Библиотека

САВРЕМЕНАКЊИЖЕВНОСТ
ЗоранИлић

2
 „
Трчи, з
еко,трчи“

ЗоранИлић

ТРЧИ, ЗЕКО, ТРЧИ

A
Alma
Беог
рад, 2008

3
ЗоранИлић

ЗоранИлић
ТРЧИ, ЗЕКО, ТРЧИ

Гл
авниу
ред
ник ЂорђеОт
аше
вић

Лико
вноре
шењеко
рица Мила
нБе
штић

Сл
ика(д
ета
љ) Миха
јлоПе
тковић

Те
хнич
киу
ред
ник Гора
нОт
аше
вић

Ко
ректур
а Дра
ганаЛа
зић

Из
дав
ач „Алма
”,Бе
оград
Шта
мпа „Скрипт
аИнт
ернационал”,

Бе
оград

ISBN 978-86-7974-...

Бе
оград,2008

almabg@sezampro.yu
www.alma.co.yu

4
 „
Трчи, з
еко,трчи“

ПОРОДИЧНО ПУТОВАЊЕ

Припремез апутовањес ус еспороодв ијале.

Неколико т елефонс ких разг овора са приј атељом
(увек их ј е обављао с а радногмес та), одлазак до
железничкес таницедапров ерив ремеполаскав оза,
ондај ош ј еданодлаз акдакупивоз некарте... И, на
крају, јутрошњи долаз ак с а породицом када с у,
коначно, кре нулинапут.
У купеу ј е седео пре ко пут ас воје жене. А
девојчице: г десуоне ? Стариј ајебиланас едишт у
поре дњег а,амлађапоредс упруг е.
УК-уј етребалодаихсачекаприј ат
ељиаут ом
одвезедос елаукомеживи.
Биој етопаоавг уст овскиданипонедељак, али
средов ечнимушкарацј ебиоизв ант огдана. Самог а
јепос матрао. Ниј ежелеодаучес твујеу креирању
дана.Ј единој ехтеодапосматраианализират ајдан,
дан-екс перимент .
Два-три данакој ећепровес тикодприј атеља
бићењиховцелокупниг одишњиодмор.
Возс уодабрали издвараз лога. Први: возна
карта ј е била нез натно ј ефтиниј а од аутобуске; и

5
ЗоранИлић

друг и, важниј и: девој чице нис у никада раниј е

путовале воз ом. Време када су пос едовали
аутомобил и њиме одлазили на летов ања
неповратној епрошло.
Дуго, споро кретање композ ициј е дуг ачких,
гломаз них в аг она и њено, релативно чес то,
заустав љање ис пред з
атв орених с емафора.
Композ ициј уј е чинило неколико путничких и
тере тнихваг она, изе ленадиз ел-локомотив акој ај е,
повремено,ис пушталабучан, з аглушуј ућиписак.
Седећи преко пут а супруг е с редовечни
мушкарацсеуј едномтренуткуупит ао: ималине чег
носталг ичногу њиховом пут овању? Зараз лику од
девој чица, онј ет оликопутапутов аовоз ом. Билас у
то уз будљивиј а и амбициоз нија путовања од
данашње г, доксев ознаметао као ј едино решење.
Данашњи из бор ј епредст ављаолошиј ерешењеод
путовањааут обус ом.
Само, коликој еупутноз апочињат ипутов ања
хендикеппоте зимаилиј епамет нијеодњиходуст ати
на в ре ме? Можда ј е мудриј е одус тати. Међут им,
њиховопут овањеј езапочело, в озселењокот рљана
југ
-југ оисток,ис предже лез ничкест аницеуК-увећј е
паркиран приј атељов аутомобил. Пут кој и ће тај
ауто прећи с ас редовечним мушкарцем на мест у
сувоз ачаи девој чицамаи њиховом мај ком поз ади
стоји раз мот ан као с вечани црвени т епихнаме њен

6
 „
Трчи, з
еко,трчи“

доласку в
исокоггоста, и немог
уће г
ајес
купити,
поновосавитиуролну.

7
ЗоранИлић

ПОВРАТАК

Кућа се стриних родит еља била ј е значај но

мес т омогдет ињс тваиде чашт ва. Кућас адваулаза.
Дворишни кој иј епреко г омилеразбацане обуће
водио у кухињу, и г лавни с а дв окрилним
заст акље ним вратимаи в ерандом кој иј епос етиоца
уводиоупрост раноимрачнопредс обље. Кућакој ој
сес естравратиланакрај у.
Прог нана из Славонс ког /Бос анског Брода,
разв еде на, изгубившипосао, с тан, здравље... вратила
сеуг раддетињс тваи младос ти, и уње мупровела
после дњихдес етакг одинаживот а. Ту и почивана
једном од г радских г робаља. Њен жив от ј е
заокруже н.
После дњипутс мос есрелитри-чет ириг одине
прењенесмрт и.
Тамој апос етаК-у: незнам, ис ваким даном ј е
свемањев ажнокој ај егодинабила. Годишњедобај е
билопроле ће. Мес ец? Ве роватно ј ун, мождаи сам
завршет акмај а.
Разлог долас ка? Требало ј е да поправ им
диг ит ални апарат за мерење крв ног прит ис ка, а

8
 „
Трчи, з
еко,трчи“

управој еуК-упост ојаос ервисз апоправкут аквих

апарата.
Недалеко од с ервис ас рео с ам фудбалског
трене ра. Још с ебавиот ре нерским пос лом унеком
нижеразредном клубу. Св рат или с мо кодње га. Са
лет њихприпре мапоз наваос ам трене ровус упруг у.
Се дели с мо, причали, пили кафу, помињали
заједничке поз нанике, г
ледали фотог рафиј е...
Занимало их ј е да ли ме има на некој од
фотог рафиј а. Мождаби им тоос вежилопамћење,
помог лодамесеконачнос ете.
Упутио сам се пре ма делу г рада у коме ј е
станов алас естра. Самај ебилакодкуће. Ручалис мо.
ТВј ебиоукључен.
Дошла ј е њена кћерка, г имназ ијалка.
Се стринамај ка,мојаујна,билај екоддруг екћерке.
От ишли смотамо. Ст ан је, изнекограз лога,
биоух аосу. Имаосам четрде сетг одина, алис ам се
осећаомлађим. Такос амсеипонашао.
Насдвој есмонас тавилидасекрећемог радом.
Следећеодре диштеј ебилосе стринаприј ате љица,
потомнашарођака... Кодњес амипреноћио.
Одтаданис ампосе тиоК.
Напус тиос ам г
ас утрадан, аут обусом. Добро
сам з нао да дуг ов ре мена у ње му не ћу имати
никаквогпос ла. Тим пре што ј е пос ле сес трине

9
ЗоранИлић

смрти ј ош ј еднаадрес аутом г радуз аменезауве к

угашена.
Ту и т амо она би поме нула с воју боле ст,
дотакласетете ме. Али, коверуј еуболе ст, украј ?
Чинилоседај етонештосв акоднев но, пролаз но, као
зубобољаили г рип. Нештоштос венаспов ре мено
окупира.Но,болес тј ерадиласв оје.
Напус тиосамК, нисамв ишев идеос ест ру, чуо
сесањом т елефоном. Ј едног аданас азнаос ам з ање н
крај. Мождас ам пос лет ог апоз ваоуј нуи изј авио
саучешће? Можда,веров атно.
Никометакос ликовито, као покој насе стра,
неподс ећанаК. Онаи К сунерас кидивове заниу
мојим мис лима. Мождаг аиниј етакосилнов олела,
као штог ај аволим, мождај ев ишев олелаг раду
Босникој иј емораладанапус ти? Пов ратакуродни
град з а њу ј е предст ављао пораз . Сви приј атељи,
познаници, мог ли с удасаз најуз ањенебродоломе .
Тос евишениј едалосакрит и.
Кј ебиот удај еприх вати, пружиј ојуточиште,
буде после дња лука. Да ли с ес ећала де тињс тва,
девој аштва, или ниј е била с ентимент ална ве ћ ј е
покушаладаод в
езеновутрку?
Нов а животна трка, нов и из азов з а њу ј е
требалодабуденај обичниј икиос к! Тоби биоње н
живот : седети утес ном плас тичном или ме талном
киос ку и продав ати с ве оне с итнице; новине ,

10
 „
Трчи, з
еко,трчи“

цигарете , папирнемарамице, чоколадице, жв акаће

гуме... Тада нис ам з нао да је њен бивши муж
ситуирани далакоможетодај ојомог ући: дај ој
купиилиизнај микиос к.
Коликоз нам, тосениједогодило.
Такођез нам дас ејаникаданећувратитиуК.
Мојраст анакс атим градомј еконачан, каошт ој еи
сведруг оумомживотуконачно.

11
ЗоранИлић

ПРЕПОДНЕ

(7.50)
Ниј ес енипробудио, биој еуст ањуполусна, а
осећао ј е бол у очима. То ј е била пос ледица
ј
уче рашње г не прес таног и наиз ме ничног чит ања
новина и г ледања ТВ-а. Њ ег ова же на ј
ес тај
ала у
оквирукухињс кихвратаукапутуис ашеширом на
глави. Било ј еочиг ледно дасес пре маданапус ти
стан.
Реклај едаодлазикодмај кенасупрот никрај
градададонес еукис ељени купусз ановог одишњи
подварак.Узпут,с вратићедопиј аце.
- Далиј ете бине штопотребно? - упит алаје.
- Самонов ине- одг овориој е.
Дев ој чицес у, каоион, ј ош ув екле жалеједна
поре ддруг енат рос едуи г ледалецртани филм на
ТВ-у.

(8.15)
От ишао ј е до ос
таве и изфрижидера узео
капиз аочи. (Претог асеукупатилуумиоиопрао
зубе: сметаомуј еопори укусуустимакојијебио
после дица с ув
их шљивакој еј епрет
ходневечери,

12
 „
Трчи, з
еко,трчи“

предодлаз акнас павање, пој

ео.) Понов
ојеле
гаона
кревет, истакле
ном пипетом капнуопокапус в
ако
око. Једно в реме ост ао је да лежи у кревету
затворе нихочиј
у. О чемуј еразмишљао? Ниочему.
Слушаој егласс
пике рас аТВ-а.

(8.30)
Ус тао ј е и отишао до проз ора. На хауби
аутомобила прекриве нојс нег
ом пис ало ј е: ИВО.
Средов ечни мушкарац с апраз ном торбом уруци,
којајелелуј аланаве тру, в
раћаосеизпродавнице.
Мождај евремедаукључи радио? И њемуј е
тогјутрапотребанњег овдеоз абаве? Сакој ес тране,
леве или дес не, да почне бирање радио-ст анице?
Скалај ебилаукрај њемлевомположај у, иниј ебило
ничегзанимљив ог
. Премот аојујеудес но- звучалој е
прихватљивиј е.

(8.45)
На е лектричном штедњаку с кувао је какао,
потомичај .
Поновоодлаз идопроз ораипос матрашт асе
дешаванаулици. Женас апс
ом, црнимротв ај
лером,
изгужв аномплас тичномкес
ом уруциј еодлаз илау
правцупродавнице.АлиNo milk today поручивалис у
сарадиј аHerman and Hermitts. Имас амосећањана
младост, друг ачиједочекеНовег одине- no color TV,

13
ЗоранИлић

no dog, no store... Већ: доручакнаст олукој ијемајка

управо с ервирала, ле њо ус тајање из кре вета и
жмарци кој ијеподилазеодпомис ли науз буђења
којај ечекај утев ечеринадоче куНовег одине, првом
ванкруг апородице.
Како с у охрабруј ућа с ећања на дав ну
нов огодишњу прослав у док х ладног, ветровитог
јутрас тоји уредуз амлекои х леб. Тоједржии не
дозв ољавадапот оне, почненеконтролисанодавиче,
започне без разложну с вађу с а продавце м или
мушкарцемиспредње,иус путис пљујев ладуињене
минис тре...

(9.25)
Какао и чајс у испијени, шт о мушкарцу не
смета да на електрични штедњак с тав
и џез
ву са
водом зај ош ј
еданчај. Размишља: дали дапопиј е
још ј
еданкакао? Тој еживот : непрестанопуњењеи
пражњењебатериј а.

(9.35)
Лист а ТВ-прог рам. Хемијс
ком оловком
заокружуј ев ремеемитов ањаемис
ијакојенамерева
тевечеридапог леда.Мадазнадаћекрајњирезултат
битипотпунодруг ачији.
Још уве кповременоос ет
иболуочима.

14
 „
Трчи, з
еко,трчи“

(10.15)
Намештајукреве
те. Девој
чицехранепапаг
аја,
а он воденепужевеус такленојтег
ли напрозору
његовес обе .

(10.30-12.30)
Св е трој е
, с едећи ј едно поред другог на
троседу, гледајуфилм наТВ-у- Див љаре кас
аМерил
Стрипуг лавнојулоз и.
По з аврше тку филма, с тариј
а кћерка и он,
седе
ћиидаљенатрос еду, млађајеусталаикрећес е
пост ану, ј
едупопарчеролата.

(12.45)
Ст ижесупруг ас аразним с итницама. Зањег а,
данашње новине и ј една дуња (Ов о ти јепо с
лала
таштадас кува
ш компот - ионаз назамушкарчев у
љубав према с талној упот реби електричног
шт едњака), за девој чице нов огодишња чес титка
(написана ј е на мађарс ком, ме ђутим њима ј е
важниј и цртеж на лицу чес титке не г
о пропратни
текстнаполеђини.)
Ис пиј атрећичај.

(12.55)
Прес влачитрене
рку, прљав
узамењујечис
том.
Ј
ош преос таједафротирскечарапеизлизанихпета

15
ЗоранИлић

замени целим и спреман ј

ез ав ечерашњи доче
к
Новегодине.
Даз акорачиуј
ош ј
еднугодину.

16
 „
Трчи, з
еко,трчи“

КРАЈВЕКА

Упорно ј е писао крат ке приче конфуз ног

садржај амадај елошекотирао каописац причау
невеликојис крај нутојз емљиукој ојјеживео. Иакој е
пост ојао з адовољав ај ући број час описа кој и с у
објављив али приче, он ј еј едва ус певао даобј ави
једну или дв еу временс ком периоду од неколико
година.
Као да ј е пос тојала з аве ра против њег аи
њег овихпричау ре дакциј амачас опис а. Из давачке
кућенепомиње мо ј ер оевент уалном обј ављивању
књиг епричаниј емог лодабудениг овора.
Писацј е,опет , имаообичан, скроманпосаона
крајуг радаисв акоднев нег лав обољекој еј еписање
самопој ачавало, чинилочешћимиболниј им.
Ни уфабричком лис туфирмеукој ојј ебио
запос лен ниј е ус пев ао да обј ави ниј едну причу.
Одг овор уре дника новина, дежме кастогг ос подина
мас не,неуреднекосе , биој е:
- Предуг ачкес у.
Писацј еочекив аодаћерећидас упрекрат ке.
Биој еписацприча, аданикоодст ановника
градаукомеј еживе отониј ез нао. Затос еиос ећао

17
ЗоранИлић

као хомо д упле x. Понекад г а ј е фасцинирала

савршенаподвој енос т, мимикриј а, сакој ом јеживео.
Са узбуђе ношћу ј е помишљао како би, комотно,
мог ао да буде и с ериј ски убица, маниј ак, адато
годинаманиконепримет и. (Штај ес аполициј ом?
Дали би онаприметила, от крила? Мождај едина
онауг радузнадај еонпис ац, алиј ојнеодг оварада
то обз нани? Или ту чињеницу с мат ра неважном:
коганаов ом с ветуз анимај упис циприча?! Оног аза
когаполициј аради, владараз емље- незанимај у, је
р
они сиг урно не припремај у против ње га зав еру.
Сувишес уопсе днути с обом и с војим пробле мима;
по природи су недруштв ени, ус амљеници кој и
никада неће око с ебе окупити г рупу з авереника;
новцанемај у, нитизнај укакодоњег ададођу…
Полициј ајебилау прав у: пис цуни накрај
памети ниј ебилодакуј езав еру противактуелног
владара. Тимпрешт ониј енизнаоковладањег овом
земљом. Зањег асусв ивладаритирани, из арј еонда
важнокакос еакт уелнитиранинз ове?!)
Се ријски уб ица- биоби тозањег аисувише
практичан посао. Сва т а убис тва с а толико крви,
крицима и с амртним ропцима жртава... Снажни
замаси ножем, ћус киј ом, шрафциг ером опет
захтевајуодређенуфиз ичкупримпремљенос т, каои
касније одношење лешева жрт ава до нај ближег

18
 „
Трчи, з
еко,трчи“

жбунаилиреке.Морасеприз натидај ене упоредиво

лакшебилопис атиприче,иређат иихнаднофиоке.
Једном ј еглавниуредникј еднеиз давачкекуће
покушаодас танеизањег аиобј авимукњиг у.
Првиконтактисубилиоптимис тични:
- Сиг урно ће то проћи на уређив ачком
колег иј уму! - уве раваогајетајчове к.
Ондасупочелидапролаз емес еци, адакњиз и
нис убилиниз аједанјединипедаљ ближи. Каодас у
сес вев ре меодњесамоудаљавали.
Уредникј епочеоприј атељс кидаг асаве тује:
- Пишитев и новеприче , спремај тес ледећу
књиг у!
Да би му у пос ледњем њихов ом с усрет у
саопшт ио:
- Напис аћувамре цензију,папотражитеновог
из давача.
Ништа му ниј е преост ало не го да уз ме
рукопис , однесег акућииврат иуис туфиоку.
Имао ј е приј атеља, пес ника, с а кој им се
дружио. И он ј еимао проблема с аобјављивањем
својихпе сама,алињег аоптимиз амниј енапушт ао.
Њихов и разг овори с у пре личили на
обос трану пс ихотерапију не го на ст удиоз не
разг оворео њих овом стваралашт ву. Непрес тано с у
једандруг огубе ђивали какос ус јај
ниписци икако

19
ЗоранИлић

ће, с вакогтренут ка, с тићи зас лужена с лава, бити

примећенањиховаг енијалнос т.
Ажив отј етекаодаље .
Годинесупролаз иле, ништас ениј емењало...
Вероват но су с е, у међувремену, пој ав или нови
припове дачи, пес ници, романопис ци... Њ ихдвој ица
сус тарили, нисусеже нили, з аснивали породице.
Избег авали су жене и с ентимент алне в ез еј ер то
смет аств аралачкомчину.
Њихов и мали, без вредни животи, и њих ове
малеибе зв реднепричеипес ме . И свес етодог ађало
умалоји с крајнут ојдржави кој а, истина, ниј ебила
оков ана ледом или окружена не проходним
густишом. Ј единочимеј е
стебилаокруженабилес у
незас луженеи ничим из азванее кономс кес анкције
њенихз лихс уседа. И зав ршаваосеј е
дан в ек. А на
њег ов ом з авршетку с у с е дог ађали ратови,
помрачењаСунца, поплаве , земљотрес и... Вулкани
којис удецениј амамировали поновос упочели да
избацуј уужаренулаву.
Мног оброј ни пророци с вакодневно с у
најављиваликрајс вета, икаодас усв ижеле лидасе
он заист а и дог оди. Нис у знали з ашто би в ише
живели? Ј едино с у желели да з аједно са њима
нестанеис вет.
Зашто опис иват и све т кој и с ес пре ма да
нестане ? Такој еипис ацодлучиода, нанековреме ,

20
 „
Трчи, з
еко,трчи“

престанедапишепричеисачекадавидидали ће
светзаистапропас ти или с
енеким чудом спасити.
Ако преживи, можда би мог ао да одабе ре боље,
профитабилниј е, з
анимањез аследећи в ек? У том
случај
уј едино ће му преостати дапрес т ане дасе
дружис апе сником.

21
ЗоранИлић

КАДАЈЕРОМЕО СРЕОЈУЛИЈУ

1.
Њихове породице с е нису ни познавале, а
камолибилеузав ади. Али, њиховпрвисусретјебио
кратакиже ст
ок, каоипрвис усретРоме
аиЈ улијеиз
Вероне.

2.
Њихов епородиценебе хуниукакв ојзавади,
алионабешењег оваученицааонњенучитељ.
И ниј етепрвев ечери скидао г
рехс асвојих
усанаутискуј
ућиг ауњене.Чекалис угадуг
имесе ци
спореиунапредизг убље небитке.
Али, затос енињихов аљубавниј езавршила
онакосуровокаољубавњихов ихимењакаизВероне.

3.
Обојесус ес ледили. Такавј еутисакинањуи
на њег а оставио прв и сус рет. Међутим, с ве се
завршилобезпољупца.Ниј ег абилоникасниј е.Шта
остај
е? Пог леди, зној ење дланов а, руменило на
образима,сузе... Тониједов ољно!

22
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Далиј еи њојмуж њенедадиљерекао: “Са д

падаш нач е
лоакадпо растеш падаћеш нале ђа, з
арне
Ђули?”идалиј еонаодг оворила:“Да”?
И кодРомеаи Ј улијеизВе роне, осим првог
пољупца, че га још има? Кој е питање, кој е
имбецилнопитање: чегаима ? Чеганема! Иматај ног
венчањаи Роме опостајеЈулијинмуж, имаубис тва
њеног рођака Тибалда и Ромео ј е прог нан из
Вероне...

4.
И Роме оиздвадес етогвекајеизгубиопос аои
на један т акав, индире кт
ан, начин прог нан из
Јулиј
иногг рада.
От ишаој еудруг иг радукој и муникониј е
доносиог ласинеоЈ улији.
И нијепот ражиос иромашногапотекарадаби
од њег а купио отров. У кафанама ј ејео неукус
ну
храну,алис еодњенеумирет акобрзоилако.

5.
Можда ј е т ре
бало да окрене њен број
телефонаикажеј ој:
-Ј улиј
а, безтебежив отнемас мис ла! Хај
деда
сеотруј
емоиокончамонашеживот е...
Ниј е мог ао да з амисли како с тари, како је
животраст аче. Какомршави, илис едебља, пос тај
е

23
ЗоранИлић

запуштена; како мног обројне цигарет

е и испијене
кафекварењенс авршент ен...
Какопре стаједабудеЈ улиј
аипост ај
еСофка.
Танких, дуг ихпрст ију кој
и могу да раз
мрсе
свакичвор.

6.
Њихов епородиценис убилеуз авади, алијес
у
народи којима с у припадали. Ј ер као што с у
постој
али Монтекиј еви и Капуле тијеви, тако су
постој
алиСрбииХрв ати. И каоштос уМонтекиј еви
иКапулетиј евиживелиуис том граду, Верони, т
ако
су Срби и Хрват и жив ели у ис тој држави:
Југ
ославиј
и. И каоштос уРомеоиЈ улијаизВероне
моралидаумрутакој еиЈ угославијамораладаумре.

7.
Јулиј а,
Ка да до бијеш о в
о пис мо, вероватно ће ш
помис литидас а
мј анекокос поросхвата, ме
ђутим
менини пос л
етол икогодинанијејас
ноз аштос и ме
ос
та вила ?
Том ре ченицом ј е започињало Роме ово
писмо.
Ств арнонера зумемзаштос ина шуљубавта ко
лакопре пус тилаз аборав
у? За
штос енисизањубо рила?

24
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Билој ет оњег ов одруг описмоупућеноЈ улиј и.

Одпрет ходногј епрошлопе тнаес тг одина. Петнае ст
година?! Заист а велики временс ки раз мак између
двапис маупућенаис тојос оби. Вре менскадис танца
којадруг опис мочинибес предмет ним.
Далиодњег адаодус тане? Нећетоучинити!
Само ће, умес то у поштанско сандуче, пис мо
убацитиуј еданодчеличнос ивихконт ејнераис пред
зградеукој ојстануј е.
Неће нас тавити ни да г а пише. Написане
реченице кој ет а дев ој
ка, или ве ћ млада же на,
ионаконе ћеникадапрочит ати, с асвим судовољне .
Јединоћеисподњихз алепитис ентименталнидеоиз
причекој ујепрочитаоуданашњимновинама.
Писмо ј еодложио уковерат. Наравно, ниј е
билопот ребеданаковертиис пишеЈ улијинуадрес у.
(Адрес у?! Кој у адре су? И њу ј е, с игурно, одавно
променила.Променилај еидржаву,анес амоулицу,
деог рада,г рад...)
Писмој ебилоспре мнодасеубациуј еданод
челичнос ивихконт ејнераис пре дРомеовез граде .

25
ЗоранИлић

JUST DO IT

1.
Њихов ос лучај
но познанст
во ј е попримило
неке од одлика љубавне приче . Можда
нереализ оване, неконзумиранељубавнеприче, али
одиграли с у т у с уптилну (или пре: с увишну)
представу з а друг е остај
ући ис тов
ремено на
безбедној удаљенос тиједнооддругог
.

2.
Почело ј е у с тану т е средове чне жене
истрошеногиз гледа. Сама ј ебила и св евреме с е
смејала. Кадаби приближила лицеон би ос етио
мирисалкохола.
Показ иваламуј есвојепесме: тританкекњиг е
песамаи мушкарац ј ео њиматребало дадâ суд.
Зашто ј ежеле ла да будепес никиња: комес у оне
потребне ? Жест окаборбадас еобј аветри танушне
збиркепес амакој еништ а нез наче. Чак томе, по
жениној причи, жртв оват
и влас тити живот .
Разоритипрв ој едан, потомидруг ибраки, накрај у,
остатипораженис âм.

26
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Се делисууњенојс оби докј епакленоврело

поподненепримет нопре лазилоув релуноћ. Онасе
креталас ај едногнадруг и крајс обеи понављала:
“Ов ојемој аде војачкасоба”,знај ућиисамаколикој е
изговорена реченица бес мис лена. Њен смех ј е то
потврђив ао.
Ст ан с е налазио на ј еданаес том спрат у.
Сувише вис око з а и не т ако мален в ећ пре
недовољно дефинис ан г рад. Такв иг радов и немају
потребе да се пењу т ако вис око, т олико
приближавај у не бу, Сунцу, з вез
дама... Треба
гамиз ати по т лу и не диз ати пог лед. Људи с у
створе низ атакавживот .
Женаи мушкарац субили вршњаци. Он ј е
допутов ао у г рад у пот рази за причама о г раду.
Планираој еданаправ икњиг упричаородномг раду
и некомуј епрепоручиотужену. Окре нуојеброј
њеногт елефонаионај еказ ала:
- Уредуј е,можеш дадођеш!
Сачекалаг ајеуне глижеу.
- Управ ос ам с еист уширала– реклај екроз
смех.
Звучалој епров идно.
Ниј е прес тајала да г овори и да с ес меје.
Мушкарац се ос ећао из губљеним у с вему томе.
Имаој еутис акдаг атаже нанетретирапревише
озбиљноитог ајевређало. Понашалас екаодај еон

27
ЗоранИлић

Ништа,једновеликоНишт а. Некокоизасебеништа
нема,којепрокоцкаосв ојживотивратиос еуродни
граддауњемуокончас војуживот нупричу.
Желеој едајојс ереваншираз агостопримс тво
и позваодаизађунапиће. Онаћевећ з нати неко
добро, прис тој
но мес то г де би могли да оду.
Уосталом, њемуј ес веједног дећеотићи, одс едети
нареднадва-трисат а.

3.
Одвелаг ај еунекурупчаг у. Билој етомес то
гдејепесникињаизлаз ила. Зачудо, свиокоњихсусе
понашали као да ј ето неко екс лузивно ме ст
о за
излаз ак,аненај обичниј арупа.
Се ли су за ст оз а којим јев ећ била једна
девојка.
- Марија– реклај еипружиларуку.
Мушкарац ј е одмах з апазио ње на спортска,
снажнарамена. Се детиз аис тим с толом с алепом,
младом девој ком; с едетипрекопутањеиг ледатиј е,
пустит имаштинав ољу.
За суседним с толом с у били муз ичари и са
пуноентузиј азмасв иралинекедавненародњаке.
Убрз о суим с еприкључиладв ојица дечака.
Ноћ ј е споро текла. Мушкарац би пов ремено
попричаос адев ојком. Ниј езнаоочемубисањом
разговарао: кој ет емебињихдв ој
емог лидаотворе?

28
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Сат оликимг енерациј ским, култ уролошкимикоз на

којим с веј азовима између њих дв ој е. Ноћ ј ес ве
јасниј е добиј ала ритам кој и се мушкарцу ниј е
допадао. Ниј е нав икао тако да живи. Током
прот еклих г одина пост ао ј е крај ње прорачунат.
Вече риис пре дте левизораупородичном окружењу,
одлаз ак на с павање око дес ет, пола ј еданаес т…
Ујутруус едамбит инапослу, утрипоподнеупутити
се кући, узе ти даљинс ки у руку и мењат и ТВ-
канале… Ј едну, две,дес ет… дваде се тг одина.
Стрпљив ојечекаодас еве чеокончаизауве к
ишчез неизжив отатихљуди. Ниј ев олеоиз ненадне
уласкедруг ихособаусв ојживот . Нежелиништ ао
њимадаз на, коликодуг отакожив е, коликоћеј ош
тако живет и, и колико ј ес ве шт о се т е вечери
дог ађалоз начај ансе г
ментњиховихживота.
Мушкарче вановапознаницаниј епоказ ивала
намеруданапуст и кафану. Мадај епоноћ одавно
билапрошла, онај еиспијалапив а, њихалараменау
рит му муз ике, пушила циг арете. Ту и тамо
додирнулаби г а коленом испод ст ола. Ствари с у
почеледаизмичуконт роли, помислиој емушкарац.
Најмањеј ежелеодањег овживотпочнедасе
прет варауј еднуод причакаквеј епис ао: постати
јунак с опс тв ене приче?! Када, у ком тренутку,
вечерашњедешав ањеј епочелодаг аус исава, увлачи

29
ЗоранИлић

усе бе? Мождај етотребало дабудеказ нашт оје

писаотаквеприче,из мишљаоих ?
Седео језамишљен, ужас нутчињеницом да
живот кој и је деце нијама г радио почиње да се
урушав апредњег овим очима. Билој едовољно да
допутујеуг рад(случајно, њег овродниг рад), сретне
женусклону алкохолу, и тадв ае лемент ас у била
сасв
им довољнадамушкарчевжив отпочнедаса
рушикаокулаодкарата.
Уништавалисуњег овжив от, рас такалиг акао
у некојкис елини (ис тина, они тог а нис у били
свес
ни), ијош очекив алидаонус вемут омеужива?!
“Зар нам ниј е лепо”, поручив ала с у њихова
насмејаналица. МладиЦиг анинз ас уседнимст олом
ихј е већ по друг и пут час тио пиће м, де чаци с у
причалисв ојеживотнеприче…
Био јеприв езак т ежене . Међутим, недасе
ништа ново саг радити док сенешт о пос тоје
ће не
сруши. Онаниј еималаштадаруши. Из ањеј есве
билопорушено. Какој есамонањунале тео? Не које
желео дебе ло да га ис куша доводећи ту жену у
његовублиз ину.

4.
Коначно с ус е он и песникиња нашли на
улици. Предс тава ј
е зав
ршена, помислио ј
е. Није
билотако: одвелагајеукафић. Окоње гасуплесале

30
 „
Трчи, з
еко,трчи“

тинејџерке, вршњакиње њег ових кћерки. Ув иј але

грациознате ланас кученомпрос торуизмеђушанка
иулаз нихврата. Какос ууживалеужив оту, какос у
умеледаужив ајуужив оту! Даз авртесв ојет еланеу
ритмумуз икекој ас ечулав ећпот актукој иуњима
откуцава. Као да с у сви у мушкарче вом родном
градубилихрабридолудила. Спремнидас етроше ,
другимаподаресе бе,нај лепшидеосе бе.
Тајградј ебаш жив ео, желеодаживи, з наода
живи. Ниј ес епредавао. Одаклеј ецрпеоене рг ију?
Како јеуње му свелако и ј еднос тавно?! Нетреба
бити превише паметан, опрез ан, да би с е кретао
улицама тог г рада. А с редовечни мушкарац ј е
одавноз аборавиолог икуживљењакој ајев ладалау
градукојиј енапус тиокаотинеј џе р. И онј епочитав
дан трчао з алопт ом, никакв ихобавез аниј еимао.
Дечаци њег ових г одина жив ели с у ист им,
безбрижним живот ом. Као дас у ихњих овемај ке
спремалезаонекој ићеј едног аданав ладатиг радом.
Сада је као средове чни мушкарац с тајао за
шанком кафића, ис пијао ко з на кој у кола-колу те
ноћи, окружен младим ос обама. Њиманиј ебило
потребноње говоис куств о, њемуниј ебилапотребна
њиховамладос т.
Покушаваој едапроникнеус ушт инуг рада:
како му дос кочити? Учинити нешт о шт о ће г рад
морат идарес пектује,дас енадтимдубокоз амисли?

31
ЗоранИлић

Град: г омила камења на хориз онту када му се

приближавамоуаутомобилуилиаутобус у. Какој е
самомоћниј иодсв ихнас , какосмоз ањег аништа?
Засивуг омилукамења? Зашт ојојсев ра ћамо, шта
одњеочекуј емо? Данасконачноизауве кпрекриј е?
Зар јес мртј единотрај но, јединовредно, штог рад
можеданамподари?
Лакомис ленаженапоредње гадоброј езнала
шт ахоће. Онакој ај ечит авживотпровелауГраду.
Желелај ејош ј едногмушкарцаус вом живот у. Даг а
потроши, или з аувек з адржи, с веј
едно. Из бор ј е
његов, нењен!
Али, тинеј џе ркекој еокоњег аплешу:њихниј е
могаодаиг норише! Зањихбибиоспреманс веда
уради. Затевисоколет ачицераширенихкрила. Оне
субилет екој есувладалег радом. Њ иховиродитељи
сус уров о радили да би с е оне ноћу проводиле,
улепшавалег рад; доказ иваледанепост оји ниј едан
граднас ветукомебимушкарчевродниг радт ребало
даз авиди. ОнесуодГрадаправиленај узбудљив ије
местоподнебе скимсв одом.

5.
Св ануло је. Пе
сникиња и мушкарац су с е
поновонашли наулици, упутили кањеном с тану.
Нијевишев ределодај ојс
есупрос
тав
ља. Насрећу,
наслућиваој едани онанемахрабрости даидедо

32
 „
Трчи, з
еко,трчи“

крај
а. И у њојсе нешто преломило. Ситуацијаје
посталакомотниј
а, и он ј
епоново биоонајс урови
борацкојисмедаулетиусв акидуел, одради гадо
крај
а, ипродужидаље. Покопалеше веи продужи
даље.

6.
И нареднихданањихдвој есунаставилидасе
друже,из лазепокафанама, чуј
утелефоном, одјутра
до вече ри испијај
у кафе седећи у пе сникињиној
“девој
ачкој”соби. Дасес вађај
уи узајамнов ређају.
Каодас усвађепредстав
љалејединииз лаз.

7.
Неколикоданакас ниј емушкарац ј естај
аона
ј
едном од перона међуг радске аут
обуске станице.
Напушт ао ј
е Град. Било му је тешко. Знао је да
никадавишене ћедаг адоживинаис тиначин. Даје
нека ене рг
ија између града и ње га бесповратно
потрошена.

33
ЗоранИлић

ЛЕГЕНДАРУМЈАНЦЕВА

Ићи на сус рет с а девојком кој и се неће

догодити, за којиз наш да неможе да с е догоди.
Ис предпоз ориштаг детребадас есретне текупити
букет ђурђевка. Држат иг а у руци. Знати да с и
ј
едини младић коме ј е заказала с усрет за дес ет
година.Тајромант ичниобол.
Девој
канећедоћи. Онај енадруг ом местуи
неманишт ас а овим с ветом. Ипак ј ечекаш. Пет-
десетминут а. Неокривљуј еш ратз авашут рагичну
судбину. Себе крив иш, међутим нас тављаш да
живиш.
Девој
кај ебилапилот. Њојус усретј елетела
непријатељскаес кадрила. ЗалукавогНемцакој иј е
прошпартаонебоЕвропепредс тављалај елакпле н.
Ниј енислутиоколикој еборбанеравноправна. Дај е
оборио дев ојку која није завршила никакв ев ојне
школе и имала без бројс ати лета, ве ћ ј е била
отргнутаизшколс кихклупаи… Нежелимос укобу
добраиз ла,комуниз маифашиз ма!
Нека основна или с редња школа, улица,
стамбеначетв ртилифабриканосићедевој чиноиме.

34
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Ништатонез начи! Школемог удас езовуиX, Y, З.

Зарј еважнокакос ез ову?!
Младић ј е дошао на с ас танак, ис пунио
обећање , задатак. Дошао ј е аут ом као шт ој еи
обећао. Ништ аг а више ниј е вез ив ало з а дев ој
ку.
Танканит , обећанис усретионприпадапрошлос ти.
Покренуо ј е мотор аутомобила и мос ковс ким
булев аримакренуоумај скуноћ.
Ос ам с тубов ај е било ис пред поз оришта и
младис ус едеце нијамаис подњихс астајали.
- Саст аће мо с е у пролазу из ме ђу с редњих
стубов атеат ра– реклај едев ојка.– Задес етг одина.
Дес етг одинај ез вучалокаоВе чнос т. “Заде се
т
година”ј ез вучалокао: никада. Никадат онећедоћи.
Адошлој е,брз ој епрохуј алодес етг одина.
Било ј е позоришта, младића, обећаног
аутомобила, с тарогопе лакупљеногнаотпаду, ј едино
де вој
кениј ебило. Девој кекој ај ебилас творе наза
бољи, хуманиј и св ет, кој а ниј е калкулис ала и
прист ајаланапреживљавање.
Ос тај емоми, и че сто нераз умемотаквекао
шт ој
ебилатадевој ка, ЖењаРумј анцев а. Странис у
нам, туђи. Недоживљавамоихнидас убољиоднас .
Св етједов ољнов еликдапос тојеиониими.
Ми смо тајмладић, Серј ожа. Наш наг он з а
пукопреживљав ањеј емалој ачеиз ражен, пот цртан.

35
ЗоранИлић

И евокакоз аписуј емо“Лег ендуРумј анцева”,

анализирамо, преис питуј емо, Же њине пот ез е. И
таконас таје, рађасе“Лег ендаРумј анцев а”, пренос и,
памти…
ПозориштеуМос квии њег овихосам с тубова
на улазу ос таће упамћени по Же њи, док ће се
пролазиз међечет вртогипетогс тубаз ват и“Пролаз
Румј анцев а”. Свакогдв адес ети девет огмај абуке ти
ђурђев ка почиваћеу подножј уст убова. Бе лећесе
њихове г лавице. Пре предс таве, на поз орницу ће
изаћидиректорт еатраирећи:
- Вечерашњапредс тавас еиг рау час тЖе ње
Румј анцев е.
Вре мес естреловит оудаљаваоднаси Жење.
Одавно су умрли њени родитељи и тајмладић,
Се рјожа, умро ј екао с едамдес ет огодишњи с тарац,
нес таој еис тарио пе л,дрвеничамацс арав нимдном
којим су се њих дв оје возили по рибњаку оног
кишног аданакадас уималипос едамнаес тгодина.
Никаданиј епост алаас троном. Такој ев олела
звез де, поз навалаих, као г имназ ијалкаодлазилау
плане тариј ум.
- Изаекватораз ве зданонебој екаопреврнуто-
говорилај еус хићено.
После г имназ ије, от ишла ј е у Лењинг рад,
упис алас тудиј е ас трономиј е. Онда ј ез апочео рат.
Храбро се винула у не бо, пос тала пилот , мај ор

36
 „
Трчи, з
еко,трчи“

совј етс ке авиј ациј е. Обукла вој ничку униформу и

прихватиладабудеобичанпионнатаблис ветских
дог ађај а. Пос тој аој едеос тв арност и кој иј еи з ању
бионедокучив. Тако живе ти, рез онов ати оживот у,
ниј емог лодарез ултирадуг им битисањем наовом
свет у.
Ратсез авршава, Жењевише нема, Серј ожа
објављуј ез бирку прича. Приближава се и 1949.
година. Дошаој еимај . У пролазуиз ме ђус редњих
стубов атеатрас тајалаје“мршуљавас ивоокадевој ка
у пат икама”. “Мршуљава с ивоока де вој ка у
пат икама” ј е зауз ела Жењино мест о. У з аказано
времеиназ аказ аном мес туонај ес тајала. Нас вет у
ћеувекбити довољној единки дас еу дог оворено
времеинадог овореном мес тунађебарј една.Цве ће
јез авршилоуњенимрукама.
Звез денанебужмиркај укаоиондакадаихј е
Жењапос матралакрозт елес коп.
Реткодиже м погледкане бу. Нез анимај уме
звез де . Нисуонеоношт омиоњимамислимо. Нис у
нашаромант ичнапре дс тав аоњимавећ имај ус вој
живот , буранживот .
Мос кв ај ев ишенепамти. Петнаес тмилиона
станов никаМоскв енез наништ ао Жењи. Знај уо
Ме кдо на лдс ре сторанима, Ро линг стоунс има , Билу
Гејтс у, Мадони, Стиве ну Спилбе ргу и Силв естеру
Ст алоне у. Јединој еЖењаРумј анцев аз ањихпотпуна

37
ЗоранИлић

непознаница.Онаприпадане чемуштоМос ковљани

желе што пре да з аборав е: комунис тичкој
прошлос тињиховедржаве .
Али, “Ле гендаРумј анцева”живи.
Једног алет ас премај ући с едапос ети родни
град пис ац ов е, својеврсне ре макеприче у пут ној
торбиј епонеокњиг усапричом “ЖењаРумј анцева”
рускогпис цаЈ уриј аМарковичаНаг ибина.
Умес тосус ретадев ој кеи младићато ј ебио
сусретг радаис редовечногмушкарца. Сус ретс еније
догодиоз адес етв ећтридес етгодина.И пишчевг рад
јеимаопоз ориште. Наулазуј е, умес тоосам, било
четири ст уба. И млади с енис уникадаиспод њих
састај
али.
Плашиос ег рада, нас лућиваодаон можеда
му нанес е бол, и да ј е долаз ак у г рад потпуно
погрешан, с увишан.
Затомуј еи биланеопходнапричаохраброј
Жењи, о особи какваон никаданећебит и. Прича
којућепот ај нодачитауве че,пре дс павање,икој аће
ујутрупочив атинанис ком овалном с точићудокс е
будеспре мао да кренеда обавља с итне, неважне
пословепог раду.

38
 „
Трчи, з
еко,трчи“

СЕЋАЊЕНАКЕТИ

Непос тоје мој ас ећања наКети. Одав но с у

потрошена, одбачена као не што сувишно. Ј едино,
понекад, на рачунару покре нем компакт дис кс а
песмом кој а с е тако з ове. Као овог х ладног
децембарс ког преподнев а у канцелариј и.
Ис товремено, изМај крос офтов огWord-ас ешт ампа
причаоКе ти. Пос тојаој еј еданпериодмог ажив ота
кадасам с амо о њојпис ао. После т олико година,
причес узавршене,алиштас ањима?
НаЦД-ус еналазедвепес меоКети: ј еднасе
зове“Кети”, адруг а“СећањенаКети”. Нас талес у
онихг одинакадас еКетиродила, икадасмос енас
двојес рели ве ћс у билез аборавље не. Ни ја их с е
нис ам сећао. (Акос ам иимаоче гадасес ећам. Био
сам пре младдабиихнег де, осим с лучајнонаТВ-у,
чуо. Мада с умњам да с у их на т елевизиј и и
емитовали. Из вођачипе самас у, какоиз гледом т ако
ипонашањем, пре вишеподражавалисв ојеидолеса
капит алистичког , де кадентног Запада да би били
љубимцит адашњихт в-уредника.)
Акопризнај ем дај еКет изаборављена, з ашто
слушампес му“СећањенаКет и”? Заштооддв адес ет

39
ЗоранИлић

песаманакомпактдис кубирам и из нов апуштам

само њу док преос тале иг норише м? Чак и пес му
“Кет и”! Штажелим се би дадокаже м: даКетиниј е
заборавље на? Заборавље нј ецео мојживот ! Каква
црнаКе тиис ећањанању!
Јесте, з аборав љена ј е, препуште на заборав у,
међутимј аидаљеупорнос лушампе сму“Се ћањена
Кет и”. Тврдог лаво мишом обележавам т у пес му,
потом дв а пут а кликнем лев им тас тером и пе сма
креће…
Немадевој ке, ни с ећањанању, поподне вних
одлаз акаудеог радаукомес мос епрв ипутс рели…
Прис утанј ес амоме ланхоличниинс тументалниув од
којим пе смазапочињеикој ис еваљакамени, кој и
желидамеобради. Дванаес тс екундикас нијекреће
разв учени, наме штенос енз уалниг ласпе вачакој иј е
некаданешт оз начио у ј уг ословенс ком роке нролу:
“Лутао сам бес крајном с таз ом…” И то т раје, тај
разв ученисе нзуалниг лас .
Пес мај ест еуст ањудаменанешт оподсе ти,
алиненадевој купоименуКет иве ћ наг радукоме
сампрвипутчуо,мораодачуј ем, поменут упес му.
И, етоменаулицамаГрада! Ходам, пролаз им
крозс лојевев ре логлет ње гваз духа,ј еруГрадуј еуве к
лето. Ходам бос, као пос ледњи клошар. Уве кј е
требалохраброс ти, дрс кос ти, дабиј едним урбаним

40
 „
Трчи, з
еко,трчи“

прос тором ходао бос . Чак и онда када имаш

петнаес тг одина.
Наушимаслушалицеwalkman-а , уњимапе сма
СећањенаКе ти, ј акорачам полуз атворенихочиј уи
мрмљам: “Ишаос амст азомј едногс на…”
Дали ј еКе тиикадапос етилаГрад, знализ а
његов опост ојање?
Њена ст варнос тј е немачки г рад. Хх ладни
немачкиг радкој ијеус тањудасв ој имс тановницима
пружиудобнос токој ојбалканс киг радовимог ус амо
дас ањај у. Не мачким г радов иманеможеш ходати
бос.Кети: ниј ениималаимез ај еднус рпс кудев ојку.
Немцимасењено име, с игурно, више с виђанег о
Србима. Срби знај у да буду ос етљив и према
несрпс кимименима.
Ходај ући улицама Града ис питујем
сврсис ходностње говогпос тојања. То меј е одуве к
занималокадабихдоспеоунов , не поз натилиг рад
који дуг о нис ам пос ет ио: зашто пос тој и и да ли
постоји? Мождасеменисамочинидаг радпос тој и?
Коликомог удаверуј ем с вој
им чулима? Људикој и
поре д мене пролаз е: они нис у ст варни! Мог у
слободнодаихг урнем илиударимног ом: онинеће
реагов ати! Видитеиз вешт ачене, лажнеиз разелица!
Каодаучес твујуунекојпредс тави, некаквојзав ери.
Ако Град и пост оји (ја и даље тв рдим
супротно), њег овопос т ојањеј ебез начај но. Свешто

41
ЗоранИлић

није у непосредној , блис кој в ези с а Ке ти ј есте

безначај но. И з нам данемог ус рес тиКет и. Градна
чијим улицама не можеш с рес ти Кет и, чиј им
улицамаонаникаданиј екорачала, уз алудпос т
оји,
узалудј ес аг рађен. Илиниј езаменес аг рађен? Зато
сам, ондадавно, мораодаг анапус тим ипот ражим,
пронађе м, г рад на чиј им улицама ј есте мог уће
срест и Кет и. Дес ет г одина упорно, с вакодневно,
ходатиулицаманов огаг рададабисеКетиконачно
срела. И колико сам, у том тренутку, с преман з а
сусрет, колико сам истроше н, изморен,
дугог одишњом пот рагом? Срећем ли ј еутренутку
кадај еонај ош премлададас ањом уђем увез у? Да
излудиш коликоништанефункционише!
Штаост аје, покушав адаос танеипрет ворисе
уталог , густисоц? Пес маимој аубе ђенос тдас ам је
први пут чуо у Граду онда када ј е он с тварно
пост ојао. Укомес ам с павао, будиосе , умивао, прао
зубе, преподне одлаз ио у школу, поподне на
фудбалс кетренинг е… Градукомеј емај камог лада
мез аг рли(онакокакомеКе тиникаданиј езагрила)
идај аос ет
имњенблаг и, приснист ис ак.

42
 „
Трчи, з
еко,трчи“

НАПУШТЕНИГРАД

1.
Имат иј еданае стг одина,с тановат иус олит еру,
једном одреткихуг раду, исв акоднев нокорис тити
лифт . Свакодневноприт ис катидв ацрнадуг ме тана
команднојт абли: ононакомепише“пр.”идруг оса
бројемде вет .
Такође, с вакодневно ходати ис тим делом
града. Св ојход укрштати с алавиринтом г радских
улица. Доккорачаш, осв рће ш селе вои дес ноили
застанеш и пос матраш штас еиз ате бедешава. Из
најобичниј ерадоз налост иј ерј ош уве кс идет е. Ипак,
највећидеоданат епреокупирај ушколаиобав ез еса
њом ув ези. Плашиш с ешколе, с трепиш одст рог их
наставникаиоценаис пис анихцрв еномоловкомкој е
добиј аш наконтролнимз адацима.
Град з ат ебе пос тој иј едино као та ст ара,
руиниранашколс каз града.Онај ез ат ебес ве . Ништа
лепо, приј атно, уњојтисенедог ађа. А с ваког адана
мораш доњеотићи, с трпљивос едетиначасовима,
нетре мице г ледати нас тавнике док пре дај у нове
лекциј е,кодкућерадитидомаћез адатке… Зав реме
великихшколс киходмора, каомишић, шћућурити

43
ЗоранИлић

сеууг лушколскогдвориштаилиисподс тарелипе.

Понекадс купитихраброс тииприћиг рупиученика
иотпозадиилис астранес лушатињих овераз гов оре.
Бити т ужан те ј есени: септембра, октобра,
новембра… Чинити с едаћетове читотрај ат и, да
никаданећепрес татитвојаобав езадаидеш ушколу.
Заштот иниј еданодшколс кихдруг ованиј еблиз ак?
Никоодњихнег рејетвојес рце.Тејесеникадас иод
свихбионапуштен.
Твојиродит ељи с убили пре дразв одом и ти
ситопренас лућиваонег ознао. Нис ањиховес тране
ниједолазилаљубавутв ом правцу. Никоу г раду
нијезатебеимаовремена, атисимораодаживиш,
одлазиш начасове, поподнеучиш лекциј е… Можда
сутиј единоз адовољс тв
опружалицрт анифилмови
наТВ-у? Можда, нез наш, нес ећаш сеј ерјетобило
веомадав но.

2.
Неколико де цениј а касније долаз иш у град.
Потпунос инањег азаборавио, одавнос местиомеђу
успомене . Али, тоглетакао с редовечни мушкарац
ходаш ње говим улицамаз ачуђен дас игас етако
лакоодрекао, дасимог ао, имаос наге, дагасетако
лакоодрекнеш.
Твој и родите
љи с уодав но умрли. Никадасе
нисураз ве ли, домајчинес мрти суос тали даживе

44
 „
Трчи, з
еко,трчи“

зај
едно.Корачаш улицамаг радасас вешћудас уњих
двоје мртви, и да никада више в ас трој е не ћете
зај
едноходатиулицамаг рада. Држат ис езарукеи
ићи г лав ном г радс ком улицом, г ледат и из лог е,
свратити упосласт ичарницу, продавницу… купити
некуситницу, с увенир...
Док ходаш з агледаш лица пролазника:
очекујеш да у њима препоз наш бивше школс ке
другов е. Преподнеодлазиш наг радс кокупалиште:
мождасут амо? Не, не маих! Баш ихниг дене ма! Зар
суиони, сличнотеби, напуст илиг рад?
Ти с иганапуст иог решком. Биој ет ос асв им
солиданг радзаос обутебис личну, меланхоликубез
већих амбициј а (з ар с е то не подраз умев а:
меланхолици немог удаимај уникакв ихамбициј а!
Онис аможивез адатжив от.)
Децениј амаживе тиуг раду, нањег овомободу,
шт о даљеод центра, г радскев ревеи чекати с мрт.
Знати да ће она ј едног а дана доћи, укорачити у
малу, запуштенусобицу у кој ојобитав аш од с вих
заборавље н. А када дође, т и ћеш ј ој упутити
последњи, нежни ос мех, каоне кикривац, каоне ко
кој еис увишедуг оиз бег аваот ајсус рет, окренућеш
главуус трану,каз иду, итадаћесв епрес тати.

3.

45
ЗоранИлић

Усвакомг радупост ој
иСмрт , обилаз иг радс
ке
улице, улаз иудомове, посећуј еболнице , з
авлачиу
хируршке с але и унос и ле карима у лице . Они ј е
нарочито љут е. Поне кад ј ојдође да управо њих
убије, анепациј ентанаоперационом с толу. Али,
њег ајелакшеубити. Смртневољноокре ћег лавуод
хирург ауг уменим рукавицамаис амас комналицу,
иунос иболесникуулице . Недише,с рцемунеради,
заустављено ј е. Лекари су и то научили: да на
неколико минут а зауставе рад с рца пациј енту.
Из мис лили сумашинекој ес уус тањудапреузму
виталне функциј е орг аниз ма. Како љуте Смрт !
Заштос емешај ууње нпос ао?
Каофуриј аизлећеизопе рационесаледокза
њомв ијорицрнапеле рина.

4.
Одлази на г радско г робље, ј
едно од ре тких
местауг раду, можда и ј едино, на коме с е увек
опусти. Обилазипарцеле: коликоњуљудипошт уј
у
и цене! Види те скупоцене с поменике, мермерне
гробницекој ес лавењено дело. Изкапелеуправо
крећепог ребнаповорка. Смртс астране, радознало,
посматра лица г рађана, нарочит о оних с тариј их.
Годи ј ојстрах, понизнос т, у њихов им очима. И
посмрт нимарш ј екомпонованњојучаст .

46
 „
Трчи, з
еко,трчи“

5.
То шт ој еОнанев идљива, не материј
ална, не
угрожава ње но постојање. Дела с в едоче о њеном
постојању. Зат осетакос игурно, супериорно, креће
улицамаг рада. Цео градј еу њенојшаци. Никоу
градунепос едујемоћ равнуЊ е ној. Тој еЊ енград.
Довољан. Ниј една друга Смрт не залази у ње н
регион, не прелаз и не видљив е г ранице њеног
царства док сеживот лаг ано али сиг урно ка њој
котрља.
Из атовишеволидођоше, онекој иодлучеда
сенаст анеу њеном г раду, нег
о онекој игазауве к
напусте,којиј ојиз
макну.

47
ЗоранИлић

ТРЧИ, ЗЕКО, ТРЧИ

Град ј е з а дечака пос тојао ј едино као

фудбалс ко иг ралишт е, прашњав и шљакас ти те рен
на крај у г рада. Св е друго ј е било не важно:
пролазници наулицама, нас тав ници и ученици у
школи кој у је похађао, в озачи и путници у
аутомобилима... Свионисубилинештоштотреба
негирати, непризнатидапост оји. Самос вакодневно
гутањепрашиненат еренунакрај уградај ес тебило
стварно; облачићи прашинекој и ос тај
узаде чаком
докт рчизалоптом.
Прет ходноопис анес ликес убезбојне, сивеи
лишенез вукова док ј едечаккој и трчи залоптом
потпуно с ам на иг ралишт у, нема друг их дечака.
Јединионприма, з аус тављалопт у, шутирај еис пред
себе и истог тренутка почиње з а њом да т рчи,
удаљава према друг ом крај у терена. Трчи ка
ништавилу, тамо г де с у сви друг и из њег овог
времена. Линиј а хоризонта означава почетак тог
света. Из а т е т анке, црне линиј е су т адашњи
становници г рада, дечаков и школски друг ови,
наставници, родит ељи...

48
 „
Трчи, з
еко,трчи“

И њег оват инеј џерскапрој екциј априпадат ом

ишчез лом св ету. Каодасесамонатренутакодњег а
отргла да би предс тавиланеколико давнихслика,
посведочиладај етајс ветзаист апос тојао.
Ту ј е и бивши дечак кој и као средовечни
мушкарац ст оји на друг ом крај у иг ралишта.
Посмат ра дечака кој и припада бе збој ном, црно-
белом св етукако из води с в ојупируе туи потом с а
лоптом испре д с ебе нас тавља да т рчи према
хоризонту.Тамоћенес тати, из губитис е.
Међут им, с ре дов ечнимушкарацможеколико
пута же ли дечака поново да врати на цент ар
игралишт а. Лопт ас екотрљапре маде чаку, онј еса
пуноентуз иј азмаи ене ргијез аус тављаи з аједноса
њом т рчи према с упротном крај у игралишт а. На
његов ом мршав ом телу с у дрес , шортси копачке.
Рукави дре сас упредуг ачки и прекрив ајудечакове
шаке.
Дечаковс ветј еодавнопре ст аодапост оји, итај
дрес ј е одав но ист рулио, кожне копачке с у с е
распале... Ос им с редове чног мушкарца нико не
можевидетидечакакакоуле тњепредв ечерј еиз води
фудбалс кевраг олиј е. Самоонпос едујетумоћ.
Корача пре ма центру игралишта,
приближава с е дечаку. На метар-дв а од њег а се
заустав ља. Јас нос евидедечаковс рнећипог лед, дуге
трепавице, прћас т нос, не правилни з уби и

49
ЗоранИлић

неочешљанакос а.Нес трпљивоочекуј елопту; чит ас е

немируњег овим очима. И лопт ас едокот рљаладо
дечака. Онј еодлучношут ираме тар-дваис предс ебе
итрчиз ањом. Кадај ест иг не, понов ојеудараит осе
понављас ведокненес таненах оризонту.
Ондас епонов опој ављуј еис пре дс редовечног
мушкарцаи очекуј еизкогћеправцадоћи лопта.
Дечаккаоданиј епотпуносиг урандалићес еона
икада до њег а докотрљати, мада сето с ваки пут
догоди. Концет рис аног , напетогпог ледапрати лет
лоптекас еби, ондапос тав ите лоуположајкомег аје
трене р учиоилопт ај еуњег овом пос еду. Умире на
лежиис предњег ов
ихног у.
Средов ечни мушкарац се окреће и одлаз и.
Из ање говихлеђадечакидаљеве штобарат алоптом.
Као да не ка мала, не уг ледна в рата с акриве на у
шипражј упоредиг ралишт апропушт ајумушкарца
да из ађе из т ог двов ременог с ветаи в рати се у
проз аичну с тварност . Пус том ст азом корача кроз
парк. Људи кој е ће ус коро с рес ти на г радским
улицама, чути њихов жаг ор, бука аут омобила и
гласна муз ика из мног оброј них кафића, неће му
донети никакву радос т, неће одаг нат и њег ову
меланхолиј у.
Неће помоћи да заборави дечака и њег ове
снове .

50
 „
Трчи, з
еко,трчи“

ФОТОГРАФИЈА

Децениј ес упрошлеот какос инапуст иог рад,

замениог адруг им.
- Молим Вас , желим даз аменим г рад укоме
самдосадажив еоз анекидруг и.
Нико с е небуни, не примећуј е да тев ише
немауг радуукомесидотадажив ео, граднас тавља
да функционише. Твој е ишчез нуће се дог одило
непримет но. Из веститучаролиј уилибити деоње:
нестатинај едномипој авитисенадруг оммес ту.
Неколикодецениј акаснијес евраћаш уг радса
дигиталним фото-апаратом (кој ијеумеђувреме ну
измишљен) ижељом дафотог рафишеш онаме ст ау
градукој асуималаз начајаутвомраниј емживоту.
Замолиш с лучајног пролаз ника да те
фотографишедоксе диш наклупиис предзг радеу
којојси ст ановао. На наслону клупе ј е урез ано
двосложноже нскоиме. Тис ипребациорукупреко
тог дела нас лона. Као да желиш да заг рлиш т у
непостојећуде вој куилижену. Мадај елето, авг уст,
натравњакуј епрвоопалолишће. Уподножј утв ојих
ногунеколикоопушакадокс и ти с андалом з газ ио
црвени омот чоколадног дес ерта. Управо тог

51
ЗоранИлић

тренуткадвеос обе,мушкарациже на,улаз еуз г раду.

Године с евиде на фасади зг раде. Веров атно и на
твомлицу.
Случај ни пролазникј еприт иснуоокидачна
фото-апарату, с нимиопрет ходноописанит ре нут ак,
враћатифото-апарат,тимузахв аљујеш ионодлази.
Ос тајеш да с едиш на клупи. Окрећеш с еи
радознало посматраш шта се дешава. Тв оје
присус тво побуђуј е пажњу з апушт ене ст арице на
тераси.
- Ког ав и тражите, г осподине ? - пита те
крештав имг ласом.
Ког атражиш, штачекаш? Директнопитање.
Штаодг оворит и?
-Јас ам, гос пођо, реликтпрошлос ти, некокој е
овомепрос торунекадаприпадао, биоње г овде о, као
шт остет оВис ада. А Вашаруинираназ градај ебила
и мојдом с ве док нес мот ре но нис ам пос тав ио
питање:"МолимВас , желимдаз аменимг рад..."
И, не ћете веров ати г оспођо, ме ханиз ам се
покренуо: ис пражњенст ан, покућс твонатовареноу
камионпокрив енцирадом. Ст опе десеткиломет ара
северније ист оваруј е с е у ј едно деце мбарс ко
предвечерј енанов обе оградс ку ле динуи с твари се
уносеуновс тан.
Голи, нов и бет онски з идови кој има треба
удахнути живот , причати им о жив оту у ј едном

52
 „
Трчи, з
еко,трчи“

другомг раду, онај бољојдекадидваде сетогаве какој а

је прошла... Хладним бет онским з идовима
прекрив еним ребраст им тапе тама. Зидови мог
ранијегс тананис униз налишт асут от апете. Онис у
познавали пој мове: кре ч, четке, молер, мердев ине...
Познав алис учакитунеобичнуис адаз аборав љену
реч- штрицла . Мождај еив ипамтит ег оспођо?
Пролаз ег одине. Покушавамдаг радим жив от
уг радуукој исам седос елио, окончам школовање,
нађем пос ао, зас нујем породицу. Сву енерг ију
трошим дабихре ализ оваотециљев е. Градкој исам
напустиој ез аборав љен. И онда,овог алета,из ненада
долазим у г рад с вогдетињст ва и дечаштва. И та
чуднамис аоумој ојподс вес
т икој амемучи: штаби
седог одилодаг аникаданисам напуст ио? Дасам
остао да живим у Вашем г раду, стануј ем у Вашој
запуштенојз г ради?
Ето, г ос пођо, тој еодг овор наВашепитање:
никогај анетражим. Никог ачакни непознај ем из
Вашез г раде.Нитименекоз на.

53
ЗоранИлић

ЕДЕН

Ог раду, давном летуиг ене рациј итинеј џера

којауњему живи, крећес ење г
ов им прашњавим
улицама. Генерациј амладихкој аже линештов ише
данаучиожив отуг ледајућифилмовеубиос копуи
на ТВ-у, с лушај ући радио и г рамофонс ке плоче,
читајући тинеј џ-час опис е; жели даобликуј усв оје
мисли, из гледипонашањеус кладус ав ладајућим
трендовима. Тражењеуз ора: МикЏег ер, Марлон
Брандо, ЏонЛе нон... Гладнисужив ота, пров ода, да
имсесамолепе , приј атнес тваридешав ају.
Ленчарење поред ивице г радс ког баз ена,
посматрањеде вој акаушаре ним бикиниј има. Како
сузадовољникадаухв атепог леднекеодњих, жељно
чекај
удај еувечес ретнунакорз оу.
Лет о на з авршетку ше здес етих г одина
двадесетогв ека. Гимназиј ајез аврше наи факултет
уписан, било у њиховом г раду, било у Беог раду.
Бригес уос тављенез ај есен: садај евремеужив ања,
провода. Требаис корис титис вемог ућност икојетај
српскиг раднуди.
Ујутруус тане ш око де вет, нас толу т ече ка
доручаккој иј емај каприпремила, облачиш с еи

54
 „
Трчи, з
еко,трчи“

лифт омс илаз иш доприз емља. Напушт аш зг радуи

крећеш премацент руг рада. Тамоћеш сес рес ти
са друг овима. Св и зај едно продужават е према
војном баз ену, ј
едином уг раду. Сараз г
лас асечуј у
актуелнедомаћерок-г рупе: беог радс ке"Силуете " и
"Елипс е", з агребачка "Група 220" и Млинарчев
"Ос миј ех". Зоран Мишчевић певас војпрепев"О,
Дона". Звук елект ричних орг уља бој и прег рејан
летњиваз дух. Небоупоз адиниј еплав о, проз ирно
плав о. Сунце ј е невидљив о, скрив ено, али
свеприс ут но.
Лењоус тајеш с аубрус аи урањаш умлаку
водубаз ена. Неколикопут ае нерг ичнопре плив аш с а
једногнадруг и крајбаз ена. Задов ољан с ис амим
собом. Ис тушираш се хладном в одом и поново
опружиш на убрус у. Зат воре них очиј у с лушаш
муз ику.
Ув ремеручкас евраћаш кући. Мај ка, отаци
ти обедуј ете уз вес ти са радиј а. Глас водите ља
повременоз азвучидраматично, иоче волицетада
добиј аз абринутиз раз. Задес ертиматерасхлађену
лубеницукој уотацс еченај е днакекришке.
Поподневнодремањеиленчарењеукревет у
узлис тањемузичкогчас опис а.
Уве че, тис и понов оуг раду. Тус ус витв оји
друг ов и идруг арицеизраз реда. Такос теопиј ени
својом младошћу, неис кв ареношћу. Ве руј ет едаи

55
ЗоранИлић

свет кој и вас окружуј е ниј е з ао. Имате

позитивис тички пог ле днаде шавањауприроди и
друштв у комевасучи школа, медиј и, родит ељи,
Партиј акој аводидржаву...
Бес конфликтанс веткој ихраброкорачаубољу
ис ре ћниј убудућнос т. И т војенас мејанот инејџерско
лицеприпадат омс вет у.
Кас но ув ече , када с е вратиш из г рада, уз
муз икус арадиј араз мишљаш опротеклом дану, о
себи. Покушаваш дубљедас агледаш с веткој и те
окружуј е.
Вре менс кипериодкомеприпадаш чинит исе
довољно опипљив , довољно с тваран. Период кој и
има с вој у дужину трај ања, с вој континуитет .
Звез дано небо из над г рада је тако мирно, тако
неутрално. Сфе рна кулиса из над тв ог г рада и
педес ет-шез дес ет хиљада становника кој и
свакодневнобауљај уулицама. Владај ућаидеолог ија
имсв акоднев ног ов оридањиховживотимас мисла,
непре ст ано их анимира да храбро и поносно
корачај уов имс ве том.
А, ет о, тис ис вршениг имназ ијалац, некопред
кимј ебудућност . Лепшаибољабудућнос т. Нешто
ти, ипак, недамира, терадаусв ешт отеокружуј е
сумњаш, премас вемуимаш благ удис танцу. Можда
темеланхоличнацртаутвом карактерус пашав ада
потпунонеут онеш ув ремекомеприпадаш, дас ве

56
 „
Трчи, з
еко,трчи“

шт от ис есервиране уз имаш з драво з

аг отово?
Међут им, брижљивокриј ешс вој
есумње, засебеих
чуваш. Знаш дај еопас
но, непожељно, критиковати
тајбез
г раничнизаносвладајућеидеологиј
е.

57
ЗоранИлић

ПРЕДВРАТИМА

Стајаос ампредв рат има. Изс танај едопирало

дискрет но, једв ачујношушкање. Каодас енекос а
друг естраневрата,с асвимприљубље нузњих,питао
ко ј е ис пред, шт а жели, ког ат ражи? Хоће ли
позв онит и или, коначно, отићи? Срећом, на
вратимај ебилоис писаноженс коиметакодас ебар
нис ам плашио физичкихнасрт аја. Припремаосам
се да урадим нај необичниј ус твар кој у би неко
урадиопредв ратиматуђегс тана: држаосам фото-
апаратудес нојруци и с премаодафотог рафишем
вратаис ебе.
Палцем с ам притис нуо окидач и блиц ј е
осве тлио мој елице. Ондас ам надис плејуапарата
погледаодалиј ефот ографиј ауспела.Ниј ебилабаш
репрез ент ативна,алинањојс амбиој а,аиврата.
Позв аос ам лифтиужас нос порим лифтомсе
спуст ио до приземља, пре шао оних неколико
степеникакој ив одедоиз лазнихв ратаи напуст ио
зграду. Продужиодооближњегј езе ра, сеонаклупу
поре добалеи пос матраопецароше. Пос едовалису
свес трпље њеовог асвета.

58
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Када с ам с ев ратио с аг одишњег одмора,

фотог рафиј есамизапарат а"анлоудов ао" урачунар.
От ворио с ам фотог рафиј у којај е нос ила оз наку
Им_0251. Мог ао сам да ј е увећам, з умирам или
увез ем у Адобе Пхотос хоп и даље обрађуј ем.
Покушам да ј ој подиг нем квалитет , ос ветлим,
учинимј аснијом. Тос амиучинио.
Неколико дана ме ј е делило од наст анка
фотог рафиј е.Тренутаккадасамст ајаопредв ратима
био ј е део нечег а што с е з ове прошлос т.
Недефинисана прошлост , с лична комаду
необрађеногкаменогблокакој и че кадамуклес ар
или с кулптор даформу. Ко мари з апрошлос т, з а
садашњос т, забудућнос т, занај обичниј и ритмични
прот оквремена? Нис утокатег ориј еокој иматреба
дараз мишљаобичан, смрт ан чов ек. Не докучивес у
му, с амо унос е не мир у њег овједноличан живот .
Њег ов ој е да св аког ај утра ус тане , оде на пос ао,
одсе ди т амоос ам с ати, врат ис екући, одс павас ат-
сат и по пос ле ручка, увече пог леда ТВ-прог рам,
навиј ебудилникиупут ис енас пав ање . Самотакв а,
потпуна посв ећенос т с вакодневици и њеним
рит уалима омог ућава му да функционише, да не
испаднеизколотечине.
Ј
единокадај енаг одишњемодморуможес еби
дадозв оли дауче ст вујеупот пуноис контруис аном
дог ађају: фотог рафис ати се пред вратима туђег

59
ЗоранИлић

стана. И тај новит осттаквогдог ађај а: веомаслична

планираномз лочину.
Двоје људи, сличних г одина и с личних
живот нихприча, сараз личитихст ранаврата: с вако
одњихносис војс трах,свој устрепњу. Реч"с трах" као
дај епокренулалавинус ећањауме ни: али, ј асам,
некада, био с аонест ранеулаз нихврата, крет аосе
прос тором кој ионаоивичавај у. Кре таосасв ешћуда
туприпадам. Ослушкивао, с личнот ојжени, далиће
селифтз ауставити намом спрату, дали нам неко
долаз и у посет у или с е отац враћа с а посла.
Легитимнос тмогборав кау том прост ору била ј е
потпуна.Ништаниј емог лодај едов едеупитање.
Ас адај етаневидљив аженанекокобранитај
прос тор, штити г а. Он њој припада. Попут
уплаше не зверчицеослушкуј ез вуке изходника и
размишљадалиј еониуг рожавај уилисамодоносе
изненадне,алидобронамернег ост е.
Нико незв они. Неко ко ј еј едно време био
испреджениногс танаулазиулифтиодлаз и. Хоће
лионаизаћинате расуипог ледатикој етобио? Да
лијењенаљубопитљивос тбаш такове лика?
Средов ечнимушкарац напуштаз граду. Види
гакаконежурећипролаз ииз међуст амбенихз града
и нест ај
еиз ај еднеодњих. Зауве кс ас обом однос и
разлог ез бог кој их је ст ајао пре д вратима њеног
стана,шт ај ежелео.

60
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Мождаћенаре днихдва-т ри данаонај

ош о
њему размишљат и? Очекив ати да непоз нати
мушкарац поноводође, позвони икажештажели,
објаснизаштосефотографис аопре двратимањеног
стана.Аондаћегазаувекзаборав ити.

61
ЗоранИлић

НАКРОВУ

На врху з граде из над с танова ј е т ераса.

Станаримај еслужилаз ас ушењерубља. У с твари,
самоонимакој ис ус танов али упот кров љуи нис у
имали с опс твене терасе. Друг у половину з граде
прекрив араванкровпос утшљунком. Накровс еса
терасе мора пењати мет алним мерде винама
причвршћенимз азид.
У летњим мес ециманањемуби с ес унчали
некиодс танараз г
раде. Нај чешће, с тудентс адруг ог
спратаи девој каизприз емља. Били би ос амљени,
нико им не би сметао. Вероватно ј 1
еиз међу њих
двоје било из вес
них с импатиј а. Да ли су њихов а
интимнадружењапролаз илаубез азленом ћаскању
или би одлаз или и коракдаље, и пре пуштали се
нежним додиримаи пољупцима? Смеште ни изнад
свихнасони би с атимас војателаиз лаг али с унцу.
Како с у, тако обнажени, ј едно друг ом морали
деловати пожељно?! Та саврше нос т, с кладност
њихових младих тела. Тела у пуном животном

Ве
1 1 ро
в атној
е,ипак,пребла
гаре
ч, из
атој
еприкла
дниј
а, т
ачниј
а-
с
игурно.

62
 „
Трчи, з
еко,трчи“

напону, потпуно спремна да сеупотребе, с тавеу

функциј у.
Ст ановалисмонапоследњем с прату, иј абих
понекадиз ашаонанашутерас уипос мат раоштасе
дешаваис предз градеили посматраообрис еграда.
У таквим т ре нуцима дешав ало би с е даса кров а
долетикаменчићипаднепоредмене.Радозналобих
погледаог оре , међутим њихдвој ебис еповуклииз а
ивице.Иг ралис ус есамном. Ос тајаобихнатерас ии
стрпљивочекаодасеконачнопокажу. Понекадби
каменчићпонов одоле теодокбихј агледаоудруг ом
правцу. Понекад бихихокрзнуо крај ичком ока, и
тадабис акровадопрос мех.
Њихов ат ајнав езајекас нијепрес тала. Теили
следеће ј ес ени. Младић с е вратио на с тудијеу
Београд док ј е де војка убрзо и тихо напус тила
родитељс кидом. Удаласе . Мождај емис лиладаму
натајначинпркос и, стављадоз нањаштај езаувек
изгубио?
Св аког алетау ме диј имапричај у о озонској
рупи ишт етнос ти прекомереногиз лагањас унцу. У
градујеиз г рађенонеколикобаз ена, вештачкој езеро
накрај уг радај едобилоуређенуплажу. Кој еже љан
сунчања, купањаидружењатамоодлаз и. Раванкров
намој ојз градиј еиз губиос вакис мисао. Ников ише
инепокушавадаг аосмис ли. Каменчићај еидаље
сасвим дов ољно. Зими су пре кривени с негом,

63
ЗоранИлић

ушушкани ис под бе лог, нежног покривача. У

пролећеиј есенсунатопљениводом... Влажни с уи
хладни. Ме ђутим, нико их не уз има у руке, не
милује, недодируј е
, приносиуснамаилиобраз има
каонекереликвиј е
.
Реликвијенакој имас улежаламлада, складно
обликов ана тела и ис писивала нај
романтичниј и,
најс
уштинскиј идеос војихжив отнихприча.

64
 „
Трчи, з
еко,трчи“

DAVNA FOTOGRAFIJA

Na poleđini fotografije je pisalo:

„D.K., deca zastavnika Dimitrija Sreć ković
a i ja u
malom parkiću u K-u (jun 1962. godine.)“
A u današ njim novinama č itulja: „Našdragi
Predrag K. je preminuo 6. septembra 2007. godine u
četrdeset i š estoj godini. Sahrana ć e se obaviti u
ponedeljak, 10. septembra u 14.30 č asova na Centralnom
groblju.
Ožaloš ćeni: otac D., supruga... sinovi...“
Četrdeset i pet godina deli te dve fotografije:
crno-belu fotografiju u mom albumu i onu u č itulji u
beogradskoj „Politici“.
Mada na poleđini fotografije piš e da je nastala
juna meseca, niš ta na njoj ne odaje da je nastala u tom
mesecu. Drveće je ogoljeno, jedan od dečaka ima
đubretarac, D.K. je u vojnič kom š injelu.
Foto-aparat je, verovatno, u rukama oca deč aka,
zastavnika Sreć ković a.
Tada je pokojni Predrag K. imao tek godinu dana.
Jošje bio beba, a D.K. mlad otac.
D.K. je visok i vitak. Njegov izgled je
nagoveš tavao da bi sin mogao da mu postane koš arkaš ,

65
ЗоранИлић

kao š to je robustan izgled mog oca nagoveš tavao da bi

njegov sin mogao da postane fudbaler.
Dvojica deč aka, sinovi zastavnika Srećković a,
čuč e. Jedan od njih, mlađi, na glavi ima kačket. Crni
kač ket.
Bila je nedelja, i sahrana Predraga K. je bila
predviđena za sledeć i dan. Čak i to groblje, nije bilo tako
daleko od mene. Tek nekoliko stotina metara.
Kada bih otiš ao, mogao bih da vidim D.K.
Predragovog oca. Skrhanog od bola, slomljenog starca.
Ali, dobro znam da neću otići. Nepristojno je.
Moja porodica i porodica pokojnog Predraga K. se
nikada nisu družile. Ona fotografija u parku je č ista
sluč ajnost.
D.K. i moj otac su bile kolege koje su se,
verovatno, tog junskog popodneva vrać ali sa posla.
Možda su stanovali u istom delu grada? I, eto, sreli
zastavnika Sreć ković a koji je izveo svoje sinove u park, i
tako je nastala fotografija...
Nije trebalo da predstavlja niš ta suš tinsko. Tek, u
tim davnim godinama, iskoristiti priliku za tako neš to
retko, nesvakidaš nje, kao š to je fotografisanje.
U mom albumu je sač uvana jedna od, verovatno,
tri fotografije.
Predrag K. je otišao kao uspeš an čovek. Neko ko
je imao uspešnu sportsku i poslovnu karijeru.

66
 „
Трчи, з
еко,трчи“

Polako se topi, nestaje, ono š

to je trebalo da bude
moj zapis... Topi se, nestaje...

67
ЗоранИлић

FOTOGRAFIJA TRAŽI PISCA

Priznajem da mi nisu potpuno jasni razlozi, ali
fotografija na mom monitoru prosto od mene traži da o
njoj nešto napiš em, mada nijednog od mladić a na slici
ne poznajem. Niš ta im ne dugujem, č ak ni ovaj kratak
zapis. Nisam deo, ne pripadam njihovom svetu.
Ta trojica mladića su se izležavali jednog majskog
podneva na terasi udubljeni u svoje misli, svoje
razgovore... Možda i u svoja ć utanja? A onda sam ja
naišao, zakorač io u taj izolovani, zatvoreni svet (nazvao
bih ga: svet iza sedam gora i sedam mora; svet kome i
da hoć u, ne mogu da pripadam), za trenutak naruš io tu
intimističku atmosferu, i fotografisao ih.
Učinilo mi se da bi to mogla da bude zanimljiva
fotografija, da to š to vide moje oč i nije neš to
svakidaš nje. Oni jedva da su me primetili, ili nisu želeli
da me primete? Mene i moj foto-aparat koji će sač uvati
njihove likove, njihovu mladost... Verovatno, na jedan
pogreš an, iskrivljen način. Ne, ti mladići nisu verovali u
moćmalog digitalnog foto-aparata u mojim rukama, niti
u moju inventivnost kao fotografa.
Fotografija je mesecima stajala u nekom od
foldera na hard disku rač unara, potpuno zaboravljena
od mene. Nisam joj pridavao nikakav značaj. Postoje

68
 „
Трчи, з
еко,трчи“

periodi kada neprestano fotografiš em, a potom

mesecima ne uzimam foto-aparat u ruke većradim
neš to drugo.
Onda sam na internetu otkrio veb-sajt posveć en
fotografijama i počeo da prebacujem svoje fotografije.
Jednoga dana sam prebacio i fotografiju na kojoj su
mladić i. Kada sam je aploudovao na sajt trebalo je
smisliti naziv za nju. I ja sam se upitao: š ta ta fotografija
predstavlja, š ta donosi, š
ta sam njom želeo da izrazim?
Prvo mi je na pamet palo da je nazovem Tri prijatelja i
ukucao sam taj naziv. Činilo mi se da najjača poruka
koju fotografija nosi jeste poruka o prijateljstvu,
druženju kada smo mladi, naš em generacijskom
zajedniš tvu...
Nekoliko dana kasnije, nisam viš e bio zadovoljan
odabranim naslovom. Kada bih razmiš ljao o fotosu već
sam za njega vezivao drugu poruku. Dok bih hodao
ulicom ili sedeo ispred televizora i razmiš ljao o slici, u
sebi bih rekao: "Život je lep! Život može da bude i lep!"
Sutradan sam ponovo otiš ao na veb-sajt i ukucao
nov naslov - Život je lep.
Fotografija je konačno bila spremna da se
predstavi posetiocima sajta, izloži njihovim pogledima,
komentarima... Započ ne da živi svoj život.

69
ЗоранИлић

70
 „
Трчи, з
еко,трчи“

БЕЛЕШКАОПИСЦУ

71
ЗоранИлић

72
 „
Трчи, з
еко,трчи“

САДРЖАЈ

Породичнопут
овање................................................................5
Пов
рата
кза
уве
к............................................................................
Пре
подне.......................................................................................
Кра
јве
ка.........................................................................................
Кадај
еРомеос
реоЈ
улиј
у...........................................................
Ле
гендаРу
мја
нце
ва.....................................................................
Just do it ..........................................................................................
Се
ћањенаКет
и............................................................................
Напуште
ниг
рад...........................................................................
Трчиз
еко, т
рчи.............................................................................
Фотог
рафиј
а..................................................................................
Еде
н.................................................................................................
Пре
двра
тима................................................................................
Нак
ров
у.........................................................................................
Дав
нафот
ографиј
а......................................................................
Фотог
рафиј
атражипис
ца.........................................................

73
CIP – Кат
алог
иза
цијаупубликацији
НароднабиблиотекаСрбиј
е, Бе
оград

821.163.41–36(082.2)

ИЛИЋ, Зоран
Трчи, зек о, т
рчи/ ЗоранИлић. – Бе оград: Алма,
2008 (Бе ог рад: СкриптаИнте рна
циона л). – 73 с
тр. ; 21
cm. – (Библиот екаСавреме накњижевнос т/  Алма,
Београд )

Тираж300.

ISBN 978-86-7974-...

COBISS.SR–ID 1...