje, to je suprotno onome to smo oekivali, rekao je astronom
Litvik, na godinjoj konferenciji Amerikog astronomskog drutva (AAS).
Ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su planete koje se nalaze van Sunevog sistema, tj. krue oko drugih
zvezda. Iako je postojanje ovih planeta dugo bilo u domenu naune fantastike i pretpostavki, krajem 20. veka su
otkrivene planete van Sunevog sistema, pre svega zbog napretka tehnologije i poboljanja metoda nalaenja
istih.
Veina pronaenih egzoplaneta (95%) su gasoviti dinovi (planete Jupiterovog tipa), to ne znai da su planete
Zemljinog tipa malobrojne u odnosu na gasovite dinove, ve to je ogranieno trenutnim nainima nalaenja
planeta, pa se trenutno favorizuju vee i masivnije planete. Pretpostavlja se da vie od 10 procenata zvezda slinih
Suncu (klase F, G i K) ima planete.
Do maja 2013, potvreno je otkrie 889 egzoplaneta, od kojih je velika veina otkrivena indirektnim, a ne
direktnim posmatranjem. Prvi put, naunici su tvrdili da su otkrili egzoplanetu 1991. Prema njihovim navodima, to
je bila pulsarska planeta, tj. planeta koja orbitira oko pulsara, meutim, kasnije to otkrie nije potvreno. Prva
potvrena egzoplaneta je otkrivena 1995. godine, blizu zvezde G-tipa 51 Pegasi, koja je ak slina naem Suncu.
Planeta Gliese 581 e, etvrta otkrivena planeta oko zvezde Gliese 581, je nainteresantniji primer planete
Zemljinog tipa van Solarnog sistema, jer ima masu od svega 1,9 mase Zemlje, i to je egzoplaneta po veliini
najslinija naoj planeti.
Planeta Gliese 581 d, koja pripada istom zvezdanom sistemu, je egzoplaneta tipa Super-Zemlje (mase 7 puta vee
od Zemlje) i krui oko svoje matine zvezde u habitalnoj zoni, gde voda moe biti u tenom stanju. Otkria
vansolarnih planeta ini pitanje vanzemaljskog ivota jo interesantnijim.
Neke svemirske misije imaju prevashodno za cilj pronalaenje vansolarnih planeta (COROT i Kepler misija).
(izor: Wiki; Vestinet.rs)