ALEGORIJA

ŠTA JE SREĆA?
Hiljadama godina čovek je razmišljao o pitanju "Šta je sreća?" Došao je do bezbroj
odgovora. Začuđuje to da, i pored svih tih odgovora, vrlo malo ljudi može istinski reči da se
oseća srećno. Jedna kineska priča govori o prirodi sreće na krajnje zanimljiv način.
Pre nekoliko hiljada godina Kinom je vladao izuzetno okrutan i sebičan tiranin.
Naredio je da se oko zemlje podigne zid od deset hiljada kilometara. Da bi razumeo kako se u
to doba živelo, čitalac mora da ima na umu da su mnogi ljudi pomrli tokom izgradnje tog
zida, a njihovi kosturi ostali uzidani u njemu. U to doba, živeo je jedan veoma stari Kinez koji
je posedovao samo dve stvari u svetu koje je voleo - sina jedinca i jednog konja. Međutim,
kakva je obično sudbina, jednoga dana je konj pobegao. Kada su čuli za tu vest, svi stariji
stanovnici grada su došli da ga uteše govoreći: "Kakva te je nesreća snašla da ti je pobegao
konj!" Starac pogleda u njih i reče: "Otkud znate da je to nesreća?"
Nekoliko dana kasnije, konj se vratio sa još šest drugih konja. Kad to videše, meštani
ponovo dođoše kod njega i rekoše: "Kako si sada srećan kad imaš sedam konja." Starac je
razmišljao jedan trenutak. Tada je pogledao u njih i odgovorio: "Otkud znate da je to sreća?"
Tog popodneva starčev sin odluči da uzjaše jednog divljeg konja. Pao je i ostao
bogalj. Sada se meštani okupiše ponovo i rekoše: "Kakva te je nesreća snašla da ti je sin pao s
konja i ne može da hoda." Starac im odgovori na isti način: "Otkud znate da je to nesreća?"
Meštani se zbuniše i raziđoše se.
Sledećeg dana, carevi ljudi su došli u taj isti grad. Imali su naređenje da naprave popis
svih mladih, sposobnih muškaraca za građenje jezivog zida od deset hiljada kilometara. Svi
mladići iz grada su uzeti, osim starčevog sina. Kada se to dogodilo, meštani su bili sigurni da
su konačno shvatili mudrost tog starca. Ponovo su došli kod njega i rekli: "Kako si srećan da
ti nisu odveli sina da gradi zid." Starac je ponovo pogledao u njih i rekao: "Otkud znate da je
to sreća?"
U tom trenutku, svi meštani su se potpuno zbunili. Razišli su se a potom održali zbor.
Vratili su se starcu i rekli: "Razgovarali smo i složili se da si ti najmudriji čovek u Kini.
Smatrali bismo velikom srećom kada bi nam ti postao starešina." Starac raširi ruke u očaju i
reče: "Otkud znate da bi to bila sreća? Ne želim da se toga prihvatim." I ode.
Vrlo je verovatno da je on bio najsrećniji čovek u Kini, jer je znao tajnu sreće!