Nova saznanja: Gorile slinije

ljudima nego to se mislilo

Gorila Suzi pomae amerikim naunicima u istraivanju
genetskih slinosti i razlika izmeu ljudi i te ugroene vrste
ivotinja, koja nam je meu najbliim roacima.
IZVOR: HR.N1 PONEDELJAK, 4.04.2016. | 09:10

Foto: Thinkstock

Naunici su u etvrtak objavili unapreenu verziju genoma gorile,

utemeljenom na DNK jedanaestogodinje enke koja ivi u

zoolokom vrtu u Kolumbusu u Ohaju. Na taj nain su ispravljeni

nedostaci iz prvog mapiranja genoma gorile 2012. godine.
Novo istraivanje pokazuje da su gorile i ljudi genetski sliniji nego
to se do sada verovalo, jer se genomi razilaze u samo 1,6 odsto.
Samo su impanze i bonobi (patuljaste impanze) na taj nain
povezanije sa ljudima.
Novi genom pokazuje u kojim se podrujima ljudi razlikuju od gorila:
imunolokom i reproduktivnom sistemu, oseajnoj percepciji, po
proteinima u strukturi dlaka, noktiju i koe i po regulaciji insulina,
hormona koji upravlja nivoom eera u organizmu.
Istraivanje su proveli naunici sa univerziteta u Vaingtonu i rad
objavili u asopisu "Science".
Ameriki univerzitet radi na mapiranju kompletnoga kataloga
genetskih razlika izmeu ljudi i velikih ovekolikih majmuna: gorila,
orangutana, impanzi i bonoba.
Poslednja istraivanja pokazuju da je evolucijska linija oveka i
gorilu razdvojila pre 12 do 8,5 miliona godina.
Gorile, koje u prirodi naseljavaju tropske praume srednje Afrike,
najvei su svetski primati (red sisara kojem pripadaju ljudi, sve
svrste majmuna i lemuri) jer odrasli mujaci mogu da tee i do 200
kilograma. Ugroena su vrsta zbog delovanja oveka, odnosno
zbog lova i preteranog krenja prauma.