Anime

Pojam i istorija anime

Pojam anime predstavlja animaciju nastalu u Japanu. 1914. crtači stripova prvi u japanu
počinju da eksperimentišu sa animacijom. Najstariji anime datira iz 1917. godine i predstavlja
animaciju samuraja koji neuspešno isprobava svoj novi mač, dok se naredne godine pojavljuje
prvi anime koji doživljava svetski uspeh: kratkometražni ''Momotaro'' od Kitajama Seitaroa.
Posledica je da naime postaje alternativni način izražavanja. Prvi dugometražni film je
''Momotarovi božanstveni morski ratnici'', propagandni film režisera Micuju Seoa u potpunosti
finansiran od strane Japanske mornarice.

Za uspeh koji je anime zadobila u kasnijem periodu, najzaslužniji je jedan čovek kasnije
proglašen za boga anime Osamu Tezuka. Uspešan crtač japanskih stripova manga, inspirisan
Diznijevim filmom ''Snežana i sedam patuljaka'', unosi novine u nacin animacije. Uzrok promena
je bila potreba da likovi koji su često bili uključeni u duboke priče dobiju mogućnost izražavanja
velikog broja emocija, stoga su im oči uvećane, čto je omogućavalo sa malim promenama da
prikaže od zrelosti do tuge ili besa. On je u mnogome uprostio i sam način animacije, da bi
omogućio sebi da u kratkom vremenskom periodu sa neiskusnim animatorima i pri malom
budžetu dobije rezultate. Te tehnike su u uptrebi i danas. Osim što je definisao način animacije,
Tezuka je i otac žanra meka, anime u kojima su glavni likovi roboti, koji je najrasprostranjeniji
oblik anime do danas.

Šezdesetih godina anime počinje da se probija na svetsko tržište. Prva anime serije koja
je zadobila pažnju sveta je ''Astro dečak''. Puštana prvenstveno u Japanu, kao prva anime koja je
imala stalne likove, serija je stekla toliku popularnost da je izvezena na američko tržište, gde je
takođe zabeležila uspeh. Anime polako počinje da ulazi na svetsko tržište, i pravi bum doživljava
osamdesetih godina najviše usled uspešnih adaptacija mange poput ''Akira'' i ''Duh u oklopu''.
Iako je većina anime zasnovana na manga stripovima, to nije uvek slučaj, često su zasnovane na
igricama ili imaju nezavistan scenario. Popularnost je održana do danas, uglavnom posredstvom
kratkometražnih anime poput ''Pokemon'', igre zasnovane na Nitendovoj popularnoj igri ili
''Bleach''.
 Stilistika anime

Anime je svakako postala jedna od najdistinktivnijih načina animacije. Iako postoji

mnogo varijacija od originalnog koncepta, u osnovi se uvek nalaze elementi koji svakog neukog
gledaoca primoravaj da ih uoci kao anime. Neki od najčešće upotrebljavanih, ako ne i obaveznih
elemenata su predimenzionirane oči i neporporcionalni udovi, predimenzionirane i neobične
frizure, česta pojava oblačića sa tekstom radi dodatne dramatizacije izgovorenog, ili jednostavne
pojavi naprimer kapi na licu koja isto tako nestane radi prikazivanja nervoze ili tuge lika. Česta
je upotreba i elemenata direktno preuzetih iz mange, čak u nekim uvodnim špicama se koristi
stripovana forma za uvođenje u priču. Pri predstavljanju likova, uglavnom se koristi klasičan
pristup proporciji, gde veličina glave predstavlja osnovu, dok visina predstavlja uglavnom sedam
do devet visina glave. Kod deformisanih likova, te proporcije se menjaju, kao i kada je potrebno
skrenuti pažnju na neku osobinu lika. Tako, kao i kod američkih crtanih filmova novije
produkcije, ako se kod ženskog lika treba prikazati privlačnost, njene noge će biti
disproporcionalno dugačke, kod zlih likova torzo skraćen radi prikazivanja pogrbljenosti itd.

Ono što je zajedničko za skoro sve anime likove su predimenzionirane oči. Kao što je
pomenuto, veruje se da ih je uveo Tezuka pod uticajem predratnih crtaća ''Miki Maus'', ''Bambi'' i
''Beti Bup''. Predimenzioniranost je uvedena radi upadljivosti, pošto su oči ogledalo duše, one
omogućavaju anime umetnicima da lako izraze emocije lika. Uz podršku oblika usta, svaka
emocija može biti izražena metodama kao što su treperenje, smanjivanje... Osim očiju,
primetljiva je upotreba i dodataka za prikazivanje emocije, tako se naprimer bes prikazuje sa
linijama na čelu koje predstavljaju nabubrele vene, likovi u neprijatnim situacijama izrazito
pocrvene, i primetna je pojava crtane fizike, kada likovi u skladu sa emocijom niotkuda stvaraju
predmet kojin upotrebe kao ispomoć za reakciju.

Sve tehnike korišćene u konvencionalnoj animaciji se koriste i kod anime. Razlika je što
se u anime primenjuju mnoge tehnike koje se pretežno koriste u igranom filmu poput
perspektive. Takođe, pozadina se naglo može promeniti radi dramatizacije momenta, od
zatamnjenja dok lik ima unutrašnji monolog, do potpune promene pozadine u šarene linije
prilikom naglog pokreta, najpoznatije iz serije ''Pokemon'' kada likovi kreću u borbu. Pokreti
likova su uglavnom animirani u maniru da više izgledaju kao promena iz poze u pozu, nego kao
živo kretanje.

Uticaj na svetsku kulturu

Iako je na svetsku scenu počela da stupa šezdesetih godina, pravi komercijalni uspeh
ostvaruje tek osamdesetih godina prošlog veka. Radi popularizacije na Američkom tržištu, anime
se u početku sinhronizuju na engleski, dok se retko titluju. Takođe, radi izlaženja na strana tržišta
prolaze kroz cenzuru radi prilagođavanja rigoroznijim zahtevima cenzora. Taj trend kasnije
opao, osim manjih izmena kao posledica potražnje publike za originalnim verzijama. Po otkriću
DVD medija, izdavači su bili u mogućnosti da ponude tržištu neobrađene verzije koje su zapravo
mnogo bolje prolazile, dok su prilagođene verzije bile bolje prihvaćene od strane auditorijuma
koji nije ranije imao kontakta sa anime. U slučaju da izdavač ipak ne ponudi verziju sa
originalnim zvukom, česta je pojava takozvanih ''fansub'' verzija, u kojima poklonici samostalno
titluju originalne verzije. Danas mnogi popularni kanali sa animiranim programom uvršćuju u
svoj program termine određene za anime sadržaje.

Anime je postigla veliki uticaj na globalnu kulturu. Iako nikada nije ostvarila globalni
uspeh poput Holivuda i dalje se smatra jako profitabilnim. U Americi, a i širom sveta, nastaju
Anime konvencije, sajmovi na kojima se okupljaju ljubitelji anime. Ona istovremeno predstavlja
način približavanja japanske kulture globalnoj publici, za koju postoji postojanje još od
devetnaestog veka. Primećen je trend u porastu interesovanja za učenje japanskog jezika u
Sjedinjenim Americkim Državama u toku devedesetih, što je i period kada je anime doživela
najveći bum. Širom sveta počinju da se prave Filmovi inspirisani animeom, čiji su produkcijski
timovi ili sami bili obožavatelji ili su bili primorani da gledaju anime. Jedna francuska
kompanija je čak bila preseljena u Tokijo radi saradnje sa anime producentima. Iako stilski jako
srodna anime, proizvodi ove firme od strane kritike i publike nikada nisu prihvaćene kao
autentične. Problemi koje anime ima pri popularizaciji je slabo poznavanje japanskih tradicija,
običaja i legendi.