Microsoft Word - Moj 1

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIKI
FAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU
Provoenje toplote kroz zid

- diplomski rad -
Mentor:
Kandidat:
Dr Imre Gut
Kristina Fodor, 436/05
Novi Sad, 2011
Diplomski rad
Ovom prilikom bih elela da se zahvalim mentoru, prof. dr Imretu Gutu, na

strpljenju i saradnji. Posebno se zahvaljujem svojim kolegama, i roditeljima to su bili uz
mene i u tekim, ali i onim lepim trenucima tokom studiranja.
Diplomski rad
Sadraj
Uvod .................................................................................................................................... 4
Glava 1 ................................................................................................................................ 6
1 Osnovne osobine materijala koji se koriste u graevinarstvu .......................................... 6
1.1
Fizike osobine materijala .................................................................................. 7
1.2
Fizike osobine pod dejstvom spoljnih uticaja ................................................... 8
1.2.1
Prenoenje toplote ....................................................................................... 9
1.2.1.1 Prenos toplote provoenjem ................................................................... 9
1.2.1.2 Stacionarno jednodimenziono provoenje ............................................ 12
1.2.1.3 Provoenje toplote kroz jednoslojni zid ............................................... 14
1.2.1.4 Provoenje toplote kroz vieslojni zid .................................................. 16
1.2.1.5 Koeficijent prolaza toplote, K ............................................................... 17
Glava 2 .............................................................................................................................. 20
2.1.
Opti uslovi za termoizolacione materijale ....................................................... 20
Glava 3 .............................................................................................................................. 23
3.1.
Spoljanja izolacija zida.................................................................................... 25
3.2.
Unutranja izolacija .......................................................................................... 34
3.3.
Izolacija upljeg zida......................................................................................... 34
Glava 4 .............................................................................................................................. 44
4 Model aktivne izolacije .................................................................................................. 44
4.1.
Model aktivne izolacije sa premoenjem ........................................................ 46
4.1.1.
Opis simulacije.......................................................................................... 49
4.1.2.
Simulacije i analiza simulacija.................................................................. 50
4.1.2.1.
Neizolovan zid .................................................................................. 50
4.1.2.2.
Uticaj izolacije .................................................................................. 55
4.1.2.3.
Uticaj vrste izolacionog materijala ................................................... 58
4.1.2.4.
Uticaj debljina izolacionog materijala .............................................. 60
4.1.2.5.
Uticaj debljine noseeg zida ............................................................. 62
4.1.2.6.
Uticaj debljine noseeg zida u konstrukciji "sendvi" zida .............. 65
4.1.2.7.
Efekat hlaenja.................................................................................. 68
5 Zakljuak........................................................................................................................ 70
6 Literatura ........................................................................................................................ 72
Diplomski rad
Uvod
Sve do prve polovine dvadesetog veka nije se poklanjala velika panja termikim
osobinama spoljnih zidova. Zidovi su uglavom graeni po starim empirijskim pravilima.
Kod nas je vailo pravilo: dovoljno je da je spoljni zid debljine 1,5 pune opeke. Ukoliko
zid nije bio dovoljno toplotno izolovan, prostorije su se jae grejale, a kako energenti
(drvo, ugalj, struja, gas) nisu bili skupi, termike osobine zidova nisu bile merodavne za
dimenzionisanje spoljnih zidova.
Zbog energetske krize izazvane velikim skokom cene nafte, tzv. naftnog oka,
kod nas je 1980. godine donesen standard pod nazivom: "Toplotna tehnika u
graevinarstvu TEHNIKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE I GRAENJE ZGRADA",
po kome su uslovi za toplotnu zatitu pootreni.
Prema tome, potreba utede energije koja se troi na zagrevanje prostorija,
aktuelna je poslednjih trideset godina. Prosena zgrada u Srbiji na grejanje godinje troi
200 do 280 kWh / m 2 energije, standardno izolovana ispod 100 kWh / m 2 , dok savremene
niskoenergetske kue troe 40 kWh / m 2 , a pasivne 15 kWh / m 2 i manje. Poslednjih
godina rasprava o znaaju utede energije dobija na intenzitetu, zbog potrebe da se smanji
emisija gasa CO2 u atmosferu, koji je jedan od glavnih uzronika najaktulenijeg
problema, globalnog zagrevanja. Takoe, postoje vrlo znaajni higijenski i zdravstveni
razlozi, zbog kojih se ovoj pojavi posveuje velika panja. Na primer, prilikom
odvoenja toplote u veoj koliini, povrina zida postaje vlana (uglovi prostorije) te
dolazi do obrazovanja plesni. Plesni prouzrokuju alergijske efekte i emituju toksine to
nije samo kozmetiki problem, ve ima veoma tetan uticaj na zdravlje ljudi.
Termoizolacija objekata ima viestruki znaaj:
komfor unutranjeg prostora ne samo u smislu pruanja optimalne temperature,

ve i umirivanja neprijatnih vazdunih strujanja koja se inae javljaju zbog
temperaturnih razlika (od fasadnog zida ka unutranjosti objekta i od poda ka
plafonu)
trajna zatita nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na dui period vri svoju
ulogu, ne zahtevajui dodatne trokove odravanja, napajanja i sl., za razliku od
sistema za klimatizaciju
dvojaka uloga zavisno od mesta na planeti gde se objekat nalazi, od godinjeg
doba ili doba dana, termoizolacija ga titi od zime ili vruine, a najee od oba
temperaturna ekstrema, dakle 24 asa tokom cele godine
energetska efikasnost doprinosi smanjenju trokova za energiju, ali dodatno
utie i na ouvanje planete
Nakon izolovanja kue, uteda energije i novca mogu biti ak i do 80%, pa se

primarna investicija moe vratiti ve za nekoliko meseci. Meutim, i dalje se tei
nalaenju naina da se smanje trokovi ove investicije.
Po opte prihvaenom zakljuku, radikalan put smanjenja kotanja fasadnih
konstrukcija i ukupne cene graevinskih radova jeste vraanje na jednoslojne
Diplomski rad
konstrukcije fasadnih zidova i otkazivanje od svih vidova vieslojnih polimernih

termoizolacionih materijala i tehnologija.
Idealno gledano, zahtevi ka fasadnim konstrukcijama stambenih i poslovnih
objekata svode se na sledee:
sposobnost da obavljaju funkciju noseih ili samonoseih zidova,
posedovanje visokih termoizolacionih svojstava,
obezbejivanje zvukoizolacije,
otpornost na vlagu,
otpornost na mraz,
vazduhopropustljivost,
paropropustljivost,
dovoljna lakoa,
ekoloka istoa,
zadovoljenje protivpoarnih uslova,
dugovenost,
i konano, da ne sputavaju arhitektonsku izraajnost.
Na alost, danas ni jedan materijal za izvoenje zidova objekata ne moe da zadovolji
ceo kompleks nabrojenih zahteva
Ideju za temu ovog diplomskog rada sam dobila kada nam je stigao raun za
struju u decembru. ivim u Srbobranu u kui koju su sagradili moji roditelji i u kojoj se
preteno grejemo pomou "arobne pei", koja predstavlja kombinciju tri amotne cigle i
gvozdenog oklopa, i uglavnom koristimo drvo kao ogrev. Poto zime znaju da budu duge
i hladne, potrebno je koristiti i TA pe da bi temperatura sobe bila prihvatljiva u delovima
kue koje koristimo.
Zbog razloga da je i mojoj porodici, kao najverovatnije i veini, bio cilj da se to
pre usele u kuu, moji roditelji nisu puno obraali panju na toplotnu izolaciju. Kua nam
je sagraena od uplje opeke, a sa spoljanje i unutranje strane je stavljen sloj krenog
maltera. Svake godine nam se obrazuju plesni u okovima prostorija, i da bi to spreio,
tata je odluio da instalira izolaciju sa unutranje strane. Kao izolacioni materijal je
koristio stiropor, tj. ekspandirani polistirol, a kao zatitini sloj drvenu lamperiju. Pokuaj
je bio bezuspean, jer i dan danas imamo plesni u okovima. Postavljanje spoljanje
izolacije u naem sluaju nije mogue, razloge neu navoditi, i zbog ovog problema me je
interesovalo da li postoji mogunost da se ipak izvede korektna i kvalitetena izolacija u
kuama koje su kao naa.
Kada sam predstavila ideju za temu mom mentoru, on mi je savetovao da se
koncentriem samo na toplotnu izolaciju zida. U radu je analizirana termoizolacija zida
viebrojinih kombinanacija i na osnovu dobijenih rezultata je prikazan i objanjen model
koji je, po svim stavkama, najidealniji za iroku upotrebu.
Tokom pisanja rada, mentor mi je preporuio da uradim simulaciju jednog
modela izolacije. Uz njegovu veliku pomo, simulacija je odraena i rezultati su
prezentovani i diskutovani u radu. Kao prilog uz diplomski rad, priloen je i CD sa
simulacijama.
Diplomski rad
Glava 1
U ovom delu e biti opisane osnovne osobine graevinskih materijala, pri emu e se
pratiti podela iz [2], i detaljnim razmatranjem fizikih osobina, bie data jednaina
toplotnog provoenja kroz zid.
Osnovne osobine materijala koji se koriste u graevinarstvu
Svaki materijal koji se koristi u graevinarstvu okarakterisan je odreenim osnovnim

osobinama. Shodno tome, odreuje se mogunost primene materijala u zavisnosti od
samog konstrukcionog objekta, klime, ekonomike korienja itd.
Uvedena je sledea podela osobina materijala:
Fizike osobine definiu bilo koju fiziku osobenost stanja materijala ili
odreuju ponaanje prema nekom fizikom uticaju (npr. prema fizikom
uticaju vode, toplote).
Mehanike osobine u veini sluajeva odreuju sposobnost materijala da

se suprotstavi dejstvu raznih mehanikih sila koje izazivaju pritisak,
savijanje, istezanje, uvijanje ili smicanje. Ove osobine igraju veliku ulogu
kod graevinskih materijala, kako u toku njihovog ispitivanja, tako i u
toku njihove primene.
Fiziko-hemijske osobine odreuju uticaj fizikog stanja materijala na

odreene hemijske procese, kao to je npr. uticaj stepena disperzije na
brzinu hemijskih reakcija.
Hemijske osobine opisuju sposobnost materijala da se u njemu odvija

odreeni hemijski proces. Ovde se, pre svega, misli na hemijske procese
do kojih dolazi u kontaktu sa drugim materijalima, pri emu ti procesi
mogu biti korisni ili tetni.
Pomenute osnovne osobine materijala koji se koriste u graevinarstvu, u najveoj

meri zavise od hemijskog sastava i strukture samih materijala. Posebno je vano
napomenuti poznavanje navedenih osnovnih osobina materijala, naroito kod njihove
proizvodnje, kako bi se dobili ne samo materijali koji imaju odreene, ve i zahtevane
osobine. Prema tome, poznavanjem ovih osobina pronalazi se tehnoloki proces
proizvodnje kojim se dobija materijal eljenih osobina.
U ovom radu je stavljen akcenat na toplotnu provodljivost graevinskih
materijala, upotrebu istih u toplotnoj izolaciji i objanjenje zato su korisni i kakve su
beneficije od korienja takvih materijala. Stoga e rad veinom biti koncipiran na
razmatranju fizikih osobina.

1.1
Diplomski rad
Fizike osobine materijala
Osobine koje definiu fiziko stanje materijala su:

1) specifina masa
2) zapreminska masa
3) gustina
4) poroznost
1) Specifina masa predstavlja masu jedinice zapremine materijala u apsolutno
gustom stanju (bez pora). Prema tome, ako je masa materijala m u [ kg ] a njegova
zapremina u apsolutno gustom stanju Va u [ m3 ], specifina masa s [ kg / m3 ] je
definisana izrazom:
s =
m
Va
(1.1.)
2) Zapreminska masa predstavlja masu jedinice zapremine materijala u njegovom

prirodnom stanju, zajedno sa porama. Odreuje se pomou izraza:
m
V
(1.2.)
gde je: [ kg / m3 ]- zapreminska masa

m [ kg ]-masa materijala
V [ m3 ]-zapremina materijala
3) Gustina nekog materijala predstavlja stepen ispunjenosti odreene zapremine

samim materijalom. Gustina se moe odrediti pomou izraza:
q = 100 p =
100 %
s
(1.3.)
gde je: q - gustina u %

p - poroznost u %
- zapreminska masa
s - specifina zapreminska masa
Gustina potpuno neporoznog materijala naziva se teorijska gustina i odreuje se
izraunavanjem mase i zapremine jedinine elije kristalnog materijala. Dobija se u
[ kg / m3 ] i praktino je identina sa specifinom masom kod neporoznih materijala.
4) Poroznost predstavlja stepen ispunjenosti odreene zapremine porama. Pod
porama se podrazumevaju praznine u vrstom materijalu razliitog oblika, veliine i
Diplomski rad
raspodele veliina, koje su ispunjene vazduhom, nekim drugim gasom ili vodom. Njihova
veliina kree se u veoma irokom rasponu od 108 do 103 m. Za odreivanje poroznosti
koristi se sledei obrazac:
p = 1
s
100 %.
(1.4.)
Ovde je definisana takozvana ukupna poroznost koja se sastoji od otvorene i

zatvorene poroznosti. Otvorena poroznost predstavlja skup otvorenih pora koje se
nalaze u unutranjosti vrstog tela i imaju vezu sa spoljnom okolinom. Nazivaju se jo i
kanalne pore. Zatvorene pore predstavljaju pore koji nemaju meusobnog kontakta,
niti kontakta sa spoljnom atmosferom, a nalaze se u masi vrstog materijala. Poroznost
vrstih materijala, koji se koriste u graevinarstvu, kree se u irokom rasponu od 0,10,6% (kod mermera i granita), preko 70-85% (kod termoizolacionih opeka) do preko 90%
(kod vetakih polimernih materijala). Od ove fizike osobine zavisi i itav niz drugih
osobina, kao to su: mehanike osobine, vodoprovodljivost itd.
Kao izolacioni materijali, prema tome, koriste se oni materijali koji imaju visoku
poroznost.
1.2
Fizike osobine pod dejstvom spoljnih uticaja
Ovde se pravi sledea podela:

-odnos prema dejstvu vode:
higroskopnost,
apsorpcija vode,
propustljivost vode,
omekavanje pod dejstvom vode,
-odnos prema dejstvu toplote:
toplotno irenje i skupljanje,
toplotna provodljivost,
toplotni kapacitet,
otpornost prema dejstvu mraza,
vatrostalnost,
otpornost prema dejstvu plamena,
-druge osobine:
propustljivost pare i gasova,
elektroprovodljivost,
otpornost prema dejstvu radioaktivnog zraenja itd.
I u ovom sluaju e se detaljnije priati samo o odreenim pojavama koje su
povezane sa odnosom materijala prema dejstvu toplote.

1.2.1
Diplomski rad
Prenoenje toplote
Poznata su tri osnovna naina prenoenja toplote:

1) Prilikom prenoenja toplote provoenjem (kondukcijom) dolazi do prenosa
toplote sa jednog tela na drugo i to bez primetnog kretanja estica tela, u pravcu kretanja
toplotnog fluksa, tj. sa mesta vie tempreature na mesto nie temperature. Uslov da se
prenos toplote odvija iskljuivo na ovaj nain je da tela, ili delovi tela, budu u
neposrednom dodiru.
2) Prenos toplote prenoenjem (konvekcijom) odvija se putem kretanja pojedinih
delova tela i to pod dejstvom razlike u temperaturama.
3) Prenos toplote zraenjem (radijacijom) je oblik prenosa toplote sa jednog tela
na drugo telo, posredstvom kretanja elektromagnetnih talasa u prostoru izmeu ta dva
tela (tela nisu u neposrednom dodiru).
Sva tri pomenuta naina prenoenja toplote mogu se odvijati istovremeno, ali je
uvek jedan od njih dominantan.
1.2.1.1 Prenos toplote provoenjem

Neophodno je nai nain povezivanja provoenja toplote sa ostalim osobinama
(mehanikim, geometrijskim itd.). Reenje ovog problema moe se nai u razmatranju
protoka toplote kroz provodnu ipku postavljenu izmeu dva toplotna rezervoara koja se
nalaze na temperaturama TA , TB , kao to je na slici 1.1. prikazano.
Slika 1.1. Provoenje toplote kroz provodnu ipku postavljenu izmeu dva
rezervoara koja se nalaze na razliitim temperaturama, na temperaturi TA i TB ,
gde je TA > TB .
Logino je pretpostaviti da e koliina toplote u jedinici vremena biti funkcija

temperature datih rezervoara, geometrije provodne ipke i ostalih osobina provodne
ipke:
Q = f1 ( TA , TB , geometrija i ostale osobine ipke).
(1.5.)
Diplomski rad
U fizici se definie posebna klasa izvoda koju ine vremenski izvodi. Oznaka za
vremenski izvod, koja se esto koristi, je takica1 iznad simbola neke fizike veliine.
Takoe je opravdano pretpostaviti da e Q zavisiti od temperaturne razlike TA TB . Ako
je temperaturna razlika TA TB nula, tada bi i toplotna provodljivost trebala biti nula.
Prema tome, temperaturnu zavisnost je mogue izraziti kao:
Q = f 2 ( TA TB , TA , geometrija i ostale osobine ipke).
(1.6.)
Da bi se naao oblik funkcije f 2 , treba da se uvede uslov da kada je TA = TB , f 2 = 0 ,

koristei Meklarenov razvoj:
f ( T ) = f ( 0 ) +
f
T + ...
( T ) 0
(1.7.)
Ako se definie T kao T = TA TB i f = f 2 dobije se (za malo TA TB ):

f 2 (TA TB ) = Q = f 2 ( 0 ) +
f 2
(TA TB ) T
(TA TB ) + ...
(1.8.)
A TB = 0
Poznato je da f 2 ( 0 ) = 0 . Izvod uzet u TA = TB (termalna ravnotea) je veliina

koja se moe meriti. Oevidno je, iz relacije (1.8.), da je toplotni protok pozitivan, Q > 0 ,
ako je temperatura rezervoara A vea od temperature rezervoara B, tj. TA > TB , ili ako je
odgovarajui izvod toplotnog protoka po razlici temperatura odgovarajuih rezervoara,
f 2
koji se pojavljuje u Maklorenovom razvoju, vei od nule,
> 0 . Takoe je
(TA TB )
logino pretpostaviti da bi, ako bi postojale dve ipke iste povrine koje se nalaze izmeu
rezervoara kao to je to prikazano na slici 1.1., toplotna provodljivost bila dvostruko
vea. Stoga moemo pretpostaviti da je Q proporcionalna povrini. Merenjem toplotnog
protoka Q u zavisnosti od duine ipke, utvreno je da su ovi kvantiteti u obrnutoj
srazmeri2. Sve ovo vodi prema uoptenju koji je uveo Furije, da za provodnu ipku, izvod
u jednaini (1.8.) ima oblik:
f 2
(TA TB ) T
A =TB
S
L
Vremenski izvod koliine toplote je:
(1.9.)
dQ
Q =
.
dt
Sa poveanjem duine ipke toplotni protok se smanjuje.
10
Diplomski rad
U jednaini (1.9.) je faktor proporcionalosti, koji je funkcija materijala i

temperature, S je popreni presek, a L je duina provodne ipke.
Ako se na rastojanju x izmeu dve take na ipci duine L, koja spaja
rezervoare A i B koji se nalaze u stanju bliskom termodinamikoj ravnotei, desi
promena temperature T , izraz za toplotni protok postaje:
(T T )
(T T )
dT
Q = S A B = S B A = S
L
L
dx
(1.10.)
dQ
U ovom izrazu Q =
[ W ] predstavlja brzinu prenosa toplote;
dt
S [ m 2 ]- povrina preseka normalna na pravac prenosa toplote;
dT
- gradijent temperature;
dx
-koeficijent provoenja toplote u [ W / m 0C ]. Prema tome, koeficijent
lambda oznaava koliinu toplote izraenu u dulima, koju u jedinici vremena propusti
sloj nekog materijala jedinine debljine, i to upravno na njegovu jedininu povrinu, ako
razlika temperature u stacionarnom stanju izmeu graninih povrina materijala iznosi
1 0C .
Prevedena koliina toplota po jedinici povrine u jedinici vremena, definisana je

kao:
Q
= q .
S
(1.11.)
Veliina q se naziva toplotni fluks u jedinici vremena, i ima jedinicu [ W / m 2 ].

Zamenjujui jednainu (1.10.) u jednainu (1.11.) dobija se:
q =
dT
.
dx
(1.12.)
Ovo je jednodimenzioni oblik Furijeovog zakona za toplotnu provodljivost.
U optem sluaju, toplotna provodljivost je tenzorskog oblika [5], pa bi i oblik

Furijeovog zakona u tom sluaju bio:
xx
q x

q y = xy
q
xz
z
xy
yy
yz
xz T / x
yz T / y
zz T / z
(1.13.)
Materijali kao npr. kristali imaju izraenu anizotropiju, pa e shodno tome i

toplotna provodljivost ovih materijala biti anizotropna, tj. provoenje toplote u jednom
11
Diplomski rad
smeru moe da bude vee nego u drugom smeru. Spomenuto je ve da je toplotna

provodljivost funkcija temperature i, u optem sluaju, kod gasova sa poveanjem
temperature se poveava , dok kod fluida i u vrstim telima opada sa poveanjem
temperature.
1.2.1.2
Stacionarno jednodimenziono provoenje
Temperaturno polje je odreeno prostorom i vremenom [7]. U sluaju kada je

temperatura u svim taakama ista, imamo izotermno temperaturno polje. Moemo
defiinisati stacionarno i nestacionarno temperaturno polje.
Stacionarno temperaturno polje je ono u kojem se temperatura na posmatranoj

izotermnoj povri ne menja u toku vremena, i funkcija je samo prostornih
koordinata: T = f ( x, y, z ) . Prema tome, preneta koliina toplote u jedinici
vremena je stalna veliina.
Nestacionarno temperaturno polje je ono u kojem se temperatura menja u

posmatranoj oblasti u toku vremena, a temperatura zavisi od prostornih
koordinata i vremena: T = f ( x, y, z , t ) .
Slika 1.2. Prikaz stacionarnog

provoenja. U ovom sluaju se ne menja
profil temperaturnog polja sa vremenom.
Slika 1.3 Prikaz nestacionarnog

provoenja. Usled stalnog "priliva"
energije, temperatura tela se menja
- tokom vremena se menja profil
temperaturnog polja.
Najvei pad temperature po jedinici duine dobija se u smeru normalnom na

izotermnu povr. Ta razlika temperature naziva se gradijent temperature.
Uoimo u telu tanak sloj debljine dx unutar izotermne povri (slika 1.4.). Kako je
proces stacionaran, ulazna koliina toplote u jedinici vremena mora biti jednaka izlaznoj
koliini.
12
Diplomski rad
Izolovani deo (nema protoka toplote)
Slika 1.4. Stacionarno provoenje toplote kroz homogen materijal u smeru

normalnom na izotermnu povr
Ulazna koliina toplote u jedinici vremena prema jednaini (1.10.) je:
dT
Q ( x ) = S
.
dx x
(1.14.)
Koliina toplote u jedinici vremena koja proe kroz debljinu dx je prema tome:
dQ
1 d 2Q

Q ( x + dx ) = Q ( x ) +
dx +
dx 2 + ...
2
dx x
2! dx x
(1.15.)
Zanemarujui vie lanove, i uzimajui u obzir stacionarnost procesa, razlika jednaina

(1.14.) i (1.15.) treba da bude 0.
dQ
Q ( x ) Q ( x ) +
dx = 0
dx x
(1.16.)
Uzimajui graninu vrednost kada dx tei nuli dobija se:

dQ ( x )
dx
=0
(1.17.)
Zamenjujui izraz za Q iz jednaine (1.10.), dobija se:

d
dT
S
=0
dx
dx
(1.18.)
13
d dT
dS dT
d 2T
+
+ S 2 = 0 .
dx dx
dx dx
dx
Diplomski rad
(1.19.)
Ova jednaina opisuje temperaturno polje za kvazi-jednodimenzionu stacionarnu

toplotnu provodljivost. Analizirana je u sluaju homogenog materijala, u nastavku rada
neophodnog za dalju analizu jednoslojnog ravnog homogenog zida, a zatim i vieslojnog.
1.2.1.3
Provoenje toplote kroz jednoslojni zid
Sada se moe primeniti prethodna jednaina na ravan homogen zid prikazan na

slici 1.5..
Slika 1.5. Stacionarna 1D kondukcija kroz ravan zid
Smer prenosa toplote je normalan na izotermnu povr. Povrina nije funkcija od x,

tj. S = const i uzima se da je koeficijent toplotnog provoenja takoe konstantan (jer
je on funkcija temperature, to je ve i ranije spomenuto, ali na njega utie i vlanost
vazduha i dimenzija pora), prema tome jednaina (1.19.) se svodi na:
d 2T
S 2 = 0 .
dx
(1.20.)
Nakon deljenja sa S dobija se:

d 2T
=0.
dx 2
(1.21.)
14
Diplomski rad
Integracijom ovog izraza se dobija:

dT
= a,
dx
tj. T = ax + b .
(1.22.)
Ova jednaina opisuje temperaturno polje zida. U jednaini (1.22.) a i b su integracione

konstante. Da bi se odredile ove konstante, treba uvesti sledee granine uslove: T ( 0 ) = T1
i T ( L ) = T2 . Iz prvog uslova T ( 0 ) = T1 dobija se da je b = T1 , a drugi uslov T ( L ) = T2
daje:
T2 = aL + T1 ,
tj. a =
T2 T1
.
L
(1.23.)
Zamenom izraza za a i b u (1.22.) dobija se:

T T
T ( x ) = T1 + 2 1 x .
L
(1.24.)
Dakle, stacionaran temperaturni profil kroz ravan zid, pri =const. je linearan, slika 1.6..
Slika 1.6. Temperaturni profil kroz ravan zid
Toplotni fluks u jedinici vremena je dat jednainom (1.12.) i uzimajui u obzir da

je S = const i da je uzeto takoe = const dobija se:
q =
(T T )
dT
= 2 1 = const .
dx
L
(1.25.)
Prema tome, kroz ravan homogen zid, promena temperature je linearna funkcija
rastojanja kroz zid. Sledi da u izrazu za toplotni fluks u jedinici vremena sada figuriu
samo konstante. Prema tome, i toplotni fluks u jedinici vremena je konstantan.
15
Diplomski rad
1.2.1.4 Provoenje toplote kroz vieslojni zid

Sada e se razmotriti sluaj kada se toplota prenosi kroz sistem koji se sastoji od
vertikalnih paralelnih slojeva. Svaki pojedinani sloj predstavlja poseban materijal i ima
odreenu debljinu. I ovde e se razmatrati stacionarno provoenje toplote.
Slika 1.7. Provoenje toplote kroz vieslojni zid
Uzimajui u obzir jednainu (1.25.), moe se dobiti koliina toplote koja proe
kroz svaki sloj pojedinano. Uoava se da je kod jednoslojnog zida toplotni fluks
konstantna veliina, i zamenjujui je u jednainu (1.11.) nakon integraljenja i primene
graninih uslova:
Q1 (T2 ) = Q2 (T2 )
Q2 (T3 ) = Q3 (T3 )
...
(1.26.)
Qn 1 (Tn ) = Qn (Tn )
dobija se:
Za prvi sloj:
Q1 =
1
L1
(T1 T2 ) S1t
(1.27.)
16
Diplomski rad
Za drugi sloj:
Q2 =
2
L2
(T2 T3 ) S2t
(1.28.)
(Tn1 Tn ) Snt .
(1.29.)
Za n-ti sloj:
Qn =
n
Ln
Navedene relacije, koje predstavljaju primenu Furijeovog zakona na jednoslojne i

vieslojne zidove, imaju znaajnu primenu kod izraunavanja provoenja toplote,
odnosno toplotnog fluksa, potrebne debljine zidova sa odreenim koeficijentom toplotne
provodljivosti itd.
1.2.1.5 Koeficijent prolaza toplote, K

Kao jedna bitna osobina izolacionih materijala, esto se umesto toplotne
provodljivosti koristi koeficijent prolaza toplote. To je veliina koja u jedinici vremena
proe kroz jedininu povrinu odreene debljine, kada je temperaturna razlika jedinina.
Prema tome, ako se uzme da je debljina materijala x [m], toplotna provodljivost
[ W / m0C ], koeficijent prolaza toplote K e biti:
K=
(1.30.)
Jedinica koeficijenta je [ W / m2 0C ].
Ako toplota prolazi kroz sistem koji ine vie materijala poreani jedan do
drugog, kao to je to analizirano u prethodnom poglavlju, tada se Furijeova jednaina
moe primeniti na svaki sloj posebno. U sluaju stacionarnog provoenja, ista koliina
toplote prolazi u jedinici vremena kroz svaki sloj.
Q = 1 S1T1 = 2 S 2 T2 = 3 S3 T3 = ...
x1
x2
x3
(1.31.)
Ako su povrine jednake: S1 = S 2 = S3 = ...
Q = 1 T1S = 2 T2 S = 3 T3 S = ...
x1
x2
x3
(1.32.)
17
Diplomski rad
Dalje se moe napisati kao:

x
S T3 = Q 3
x
S T2 = Q 2
x
S T2 = Q 2
(1.33.)
Uzimajui sumu ovih jednaina dobija se:
x x
x
S ( T1 + T2 + T3 + ...) = Q 1 + 2 + 3 + ...
1 2 3
(1.34.)
Suma temperaturne razlike kroz slojeve je jednaka temperaturnoj razlici dva spoljanja
sloja sloenog sistema:
T1 + T2 + T3 + ... = T .
(1.35.)
Koeficijent prolaza toplote K definisan je kao / x , prema tome dobija se:

x1
x2
x3
+ ... =
1
1
1
1
+
+
+ ... =
K1 K 2 K 3
U
(1.36.)
gde je U ukupni koeficijent prolaza toplote sloenog sistema u [ W / m 2 0C ]. Dobija se

izraz za sloen sistem:
Q = US T .
(1.37.)
U praksi se toplotna provodljivost vrlo esto ocenjuje na bazi zapreminske mase

materijala. Koeficijent toplotne provodljivosti raste sa poveanjem zapreminske mase, a
to znai da opada sa poveanjem poroznosti materijala.
Koeficijent se moe prikazati empirijskim obrascem:
T = 0 (1 + 0, 005T )
(1.38.)
gde je : T - koeficijent toplotne provodljivosti na temperaturi T
0 - isti koeficijent za T = 0 0C .
Ovaj obrazac vai samo za temperature do 100 0C . Fiziari bi oekivali 1 / 273
umesto koeficijenta 0,005. Ipak, bez daljeg objanjenja ovaj empirijski izraz se koristi u
literaturi, zbog toga se i ovde taj oblik ostavlja.
Vlaga koja ulazi u pore materijala poveava njegovu toplotnu provodljivost, poto
je za vodu = 0,85 W / m 0C , dok smrzavanje vode u porama jo vie povaava toplotnu
provodljivost jer je = 2,3 W / m 0C za led.
18
Diplomski rad
Poseban sluaj prenoenja toplote predstavlja toplotno prenoenje kombinacijom

dva mehanizma: kondukcijom i konvekcijom, odnosno provoenjem i meanjem. To je
npr. sluaj prenoenja toplote kroz graevinske elemente izgraene od bilo kog
materijala, koji sadri u sebi odreene upljine, odnosno izmeu dva fluida koji su
meusobno razdvojeni zidom. U tom sluaju, toplota se kroz vrst materijal prenosi
provoenjem, a kroz gasovit (upljine ispunjene vazduhom) meanjem. Pokazalo se da
toplotna provodljivost zavisi i od dimenzija pora jer u porama malog prenika vazduh
miruje, dok u porama veih dimenzija dolazi do kretanja vazduha ime se poveava
toplotna provodljivost. Npr. pokazalo se da na T = 0 0C toplotna provodljivost vazduha
u porama prenika 3 mm je skoro dva puta vea nego u porama prenika 0,5 mm. Pri
temperaturi do 100 0C ovaj odnos iznosi 1:3.
Ova razmena toplote se karakterie koeficijentom prolaza toplote K, zbog ega je
uvoenje ove veliine veoma korisno.
19
Diplomski rad
Glava 2
Ovde e biti navedene opte osobine termoizolacionih materijala i bie data tabela sa
materijalima koji se koriste u izgradnji prilikom toplotne izolacije zida [1].
2.1. Opti uslovi za termoizolacione materijale

Termoizolacioni materijali treba da imaju visoku poroznost i da po mogunosti
predstavljaju supstance amorfne strukture. Ovaj zakljuak proizilazi iz injenice da
kristalna tela veoma dobro provode toplotu. Osnovni uslov visoke poroznosti kod
termoizolacionih materijala podrazumeva samo prisustvo pora u vidu sitnih vazdunih
elija ili tankih slojeva vazduha, poto se u veim praznim prostorima ispunjenim
vazduhom toplotna provodljivost materijala jako poveava usled prenosa toplote
konvekcijom i zraenjem.
Za dobijanje materijala tzv. elijaste strukture (gas-betoni, peno-betoni, porozne
plastine mase) primenjuju se tehnologije u okviru kojih dolazi do oslobaanja odreenih
gasova i do nadimanja mase materijala u fazi proizvodnje, a takoe i postupkom
dovoenja jo neovrslih materijala u penasto stanje. iroku primenu imaju i postupci
koji podrazumevaju da se u fazi proizvodnje prave meavine komponenata sa veim
koliinama vode, tako da se kroz postupke suenja i peenja dobije poveana poroznost
finalnog produkta. Formiranje vlaknastog skeleta je osnovni nain za dobijanje visoke
poroznosti vlaknastih termoizolacionih materijala (staklena vuna, mineralna vuna i sl.). U
ovakvim sluajevima termoizolacioni materijali se dobijaju postupkom izvlaenja iz
rastopa u vrlo tanke niti ili putem rasprivanja mlaza rastopa u relativno kratka, ali vrlo
tanka vlakna. U prvom sluaju dobijaju se vlakna i tzv. voali, dok se u drugom sluaju
dobijaju materijali tipa "vune".
Kao to je napred reeno, veliki znaaj u odnosu na poroznost termoizolacionih
materijala ima ravnomeran raspored i karakter pora u njima. Tei se dobijanju materijala
sa sitnim porama zatvorenog tipa. U sluaju ovakvih pora vazduh se ne kree, pa se tako
dobijaju povoljniji efekti termike zatite.
Zapreminska masa predstavlja glavni parametar koji odreuje toplotnu
provodljivost pa time i termoizolaciona svojstva materijala. Uoava se da se vrednost
koeficijenta toplotne provodljivosti poveava sa poveanjem zapreminske mase
(slika 2.1.). Treba napomenuti da prikazane vrednosti koeficijenta odgovaraju potpuno
suvim materijalima. U sluaju vlanih materijala, toplotna provodljivost se znaajno
menja, to utie na pogoravanje termoizolacionih karakteristika materijala.
20
Diplomski rad
Slika 2.1. Funkcionalana zavisnost koeficijenta toplotne provodljivosti materijala

i zapreminske mase
Pored toplotne provodljivosti, odnosno zapreminske mase, kao jo jedna

karakteristika termoizolacionih materijala javlja se vrstoa. Ona je u poreenju sa
drugim materijalima vrlo mala. Npr. vrstoa pri pritisku termoizolaconih materijala
kree se najee od 0,2 do 2,5 MPa, a vrstoa pri savijanju od 0,15 do 2,0 MPa.
Termoizolacioni materijali treba da zadovoljavaju i sledee dodatne uslove:
-da imaju malo upijanje vode,
-da budu postojani na povienim temperaturama,
-da imaju zadovoljavajuu provodljivost pare i gasova (potrebno je da
termoizolacioni materijali difunduju gas i paru, ali u sluajevima kada je sa jedne
strane termoizolacionog sloja prisutna izuzetno vlana atmosfera, termoizolaciju
treba tititi hidroizolacijom koja se postavlja sa tople strane),
-da su otporni na dejstvo poara,
-da su otporni na dejstvo mraza,
-da imaju zadovoljavajuu hemijsku i bioloku postojanost.
Opirnije o materijalima, koji se koriste prilikom izgradnje i toplotne izolacije
zida, pisano je u dodatku.
21
Diplomski rad
Tabela. 1. Vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti materijala koji se

koriste u graevini za toplotnu izolaciju.
Naziv
Obina opeka
Puna opeka
uplja opeka i uplji blokovi
Cigla-fasadna opeka
Giter blok
Obian beton
Durisol
Tarolit i heraklit
Jednozrni-kaverozni betoni
Gasobetoni
Penobetoni
Kreni malter
Produni malter
Cementni malter
Azbestni cement
Termoizolaconi malter
Ploe od gipsa
Ekspandirani perlit
Ekspandirani vermikulit
Mineralna vata
Azbestna vlakna
Mineralna vuna
Jela, bor
Hrast
Bukva
Meki lesonit
Tvrdi lesonit
Ploe iverice
Panel ploe
Ploe od plute
Ploe od proivene trske
Ploe od proiene slame
Stiropor-ekspandirani polistirol
Poliuretan
Saaste plastine mase
Penoplasti
Parna brana
Vazduh
Zemlja
Grupa
Graevinska
keramika
Beton
Lakoagregatni beton
Laki beton
elijasti betoni
Malteri
za zidanje
Vetaki agregat
etinari
Listopad
Drvo
Materijali biljnog
porekla
Poroplast
Plastine mase
Zapreminska
masa
3
[ kg / m ]
1800
1700-1900
1000-1600
1760
1200
2400
400-800
350-450
1600-1800
500-700
300-1200
1700
1800
2100
890
600
1000
100-500
50-200
400
200-1200
35-250
500-600
700-800
800
200-400
cca1000
cca 600
400-600
100-200
800
Koeficijent toplotne
provodljivosti
[W / m
C]
0,8
0,56-0,61
0,32-0,42
0,7
0,22
2
0,10-0,25
0,25-0,30
0,55-0,80
0,14-0,20
0,85
0,87
1,4
0,17
0,19
0,5
0,052-0,07
0,05
0,07-0,20
0,04-0,14
0,14
0,21
0,2
0,05-0,07
cca 0,20
cca 0,10
0,08-0,12
0,02-0,04
0,05
300-350
0,09
25-40
30-500
30-120
15-50
0,03-0,05
0,02
0,05-0,06
0,08
0,21
0,023
0,7
1,204
320
22
Diplomski rad
Glava 3
Zemaljska kugla je podeljena u tri graevinske, klimatske zone, prema srednjoj
vrednosti najniih godinjih temperatura koje su zabeleene u pojedinim njenim delovima
[4]. Isto tako, za svaku zonu su odreeni i najvei dozvoljeni koeficijent prolaza toplote
K za razliite delove zgrade (spoljne zidove, pregradne zidove, stepenine zidove itd.), ali
e se ovde navesti K [ W / m2 0C ] za spoljne konstruktivne zidove:
graevinska klimatska zona I
12 0C
K = 1, 225 W / m2 0C
graevinska klimatska zona II
18 0C
K = 0, 930 W / m2 0C
graevinska klimatska zona III
24 0C
K = 0,830 W / m2 0C .
U Tabeli 2. dati su koeficijenti prolaza toplote K i primenjivost u klimatskim

zonama onih zidova ija je debljina uslovljena veliinama komponenata od kojih je zid
sagraen (opeka, blokovi od peene gline, betona, lakog betona itd.).
Tabela 2. Standardne debljine zidova i mogunost primene u odreenoj zoni.
Spoljni zid
Red.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Vrsta
zida
zid od pune opeke 25 cm
zid od giter opeke 25 cm
zid od giter blokova 25 cm
zid od giter blokova 29 cm
zid od lako-bet. Termo blokova 19 cm
zid od ojaanih Durisol blokova 25 cm
zid od ojaanih Durisol blokova 30 cm
zid od blokova gas-betona 15 cm
K
20
[W / m C ]
1,79
1,31
1,04
1,54
1,12
0,87
1,44
1,28
1,87
1,57
1,38
0,77
0,72
1,01
0,81
0,67
0,57
Klimatske zone
I
II
III
1,225
Ne
Ne
Da
Ne
Da
Da
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Da
Da
Da
Da
0,93
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Da
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Ne
Da
Da
Da
0,83
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Ne
Da
Da
Da
Iz tabele se vidi da klasini zidovi od opeke debljine 38 cm ne zadovoljavaju

propise toplotne zatite ni za jednu klimtasku zonu. Pravljenje mnogo debljih zidova
nego to to statiki raun zahteva nije racionalno, pa se zato pribegava poboljanju
termikih osobina na druge naine.
23
Diplomski rad
Korienjem termoizolacionih materijala mogu se ispuniti uslovi shodno

zahtevima odreenih klimatskih zona, pri emu ukupna debljina zida ostaje prihvatljiva.
Razmotrie se tri naina toplotne izolacije zida: spoljanja i unutranja izolacija, i
izolacija zida sa upljinom (poznatiji naziv za takvu konstrukciju je "sendvi" zid).
Neizolovana kua tokom zime gubi toplotu, dok se leti zagreva. Na slici 3.1. je
prikazano koliko toplote se izgubi ili primi kroz neizolovane delove kue.
Slika 3.1. Gubici i primanja toplote neizolovane kue
Na slici 3.2. je napravljeno poreenje izmeu izolovane i neizolovane kue.

Uoava se da neizolovana kua gubi toplotu i preko prozora i preko krova, zidova,
dimjnaka itd. (mesta gde toplota u veoj koliini naputa kuu su oznaena odreenim
bojama i pomou date skale se moe pratiti toplotni gubitak kroz odreene delove kue).
U izolovanoj kui, meutim, kako se i vidi sa slike 3.2., toplota se gubi samo kroz
prozore.
Slika 3.2. Gubici toplote neizolovane kue (levo) i izolovane kue (desno)
24
Diplomski rad
3.1. Spoljanja izolacija zida

Postavljanje termoizolacije na fasadi je skuplje, ali tehniki bolje reenje [3].
Razlog poskupljenja treba traiti u tome to se izolacioni sloj mora zatititi od
atmosferskih uticaja. Tehniki razlog je taj da ostaje sposobnost zida da akumulira
toplotu, to je vano za dobru klimu u kui jer pregradni zidovi i tavanice ne prekidaju
izolacioni omota ime je izbegnuto nastajanje "toplotnih mostova3". Na taj nain, svi
konstrukcioni delovi se ravnomerno zagrevaju, vodovodne i kanalizacione cevi ne mrznu
u spoljnim zidovima, iskljueni su naponi zbog temperaturnih razlika izmeu
graevinskih delova koji dovode do pukotina itd. Graevinsko-fiziki razlozi koji govore
u prilog spoljanje izolacije su veoma ubedljivi, pa e se ovde razmotriti nekoliko
predloga za spoljanju izolaciju.
Na nosei zid izolacija se nanosi spolja. Najpre se stavlja izolaciona ploa na koju
se kao fasadna obrada stavlja mineralni malter. Spoj lakih izolacionih ploa i mineralnog
maltera predstavlja trajnu i krajnje otpornu zatitu fasade. Mineralni malter sastoji se iz
tri sloja: podloge za malter sa cementnim mlekom, donjeg grubog maltera od krenog
cementa i gornjeg finog krenog maltera. Podloga za malter mora se stvrdnjavati vie
nedelja pre nego to se nanesu drugi slojevi maltera. Pre nanoenja ova tri sloja maltera,
zid se mora armirati (obloiti) zavarenim i pocinkovanim ianim pletivom. Gore opisana
konstrukcija se moe videti na slici 3.3..
Slika 3.3. Redosled postavljanja spoljanje izolacije

3
Toplotni most nastaje kada je izolacija, iz nekog razloga, prekinuta materijalom koji je lo izolator.
Postojanje toplotnog mosta ili kako se jo naziva hladnog mosta moe da izazove znaajno smanjenje
temperature u tom delu objekta i pojavu kondenzacije i bui, kao i znaajan gubitak toplote.
25
Diplomski rad
Danas se koristi veliki broj izolacionih materijala. U zavisnosti od stepena

izolacije, moe se izabrati odgovarajua kombinacija materijala. U ovom delu e se
predstaviti nekoliko moguih kombinacija i razmatrati njihova primenjivost u odreenoj
klimatskoj zoni.
U Tabeli 3. mogu se videti koeficijenti prolaza toplote K [ W / m 2 0C ] za nekoliko
moguih kombinacija materijala, saglasno sa konstrukcijom datoj na slici 3.3., kao i
ukupni koeficijent prolaza U [ W / m 2 0C ]. Uoava se iz tabele da ovakav spoj materijala
sa termoizolacionom ploom od durisola, tarolita i heraklita, tvrdog lesonita, jednozrnokaveroznog betona i gasobetona, debljine 2 cm, 3 cm i 6 cm, ne ispunjava uslove ni jedne
graevinske klimatske zone. Najbolja kombinacija je sa saastom plastinom masom kao
termoizolacionim materijalom debljine 6 cm. Meutim, kombinacija sa ploom od
proivene slame debljine 5 cm, kao termoizolacionim materijalom, ve daje prihvatljive
vrednosti u naoj, odnosno II graevinskoj klimatskoj zoni. Ploa od proivene trske kao
izolacioni materijal daje prihvatljivu izolaciju ve sa ukupnom debljinom zida od 30 cm.
Moe se jo videti da uslove primene u I graevinskoj klimatskoj zoni ispunjavaju
kombinacije sa ekspandiranim perlitom debljine 3 cm, mekim lesonitom debljine 6 cm,
plutom debljine 2 cm, ekspandiranim polistirolom debljine 2 cm i 3 cm i penoplastom
debljine 3 cm. Uslove II graevinske klimatske zone ispunjavaju kombinacije sa
termoizolacionom ploom od plute debljine 3 cm, proivene slame debljine 6 cm,
penoplasta debljine 6 cm. Uslove III graevinske klimatske zone ispunjava kombinacija
sa termoizolacionom ploom od gasobetona, plute i proivene trske debljine 6 cm,
ekspandiranog polistirola debljine 6 cm i saaste plastine mase debljine 2 cm, 3 cm i 6
cm.
Spoljanja izolacija
2,5
2
Ukupni koeficijent
prolaza
2 cm
3 cm
6 cm
1,5
1
0,5
0
1
10 11 12 13 14
Kombinacija materijala
Slika 3.4. Grafiki prikaz vrednosti koeficijenata U, u zavisnosti od kombinacija

slojeva (Tabela 3.) i debljine termoizolacionog materijala (dato u legendi)
26
Diplomski rad
Primeuje se da kombinacija materijala sa ekspandiranim polistirolom debljine 6

cm daje dvostruko slabiju izolaciju od kombinacije sa saastom plastinom masom kao
izolacionim materijalom iste debljine. Koristei ploe od proivene slame debljine 6 cm,
dobija se ista izolacija kao kod kombinacije sa ekspandiranim polistirolom iste debljine,
dok ploe od plute debljine 3 cm daju izolacionu vrednost istu kao i ploe od penoplasta
debljine 6 cm. Prema tome, koristei ploe od plute, moemo smanjiti ukupnu debljinu
zida, a pri tome dobiti zadovoljavajuu izolaciju.
Sa slike 3.4. je mogue jasnije razumeti prethodnu analizu Table 3.. Uoava se da
prve tri kombinacije ne zadovoljavalju uslove ni jedne graevinske klimatske zone,
takoe se vidi da kombinacija 13 zadovoljava sve uslove. Detajnija razrada grafika nee
biti uraena, jer je sve objanjeno tokom analize Tabele 3. i ona slui samo za lake
razumevanje analize.
27
Toplotna
provodljivost
Broj kombinacija
Tabela 3. Ukupni koeficijent prolaza za spoj materijala. U ovom sluaju rauna se za kombinaciju o krenog maltera, pune fasadne opeke i
termoizolacionog materijala. U kombinacijama se menja debljina i vrsta termizolacionog materijala.
Materijal
Koeficijent prolaza K
Suma
K =/x
1
1
1
1
+
+ ... +
=
K1 K 2
Kn U
1/K
Debljina izolacionog materijala

x=0,02m x=0,03m x=0,06m
Kreni malter
3cm
0,85
x=0,02m x=0,03m x=0,06m

28,33
Ukupni koeficijent
prolaza
U [W
/ m2 0C ]
x=0,02m x=0,03m x=0,06m x=0,02m x=0,03m x=0,06m

0,04
Durisol
0,25
12,5
8,33
4,17
0,08
0,12
0,24
0,53
0,57
0,69
1,90
1,77
1,46
0,3
15
10
0,07
0,1
0,2
0,51
0,55
0,65
1,95
1,83
1,55
0,8
40
26,67
13,33
0,02
0,04
0,08
0,47
0,48
0,52
2,13
2,07
1,92
Taroklit i heraklit
Jednozrni-kaverozni
betoni
Gasobetoni
0,2
10
6,67
3,33
0,1
0,15
0,3
0,55
0,60
0,75
1,83
1,68
1,34
Ekspandirani perlit
0,07
3,5
2,33
1,17
0,29
0,43
0,86
0,73
0,87
1,30
1,37
1,14
0,77
Mineralna vuna
0,14
4,67
2,33
0,15
0,21
0,43
0,59
0,66
0,87
1,70
1,52
1,14
Meki lesonit
0,07
3,5
2,33
1,17
0,29
0,43
0,86
0,73
0,87
1,30
1,37
1,14
0,77
Tvrdi lesonit
Ploe od plute
0,2
0,04
10
2
6,67
1,33
3,33
0,67
0,1
0,5
0,15
0,75
0,3
1,5
0,55
0,95
0,60
1,20
0,75
1,95
1,83
1,06
1,68
0,84
1,34
0,51
0,05
2,5
1,67
0,83
0,4
0,6
1,2
0,85
1,05
1,65
1,18
0,96
0,61
0,09
4,5
1,5
0,22
0,33
0,67
0,67
0,78
1,11
1,50
1,28
0,90
0,05
2,5
1,67
0,83
0,4
0,6
1,2
0,85
1,05
1,65
1,18
0,96
0,61
Saaste plastine
mase
0,02
0,67
0,33
1,5
1,44
1,95
3,45
0,69
0,51
0,30
Penoplasti
0,08
2,67
1,33
0,25
0,38
0,75
0,7
0,82
1,20
1,44
1,22
0,84
8
9
Termoizolacioni
materijal
debljine x
10
11
12
13
14
Puna fasadna
opeka 25 cm
Ploe od proivene
trske
Ploe od proiene
slame
Stiropor-ekspandirani
polistirol
0,61
2,44
0,41
Sa razliitim bojama su predstavljene vrednosti koeficijenta U, koja odgovara odreenoj klimatskoj zoni.
uta: klimatska zona I
Zelena: klimatska zona II
Crvena: klimatska zona III
Diplomski rad
Od spoljnih zidova zahteva se i tzv. toplotna stabilnost, tj. da zid u letnjem

razdoblju sauva relevantnu postojanost temperature na svojoj unutranjoj povrini. Ako
se u zidnoj oblozi, sa spoljne strane, predvidi provetravani vazduni sloj, nije potrebna
provera toplotne stabilnosti. Taj vazduni sloj slui i za odvoenje vodene pare iz
termoizolacionih materijala.
Slika 3.5. Presek konstrukcije za spoljanju izolaciju sa vazdunim slojem
Raunske vrednosti za ovakav sklop se mogu videti u Tabeli 4.. Kao to se moe
primetiti, ukupna debljina zida ne prelazi 35 cm. Sudei po vrednostima iz tabele,
vazduni sloj veoma doprinosi toplotnoj izolaciji datog sklopa, jer su svi spojevi
prihvaeni u najmanje jednoj od klimatskih zona. Najbolja kombinacija se postie
termoizolacionom ploom od poliuretana debljine 5 cm. Meutim, dobra izolacija sa
ovom kombinacijom moe se dobiti ve sa ukupnom debljinom zida od 32 cm. Sudei po
vrednostima u tabeli, vidi se da ploe od proivene slame i trske, kao i ploe od plute daju
veoma dobre vrednosti. S obzirom na to da se radi o materijalima biljnog porekla, trebalo
bi im posvetiti posebnu panju. Kombinacija sa ekspandiranim polistirolom debljine 5 cm
daje skoro dvostruko bolju toplotnu izolaciju od kombinacije sa durisolom debljine 2 cm.
Prema tome, pored vrste materijala i debljina veoma utie na krajnji efekat izolacije.
Primeuje se da se, koristei ploe od plute debljine 5 cm, dobija skoro dvostruko bolja
izolacija od minerlane vune iste debljine. Meutim, moda je ekonominije i u zavisnosti
od vrste materijala od mineralne vune (jer u ovu grupu spada i kamena vuna, kao i
staklena), nekada i bolje koristiti mineralnu vunu, jer je ona fleksibilnija i moe se
koristiti u konstrukcijama bilo kog oblika.
Da bi tabelarna analiza bila jasnija i u ovom sluaju e se dati grafiki prikaz
vrednosti koeficijenata U, u zavisnosti od kombinacije i debljine materijala (slika 3.6.).
Uoava se sa slike da kombinacija 3 daje najmanju vrednost ukupnog koeficijenta
prolaza toplote U, prema tome prua najbolju toplotnu izolaciju. Kombinacije 1 i 2
takoe daju veoma dobre rezultate. Detaljnija analiza grafika se nee dati, jer ona i u
ovom sluaju slui samo da bi se lake pratila analiza Tabele 4..
29
Diplomski rad
Spoljanja izolacija sa vazdunim slojem

1,2
1
0,8
Ukupni
koeficijent 0,6
prolaza
0,4
2 cm
3 cm
5 cm
0,2
0
1

U poslednje vreme se sve vie koriste uplji blokovi, delom zato to je zidanje
bre, zgrade su lake, a delom zato to potrebe za tednjom toplotne energije, propisi za
toplotnu zatitu postaju stroi, pa bi se debljine spoljanjih zidova graenih punom
opekom znatno poveale. U Tabeli 5. e biti data ista kombinacija materijala kao u Tabeli
4., samo sa upljom opekom.
Vidi se da je maksimalna debljina zida 35 cm, ali se dobija veoma dobra izolacija
i ve sa ukupnom debljinom zida od 32 cm. Uoava se da najbolju izolaciju prua
kombinacija sa ploom od poliuretana debljine 5 cm. Najslabiju zatitu daje ploa od
durisola debljine 2 cm. Moe se primetiti da priblino istu vrednost ukupnog koeficijenta
prolaza daje spoj sa ekspandiranim polistirolom, plutom i trskom debljine 5 cm. Skoro
istu zatitu prua i kombinacija sa poliuretanom debljine 2 cm. Spoj sa slamom ili
mineralnom vunom debljine 5 cm prua slinu zatitu kao kombinacija sa trskom,
ekspandiranim perlitom ili saastom plastinom masom debljine 3 cm.
Uporeujui Tabelu 4. i 5., primeije se da se dobija bolja zatita kod svake
kombinacije koristei uplju opeku umesto pune opeke. Prema tome, gore navedena
izjava je dokazana.
I u ovom sluaju, da bi tabelarna analiza bila jasnija, dat je grafiki prikaz
rezultata. Na tom prikazu (slika 3.7.) je dat ukupni koeficijent prolaza, u zavisnosti od
kombinacije materijala i debljine izolacionog sloja. Sa slike se vidi, da je najmanji
koeficijent prolaza U za kombinaciju 3, prema tome ovaj spoj prua najbolju zatitu.
Najslabiju izolaciju daje kombinacija 6, ali i ona ispunjava uslove II graevinske
klimatske zone. Detaljnije objanjenje prikaza se nee dati ni u ovom sluaju.
30
Diplomski rad
Spoljanja izolacija sa upljom opekom

0,9
0,8
0,7
0,6
Ukupni koeficijent 0,5
prolaza
0,4
0,3
0,2
0,1
0
2cm
3cm
5cm

31
Materijal
4
5
6
Koeficijent prolaza toplote
Debljina izolacije
x=0,02m x=0,03m x=0,05m
Ukupni koeficijent
prolaza
U [W
/ m2 0C ]
x=0,02m x=0,03m x=0,05m x=0,02m x=0,03m x=0,05m x=0,02m x=0,03m x=0,05m

42,5 0,02
Vazduni
sloj 1 cm
0,023
2,3 0,44
Izolacija
Proivene slame
debljine x
Proivene trske
ploe od: Durisol
1
1
1
1
+
+ ... +
=
K1 K 2
Kn U
Debljina izolacije
0,85
Stiroporaekspandiranog
polistirola
Plute
Poliuretana
Suma
Koeficijent 1/K
K =/x
Kreni
malter 2 cm
1
2
3
Toplotna
provodljivost
.Broj
kombinacije
Tabela 4. Ukupni koeficijent prolazaU za datu kombinaciju materijala. U ovom sluaju rauna se za spoj, sa vazdunim slojem, od dva sloja
krenog maltera, pune fasadne opeke i termoizolacionog materijala. U kombinacijama se menja debljina i vrsta termizolacionog materijala.
0,05
2,5
1,67
0,4
0,6
1,29
1,49
1,89
0,77
0,67
0,53
0,04
0,02
2
1
1,33
0,67
0,8
0,4
0,5
1
0,75
1,5
1,25
2,5
1,39
1,89
1,64
2,39
2,14
3,39
0,72
0,53
0,61
0,42
0,47
0,29
0,09
0,05
4,5
2,5
3
1,67
1,8
1
0,22
0,4
0,33
0,6
0,56
1
1,11
1,29
1,22
1,49
1,45
1,89
0,90
0,77
0,82
0,67
0,69
0,53
0,25
12,5
8,33
0,08
0,12
0,2
0,97
1,01
1,09
1,30
0,99
0,92
Ekspandirani perlit
0,07
3,5
2,33
1,4
0,29
0,43
0,71
1,18
1,32
1,61
0,85
0,76
0,63
Saaste plastinec
mase
0,06
1,2
0,33
0,5
0,83
1,25
1,39
1,72
0,82
0,72
0,58
Mineralne vune
0,14
4,67
2,8
0,14
0,21
0,36
1,04
1,11
1,25
0,97
0,90
0,80
Puna opeka
25 cm
0,61
2,44 0,41
Kreni
malter 2 cm
0,85
42,5 0,02
uta: klimatka zona I
Materijal
Suma
Koeficijent 1/K
1
1
1
1
+
+ ... +
=
K1 K 2
Kn U
K =/x
Debljina izolacije
Debljina izolacije
x=0,02m x=0,03m x=0,05m
x=0,02m x=0,03m x=0,05m
0,85
42,5
0,02
Vazduni
sloj 1 cm
0,023
2,3
0,43
Stiropora-ekspandirani
polistirol
Plute
Poliuretana
Izolacija
debljine x Proivene slame
Proivene trske
ploe od: Durisol
Ekspandirani perlit
Ukupni koeficijent
prolaza
U [W
/ m2 0C ]
x=0,02m x=0,03m x=0,05m x=0,02m x=0,03mx=0,05m
Kreni
malter 2 cm
1
2
3
4
5
6
7
Koeficijent prolaza toplote
Toplotna
provodljivost
Broj
kombinacije
Tabela 5. Ukupni koeficijent prolazaU za datu kombinaciju materijala. U ovom sluaju rauna se za spoj, sa vazdunim slojem, od dva sloja
krenog maltera, uplje opeke i termoizolacionog materijala. U kombinacijama se menja debljina i vrsta termizolacionog materijala.
0,05
2,5
1,67
0,4
0,6
1,48
1,68
2,08
0,68
0,60
0,48
0,04
0,02
0,09
0,05
0,25
0,07
2
1
4,5
2,5
12,5
3,5
1,33
0,67
3
1,67
8,33
2,33
0,8
0,4
1,8
1
5
1,4
0,5
1
0,22
0,4
0,08
0,29
0,75
1,5
0,33
0,6
0,12
0,43
1,25
2,5
0,56
1
0,2
0,71
1,58
2,08
1,30
1,48
1,16
1,36
1,83
2,58
1,41
1,68
1,20
1,51
2,33
3,58
1,63
2,08
1,28
1,79
0,63
0,48
0,77
0,68
0,86
0,73
0,55
0,39
0,71
0,60
0,84
0,66
0,43
0,28
0,61
0,48
0,78
0,56
Saaste plastinec mase
0,06
1,2
0,33
0,5
0,83
1,41
1,58
1,91
0,71
0,63
0,52
Mineralne vune
0,14
4,67
2,8
0,14
0,21
0,36
1,22
1,29
1,43
0,82
0,77
0,70
uplja opeka
25 cm
0,42
1,68
0,60
Kreni
malter 2 cm
0,85
42,5
0,02
Diplomski rad
3.2. Unutranja izolacija

Nasuprot izolaciji koja se stavlja spolja, unutranja izolacija je etvorostruko do
sedmostruko jeftinija. Zid se moe izolovati od vremenskih uticaja bez dodatnog
postavljanja zatitnog sloja. Ponekad, pogotovo kod starijih zgrada sa slabom toplotnom
zatitom, kada bi postavljanje toplotne zatite sa spoljne strane bilo nepogodno, skupo ili
nemogue, izolacioni sloj se mora postaviti sa unutranje strane. U ovom radu ovaj nain
izolacije se nee opirnije razmatrati, jer model aktivne izolacije, koja se razmatra u
sledeoj glavi, ne moe se primeniti kod ove konstrukcije.
3.3. Izolacija upljeg zida

U naim klimatskim uslovima uglavnom se koriste "sendvi" zidovi, to je
poznatiji naziv za izolaciju upljeg zida, kao to je to ve na poetku ove glave i
navedeno. Oni mogu biti razliitih materijala u zavisnosti od klimatskih uslova i
arhitektonske obrade zgrade.
Slika 3.8. Presek konstrukcije "sendvi" zida
Svaki sloj u tom sistemu ima odreenu funkciju i treba da bude sklopljen po
odreenom redosledu.
fasadna obloga, osim to uestvuje u arhitektonskom oblikovanju zgrade, titi
izolacioni sloj koji je pravljen od lakih materijala i osetljiv je na mehanika
oteenja.
izolacioni sloj, po pravilu treba da bude postavljen sa spoljne strane, u tom
sluaju zid je zatien i topao pa se vodena para nee kondenzovati na njegovoj
unutranjoj povrini.
parna brana, (plastina folija ili sl.) stavlja se na izolacioni sloj sa unutranje
strane, kako bi se spreilo prodiranje vodene pare kroz zid, u upljikavu
termoizolaciju i tu se kondenzovala.
spoljni zid, konstruktivni ili pregradni,
unutranja obrada zida (po izboru samo kreni malter, ili gipsane ploe itd.).
U Tabeli 6. su date raunske vrednosti za ovakav spoj materijala za razliite
kombinacije. Maksimalna debljina zida je 46 cm, ali sa dobrom kombinacijom ona se
moe smanjiti na 42 cm. Ove vrednosti su dosta velike, ali stabilnost i trajnost ovakve
34
Diplomski rad
izgradnje kompenzuje ove nedostatke. Uoava se da najbolju izolaciju prua kombinacija

sa ploom od plute debljine 6 cm, ali se dobijaju pribline vrednosti i sa mineralnom
vatom iste debljine, kao i sa ekspandiranim polistirolom debljine 6 cm. Najslabiju
izolaciju, koja ispunjava uslove I graevinske klimatke zone, prua kombinacija sa
tarolitom i heraklitom debljine 6 cm. Kombinacijom ploe od plute debljine 6 cm dobija
se skoro dvostruko bolja izolacija nego sa ploom od plute debljine 2 cm. Meutim,
naim klimatskim uslovima odgovara i ova poslednja kombinacija, pa uzimajui u obzir
debljinu zida, zgodnija je druga mogunost. Ploe od ekspandiranog perlita debljine 6 cm
pruaju skoro istu zatitu kao i ploe od mekog lesonita, ili kao ploe od proivene slame,
saaste plastine mase i penoplasta iste debljine, pa se shodno tome moe birati eljena
kombinacija za postizanje istog efekta.
"Sendvi" zid
1,6
1,4
1,2
1
Ukupni koeficijent
0,8
prolaza
0,6
2 cm
3 cm
6 cm
0,4
0,2
0
1
10
11
Slika 3.9. Grafiki prikaz vrednosti koeficijenata U, u zavisnosti od kombinacija slojeva

(Tabela 6.) i debljine termoizolacionog materijala (dato u legendi)
Slika 3.9. je data da bi se lake pratila analiza Tabele 6.. Uoava se sa slike da
najbolju izolaciju prua kombinacija 7, a najslabiju kombinacija 2. Detaljnije
obrazloenje grafikog prikaza ovde se nee dati, jer je analiza data iznad slike.
Slina kombinacija sa upljom opekom, ali sa drugaijim redosledom slojeva daje
mnogo bolje rezulatate. Analiza nekoliko kombinacija je data u Tabeli 7.
35
Diplomski rad
Slika 3.10. Presek konstrukcije "sendvi" zida sa upljom opekom.
Vidi se iz tabele da je svaka kombinacija dobitna, a maksimalna debljina zida je

35 cm, dok minimalna debljina od 32 cm takoe ispunjava uslove II graevinske
klimatske zone. Najbolju izolaciju prua kombinacija sa ploom od plute debljine 5 cm,
mada pribline vrednosti daje i kombinacija sa mineralnom vatom i ekspandiranim
polistirolom kao izolacionim materijalom iste debljine. Dvostruko slabiju izolaciju nam
prua kombinacija sa durisolom, tarolitom i heraklitom debljine 2 cm. Ova konstrukcija
prua irok izbor kombinacija koje daju zadovoljavajui efekat.
Grafiki prikaz vrednosti ukupnog koeficijenta prolaza toplote u zavisnosti od
kombinacije i debljine materijala za Tabelu 7. dat je na slici 3.11.
"Sendvi" zid
0,9
0,8
0,7
0,6
Ukupni koeficijent 0,5
prolaza
0,4
0,3
0,2
0,1
0
2 cm
3 cm
6 cm
10
11

Kombinacija 7 ima najniu vrednost ukupnog koeficijenta prolaza toplote. Prema

tome, ona prua najbolju toplotnu izolaciju, dok kombinacija 2 najslabiju. Uoava se da
sve kombinacije imaju vrednost ukupnog koeficijenta prolaza toplote manju od 0,9
W / m2 0C , prema tome ispunjavaju uslove I i II graevinske klimatske zone. Detaljnija
razrada grafikog prikaza se nee dati, jer ona slui da bi se lake pratila prethodna
analiza Tabele 7..
36
Toplotna
provodljivost
Broj kombinacije
Tabela 6. Ukupni koeficijent prolaza toplote za razliitie kombinacije. Napravljen je spoj od dva sloja pune opeke, termoizolacionog
materijala, parne brane i krenog maltera. Debljina i vrsta izolacionog materijala se menja, dok su ostale veliine stalne.
Materijal
Debljina izolacionog
materijala
x=0,02m
Puna fasadna
opeka 12cm
x=0,03m
Suma
1/K
K =/x
1
1
1
1
+
+ ... +
=
K1 K 2
Kn U
materijala
x=0,06m
0,7
x=0,02m
x=0,03m
x=0,06m
5,83
Ukupni koeficijent
prolaza
U [W
/ m2 0C ]
x=0,02m x=0,03m x=0,06m x=0,02m x=0,03m x=0,06m

0,17
Durisol
0,25
12,5
8,33
4,17
0,08
0,12
0,24
0,71
0,75
0,87
1,41
1,34
1,15
Tarolit i heraklit
Ekspandirani
perlit
0,3
15
10
0,07
0,1
0,2
0,70
0,73
0,83
1,44
1,37
1,21
0,07
3,5
2,33
1,17
0,291
0,43
0,86
0,91
1,06
1,49
1,09
0,95
0,67
1,03
1,23
1,83
0,97
0,82
0,55
3
4
Mineralna vata
0,05
2,5
1,67
0,83
0,4
0,6
1,2
Meki lesonit
0,07
3,5
2,33
1,17
0,29
0,43
0,86
0,91
1,06
1,49
1,09
0,95
0,67
Tvrdi lesonit
0,2
10
6,67
3,33
0,1
0,15
0,3
0,73
0,78
0,93
1,37
1,29
1,08
0,04
1,33
0,67
0,5
0,75
1,5
1,13
1,38
2,13
0,89
0,73
0,47
0,09
4,5
1,5
0,22
0,33
0,67
0,86
0,96
1,30
1,18
1,04
0,77
7
8
Termoizolacija Ploe od plute

deljine x
Ploe od
proiene slame
Stiroporekspandirani
polistirol
0,05
2,5
1,67
0,83
0,4
0,6
1,2
1,03
1,23
1,83
0,98
0,82
0,55
10
Saaste
plastine mase
0,06
0,33
0,5
0,96
1,13
1,63
1,04
0,89
0,61
Penoplasti
0,08
2,67
1,33
0,25
0,38
0,75
0,88
1,38
1,14
0,99
0,73
11
Parna brana
0,5cm
0,21
42
0,02
Puna opeka
25cm
0,61
2,44
0,41
Kreni malter
2cm
0,85
42,5
0,02
Materijal
Toplotna
provodljivost
Broj kombinacije
Tabela 7. Ukupni koeficijent prolaza U razliite spojeve materijala. Rauna se U za kombinaciju od dva sloja krenog maltera, giter
opeke, termoizolacionog materijala, parne brane i uplje opeke. U kombinacijama se menja debljina i vrsta izolacionog materijala.
Koeficijent prolaza
Suma
1/K
K =/x
materijala
materijala
x=0,02m x=0,03m x=0,05m
x=0,02m x=0,03m x=0,05m
1
1
1
1
+
+ ... +
=
K1 K 2
Kn U
Ukupni koeficijent
prolaza
U [W
/ m2 0C ]
x=0,02m x=0,03m x=0,05m x=0,02m x=0,03m x=0,05m
Kreni malter
2cm
0,85
42,5
0,02
Giter opeka
19cm
0,22
1,16
0,86
Durisol
0,25
12,5
8,33
0,08
0,12
0,2
1,17
1,21
1,29
0,86
0,83
0,78
Tarolit i heraklit
0,3
15
10
0,07
0,1
0,17
1,16
1,19
1,26
0,87
0,84
0,80
Ekspandirani
perlit
0,07
3,5
2,33
1,4
0,29
0,43
0,71
1,37
1,52
1,80
0,73
0,66
0,56
4
5
Mineralna vata
Meki lesonit
0,05
0,07
2,5
3,5
1,67
2,33
1
1,4
0,4
0,29
0,6
0,43
1
0,71
1,49
1,38
1,69
1,52
2,09
1,80
0,67
0,73
0,60
0,66
0,48
0,56
Tvrdi lesonit
Termoizolacione Ploe od plute
ploe debljine x
Ploe od
proiene slame
0,2
10
6,67
0,1
0,15
0,25
1,19
1,24
1,34
0,84
0,81
0,75
0,04
1,33
0,8
0,5
0,75
1,25
1,59
1,84
2,34
0,63
0,54
0,43
0,09
4,5
1,8
0,22
0,33
0,56
1,31
1,42
1,64
0,76
0,70
0,61
7
8
9
Stiroporekspandirani
polistirol
0,05
2,5
1,67
0,4
0,6
1,49
1,69
2,09
0,67
0,60
0,48
10
Saaste
plastine mase
0,06
1,2
0,33
0,5
0,83
1,42
1,59
1,92
0,70
0,632
0,52
Penoplasti
0,08
2,67
1,6
0,25
0,38
0,62
1,34
1,46
1,71
0,75
0,69
0,58
11
Parna brana
0,5cm
0,21
42
0,02
uplja opeka
6,5cm
0,42
6,46
0,16
Kreni malter
2cm
0,85
42,5
0,02
Diplomski rad
Razmotrie se i kombinacija sa zemljom kao izolacionim materijalom. Koristie

se zidovi od pune opeke, dok e se menjati debljina izolacionog sloja i raunati ukupni
koeficijent prolaza za te kombinacije.
1.
2.
3.
4.
Puna fasadna opeka

Termoizolacioni sloj
Puna opeka
Kreni malter
"Slika 3.12. Konstrukcija "sendvi" zida sa naznaenim parametrima

Iz Tabele 8. se vidi da minimalna debljina zemlje koja zadovoljava uslove I
graevinske klimatske zone iznosi 53 cm. Meutim, da bi se zadovoljili uslovi II
graevinske klimatske zone neophodna je debljina izolacionog sloja 35 cm, ime se
dobija ukupna debljina zida od 73 cm. Ova kombinacija je primamljiva zbog vrste
izolacionog materijala, ali je ogroman nedostatak debljina zida. Iz Tabele 6. se vidi da se
korienjem drugih izolacionih materijala u ovakvoj kombinaciji, moe dobiti priblino
ista izolacija, ve sa ukupnom debljinom zida od 42 cm.
Interesantan nain odvoenje vodene pare je kombinacija "sendvi" zida sa
vazdunim slojem (slika 3.13.).
Slika 3.13. "Sendvi" zid sa vazdunim slojem
39
Diplomski rad
Za ovaj nain izgradnje potrebno je podnoje na koje se stavljaju ventilacione

opeke. Ventilacione opeke na podnoju odvode vodenu paru kroz uplje prostore
poroznih ploa. Izolacija je spoljena sa noseim zidom (unutranjim). Prilikom zidanja
zatitnog zida (spoljanjeg) treba paziti da u upljine ne upadne malter i time uniti
dejstvo ventilacije. Termoizolacione ploe mogu se privrstiti ili zalepiti na nosei zid;
meutim, malo je tee povezati zatitni zid sa noseim zidom.
Iz Tabele 9. se vidi da je ovakav sklop materijala neverovatan. Svaka kombinacija
spada u neku od klimatskih zona. Maksimalna debljina zida 43 cm, ali ve sa debljinom
od 40 cm se dobija dobra toplotna izolacija za odreenu kombinaciju. Najbolju izolaciju
prua kombinacija sa saastom plastinom masom kao termoizolacionim materijalom
debljine 5 cm, a najslabiju kombinacija sa jednozrno-kaveroznim betonom debljine 2 cm.
Priblino istu izolaciju daje kombinacija sa durisolom debljine 5 cm, gasobetonom,
mineralnom vunom, tvrdim lesonitom i ploom od proivene slame iste debljine, kao i
kombinacija sa ekspandiranim perlitom debljine 2 cm i 3 cm. Takoe, ploa od plute i
proivene trske debljine 2 cm i 3 cm, kao i ekspandirani perlit ili penoplast debljine 2 cm
i 3 cm dalju istu izolaciju kao i predhodne kombinacije. I u ovom sluaju je velik izbor
moguih kombinacija, u zavisnosti od eljenog efekta i pristupanosti materijala i
finansijskih mogunosti.
"Sendvi" zid sa vazdunim slojem

1
0,9
0,8
0,7
0,6
Ukupni koeficijent
0,5
prolaza
0,4
0,3
0,2
0,1
0
2 cm
3 cm
5 cm
10 11 12 13 14
Slika 3.14. Grafiki prikaz vrednosti koeficijenata U, u zavisnosti od kombinacija slojeva

(Tabela 9.) i debljine termoizolacionog materijala (dato u legendi)
Grafiki prikaz tabelarih vrednosti je dat na slici 3.14.. Uoava se da najbolju

zatitu prua kombinacija 13, dok najslabiju kombinacija 3. Svi spojevi ipunjavaju uslove
jedne od graevinskih klimatskih zona. Slika je data da bi se lake pratila tabelarna
analiza za Tabelu 9., prema tome detaljnija razrada grafikog prikaza se nee dati.
40
Materijal
Debljina
izolacionog
sloja
Puna fasadna opeka 12cm
Zemlja
Toplotna
provodljivost
Tabela 8. Ukupni koeficijent prolaza U kombinacije sa zemljom kao termoizolacionim malterijalom. Rauna se U spoja od pune
fasadne opeke, termoizolacionog materijala, parne brane i pune opeke. Debljina temorizolacionog materijala se menja, ostale veliine su
stalne.
Suma
1/K
K =/x
0,7
5,83
Ukupni koeficijent
1
1
1
1
prolaza
+
+ ... +
=
20
K1 K 2
Kn U U [ W / m C ]
0,17
x=0,05m
14
0,07
0,68
1,48
x=0,10m
x=0,15m
7
4,67
0,14
0,21
0,75
0,82
1,34
1,22
3,5
0,29
0,89
1,12
x=0,20m
x=0,25m
0,7
x=0,30m
2,8
0,36
0,96
1,04
2,33
0,43
1,03
0,97
x=0,35
0,5
1,11
0,90
x=0,40
1,75
0,57
1,18
0,85
Parna brana 0,5cm
0,21
42
0,02
Puna opeka 25 cm
0,61
2,44
0,41
Toplotna
provodljivost
Broj kombinacije
Tabela 9. Ukupni koeficijent prolaza toplote za razne kombinacije. Rauna se U za spoj od dva sloja pune opeke, vazduha i termoizolacionog
sloja. U kombinaciji se menja debljina i vrsta termoizolacionog matrijala.
Materijal
Puna fasadna
opeka 12cm
Koeficijent prolaza
x=0,02m
x=0,02m x=0,03m x=0,05m
x=0,03m
x=0,05m
0,7
Vazduh 1cm
Suma
1/K
K =/x
Ukupni koeficijent
prolaza
U [W
/ m2 0C ]
x=0,02m x=0,03m x=0,05m x=0,02m x=0,03m x=0,05m

0,17
5,83
0,023
1
1
1
1
+
+ ... +
=
K1 K 2
Kn U
2,3
0,43
Durisol
0,25
12,5
8,33
0,08
0,12
0,2
1,10
1,14
1,22
0,91
0,88
0,82
Taroklit i heraklit
0,3
15
10
0,07
0,1
0,17
1,08
1,12
1,18
0,92
0,90
0,85
Jednozrni-kaverozni
betoni
0,8
40
26,67
16
0,025
0,04
0,06
1,04
1,05
1,08
0,96
0,95
0,93
4
5
Gasobetoni
Ekspandirani perlit
0,2
0,07
10
3,5
6,67
2,33
4
1,4
0,1
0,29
0,15
0,43
0,25
0,71
1,12
1,30
1,17
1,45
1,27
1,73
0,90
0,77
0,86
0,69
0,79
0,58
6
7
Mineralna vuna
Meki lesonit
0,14
0,07
7
3,5
4,67
2,33
2,8
1,4
0,14
0,29
0,21
0,43
0,36
0,71
1,16
1,30
1,23
1,45
1,37
1,73
0,87
0,77
0,81
0,69
0,73
0,58
0,2
0,04
10
2
6,67
1,33
4
0,8
0,1
0,5
0,15
0,75
0,25
1,25
1,12
1,52
1,17
1,77
1,27
2,27
0,90
0,66
0,86
0,57
0,79
0,44
0,05
2,5
1,67
0,4
0,6
1,42
1,62
2,02
0,71
0,62
0,50
8
9
10
Termoizolacioni Tvrdi lesonit

sloj
Ploe od plute
debljine x
Ploe od proivene
trske
11
Ploe od proiene
slame
0,09
4,5
1,8
0,22
0,33
0,56
1,24
1,35
1,57
0,81
0,74
0,64
12
Stiropor-ekspandirani
polistirol
0,05
2,5
1,67
0,4
0,6
1,42
1,62
2,02
0,71
0,62
0,50
13
Saaste plastine
mase
0,02
0,67
0,4
1,5
2,5
2,02
2,52
3,52
0,50
0,40
0,28
Penoplasti
0,08
2,67
1,6
0,25
0,38
0,62
1,27
1,39
1,64
0,79
0,72
0,61
14
Puna opeka 25cm
0,61
2,44
0,41
Diplomski rad
Treba skrenuti panju na to da se kod izvoenja mnogoslojnih fasadnih

konstrukcija dobija kompozitni presek heterogenih materijala, sa razliitim fizikomehanikim svojstvima:
- poev od razliitih koeficijenata irenja i skupljanja,
- preko razliitih vrstoa na pritisak i zatezanje,
- razliito ponaanje na dejstvo ultravioletnih zraka,
- razliite deformacije pri znaajnim temperaturnim razlikama zidova koji se
sueljavaju pri istoj spoljnoj temperaturi vazduha, zavisno od njihove
osunanosti i boje zavrnog fasadnog premaza,
- razliitih karakteristika starenja tokom eksploatacije svakog od kompozita
posebno,
- pa sve do razliitih koeficijenata vazduhopropustljivosti i paropropustljivosti.
Posebno treba istai da vazduhopropustljivost i paropropustljivost nisu samo
fiziko-mehaniki uslovi kvaliteta, pa i dugovenosti fasadnih konstrukcija, nego su
vani za tednju energije i stvaranje uslova za komforno stanovanje i boravak u takvim
prostorima. Ukoliko u objektima nije predvien sistem prinudne ventilacije u svim
zatvorenim
celinama,
fasadne
konstrukcije
moraju
posedovati
dobru
3
vazduhopropustljivost i paropropustljivost. Naime, svaki ovek troi 25-30m vazduha na

as i izdie 20-30 litara ugljendioksida. Stoga, prilikom upotrebe paronepropusne i
vazduhonepropusne fasadne izolacije, da bi se obezbedila dovoljna koliina sveeg
vazduha, neophodna je stalna ventilacija ili esto provetravanje prostora, to sa sobom
neizbeno povlai i znatne gubitke toplote iz objekta.
43
Diplomski rad
Glava 4
4
Model aktivne izolacije
U prethodnom poglavlju je dat primer pasivne izolacije. Detaljan opis moguih

kombinacija za dva naina toplotne izolacije (spoljanja i "sendvi" zid) i opirna analiza
dobijenih tabelarnih rezultata daju jasniju sliku uloge i efektivnosti termizolacionih
materijala. Uoava se da vrsta i debljina termoizolacionog materijala utie na ukupni
koeficijent toplotnog provoenja i u zavisnosti od eljenog efekta bira se odreena vrsta i
debljina termoizolacionog materijala. Meutim, nakon instalirane toplotne izolacije pria
je zavrena. Za tu kombinaciju dobija se odreena vrednost ukupnog koeficijenta prolaza
toplote i mogue je menjati samo menjanjem spoja materijala.
Interesantan pristup unapreenja toplotne izolacije kue jeste Trombov zid [7],
koji je deo pasivne solarne arhitekture. Dati izum pripada francuskom inenjeru Feliksu
Tromba. Ovaj koncept radi na principu akumulacije suneve toplote i njenog emitovanja
u unutranjost objekta u toku noi. Na osunanoj strani objekta postavlja se zid nainjen
od materijala koji moe da se ponaa kao termika masa - kamen, metal, beton, opeka ili
rezervoar za vodu. Sa spoljanje strane tog masivnog zida, poput staklene fasade
postavlja se dobro izolovana staklena povrina, dok izmeu ova dva zida, masivnog i
staklenog, ostaje prazan vazduni prostor. Zajedno sa ventilacionim sistemom ovaj
kompletan sistem se ponaa kao veliki solarni kolektor. Tokom dana, sunce sija kroz
zastakljenu povrinu i zagreva masivni zid. Nou bi ovako sakupljena toplota masivnog
zida bila emitovana, veinom ka spoljanjosti objekta, ali staklena opna ovo ne
dozvoljava.
Slika 4.1. Modifikovan model Trombovog zida
Originalna ideja je danas malo modifikovana. Dodati su otvori na dno i na vrh

vazdune komore izmeu staklenog i masivnog zida (slika 4.1.). Tako zagrejani vazduh
konvekcijom ulazi u unutranjost objekta. Otvori imaju poklopce koji se otvaraju samo
na jednu stranu pa spreavaju konvekciju tokom noi, uspevajui da odre smer protoka
jednakim. Naravno, tokom leta, kada nije poeljno zagrevanje prostora, ovi otvori ostaju
zatvoreni. Ipak, ovaj dizajn i dalje ima velike gubitke toplote pa je i danas predmet
brojnih istraivanja.
44
Diplomski rad
Neophodno je nai reenje izolacije koja bi bila efektivna tokom letnjih vruina,
kao i tokom hladnih zima. Vodei se modifikovanom idejom Trombovog zida,
predstavie se model izolacije, gde e se moi ukupni koeficijent toplotne provodljivosti
menjati po potrebi. Takva izolacija e dobiti ime: Aktivna izolacija. Aktivna izolacija
predstavlja kontrolisanu, odnosno pametnu izolaciju. Ovom metodom bi se u eljenom
temperaturnom intervalu favorizovalo grejanje ili hlaenje.
Mogue je izvesti kontrolisanu izolaciju:
-premoenjem
-otklanjanjem
Otklanjanjem termizolacionog sloja bi se menjao dati spoj materijala, i

najverovatnije bi se ovim postupkom smanjio vek trajanja date konstrukcije.
Izolacija se moe potpuno otkloniti sa noseeg zida ili samo privremeno u
eljenom vremenskom i temperaturnom intervalu (slika 4.2.). Ovakva
konstrukcija zahteva poseban mehanizam za pokretanje izolacionih ploa. Koriste
se specijalne vieslojne izolacione ploe, koje sadre i spoljanju obradu. Bez
obzira na mogunost kontrolisanja toplotne provodljivosti, ovakva izolacija i dalje
spada u vrstu pasivne izolacije.
Slika 4.2. Prikaz konstrukcije spoljanje izolacije zida sa pokretnom izolacijom
Premoenjem u principu premetamo spoljanju temperaturu na nosei

(unutranji) zid, tj. iza izolacije, kao da se izolacija privremeno kratko spoji.
Konstruisanje ovakvog zida zahteva, izmeu noseeg zida i spoljne izolacije,
ostavljen prazan prostor. Kroz taj prostor se omoguava strujanje vazduha
pomou dva otvora koja se nalaze u podnoju i na gornjem delu zida.
Kada su dati otvori zatvoreni, dobija se svima poznata, pasivna izolacija.
Kroz date otvore se uduvava vazduh u eljenom temperaturnom i vremenskom
intervalu, ime je omoguena cirkulacija vazduha, koja utie na promenu
temperature noseeg zida, a samim tim i unutranje prostorije. Vreme potrebno da
cirkulacija utie na promenu temperature zavisi od klimatskih uslova i
temperaturne razlike izmeu noseeg zida i okoline. Kada se dostigne eljena
temperatura, uduvavanje vazduha se prekida, ime se ukida cirkulacija vazduha i
stvara se vazduni sloj, koji doprinosi pasivnoj izolaciji zida.
45
Diplomski rad
Slika 4.3. Prikaz modela izolacije sa premoenjem
U daljem tekstu e se razmatrati samo model izolacije sa premoenjem.
4.1. Model aktivne izolacije sa premoenjem

Ovde se radi o nestacionarnom provoenju toplote, jer je priroda takva, da se
temperatura u spoljanjoj okolini menja sa vremenom. Zna se da je temperaturno polje
odreeno prostorom i vremenom, znai da temperatura ima prostornu dimenziju, to se
moe prikazati kao T = f ( x, y, z , t ) . Matematiki modeli nestacionarnog prenosa toplote
u sistemu, ijim se reavanjem dobija temperaturno polje, imaju oblik parcijalnih
diferencijalnih jednaina. Oni se mogu izvesti formulisanjem bilansa energije u zidu, ija
je opta forma data jednainom:
Ulaz-Izlaz+generisanje u sistemu=Akumulacija u sistemu
Jednaina je data za element (deo) sistema ije su dimenzije beskonano male u
onim pravcima du kojih se temperatura menja, a u ostalim pravcima element se prostire
do granica sistema.
46
Diplomski rad
Slika 4.4. Prikaz toplotnog provoena kroz ravan zid
Najjednostavniji sluaj nestacionarnog prenosa toplote je da se temperatura menja

samo u jednom od pravaca koordinatnog sistema i on se naziva jednodimenzioni prenos
(slika 4.4.). Radi izvoenja jednaine prenosa, sloj beskonano male debljine dx,
normalan na pravac prenosa toplote. posmatra se kao element tela. Pretpostavljajui da
nema generisanja toplote i uzimajui da su fizika svojstva medijuma: gustina, tj.
zapreminska masa [ kg / m3 ], specifina toplota c [ J / kg 0C ] i koeficijent toplotne
provodljivosti [ W / m0C ] konstantna (zanemarujemo uticaj promene temperature).
Za takav proces lanovi u energetskom bilansu, posmatranog elementa ija je
zapremina: dV = Sdx , su:
ulazna koliina toplote:

Qul =
T
S
x
(4.1.)
koliina toplote koja proe kroz debljinu dx :

(4.2.)
Qiz = Qul + dQ
gde je dQ promena koliine toplote tokom prolaza kroz debljinu dx :
T
- dQ = d
S = d
x
2T
S
=
dxS
x 2
(4.3.)
akumulisana toplota u sistemu je data jednainom :

dmcT
T
T
=c
dV = c
Sdx
t
t
t
(4.4.)
47
Diplomski rad
Tako je energetski bilans:

2T
T
2 Sdx = c
Sdx
x
t
(4.5.)
i oigledno je da se moe podeliti sa Sdx (zapremina elementa), pa je konana jednaina:
2T
T
=c
2
x
t
[ W / m3 ]
(4.6.)
Prethodna jednaina se moe napisati na sledei nain:

a
2T T
=
x 2
t
[ 0C / s ]
(4.7.)
gde je a = / c , toplotna difuzivnost.

Za dobijanje temperaturnog polja (tj. partikularnog reenja dif. jednaine prenosa
toplote) neophodni su i granini uslovi. U jednaini figurie prvi izvod po vremenu i
drugi izvod po koordinati, prema tome potrebna su dva granina uslova po prostornoj
koordinati i jedan granini uslov po vremenu (poetni uslov).
Poetni uslovi su neophodni da bi mogli predvideti temperaturnu promenu tokom
vremena u posmatranom telu. Za to je potrebno znati poetno stanje, tj. poetni
temperaturni profil u telu (u posmatranom sluaju kroz ravan zid):
t=0
T ( x, 0) = f ( x) .
Da bi se predvidele promene temperature u telu, neophodno je da se zna kako

okolina deluje, tj. uslove na graninoj povrini tela sa okolinom. Oni su opisani grannim
uslovima. Tako, u sluaju ravnog zida, u pitanju su dve granine povrine, pa se moraju
definisati uslovi na granicama x=0 i x=L.
U radu se navodi nekoliko razloga zato spoljanja izolacija pua najkompletniju i
najefikasniju izolaciju. Zbog datih razloga je odlueno, da e se uraditi nekoliko
simulacija razmatrajui model aktivne izolacije sa premoenjem ba za tu konstrukciju.
Izvri e se niz simulacija u "prirodnim" uslovima. Spoljanja temperatura e biti data
sinusoidom, jer se temperatura u "prirodnim" uslovima moe opisati kvazi sinusoidalnom
funkcijom.
U daljem izlaganju e se dati kratak opis simulacije, i bie dat detaljan opis i
analiza izvrenih simulacija.
48
Diplomski rad
4.1.1. Opis simulacije

Izvodi se niz simulacija radi dobijanja temperaturnog profila u razliitim
momentima i u razliitim uslovima kroz ravan zid. Za raun i simulacije se koristi
program MATLAB R2007b.
Prostor (unutranja prostorija + vieslojni zid) je podeljen na 50 pixela4 i uzima se
da je 1 pixel = 1 cm, tj. radi se diskretizacija duine i uzima se najmanja duina od 1 cm.
Pretpostavlja se da je ta duina dovoljno mala i da se moe zanemariti nehomogenost
materijala u posmatranom deliu, tj. uzima se da su delovi homogeni. Eventualna
nehomogenost se javlja na granici izmeu piksela, ali se uzima da tu dolazi do skoka
tokom prelaza. Programskom iteracijom se simulie vreme, gde se uzima vremenski
interval od 30 min. kao vremenski korak. Jedna iteracija predstavlja temparturu u svim
takama u datom trenutku. Koraci iteracije su iste.
Za veu preciznost mogue je smanjiti vremenski i prostorni korak, ali to zahteva
vie programskog vremena i simulacija postaje dugotrajnija. Kako nas ovde interesuje
prvenstveno kvalitativni efekat uticaja pojedinih faktora na promenu temperaturnog polja,
ovakvi vremenski i prostorni koraci su zadovoljavajui.
Temperaturni profil kroz ravan zid dobijamo reavanjem diferencijalne jednaine
(4.7.) uz zadate poetne i granine uslove. U datoj jednaini figurie drugi izvod po
koordinati i prvi izvod po vremenu. Izvod po vremenu je razlika temperature u istoj taki
izmeu dve iteracije, tj. promena temperature u jedinici vremena. Izvod po koordinati je
razlika temperature u razliitim takama, u istom trenutku, po jedinici duine.
Reeno je da e spoljanja temperatura biti aproksimirana sinusoidom, sa
periodom od 24h. Potrebno je da se definie i poetna temperatura i amplituda spoljanje
temperature. Temperatura na poetku u svim takama prostora iznosi 15 0C , i uzima se
da je amplituda 20 0C . Definie se i trajanje simulacije u satima. Pogodno je uzeti dui
vremenski interval trajanja simulacije od 24h, da bi se mogle uoiti trendovi nekih
temperaturnih promena tokom simulacije. Ovde se uzima 96h interval.
U ovim simulacijama e se posmatrati efekat grejanja, tj. uduvavae se vazduh
(ija je temperatura vea nego temperatura unutranje prostorije) u vazduni prostor. Taj
topao vazduh predaje odreenu koliinu toplote noseem zidu, gde se ona dalje prenosi
provoenjem do unutranje prostorije. Znai premostie se spoljanja temperatura na
nosei zid i posmatrae se promena unutranje temperature u odnosu na spoljanje
temperaturne promene. Bie dat i primer simulacija, gde se vri efekat hlaenja, da bi se
dokazalo da se dati model izolacije moe primeniti u oba sluaja.
Za svaku simulaciju se posebno odreuje broj kombinacija materijala, tj. broj
slojeva u datoj konstrukciji, kao i debljine tih slojeva. Takoe se zadaje i toplotna
difuzivnost svakog sloja.
U ovoj simulaciji pixel predstavlja izotermnu plou debljine dx.
49
Diplomski rad
Reeno je da se na kraju simulacije dobija temperaturna promena unutranje

prostorije u odnosu na spoljanje temperaturne promene. Grafiki prikaz date promene
omoguava da se jasno vidi efekat zagrevanja unutranje prostorije, i moe se posmatrati
kako se menja temperatura kroz zid u odnosu na spoljanje temperaturne promene.
4.1.2. Simulacije i analiza simulacija

U daljem izlaganju e se uraditi simulacija za neizolovan zid i nekoliko simulacija
za konstrukciju sa spoljanjom izolacijom. Razmotrie se uticaj izolacije, uticaj vrste i
debljine izolacionog sloja kao i uticaj debljine zida na temperaturu unutranje prostorije.
4.1.2.1. Neizolovan zid

Uporeene su tri kombinacije neizolovanog zida i analizirana je sposobnost
provoenja toplote tih zidova.
Bie prikazane i detaljno razmatrane tri karakteristina vremenska trenutka jedne
simulacije, da bi se lake razumele simulacije. Posmatrae se temperaturne promene kroz
zid za te sluajeve. Analizirae se ta promena kada spoljanja temperatura dostie
maksimum, kada se poklapa sa poetnom temperaturom i kada ima minimum. Slikoviti
prikazi spomenutih sluajeva e biti dati na slikama 4.5., 4.6., 4.7..
Ovako detaljan opis nee se dati kod ostalih simulcija (zato to je analiza slina),
ali se ista analiza moe uraditi kod svake simulacije.
Na slici 4.5. je dat prikaz ravnog homogenog vieslojnog zida. Uporeuju se tri
kombinacije, poreani jedan ispod drugog, to je uoljivo na datom prikazu jer je prostor
podeljen sa dvema vodoravnim crtama na tri dela, gde svaki deo predstavlja jednu
kombinaciju. Slojevi u kombinacijama su oznaeni razliitim bojama, i oni ustvari
prikazuju apsolutni raspored slojeva i debljinu istih na datom prikazu. Moe se primetiti
jedinstven koordinatni sistem na prikazu. Vidi se da je temperaturna skala ista za sva tri
dela, tj. postoje tri kombinacije ravnog zida, ali samo jedna temperaturna skala.
Temperaturni profil kroz ravan zid za datu kombinaciju je oznaen krivom odreene
boje. Prema tome, postoje tri krive, jer se prikazuju tri kombinacije. Zbog mogunosti
promene debljine i vrste slojeva u kombinaciji, prostor se ispunjava vazduhom (taj deo
oznaava unutranju prostoriju i na prikazu je oznaen plavom bojom), gde se uzima da
je temperatura vazduha u svakom trenutku jednaka temperaturi unutranjeg zida. Na
prikazu se vidi i relativna difuzivnost datih slojeva, i to po redosledu koji odgovara datom
sloju u datoj kombinaciji.
Pri svakoj simulaciji se definie broj slojeva u datom spoju, kao i debljine slojeva
i njihova toplotna difuzivnost. U ovom sluaju se razmatra neizolovan zid, gde se date
kombinacije sastoje od dva sloja krenog maltera (spoljanja fasadna obrada i unutranja
obrada zida) i noseeg zida. Uporeuju se nosei zidovi od pune opeke, uplje opeke i
giter bloka (snimak 1). Toplotna difuzivnost i relativna difuzivnost materijala korienih
u simulacijama je dat u Tabeli 10.
50
Diplomski rad
Tabela 10. Toplotna difuzivnost i relativna difuzivnost materijala koji se koriste u simulacijama.
Materijal
Koeficijent
toplotne
provodljivosti
0
[W / m C ]
Kreni malter
Puna opeka
uplja opeka
Giter blok
Durisol
Saaste plastine mase
Ploe od trske
Ploe od plute
0,85
0,61
0,42
0,22
0,25
0,06
0,05
0,04
Zapreminska
masa
3
Toplotna
difuzivnost
Specifina
toplota
0
[ kg / m ]
c [ J / kg C ]
1700
1900
1600
1200
800
120
800
200
1050
920
920
920
2010
1400
1260
1670
a=
[ 10 m / s ]
4,76
3,49
2,85
1,99
1,55
3,57
0,50
1,20
Relativna
difizivnost
1
0,73
0,60
0,42
0,33
0,75
0,10
0,25
Relativna difuzivnost materijala koji figuriu u datoj kombinaciji je prikazan na

slici 4.5. 1 odgovara krenom malteru, 0.73 punoj opeci, 0.6 upljoj opeci, a 0.4 giter
bloku.
Slika 4.5. Prikaz temperaturnog profila kroz ravan zid u trenutku kada je
spoljanja temperatura maksimalna. Dat je primer tri kombinacije, gde je debljina
slojeva krenog maltera 3 cm, a noseeg zida 15 cm. Slojevi krenog maltera su
oznaene ljubiastom i zelenom bojom, nosei zid utom a vazduh u unutranoj prostoriji
plavom bojom.
51
Diplomski rad
Na slici 4.5. je data raspodela temperature u zidu na kraju etvrtog dana i to

trenutak kada je spoljanja temperatura 35 0C , tj. maksimalna mogua po uslovima
simulacije. Ta temperatura se metodom premoenja dovodi na nosei zid. Toplota se
kroz nosei zid prenosi provoenjem. Posmatrajui sliku vidi se kakav je temperaturni
profil kroz zid. Kriva c (oznaena je crvenom bojom) prikazuje temperaturni profil za
kombinaciju sa materijalom noseeg zida sa najmanjom vrednou koeficijenta toplotne
difuzivnosti (giter blok) tj. ona ima najbolje izolacione osobine. Kriva a prikazuje
temperaturni profil za spoj sa materijalom noseeg zida sa najveom vrednou
koeficijenta toplotne difuzivnosti (puna opeka), dok kriva b prikazuje temperaturni profil
za treu kombinaciju (uplja opeka). Spoljanja strana zida je na veoj temperaturi od
unutranje strane, meutim uoava se da je temperatura zida vea nego unutranje
prostorije. Posmatrajui koeficijent toplotne difuzivnosti i temperaturni profil, uoavamo
da to je taj koeficijent vei, temperaturna funkcija kroz zid ima blai pad.
Slika 4.6. Prikaz temperaturnog profila kroz ravan zid u sluaju kada se
spoljanja temperatura poklapa sa poetnom
Kada se spoljanja temperatura poklapa sa poetnom, temperatura spoljanje

strane noseeg zida je manja, nego u zidu. Uoava se pik skoro na polovini zida, razlika
izmeu maksimuma temperaturne funkcije u zidu, u datom trenutku i spoljanje
temperature je oko 8 0C . Prema tome, dolo je do akumulacije toplote. Ta akumulisana
toplota se kroz zid prenosi provoenjem. Temperatura unutranje prostorije je sad via
nego u prethodnom sluaju. Primeuje se znatna razlika temperature, uporeujui slike
4.5. i 4.6., kod sve tri kombinacije. Vidi se, da se prostorija u sluaju kombinacije sa
52
Diplomski rad
materijalom noseeg zida ija je toplotna difuzivnost najvea, najvie zagrejala. Materijal
koji ima najbolje izolacione osobine, prua otpor prolazu toplote i zbog toga u tom
sluaju i temperatura unutranje prostorije najmanje odstupa od poetne.
Slika 4.7. Prikaz temperaturnog profila kroz ravan zid u sluaju kada spoljanja
temperatura dostie minimum
U simulacijama se razmatra sluaj kada se vazduh (sa viom temperaturom od

temperature unutranje prostorije) uduvava u vazudni prostor i posmatra se efekat
grejanja. U simulacijama je uzeto da, kada spoljanja temperatura padne ispod zadate
poetne, uduvavanje vazduha se prekida. U praksi bi se moglo to izvesti tako, da kada
spoljanja temperatura padne ispod temperature unutranje prostorije, prekine se
uduvavanje vazduha. Primeuje se da je temperatura spoljanjeg dela zida vea nego
spoljanja temperatura. Temperaturna funkcija blago raste skoro do polovine zida, gde se
kriva zakrivljuje. Materijal noseeg zida koji ima najbolje izolacione osobine, prua
najvei otpor "odlaenju" toplote iz unutranje prostorije. Ta kriva je na slici 4.7.
oznaena crvenom bojom i uoava se da je za taj materijal temperatura u zidu najvea.
Korstei materijale koji dopro provode toplotu, unutranja prostorija se lake i vie
zagreje (na slici su te krive oznaene plavom i zelenom bojom). Meutim poto se toplota
u oba smera isto provodi, u sluaju kada je spoljanja temperatura nia od unutranje, ove
prosorije e se i najlake razhladiti, to u ovim razmatranjima nije cilj.
Na slici 4.8. je dat grafiki prikaz temperaturne promene unutranje prostorije u
odnosu na spoljanje temperaturne promene kroz neizolovan zid.
53
Diplomski rad
Slika 4.8. Temperaturna promena unutranje prostorije u odnosu na spoljanje

temperaturne promene kroz neizolovan zid
Na datom prikazu se vide etiri periode, koje prikazuju temperaturne promene u

96h vremenskom intervalu. Spoljanja temperaturna promena je oznaena svetloplavom
bojom.
Uoava se, da je fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i
maksimuma unutranje temperature, posmatrajui zid sa najveom vrednou toplotne
difuzivnosti (na grafiku je oznaeno tamnoplavom bojom, ili zbog lakeg uoavanja
slovom a), priblino 10h. Drugim reima, maksimum unutranje temperature kasni 10h u
odnosu na maksimum spoljanje temperature. Posmatrajui zid od materijala srednjeg
toplotnog provoenja (zid od uplje opeke-na grafiku je oznaena zelenom bojom, kriva
b), primeuje se da i tu postoji fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i
maksimuma temperature unutranje prostorije u iznosu od 11h, dok je kod kombinacije
sa noseim zidom od materijala sa najboljim izolacionim osobinama (zid od giter blokana grafiku je oznaeno crvenom bojom, kriva c) fazna razlika 15 h. Moe se primetiti, da
se fazna razlika menja u funkciji toplotne difuzivnosti (slika 4.9.). Sa slike se vidi, da
fazna razlika opada sa poveanjem toplotne difuzivnosti
Amplituda oscilacije unutranje temperature koristei kombinaciju sa punom
opekom dostie vrednost od 3 0C , i ne menja se. U kombinaciji sa upljom opekom
amplituda oscilacije unutranje temperature je priblino 2,5 0C , dok koristei spoj sa giter
blokom ona dostie vrednost od 1,5 0C . I u ovim sluajima je amplituda oscilacije stalna.
54
Diplomski rad
Sika 4.9. Funkcionalna zavisnost fazne razlike izmeu maksimuma spoljanje

temperature i maksimuma unutranje temperature i toplotne difuzivnosti
materijala korienih u datoj kombinaciji
Primeuje se da je amplituda oscilacije unutranje temperture najvea u sluaju

korienja kombinacije sa noseim zidom od materijala ija je toplotna difuzivnost
najvea. Uoava se da ona opada sa opadanjem toplotne difuzivnosti. Zbog razloga da
nijedna kombinacija nije dovela do znaajnije promene srednje temperature unutranje
prostorije, u daljim simulacijama e se koristiti spojevi sa noseim zidom od uplje
opeke. Raun dobijen prilikom razmatranja pasivne izolacije pokazuje prednosti uplje
opeke, a dato je i opirnije objanjenje prednosti korienja ove opeke, koje se ovde nee
posebno navoditi.
4.1.2.2.
Uticaj izolacije
Izvri e se simulacija uporeujui neizolovan, loe i doro izolovan zid, i

posmatrae se uticaj izolacije na temperaturu unutranje prostorije (snimak 2). Prva
kombinacija se sastoji od dva sloja krenog maltera i noseeg zida od uplje opeke. U
drugom spoju figuriu dva sloja krenog maltera, nosei zid od uplje opeke i
termoizolacioni sloj od durisola, dok trea kombinacija sadri iste slojeve kao i druga,
samo to se kao termoizolacioni materijal koristi pluta. Toplotna difuzivnost i relativna
difuzivnost ovih materijala je dat u Tabeli 10.
Na slici 4.10. je prikazan temperaturni profil za date kombinacije u odreenom
trenutku. Relativna difuzivnost ovih materijala se takoe vidi na datom prikazu. 1
odgovara krenom malteru, 0.6 upljoj opeci, 0.3 durisolu, a 0.25 pluti.
55
Diplomski rad
Slika 4.10. Prikaz temperaturnog profila kroz ravan zid. Dat je primer tri
kombinacije. Debljina slojeva krenog maltera je 3 cm (oznaeni su ljubiastom i rozom
bojom), dok je debljina noseeg zida (uta boja) 15 cm. Druge dve kombinacije sadre i
termoizolacioni sloj (zelena boja) debljine 2 cm (temperaturni profil za ovu komvinaciju
je oznaen krivom b) i 6 cm (temperaturni profil za ovaj spoj je oznaen krivom a).
Sa slike 4.10. se uoava da koristei termoizolacioni materijal dostiu se vee

vrednosti temperature unutranje prostorije, nego u sluaju neizolovanog zida. Primeuje
se da izolacioni materijal, sa najmanjom vrednou koeficijenta toplotne difuzivnosti
(kriva a), prua najvei otpor "odlaenju" toplote iz unutranje prostorije. Vidi se, da se
za ovu kombinaciju dostie najvia vrednost temperature unutranje prostorije. Za
kombinaciju sa temoizolacionim slojem od materijala sa veom vrednou korficijenta
toplotne difuzivnosti (kriva b) dobija se nia vrednost temperature unutranje prostorije,
dok se najnia vrednost dobija za neizolovan zid (kriva c). Re;eno je da koristei aktivnu
izolaciju u eljenim vremenskim i temparturnim intervalima, uduvavajui vazduh (sa
veom temperaturom nego temperatura unutranje prostorije, tj. topao vazduh) u
vazduni prostor, noseem zidu se predaje odreena koliina toplote, koji se provoenjem
dovodi do unutranje prostorije. Kao i kod drugih simulacija, kada se spoljanja
temperatura smanji ispod zadate poetne temperature, cirkulacija vazduha se prekida, tj.
uduvavanje vazduha se ukida, a termoizolacija nam slui da sprei da ta dovedena toplota
napusti dati spoj.
Grafiki prikaz promene temperature unutranje prostorije u odnosu na spoljanje
temperaturne promene za ove kombinacije dat je na slici 4.11..
56
Diplomski rad
Slika 4.11. Promena temperature unutranje prostorije za date kombinacije
Temperaturna promena neizolovanog zida je na grafikom prikazu oznaena

crvenom bojom (kriva c). Koristei izolaciju uoava se da je tempratura unutranje
prostorije vea nego posmatrajui neizolovan zid. Najvia temperatura se postie
koristei dobar termoizolacioni materijal, tj. materijal ija je toplotna provodljivost mala.
Na slici je tamnoplavom bojom (kriva a) prikazana temperaturna promena unutranje
prostorije za kombinaciju sa dobrim izolacionim materijalom.
Primeuje se fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i
maksimuma unutranje temperature oko 11h za te kombinacije. Prema tome moe se
zakljuiti, da fazna razlika ne zavisi od izolacije, tj. postavljanjem izolacionog sloja
dobija se skoro ista fazna razlika kao i u sluaju neizolovanog zida.
Amplituda oscilovanja unutranje temperature za kombinaciju materijala sa
dobrim izolacionim slojem je oko 1,75 0C i opada. Funkcija ima tendenciju rasta, tj.
temperatura unutranje prostorije se poveava. U sluaju spoja materijala sa izolacionim
slojem, koji ima veu toplotnu difuzivnost, amplituda oscilovanja unutranje temperature
iznosi isto 1,75 0C i opada. Funkcija tendenciozno raste i u ovom sluaju. Amplituda
oscilovanja unutranje temperature je najvea u sluaju neizolovanog zida i iznosi oko
2 0C . Temperatura unutranje prostorije osciluje oko neke srednje temperature, ali se ne
poveava sa vremenom.
57

4.1.2.3.
Diplomski rad
Uticaj vrste izolacionog materijala
Posmatrae se uticaj vrste termoizolacionog materijala na promenu unutranje

temperature, jer se moe zakljuiti iz prethodne simulacije da, korienjem izolacije
dobija se vea unutranja temperatura. Uporedie se tri kombinacije (snimak 3). Prva
kombinacija se sastoji od dva sloja krenog maltera, noseeg zida od uplje opeke i
termoizolacionog sloja od saaste plastine mase. Druge dve kombinacije se razlikuju od
ove samo po vrsti termoizolacionog sloja. U drugoj kombinaciji se koristi pluta, a u
treem spoju trska kao izolacioni materijal. Toplotna difuzivnost i relativna difuzivnost
ovih materijala je dat u Tabeli 10, a poslednja se moe uoiti i na slici 4.12.. I u ovom
sluaju 1 odgovara krenom malteru, 0.6 upljoj opeci, 0.75 saastoj plastinoj masi, 0.25
pluti, a 0.1 trski.
kombinacije. Svaka kombinacija sadri dva sloja krenog maltera debljine 3 cm
(oznaeni su ljubiastom i rozom bojom), nosei zid od uplje opeke (uta boja)
debljine 15 cm i termoizolacioni sloj (zelena boja) debljine 6cm.
Sa slike 4.12. se vidi da se najvia unutranja temperatura postie koristei

materijal sa najboljim izolacionim osobinama. Najbolju izolaciju prua materijal koji ima
najmanju toplotnu difuzivnost. Na prikazu je ta promena temperature prikazana krivom
crvene boje (kriva a). Termoizolacioni materijal sa najveom vrednou toplotne
difuzivnosti najbolje provodi toplotu i pokazuje se u simulaciji da se za tu kombinaciju
dobija najmanja vrednost temperature unutranje prostorije (kriva c).
58
Diplomski rad
Temperaturna promena unutranje prostorije u odnosu na spoljanju temperaturnu

promenu je data na slici 4.13.. Svakoj kombinaciji odgovara jedna kriva i na grafikom
prikazu se uoavaju tri krive za tri kombinacije koje se uporeuju.

temperaturne promene, posmatrajui uticaj vrste izolacionog materijala na date
promene.
Uoava se, da koristei termoizolacioni materijal sa najboljim izolacionim

svojstvima, dobija se najvia unutranja temperatura. Temperaturna promena unutranje
prostorije za tu kombinaciju je oznaena crvenom bojom (kriva a) na grafikom prikazu.
Temperatura do koje se moe zagrejati unutranja prostorija, za dati interval vremena, je
sve nia, to su izolacione osobine termoizolacionih materijala sve slabije. To se jasno
vidi na slici 4.13.. Zelenom bojom (kriva b) je prikazana unutranja temperaturna
promena za spoj sa termizolacionim slojem od materijala ija je vrednost toplotne
difuzivnosti vea, dok tamnoplavom bojom (kriva c) kombinacija sa termoizolacionim
slojem od materijala sa najveom vrednou toplotne difuzivnosti.
Fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i maksimuma
unutranje temperature iznosi oko 10h. Tanije za kombinaciju sa najboljim izolacionim
materijalom fazna razlika je 10h, za kombinaciju sa zatitinim slojem od materijala
srednjih izolacionih osobina iznosi 10,5h, dok za spoj materijala sa najslabijim
izolacionim svojstvima ta fazna razlika je 11h.
59
Diplomski rad
Uoava se, da je amplituda oscilacije unutranje temperature oko 1,7 0C za krivu

a i b, dok za krivu c ona iznosi oko 1,9 0C i u opada za sve tri kombinacije. Temperaturna
funkcija kroz izolovan zid ima tendenciju rasta, to znai da se temperatura unutranje
prostorije poveava sa vremenom kod sve tri kombinacije.
Takoe je uoljivo da se fazna razlika menja u funkciji toplotne difuzivnosti (slika
4.14.). Sa poveanjem toplotne difuzivnosti i fazna razlika se poveava.
Sika 4.14. Funkcionalna zavisnost fazne razlike izmeu maksimuma spoljanje

temperature i maksimuma unutranje temperature i toplotne difuzivnosti
materijala korienih u datoj kombinaciji.
Iz ove simulacije se primeuje da se najvia temperatura unutranje prostorije

dobija korienjem termoizolacione materijale sa dobrim izolacionim osobinama. Prema
tome, vidi se da vrsta termoizolacionih materijala ima uticaj na kranji efekat zagrevanja
unutranje prostorije. Za dat primer kombinacija sa razliitim termizolacionim
materijalima zakljuije se da je najbolje rezultate davala kombinacija sa ploama od
trske.
4.1.2.4.
Uticaj debljine izolacionog materijala
Uradie se simulacija posmatrajui uticaj debljine termoizolacionog sloja na

temperaturne promene unutranje prostorije kroz izolovan zid (snimak 4). Uzee se
kombinacija koja je dala najbolje rezultate u prethodnoj simulaciji, tj. spoj sa
termoizolacionim materijalom od trske. Kombinacija sadri dva sloja krenog maltera,
nosei zid od uplje opeke i sloj termoizolacionog materijala. Toplotna difuzivnost i
relativna difuzivnost ovih materijala je dat u Tabeli 10. Na slici 4.15. se takoe uoava
60
Diplomski rad
relativna difuzinvost materijala koji figuriu u kombinaciji. 1 odgovara krenom malteru,

0.6 upljoj opeci , 0.1 termoizolacionom materijalu od trske.
(oznaeni su ljubiastom i rozom bojom), nosei zid od uplje opeke (uta boja)
debljine 15 cm i termoizolacioni sloj (zelena boja). Debljina termoizolacionog sloja se
menja. U prvoj kombinaciji iznosi 2 cm, u drugoj 4 cm, a u treoj 6 cm.
Sa slike 4.15. se jasno vidi uticaj debljine termoizolacionog sloja. Uoava se da u

sluaju kada je debljina sloja 6 cm (kriva a), prua se najvei otpor "odlaenju" toplote.
Za taj sluaj se dobija najvia unutranja temperatura. Sa krivom b je oznaena
temperaturna promena kroz spoj materijala sa termoizolacionim slojem debljine 4 cm,
dok krivom c kombinacija sa termoizolacionim slojem debljine 2 cm. Primeuje se jasna
razlika i izmeu temperaturnih promena unutar zida datih kombinacija.
Na slici 4.16. je dat grafiki prikaz promene unutranje temperature u odnosu na
spoljanje temperaturne promene.
61
Diplomski rad
Slika 4.16. Temperaturna promena unutranje prostorije u odnosu na spoljanju

temperaturnu promenu
Uoava se fazna razlika izmeu maksimuma unutranje temperature i maksimuma

spoljanje temperature u iznosu od 10h. Uticaj debljine termoizolacionog sloja je mali, ali
se vidi razlika. Najvia unutranaja temperatura se dobija sa termoizolacionim slojem
najvee debljine, na prikazu je oznaena tamnoplavom bojom (kriva a). Kako se debljina
termoizolacionog sloja smanjuje, tako se smanjuje i maksimalna temperatura zagrevanja
unutranje prostorije.
Amplituda oscilovanja unutranje temperature je, za krivu a, oko 1,7 0C . Za
kombinaciju sa termoizolacionim materijalom srednje debljine (kriva b) amplituda
oscilovanja unutranje temperature je oko 1,1 0C , dok za krivu c ona iznosi oko 1,8 0C .
Temperaturna funcija kroz izolovan zid tendenciozno raste, tj. temperatura unutranje
prostorije se poveava u funkciji sa vremenom za sve tri kombinacije.
4.1.2.5. Uticaj debljine noseeg zida

U ovoj simulaciji e se ispitati uticaj debljine zida na temperaturne promene
unutranje prostorije (snimak 5). Posmatrae se tri kombinacije. Svaki spoj e sadrati
iste materijale, samo e se debljina zida menjati. Spojevi se sastoje od dva sloja krenog
maltera, noseeg zida od uplje opeke i termoizolacionog sloja od trske. Toplotna
difuzivnost i relativna difuzivnost ovih materijala je dat u Tabeli 10, a za datu
kombinaciju je poslednja prikazana i slici 4.17. 1 odgovara krenom malteru, 0.6 upljoj
opeci, a 0.1 termoizolacionom materijalu od trske.
62
Diplomski rad
Slika 4.17. Prikaz temperatunog profila kroz ravan zid. Dat je primer tri
(oznaeni su ljubiastom i rozom bojom), noseei zid od uplje opeke (uta boja) i
termoizolacioni sloj (zelena boja) debljine 6 cm. Debljina noseeg zida se menja. Kod
prve kombinacije iznosi 25 cm, kod druge 19 cm, i 15 cm kod tree.
Najvia unutranja temperatura se dobija kod kombinacije sa najtanjim noseim

zidom. Temperaturna promena kroz spomenutu kombinaciju se moe pratiti posmatrajui
krivu a na slici 4.17.. Najmanja unutranja temperatura se dobija kod spoja materijala sa
najveom debljinom noseeg zida (kriva c), to je i bilo za oekivati, jer se koeficijent
prolaza toplote K [ W / m2 0C ] smanjuje sa poveanjem debljine materijala kroz koji se
toplota provodi.
Na slici 4.18. je dat grafiki prikaz temperaturne promene unutranje prostorije u
odnosu na spoljanje temperaturne promene.
63
Diplomski rad
Slika 4.18. Temperaturna promene unutranje prostorije u odnosu na spoljanje

temperaturne promene
Primeuje se da u sluaju velike debljine noseeg zida dobija se najnia

unutranja temperatura (predstavljena je tamnoplavom bojom, kriva c). Fazna razlika
izmeu maksimuma spoljanje temperature i maksimuma unutranje temperature iznosi
19h. Amplituda oscilovanja temperature je u ovom sluaju zanemarljiva. Funkcija ima
tendenciju rasta, tj. unutanja temperatura se poveava skoro linearno.
Najbolji efekat se dobija u sluaju kada je debljina noseeg zida najmanja (na
gafiku je ta promena predstavljena crvenom bojom, kriva a). Amplituda oscilovanja
unutranje temperature iznosi oko 1,5 0C i ima tendenciju rasta kao i sama funkcija. Vidi
se, da je fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i maksimuma
unutranje temperature oko 10h.
Kod kombinacije sa srednjom debljinom zida (temperaturna promena unutranje
prostorije za tu komibaciju je oznaen zelenom bojom na grafikom prikazu, kriva b) se
primeuje 14h fazna razlika. Amplituda oscilovanja unutranje temperature je oko 1,1 0C ,
i smanjuje se. Temperaturna funcija i kod ove kombinacije tendenciozno raste.
Moe se primetiti da fazana razlika raste sa debljinom zida (slika 4.19.).
64
Diplomski rad
Slika 4.19. Fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i maksimuma

unutranje temperature u zavisnosti od debljine noseeg zida
4.1.2.6.
Uticaj debljine noseeg zida u konstrukciji "sendvi" zida
Uradie se simulacija za tri kombinacije "sendvi" zida. Videlo se, da debljina

noseeg zida ima vei uticaj na krajnji efekat grejanja, nego debljina i vrsta
termizolacionog materijala. Zato e se tu uraditi simulacija, razmatrajui uticaj debljine
noseeg zida u konstrukciji "sendvi" zida na unutranje temperaturne promene (snimak
6). Kombinacije e sadrati sloj krenog maltera, uplju opeku, termoizolacioni sloj od
trske i zatitni zid od pune opeke. Debljina sloja krenog maltera je 3 cm,
termoizolacionog sloja je 6 cm i debljina zatitnog zida je takoe 6 cm. Toplotna
difuzivnost i relativna difuzivnost ovih materijala je dat u Tabeli 10, ali se uoava i na
prikazu 4.20.. 1 odgovara krenom malteru, 0.6 upljoj opeci, 0.1 termoizolacionom sloju
od trske, a 0.7 punoj opeci.
65
Diplomski rad
Slika 4.20. Prikaz temperaturnog profila kroz "sendvi" zid. Dat je primer tri
kombinacije. Svaka kombinacija sadri sloj krenog maltera debljine 3 cm (oznaen je
rozom bojom), nosei zid od uplje opeke (uta boja), termoizolacioni sloj (zelena boja)
debljine 6 cm, i zatitni zid od pune opeke(bela boja) debljine 6 cm. Debljina noseeg
zida se menja. U prvoj kombinaciji je 15 cm, u drugoj 19 cm, a u treoj 25 cm.
Ovde se takoe posmatra efekat grejanja. Vazduh, sa temperaturom veom

od unutranje prostorije, se uduvava u vazduni prostor i dolazi do cirkulacije
vazduha. Vazduni prostor i u ovom sluaju, se nalazi izmeu noseeg zida i
termoizolacionog sloja. Strujanjem toplijeg spoljanjeg vazduha noseem zidu
dovodi odreena koliina toplote, koja se provoenjem dovodi do unutranje
prostorije. Reeno je, da posle dostizanja eljenog efekta, cirkulacija se prekida,
ime se dobija obina pasivna zatita. Termoizolacioni sloj prua otpor
"odlaenju" toplote iz date konstrukcije. Uoava se da je temperatura unutranje
prostorije najvea za kombinaciju sa najtanjim zidom, a najmanja kod spoja
materijala gde je nosei zid najdeblji.
Na slici 4.21. je dat grafiki prikaz promene unutranje temperature u
odnosu na spoljanje temperaturne promene za ovu konstrukciju.
66
Diplomski rad
Slika 4.21. Temperaturna promene unutranje prostorije u odnosu na spoljanje

temperaturne promene
Primeuje se da je efekat grejanja najbolji za kombinaciju sa najtanjim zidom

(crvena kriva, kriva a). Amplituda oscilacije unutranje temperature je oko 1,2 0C i
smanjuje se. Uoava se fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i
maksimuma unutranje temperature oko 10h. Funkcija ima tendenciju rasta, tj. unutranja
prostorija se zagreva. Razmatrajui drugu kombinaciju, tj. kombinaciju sa zidom srednje
debljine (zelena kriva, kriva b), vidi se da je amplituda oscilovanja unutranje
temperature takoe oko 1,2 0C i smanjuje se. Uoava se fazna razlika izmeu
maksimuma unutranje i spoljanje temperature u iznosu od 20h. Funkcija i u ovom
sluaju ima tendenciju rasta. Kod kombinacije sa najdebljim zidom, efekat zagrevanja je
najslabiji, ali je i dalje uoljiv. Fazna razlika izmeu maksimuma spoljanje temperature i
unutranje je 24h. Amplituda oscilovanja unutranje temperature je zanemarljiva,
temperaturna funkcija ima tendenciju rasta, i moe se rei da temperatura unutranje
prostorije skoro linearno raste sa vremenom.
Moe se zakljuiti da debljina noseeg zida najvie utie na efekat zagrevanja.
Meutim, iako je efekat grejanja najbolji za kombinaciju sa najtanjim zidom, mora se
uzeti u obzir i to da se toplota u oba smera isto prenosi. To znai, da kada se prekine
cirkulacija, toplota e najlake "napustiti" prostoriju kroz najtanji zid.
67

4.1.2.7.
Diplomski rad
Efekat hlaenja
Da bi se pokazalo da ovaj model izolacije funcionie i kad je u pitanju efekat

hlaenja, izvedena je simulacija u kojoj se vri "hlaenje" noseeg zida u eljenom
vremenskom i temperaturnom intervalu (snimak 7). Uslovi simulacije nisu menjani. I u
ovom sluaju se navodi debljina i vrsta slojeva u datoj kombinaciji kao i kod prethodnih
simulacija. Znai, u ovom sluaju se uduvava vazduh u vazduni prostor (temperatura
vazduha je manja nego temperatura unutranje prostorije, tj. hladan vazduh). Zbog
razloga da je sada temperatura unutranje prostorije, prema tome i noseeg zida vea
nego temperatura vazduha, pa se odreena koliina toplote predaje vazduhu, koji
cirkulie u tom vazdunom prostoru. Na taj nain se toplota "odvodi" sa noseeg zida,
ime se smanjuje temperatura unutranje prostorije. Moe se uoiti simetrija izmeu
hlaenja i grejanja. Da bi simetrija bila uoljiva, uraena je ista simulacija radi dobijanja
temperaturnog profila kroz izolovanog zida u sluaju kada se menja vrsta izolacionog
materijala, ali sad u reimu hlaenja. Na slikama 4.22. i 4.23. je dat primer istih
kombinacija materijala u reimu grejanja i hlaenja.
Koristi se spoj materijala od dva sloja krenog maltera, noseeg zida i
termoizolacionog materijala. Vrsta termoizolacionog materijala se menja i ispituje se
uticaj izolacije na temperaturu unutranje prostorije. Relativna difuzivnost ovih materijala
se nalaze na slici 4.22.. 1 odgovara krenom malteru, 0.6 upljoj opeci, 0.75 saastoj
plastinoj masi, 0.25 pluti, a 0.1 trski.
Slika 4.22. Prikaz temperaturnog profila kroz ravan zid u reimu hlaenja (levo) i
grejanja (desno). Dat je primer tri kombinacije. Svaka kombinacija sadri dva sloja krenog
maltera debljine 3 cm (oznaeni su ljubiastom i rozom bojom), nosei zid od uplje opeke (uta
boja) debljine 15 cm i termoizolacioni sloj (zelena boja) debljine 6 cm.
68
Diplomski rad

temperaturne promene. Posmatra se uticaj vrste izolacionnog materijala u reimu
hlaenja (gore) i grejanja (dole).
69
Diplomski rad
5 Zakljuak
U ovom radu je razmatrano provoenje toplote kroz zid. Pored toga, dat je model
izolacije i niz simulacija pomou kojih se analizira efektivnost dinamikog modela
toplotne izolacije. Navedene su prednosti i neophodnost postavljanja termoizolacije i dati
su i analizirani primeri nekoliko kombinacija za dva naina pasivne izolacije. Razmatrana
je samo toplotna izolacija zida. Predstavljeni su brojni termoizolacioni materijali i data je
vrednost ukupnog koeficijenta prolaza za velik broj kombinacija. Reeno je da je
pametnije postaviti spoljanju izolaciju od unutranje, jer tada ne dolazi do prekidanja
izolacionog omotaa, ime se izbegava nastajanje "toplotnih mostova" i zatita postaje
kompletnija itd. Rezultati koji su dobiljeni prilikom raunanja ukupnog koeficijenta
prolaza toplote govore sami za sebe. Jasno se vidi da ostavljanje vazdunog sloja ne samo
da regulie odvoenje vodene pare iz termoizolacionih materijala, nego se dobija bolja
zatita. Pokazano je da korienje uplje opeke u kombinaciji sa vazdunim slojem daje
najbolju izolaciju i dato je jo nekoliko razloga zato je zgodnije koristiti uplju opeku
umesto pune opeke. Kod izolacije "sendvi zida" uoeno je da se dobija veoma stabilna
konstrukcija i da su izolacione osobine ovakvog spoja jako dobre. I ovde se pokazalo da
kombinacija sa vazdunim slojem prua najbolju zatitu. Nedostatak te konstrukcije u
odnosu na spoljanju izolaciju je to da se dobijaju zidovi velike debljine, npr. 45 cm ili 40
cm, mada se ta debljina moe svesti i na 32 cm i da ispunjava uslove odreene klimatske
zone. Model aktivne izolacije predstavljen je u radu za dva naina toplotne izolacije - za
spoljanju izolaciju i za "sendvi zid", i simuliran je u reimu promenjive spoljanje
temperature, kao to je i u realnosti. Dat model daje mogunost da se u odreenom
vremenskom i temperaturnom intervalu favorizuje grejanje ili hlaenje. Metodom
premoavanja je spoljanja temperatura dovedena na nosei zid, kroz koji se toplota
prenosi provoenjem do unutranje prostorije. Videlo se da postavljanje izolacionog sloja
utie na temperaturne promene unutranje prostorije na taj nain da se ona povaeva sa
smanjenjem toplotne difuzivnosti izolacionih materijala. Izolacioni sloj prua otpor
"odlaenju" toplote iz konstrukcije. Meutim, ne utie na faznu razliku izmeu
maksimuma spoljanje i unutranje temperature, tj. dobija se priblina vrednost fazne
razlike kao kod neizolovanog zida. Takoe se moe zakljuiti da je znaajniji uticaj
debljine izolacionog sloja, nego vrste. Meutim, uticaj debljine noseeg zida je najvei
kako na temperaturu unutranje prostorije, tako i na faznu razliku izmeu maksimuma
spoljanje i unutranje temperature. Videlo se da se dobija najvea temperatura
unutranje prostorije sa najtanjim zidom. Meutim, kao to je i reeno, kroz najtanji zid
toplota najlake "naputa" datu konstrukciju. Prema tome, treba traiti najoptimalniju
kombinaciju debljine zida kao i vrste i debljine izolacionog sloja. Svakako se uoava da
se ovom metodom temperatura unutranje prostorije znatno poveava, tj. efekat pasivnog
grejanja se jasno primeuje kod svake kombinacije. U radu je razmatran reim grejanja,
ali je pokazano da se u sluaju reima hlaenja dobija ista efektivnost izolacije kao tokom
grejanja.
Skrenula bih panju na termoizolacione materijale organskog porekla. Ne samo
da pruaju veoma dobru izolaciju, ve su i pristupani, jeftini i sa adekvatnom zatitom
pokazalo se [7] da su i dugotrajni. Model aktivne izolacije me stvarno iznenauje.
Smatram da bi kombinacija izolacionih materijala organskog porekla sa aktivnom
70
Diplomski rad
izolacijom pruila potpuni komfor u datom objektu i manje bi se opteretio budet

njegovih korisnika.
71
Diplomski rad
6 Literatura
[1] Graevinski materijali, Mihailo Muravljov, Beograd : Graevinska knjiga, 2007
(Zrenjanin: Budunost)
[2] Materijali u graevinarstvu, Branislav M. ivanovi, U Novom Sadu: Fakultet
tehnikih nauka, OOUR Nauno-obrazovani institut za industrijsku gradnju, 1981
[3] Toplotna i zvuna izolacija u zgradama, Dietmar Lochner, Wolfgang Ploss
(prevod Jasmina Rusov), Beograd: Graevinska knjiga, 1984
[4] Arhitektonske konstrukcije, masivni konstruktivni sklop, Ranko Trbojevi,
Beograd: Orion-art, 2003 (Novi Sad: Stylos-print)
[5] Conduction Heat Transfer (Notes for MECH 7210), Daniel W. Mackowski,
Mechanical Engineering Department Auburn University
[6] Engeneering heat transfer, William S. Janna, The University of Memphis,
Memphis, Tennessee
[7] Internet stranice:
http://www.casopis-gradjevinar.hr/
http:// www.gradjevinarstvo.rs/
http://www.energysavingtrust.org.uk/
http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Termoizolacija__gradite_pametno_izolujte_pametnije.aspx?ban=820&tekstid=296
http://geotermal.mas.bg.ac.rs/termodinamika/handouts/termoB/15.1_Provodj
enje__kondukcija__toplote.pdf
http://www.vpps.edu.rs/vezbe_16_11_10.pdf
http://ocw.mit.edu/courses/aeronautics-and-astronautics/16-050-thermalenergy-fall-2002/lecture-notes/10_part3.pdf
http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?tekstid=877
http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm0736.htm
72
Kristina Fodor je roena u Novom Sadu, 29.04.1986.

godine. Zavrila je Osnovnu kolu ,,Jovan Jovanovi
Zmaj u Srbobranu i Gimnaziju ,,Gimnazija Beej u
Beeju. Po zavretku gimnazije, 2005. godine upisuje
Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu, odsek
fizika, smer diplomirani fiziar.
UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD
Tip zapisa:
TZ
Vrsta rada:
VR
Autor:
AU
Mentor:
MN
Naslov rada:
NR
Jezik publikacije:
JP
Jezik izvoda:
JI
Zemlja publikovanja:
ZP
Ue geografsko podruje:
UGP
Godina:
GO
Izdava:
IZ
Mesto i adresa:
MA
Fiziki opis rada:
FO
Nauna oblast:
NO
Nauna disciplina:
1.2.1.6 ND
Predmetna odrednica/ kljune rei:
PO
UDK
uva se:
U
Vana napomena:
VN
Izvod:
IZ
Datum prihvatanja teme od NN vea:

DP
Monografska dokumentacija
Tekstualni tampani materijal
Diplomski rad
Kristina Fodor
dr Imre Gut, van.profesor
srpski (latinica)
srpski/engleski
Srbija
Vojvodina
2011
Autorski reprint
Prirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad
6 poglavlja/70 strana/ 7 literalnih citata/ 10 tabela/ 34 slika/ 12 grafika
Fizika
Fizika materijala
Toplotno provoenje, toplotna izolacija, izolacioni materijali, aktivna
izolacija
Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu
nema
Cilj ovog rada je da se prikae toplotno provoenje kroz zid, i da se pokae
mogunost toplotne izolacije zida. Takoe je predstavljen model aktivne
izolacije, i izvren niz simulacija datog modela. Rezultati simulacije i
vizuelni prikazi u obliku slika su dati u radu, a simulacije u avi fajlu je
priloen uz rad na cd-u.
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije:
KO
Predsednik:
lan:
lan:
dr Jovan etraji, redovni profesor

dr Imre Gut, van.profsor
dr Fedor Skuban, docent
UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT
Type of record:
TR
Content code:
CC
Author:
AU
Mentor/comentor:
MN
Title:
TI
Language of text:
LT
Language of abstract:
LA
Country of publication:
CP
Locality of publication:
LP
Publication year:
PY
Publisher:
PU
Publication place:
PP
.2.1.6.1
Physical description:
.2.1.6.2
PD
Scientific field:
SF
Scientific discipline:
SD
Subject/ Key words:
SKW
UC
Holding data:
HD
Note:
N
Abstract:
AB
Monograph publication
Textual printed material
Final paper
Kristina Fodor
Ph.D. Imre Gut, Associate profesor
Heat conduction trough the wall
Serbian (Latin)
English
Serbia
Vojvodina
2011
Author's reprint
Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad
6 chapters/ 70 pages/ 7 literature/ 10 tables/ 34 pictures/ 12 graphs
Physics
Materials physics
Heat conduction, thermal insulation, insulation materials, active isolation
Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovia 4
none
The aim of this paper is to show the heat conduction throuhg the wall, and
to demonstrate the possibility of thermal insulation of the wall. Ita also
presented a model of active isolation, and executed a series of simulations
of a given model. The results of the simulations and visual displays in the
form of images are also given in the work. The simulation in avi fajl is
attached to the work on CD.
Accepted by the Scientific Board:

ASB
Defended on:
DE
Thesis defend board:
DB
President:
Member:
Member:
Ph.D. Jovan etraji, full prof.

Ph.D. Imre Gut, Associate profesor
Ph.D. Fedor Skuban, docent

Microsoft Word - Moj 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Microsoft Word - Moj 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Provoenje toplote kroz zid

Kristina Fodor, 436/05

Novi Sad, 2011

Provoenje toplote kroz zid

Ovom prilikom bih elela da se zahvalim mentoru, prof. dr Imretu Gutu, na

Provoenje toplote kroz zid

Provoenje toplote kroz zid

komfor unutranjeg prostora ne samo u smislu pruanja optimalne temperature,

Nakon izolovanja kue, uteda energije i novca mogu biti ak i do 80%, pa se

Provoenje toplote kroz zid

konstrukcije fasadnih zidova i otkazivanje od svih vidova vieslojnih polimernih

Provoenje toplote kroz zid

Osnovne osobine materijala koji se koriste u graevinarstvu

Svaki materijal koji se koristi u graevinarstvu okarakterisan je odreenim osnovnim

Mehanike osobine u veini sluajeva odreuju sposobnost materijala da

Fiziko-hemijske osobine odreuju uticaj fizikog stanja materijala na

Hemijske osobine opisuju sposobnost materijala da se u njemu odvija

Pomenute osnovne osobine materijala koji se koriste u graevinarstvu, u najveoj

Provoenje toplote kroz zid

Fizike osobine materijala

Osobine koje definiu fiziko stanje materijala su:

2) Zapreminska masa predstavlja masu jedinice zapremine materijala u njegovom

gde je: [ kg / m3 ]- zapreminska masa

3) Gustina nekog materijala predstavlja stepen ispunjenosti odreene zapremine

gde je: q - gustina u %

Provoenje toplote kroz zid

Ovde je definisana takozvana ukupna poroznost koja se sastoji od otvorene i

Fizike osobine pod dejstvom spoljnih uticaja

Ovde se pravi sledea podela:

Provoenje toplote kroz zid

Poznata su tri osnovna naina prenoenja toplote:

1.2.1.1 Prenos toplote provoenjem

Logino je pretpostaviti da e koliina toplote u jedinici vremena biti funkcija

Provoenje toplote kroz zid

Da bi se naao oblik funkcije f 2 , treba da se uvede uslov da kada je TA = TB , f 2 = 0 ,

Ako se definie T kao T = TA TB i f = f 2 dobije se (za malo TA TB ):

Poznato je da f 2 ( 0 ) = 0 . Izvod uzet u TA = TB (termalna ravnotea) je veliina

Vremenski izvod koliine toplote je:

Sa poveanjem duine ipke toplotni protok se smanjuje.

Provoenje toplote kroz zid

U jednaini (1.9.) je faktor proporcionalosti, koji je funkcija materijala i

Prevedena koliina toplota po jedinici povrine u jedinici vremena, definisana je

Veliina q se naziva toplotni fluks u jedinici vremena, i ima jedinicu [ W / m 2 ].

Ovo je jednodimenzioni oblik Furijeovog zakona za toplotnu provodljivost.

U optem sluaju, toplotna provodljivost je tenzorskog oblika [5], pa bi i oblik

Materijali kao npr. kristali imaju izraenu anizotropiju, pa e shodno tome i

Provoenje toplote kroz zid

smeru moe da bude vee nego u drugom smeru. Spomenuto je ve da je toplotna

Stacionarno jednodimenziono provoenje

Temperaturno polje je odreeno prostorom i vremenom [7]. U sluaju kada je

Stacionarno temperaturno polje je ono u kojem se temperatura na posmatranoj

Nestacionarno temperaturno polje je ono u kojem se temperatura menja u

Slika 1.2. Prikaz stacionarnog

Slika 1.3 Prikaz nestacionarnog

Najvei pad temperature po jedinici duine dobija se u smeru normalnom na

Provoenje toplote kroz zid

Izolovani deo (nema protoka toplote)

Slika 1.4. Stacionarno provoenje toplote kroz homogen materijal u smeru

Ulazna koliina toplote u jedinici vremena prema jednaini (1.10.) je:

Zanemarujui vie lanove, i uzimajui u obzir stacionarnost procesa, razlika jednaina

Uzimajui graninu vrednost kada dx tei nuli dobija se:

Zamenjujui izraz za Q iz jednaine (1.10.), dobija se:

Provoenje toplote kroz zid