Преппдпбни Јустин Ћелијски

ЖИТИЈЕ СВЕТПГ ПЦА НАШЕГ

МАРКА ЕФЕСКПГ

Исппведника Правпславља

Љубав Бпжја према нащем грещнпм рпду људскпм пспбитп се ппказује у тпме щтп
Премудрпст Бпжја у свакпм рпду и наращтају налази међу нама недпстпјнима дпстпјне служитеље
и пријатеље свпје: Прпрпке, Аппстпле, Светитеље, Исппведнике и Мушенике, и крпз оих брани и
пшувава веру Еванђелску и Правпславну, ту једину живптвпрну и спаспнпсну Истину Бпжју, кпјпм
се рпд људски мпже спасавати; и стварнп се спасава у свакпм времену и наращтају. П тпме нам
гпвпри премудри Сплпмпн пвакп: "Премудрпст Бпжја све пбнавља и прелазећи из наращтаја у
наращтај у свете дуще, пна припрема пријатеље Бпжје и прпрпке. Јер Бпг никпга не љуби такп, кап
пнпга кпји живи с премудрпщћу" (Прем. Спл. 7, 27-28). Таквих пријатеља Бпжјих, крпз кпје нас Бпг
ппушава и спасава у тещка времена, испуоена је сва истприја нарпда Бпжјег пд Аврама и Мпјсија
дп светих Аппстпла и светих Птаца, и дп данас. Свети Григприје Ниски, у ппхвалнпм слпву свпме
брату св. Василију Великпм, тпм изабранпм пд Премудрпсти пријатељу Бпжјем и спасипцу
Правпславне Цркве у тещким временима у кпјима је живеп, гпвпри такпђе п тпме пвакп: "Бпг, кпји
све и сва зна јпщ пре ппстанка оихпва, кап щтп вели прпрпк (Дан. 13,42), и предухитрује злпбу
ђавпљу кпја се прптеже заједнп са људским наращтајима. Пн сам припрема и даје и пдгпварајућег
сппспбнпг лекара за злп и бплести свакпг наращтаја; да не би, збпг недпстатка исцелитеља и
исправитеља, бплест кпд људи пстала неисцељена, и такп пптпунп пвладала рпдпм људским".
Такав управп бпгпмудри и бпгпдани лекар и спасилац нарпда и Цркве Правпславне у нпвија
времена пве тещке истприје беще и светитељ и пријатељ Бпжји-Маркп Митрппплит Ефески, кпга
затп с правпм оегпв брат Јпван Евгеник назива "нпвим Василијем Великим" и "Нпвим
Бпгпслпвпм". Пвај оегпв брат Јаван, кпји беще ђакпн Велике Цркве Св. Спфије у Цариграду ,написа
службу и житије пвпга Светпг Марка, кпје ћемп ми пвде даље излпжити*1+.

Свети птац нащ Маркп, велики светилник кпји псветљава нащ живпт у свету и храбри ппбпрник
Цркве Христпве и ппщте сунце целе васељене, рпди нам се и засија у великпм царскпм граду
Кпнстантинпвпм, Цариграду, у кпме и пдрасте и щкплпва се и у кпме на крају, при пресељеоу
свпме на небп, пстави свпје светп телп. Рпди се пвај светитељ лета Гпсппдоег 1391, у племенитпм
рпду Евгеника. Птац му се звап Гепргије, и беще ћакпн и сакеларије Велике Црквс Св. Спфије, и
истпвременп ушитељ и рукпвпдитељ у щкпли при Св. Спфији, у кпјпј су се щкплпвали мнпги
младићи са свих страна царства. Мајка му се звала Марија, и беще кћи шеститпг и бпгпљубивпг
лекара Луке, кпји име бпжанскпг лекара и еванђелиста Луке нишим није псрамптип, јер бејаще
вепма ппбпжан и шестит. Пбпстранп ппреклп Маркпвих рпдитеља беще дакле из давнина
укращенп сваким благпрпдствпм и бпгатствпм и светским сјајем, нп нищта маое и
бпгпппщтпваоем.

Када им се дете рпди и преппрпди благпдаћу Духа Светпт, тп јест светим крщтеоем, рпдитељи му
дадпще име Мануил, јер је требалп да тп дсте не дпбије некп другп име, негп кап дпстпјнп дпби
пнп правп име Гпсппда Исуса - Емануил, јер је прекп пвпг светитеља, у пва ппследоа времена, с
нама прису-тан Бпг и Благпшещће (Ευςεβεια = Правпславље) и светппташка предана вера
(πατροπαραδοτοσ πιςτισ). Ушитељ и васпиташ младпг Мануила и у благпшещћу и у наукама ретприке
и математике беще оегпв птац, кпга ће ускпрп пн сам превазићи и мудрпщћу и врлинпм. И управп
је пн превазищап пца за тпликп, за кпликп је птац му превазилазип пстале људе. Такп је птац пвпга
детета дпживеп пнп щтп сви пци желе да дпживе: да их превазићу оихпва сппствена деца. Када је
малпм Мануилу билп 13 гпдина умре му птац, нп пн не прекину ушеое, негп птиде да се уши кпд
јпщ сппспбнијих ушитеља и тп на дуже време и са јпщ већим трудпм. Најпре му је бип ушитељ и
старатељ Јпван Хпртазменпс, кпји ускпрп ппстаде митрппплит Силивријски са именпм Игоатије, и
кпји беще шпвек врлп пбразпван и дпбрпдетељан. Псим митрппплита Игоатија пн имађаще јпщ и
друге ушитеље, међу кпјима и филпспфа Гепргија Гемиста Плитпна, и такпђе ппзнатпг Јпсифа
Вријенија, једнпг пд ушеника св. Григприја Паламе. У изушаваоу наука Мануил се пдликпвап
марљивпщћу и брзим напредпваоем; нп истп такп пн беще скрпмнпг ппнащаоа и смирен, пазећи
и на свпј нашин пдеваоа и на кпраке, ппгледе и гпвпр свпј. Није прпщлп мнпгп времена а пн је
свпјпм дарпвитпщћу и марљивим трудпм убрзп прсвазищап у ритпрскпј науци и у филпспфији и
лпгици не самп све ушенике, негп и саме ушитеље, такп да су му се сви дивили, па шак и сам цар.

Пп заврщетку щкпле сам цар Манпјлп*2+ призвап га је к себи и ушинип га не самп свпјим
пријатељем, негп и ушитељем у мнпгим стварима, и пспбитп у коигама. Мануил је такп стекап
назив ритпра и ппстап ушитељ и васпиташ у щкпли, кпјпм је раније рукпвпдип оегпв птац. Пвде је
пн ушип наукама и Светпм Писму мнпге младе ушенике, кап щтп је тп раније шинип и оегпв птац.
Међу оегпвим ушеницима у тп време беще и Гепргије Схпларије, пптпои патријарх Цариградски.
Мануил се са сваким трудпљубљем трудип у тпј патријарщијскпј щкпли, нп с друге стране пн
никада није изпстајап са свакпдневних свещтених бпгпслужеоа у Великпј Цркви и тп у тпку целе
гпдине, и лети и зими, такп да га је билп мпгуће видети где јпщ у свету пре мпнащтва прпвпди
мпнащки нашин живпта. Пн беще сав бпгпнпсац и прпсветљен и беще истински филпспф јпщ пд
сампг детиоства. У свенпћним бдеоима и стражеоима над спбпм пн је изушавап коиге старих
мудрих људи и слагап тп знаое у себи, а у истп време није изпстављап нищта из Бпжанскпг Писма
и из Свещтених Ушитеља и Птаца Цркве а да тп не изуши са ташнпщћу и саврщенп. Живећи јпщ у
граду, пн је превазищап пустиоске птщелнике, јер је шистпту и целпмудрије и смрт Христпву узеп
на себе, гпрећи сав љубављу према Христу, кпја га ни дп саме смрти није напущтала. Није се
занпсип сујетпм и светскпм славпм, нити му је дуща била привезана за нещтп земаљскп, или за
неки успех и каријеру.

Када напуни 25 гпдина (пкп 1418 г.), пн не мпгаще вище пбуздавати у себи жељу за светпм
схимпм мпнащкпм. Затп напусти све житејскп и пппут великих древних птаца, великпдущнп
раздаде све свпје имаое сирпмасима. Затим смиренп узе на себе благи јарам Гпсппдои, кпји је
пд детиоства желеп и лакп бреме крста, завплевщи пустиоащтвп, кпје су вплели и Илија и Јпван и
сви оихпви следбеници. Јер пустиоащтвп и усамљенпст мајка су безмплвија (ηςυχιασ), мајка
усамљенишкпг ппдвижнишкпг тихпваоа и унутращое сталпженпсти и мира и сппкпјства и
усхпђеоа ка Бпгу и приближеоа Оему. За местп усамљенищтва пн изабра једнп пд пстрва у
Мрампрнпм Мпру, између Цариграда и Никпмидије, званп Антигпна (близу Халке), јер та пстрва
беху тада укращена бпгпнпсним мужевима и ппдвижницима. Пвде пн изабра себи за духпвнпг пца
некпг пспбитп врлинскпг ппдвижника, дивнпг и шудеснпг старца Симепна, кпји га ускпрп и
ппстриже за мпнаха давщи му име Маркп. Пвај искусни старац упути младпг мпнаха у ппдвиге и
врлине мпнащкпг живљеоа, а пспбитп у духпвни ппдвиг духпвнпг и мплитвенпг спзерцаоа, кпјим
је недавнп такп сјајнп тавпрски заблисталп атпнскп мпнащтвп на шелу са Св. Григпри-јем Палампм,
кпга је свети Маркп непбишнп ппщтпвап и славип.

Свпјим пдласкпм у мпнащтвп Мануил је иза себе пставип неутещну жалпст српдницима и
блиским пријатељима, а такпђе и сампм цару, кпји га је вплеп и требап оегпву мудрпст и знаое.
Пжалпщћени су били и великащи и клирици и оегпви млади ушеници и уппщте сви у птачбини, јер
су оегпв пдлазак из света сматрали за ппщте псирпмащеое и губитак мнпгих дпбара. Уз тп ни
оихпве ппсете мпнах Маркп није примап, ппщтп је, живећи у мплитвенпм тихпваоу, избегавап да
се виђа са билп кпјим пд српдника и ппзнаника. У тп време на пстрвп Антигпну дпђе кпд истпг
старца и ступи у ппслущаое Маркпв щкплски друг Дпрптеј, син сакелара Велике Цркве Валсампна,
шпвек укращен знаоем и васпитаоем и нарави вепма благпрпдне. Оих двпјица беху ппзнаници
јпщ пд детиоства и беху дали један другпме реш да ће бити заједнп мпнаси. Дпрптеј је већ бип
пстварип свпј циљ, јер је живеп кап мпнах једнп време у Јерусалиму и на гпри Бпжјпј Синају, нп
сада се пба оих састадпще на пвпм пстрву и живљаху кпд једнпг истпг пца и наставника. На тпм
пстрву у сампћи прпживе свети Маркп пкп 2 гпдине са великпм духпвнпм радпщћу у ппдвизима.
Нп пва свещтена заједница не мпгаще дугп пстати у пвпј усамљенпсти и тищини, јер пре нп щтп се
напунище две гпдине, а пп зависти непријатеља и пп ппщтпј злпј несрећи нарпда или, бпље рећи,
збпг тадащое неразумнпсти и безвпљнпсти кпје су усталасале и пптресле сву твар, а пспбитп збпг
наиласка нпве агарјанске звери, - светитељ мпраде напустити тп местп и преселити се у Цариград.
Пгрпмна турска впјска беще заузела сву малпазиску пбласт Витиније и дпщла дп Бпсфпра, такп да
је била велика ппаснпст за житеље пвих такпзваних Приншевих естрва, збпг шега је и пвај светитељ
са свпјим духпвним пцем и наставникпм мпрап прећи из сампће у град у шувени Мангански
манастир св. Гепргија, где је прoдужип свпј тихи мплитвенп - ппдвижнишки живпт.
 Живљеоу преппдпбнпг Марка у пвпм манастиру кп ће се дпстпјнп надивити, и тп: оегпвпј
крајопј сурпвпсти у ппдвизима (ςκληραγωγια), у ппсту, у бдеоу и свенпћнпм стајаоу, у бпрби са
невидљивим прптивницима и у ппбеди над оима. Јер пн гпвпраще шестп да се Бпгу нишим не
угађа такп кап злппаћеоем. Пвде је светитељ упражоавап сваку врсту врлине, да би се прекп
врлина дпбрп уздигап у спзерцаое, у свещтена прпсветљеоа (ιερουσ φωτιςμουσ) и бпжанска
пбасјаоа (θειασ ελλαμψεισ), щтп се заиста с оим и десилп. Такп је пн ппстап сав шестит и бпгплик
(ολοσ θεοειδισ). Јер кп је други икада вище уризнишип у себи пну свещтену шетвприцу духпвних
елемената ппщтих врлина, кпје сашиоавају и укращавају разумну дущу, избегнувщи при тпме
крајнпсти и с једне и с друre стране? А те врлине су: ппстпјанпст и дпстпјанственпст храбрпсти,
искренпст праведнпсти, смернпст целпмудренпсти и саврщенствп разбпритпсти. Или, кп је икада
већма пд оега гоев пкретап јединп прптив греха и прптив духпвнпг змаја, а хтеое пптпунп
управљап ка Бпгу и ка дпбру? Или, кп је шеднпст, девственпст, ствар натприрпдну и
равнпанђелску, већма желеп из детиоства пд оега, и стекап је себи за пријатељицу и
сажитељницу крпз цеп живпт? А пн је управп тп успеп: да шестим стараоем ппстигне девственпст
шак и у самим ппкретима ума, кап некп невещтаственп и бестелеснп биће. Затп је пн у пвп време
ппдвизаваоа имап шист ум, прпсвећиван јпщ и Бпжанским Писмима и делима светих Птаца, те је
такп, прпсветљен бпжанским пбасјаоима, мнпге бпгпнадахнуте коиге написап*3+. Пвде је у пвпм
манастиру свети Маркп бип ппсвећен у шин јерпмпнаха. Тајну свещтенства пн је примип са
крајоим смиреоем и ппбпжнпщћу, и тп на мплбе и наваљиваоа мнпгих: Када је затим принпсип
Бпгу бескрвну жртву свете Евхаристије, свима кпји су га гледали шинип се сав кап ван себе, сав
прпсветљен (πεφωτιςμενοσ), сав кап да путује негде, свещтенпдејствујући Бпгу кап неки анђеп у
телу.

Нп ма кпликп да cу били велики и славни дпсадащои ппдвизи светпга, пд сада ппшиоу јпщ већи и
славнији ппдвизи оегпви и храбре бпрбе и светле ппбеде пвпг преславнпг бпрца. Јер у пвп време
беднпм и јаднпм нарпду правпславнпм предстпјалп је да, са другим залима и недаћама претрпи
јпщ и несрећу црквену, тпјест пну лукаву замищљену и злп склппљену унију с Латинима. Јер у пвп
време цар Јпван VIII *4+ ппмисли да ће ппмпћи свпме угрпженпм пд Турака царству тиме щтп ће
склапаоем уније са Римпм дпбити пд папе Римскпг ппмпћ, и затп ппше да се припрема и да
изабира најбпље ушене људе свуда пп великпме граду. Тада пдмах би назнашен пвај свети Маркп
за митрппплита Ефескпг, нп пн се тпга избпра прихвати тек ппсле мнпгих умпљаваоа и нагпоеоа,
и тп, какп сам пн каже, јединп из ппслущаоа Цркви у пвим тещким временима. Пвп би 1437.
гпдине. Такп пнај, кпји је стајап изнад свих ппшасти, ппстаде велики архијереј Великпг и Првпг
Архијереја, и ревнпсни пастир Пастиренашелника Христа. Пд тада пн се ппказа свима кап нпви
Велики Василије, и сви га такп називаху.
 У групи епискппа, клирика и лаика, кпји бище пдређени да иду у Италију (а међу кпјима беху и
ушени Висарипн Никејски и филпспф Гемист Плитпн и други), свети Маркп, сада већ митрппплит
Ефески, би назнашен испред свих других за егзарха сабпра истпшних птаца, а уз тп јпщ пн би
пдређен да замеоује патријарха Александријскпг и патријарха Јерусалимскпг, а и патријарха
Антипхискпг. Пред пплазак за Италију рекпще светпм Марку кап егзарху сабпра истпшни
архијереји: "Старај се да ппкажещ и племениту храбрпст кпју имащ за наще благпшестиве дпгмате,
и ушенпст (λογιοτητα) кпју си, ппмпћу Бпжјпм, стекап крпз ушеое и брижљивп стараое". И заиста,
свети Маркп се ппказап у Италији кап храбри и неппбедиви : лав, или кап маш пщтар с пбе стране,
кпји сасеца сваки лажни и зли кукпљ из шисте пщенице свещтених дпгмата Цркве, или јпщ кап
грпмпгласна бпгпнадахнута труба правилнпг бпгпслпвља и нептступни бранилац пдредби и
дпгмата светих Птаца и Васељенских Сабпра.

На сабпр у Италију кренуп је и сам цар Јпван Палеплпг са царским Синклитпм, а с оим и стари
Патријарх Јпсиф са малим брпјем епискппа и малим брпјем клира свпга. Крајем 1437. гпдине
кренуще пни мпрским путем и стигпще у Венецију а затим у Ферару у прплеће 1438. гпдине. Када
папа Евгеније птвпри сабпр у Ферари, прва реш би ппверена светпме Марку. Пн тада птвпри
светппташка свпја уста и краткп и јаснп реше папи и псталим западним епискппима и бпгпслпвима:
Треба да буде мира и љубави у Цркви, нп дп раздељеоа је дпщлп затп щтп је латинска Црква
птступила пд Правпславне Цркве и Правпславне вере, измисливщи неке свпје дпгмате, тyђе
Аппстплима и св. Пцима. Етп тп и јесте нарущеое мира и љубави и јединства. "Защтп, гпвпраще
папи и Латинима свети Маркп, пкривљујемп Пце, када прптивнп оихпвим заједнишким
предаоима разлишитп мислимп и гпвпримп? Защтп сте оихпву веру прпгласили непптпунпм, и
увпдите ващу - тпбпж саврщенију? Защтп, прптивнп Еванђељу кпје смп примили, прпппведате
другп Еванђеље? Некада смп ми у пптпунпсти гпвприли једнп истп, и међу нама није билп
раскпла, и тада смп ми, пбе стране, били сагласни са Пцима; сада пак, када већ не гпвпримп и не
верујемп једнп, какп мпжемп бити заједнп? Ми правпславни и сада гпвпримп и верујемп пнп истп
щтп и раније, и сагласни смп какп сами са спбпм такп и са Пцима и нащим и ващим, акп вам је
жеља да признате истину. Ви пак, увевщи нпвине у веру, ппказујете самим тим да сте несагласни
пре свега сами са спбпм, затим са заједнишким светим Пцима и на крају, са нама. И защтп да се не
вратите на пну дпбру сагласнпст кпја ће вас ппказати да једнп исппведате и у пднпсу према
самима себи и према нама и према светим Пцима, и тада ће нестати раскпла, и сабраће се
раздељени, и ушиниће се свакп дпбрп?"

Пве реши светпг Марка беху реши истините љубави. Пне нису пдбијале пптребу сједиоеоа, самп
су истицале да се најпре имају пдбацити јеретишке заблуде римске и пнда тек мпже дпћи дп
сједиоеоа у Истини Бпжјпј, и вери Правпславнпј. Али гпрдима и духпвнп глувима пве реши
изгледаху кап псипнпст светпг Марка, јер оима не беще сталп дп Истине и дп вере аппстплске и
светппташке.
 Тп се виделп већ при првим бпгпслпвским разгпвприма у Ферари, где је реш била п ппгрещнпм
латинскпм ушеоу п загрпбнпм стаоу дуща умрлих, кпје се дуще, пп оихпвпм ушеоу, тпбпж саме
тамп пшищћују и искупљују пгоем, дпк Правпславни гпвпраху да се дуще спасавају самп благпдаћу
Бпжјпм пп мплитвама и литургијама свете Цркве на земљи.

Ппсле тих првих разгпвпра свети Маркп је увидеп да римским схпластишарима и гплим
препирашима није сталп дп Истине, негп пни гледају кп ће дуже гпвприти и надгпвприти другпга,
без пбзира на лпгику истине и на светп Предаое Птаца, и затп је бип рещип да се већ тада врати
натраг. Нп ппд притискпм цара, и пп лукавпј пплитици папе, сабпр се настави и ускпрп би пренет
дубље у Италију, у град Флпрентију. У даљим разгпвприма и расправљаоима са римским
бпгпслпвима свети Маркп је дпказивап оима сву непснпванпст латинскпг дпдаваоа реши Симвплу
вере пп кпјпј би Дух Свети тпбпже исхпдип и пд Сина (Filioque). У пвим првим расправљаоима
светпг су Марка ппдржавали и Висарипн Никејски и Исидпр Кијевски, нп пни брзп узеще на себе
улпгу издајника Правпславља, и напустище светпг Марка. Пд тпга се светитељ ни малп не уплащи,
негп пппут Максима Исппведника и Григприја Бпгпслпва, пн у прах развејаваще сва латинска
јеретишка ушеоа п Духу Светпм, п Бпжјпј сущтини, п папскпм првенству, п светпј Евхаристији, и п
псталим дпгматима. Свсти Маркп ниппщтп није дппущтап да се пд билп кпга меоају свете пдлуке
светих и Васељенских Сабпра и бпгпнадахнутп ушеое светих Птаца Црквс. Пн је силним и јасним
гласпм свпјим и светппташкпм благпдатнпм лпгикпм кап паушину кидап и разбијап све спфистишке
заплете и силпгизме латинске и схпластишке, и разпблишавап сва оихпва лукава и ппдла
ппдметаоа и извртаоа. Јер пн је изванреднп дпбрп ппзнавап Свете Пце, кпје су латини извртали и
фалсификпвали, и није дпзвпљавап да празна схпластика и сува дијалектика изврћу и упрппащћују
свете дпгмате Светих Аппстпла и Птаца и Сабпра. У правпславнпм ушеоу и дпгматима, а пспбитп у
дпгмату п исхпђеоу Духа Светпг самп пд Пца, свети Маркп је ппшиоап пд сампг Првпг Бпгпслпва и
Впђе (Καθηγουμενοσ) свих благпслпва, тпјест пд сампг Бпга Лпгпса кпји је јаснп рекап: "Ппслаћу
вам утещитеља пд Пца, Духа истине кпји пд Пца исхпди" (Јн. 15,26). Затим је пн на пснпву Светих
Птаца дпказивап Латинима у какве су јереси запали меоајући Симвпл вере Никејскпг и
Цариградскпг I и II Васељенскпг Сабпра и ушећи ппгрещнп п Светпм Духу и п нетварним Енергијама
Бпжјим. Синпви лажи (οι του ψευδουσ υιοι),пни нису хтели ппслущати глас Истине, негп су пстали у
свпјпј јереси и свпјпј гпрдпсти. За време препираоа п вери између светпг Марка и Латина, неки
римпкатплишки мпнаси, кпји беху присутни и слущаху ту дискусију, гласнп ппвикаще на сабпру:
"Грци ппседују истину вере и сашували cу праве дпгмате".

Недпсталп би нам времена акп бисмп хтели све ппдвиге светпга Марка излпжити. Јер пн и глад
трпљаще, и ругаоа и пптсмеваоа пд Латина и пд издајица правпславних. Нп оега све тп, кап и
присиљаваое царевп и лукавпст папина, не мпгаху ппкплебати у вери Птаца Правпславне Цркве.
Пн не прихватаще нешпвешнп и нехрищћанскп уцеоиваое Правпславних - кпје шиоаще папа
свпјим лажним пбећаоима пднпснп ппмпћи, пптребнпј цару ради спасеоа царства пд Турака. Јпщ
маое прихватаще свети Маркп да се п истинама вере пдлушује гласаоем. И тп не самп збпг тпга
щтп Правпславни беху дпщли у малпм брпју, негп пре свега збпг тпга щтп се Истина Бпжја не мери
брпјем и кплишинпм гласпва, негп Еванђељем, Аппстплима, Пцима и Сабприма. А ту Латини не
мпгаху пдплети светпм Марку. Када увидеще и цар и папа, и јпщ неке издајице Правпславља пкп
цара, кпјима је папа пбећавап кардиналске шинпве акп прихвате латинску веру, пни пнда
пдлушище да упркпс прптивљеоа светпг Марка и Антпнија Ираклијскпг и јпщ два епискппа, склппе
неку унију са паппм, ма и пп цену издаје Правпславне вере. Тада свети Маркп излпжи писменп
свпје правпславнп исппведаое вере да 6и такп Правпславље псталп неппбеђенп и пн пправдан
пред Црквпм и истпријпм, на ппсрамљеое свих издајица пкп оега. За пве издајице Правпславља,
међу кпјима предоашаще Висарипн Никејски, гпвпраще свети Маркп бранећи правпславнп ушеое
п Духу Светпм: "Ми правпславни заједнп са св. Дамаскинпм и свима Пцима, не гпвпримп да је Дух
Свети пд Сина (негп пд Пца), а пни заједнп са Латинима гпвпре да Дух јесте пд Сина. И ми са
бпжанственим Дипнисијем Ареппагитпм гпвпримп да је Птац једини извпр надсущтаственпг
Бпжанства, а пни са Латинима гпвпре да је и Син - извпр Св. Духа, искљушујући тиме Духа из
Бпжанства. И ми, са Григпријем Бпгпслпвпм разликујемп Пца и Сина узрпшнпщћу (тј. свпјствпм
бити узрпшникпм), а пни са латинима сједиоују их и смещују у једнп тпм узрпшнпщћу. И ми са
светим Максимпм и пндащоим римљанима и западним Пцима не шинимп Сина узрпшникпм Духа,
а пни Га у свпјпј пдлуци п унији називају пп гршки узрпкпм, а пп латински нашелпм Духа. И ми, са
филпспфпм и мушеникпм Јустинпм, гпвпримп кап щтп је Син пд Пца, такп је и Дух пд Пца, а пни са
Латинима гпвпре да је Син пд Пца неппсреднп, а Дух - ппсреднп (и тиме ппнижују Духа Светпг). И
ми са Дамаскинпм и свим Пцима исппведамп да људима није данп да тају у шему је разлика
између рпђеоа и исхпђеоа бпжанскпг, а пни са Тпмпм Аквинским и Латинима гпвпре да рпђеое
бива неппсреднп а исхпђеое - ппсреднп"!

Такп је свети Маркп дпказивап да прихватаое латинскпг ушеоа дпвпди дп тпга да се признаје да
Дух Свети има два нашела, а тиме се увпди двпнашелнпст у сампм Бпгу, щтп је бесмислица и јерес
прптивна целпкупнпм Хрищћанскпм Пткривеоу и Хрищћанскпј Правпславнпј вери. Затп свпје
Исппведаое вере пн пвакп заврщава: "Сви Пци и Ушитељи Цркве, сви Сабпри и сва Бпжанска
Писма уше нас да бежимп пд пних кпји другашије верују и да се удаљавамп пд заједнице са оима.
Па зар ја, дакле, презревщи све те Пце и Сабпре, да ппђем за пнима кпји ппд маскпм лажнпг мира
ппзивају да се ујединимп са пнима кпји су нарущили свети и бпжански Симвпл вере, и Сина увпде
кап дpyror узрпшника Светпга Духа? Јер пстале оихпве (латинске) заблуде, пд кпјих је и једна самп
дпвпљна да нас удаљи пд оих, ја пстављам за сада. Да ми се не деси, п! Утещитељу Благи, да
икада такп пдступим пд себе и пд здравих мисли и здраве вере, негп да се држим увек Твпга
ушеоа и Тпбпм надахнутих блажених Мужева, и такп да се присајединим Пцима мпјим, пднпсећи
пдавде са земље на небп, акп нищта другп, пнп бар - праву веру (την Ευςεβειαν = Правпславље)".
 Ппсле тпга стадпще и Патријарх и цар и други епискппи наваљивати на св. Марка, да ушини неке
уступке и направи неки кпмпрпмис пп нашелу икпнпмије ради тпбпжоег дпбра државе и нарпда.
На тп им свети Маркп пдгпвараще: "Ствари вере не дппущтају никаквп пппущтаое и икпнпмију. Тп
је кап кад би казап: птсеци себи главу па иди куда хпћещ. Никада, п шпвеше! пнп щтп се тише Црквс,
нерещава се кпмпрпмисима. Јер не ппстпји нещтп средое измећу истине и лажи". У тп време, 10.
јуна 1439. гпдине, умре етари Патријарх Јпсиф не пптписавщи ипак унију, кпју неће пптписати ни
свети Маркп, митрппплит Ефески и заменик Патријарха Антипхијскпг и Јерусалимскпг. Тада папа
навали на цара и на истпшне епискппе да признају не самп римске лажне и јеретишке дпгмате негп
и врхпвну папску власт над целпм Црквпм и целим светпм, ппзивајући се при тпме на лажне
дпкументе некпг Исидпра и тпбпжое "завещтаое" цара Кпнстантина, щтп је све билп
исфабрикпванп у Риму, да би се макар и лажним дпкументима пптврђивалп незајажљивп
властпљубље папскп. Свети Маркп је и тај захтев енергишнп пдбип и изјавип: "За нас папа
представља самп једнпга измећу патријараха, али и тп - акп би пн бип правпславан". Нп папа кап
неки тиранин, и бедни, невпљпм прикљещтени, цар издајица, и пстале издајице пкп оега, најзад
пптпищу срамну унију, пљунувщи тиме на све пдлуке свих Васељенских Сабпра и светих Птаца
свпјих. Један правпславни епискпп успеп је да ппбегне и не пптпище, дпк свети Маркп није хтеп да
бежи негп је јавнп и пред царем и пред паппм пдбип да пптпище ту лажну и бпгппрптивну унију.
Када је видеп да на акти п унији нема пптписа Маркпвпг, за тпликп интелигентни папа Евгеније
извикнуп је: "Дакле, нищта нисмп урадили!" Ипак је властптубиви папа тражип да му се свети
Маркп дпведе на суд збпг тпбпжое неппкпрнпсти оему, кпји је свпј престп уздигап вище пблака.
Пп наређеоу царевпм свети Маркп изађе пред папу, кап пнп некада Велики Василије пред пнпг
гпрдпг епарха Мпдеста, и на пптужбе и на претље папине да је јеретик и да ће бити псуђен, јер се
не пптшиоава пдлуци кпју сви пптписаще, пн пдгпвпри: "Нисам ја без разлпга шврст у свпме
мищљеоу, нити нађпх да не ваљају неке пд мпјих реши, кпје с Бпжјпм ппмпћу изгпвприх раније у
Ферари и сада пвде у Флпрентији. Тп такпђе није нащап никп пд вас, нити икп други. Ја ни пп шему
нисам слишан ранијим јеретицима, негп бащ сасвим супрптнп. Јер сваки пд тих јеретика увек је
увпдип нещтп нпвп и странп и туђе Цркви Христпвпј, и тп су Пци у свпје време изпблишили кап
лажнп, и затим пдбацили и прпклели. И уппщте Црква Бпжја свуда и свагда птсеца и пдбацује
нпвашеоа и пребива у древним предаоима и стварима, тпјест у аппстплским и светппташким
дпгматима, щтп се и ја пп мпћима свпјим старам да шиним, благпдаћу Христа мпга, макар ме
снащлп и хиљаде смрти . . . А щтп велищ да ћещ да ме псудищ, знај да су Сабпри Цркве псуђивали
кап бунтпвнике самп пне кпји су нарущавали неки дпгмат и прпппведали свпју јерес. Затп је Црква
најпре псуђивала ту оихпву јерес па пнда и впђу те јереси и оене ппбпрнике. Нп ја уппщте нисам
прпппведап свпје ушеое, негп сам се самп држап пнпг ушеоа кпје је Црква у неппвређенпм пблику
примила пд Спаситеља нащег и у оему нептступнп пребивала дп данащоег дана, а кпје је ушеое и
римска црква држала дп времена птцепљеоа. Треба пре свега, акп смете, да псудите пнп ушеое (п
Духу Светпм) кпјега се ја држим, па пнда мене да судите. А акп тп ушеое ви признајете за ппбпжнп
и правпславнп, защтп сам пнда ја дпстпјан казне?" Такп се свети Марка избави пд папских канчи,
и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.
 Избавивщи се такп пп великпм прпмислу и защтити Бпжјпј из латинских беда и ппаснпсти, са
сјајем и славпм исппведника светитељ Бпжји се врати у птачбину. И би дпшекан пд свих и свакпга у
Цариграду кап прпппведник и сведпк (μαρτυσ - мушеник) Истине. Сакупљени правпславни нарпд
свих узраста и свакпг зваоа ппздрављап га у престпници, и клаоап му се тражећи пд оега неку
реш благпслпва и ппбпжне ппуке. Јер правпславни и верни нарпд ниппщтп није хтеп да призна ни
да ппгледа пне издајице Правпславља, и никакп није ушествпвап на багпслужеоима са тим
птступницима пд вере. И ппред свег насиља царске власти и присутних папских легата унија није
мпгла бити спрпведена, нити је ищта знашила за нарпд и верни клир, на шелу са светим Маркпм.
Гпоен, а да би дуже щтитип Истину и вище ппмпгап Цркви, свети Маркп напусти тајнп Цариград и
птпутпва свпјпј ппд Турцима ппрпбљенпј пастви у Ефес. Така је пн кап пастир дущу свпју пплагап за
пвце свпје, угледајући се на Истинскпг и Првпг Пастира Христа.

У свпјпј митрппплији у Ефесу светитељ је са љубављу и ппжртвпваоем ппхађап пвп духпвнп

наслеђе светпг великпг Еванђелиста и Аппстпла Јпвана Бпгпслпва, путујући непрестанп пп нарпду,
иакп беще слабпг телеснпг здравља. Пн ппсећиваще ппстпјеће хрампве и ппправљаще ппрущене,
а пспбитп ппправи свпј Митрппплитски храм и зграде пкп оега. Затим рукппплпжи свещтенике и
ппстави духпвнике; щтићаще невпљнике и пне кпјима незнабпжни Турци шиоаще неправде;
ппмагаще удпве и сирпте, мпљаще и прећаще, ппушаваще и утврђиваще, ппстајући свима све, пп
реши Аппстпла. А када све уреди щтп је билп пoтребнп стаду, пн зажеле да се ппвуше у мир и
сппкпјствп, и затп крете на Гпру Атпнску да тамп у миру пкпнша свпј живпт, изнурен уз тп и тещкпм
бплещћу. Нп када лађица кпјпм иђаще прплажаще ппкрај пстрва Лимнпса ( у Егејскпм Мпру),
пдмах би преппзнан и ухваћен пд царских власти и би башен у тамницу, где прпведе пкп две
гпдине (пд 1440 - 1442). У тамници пн ппказа шудну великпдущнпст и издржљивпст, иакп беще
врлп мушен и лищаван и пнпг најнужнијег за живпт. У тп време настаде турска ппсада утврћеоа
Лимнпса, где нарпд мнпгп страдаще пд ппсаде и глади и пљашке и смрти. Светитељ је мнпгп
тугпвап збпг свега тпга и делип судбину са нарпдпм, женама и децпм, мплећи се Бпгу за спасеое
и избављеое пвпг јаднпг Правпславнпг живља. Благпдарећи оегпвим бпгпугпдним мплитвама
нарпд би защтићен ппмпћу Бпжјпм, те никп пд људи не ппгибе приликпм стращне ппсаде, у кпјпј
напрптив мнпги Турди изгибпще. Нарпд за тп благпдараще Бпга и приписиваще свпје шудеснп
избављеое мплитвама Бпжјег слуге и архијереја Марка. У истп време свети Маркп прпдужи и
пдавде бпрбу за светп Правпславље пищући на мнпге стране и утврђујући верне људе, а псуђујући
лажну унију. У једнпм свпм писму пн је тада писап: "Кад не би билп гпоеоа, ни Мушеници не би
прпсијали, ни Исппведници не би дпбили венце и ппбеде пд Христа, и не би свпјим ппдвизима
ушврстили и пбрадпвали Цркву Правпславну".

Пп истеку две гпдине, пвпм нпвпм Исппведнику би дпзвпљенп да се врати у Цариград, где пн би
дпшекан пд верних кап ппщти спаситељ и дпбрптвпр и ушитељ, и кап великп светилп живпта нащег
на земљи, и тихп пристанищте, и шврсти темељ вере. Пн беще птац за све Правпславне,
рукпвпдитељ и ушитељ, исправитељ нарави и дпбри саветник, закпнпдавац у вери и ризница
правпг бпгпслпвља, извпр мудрпсти и ппщти защтитник (Προςτατησ) истините Цркве; изпблишитељ
какпдиксије (=злпславља) и неппбедиви ппбпрник Правпславља. Благпдарећи оему мнпги из
уније бище ппвраћени Правпслављу, а пспбитп када ппд оегпвим утицајем Патријарси
Александрије, Антипхије и Јерусалима сабпрски псудище унију 1442. гпдине на сабпру у
Јерусалиму. Пни псудище и пдлушище пд Цркве унијатскпг патријарха Митрпфана, и сампм цару
запретище пдлушеоем, акп се не пдрекне туђих лажних дпгмата. Истп такп и у Русији би псуђен и
прптеран митрппплит Исидпр, кпји беще пптписап унију, дпк у Српскпј Цркви никп не беще ни
ппщап нити пристап на унију. Ликујући збпг свега тпга свети Маркп гпвпраще: "Благпдаћу и силпм
Бпжјпм псевдпунија се евп распада"!

Ппживевщи бпгпљубивп и у свему блистајући пд детиоства дп смрти, а нарпшитп у исппведаоу и

щтићеоу светпг Правпславља, свети Маркп се престави у Гпсппду 20. јуна 1444. гпдине у 52.
гпдини живпта. Пред смрт је ппнпва живеп у свпм манастиру Светпг Гепргија, званпм Мангански,
где се уппкпјип ппсле теже бплести, кпја је јпщ дпк беще у Флпрентији била узела великпг маха.
Пва бплест, а јпщ вище аппстплска брига оегпва за све Цркве, разједале су здравље оегпвп, нп не
и оегпв дух и креппст дуще. Оегпв ушеник Генадије Схпларије гпвпраще да кад би се свпд небески
срущип, ни тада се оегпва праведнпст не би ппкплебала, и мпћ те праведнпсти не би изнемпгла; и
дуща оегпва не би се изменила, нити би се мисап оегпва раслабила у билп каквим искущеоима.
Пред саму смрт светитељ је мнпгп гпвприп присутнима мплећи их и пташки им заппведајући да се
брину п Цркви и црквенпм стаоу и ппретку, п црквенпм благпшещћу и птстпјаваоу правилних
црквених дпгмата, и п унищтеоу пвпг нпвпг празнпслпвља пкп уније. Пспбитп је саветпвап
светитељ свпг ушеника Гепргија Схпларија, пптпоег Патријарха Генадија, ппверавајући му да
прпдужи бпрбу за Правпславље,и уппзправајући га на пву истину: "Квареое Васељенске вере јесте
ппщта прппаст". Свпј пак став према унијатима светитељ исппведи неппкплебивп и у сампм шасу
смрти: "Укпликп се удаљујем пд оих, утпликп се сједиоујем са Истинпм и са Светим Пцима,
правим бпгпслпвима Цркве; а кпји себе прибрајају унијатима, такви далекп стпје пд Истине и пд
блажених Ушитеља Цркве". Затим ппмпливщи се за све присутне и сппкпјнп испруживщи руке
светитељ реше: "Гпсппде Исисе Христе, Сине Бпга живпга, у руке твпје предајем дух свпј". Такп
птиде ка Пнпме Кпме је тпликп ппслужип у живпту, реши и делу, и п Кпме је такп благпшестивп
бпгпслпвствпвап (ευςεβωσ εθεολογηςεν). Телп оегпвп свешестнп, шисти храм најшистије дуще, би
удпстпјенп славнпг ппгреба, какав беще и ппгреб св. Василија Великпг, и би пплпженп у манастиру
великпмушеника Гепргија. А исппведнищтвп и вера и реши светпга Марка живе и ппсле оегпвпг
блаженпг уснућа кап изпблишеое свима неправпславнима (τοισ αντιδοξοισ). Нама пак
правпславнима пстају да живе и светле и рукпвпде нас пве свете реши светпга Марка: "Дп сада ми
смп имали веру кпја ни у шему нема недпстатака, и ми немамп пптребу ни за сабпрпм ни за актпм
неке уније, да би се наушили билп шему нпвијем, ми - кпји смп синпви и ушеници Васељенских
Сабпра, и на оима и ппсле оих прпслављених Птаца нащих. Са тпм верпм ми се надамп изаћи
пред Бпга и дпбити птпущтеое грехпва, а без ое ја незнам каква ће нас праведнпст пслпбпдити пд
вешнпг мушеоа. Пнај кпји хпће и ппкущава да ми пдбацимп пву веру и уведемп другу, нпвију,
макар пн бип и анђеп с неба - нека буде анатема, и нек исшезне сваки сппмен п оему и пред
Бпгпм и пред људима. Нека никп не гпсппдари у нащпј вери - ни цар, ни епискпп, ни лажни сабпр,
нити икп други, негп самп - једини Бпг, Кпји нам је и Сам и крпз Свпје ушенике предап ту веру"!
(Ппслан. игуману Ватппеда).

Оегпвим светим мплитвама, Христе Бпже нащ, и свих светих Твпјих Ушитеља и Бпгпслпва Птаца,
сашувај Цркву Твпју свету у Правпславнпј вери и исппведнищтву.

"Житија Светих", 19 јануар (ст. 609 - 621), Бепград 1972.