ODLUKE DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a i REAKCIJA

NA NJIH

ODLUKA O V R H O V N O M ZAKONODAVNOM I IZVRNOM NARODNOM

P R E D S T A V N I K O M T E L U JUGOSLAVIJE I N A C I O N A L N O M
KOAJITETU OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE K A O P R I V R E M E N I M
O R G A N I M A V R H O V N E N A R O D N E V L A S T I U JUGOSLAVIJI
ZA VREME NARODNOOSLOBODILAKOG RATA

i.

Jajce, 2930. novembra 1943.

U skladu sa vrstom v o l j o m naroda Jugoslavije da se iz njihove

sloge i jedinstva u borbi protiv okupatora izgradi nova, na nacionalnom
bratstvu i ravnopravnosti zasnovana Jugoslavija kao zajednika domovina svih njenih naroda i blagodarei uspesima jedinstvene Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, koja je pod rukovodstvom Vrhovnog taba u samoj borbi ujedinila sve narodnooslobodilake pokrete naroda Jugoslavije, Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije razvilo se u vreme oslobodilakog rata u
vrhovnog predstavnika suvereniteta naroda i drave Jugoslavije kao
celine.
2.
Odgovarajui t o j injenici i stepenu razvitka narodnooslobodilake
borbe u Jugoslaviji, u skladu sa principima federativnog ureenja bratske, na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraene
Jugoslavije, Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije konstituie se u vrhovno zakonodavno i izvrno narodno predstavniko telo
Jugoslavije za vreme narodnooslobodilakog rata.
3.
Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije bira svoje
predsednitvo, k o j e se sastoji od predsednika, pet potpredsednika, dva
sekretara i n a j m a n j e 40 lanova.
4.
Predsednitvo Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslav i j e predstavnik je, u ime Vea, narodnog i dravnog suvereniteta Jugoslavije i vri sve njegove funkcije, zakonodavne i izvrne, u vremenu
izmeu zasedanja Vea/ kome odgovara za svoj rad.
5.
Predsednitvo Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslav i j e imenuje Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije.
6.
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije jeste najvii izvrni i
naredbodavni organ narodne vlasti u Jugoslaviji preko koga Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije ostvaruje svoju izvrnu
funkciju.

7.
Nacionalni komitet ima sva obeleja narodne vlade. Za svoj rad
Nacionalni komitet odgovara Antifaistikom veu narodnog osloboenja Jugoslavije.
8.
Nacionalni komitet sastoji se iz predsednika, tri potpredsednika
i odgovarajueg b r o j a poverenika.
9.
Ova odluka stupa odmah na snagu. 1
Prvo i drugo zasedanje AVNOJ-a, Beograd, 1953, 224225.
1 Bitno pitanje odnosi se svakako na dijalektiku promene politikih i klasnih
snaga u Jugoslaviji koje su revolucionarnom subjektu omoguavale da se u jesen
1943. odlui na ozakonjivanje i ustavnu potvrdu revolucionarnih promena. Re je
o oceni sadranoj u Deklaraciji Drugog zasedanja AVNOJ-a u kojoj stoji da je
u toku narodnooslobodilake borbe stvoren potpuno nov odnos politikih snaga u
naoj zemlji, te da mora takoe i u njenoj upravi i dravnom vodstvu taj novi
odnos snaga biti na odgovarajui nain izraen".
Nita tako ubedljivo kao empiriki materijal uoi Drugog zasedanja AVNOJ-a
ne govori do kog stepena su se vojni i politiki odnosi u Jugoslaviji izmenili u
korist revolucionarnih snaga.
Posle kapitulacije Italije u Dalmaciji i Sloveniji je buknuo opti narodni
ustanak. S orujem oduzetim Italijanima naoruano je oko 80.000 novih boraca.
NOVJ je oktobra 1943. imala, o emu Tito izvetava S. Vukmanovia, devet /korpusa, ali su, osim regularne vojske", zadrani i partizanski odredi radi prikupljanja novog ljudstva i diverzionih akcija. Mihailovievi etnici, javlja Tito, bili su
vojniki tueni svuda sem u Srbiji. Pored razbuktavanja ustanka u Makedoniji,
pred KPJ se nalazio zadatak uspostavljanja to vre veze sa Bugarskom i Grkom, naroito sa Bugarskom. Makedonci su, kako stoji u izvorima iz toga vremena,
prvi put od Samuila stvorili svoju vojsku. Poslednjih meseci NOV u Sloveniji se
upetostruila". Od izdajnike bele garde" i plave garde" Drae Mihailovia postoje danas samo krpe", kae se u jednom izvoru. Slovenaki narod je danas
itav ujedinjen od Trsta i Soe do Karavanki i vodi herojsku borbu za svoje
ujedinjenje, osloboenje i ravnopravnost u novoj Jugoslaviji." U Crnoj Gori ,,buktao je ponovo narodni ustanak". Potvrivalo se uverenje koje je izrazio A. Rankovi
krajem 1942. da je Crna Gora bila naa i naa e ostati". Partizani Bosanske krajine postali su pioniri osloboenja ove zemlje, bratstva i jedinstva u vreme kada se
u itavoj Bosni razgoreo narodni ustanak. Muslimanima je bivalo jasno da ih od
potpunog unitenja moe spasti jedino uee u narodnooslobodilakoj borbi, jer
su ih ustae gurale na stranu Nemaca i u bratoubilaki rat, dok su etnici nad
njima vrili nezapamene zloine". Borba u Vojvodini je pokopala teorije koje su
ile za tim da pokau kako u ravnicama bez uma i planina a sa mnogo puteva,
nije mogua oruana borba. Teren je u narodooslobodilakom ratu nesumnjivo igrao ulogu, ali je iskustvo pokazalo da je ,,naj neprohodni ja uma i najsilnija planina prema neprijatelju ujedinjeni narod, reen da se do kraja bori za svoj opstanak i svoju budunost".
Narodnooslobodilaki pokret u Srbiji, izloen strahovitom teroru Nemaca,
Bugara i kvislinga, poeo je da se budi u jesen 1943. Pored stalnog uporita narodnooslobodilake borbe na jugu delovale su s jeseni i nove srpske brigade. Rukovodstvo Partije je iz Bosne uputilo u Srbiju grupu iskusnih vojnih rukovodilaca
radi organizacije regularnih vojnih jedinica iz postojeih partizanskih odreda. Tito
je oktobra 1943. sugerisao da se vojni rukovodioci i organizatori dobiju od Drugog
korpusa, koji se nalazio na tromei Sandaka, Metohije i Crne Gore, navodei da
namerava da koncentrie dva korpusa radi doglednih operacija u pravcu Makedonije i Srbije.
Narodnooslobodilaka borba je bila optejugoslovenska pojava, a, na drugoj
strani, oruana sila revolucije stapala se sa snagama u pozadini neprijatelja. Na
ovaj fenomen klasino upuuje izvetaj Iva Lole Ribara Titu, u kome stoji: Splitski ustanak je neto to se bitno razlikuje od svega do sada. U ovom sluaju mi
smo grad dobili u prvom redu akcijom iznutra, a tek u drugom dejstvom naih
vojnih jedinica spolja."

656

O D L U K A O O D U Z I M A N J U P R A V A Z A K O N I T E V L A D E JUGOSLAVIJE
TAKOZVANOJ JUGOSLOVENSKOJ VLADI U I N O S T R A N S T V U I O
Z A B R A N I POVRATKA U ZEMLJU KRALJU
PETRU II KARAORDEVIU
Jajce, 2930. novembra 1943.
S obzirom na to da su se sve izbeglike takozvane jugoslovenske
vlade" za sve vreme teke oslobodilake borbe naroda Jugoslavije drale neprijateljski prema t o j oslobodilakoj borbi i prema narodnooslobodilakom pokretu u zemlji;
s obzirom da su, zloupotrebljavajui gostoprimstvo saveznikih vlada, neprekidno proturale lai i klevete protiv Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ; protiv organa narodne vlasti u
osloboenim delovima zemlje, kao i protiv organa narodnooslobodilakog pokreta uopte;
s obzirom da su preko svojih agenata u zemlji, a u p r v o m redu
preko svog ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva", i naelnika
Vrhovne komande" Drae Mihailovia, sistematski u z e m l j i organizovale
Porast broja jedinica i narastanje njihove borbene snage uticali su, kako javlja Ivo Lola Ribar Titu, da se urno radi na organizaciji Partije u novostvorenim
jedinicama.
U jesen 1943. razmah narodnooslobodilake borbe je uticao na ubrzanje diferencijacije u redovima HSS. Prema navedenom Titovom izvetaju, dolo je do
jake diferencijacije u partiji Radievaca", to je za posledicu imalo pristupanje
njihovih pristalica u front narodnog osloboenja". Konstatacija da je politika ekanja" (Maekova linija) i slovenake sredine" raskrinkana" sreu se i u Proglasu CK KPJ povodom 26. godinjice oktobarske revolucije, kao i u referatu podnetom tim povodom.
Izbeglika vlada je preivljavala duboku neizleivu krizu, koju je manifestovalo i obrazovanje Purieve, tzv. inovnike vlade. Tito je stanje^ emigracije ovako karakterisao: Izbeglika vlada se sve vie /vata za nas'; poeli su da nas hvale
preko radija, a u isto vrijeme nastojali preko reakcionarne amerike tampe da
nam podmetnu klipove, irei razne netane glasine, ali je istina o naoj borbi
prodrla u najire krugove svjetske javnosti, kako o uspjesima na bojnom polju,
tako i o naem uticaju u zemlji." Pokazala se kao nestvarna elja emigracije da
ugui narodnooslobodilaki pokret snagom okupatora (zadaviti rukama okupatora"), a okupatorskim terorom ubije borbenu volju kod naroda. Ustanak je predvodila Partija koja je iznikla iz dubine naroda, postajui, kako je reeno na proslavi 26. godinjice oktobarske revolucije, narodnom partijom". Referent M. ilas
je na ovoj proslavi vladu ocenio na sledei nain: Londonska izbeglika vlada nema
za sobom nikog sem aice okupatorskih slugu, koji su se sklonili iza ice okupatora. Ta vlada nema nikoga: ni naroda, ni vojske, ni vlasti, i kakva je to onda
,Vlada'? Nikakva. Ona jo jedino ima Drau Mihailovia, generala bez vojske, jednog od najteih ratnih zloinaca ovog rata."
Pobede NOVJ bile su izvojevane sopstvenim rukama i sopstvenim orujem
otetim od neprijatelja. No prva saveznika pomo u jesen 1943, koliko god bila simbolina, imala je krupan politiki znaaj: kako zbog priznavanja narodnooslobodilake borbe u inostranstvu,^tako i zbog razbijanja kleveta da je narodnooslobodilaki pokret protiv Amerike i Engleske. Tim konstatacijama pridruivalo se shvatanje da su duni da nas pomau, jer na taj nain pomau svoju borbu, a stvar je
naroda kako e urediti svoje unutranje stvari.
Konzervativne snage u inostranstvu i emigracija uzalud su suavali narodnooslobodilaku borbu propagandom da je vode komunisti i njihova partija, ignoriui njen narodnooslobodilaki karakter. Purieva vlada je, meutim, bivala svesna da je njena stvar izgubljena i da je u Jugoslaviji dolo do korenitog preobraaja, promene odnosa snaga, to je Puri jezgrovito prikazao u jednom pismu Mariji Karaorevi iz februara 1944, piui kraljici da je njegova vlada morala da
prelazi u Kairo na plimi uspeha NOV i Tita.
42 Jugoslavija 19181988.

657

bratoubilaki rat u cilju uguivanja narodnog ustanka; da su preko njega i preko njemu potinjenih komandanata sklapale sporazume i saveze
sa nemakim, italijanskim i bugarskim okupatorima, i n j i h o v i m slugama
Paveliem, iNediem i Rupnikom u cilju unitenja narodnooslobodilake
v o j n e sile, idui dotle da je njihova takozvana jugoslovenska vojska u
otadbini", pod vrhovnom komandom Drae Mihailovia, za sve v r e m e
vodila zajednike operacije sa 'Nemcima, Italijanima i Bugarima, ustaama, N e d i e v o m srpskom straom" i slovenakom belom g a r d o m "
protiv narodnooslobodilakih snaga i protiv osloboenih teritorija Jugoslavije, ime je istovremeno radila na tetu interesa zajednike borbe
saveznika;
s obzirom na to da su preko istih svojih agenata u z e m l j i i svoje
takozvane jugoslovenske v o j s k e u otadbini" organizovale sistematsko
masovno istrebljivanje Muslimana, Hrvata i srpskih rodoljuba u cilju
da fizikim istrebljivanjem ovih stvore uslove za osnivanje Velike Srb i j e , ime su direktno pomogle Hitlerovu politiku istrebljenja naih naroda i navukle na sebe odgovornost za masovna zverstva i zloine poinjene nad naim narodima;
s obzirom na to da je kralj Petar II Karaorevi davao poverenje
takvim v l a d a m a " i n j e n o m ministru vojske, mornarice i vazduhoplovs t v a " Drai Mihailoviu, koga je unapredio u armijskog generala i uinio ga naelnikom svoje Vrhovne komande, iako mu je bio poznat njihov izdajniki rad, da je davao unapreenja i odlikovanja izdajnicima
i zloincima, k o j i su u slubi okupatora krivi za m n o g o b r o j n e zloine
i izdajstva protiv svog naroda; da je, s druge strane, raalovao one
oficire bive jugoslovenske vojske k o j i su od prvog dana ustanka bili
LI redovima narodnih boraca i mnogi pali h e r o j s k o m smru; kao i s
obzirom na to da su pod zastavom kralja i monarhije vrena i da se
jo uvek vre gnusna izdajstva i strani zloini protiv svih naroda Jugoslavije,
Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije, izvravajui
tolju i tenju svih naroda Jugoslavije, donosi sledeu odluku:
1. Takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju se
sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a napose pravo da pred stranim
dravama zastupa narode Jugoslavije. To vai i za svaku drugu vladu"
ioja bi ubudue bila stvorena u z e m l j i ili izvan zemlje, a m i m o v o l j e
aroda Jugoslavije, koja se danas izraava jedino u Antifaistikom
e u narodnog osloboenja Jugoslavije.
2. K r a l j u Petru II Karaoreviu zabranjuje se povratak u zemlju,
tim da e pitanje kralja i monarhije resiti sam narod s v o j o m sopstveom v o l j o m posle osloboenja itave zemlje.
3. Nalae se, Predsednitvu Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije da u svrhu ponitenja i ponovnog sklapanja, odnosno
dobrenja, pregleda meunarodne ugovore i obaveze k o j e je u ime Juoslavije sklopila izbeglika jugoslovenska vlada".
4. Meunarodni ugovori i obaveze, k o j e bi ubudue u inostranstvu
klopila u ime Jugoslavije ili njenih naroda izbeglika takozvana jugolovenska vlada, nee se priznati.
5. Ova odluka stupa odmah na snagu.
no, 225227.
58

O D L U K A O I Z G R A D N J I JUGOSLAVIJE
NA FEDERATIVNOM PRINCIPU
Jajce, 2930. novembra 1943.

Na osnovu prava svakog naroda na samoopredeljenje, ukljuujui

p r a v o na otcepljenje ili na ujedinjenje sa drugim narodima, i u skladu
sa istinskom v o l j o m svih naroda Jugoslavije, osvedoenom u toku trogodinje zajednike narodnooslobodilake borbe, k o j a je skovala nerazdruivo bratstvo naroda Jugoslavije, Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije donosi sledeu
Odluku:
1. N a r o d i Jugoslavije nikada nisu priznali i ne priznaju raskomad a n j e Jugoslavije sa strane faistikih imperijalista i dokazali su u zajednikoj oruanoj borbi svoju vrstu v o l j u da ostanu i dalje ujedinjeni
u Jugoslaviji.
2. Da bi se ostvario princip suverenosti naroda Jugoslavije, da bi
Jugoslavija predstavljala istinsku domovinu svih svojih naroda i da nikada vie ne bi postala domenom bilo k o j e hegemonistike klike, Jugoslavija se izgrauje i izgradie se na federativnom principu, k o j i e
obezbediti punu ravnopravnost Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i
Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije,
Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
3. U skladu sa takvom federativnom izgradnjom Jugoslavije, k o j a
se temelji na n a j p u n i j i m demokratskim pravima, jeste injenica da ve
sada, u vreme narodnooslobodilakog rata, osnovne organe narodne vlasti kod pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaki
odbori i zemaljska antifaistika vea narodnog osloboenja (Glavni narodnooslobodilaki odbor Srbije, Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Hrvatske, Slovenaki narodnooslobodilaki odbor, Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Crne Gore i Boke, Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Sandaka, inicijativni
organi za Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Makedon i j e ) i da je Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije vrhovno zakonodavno i izvrno predstavniko telo naroda Jugoslavije i
vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drave Jugoslavije kao celine.
4. Nacionalnim manjinama u Jugoslaviji obezbedie se sva nacionalna prava.
5. Ova odluka stupa odmah na snagu.2
Isto, 227228.
2 Konstituisanjem AVNOJa u najvii organ vlasti jugoslovenske federacije
na dnevnom redu se nalo odvajanje dravnih od politikih funkcija. Ako se izuzme Osvobodilna fronta nastala 1941, od maja do kraja 1944. stvorene su po federalnim jedinicama politike srganizacije Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta.
Odluke su ustavne norme u materijalnom smislu rei, ali one to nisu u strogo formalnopravnom smislu. U Jajcu nisu pokretana pitanja drutveno-ekonomskih promena. Monarhija je suspendovana, ali nije ukinuta. U pravnim analizama
se istie da je Petar II ostao monarh, iako sa privremeno neregulisanim poloajem.
Suspendovanje monarhije u Jajcu je otvaralo vrata za pregovore o meunarodnom
priznanju revolucionarnih promena. AVNOJ sve do osloboenja Beograda nije svojim_ zakonodavstvom razraivao fundamentalne odluke AVNOJ-a. Nisu potpuno izvedeni oblici pojedinih federalnih jedinica i pokrajina. U odlukama Drugog zasedanja
AVNOJ-a nisu spomenute Vojvodina i Kosovo i Metohija, iako je izriito reeno da
se obezbeuju prava nacionalnih manjina. Na Drugo zasedanje AVNOJ-a nije uspela da stigne delegacija iz Makedonije. Srbiju su u Jajcu predstavljali delegati
41*

I Z V E T A J CK K P J M O S K V I O D R U G O M ZASEDANJU AVNOJ-a
U JAJCU
30. novembra 1943.
Koncem novembra odrano u Jajcu Drugo zasedanje AVNOJ-a posle skuptina zemaljskih vea Slovenake, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Sandaka i Crne Gore. Od 208 izabranih delegata svih naroda prisutno 142 k o j i su doneli i punomoja i za ostalih 66 delegata sa pravom
glasa. Sastav nacionalnih delegacija pokazuje da je nar. osi. pokret najire okupio ljude svih demokratskih grupa; a rad zasedanja bio vanredna manifestacija najpunijeg jedinstva i bratstva svih naroda Jugoslavije. Glavni referat o razvitku nar. osi borbe naroda Jugoslavije u vezi
s meunarodnim dogaajima odrao Josip Broz T i t o i prihvaen uz
najvee ovacije i oduevljenje. Bosanski delegat dr. V o j i s l a v Kecmanovi prvak SDS predloio deklaraciju Vea i tri vane odluke. Prva,
A V N O J se konstituie u vrhovno zakonodavno i izvrno pretstavniko
telo ije pretsednitvo imenuje Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije s karakterom, privremene vlade druga postavlja federativni
princip ureenja Jugoslavije trea oduzima sva prava izbeglikim
vladama i zabranjuje dolazak u zemlju kralju Petru do osloboenja
cele zemlje kad e narod reiti pitanje kralaj i monarhije. Usvojene
i druge vane odluke. Na predlog slovenake delegacije uvodi se u
N O V naziv Marala Jugoslavije. Novoizabrano pretsednitvo AVNOJ-a
dodelilo na predlog Slovenaca i uz duge burne ovacije Vea taj naziv
vrhovnom komandantu Titu.
Pretsednitvo k o j e je na Veu izabrano b r o j i 64 lana pretsednik dr. I v a n Ribar, potpretsednici Moa Pijade, Antun Augustini, Josip Rus, M a r k o Vujai i Dmitar Vlahov, sekretari R o d o l j u b olakovi
i Radonja Golubovi i 56 lanova pretsednitva.
Pretsednitvo imenovalo Nacionalni komitet sledeeg sastava: pretsednik i poverenik narodne odbrane maral Jugoslavije Josip Broz T i t o ,
potpretsednici Edvard K a r d e l j , Vladislav Ribnikar, k o j i je i poverenik
za informacije i Boidar Megovac, poverenici: spoljnih poslova dr Josip
Smodlaka, unutranjih poslova Vlada Zeevi, prosvete Edvard Kocbek,
narodne privrede Ivan Milutinovi, finansija Duan Sernec, saobraaja
Sreten ujovi-Crni, zdravlja dr. M i l i v o j Jambriak, ekonomske obnoiz vojnih jedinica. AVNOJ je u Jajcu proklamovao saveznu (federativnu dravu), a
tie savez drava (konferenciju). Na Drugom zasedanju AVNOJ-a on se konstituisao u vrhovno zakonodavno i izvrno predstavniko telo Jugoslavije, kao vrhovni
predstavnik suvereniteta naroda i drave Jugoslavije kao celine. Iz odluka proizlazi
;istem dvojne dravnosti: Saveza Federacije i federalnih jedinica, ali je u fazi
>ruzane revolucije bla dominantna poziciji organa zasnovanih na principu demokratskog centralizma, jedinstvena strategija i jasno definisani ciljevi rukovodeeg
subjekta jugoslovenske revolucije, te uticaj generalnog sekretara CK KPJ J. B. Tita.
Posle AVNOJ-a otvaraju se pitanja granica izmeu pojedinih federalnih jedinica i
karaktera unutranjeg ureenja, nezavisno od injenice da je to pitanje bilo reeno u Jajcu. AVNOJ je negirao unitaristiku koncepciju dravnog ureenja, dualistiku i trijalistiku strukturu, izjanjavajui se protiv svih separatistikih reenja u jugoslovenskm okvirima. NKOJ je dobio sloeniju i mnogo razgranatiju strukturu u poreenju sa Izvrnim odborom AVNOJ-a (poverenitva) u iju su nadlenost spadali poslovi narodne odbrane, spoljnih poslova, prosvete, saobraaja,
itd. Odlukama AVNOJ-a nije bio ustanovljen novi subjekt u meunarodnim odnosima, ve su samo istaknuti novi organi spoljnog predstavljanja Jugoslavije, krajem 1943. bez meunarodnog priznanja, iji su tvorci tek bili spremni da se za
njega izbore.
660

ve T o d o r Vujasinovi, socijalne politike dr. Anton Krinik, sudst\ ^

Frane Frol, ishrane Mile Perunii, graevina dr. Rade Pribievi, uma
i ruda pukovnik Sulejman Filipovi.
AVII, k-119/2, reg. br. 41.
I Z J A V A R I C A R D A LOA P R I L I K O M D E B A T E
U D O N J E M DOMU
8. decembra 1943.
. . . Naa politika je da podravamo sve snage u Jugoslaviji k o j e se
odupiru Nemcima. Prema sadanjem stanju stvari, mi d a j e m o partizanskim snagama m n o g o veu podrku nego onim pod generalom Mihailoviem, i to iz jednostavnog razloga to je otpor partizanskih snaga protiv Nemaca daleko v e i . . .
S. Neovi, Svet o nama, 19411945, Beograd, 1983,

knj. 3, tom 2, 420.

PRVA IZJAVA AMERIKOG M I N I S T R A SPOLJNIH POSLOVA

KORDELA HALA
9. decembra 1943.
Jugoslovenski narod je pred celim svetom ispoljio reenost da
ponovno postane nezavisan i da snage sila Osovine istera iz svoje zemlje. Sa neljudskom bezobzirnou nacisti su pokuali da razjedine i zavade o v a j narod, delei njegovu teritoriju, uspostavljajui suparnike
vlasti, odravane silom i terorom, i raspirujui najnie strasti graanskog rata.
Prirodno je da su u borbi protiv takvog neprijatelja, k o j i se slui
svim metodama sile i obmanjivanja, organizatori jugoslovenskog otpora
morali nastojati da koriste sve lokalne okolnosti i preimustva, svaku
socijalnu i politiku grupu i svakog smelog i vetog vou. Ma kakve
razlike bile meu njima, njihov k r a j n j i cilj je isterivanje neprijatelja
iz z e m l j e i ponovo uspostavljanje institucija slobode vlade.. .
U takvim okolnostima prirodno je da politiki zahtevi takoe mor a j u da igraju izvesnu ulogu. Naa je namera da svim sredstvima pomaemo snage otpora, i to sa gledita njihove vojnike vrednosti, ne
ulazei dok t r a j e borba u diskusiju o politikim razlikama. Saglasno
sa naom stalnom politikom smatramo da je politiko ureenje prvenstveno stvar budueg izbora samog jugoslovenskog naroda. U meuvremenu, koristie se sva sredstva da se dobiju stvarne i objektivne inform a c i j e o svim aspektima situacije u Jugoslaviji da bi se upotrebile
za dalje voenje rata.
S. Neovi B. Petranovic, AVNOJ i revolucija, Beograd, 1983, 468.
S A O P T E N J E V L A D E SSSR-a O D R U G O M ZASEDANJU AVNOJ-a
14. decembra 1943.
K a o to je poznato, krajem novembra na teritoriji Jugoslavije,
koju su oslobodili partizani, odrano je Drugo zasedanje Antifaistikog vea Jugoslavije, k o j e su inili predstavnici svih oblasti zemlje, i
661

Dno je donelo reenje o pretvaranju Antifaistikog vea u vrhovni zakonodavni i izvrsni organ i stvorilo, sa svojstvima privremene vlade
Jugoslavije, (Nacionalni komitet osloboenja
U novoizabrani P r e z i d i j u m Antifaistikog vea i Nacionalni komitet osloboenja uli su predstavnici svih naroda Jugoslavije iz svih
drutvenih slojeva i partija k o j e vode borbu za nacionalno osloboenje
Jugoslavije.
Za predsednika Prezidijuma Antifaistikog vea ponovo je izabran istaknuti politiki radnik Jugoslavije dr Ivan Ribar, a za efa Nacionalnog komiteta osloboenja vrhovni komandant Narodnooslobodilake a r m i j e Josip Broz Tito, kome je dodeljeno zvanje marala.
Skuptina je postavila federativni princip ureenja Jugoslavije.
Ove dogaaje u Jugoslaviji, k o j i su ve naili na p o v o l j n e odzive
u Engleskoj i SAD, vlada SSSR posmatra kao pozitivne injenice k o j e
doprinose d a l j o j uspenoj borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske
Memake. lOni takoe svedoe o ozbiljnim uspesima novih lidera Jugoslavije o ujedinjavanju svih nacionalnih snaga Jugoslavje.
Sa tog stanovita posmatra se u Sovjetskom Savezu i delatnost
generala Mihailovia, koja, po raspoloivim obavetenjima, dosad n i j e
ioprinosila, ve nanosila tetu borbi jugoslovenskog naroda protiv nenakih okupatora, i zbog toga nije mogla a da ne naie na negativan
;tav u SSSR.
Smatrajui da j o j je neophodno p r i b a v l j a n j e podrobnih infornaciia o svim jugoslovenskim dogaajima i partizanskim organizacijama, sovjetska vlada je odluila da uputi u Jugoslaviju Sovjetsku v o j n u
nisiju, kao to je to ve ranije uradila britanska vlada.
sto, 4689.

A N T O N I I D N U D O N J E M DOMU O O D L U K A M A AVNOJ-a
London, 14. decembra 1943.
. .. Ve mnogo meseci srce i dua otpora protiv neprijatelja u
ugoslaviji bili su partizani sa svojim vrhovnim komandantom genera Titom. Iz svih izvetaja k o j e smo primili jasno je da partizani zadravaju i angauju veliki b r o j nemakih divizija. Mi inimo sve to moemo da ih snabdemo municijom i da ih podrimo na svaki moguan
ain. Nau akciju u vezi sa ovim, naravno, podravaju i nai savezici. . .
Sada, ako mogu, vratio bih se unazad, malo u prolost. elim da
rikaem o v o m Domu kako je dolo do ovoga. Na osnovu informacije,
aju smo imali, mi smo se ve poetkom ovog prolea odluili da upimo generala Tita da li e primiti jednu britansku misiju. On je odmorio: d a " , i britanski oficiri su od toga doba s n j i m . Naa misija je,
od vodstvom lana ovog Doma, mog potovanog i uvaenog prijatelja,
srodnog poslanika za Lankaster, brigadira Ficroja Maklena (Fitzroy
lacLean) uspostavila izvanredno dobre odnose sa generalom Titom,
ao to je o v a j Dom video iz dananjih novina, sovjetska vlada je taae odluila da poalje vojnu misiju kod partizanskog vrhovnog kolandanta. Ja elim da potpuno objasnim kakvo je nae gledite o tome.
ospodin M o l o t o v je bio d o v o l j n o dobar da diskutuje o o v o m pitanju
i mnom. 1 to dva puta, kad sam bio u Moskvi i nedavno u Teheranu.

On je rekao: V i imate misiju kod Tita i mi mislimo takoe da poal j e m o m i s i j u " . Mi smo, naravno, podrali o v a j predlog predsednik
vlade i ja, i gospodin Molotov i ja saglasili smo se da nae dve misije
treba da rade zajedno, i kada sovjetska misija bude dola u ovu zemlju, one e najprisnije saraivati. Takva je situacija. . .
K a o to je ovome Domu poznato, nedavno su obrazovani, p o d
o k r i l j e m vrhovnog komandanta partizanskih snaga, vrhovno zakonodavno vee i Nacionalni komitet osloboenja. K o l i k o mi je poznato, Nacionalni komitet ne protee svoju vlast izvan teritorija u kojima dela. On
svakako nije zahtevao bilo kakav oblik priznavanja od vlade N j e g o v o g
velianstva. K a k o ja razumem situaciju i kako sam obaveten od naih
oficira, partizani istiu privremeni karakter ove administracije, jer oni
smatraju da e jugoslovenski narodi, im njihova zemlja bude osloboena, slobodno izabrati onakav oblik vladavine k o j i vie vole. Ako je
tako stanje stvari, onda je ono saglasno s gleditem vlade n j e g o v o g
velianstva. . .
Isto, 469470.

S A O P T E N J E B O I D A R A P U R I A P O V O D O M DRUGOG Z A S E D A N J A
AVNOJ-a
Kairo, 5. decembra 1943.
. . . P o v o d o m stvaranja Komiteta narodnog osloboenja" u Jugoslaviji, k o j i e vriti ulogu Privremene vlade", Kraljevska jugoslovenska vlada d a j e sledee saoptenje:
Ovaj nasilni teroristiki pokret ne odgovara ni u emu demokratskim i socijalnim shvatanjima naeg naroda niti n j e g o v o m narodnom
duhu.
Ovakvi pokreti unose samo konfuziju u redove jugoslovenskog
naroda i mrve njegov ujedinjeni otpor protiv okupatora i sve vie ga
upuuju na meusobne borbe to je osnova politike naih neprijatelja.
U Jugoslaviji je o v a j pokret rezultat propagande iz inostranstva,
i j e m su uspehu, naalost, mnogo doprinele izvesne saveznike ustanove, dok Jugoslovenska vlada nema ni jedno javno sretstvo optenja sa
svojim narodom.
To je prva reperkusija izvesnih tvrenja da legitimne vlade Ujedinjenih Naroda u izgnanstvu ne pretstavljaju svoje narode. Teza koju
smo do pre mesec-dva sluali samo od nemakih okupatora a koju danas, naalost, zastupaju i izvesni delovi slobodnog javnog miljenja.
Jugoslovenski narod, koji se kroz vekove tue za svoju slobodu,
i k o j i i danas, u najstranijem krvoproliu, to ini pod okupatorom,
umee na ovakve napade da odgovori kako oni zasluuju. 3
AJ, 10325165.
3 Izbeglika vlada se od poetka nalazila u krizi, ali se ova dokraja zaotrila
sa pribliavanjem rata obalama Balkana: Duan Simovi je uputio 15. maja 1943.
Memorandum kralju Petru II u kome, izmeu ostalog, kae da je rezultat esnaesI tomesenog rada Vlade potpuno negativan, jer nijedan problem" nije reen, a sama vlada se nalazi u stalnoj krizi. Prema Simoviu: Rad Kr. Vlade bio je od poetka inspirisan samo linim ambicijama i sebinim raunima pojedinaca, pogaanjima politikih pekulanata, linom netrpeljivou, mrnjom, linim osvetama, ruenjem vojske, intrigiranjem i klevetanjem stareina na ulici i kod potinjenih.

663

DEKLARACIJA OTEESTVENOG FRONTA BUGARSKE

O MAKEDONSKOM PITANJU
Decembra 1943.
. . . Da bi se izbegle bilo kakve nove istoriske greke i da bi se
Makedoniji dalo vrsto umirenje, O T E E S T V E N I F R O N T P O D I E PAROLU M A K E D O N I J A M A K E D O N C I M A " . T o m parolom uinie se
k r a j suparnitvu izmeu balkanskih drava. Nikakva izmena sadanje
raskomadanosti Makedonije od njenih neprijatelja, niti pak njeno
cclokupno prisajedinjenje bilo k o j o j balkanskoj dravi. J E D I N S T V E N O
SPASONOSNO REENJE CELOKUPNA SLOBODNA I N E Z A V I S N A
M A K E D O N I J A SAMO T A K O CF. O N A P R E S T A T I DA BUDE JABUKA.
R A Z D O R A I P R E T V O R I C E SE U Z D R A V U K A R I K U UJEDINJENJA
MEDIJ B A L K A N S K I M N A R O D I M A . Sovjetski Savez i snage demokrati je bie garanti jedne slobodne i nezavisne Makedonije. Da bi se postigao taj veliki istorijski cilj, potrebno je da se na elo balkanskih drava postave istinske narodne vlade, k o j i m a su tue bilo kakve imperijalistike aspiracije, k o j e e se drati principa N E Z A V I S N O S T I I SAMOPREDELJENJA B A L K A N S K I H NARODA.
Graani svih balkanskih zemalja, b o r i m o se svim snagama za neodlono unitenje faistikih vlada i uspostavljanje narodne demokratske vlasti na Balkanu. Preko svoga Oteestvenog fronta bugarski narod apelira na sve svoje susede da se ujedine o k o te jedinstveno spasonosne parole.
Zivelo slobodno samoopredeljenje Makedonije!
Ziveo bratski sporazum Bugarske sa Balkanskim narodima. 4
Bugarska, decembar 1943 god.
OTEESTVENI FRONT
-Villi v Centralnog komiteta Saveza komunista Makedonije (u daljem
tekstu: ACKSK Makedonije), reg. br. 283.
Prirodna posledica ovakvog rada bile su: unoenje nesloge, svae i pometnje u
nae redove u inostranstvu (u Engleskoj, Americi i na Srednjem Istoku) a potom i
x zemlji; razbijanje i dezorganizacija svih snaga van zemlje; srozavanje ugeda nae zemlje pred inostranstvom i nanoenje najvee sramote naoj porobljenoj Otadbini; onesposobljavanje naih snaga u inostranstvu za koristan rad
sa saveznicima; meusobna netrpeljivost i krvava obraunavanja naih boraca
i zemlji umesto slone borbe protiv zajednikog neprijatelja; uputanje iz ruku
opravljanja borbom i javnim mnenjem u zemlji i preputanje ovoga iskljuivo straom uticaju." Simovi istie da se plemenska borba" iz Vlade prenela u javnost.
General je na sledei nain ocrtavao stanje u zemlji: Pored neprijateljskog terora
meusobno istrebljenje naeg naroda plamti na sve strane iz raznih pobuda: a) poitiko-plemenskih: pokolj Srba od strane Hrvata; b) verskih: katolici i muslimani
irotiv pravoslavnih; c) ideolokih: partizani protiv etnika; zvanini organi beoradske vlade protiv partizana i etnika." Duan Simovi je odnose sa saveznicima
iredstavljao na sledei nain: ,,a) Sa SSSR odnosi zaotreni zbog neodmerene zlouiotrebe u propagandne svrhe pokreta Drae Mihailovia, kao odgovornog lana Kr.
''lade, sa kojim meutim Vlada nije ak ni u trajnoj i neposrednoj vezi. Sukob
e izbio u javnost, b) Sa SAD plemenska netrpeljivost u vladi spreila je da
loe do izjave predsednika Ruzvelta: da e se sa pobedom saveznika Jugoslavija
jbnoviti. c) Sa Vel. Britanijom neregulisani diplomatski odnosi zbog surevnjirosti lanova vlade u linim pitanjima ni za jednu i po godinu nije postavljen
imbasador." Vladu je video podeljenu u dva dela: srpski i hrvatsko-jugoslovenski.
simovi pie i o zloupotrebi imena Krune i njenog autoriteta za sprovoenje ne:akonitih radnji, ime se" kae rui jedini ustavni inilac i simbol obnavjanja Jugoslovenske drave." (ASSIP, Izbeglika vlada 19411945, F IV).
4 Na ponaanje Oteestvenog fronta Bugarske prema Makedoniji osvrnuo
e Tito krajem juna ili poetkom jula 1944. u jednom pismu Georgiju Dimitrovu.
64

BEDRI

PEJANI H I T L E R U
29. marta 1944.

Predsednik Centralnog komiteta

II albanske lige iz Prizrena
za odbranu Kosova
Lini tab rajhsfirera SS
Uprava arhiva
Akt. br. Pov. 61/1
Prizren, 29. marta 1944. god.
Vaa ekselencijo!
sokoj
dee:

Centralni komitet II albanske lige iz Prizrena naloio mi je da vii prijateljski naklonjenoj panji Vae ekselencije izloim sle1.

Militarizacija Kosova i osloboenih albanskih podruja pod nemakim vodstvom.

Generalni K o m i t e t II albanske lige vodei rauna o ovoj fazi, punoj napetosti, u k o j o j se naao albanski problem usled zahteva k o j e namee sadanje stanje rata, a u punoj saglasnosti sa vladom i narodom
odluio je da sprovede militarizaciju Kosova i svih albanskih podru j a koja su, blagodarei junatvu nemake vojske, bila 1941. godine prikljuena Albaniji. T i m e bi se u predstojeim borbama obezbedilo konano osloboenje albanskog naroda na strani nemakog Rajha.
Ova militarizacija ima za cilj podizanje jedne armije jaine
120.000150.000 boraca voljnih da ratuju, a koja bi bila sposobna da
s uspehom primi na sebe borbu protiv srpsko-crnogorskih partizana za
celo vreme trajanja sadanjeg rata.
Ona bi bila sposobna da brani stvar Albanaca pod svim okolnostima k o j e bi se posle rata mogle pojaviti usled tekog i opasnog stanja.
2.
Tri su osnovna uslova k o j e treba ispuniti da bi se sprovela militarizacija.
1. Savremeno v o j n o naoruanje i pristojna savremena druga oprema.
2. Pridodati izvestan b r o j oficira i podoficira u svojstvu organizatora, instruktora i komandnog osoblja pojedinim delovima ove armije.
3. Ispravka, na strategijskim osnovama, dosadanje albanske granice prema Crnoj Gori i Srbiji.
Ni albanska drava ni albanski narod nisu u stanju, ukljuujui i
sredstva koja je prikupila albanska liga, da ispune ova tri osnovna uslova. Albanija uopte nema industriju naoruanja, a albanska drava
je suvie siromana da bi iz sopstvenih sredstava mogla podneti trokove naoruanja i odevanja.
II albanska liga iz Prizrena odobrava to to je u izgledu da u ap/ rilu tekue godine pone f o r m i r a n j e jedne SS divizije od albanskog ljudKritiki je isticao da se obrazloenje stava o makedonskom pitanju temelji na
tobonjim historijskim iskustvima", ne vodei rauna o novim politikim odnosima i dostignuima" narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji, te tendencijama
Nemake i drugih imperijalista".

stva. Ipak, time e biti obuhvaen samo jedan neznatan deo od 120.000
150.000 za borbu sposobnih ljudi sa Kosova.
to se tie privremene granice prema Crnoj Gori i Srbiji, koja je
1941. godine ugovorena izmeu Nemakog Rajha i Italije, ona je stavila
Kosovo u nepovoljan poloaj ne samo sa isto strategijske take gledanja, ve i u nacionalistikom istorijskom pogledu. Sa sadanjim granicama veoma je teko odbraniti Kosovo i Albaniju od jednog srpsko-crnogorskog napada, kako za vreme ovog rata, tako i posle njega.
EKSELENCIJO
Centralni komitet II albanske lige iz Prizrena naloio mi je da
vam se obratim i da vam ukaem da je samo Vaa ekselencija u stanju
zajedno sa II albanskom ligom, da izdejstvuje formiranje ove armije,
koja e biti sposobna da u svakom pogledu obezbedi granice Kosova
i osloboenih podruja.
U nadi da emo od Vae ekselencije dobiti jedno, kako za Nemaki Rajh, tako i za Albaniju, povoljno reenje, molim vas, Ekselencijo,
da primite izraze mog dubokog potovanja.
Predsednik II albanske lige
iz Prizrena za odbranu Kosova.
Bedri Pejani
Prepis iz Rk. 2924
Predsednik Centralnog komiteta
II albanske lige iz Prizrena za odbranu Kosova
Lini tab Rajhsfirera SS
Akt. Br. Pov. 6/1
Prizren, 19. mart 1944. god.
Dodatak
1. I albanska liga iz Prizrena delovala je 1878. godine. N j e n cilj
je bila borba protiv odluke Sanstefanskog sporazuma i Berlinskog kongresa. Ona je unitila crnogorsku vojsku kod Plava, dok se ni srpska
ni grka armija nisu usudile da pokuaju da izvojuju vojniko reenje.
Albanija se nije mogla rasparati. Velike sile su konano resile da srue I albansku ligu, to se i dogodilo posle trodnevne bitke kod Uroevca.
2. II albanska liga iz Prizrena osnovana je 16. 09. 1943. godine,
: ostaje pod svim okolnostima, verna tradiciji svoje prethodnice.
(MP)
Predsednik II albanske lige
iz Prizrena za odbranu Kosova
Bedri Pejani
RF/M 36/70/44 o f f .
Lini tab fajshfirera SS
Uprava arhiva
Akt. Br. Pov. 61/1 4. maja 1944. godine
Ratno komandno mesto
Veza: Va dopis od 29. 04. 1944. Rk. 2924 D.
Veoma potovani partijski drue Lamersu!
Dobio sam vae pismo od 29. 04. zajedno sa prepisom dopisa predsednika Centralnog komiteta II albanske lige iz Prizrena.
366

U o v o m trenutku 1. albanska divizija nalazi se u formiranju. K a k o

ona stoji, idem na f o r m i r a n j e 2. divizije, a zatim na f o r m i r a n j e jednog
albanskog korpusa. Bio bih vam zahvalan kada biste predsednika Lige
nagovestili da e rajhsfirer SS posle f o r m i r a n j a 1. divizije odmah misliti na f o r m i r a n j e sledeih jedinica.
H a j l Hitler!
Va veoma odani
H. Himler
Ta prepiska obavljena je izmeu
Hajnriha Himlera i dr Hansa
Hajnriha, gde u narednom dokumentu pie:
Dokument b r o j 49
P I S M O M I N I S T R A RAJHA I EFA K A N C E L A R I J E T R E E G
RAJHA L E M E R S A OD 29. A P R I L A 1944. G O D I N E R A J H S F I R E R U SS
HAJNRIHU HIMLERU U VEZI PISMA CENTRALNOG KOMITETA
DRUGE A L B A N S K E L I G E IZ P R I Z R E N A OD 29. M A R T A 1944. V O I
T R E E G RAJHA A D O L F U H I T L E R U O S P R E M N O S T I ZA S A R A D N J U
S NACISTIKOM NBMAKOM.
Rajhsministar i ef rajhskancelarije
Rk 2924 D
Berlin 28, 29. april 1944.
R a j h s f i r e r SS kancelarije
1. m a j 1944.
Gospodinu rajhsministru unutranjih poslova i rajhsfireru SS Himleru.
Vama potovani partijski drue Himleru!
U prilogu vam pokorno dostavljam prepis jednog pisma upuenog
voi Rajha od strane predsednika Centralnog komiteta II albanske l i g e
u Prizrenu od 29. prolog meseca, s m o l b o m da me obavestite da li bi
se i u o v o m sluaju moda neto m o g l o preduzeti.

Prema: P. Deletovi, n.d. 125128.

H a j l Hitler!
Va veoma odani
Lamers

667