ANTIDEMOKRATIZAM

ANTIINDIVIDUALIZAM
ANTILIBERALIZAM
MONARHIZAM

MOMIR NIKOLI]
I
KRITIKA DEMOKRATIJE
PRIREDIO
TOMICA KER^UQ

Beograd 7511
 ,,Monarhija, uop{te, ne zasniva se na
narodnom priznawu, mislimo
izri~nom priznawu. Monarhija nije
izborna ustanova. Ona je istorijska
ustanova. Ono ,,i po voqi narodnoj'',
to je samo formalan ustupak
demokratiji, naro~ito u ovom
slu~aju, voqa naroda ne sme da se
shvati onako kako se shvata kad je re~
o narodnom predstavni{tvu. Voqa
naroda, kada se ti~e monarhije, nije
nikako voqa bira~kog tela. To je
voqa naroda u wegovom istorijskom
razvitku, naroda ne kao skupa
savremenika nego kao lanca
nara{taja, naroda kao jedne odre|ene
pro{losti, sada{wosti i
budu}nosti. Zato monarhiju nema
niko da priznaje, jer niko sem we ne
predstavqa narod u spomenutom
smislu. Izvori prava monarhije su daqi i dubqi od priznawa
savremenika. ^im monarhija postoji, i samim tim {to postoji, ona je
najstarija i prva vlast i pravo, iz koje izviru sve druge vlasti i
prava. Ne zasniva se monarhija na narodnom voqi, nego je monarhija
jedan deo svoje vlasti prenela ne bira~ko telo. Dogod monarhija
postoji va`i ustavno pravo monarhije, a po ustavnom pravu
monarhije, ustav je wen ustupak.''1

1
? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? : ???????? ????????? , ????????? ??????? ? ? . 7. ????? 1925. ???.
 Momir Nikoli}

PRISTUP

U na{oj me|uratnoj politi~koj kwi`evnosti konzervativna ideologija

na{la je svoj vredan i zapa`en izraz u `urnalisti~kom opusu Momira
Nikoli}a.2 Zapravo, u nas tek od Momira Nikoli}a mi imamo prvu ozbiqniju i
sistematsku teorijsko-aplikativnu razradu konzervativnih ideja.
Formalni ideolo{ki obrazac kontzervativizma u radovima Momira
Nikoli}a ispuwavaju: doktrina monarhije, opozitum prema demokratiji i
izrazit kriti~an stav prema liberalnim na~elima.
Celokupno delovawe Momira Nikoli}a na poqu konzervativne
ideologije svedo~i o presudnom uticaju ideja [arla Morasa, osniva~a Action
Francaise i intelektualnog predvodnika svih desnih pokreta u periodu izme|u
dva svetska rata.
U ovoj svesci sabrali smo, i po tematskim celinama, kojima smo sami
nadenuli nazive, razvrstali odabrane tekstove Nikoli}a pisanih u me|uratnom
periodu.
Ovaj skorman prikaz zami{qen je kao prilog konzervativnim idejama.

Tomica Ker~uq

2
 GLAVA PRVA

DEMOKRATIJA JE BESMISLICA
1. Primedbe o demokratiji stare deset godina (''Ideje'' br. 14.
16.2.1935 str. 3)
2. Primedbe o demokratiji stare deset godina (''Ideje'' br. 15.
23.2.1935 str. 3)
 PRIMEDBE O DEMOKRATIJI STARE DESET GODINA

Kada se danas ka`e demokratija, onda pod tom re~ju treba razumeti pokret
koji je iza{ao iz Revolucije, onakve kako joj je kon~an pravac dao Ruso. Tu
spadaju sve demokratije na kontinentu, kojima se kao bitno slu~na mo`e dodati i
ameri~ka demokratija . Engleska demokratija , ma koliko da je naknadno pretrpela
uticaj kontinenta, tu nikada ne spada. Engleska je nesumwivo demokratija , kao
{to je nesumwivo i monarhija, ali pre i vi{e nego i jedno i drugo, ona je
aristokratska republika
?
Demokratskog feti{izma nisu ~esto oslobo|eni ni sami kriti~ari
demokratije. Tako se on kod nekih od wih javqa u tome {to oni povla~e na~elnu
razliku izme|u demokratija politi~ke i ekonomske, pa sve prekore upu}uju prvoj,
za koju tvrde da postoji, a sve hvale drugoj, koju po wihovu mi{qewu treba tek
ostvariti. Jasno je za{to su se, sre}ni, uhvatili za ovu razliku. Ona im dopu{ta ,
da ustaju}i protivu stvari , ne ustanu protivu re~i. Neka na svaki na~in ostane
netaknuta re~, velika ~arobna re~, i zato se pribegava razlikama koje ne samo da
ni{ta ne razlikuju nego sve brkaju. Nigde se mo`da tako kao ovde ne obelodawuje
da demokratija spada u ono irola fori o kojima govori Bekon.
?
Treba prvo u~initi jednu prethodnu primedbu koja se ti~e samog tog izraza
ekonomska demokratija. Izgleda da on nije dovoqno jasan onima koji ga
upotrebqavaju i zloupotrebqavaju . Ako mu pridamo jedino jasno zna~ewe koje
mo`e imati, a to je demokratsko stawe dru{tva, onda je takvo stawe, u svakom
dru{tvu pro{lo prvi stupaw razvitka, nemogu}nost. Uvek je bilo nesravweno
lak{e proglasiti qude jednakima nego ih snabdeti istim brojem zlatnika. Ko je
za ekonomsku demokratiju, taj je, pod uslovom da zna {ta tra`i, za komunizam,
koji jedini ostvaruje, istina jo{ uvek samo u teoriji, demokratsko stawe
dru{tva.
Ali sva slabost ove ~uvene razlike postja o~igledna kada se zna da se
demokratija javila kao preobra`aj ne samo politi~kog poretka nego isto tako i
privrednog i dru{tvenog. Ona je u politici proglasila narodnu voqu, ali je u
privredi proglasila slobodnu utakmicu, u dru{tvu pravo pojedinca. I ona je
svoje reforme svuda provela. Demokratija je isto tako duboko preobrazila
privredu i dru{tvo kao i politiku. Druga je stvar {to su wene reforme urodile
zlom. Ali su se one pokazale r|ave podjednako i u politici i u privredi i u
dru{tvu. Demokratija, i prema onome {to je htela da sprovede i prema onom
e{to je sprovela, javqa se kao poredak jednovremeno politi~ki, privredni i
dru{tveni. Ona danas istom snagom postoji ostvarena u svima ovim oblastima.
To svakako nije ono {to je ona htela doneti, ali to je ono {to je ona, polaze}i od
svih na~ela jedino mogla doneti. Uzalud je dokazivati da ne postoji ekonomska
demokratija. Ne postoji ni u politici, i u istoj meri, ono {to je demokratija
htela da ostvari. Ali postoji svugde, i u politici i u privredi i u dru{tvu, ono
{to je primena demokratskih na~ela jedino mogla dati. Davati nove primene
na~elima, ma u kojoj oblasti, bilo bi izli{no, jer su ona svugde donela ono {to
su mogla doneti. Od novih primena demokratskih na~ela ne se {ta o~ekivati. To
bi bilo samo udubqivawe u zlo iz kojega, me|utim, treba izalziti . I kada
pomenuti kriti~ari demokratije tra`e ekonomsku demokratiju, ~ovek te{ko
odoleva da ih ne dovikne: pa uzmite je, ona je tu pred vama, u punu ostvarewu kako
je mogla biti ostvarena.
?
Demokratija nije ostvarila ni slobodu ni jednakost ni bratstvo. Nije dala
narodu ni{ta od onoga {to mu je obe}ala. Ali mu je dala obmanu da je suveren i
da preko pretstavnika koje bira vlada sam sobom. Narodu se najte`e odri~u
sli~nih obmana koje laskaju wihovoj sujeti.
?
Demokratija posmatra i ure|uje ~oveka kao takva, ~oveka za sebe, odvojena od
svih prirodnih veza wegovih, od svih odnosa koji ga u stvarnosti okru`uju ,
odre|uju , ograni~avaju. To je weno oslobo|ewe pojedinca. Demokratija je
nepoverqiva prema svima podzajednicama u kojima se ~ovek javqa u dru{tvu, jer
smatra da su one toliko stega koje sputavaju puno ostvarewe wegove li~nosti .
Prirodna pojava za wu nije ~ovek ~lan porodice, ~ovek ~lan op{tine, ~ovek
~lan poziva i tako daqe, nego usamqen pojedinac u sredini isto tako usamqenih
pojedinaca, u kojoj usamqenosti ona vidi jemstvo wihove slobode.
?
Apsolutna monarhija iskqu~ivala je samoupravni `ivot na~elom da je
vladao~eva voqa izvor svekolike vlasti . Demokratija ~ini to isto kada narodnu
voqu, odnosno voqu ve}ine izabranih pretstavnika, progla{uje za izvor
svekolike vlasti. Ni jedna ni druga ne priznaje nikakve samonikle podzajednice
i nadle`nost dr`ave pro{iruju na celo dru{tvo,. U oba slu~aja apsolutizam je
isti ; promewen je samo nosilac wegov. Promena na gore, jer mesto neograni~ene
vlasti jednoga u kojoj je bilo i odgovornosti i sposobnosti i doslednosti, do{la
je nograni~ena vlast ve}ina kojoj nedostaju sve ove dragocene odlike. Herodota
ima ova za demokratiju svirepa primedba: ''Tiranin bar zna {ta ho}e; narod ne
zna ni to''. Dodajmo jo{ da apsolutna monarhija nije bila uspela da sasvim
slomije otpor slobodnih tela. Bile su potrebne revolucije da se ove vekovne
ustanove zbri{u, i apsolutizam koji se nije mogao potpuno sprovesti u ime
vladaoca, zaveden je do kraja u ime naroda.
?
Ako demokratija {ta ne priznaje , to je da mo`e biti drugoga merila
vrednosti sem broja. Svi bira~i, bez obzira na duboke razlike u prirodnoj i
socijalnoj vrednosti wihovoj, jer su jednaki pretstavnici narodne suverenosti .
Svakako da je ova najve}i apsurd demokratije. Ali je to i najbitnija dogma wena.
Ako tu na~nete demokratiju, onda se posle ceo poredak wen sam po sebi ru{i.
?
Zanimqivo je primetiti da je u Hobesovoj teoriji dr`avne vlasti unapred
naslikana docnije stvarnost: ta demokratija sadr`inom nije drugo nego
monarhijski apsolutizam izveden do kraja . Hobes je u moderno doba najve}i
teoreti~ar apsolutne monarhije. Dr`avni apsolutizam koji je on izradio, a niko
ga nije doslednije ni potpunije izveo, on je izradio na vladala~ke ruke. To
izlazi ne samo iz wegova shvatawa da je monarhija najboqi oblik vladavine , nego
i iz wegova stava u doga|ajima engleske revolucija. Hobes se nadao da }e wegov
Levijatan ''pasti u ruke nekom vladaocu'' koji }e ga prou~iti i primeniti
doktrinu koju sadr`i. Ali se kod toga najve}eg teoreti~ara apsolutne monarhije
nalaze u isto vreme postavqena i osnovna na~ela demokratske, kao {to se i
wegovu idealu dr`avnog apsolutizma potpuno pribli`ava tek demokratija:
1. Hobes kao i demokratija polazi od pojedinca, jer ceo socijalni
`ivot zasniva se na ''nagonu li~nog odr`awa''.
2. On u saglasnosti sa demokratijom smatra da se odnosi u dru{tvu,
za razliku od ostale prirode, mogu ure|ivati po nacrtima
qudskog razuma.
3. Hobesu se dogodila isto {to i demokratiji: polaze}i od
pojedinca, i ba{ zato {to polazi od wega, on zavr{ava dr`avnim
apsolutizmom, i na isti na~in kao i ona, preko dru{tvenog
ugovora .
4. On je zajedno sa demokratijom protivu svake jerarhije, te prema
tome za ono {to se demokratskim re~nikom zove jednakost.
5. Hobes kao i demokratija izvodi dr`avni apsolutizam do kraja, do
kojega on nikada nije do{ao pod monarhijom, time {to prema
dr`avi ukida neprikosnovenost svojine i nezavisnosnost
duhovnoga.
?
Zabluda je verovati da se sloboda, koja treba da brani gra|ane od dr`ave
mo`e zasnivati i osigurati ustavima, dakle jednostranim ~inom te iste dr`ave.
Demokratija, koja je samo nastavila rad legista na izgra|ivawu dr`avnog
apsolutizma, proglasila je ustanovu ugovora nepomirqivom sa pojmom ustavnoga
prava. Sredwi vek, koji je po re~ima Montalamberovim bio ''nakostre{en
slobodama'', znao je za ove ustavne ugovore. Danas kao i uvek sloboda se mo`e
zasnovati i osigurati samo poveqama, jer poveqa ve`e onoga koji daje slobodu
isto tako kao i onoga koji je prima.
?
Demokratska sredina gotova je da digne poviku na nasiqe svaki put kada se
wena raspu{tenost poku{a suziti uvo|ewem reda. Ali je s druge strane te{ko
na}i sredinu u kojoj je mawe razvijeno po{tovawe prava pojedinaca i grupa ,
mawe stvarne slobode. U demokratiji se smatra da dr`ava ima pravo na sve, i to
je razlog {to se sve i tra`i od dr`ave. Ako dr`avna vlast u demokratiji
dopu{ta sebi da radi {ta ho}e sa li~no{}u i imawem gra|ana, to je zato {to zna
da kod pojedinaca i grupa ne postoji nikakva izra|ena svest ni usa|eno ose}awe o
neprikosnovenosti wihovih prava. U demokratiji se sloboda iscrp quje
bira~kim pravom, koje je prividnost slobode. I dok mu se ta prividnost slobode
redovno ispla}uje, demokratski gra|anin idealno trpi sva stvarna nasiqa.
?
Nije sloboda u tome da narod, pod uticajem izborne borbe i svega onoga {to
ona neminovno donosi sobom, u jednom danu odlu~uje za vi{e godina unapred o
visokoj dr`avnoj politici za koju u ogrmnoj ve}ini nije spreman i koja ga
uostalom ne zanima. Sloboda je u tome da se sa porodice, op{tina, sreza ,
pokrajine, poziva, prosvete, crkve skine haoti~ni, ali toliko te`i pritisak
dr`ave koji gra|ane vre|a u wihovu dostojanstvu, ometa u wihovu radu, ko~i u
wihovu razvitku. Narodu bi se uzela iz ruku zve~ka suvereniteta, ali bi u
naknadu gra|ani dobili niz stvarnih vlasti , prava, sloboda.
 PRIMEDBE O DEMOKRATIJI STARE DESET GODINA

Kada se jednom ustanovi da vlasti pripada narodu, dakle da je sva~ija i

ni~ija, da se sa malo voqe, ume{nosti, truda mo`e oteti, kada se me|u zava|ene
stranke baci vlast kao kost me|u gladne pse, onda se ne treba ~uditi {to je ove
svima sredstvima otimaju i {to wihova borba pru`a prizor od kojega se glava
okre}e.
?
Koja bi demokratska vlada dakle zavisna od ishoda izbora, smela pre}i
preko izbornih obzira? Samo ona vlada koja bi, li{ena ose}awa samoodr`awa,
bila raspolo`ena da izvr{i samoubistva. Demokratija primorava svoje vlade da
vode ra~una pre svega o izbornim obzirima, od ~ega zavisi wihov opstanak, jer
da bi se ma {ta radilo, treba prvo postojati. Vlada koja u demokratiji ne bi
vodila ra~una o izbornim obzirima bila bi r|ava vlada. Ako ho}ete da vladine
odluke budu slobodne od izbornih obzira, onda treba prvo osloboditi od wih
samu vladu. Pravilo je uvek isto: ako ne}ete posledice po~nite uklawawem
uzroka.
?
Bezazleno je i opasno kada se jemstvo za slobode gra|ana tra`i u
demokratskim raspolo`ewima vlade. Svaka vlast je sklona da gazi slobode.
Demokratska vlast je neminovno osu|ena na to, po{to se odr`ava izbornim
uspehom, tako da je za wu ga`ewe sloboda pitawe opstanka. Samo vlast nezavisna
od sloboda gra|ana mo`e da ih po{tuje, jer nikada nije u polo`aju da bira
izme|u wih i svoga opstanka. Ali su i tada potrebna jemstva, prema vlasti
organizovane odbrane sloboda, a ne besplatna vera u wenu slobodoumnost.
?
Nikada gra|ani nisu bili mawe svesni svojih posebnih interesa ni mawe
udru`eni da ih brane nego u poretku koji im je, progl{uju}i ih suverenima,
stavio u du`nost ono {to im samo po izuzetku mo`e pripadati, stara we o
op{tim interesima zajednice.

?
Zato {to se sloboda ne razume, vidi onde gde je ne mo`e biti a ne tra`i onde
gde joj je mesto, svaki napad na demokratiju shvata se kao napad na slobodu.
Me|utim, borba protivu demokratije, to je onde gde ona postoji jedino
mogu}na borba za slobodu.
?
Demokratija je glavni put da se, u politici, iz fizike u{e u metafiziku.
?
Qudski um, koji se ina~e uspe{no ogleda u pronalascima, nije nadle`aan da
izmi{qa vladavinske ustanove. Tu smo u srcu demokratske zablude, koja se ovde
javqa kao racionalisti~ka zabluda.
?
Politiku treba osloba|ati od skolastike u koju ju je uvalila demokratija .
Potrebna je ovde jedna magna instauratio. Vreme }e samo odgovoriti da li je taj
bekonovski posao preduzeo Moras, ali zasada nema nikoga koji je vi{e u
politici ,,udario prirodu na muke i primorao je da svedo~i''.
?
Kada se vo|i demokratija u retkim prilikama odvoje od svoga posla pravqewa
ve}ina i upuste u razmatrawa o velikim pitawima vremena, svet nikada ne ~uje
od wih re~i koje ~eka. To su pretstavnici jednog doba koje je nogom i po u grobu.
?
Op{ta je zabluda umerenih da se demokratija mo`e ograni~iti. Zakon je
demokratije da uvek ide u levo kuda je neodoqivo nosi prirodni razvitak wenih
na~ela. Demokratija se najmawe mo`e ograni~iti u mladim dru{tvima gde nema
nikakvih sila na koje bi se ovo ograni~ewe oslonilo. Svoju zabludu umereni su
platili time {to ih je demokratija redom posejala du` svojega puta.
?
Demokratija, koja bi imala biti vladavina slobodnoga sukoba mi{qewa,
obi~no izvr{ava, u svakoj stranci, li~nom vladom vo|a. I to je u svemu zlu jo{
dobro, jer te li~ne vlade spasavaju je od potpuna rasula.
?
Kada demokratija uzvikuje da je ona pretstavnik te`wi maloga ~oveka, i da
biti protivu we zna~i biti protivu {irokih slojeva, onda je veliko pitawe da
li demokratija i zadovoqava te`we na koje se poziva. Ali nezavisno od toga
pitawa, a ono je, prizna}e se, bitno, ima ne{to {to je ovde jo{ presudnije, a to je
da voleti qude nije isto {to i po{tovati wihove zablude. Diligendi homines.
ali interficiendi errores, kako savetuje Sveti Avgustin.
Otstustvo jakih li~nosti, dr`avnika, to je prirodna slabost demokratija .
Demokratija se zasniva na na~elu jednakosti . Jednakost se me|utim uvek ostvaruje
odozgo na ni`e, to je prirodni pravac wena kretawa, zato {to je lak{e spustiti
se nego di}i se. Demokratija se zasniva na na~elu ve}ine. Sposobni su me|utim
uvek u mawini. U demokratiji se dolazi na ~elo dr`avne zadobijawem bira~a.
Sposobnosti kojima se zadobijaju bira~i imaju samo daleke veze sa
sposobnostima kojima se upravqa dr`avom. Postavqa se najzad i pitawe, da li i
onim sposobnostima koje su, nasuprot odabirawu na ni`e, uspele da se
prokrijum~are u prvi red, demokratske ustanove dopu{taju da dadu punu meru.
?
Uvi|a se, jer nemogu}e je ne videti , da dana{wa narodna pretstavni{tva
neodgovaraju svom zadatku. Ali kada je trebalo re}i za{to, onda se pada u staru
zabludu i stari re~nik, i uzrok se vidi u tome {to narodna pretstavni{tva ne
ispuwavaju vi{e o~ekivawa i zahteve narodnih masa. Narodna pretstavni{tva,
odnosno demokratija ne ispuwava ova o~ekivawa i zahteve ve} skoro vek i po,
upravo od svoje pojave. Posle svake revolucije, ra~unaju}i tu i onu veliku od
1789, narodne mase bile su duboko razo~arane. Zatim, danas wihova o~ekivawa i
zahtevi , koliko nisu ~isto negativni i okrenuti boq{evizmu, jesu vrlo nejasni.
Narodne mase nikada nisu znale ta~no {ta ho}e, jo{ mawe {ta im je potrebno,
najmawe {ta je potrebno celini. Ako se ho}e da na tim nejasnostima zasniva
novo, onda se zaista ne treba truditi: neka se prossto zadr`i demokratija. Novo
se mo`e zasnovati ako okrenemo uvo o~ekivawima i zahtevima, na primer,
pozitivnih pretstavni{tava, {to je ne{to sasvim drugo od narodnih masa, koje
su neorganizovan narod i prema tome demokratska gomila.
?
 Ako narod voli svoga poslanika, on ga voli ne kao pretstavnika narodne
suverenosti nego kao svoga advokata kod dr`ave. To je uloga narodnog poslanika
istina nedemokratska, ali je ona prava uloga wegova. Narod bi jo{ vi{e voleo
svoga poslanika kada bi ovaj kao pretstavnik odre|enih mesnih i pozivnih
interesa, u jednom zemaqskom pretstavni{tvu dru{tvenih stvarnosti, tuma~io i
branio pred dr`avom potrebe udru`ewa koje ga je poslalo.
?
Parlamentarizam je rastrojio narodno pretstavni{tvo, a preko wega i ceo
mehanizam ustavni, zato {to je narodnom pretstavni{tvu nametnuo, pored
prvobitnog i jedino prirodnog zadatka wegova, zakonodavnog rada i nadzora
vlade, i jedan drugi zadatak, pravo da obara vladu izglasavawem nepoverewa.
Time je parlamentarizam oduzeo izvr{nu vlast iz ruku vladao~evih, kojemu ona
po prirodi stvari i po ustavu prirpada, i od narodnog pretstavni{tva na~inio
konvenat.
?
Nepostoja we nadzora narodnog pretstavni{tva nad radom vlade obja{wava se
time {to vlada ima poslu{nu ve}inu i onda radi {ta ho}e. Ali je ve}ina
poslu{na zato {to je parlamentarizam, daju}i narodnim poslanicima pravo da
obaraju vladu, okrenuo ove izvr{noj vlasti i onda je prirodno {to vlada, koja
ima da se bori za svoj opstanak, kupuje wihove glasove povlasticama koje
izvr{na vlast mo`e ~initi. Ve}ina je poslu{na u pogledu nadzora nad radom
vlade; tu je ona gotova da aminuje sudbonosne pogre{ke i o~igledne
nezakonitosti. Ni{ta ne spava dubqim snom od savesti skup{tinskih ve}ina .
Ali, u onom drugom pogledu, ta ve}ina je vrlo hu~na i vlada ima veliku muku, da
je neprekidnim i ve{tim delewem povlastica, odr`ava u poslu{nosti . Tako se
na ra~un zakonitosti dolazi do oligarhije stranke koja ima ve}inu. A onda gde
postoji razdrobqenost strana~ka, mesto oligarhije jedne stranke,
parlamentarizam daje drugo jedno zlo, ni{ta mawe, rasulo slabih i
kratkove~nih vlada.

?
Napoleonov zakonik, koji je kodifikovao revolucionarna shvatawa i
obi{ao kontinenat tragom carske vojske, javqa se kao op{ti zakonik
demokratije. Porodica je najgore pro{la u ovom zakoniku, {to nije ~udo kada se
zna da je ona osnovna ustanova dru{tva na koje se me|utim bilo udarilo. Renan je
ta~no obele`io razorno delo ovoga zakonika u pogledu porodice kada je rekao
da je on stvoren za gra|anina ,,koji se ra|a kao na|eno dete a umire kao mator
momak''.
 GLAVA DRUGA

DEMOKRATIJA KAO KRAJWI IZRAZ

NESPOSOBNOSTI
I
NEODGOVORNOSTI

1. Podanik na prestolu (''Beograd'' 14.februar 1924 god.)

2. Vlada nikome ne odgovara (''Beograd'' 15 februar 1924. god.)
3. Narodno pretstavni{tvo je pir neodgovornosti (''Beograd'' 16
februar 1924. god.)
4. Demokratija je nesposobnost (''Beograd'' 18 februar 1924. god.)
5. Organizovawe demokratije (''Politi~ki glasnik'' 5 novembar
1925)
 PODANIK NA PRESTOLU

Jedan od bitnih zadataka demokratije bio je da ostvari odgovornost u

upravqawu dr`avom.
U monarhiji, vladalac je izvor i utoka vlasti. Vladalac je neodgovoran.
Demokratija je iz toga zakqu~ila da je monarhija vladavina neodgovornosti .
Zakqu~ak, jedanput postavqen, nije bilo te{ko popularisati dirqivim
primerima obesti r|avih vladalaca, kojih je za ~etrnaest vekova monarhije
feudalne umerene i apsolutne moralo biti u dovoqnom broju.
Demokratija je zbrisala monarhiju. Gde je po{tedela vladaoca, ostavila je
monarhiju samo bolikom, svev{i je na ulogu nacionalnog muzeja. Sva stvarnost
vlasti pre{la je na narodno pretstavni{tvo. Mesto vladaoca, izvor i utoka
vlasti u demokratiji je narodno pretstavni{tvo, odnosno zbir pravnih glasa~a.
Postavqa se za demokratiju sudbonosno pitawe, da li je ovim obrtawem za sto
osamdeset stepeni na~ela, na kome je dotle po~ivala dr`ava, ostvarena
odgovornost.
Jedan brz pogled, ali o{tar, nezamagqen demokraskom retorikom, dovoqan je
da se do|e do odlu~nog ube|ewa da je dmokratija u poku{aju da ostvari
odgovornost potpuno i kona~no propala. Ona ne samo da nije ostvarila neku
novu, idealnu odgovornost, mehani~ki savr{enu, nego je uni{tila i onu
odgovornost koja je postojala u monarhiji.
Mi }emo uzeti za primer demokratiju u monarhiji ustavnoj i parlamentarnoj,
jer to je na{ primer.

?
Odgovornost vladaoca je uni{tena.
U monarhiji, vladalac je istina neodgovoran. Ali ova neodgovornost je samo
formalna. To je posledica ugleda vladao~evog, koji bi bio sru{en i sa wime i
monarhija, kada bi se predpostavila mogu}nost da vladalac r|avo radi i
predvidela za{tita od toga r}avoga rada. Ali i za ove spoqne formalne
neodgovornosti, postoji, u monarhiji, unutarwa, stvarna odgovornost vladaoca.
Vladalac je odgovoran, i strahovito odgovoran. Wegova odgovornost je ravna
wegovoj vlasti. Na visokom polo`aju vladaoca, uzdignutoga u porodici i sebi
iznad celoga naroda, razvijeno je ose}awe odgovornosti do mere za koju mi ispod
prestola, i kad zauzimamo najvi{e polo`aje, ne znamo. Vladalac neodgovoran
savremenicima odgovoran je istoriji. Nema ve}e i stvarnije odgovornosti od
ove, i trebalo je strhovito neose}a we istorije koje je razvila demokratija pa da
se porekne duboka ozbiqnost ove odgovornosti. Samo duh kwi{ki zatvoren za
stvarnost i ~ar{ijski nepristupa~an velikom, te{ko shvata dana prestolu mora
postojati velika, stvarala~ka sveta ambicija da se ne umawi slava predaka i
ostavi ime potomstvu.
U toj ambiciji je odgovornost vladaoca u monarhiji.

?
 Demokratija, oduzev{i svu stvarnost vlasti vladaocu, uni{tila je wegovo
ose}awe odgovornosti pred istorijom.
Vladalac, u ~ijim rukama vi{e nije sudbina zemqe, ~iji postupci su samo
blagosiqawe odluka donetih nezavisno od wega, svestan je svoje nemo}i i
izli{nosti. Razre{en du`nosti da vodi narod, znaju}i nemogu}nost da ma {ta
veliko uradi , vladalac ne mo`e imati ni ose}awe odgovornosti prema precima i
potomstvu, istoriji. Vladalac i{~ezava u vladaocu. Na prestolu je obi~an ~ovek
podani~koga mentaliteta.
Ali taj podanik na prestolu je neodgovoran, i sada zaista neodgovoran, jer
iza spoqne formalne neodgovornosti nema vi{e unutarwe, stvarne
odgovornosti . Formalna neodgovornost vladaoca u monarhiji, postaje u
demokratiji wegova stvarna neodgovornost. Podignut iznad zakona, ~ija
primena zadr`ava podanika, a ne zadr`avan ose}awem odgovornosti pred
istorijom, vladalac je u demokratiji stavqen bez odbrane lice u lice za
zloupotrebom vlasti. Tako nema vi{e nikakve sigurnosti da vladalac ne}e ono
malo vlasti {to mu je ostavqeno, ili {to je uspeo da prigrabi mimo ustava
pisani i obi~ajni upotrebiti za male ra~une.
Demokratija je logi~na kada tra`i republiku. Nelogi~ni su oni koji ho}e
monarhiju i demokratiju.
 VLADA NIKOME NE ODGOVARA

Mi smo u ju~erawem ~lanku videli kako stoji sa odgovorno{}u vladaoca u

demokratiji. Po|imo daqe.
Vlada nikome neodgovara.
U monarhiji, gde nema vlade nego samo ministara, ministri su odgovorni
vladaocu, i to svaki li~no na povereni posao.
Ministri su odgovorni samo vladaocu. Odnos vladaocu prema ministrima,
to je u najpunijoj meri odnos vi{eg prema ni`em. Vladalac niukoliko ne zavisi
od ministara , ministri potpuno zavise od vladaoca.
Dakle, puna mogu}nost da se vr{i odgovornost.
Ministar, kjo zna da vladaocu pod ~ijom rukom stoji pola`e ra~un o
poverenom poslu, i da nema iza koga da se zakloni, ima ose}awe odgovornosti ,
koje je najve}a sigurnost da ne}e zloupotrebiti poverenu vlast.
Demokratija je ovde u~inila pusto{.
Ministri su odgovorni li~no i zajedni~ki.
Jasno je da je postignuto suprotno. Odgovornost jednoga ministra nije
poja~ana odgovorno{}u ostalih ministara. Ona je wome, naprotiv, zaklowena.
Mesto skromne, ali stvarne odgovornosti ministara, dobili smo zvu~nu, ali
izmicqivu odgovornost vlade.
Ministri nisu vi{e odgovorni samo vladaocu. Vlada je odgovorna i
vladaocu i narodnom predstavni{tvu.
Ista pogre{ka. Stvarnost neodgovornosti iza retorike odgovornosti .
Odgovorno{}u u dva pravca, mesto da odgovornost bude, udvostru~ena, ona je
prepolov qena. Vlada se pred narodnim predstavni{tvom zaklawa vladaocem, a
pred vladaocem narodnim predstavni{tvom. Ali ovo drugo postoji samo kad je
vladalac neustavan. Ustavnost tra`i da vladalac ne primewuje svoje ustavno
pravo birawa ministara . Vladalac samo blagosiqa vladu koju mu po{aqe
narodno prestavni{tvo i prima k znawu ostavku vlade kojoj je narodno
pretstavni{tvo otkazalo poverewe.
Me|utim, odgovornost vlade narodnom predstavni{tvu svodi se na
odgovornost vlade vladinoj ve}ini.
Kad se ve} do|e dotle, mo`e se misliti {ta biva sa odgovorno{}u.
Ako vlada ima jaku i sigurnu ve}inu, to je oligarhija jedne stranke u kojoj
niko nikome niza{ta neodgovara, sem {to ministri odgovaraju za nedovoqnu
predusretqivost nahijskim knezovima vaskrslim u narodnim poslanicima
vladine ve}ine.
Kada vlada nema jaku i sigurnu ve}inu, onda se dr`avni `ivot, usredsre|en u
hodni~kim do{aptavawima i sednicama narodnog pretstavni{tva, pretvara u
prizore za uveseqewe gra|anstva, sa radoznalim o~ekivawem tajno spremqenih
iznena|ewa, pri ~emu se odgovornost vlade nardnom prestavni{tvu svodi na
ve{to izmicawe vlade da se ne saplete o nogu koju joj narodno prestavni{tvo
lukova podme}e.
Jasno je da pri ovakvom stawu odgovornosti vlade ne mo`e biti ni govora o
nekom ose}awu odgovornosti ministara .
 Savesti demokratskih ministara, to su najveselije savesti koje poznaje
istorija . Zakloweni iza narodnog prstavni{tva, svesni da nikom niza{ta ne}e
odgovarati, jer sve {to su radili, radili su sa poverewem narodnog
prestavni{tva, koje ih hemijski ~isti i od najmasnijih mrqa, ministri
izbegavaju svaku odluku ~ije sprovo|ewe zahteva napor, veselo rade kako ve}ina
ho}e i koliko mogu me}u na kwi`icu one najve}e mo}i u demokratiji.
 NARODNO PREDSTAVNI[TVO JE PIR NEODGOVORNOSTI

Videli smo odgovornost vladaoca i vlade u demokratiji. Ostalo nam je da

vidimo kako stoji sa odgovorno{}u narodnog prestavni{tva.
Narodno prestavni{tvo je pir neodgovornosti .
U monarhiji, narodno prestavni{tvo ima va`an zadatak, ali odre|en i
ograni~en. Ono je, u~e{~}em uz vladaoca u zakonodavnoj vlasti, tuma~ narodnih
potreba, i ono je, bud`etskim pravom, ~uvar narodne kese. Svesno da pad vlade ne
zavisi od wega, i da se iz skup{tinskih klupa ne ide u vladu, narodno
prestavni{tvo je u stawu i da vr{i iskren nadzor nad ispravno{}u ministara ,
i da u va`nim trenutcima kada se odlu~uju politi~ki pravci bude iskrena veza
izme|u vladaoca i rasnog nagona naroda.
Ova skromnost i odre|enost du`nosti uti~e povoqno na ose}awe
odgovornosti narodnih poslanika.
Narodni poslanici biraju se u uskome krugu od qudi koji ih poznaju i koje
oni poznaju, i ne prestavqaju preko fikcije o narodnoj voqi narod van prostora
i vremena nego odre|ene bira~e koji su im dali povere we.
Nov uslov za odgovornost.
Narodno prestavni{tvo sa ovakvim zadatkom i ovako birano, protivi se
svemo}i stranaka, kada se sav politi~ki `ivot vr{i preko stranaka i
onemogu}ava istupawe van wih. Postoji mogu}nost da narodni poslanici dolaze
u narodno prestavni{tvo kao li~nosti, koje samostalno odgovaraju za svoj rad, a
ne kao ~lanovi stranke, ~ija li~na odgovornost i{~ezava u op{toj odgovornosti
stranke.
Ovim li~nim odgovara wem poja~ava se odgovornost narodnih poslanika.
Narodno prestavni{tvo nije put za vlast, koja u demokratiji zna~i novac .
Polo`aj narodnog poslanika je izvor samo slave. Zato nema razloga da se oko
izbora za zakonodavno telo razvija ono besomu~no i nesvesno grabqewe, koje
pritiskom vlasti i novca izigrava potpuno pravo naroda da bira svoje
prestavnike.
Ova svesnost narodnih poslanika da narodu imaju stvarno da pola`u ra~un o
svome radu jeste najve}a sigurnost da ne}e zloupotrebiti narodno poverewe.
Demokratija je od narodnog prestavni{tva na~inila neodgovornu ruqu
ota~estvenih bogova kojima je sve dopu{teno.
Narodno prestavni{tvo nema vi{e odre|enu i ograni~enu du`nosti . Ono ima
sva prava. Narodno prestavni{tvo nije vi{e uz vladaoca zakonodavno telo. Ono
je konvent, u kome su usredsre|ene sve vlasti , zakonodavna , izvr{na, sudska. To je
ruqa na prestolu.
Jasno je da svako ose}awe odgovornosti i{~ezava u ~lanova tog svemo}nog
tela kojim vitla psihologija gomile.
Narodni poslanici biraju se {irokim jedinicama, {to {irim, od qudi koji
ih ne poznaju i koje oni ne poznaju, preko lista , gde se, ako se jo{ i vodi neki
ra~un, vodi samo o nosiocu liste. Ostali ule}u za wim, u gomili. Savr{enstvo
demokratije u ovom pogledu jeste jedna lista za celu zemqu, bezumnost koja ipak
nigde nije smela da se primeni. Sve ovo poja~ano je fikcijom o narodnoj voqi.
^lanovi narodnog prestavni{tva nisu skromni poslanici `ivih i odre|enih
gra|ana koji su im dali poverewe. Onisu bo`anski prestavnici neodre|enog
pojma naroda sa veliko n, u ~ije ima predpostavqene voqe predpostavqa se da
rade.
Pri ovakom stawu stvari svaki razgovor o odgovornost jeste gruba obmana.
Narodno prestavni{tvo nije skup li~nosti. Sav rad wegov vr{i se
iskqu~ivo kroz stranke. Gomila, ono je skup gomila. To je davputa gomila. Tako
su narodni poslanici davputa zakloweni. Oni rade u ime naroda ali u ime
naroda rade u ime stranke.
Nov razlog za odsustvo odgovornosti u ovoj dvostrukoj psihologiji gomile.
Polo`aj narodnog poslanika nije vi{e miran i dostojanstven polo`aj
zakonodavca, udaqen od strasti koje neminovno izaziva neposrednost vlasti .
Narodno prestavni{tvo u{lo je u vlast u najneposrednijem i naju`em smislu.
Iskustvo dokazuje da nema opasnosti da se polo`aj zakonodavca u~ini izbornim.
Ali iskustvo dokazuje da je opasno u~initi izbornim polo`aj izvr{ioca i
primewiva~a zakona. Od trenutka kada je narodno prestavni{tvo postalo
konvent, potvrdila se do o~iglednosti sva dubina, ove istine, i politi~ki
`ivot pru}io je dotle nezapam}eni prizor. Polo`aj narodnog poslanika ne
privla~i vi{e samo gra|ane koji su osobinama uma i karaktera predodre|eni za
uzdr`anost i strogost zakonodavnog poziva. Polo`aj neposredne vlasti,
konventski, on mami sve `udwe i ra~une koje raspiruje vlast ~im se u~ini
izbornom, i izbori za narodno prestavni{tvo postali su smetli{te
najprqavijih smutwi. Istorija ne zna za odvratnije prizore koji svirepije
uni`avaju ~oveka i opasnije izvrgavaju ruglu dr`avu. Gra|ani koji imaju
zaknodavnih sposobnosti i vrlina, ba{ zbog tih sposobnosti i vrlina, okre}u
glavu od toga prizora . Ali zato narodni poslanik postaje svaki koji se baci na
taj posao. Pritisak vlasti i novca bira narodne poslanike.
Jasno je da je pri takvom stawu stvari svaki nadzor bira~a iskqu~en, i da je
narodni poslanik, ako osigura pomenuti pritisak, potpuno neodgovoran.
___
To je slika vladine odgovornosti u ime koje je demokratija sru{ila vekovnim
iskustvom osvedo~eno monarhijsko na~elo. Mesto koliko velike i stvarne
odgovornosti monarhije, koja polazi od ~oveka, demokratija , sva u prezirawu
ve~itih istina o ~oveku, po{la je, u re~i, od savr{enstva odgovornosti, a
svr{ila je, u delu, zavo|ewem od vrha do dna najopasnijeg poretka
neodgovornosti za koji zna na{a civilizacija.
 DEMOKRATIJA JE NESPOSOBNOST

Demokratija je potpuno propala u ostvarivawu odgovornosti u upravqawu

dr`avom. Mi smo bili uzeli za primer demokratiju u monarhiji ustavnoj i
parlamentarnoj, jer to je na{ primer, i bri`qivim razlagawem dokazali smo da
je kod sva tri ~inioca vlasti vladaoca, vlade i narodnog prestavni{tva,
odgovornost uni{tena. Zakqu~ak je bio jasan i odlu~an. Demokratija ne samo da
nije ostvarila neku novu, idealnu odgovornost, mehani~ki savr{enu, nego je
uni{tila i onu odgovornost koja je postojala u monarhiji.
Ali demokratija nije bila sre}nija ni u ostvarivawu svog drugog bitnog
zadatka, sposobnosti u upravqawu dr`avom.
?
Su{tina demokratije je da narod sam sobom upravqa.
Ova krupan re~, koja je u na{oj civilizaciji vi{e od jednog veka zanosila i
vodila nara{taje , svode se u najboqoj i najpotpunijoj primeni na ovo.
?

Pre svega , pojam naroda se neverovatno su`ava.

U monarhiji, narod je jedna istorijska jedinka, u na~elu ve~ita. Narod su
na{i preci, mi i na{i potomci, narodje lanac nara{taja u wihovom hodu kroz
istoriju ~vrsto povezanih ostvarewem jednog istog dela, narod je istorija
narodna.
U demokratiji narod je zbir pravnih glasa~a. To su samo savremenici, i ~ak
kad je pravo glasa najop{tije samo jedan deo savremenika.
Prva posledica. Jedna beskrajna mawina upravqa jednom beskrajnom ve}inom.
Narodna istorija ba~ena je vezanih ruku na milost i nemilost haosu potreba i
`eqa savremenika.
Ve}ina o kojoj demokratija toliko govori, to je gomila pojedinaca, u kojoj
svaki tra`i svoju sre}u i opredequje se prema sebi . Jer pojedinac, dogod je u
gomili sebi ravnih, opredequje se samo prema sebi, to je najvi{e dokle on mo`e
da se uspne. Nema nikoga koji se opredequje prema istoriji. Svi su jednaki, sve je
povu~eno u istu ravan, nema nikoga koji je gore. Ali zato nema ni istorije. Jer
nema nikoga koji odr`ava wen kontinuitet.
U monarhiji, vlada i upravqa, vodi narod vladalac. [ta je vladalac? To je
jedna porodica, prva u narodu, kojoj je povereno, nasledno i jednom za svagda, da
odr`ava kontinuitet istorije. Za{to ta jedna porodica,samo ona jedina, mo`e da
odr`ava kontinuitet istorije, a sve druge, ma koliko ina~e dobronamerne i
zaslu`ne bile, ostaju uvek pod udarom haosa trenutnih potreba i `eqa? Zato {to
je ona, monarhijskim principom, uzdignuta iznad celoga naroda, nezavisna od
sviju i obezbe|ena od svih promena i time izjedna~ena sa samom dr`avom. Dr`ava
sa svojom istorijom, sa delom koje ima da ostvari, postaje wena svojina, ona je
nasle|uje s oca na sina, kao {to se u drugim porodicama nasle|uje imawe, tako da
je wen interes uvek istovetan sa interesom dr`ave, i da ona kad radi za sebe ,
htela ne htela, neminovno radi i za dr`avu.
Nagon svojine i porodi~ni nagon, nasle|em nerazdvojan od prvog, to su dva
najja~a nagona qudska na kojima se zasniva svaka zajednica qudi, i koji su
sproveli celu istoriju. Monarhija je vladala~kim domom ta dva nagona uvukla u
srce dr`ave i na wima zasnovala ovu, i tako, prvo, omogu}ila stvarawe dr`ave, a
zatim, u~inila od dr`ave najja~u ustanovu qudsku.
?
U demokratiji , nema te porodice, ili, kad je demokratija monarhija ustavna i
parlamentarna, prese~en je princip koji je dr`i. Nema nikoga vi{e ko dr`i
kontinuitet istorije . Dr`ava je pu{tena niz vodu, izlo`ena svima udarima
promena u raspolo`ewu stra{no nestalne i pokretne ve}ine slobodnih i
jednakih pojedinaca. Me|utim, bez kontinuiteta nema vo|ewa dr`ave, nema
uop{te politike. Zato demokratija nikada nema ni u jednom pitawu politike.
Demokratija otpravqa poslove, ali nema politike.
?
Sposobna dr`avna uprava, to je uprava koja jasno, odre|eno i odlu~no zna {ta
ho}e, i koja je sigurna da }e imati daha da to {to ho}e sprovodi s planom i do
kraja.
Demokratija je, sru{iv{i monarhijski princip , sru{ila i jedini uslov
sposobne dr`avne uprave.
Raspisuju se izbori da bi se prona{la dr`avna politika. Ali se ti izbori
svode na to, {to stranke i qudi koji nalaze na izbore moraju po samoj prirodi
stvari imati za prvi ciq da budu izabrani, i onda, imaju za jedini ciq da
pogode raspolo`ewe ve}ine, da mu izi|u u susret, da uhvate na wega. I onda
prirodno, hvataju na ono {to trenutno najvi{e odgovara potrebama i `eqama
pojedinca. A te trenutne potrebe i `eqe pojedinca, to je uvek ono {to je
suprotno op{toj i trajnoj potrebi dr`ave, jer je sva su{tina dr`ave ba{ u
stalnom `rtvovawu sadaweg i pojedina~nog za budu}e i op{te.
Preko narodnog prestavni{tva, to sadawe i pojedina~no ulazi i u vladu, a
preko na~ela da vladalac vlada, ali ne upravqa, pewe se na presto i vezuje ruke i
vladaocu.
Tako se sadawe i pojedina~no uvla~i u srce dr`ave, i onde gde treba da vlada
kontinuitet istorije, zavodi haos dana{wice.
?
Rezultat je strahovita nesposobnost demokratije da vodi dr`ave.
Demokratija, koja je neodgovornost jeste i nesposobnost.
 ORGANIZOVAWE DEMOKRATIJE

Te{ko je na}i naslov koji u dve re~i potpunije i jasnije sadr`i celi stav
svoga pisca. Organizovawe demokratije zan~i prvo da je demokratija u rasulu. G.
Dragoqub jovanovi} nije dakle nikako me|u onim mnogobrojnim predstavnicima
demokratske misli koji zadivqeno veruju da je vladavina koju imamo pred o~ima
posledwa re~ razuma i iskustva. On je u kriti~kom stavu prema demokratiji, i
zamerke koje joj ~ini nisu ni malobrojne ni sporedne. Ali ako priznaje da je
demokratija u rasulu, g. Jovanovi} tvrdi da ona mo`e da se organizuje. On je
dakle u kriti~kom stavu prema demokratiji, ali sa demokratskoga stanovi{ta .
Zna~i, da pored svega, ne izlazi iz demokratije. Demokrat, on uvi|a, jer po{to je
nezavisan i obave{ten duh ne mo`e da ne uvidi, da je vladavina koju nam je dala
demokratija r|ava, ali tvrdi da to nije krivica demokratije . Naprotiv, ako je
demokratija u rasulu, to je zato {to nije bila potpuno i pravilno primewena,
ili {to nije vodila ra~una o novima silama koje su se stvarale. Treba dakle
demokratiju samo primeniti i prilagoditi organizovati je, pa }e se dobiti
dobra vladavina. Tako ovaj glas protivu demokratije, ma koliko u izvesnim
trenutcima bio o{tar, postaje na kraju glas za demokratiju.
Odmah je jasan i na{ stav prema ovom organizovawu demokratije . Mi
smatramo da bitni nedostatak demokratije i le`i ba{ u tome {to ona ne mo`e da
se organizuje, i da je to organska nemo} demokratije izvor svih wenih nesre}a .
Organizovati, ma u kome stepenu, zna~i, ma u kome stepenu, izi}i iz demokratije .
Tako su za nas odmah jasne i protivre~nosti i nemo}i na koje je g. Jovanovi}
unapred bio neminovno osu|en ~im je pristupio re{avawu nemogu}nosti: da
zadr`avaju}i demokratiju, uvede organizaciju. I ni{ta mi ne}e biti lak{e nego
da utvrdim te protivre~nosti i nemo}i kada budem pristupio rasmatrawu
wegovih shvatawa i predloga. Kadgod je, ocewuju}i ta~no neku potrebu `ivota i
razvitka dru{tva, razvio jedno plodno shvatawe, on je do{ao u protivre~nost sa
svojim osnovnim stavom, jer je porekao neko od bitnih na~ela demokratije. Tako
isto svi wegovi predlozi , i oni najboqi, pate od nemo}i, jer u svakom danom
slu~aju, demokratija, od koje nije mogao da se odvoji, nije mu dopustila da
obuhvati sve sastojke reforme, ode do kraja u organizovawu i da skladnu celinu
sposobnu za `ivot.
Zvani~na demokratska {kola

Organizovawe demokratije izlo`eno je temeqno i stru~no, koliko je to

mogu}e u redovima koji ne prolaze obim jednog ve}eg ~lanka. Pisac se trudio da
svojim razlgawima da {to {iru i daqu pozadinu. Ja se `urim da mu na tome
zahvalim. Ali je tako g. Jovanovi} bio naveden da pokrene niz pitawa, i vrlo
krupnih, i o wima da svoje mi{qewe. Ne `elim ni za trenutak da stavim u sumwu
obimnost wegovih napora da se obavesti. Ali je g. Jovanovi} ube|en demokrat.
Ni{ta me|utim nije opasnije , kada se ti~e istorije i sociologije, nego biti
ube|en demokrat. Opsanost dosti`e vrhunac kada su se demokratska ube|ewa
crpla prou~avawem istorije i sociologije u zvani~noj {koli francuskoj.
Universitet je danas u Francuskoj revolucionarna i republikanska ustanova.
Profesori su ~inovnici poretka koji ih pla}a. Od svih centralizama koje je
Revolucija dala Francuskoj duhovni centralizam bio je najrazorniji. Poredak
koji nema za sebe , po{to je izi{ao iz Revolucije, nikakvu silu tradicije, i koji
se, pored toga, zasniva na izborima, dakle na javnom mi{qewu, shvatio je sasvim
pravilno da je za wega `ivotno pitawe kako }e gra|ani da misle. Ova prosvetna
politika republikanskih vlada pot~iwena je brizi da se stvara i odr`ava struja
mi{qewa i raspolo`ewa naklowenih Revoluciji, i prosveta, koja treba da bude
pod nadzorom, ali ne u nadlo`nosti dr`ave, postaje u Republici najbitnije i
najstrasnije politi~ko pitawe, na kome padaju i ni~u vlade. Universitet je u{ao
u ovaj sistem odbrane poretka isto kao i osnovna {kola. Najve}a pusto{
u~iwena je u nacionalnoj istoriji, jer trebalo je pre svega sru{iti veli~inu te
istorije , prema kojoj je poredak u dubokoj i stalnoj protivre~nosti. Niko nije
vi{e izopa~io i oklevetao pro{lost jednog naroda nego {to je to u~inila
zvani~na istorijska {kola francuska sa pro{lo{}u svoga vlastitoga naroda.
Nesumwivo, jedan centralizam, ma koliko bio bezobzirno i uporno sprovo|en, ne
uspeva da ugu{i svaku slobodu. I pored zvani~nih pisaca pokretka, postoji jedna
nezavisna i ~ista linija francuske misli. Jedan Bonald, jedan Le Ple, jedan Ten,
jedan Balzak, jedan Fistel de Kulan` ~ine ~ast francuskom duhu, ne samo zato
{to su u istoriji i sociologiji prvi po vrednosti nego i zato {to su bili
nezavisni u jednom dobu duhovne niskosti i pijanstva. Neosporno da ih g.
Jovanovi} poznaje, jer ih nije mogao mimoi}i. Ali je tako isto neosporno da to
nisu wegovi u~iteqi. G. Jovanovi} je |ak zvani~ne istorijske i sociolo{ke
{kole Revolucije. Otuda kod wega, pored svih wegovih napora da se obavesti ,
~itav niz neta~nosti , zabluda, predrasuda naj~istijega demokratskoga porekla.
Treba ih ispraviti, jer su one same po sebi zna~ajne, i kod nas im je ba{ zbog
wihova demokratskoga porekla odavno otvoren neograni~en teku}i ra~un. Ali
ih treba ispraviti i zato {to one ulaze u sastav shvatawa i predloga.
Organizovawe demokratije, i {to }e mi posle toga predhodnog provetravawa
biti mnogo lak{e da se objasnim sa g. Jovanovi}em.
Doktrina francuskih monarhista

Da li je potreban boqi dokaz koliko je ovaj kriti~ar demokratije pod

teretom demokratske zablude nego ~iwenica da on, u izlagawu zameraka koje se sa
raznih strana ~ine demokratiji, zaboravqa na najpotpuniju i najvezaniju
kritiku demokratije koja je dosad postavqena, samo zato {to ona stavqa u
pitawe samu su{tinu demokratije?
G. Jovanovi} spomiwe ,,prekore '' koji se ~ini demokratiji: ,,sa politi~ke i
dru{tvene desnice'' da je ,,anarhi~na'', zatim ,,sa levice, od nosilaca novih
dru{tvenih ideala, od socialista svih vrsta '' da je ,,klasna'', pa od strane
,,nau~nika i tehni~ara, ekonomista i sociologa'' da je ,,vlada nekompetencije,
najzad od ,,moralista, filozofa i umetnika'' da predstavqa ,,pobedu materije nad
duhom i nad lepotom''. Jasne su odmah sve nezgode jedne ovake podele. Ona ne
odgovara stvarnosti, usiqena je i ve{ta~ka. Veliko broj ,,desni~ara'' zameraju
demokratiji ne samo {to je ,,anarhi~na'' nego ba{ i {to,,osigurava stvarnu
prevlast bogatima''. Da li treba spomenuti da su sa te strane i najvi{e
izobli~eni nekompetencija i materializam demokratije. Te{ko je tako isto
zamisliti da jedan moralist, filozof, umetnik koji shvata da je demokratija
,,pobeda materije '', ne vidi ono {to je mnogo jasnije i grubqe, i {to je ba{ on
naklowen da zapazi, wenu ,,anarhi~nost''. Tako ova podela mo`e jo{ jedino imati
koristi kada |acima, da bi im se ojbjasnila, stvar mora da se uprosti i uop{ti .
Nastavnici su ~esto prinu|eni na ovakva dovijawa, i pedagogija se velikim
delom svodi na iskori{}avawe sli~nih dosetaka. Ali kada ima da se objasni sa
svojim ravnima, i u pitawima gde su mi{qewa tako zamr{ena i suprotna, onda je
iznad svega potrebno titi stvaran i paziti na svaki preliv. G. Jovanovi} je jo{
suvi{e malo upra`wavao nastavni~ki poziv da bi mu mogli re}i da je stekao
izvesne {tetne navike duha nerazdvojne od toga poziva. Ali ima ro|enih
profesora. Naprimer, koliko je neodre|en izraz ,,desnica '' i, kada se ti~e
kritike demokratije sa te strane, koliko je neta~an izraz ,,konservativci''. Ovi
jo{ mogu biti ,,desnica'' kada je u pitawu strah od ponora u koji nas ~esto vuku
,,nosioci novih dru{tvenih ideala''. Ali, kada se ti~e kritike demokratije ,
konservativci su vrlo pitomi kriti~ari i pre svega tra`e odr`awe postoje}ega
poretka.
Nesumwivo, sa svih strana ~ine se zamerke demokratiji, i me|u wenim
nedostacima, svaki prvo ose}a onaj koji ga wvi{e poga|a i koji je najboqe
pripremqen da uo~i. Sve te zamerke imaju svoga zna~aja . Ali, kada se `eli da
izlo`i nezadovoqstvo koje podi`e danas protivu sebe demokratija, onda pre
svega ima da se vodi ra~una o duhovima koji su u celini razmi{qali o
nedostacima demokratije i postavili potpune i vezane kritike. Taj ukupni
odre~ni sud o demokratiji postoji, i neobi~no prostrano, duboko i stru~no dat.
To je doktrina francuskih monarhista oko Aksion Fransez. Ona nije delo ni
jednog ~oveka ni jednog nara{taja. Na woj su prvo neposredno radili sami
~lanovi vladala~koga doma francuskoga. Rasmatrawe grafa od [ambora i grafa
od pariza i danas su jo{ osnova doktrine. Na woj je zatim posredno radila cela
ona linija francuskih istori~ara i sociologa prve vrednosti koji su ostali
van revolucionarne struje. Ali je doktrina, koriste}i se svim tim dragocenim
prete~ama i saradnicima, po~ela da se kona~no postavqa po~etkom ovoga veka.
Drajfusova afera , koja je na najosetqivijem pita wu, odbrani zemqe, otkrila svu
dubinu rasula republikanskoga poretka, bila je op{ti znak za uzbunu. Ime
[arla Morasa nerazdvojno je vezano za to veliko delo francuske duhovne
obnove. Doktrina danas daleko prelazi granice zemqe u kojoj je stvorena i ima
svetski glas. Neka mi se dopusti da spomenem samo dva najskorija primera
wenoga uticaja . Pre mesec dana gelgijska katoli~ka omladina izabrala je g.
[arl Morasa za svoga duhovnoga vo|u i u~iteqa. U isto vreme bila je zavr{ena
i anketa koju je pariski rapublikanski list Ekler bio priredio me|u
francuskim piscima. Anketa je postavqala pitawe, koj su francuski pisci
najdostojniji da u inostranstvu {ire francuski uticaj. Najvi{e glasova dobio
je g. [arl Moras, za wim je dolazio g. @ak Benvil, publicist i istori~ar,
tako|e jedan od predstavnika monarhisti~ke doktrine. Viktor Igo dobio je tek
tre}e mesto. Ove primere navodim samo zato {to su ju~era wi. G. Jovanovi} mo`e
se ne slagati sa zakqu~cima doktrine francuskih mona~rhista . Ali je jedna
stvar neosporna. Ona je jedina potuna i vezana kritika demoktraije. I ne samo
to. U op{tem raspadawu i zabuni demokratske misli, po~ev{i od Rusovqevih
sledbenika pa zavra{vaju}i Lewinovim sledbenicima, ona je jedina politi~ka
doktrina koja danas ~vrsto stoji. G. Jovanovi}, koji je nesumwivo poznaje nije
daklenikako smeo da je mimoi|e. Sve zamerke koje sa raznih strana padaju
protivu demokratije, nalaze se u woj pre~i{}ene i dovedene u sklad. Kada je bila
re~ o kritici demokratije , onda je sve moglo da se presko~i, ali nije mogla da se
presko~i doktrina koja tu kritiku jedina daje potpuno i vezano. Razlog da je to
francuska doktrina samo je podvla~io potrebu da se na woj zadr`i. Francuski
monarhisti nesumwivo imaju pred o~ima pre svega demokratski poredak onakav
kako je revolucionarno i republikanski postavqen u wihovoj zemqi. Ali
wihova kritika i wihovi predlozi ne bi bili doktrina kada u wima ne bi bilo
na~elnih rasmatrawa koja se ti~u demokratije uop{te. Francuska je zatim
udarila neizgladiv pe~at na celu demokratiju na kontinentu. Svaka kritika
demokratije koja dolazi iz zemqe odakle je ova po{la postaje naro~ito va`na i
zna~ajna. Najzad, g. Jovanovi} imao je jo{ jedan razlog da ne presko~i doktrinu
francuskih monarhista. Wegov ~lanak, ma koliko da je op{te prirode, upu}en je
pre svega na{oj zemqi. Politi~ki glasnik je jo{ daleko od toga da ima onaj
uticaj koji `eli. Ali on postoji, i prva op{ta kritika demokratije kod nas
do{la je sa wegove strane. Kako je ova kritika kod nas sasvim u po~etku, i
najskromniji poku{aji u tome pravcu imaju va`nosti, zato {to su prvi.
Me|utim, svoju kritiku demokratije, Politi~ki Glasnik zasniva, ~ine}i sva
potrebna prilago|avawa, na doktrini francuskih monarhista. Tako ta
doktrina, istina sasvim skromno, ali ulazi u `ivot na{e zemqe.
Kako se moglo dogoditi da g. Jovanovi} preleti preko svih ovih razloga?
Demokrat, on je hteo kritiku demokratije, ali se bri`qivo ~uvao kritike koja
bi wenu su{tinu dovodila u pitawe.

Zaklawawe za ''politi~ku demokratiju''

Demokratska zabluda javqa se punom snagom i u ~iwenici da g. Jovanovi}

svoju kritiku demokratije upu}uje ,,politi~koj demokratiji ''. Zanm da se sav
sre}an uhvatio za ovu definiciju. Ona ga oslobo|ava velike odgovornosti .
Dopu{ta mu, da ustaju}i protivu stvari , ne ustane protivu re~i. U demokratiji ,
koja je i vladavina re~i, naro~ito je opasno ustati protivu re~i. Pristajemo da
ustanemo protivu stvarnosti demokratije, ali neka na svaki na~in ostane
netaknuta re~, velika ~arobna re~, i zato pribegavamo definiciji ,,politi~ko
demokratija''. Ne mogu drugoja~ije da objasnim pojavu ove definicije.
Demokratija se javila kao reforma ne samo politi~koga poretka nega isto
tako i privrednoga i dru{tvenoga pokretka. Ona je u politici proglasila
narodnu voqu, ali je u privredi proglasila slobodnu utakmicu, u dru{tvu pravo
pojedinca. I ona je svoje reforme sprovela. Demokratije je isto tako duboko
preborazila privredu i dru{tvo kao i politiku. Druga stvar je {to su wene
reforme urodile anarhijom. Ali su one urodile anarhijom podjednako i u
politici, i u privredi, i u dru{tvu. Ako je narodna voqa stvarila u politici
anarhiju slabih, neodgovornih i nesposobnih vlada, sloboda utkmice stvorila je
u privredi anarhiju klasnih borbi i eksploatacije privredno slabijih, a u
dru{tvu pravo pojedinca, da ne spomiwem druge anarhije , razorilo je porodicu.
Demokratija, i prema onome {to je htela da sprovede, i prema onom e{to je
sprovela, javqa se podjednako kao poredak politi~ki, privredni i dru{tveni.
Ona danas istom snagom postoji ostvarena u svima ovim oblastima. To mo`da
nije on {to je ona htela da donese, ali to je on {to je ono, polaze}i s onih na~ela,
jedino mogla da donese. Uzalud je vikati da ne postoji privredna demokratija. Ne
postoji ni u politici, i u istoj meri ono {to je demokratija htela da ostvari .
Ali postoji svuda, i u politici i u privredi, i u dru{tvu, ono {to je primena
demokratskih na~ela jedino mogla da stvori, anarhija. Davati nove primene
ovim na~elima ma u kojoj oblasti, izli{no je, jer su ona svuda donela {to su
mogla doneti . Od novih primena demokratskih na~ela nema {ta da se o~ekuje. To
bi bilo samo udubqivawe u anarhiju. I kada g. Jovanovi} tra`i ,,ekonomsku
demokratiju'', ja ne mogu da odolim da mu ne viknem: ,,Pa uzmite je, ona je pred
vama, u punom ostvare wu kako je mogla biti ostvarena''. Ali, kao ni mi, ni on
ne}e to. I da bi obnovio privredni `ivot, on, istina, tra`i primenu
demokratije, ali, sre}om, kao {to }emo videti, polazi od na~ela sasvim
suprotnih demokratiji, jer ~im po~ne da se organizuje, mora, i protivu voqe, da
se izi|e iz demokratije. Tako je demokratska zabluda ta koja ga spre~ava da svoj
re~nik dovede u sklad sa svojim predlozima, i mesto ,,politi~ke demokratije'',
podvrgne kritici demokratiju.

Katoli~ka crkva i teokratija

Nemogu}e mi je da pratim g. Jovanovi}a od ,,prvih manifestacija ~oveka kao

takvog'' pa do dana{wega vremena kada ,,demokratija prestaje biti ~isto
politi~ka i te`i da postane ekonomskom. Naro~ito mi je nemogu}e da ga pratim
kada se taj hod dru{tva kroz istoriju daje na jednoj stranici. Ja znam {ta su
bitne crte, i znam da zakqu~ci prostrana i duboka prou~avawa mogu da se dadu
vratolomno kratko. Ali ima kratko}a koje su nepobedive, koje iskqu~uju sve.
Tako je g. Jovanovi} bio prinu|en da toliko uop{tava i upro{}ava da je izgubio
svaku vezu sa stvarno{}u. Za mene je wegovo izlagawe, u celini, potpuno
nerazumqivo. Ja savr{eno ne znam {ta to treba da zna~i kada se ka`e da su
qudima upravqali prvo sve{tenici, pa onda vojskovo|e, i najzad politi~ari .
Ili kada se daje ovakva sinteza istorije: ,,Do ugleda i mo}i ne dolazi se vi{e
duhovnim preimu}stvima, niti samo snagom oru`ja i lukavstvom ka ranije, ve}
radom, tehnikom i mehani~kim sredstvima''. I svi su zakqu~ci sli~no jasni i
odre|eni. Kada se stvari na taj na~in rasmatraju, onda je svako obja{wavawe s
piscem iskqu~eno. Ja se zato moram zadovoqiti da ispravim samo izvesne
neposredne neta~nosti .
Neta~no je da ,,katolicizam, naj~istiji tip hri{}anstva, organizuje
najpotpuniju universalnu teokratiju''. Osnovno na~elo hri{}anskoga shvatawe
vlade nad qudima, to je podela na vlasti svetovnu i duhovnu. To je bitna razlika
izme|u hri{}anstva i rimskog paganizma Dowega carstva. Katolicizam je
naj~istiji tip hri{}anstva, ali je on to zato {to je jedini od hri{}anskih
crkava odr`ao veliko na~elo podele n svetovno i duhovno. On je uspeo da sa~uva
duhovno od sjediwewa sa svetovnim zato {to je zahvaquju}i postojawu vrhovna
poglavara, ostao me|unarodna crkva. Pravoslavqe, li{eno nepogre{ive i stalne
vlasti jednoga {efa, nije odr`alo jedinstvo i nije svetska ustanova. Tako ono
nije uspelo da odr`i, nasuprot rimskim prohtevima svetovne vlasti, podelu na
svetovno i duhovno, podpalo je pod svetovnu vlast, i {efovi dr`ava bili su i
{efofi pojedinih pravoslavnih crkava. Ovde je rimski uticaj, sav isto~wa~ki
kakvo je bilo Carstvo u posedwe doba, dopuwavao preko Vizantije i Rusije
azijatizam iz prve ruke. Isti slu~aj je i s crkvama koje su se kroz Reformu
odvojile od nepogre{ive i stalne vlasti pape. I tu je {ef dr`ave uspeo da
postane i {ef crkve. Nesumwivo da podela izme|u svetovnoga i duhovnoga nije
uvek bila dovoqno jasna, i da je katolicizam, pored odbrane svojih duhovnih
prava, pokazivao, povremeno i mestimi~no, i te`we da zakora~i u svetovno, i
uspevao u tome. Ali, na osnovu toga, postaviti zakqu~ak da je katolicizam, i to
ba{ kao naj~istiji tip hri{}anstva, stvorio ,,najpotpuniju universalnu
teokratiju'', to je u~initi osnovnu i grubu istorijsku neta~nost.

Sredwi vek i svetovno ure|ewe

Nedopu{tena neta~nost je i da u Sredwm veku nema drugih razlika me|u

qudima sem onih verske hijerarhije, da je on teokratija. Tako se bar jedinom o`e
razumeti ova re~enica, koja dolazi neposredno za onom izjavom o ,,najpotpunijoj
universalnoj teokratiji'' katolicizma: ,,Za haoti~na vremena kao {to je Sredwi
Vek, druga diferencijacija me|u qudima nije potrebna''. G. Jovanovi},
naslu}uju}i, vaqda, ogromnost koju je izbacio, dodaje ,,bar sasvim u po~etku''. Ne
znam do koga veka ide ovaj ,,sasvim po~etak''. Ali ono {to je sasvim poznato i
utvr|eno, to je da Sredwi vek ima svoje svetovno ure|ewe, vrlo slo`eno, ~ak s
neobi~no mnogo razlika me|u qudima, i da je to ure|ewe plod ukr{tawa
zate~enoga latinskoga reda i donesenoga germanskoga reda. Sasvim sporedno je, u
ovome slu~aju, pitawe koji je od ova dva reda odneo prevagu, i g. Jovanovi}
svakako poznaje i Kulan`ovu latinsku tezu i Renanovu germansku tezu. Kakvo je
mesto katoli~ke crkve u svemu tome? Montalamber je rekao da je sredwevekovno
dru{tvo bilo ,,nakostre{eno slobodama''. Katolicizam se tu javqa kao ~inilac
jedinstva i kontinuiteta, koji omogu}ava civilizaciju u tome suvi{e slo`enome
i suvi{e razdrobqenome dru{tvu. Ali je katoli~ka crkva daleko od toga da
bri{e svetovno ure|ewe Sredwega veka. Re}i mu|utim da Sredwi vek predstavqa
,,haoti~na vremena'', to je vrlo udobno tvr|ewe, koje oslobo|a du`nosti da se
bli`e zagleda u ovo doba. Zar se ne bi moglo s istim pravom re}i da su i danas
,,haoti~na vremena''? Sredwi vek je posledwih godina bio predmet naro~ito
strasne istorijske radoznalosti koja nam je donela veliki broj dela najve}ega
interesa ra|enih na osnovu novih prvih izvora, i koja ~ine doba u istorijskoj
nauci. Ta dela pokazala su nam da se o Sredwem veku dosada, u nizu
najzanimqivijih pitawa, nije z nalo skoro ni{ta ta~no i sigurno. Ona su
nepovratno oborila zabludu, u kojoj je bilo i mnogo demokratske klevete, da je
Sredwi vek bio rasulo varvarstva. Naro~ito su zna~ajna prou~avawa o polo`aju
seqaka. Taj polo`aj bio je mnog boqi nego {to se, uglavnom napamet, tvrdilo.
Slobodan sam, da o ovompita wu, uputim g. Jovanovi}a na delo francuskoga
istori~ara g. Sul`ea o Feudalnom poretku i seqa~koj svojini3

Kraq, plemstvo, gra|ani

Evo jo{ jedne osnovne i grube istorijske neta~nosti: ,,Ali sa ja~awem

vojni~kih {efova, vlastele i kraqevstva, udara se temeq dr`ave.'' G. Jovanovi}
malo daqe ka`e sasvim ta~no. ,,Dr`avu su stvorili kraqevi''. Ali, ako su dr`avu
stvorili kraqevi, ona se nije nikako stvarala ja~awem vlastele. Kraqevi su
stvarali dr`avu, pre svega, slabqewem vlastele. Put dr`avi vodio je preko
ru{ewa mo}nih vlastelina predstavnika feudalizma i prirodnih suparnika
kraqa. Jedan Luj XI, jedan Ri{elie nisu radili drugo. G. Jovanovi} obja{wava
da je gra|anin postao docnije od dr`ave, i da je postao nasuprot kraqu,
3
Paris, Edouard Champion.
predstavniku dr`ave. Gra|anin postoji me|utim jo{ u feudalnom pokretu, koji
cveta slobodnim gradovima sa {irokom i mo}nim povlasticama. I ne samo da se
on ne javqa nasuprot kraqu, nego je saveznik kraqa u borbi protivu vlastele i
radu na stvarawu dr`ave. kao {to vidite, g. Jovanovi} prosto okre}e stvari
naopako, i to stvari koje su, ukoliko se ne ti~e demokratske ulice, potpuno
poznate i utvr|ene.

Dogme demokratije

G. Jovanovi} nije mnogo sre}niji ni u izlagawu ,,osnovnih dogmi

demokratije'' i posledica do kojih je wihova primena dovela. Ako je zakqu~io da
su i sloboda i jednakost urodile, uglavnom, suprotnim plodovima od onih koji
su se o~ekivali, on je, u svome nestvarnome, nejasnome i neodre|enome izlagawu,
uspeo da pro|e pored pravoga pitawa. To ne zna~i me|utim da nije rekao izvestan
broj ta~nih stvari i naneo demokratiji nekoliko te{kih udaraca.
Od tri krilatice francuske revolucije, g. Jovanovi} odbacuje odmah
bratstvo kao ,,sentimentalnu parolu, koja se obra}a srcu, bez stvarnog korena u
dru{tvenim odnosima''. To je sve vrlo lepo. Ali je za kritiku demokratije bilo
neobi~no va`no zadr`ati se na ovoj krilatici, i ba{ na woj. Ovako je
demokratija oslobo|ena jedne velike odgovornosti. Ako je jednakost bila glavna
strast Revolucije, bratstvo dolazi odmah za wom. Ono je to koje u spoqnoj
politice skre}e Revoluciju sa puta kojim je prvo po{la i wenim ratovima, mesto
odbrane otad`bine postavqa kao ciq ostvarewe sna o svetskoj republici, i tako
raspaquje najbezumniji i najrazorniji imperializam za koji zna svet. Tu je izvor
napoleonu, koji u ovome pravcu samo nastavqa Revouluciju , i koji, po{to je
dvadeset godina ru{io i ubijao Evropom ostavqa Francusku mawu nego {to je
zatekao. Odatle dulazi i spoqna politika Drugoga carstva, ubita~na za zemqu
~ije interese imala je da brani. Bratstvo kre}e Vilsona koji preko
protestantizma dr`i vezu sa Rusoom, i daje nav Versajski ugovor i ostale ugovore
oko wega, koji, ako zadovoqavaju na{e narodnosne te`we, zato {to se u tome
trenutku javqamo kao protivnici legitimiteta, postavqa Evropu na nesigurnije
osnove, ostavqaju}i na svima stranama klice budu}ih sukoba, i tako, u bitnome,
upropa{}uje napore i `rtve Svetskoga rata. Ova krilatica kre} i sve dana{we
pacifizme, koji, u pogledu na svoju zemqu, zanemaruju uslove wene bezbednosti, a
~u pogledu na Evropu, nevo|ewem ra~una o wenim stvarsnotima, o skromnim, ali
jedino uspe{nim ~iniocima wenoga mira pripremaju nova i stra{nije
krvoproli}a . Tu je izvor svekolike zaspepqene i razorne delatnosti demokratije
u spoqnoj politici, i na toj krilatici jedan kriti~ar demokratije morao je da
se zadr`i.
Ali, ako se bratstsvo pokazalo ovako razorno, to je zato {to je ovu veliku i
staru misao primewivala demokratija na svoj uobi~ajeni nestvarni i
neograni~eni na~in. Tako nikako ne mogu da se slo`im da brtstvo nema
,,stvarnog korena u dru{tvenim odnosima''. I milo mi je {to mi se dala prilika
da bar jedanput budem, ako tako mogu da ka`em, vi{e na ,,levici'' od g.
Jovanovi}a. Ja nikada ne bi smeo da ka`em da je duboka i stara potreba zbli`ewa
i mira me|u qudima,,sentimentalna parola''. Ako je op{ti i trajni mir san, i
vrlo opasan za mir, svako dru{tvo, ~im je dostiglo izvesntan supaw
civilizacije, dakle do{lo do izvesne koli~ine ste~enih vrednosti , ima `ivotnu
potrebu da ratovi budu {to ograni~eniji, re|i i kra}i. Duboka korena ima
dakle u dru{tvenim odnosima potreba bratstsva, koje zna~i mir. Ali se sve
pitawe svodi na strogo vo|ewe ra~una o stvarnim uslovima mira i ve{to
uvla~ewe u wegovu slu`bu ~inioca koji mogu da budu uspe{ni. Naro~ito treba
voditi ra~una o istini da mir, kao vrhovno dobro civilizacije, mo`e biti samo
delo vremena i mere. Ni{ta nije opasnije za mir nego ta~kom deklaracije
proglasiti bratstvo me|u qudima, i onda radi op{tega i trajnoga mria, uletati
u ga`ewe svih stvarnosti mira u prostoru i vremenu. Ja ne mogu ovde da govorim
o na~elu ravnote`e, zato {to bi to, s obzirom na osnovnu razliku izme|u
pro{loga i sadawega polo`aja na{e dr`ave u evropskoj politici zahtevalo
naro~ito i op{irna razlagawa. Ali ho}u da spomenem jedan drugi ~inilac mira
koji je danas potpuno zanemaren: veliki me|unarodni moralni autoritet
katoli~ke crkve. Taj autoritet je Reformom te{ko pogo|en. Ali je on jo{ uvek,
dopadalo se to kome ili ne najve}a sila koju svet ima na raspolo`ewu za
organizovawe mira. Dru{tvo naroda, me|utim ne samo da ovu silu ne stavqa u
sredinu svoga sistema, nego iz wega potpuno iskqu~uje Papu, ne kriju}i ~ak svoj
neprijateqski stav.
Kada se ti~e dogmi demokratije , i naro~ito kada se one daju u tako {irokom
obliku kao sloboda, jednakost, bratstvo, onda je presudno ta~no odeliti li~no
delo demokratije od op{tega dela napretka vekova. Ako, naprimer, izjedna~ite
demokratiju sa celim razvitkom od Renesanse, onda ste stvorili, na ra~un
istorijske istine, takvu zabunu da }e se u woj, neminovno, utopiti kritika
demokratije. Nije tako|e tokiko va`no raspravqati koja je od tri krilatice
najbitnija demokratiji. Va`no je utvrditi, prvo, kako ih je dmeokratija shvatila
i drugo {ta je izi{lo iz primene tako shva}enoga bratstva. I najzad va`no je
znati na {ta se ta~no misli kada se ka`e demokratija . Bilo bi sasvim izli{no i
pogre{no tuma~iti demokratiju etimologijom re~i i svoditi je na op{te crte
zajedni~ke svima demokratijama malobrojne i nejasne, ako ih uop{te ima. Kada
ka`emo demokratija, i kada je podvrgavamo kritici, mi mislimo na jedan strogo
odre|en pokret na evropskom kontinentu, izi{ao iz Francuske revolucije,i
onakve kako joj je kona~an pravac dao Ruso, i na jedan isto tako strogo odre|en
red stvari zajedni~ki u bitnom svima savremenim demokratijama na evropskom
kontinentu. Naprimer, engleska demokratija je nesumwivo demokratija . Ali, ma
koliko da je ona naknadno pretrpela uticaj kontinenta , ima mnogih i bitnih
razlika, i svoju kritiku demokratije mi nikada ne bi, bez naro~itih i vrlo
va`nih izuze}a i ograda, uputili engleskoj demokratiji. U izlagawu dogmi
demokratije, g. Jovanovi} nije vodio re~una o svima ovim odvajawima i
razlikama, presudnim me|utim. Tako je wegovo izlagawe, kao {to sam rekao,
nestvarno, nejasno i neodre|eno. Ja sam objasnio da u demokratskoj zabludi treba
tra`iti izvor svima nedostatcima wegove misli i wegove obave{tenosti. I
ispravio sam izvesne neposredne neta~nosti. Neke sam ostavio da ispravima
kada budem govorio o samim wegovim predlozima. Ali mi je nemogu}e da ovde
pristupim osnovnom i op{tem ispravqawu wegova izlagawa o postanku ,
razvitku i plodovima demokratije. To bi zahtevalo jedno novo zasebno izlagawe,
koje prelazi okvir ovih redova.

Nestvarna i neograni~ena promena izbora

 Na {ta se svode prelozi Organizovawa demokratije? Na jednu osnovnu
promenu izbornoga reda koja danas postoji u demokratiji . U kritici toga
izbornoga reda, g. Jovanovi} ne silazi od prvih uzroka i nije dovoqno sre|en.
Ali on predstavni~kom poretku demokratije ~ini niz dobro uo~enih zameraka,
koje, ako ne daju jednu potpunu i vezanu kritiku, sve zajedno nepovratno odbacuju
ovaj poredak kao r|av. Taj poredak je nestvaran, zato {to dru{tvene stvarnosti
ostavqa va n svoga reda, on je anarhi~an, zato {to se bira~i ne opredequju prema
svojim istinskim interesima, i on je u vlasti novca, zato {to novac u tome
op{tem odricawu dru{tvenih stvarnsosti predstavqa neodoqivu silu. Na to se
svodi ova kritika. I ako to nije sve, to je potpuno dovoqno da se predstavni~ko
predak demokratije kona~no osudi . Ali g. Jovanovi} ne shvata da ovakovom
kritikom dana{wega izbornoga reda, ustaje protivu jednog od bitnih na~ela
demokratije, i da tu nije i puta wu pogre{na primena demokratije, nego bap wena
su{tina.
Izborni poredak nije nedeqiv o d demokratija. Ona nije prona{la izbore
kao {to nije prona{la ni slobodu, jednakost, bratstvo. Ovde }emo opet imati
prilike da se uverimo, da kada se ti~e dogmi demokratije, presudno je videti
kako ih je ona shvatila. Izbore nalazimo u svima zemqama i u svima vremenima
upotrebqene u javnim poslovima. Ali, ono {to je bitno demokratiji, to je, prvo,
{to je ona izbore primenila neograni~eno, postavqaju}i ih kao izvor svekolike
vlasti. To je prva posledica wene dogme o narodnoj suverenosti. Ako narod ima
svu vlast, onda, po{to ceo narod ne mo`e da vlada, svaki nosilac vlasti, na
neposredniji ili posredniji na~in, ima da bude biran. Tu je razlog da u
demokratiji zakonodavno telo, ~ije izborno poreklo je naj~istije, t`e,
neminovno, da prigrabi svu vlast, postane, stvarno, konvent. Ako se ministri ne
biraju, odgovornost vlade zakonodavnom telu ~ini i wihovu vlast izbornoga
porekla. Poznata i `alosna poslu{nost skup{tinskih ve}ina ne pori~e
konventsku mo} zakonodavnoga tela. Ona je ba{ dokazuje. Do tem poslu{nosti
vlada dolazi nizom ustupaka svih vrsta narodnim poslanicima na najve}u {tetu
snage, sposobnosti i odgovornosti izvr{ne vlasti. Onde gde ne postoji
odgovornost vlade zakonodavnom telu, postoji, u naknadu, neposredni na~in
birawa {efa izvr{ne vlasti. Da li treba spomiwati zakora~ewa zakonodavnoga
tela u sudsku vlast? Veliki broj najvi{ih sudskih ustanova bira zaknodavno
telo. Zatim, nezavisnost sudova prema izvr{noj vlasti, dakle u krajwoj liniji
prema zakonodavnom telu, daleko je od toga da je stvarna. Najzad, demokratija, u
na~elu, tra`i pro{irewe izbornoga poretka i na sudsku vlast, i, u mnogim
slu~ajevima, uvodi birawe sudija. Dakle, kada se ti~e izbornoga poretka, ono
{to je bitno demokratiji, to nije sam ovaj poredak, nego, prvo wegovo pro{irewe
na svekoliku vlast. G. Jovanovi} potpuno zanemaruje ovu prvo bitnu osobninu
predstavni~koga poretka demokratije madaj e ona bujan i naprekidan izvor
anarhije. Ali zato on sasvim uo~ava drugu bitnu osobinu izbora u demokratiji
wihovu nestvarnu primenu: nezasnivawe predstavni~koga poretka na
dru{tvenim stvarnostima i anarhiju koja otuda proizilazi. Tako se i u pogledu
izbora dmeokrtija javqa prvo kao neogdrani~ena a zatim kao nestvarna primena
na~ela ina~e mo`da najkorisnijih. Ona je uvek su{ta protivnost stvarnosti i
mere. Ali to je on {to g. Jovanovi} ne shvata. Ako sasvim jasno uo~ava
nestvarnost predstavni~koga poretka demokratije, on ne uv|a, jer mu demokratska
zabluda ne da, da je i ovde posredi samo jedna prirodna i neminovna posledica
demokratske dogme o narodnoj suverenosti . Narodna suverenost zna~i jednu
zami{qenu op{tu i nedeqivu voqu. Ako je voqa naroda koji je shva}en kao jedno
bi}e izvor vlasti , onda se, u predstavi~kome poretku demokra tije, glasa~ javqa
kao nedeqivi deo toga zami{qenoga bi}a, on ne predstavqa sebe nego narodnu
suverenost, javqa se dakle o~i{}en od cele svoje dru{tvene stvarnosti. Ne tra`i
se od glasa~a da se opredequje kao stvaran ~lan dru{tva, prema posebnim
interesima svoga stale`a i svoga kraja,nego kao zami{qeni predstavnik narodne
suverenosti, prema op{tim interesima svih stele`a i svih krajeva. Drugoja~ije
ne sme nida bude. Kada su izbori izvor svekolike vlasti, kada preko wih ima da
se osigura stara we o svima interesima, kada izabrani ne predstavqaju svoje
bira~e nego ceo narod, onda glasa~ ne sme da se opredequje prema svojim
posebnim interesima, jer bi u tome slu~aju op{ti nteresi, koji nisu me{avina
posebnih interesa nego wihovo jediwewe, ostali neza{ti}eni. Demokratija je
dakle savr{eno dosledna kada, po{to je sedi{te suverenosti stavila u narod,
tra`i od glasa~a da se javqaju ka predstavnici te suverenosti . I postavqa pred
wihovo opredeqivawe ne pitawe wihova stale`a i wihova kraja nego najvi{a i
najop{tija pitawa dr`avne politike. To je sam prirodna i neminovna posledica
jednog od wenih bitnih na~ela. Izborni red u kome se glasa~i javqaju ne kao
stvarni ~lanovi dru{tva, razli~iti me|u sobom, nego kao zami{qeni nosioci
suverenosti, jednaki me|u sobom, i u kome se izbori obavqau ne u okviru stale`a
i krajeva, stvarnih dru{tvenih podela, nego u okviru izbornih jedinica, ~isto
brojnih podela praznih od svake dru{tvene sadr`ine, taj ve{ta~ki izborni red
poti~e duboko iz same su{tine demokratije, izra`ava dosledno celo weno
shvatawe javnoga prava. Ali kako je glasa~ nesposoban da predstavqa op{te
interese, jer mu savr{eno nedostaju sasvim izuzetni uslovi neophodni za to, i
kako je nesravweno lak{e proglasiti narod vladaocem nego stvarno na~initi
vladaocem svakoga glasa~a, na koga se skromno svodi naord op{ti interesi
izlaze iz izbora r|avo ili nikako za{ti}eni, dok posebni interesi, za koje je
glasa~ sasvim dorastao, ostaju, zbog onakva izbornoga reda demokratije koji ima
drugi ciq pred o~ima, nepotpuno nejasno i nesrazmerno predstavqeni.

Sindikat dru{tvena stvarnost

Nasuprot ovome dru{tveno praznom izbornom redu, Organizovawe

demokratije predla`e jedan dru{tveno sadr`ajan izborni red. Kako je svet rada
naistinitiji i najjasniji izraz dru{tvenih stvarnosti, ovaj izborni red ima da
se zasniva na stru~nome udru`ewu proizvo|a~a, na sindikatu. Tako g. Jovanovi}
uval~i u osnovu svoga predloga veliku misao najnovijega vremena, sindikalizam.
Ne samo da mu se ja li~no potpuno i odu{evqeno pridru`ujem, nego izjavqujem da
sindikalizam nalazi naj{iru primenu u monarhisti~koj doktrini koju zastupa
Politi~ki Glasnik. Kako se na{a monarhisti~ka doktrina sa raznih strana
zlonamerno poku{ava da rpedstavi kao stra{ilo nazadnosti, dok je ona stvarno
jedan veliki i smeli pokret reforama, neka mi bude dopu{teno da opet citiram.
Politi~ki Glasnik rekao je: mm mi pristajemo i na politi~ki i na ekonomski
federalizam, ali neka se prvo, u onome {to je bitan posao dr`ave, haos
demokratije zameni redom monarhije''.
Ali ako primam sam predlog, ne mogu nikako da primim i razlagawa kojima
ga wegov predlaga~ propra}a . On ne}e nikako da uvidi da ovim predlogom,
istina protivu voqe, ali zato sasvim odlu~no i o{tro nalazi iz demokratije .
Videli smo da je ovakva osnovna promena izbornoga reda dmeokratije u najdubqoj
protivre~nosti na celoj liniji sa dmokratskom dogmom o narodnoj suverenosti .
[ta ostaje me|utim kada joj se oduzme dogma o narodnoj suverenosti? Ali je
predlog da se izborni red zasnuje na sindikatu u isto tako dubokoj
protivre~nosti na celoj liniji i sa jednom drugom osnovnom i bitnom dogmom
demokratije, individualizmom. Demokratija se javila kao veliki i bezobzirni
razriva~ svih udru}ewa, stru~noga, lokalnoga, verskoga, kulturnoga,
prodi~noga. Ona je ru{ila udru`ewe u ime pune i neograni~ene slobode
pojedinca, koji se u udru`ewu, istina odricao jednog dela svoje slobode. Ali su
ti okviri udru`ewa, okviri koje meninovno povla~i svaka zajednica, bili
naj~vr{}a za{tita slobode pojedinca od nasiqa dr`ave. demokratija je htela
punu i neograni~enu slobodu pojedinca. Dala nam je me|utim pojedinca usamqena
i bez odbrane prema dr`avi. Dogma o narodnoj suverenosti i ovde je vr{ila svoje
razorno delo, i potvr|ivala i podupirala protivdru{tvene zahteve
individualizma. Prema ovoj dogmi , izvor svekoliko vlasti je narodna voqa,
odnosno voqa ve}ine bira~a. Nikakvu drutu vlast ne priznaje dmeokratija .
Udru`ewe ne mo`e imati nikakvih neposrednih ni neprikosnovenih prava, koje
bi crplo iz same tradicije svoga postojawa i svoje potrebe, jer se ne priznaje
nikakav drugi izvor vlasti sem trenutne voqe ve}ine. Ta trenutna ve}ina, zato
{to je predstavnik narodne suverenosti , mo`e, u svakom trenutku, sve da ukine i
sve da stvori, i udru`ewe mo`e imati samo onoliko prava koliko mu prizna ovaj
neograni~eni gospodar svekolikoga `ivota pojedinca i dru{tva. Demokratije
ukinula udru`ewe, u kome je pojedinac nalazio stvarnu za{titu, jer je ovo imalo
prava nezavisna od dr`ave, dakle pored slobode i silu slobode, i ostavila
pojedinca da mu dr`ava odre|uje granice nezavisnoga delokruga wegova. Jasno je
onda {ta je bilo od slobode pojedinca. Dr`ava je strahovito ra{irila svoju
nadle`nost na ra~un svih udru`ewa, dakle na ra~un dru{tva, i ako priznaje
pojedincu, u izvesnim ograni~enim slu~ajevima i s ograni~enim pravima pravu
udru`ivawa, takvo udru`ewe nije mo}no da za{titi pojedinca od dr`ave, ne sam
zato {to je su`enih prava , nego i zato {to svoje postojawe vu~e od dr`ave i {to
ova mo`e u svakom trenutku da ga ukine . Tako je demokratija ukinula udru`ewe
da bi oslobodila pojedinca, ali je ukida wem udru`ewa izlo`ila pojedinca
najpot~i wenijim i najneizvesnijim uslovima `ivota , stavila ga u neminovnost
da stalno strepi od dr`ave i bori se sa wom, dakle red zamenila anarhijom.
Koliko je borba demokratije za slobodu pojedinca preko ukidawa udru`ewa bila
odmah sumwiva, najboqe pokazuje ~iwenica, da je ru{e}i udru`ewa, demokratija
samo nastavqala, poja~avala, dovodila do apsurda apsolutisti~ke te`we jednog
Luja XIV. Izgleda da je francuska monarhija uo~i pada shvatila koliko je
daleko bila oti{la u centralizmu, koji je donekle nalazio izviwewa u borbi
protivu Austrijske ku}e. Ima mnogih dokaza da je Luj XVI, sazivaju}i glavne
stale`e, nameravao da pristupi, istina prilago|avawu udru`ewa novim
potrebama, ali i obnovi wegova `ivota. Ali je Revolucija i ovde prekinula
veliki pokret reforama iz posledwih godina monarhije, i kao i u spoqnoj
politici protivaustrijskom politikom, vratila Francusku nazad.

Korporacije
 Neverovatno je mo`da, ali o svima ovim ~iwenicama g. Jovanovi} ne vodi
ra~una. To se vidi i iz ve} spomenutoga neshvata wa wegova da je sindikat, ako se
`eli da ovo stru~no udru`ewe bude dovoqno mo}no da bi bilo sposobno za
`ivot, nepomirqiv sa demokratijom. Ako se ho}e da izborni red zasnovan na
sindikatu da plodove koje svi nezavisni i razumni duhovi o~ekuju od wega, onda
sindikat ne sme biti dana{we sku~eno i nwsigurno udru`ewe, u potpunoj
zavisnosti od dr`ave, i mora svoju vlast vu}i iz dru{tvene sile svoje
korisnos ti. S druge strane, nezavisnost prema dr`avi mora biti dopuwena
dovoqnom vla{}u prema pojedincu. Tako samo sindikat bi}e sposoban da u punoj
meri vr{i ulogu koju od wega o~ekuju i pojedinac i dru{tvo. Ali to
predpostavqa ukidawe narodne suverenosti i individualizma demokratije. Da je
g. Jovanovi} i ovde pod demokratskom zabludom, vidi se iz wegova mi{qewa o
korporacijama. On naro~ito podvla~i da dana{wi sindikat nema nikakve veze
sa nekadawim esnafom, koji je,,ugi{ivao slobodu''. Neverovatno je prosto da
jedan istori~ar i sociolog ovako olako bri{e celu veliku i dugu korisnu ulogu
koju je korporacija vr{ila u proizvodwi, i da tako potpuno zaboravqa da su u
toku ~itavog jednog doba pojedinci nalazili u kroporaciji ~vrstu za{titu svoje
slobode i prema vlastelinu i prema kraqu. Ako su korporacije u posledwe doba
bile prestale da odgovaraju novim potrebama, one su imale da se preurede i
prilagode, ali je wihovo na~elo ostajalo. I ako se danas sindikat u mnogome
javqa razli~it od korporacije, na~elo je isto. Kakvu neodmeenost izbacuje g.
Jovanovi} kada pi{e: ,,nekada je ~ovek bio slobodan kada nije pripadao ni jednoj
organizaciji ''. Uvek je udru`ewe, koje je starijega porekla od dr`ave, bilo
prirodna za{titapojedinca od ove. Ako je korporacija tra`ila od pojedinca da
se odrekne izvesnih svojih prava, to je bila neminovna posledica wene prirode
udru`ewa, i samo preko toga odricawa, ona je mogla da postoji i {titi
pojedinca. Ako sindikat danas ,,garantuje slobodu'' , on je garantuje samo onima
koji su, odri~u}i se jednog dela svoje slobode, postali wegovi ~lanovi. Qudi
koji su proveli vek u sindikalnom poslovima tvrde da je disciplina prvi uslov
,,garantovawa slobde''. I ako je korporacija, zato {to je pre`ivela, bila postala
stega i izvor zloupotreba , to ne zna~i da je weno na~elo, koje je op{te na~elo
udru`ewa, trebalo ukinuti. Sve se i ovde svodi na pitawe stvarnosti i mere.

Dva federalizma

Ako je predlog Organizovawa demokratije o promeni izbornoga reda

demokratije bitan i potreban u najve}oj meri, on je daleko od toga da je dovoqan.
Pre svega on sam ima praznina. Sindikat je ogromno. Ali sindikat nije sve.
Izborni red, isto tako bitno kao na sindikatu , ima da se zasniva i na jednoj
drugoj dru{tvenoj stvarnosti, lokalnom udru`ewu. Ostavqam na stranu sve druge
dru{tvene stvarnosti. Kada ka`em lokalno udru`ewe, mislim na sve one
samoupravne jedinice od op{tine pa do pokrajine, i to istinski samoupravne, sa
izvorom svoje vlasti u sebi. Drugim re~ima, ekonomski fedralizam ima da se
dopuni politi~kim federalizmom. Organizovawe demokratije ostavqa celu ovu
stranu pitawa nedodirnutu, i zato se ne}u upu{tati u dokazivawe ni potrebe
politi~koga federalizma ni wegove nepomirqivosti sa demokratijom.
Zadovoqavam se samo da spomenem ovu prazninu predloga Organizovawa
demokratije, i izrazim nadu da ona nije znak pi{~eva neraspolo`ewa prema
politi~kom federalizmu.

Hijerarhija stale`a

Ne ka`e nam se izri~no ni{ta ni da li baroj ima da bude jedino merilo

prema kome }e pojedini stale`i biti predstavqeni u glavnoj zemqskoj
skup{tini. Gl. Jovanovi} nije mnogo raspolo`en prema demokratskoj dogmi o
jednakosti, po{to tra`i da pojedinci koji su ~lanovi raznih sidnikata imaju
toliko glasova. Tu on ve} sasvim izlazi iz demokratije, jer ako demokratija {ta
ne priznaje, to je da mo`e biti drugoga merila vrednosti sem broj. Svi bira~i ,
bez obzira na najdubqe razlike u wehovoj vrednosti , jesu jednaki predstavnici
narodne suverenosti. Rado priznajem da je ovo najve}i apsurd demokratije. Ali
tra`im da se prizna da je to i wena najbitnija dogma. Ako tu na~nete
demokratiju, onda se posle ceo wen poredak prirodno i neminovno ru{i. Ali
ako g. Jovanovi} izla`ewem iz demokratije, priznaje hijerarhiju pojedinca, ali
je spreman da toliko izi|e iz demokratije da prizna i hijerarhiju stale`a.
Wegov predlog bi ina~e potpuno proma{io. Ako se bude vodilo ra~u~na samo o
brojnoj veli~ini stale`a, a n i va`nosti wihove uloge u proizvodwi i dru{tvu,
onda je politi~ka ravnote`a unapred poreme}ena u osnovi u najdubqe.

Kraq

Organizovawe demokratije ostavqa nere{ena i mnoga druga pitawa. Ho}u da

spomenem samo jo{ jedno. Ono je toliko bitno i presud~no da sama ~iwenica da
ga predlog ostavqa nere{eno dokazuje da je ovaj, u osnovi, pogre{no postavqen,
po{to nije imao pred o~ima pravu prirodu problema. Neka se predpostavi da je
izborni red koji se predla`e savr{en, da preko sindikata, i svega onoga ~ime
sindikat reba dopuniti, do|u u zemaqskoj skup{tini do izraza sve posebni
stvarnosti i interesu dru{tva, i budu najsrazmernije predstavqeni prema svima
~iniocima svoje op{te dru{tvene vrednosti, da su nam izbori dali
predstavni{tvo koje je visoko delo stvarnosti i mere. Da li smo time dobili
dobru vladavinu? Nesumwivo da ne, i u presudnoj meri, jer ako su predstavqeni
sve posebne stvarnosti i interesi dru{tva, nema nikoga koji predstavq op{tu
stvarnost i op{ti interes ovoga. Ne}u da problem posmatram pod uglom nacije ,
mada danas, kada se ti~e dru{tva, imamo posla sa nacijom. Pod uglom op{tih i
trajnih itneresa nacije nedostatak vladavine postaje naro~ito o{tar. Ali
zaboravimo da se danas dru{tvo javqa kao nacija i posmatrajmo pitawe pod
najbla`im uglom, stavimo se na stanovi{te dru{tva sa koga smo skinuli teret
onih tre}ih potreba koje sa~iwavaju naciju. Ko }e u tome dru{tvu, imaju}i pred
o~im wegovu op{tu i trajnu stvarnost, jer svaka zajednica ima ovakvu stvarnost,
da dovodi u sklad sve posebne potrebe i interese? Ako ~lanovi predstavni{tva
koje smo dobili neobi~no stvarno i ta~no ose}aju potrebe svoga stale`a i kraja ,
i ako je u tome wihova dragocen vrednost, oni su, i ba{ zbog toga, u najve}oj meri
li{eni {irine pogleda, sposobnosti da ih pojedina~nog predvi|aju op{te,
nezavisnosti u odlu~ivawu. Nedostaju im sve vladala~ke osobine, koje me|utim
jedine mogu da osiguravaju op{tu i trajn~u stvarnost. Vladala~ke osobine ra|aju
se samo na polo`aju koji je visok, nezavisan i nasledan. Tako ste odvedeni kraqu.
 GLAVA TRE]A

DEMOKRATIJA KAO
OTROV I STRANPUTICA
U
ISTORIJI SRPSKOG NARODA

1. Jedna sredi{na vlast imperativ vaskrsle dr`ave (''Beograd'' 23

mart 1924. god.)
2. Srpska ku}a i habzbur{ka politika (''Istina'' br. 7. 16
novembar 1924. god.)
3. ,,Samouprava'', radikalna stranka i demokratija (''Beograd'' 28.
februar 1924. god.)
4. Napredwaci (''Politi~ki glasnik'' 10 april 1927. god.)
5. Srpsko pitawe (''Istina'' br. 9. 30 novembar 1924. god.)
6. Duh od 89 (''Istina'' br. 5. 2 novembar)
7. Ko ru{i monarhiju (''Politi~ki glasnik'' 17 april 1925. god.)
8. Dragi{a Vasi}, Devetsto tre}a (''Politi~ki glasnik'' 7 jun
1925. god.)
 odlomak iz ,,uvoda u kritiku demokratije u Srbiji''
JEDNA SREDI[NA VLAST IMPERATIV VASKRSLE DR@AVE
- Decentralizam vojvoda u Prvom ustanku. – Milo{ protiv nahijskih knezova
osniva dr`avu osnivawem monarhije. – Politi~ki feudalizam
ustavobraniteqske vladavine . – Milo{evim povratkom nastavqa se prirodna
evolucija. – Zakonom o Dr`avnom savetu Mihajlo zavr{ava
pedesetogodi{wu borbu.-
____________

,,Uvod u kritiku demokratije u Srbiji'', to je naslov jedne obimnije rasprave koju

}e uskoro objaviti g. Momir Nikoli}.
G. Nikoli} bio je qubazan da nam ustupi jedan odlomak koji donosimo na ovom
mestu.
U spomenutoj raspravi, pisac poku{ava da kritiku demokratije u Srbiji postavi
na stvarnu osnovu. Ta stvarna osnova, to je razumevawe smisla unutarweg
razvitka srbije u XIX veku. U tome razvitku, pisac vidi jednu presudnu
neumitnost. Dr`ava se mogla stvoriti samo stvarawem jake sredi{ne vlasti.
Ali ta te`wa za stvarawem jake sredi{ne vlasti imala je da izdr`i dve velike
borbe. Prva borba, to je borba sa onom ogromnom snagom decentralizma koja je
le`ala u srpskom narodu po~etkom XIX veka. Ta borba dolazi do izraza u
razornoj akciji vojvoda u Prvom ustanku, u bunama nahijskih knezova protivu
Milo{a, u ustavobraniteqskom Savetu. Druga borba, to je borba sa
demokratijom, sa uno{e wem stranog uticaja, borba koja jo{ traje.
Odlomak koji nam je ustupio g. Nikoli} odnosi se na prvu od ove dve borbe.
_________________________________________________

Od 1804 imala je od dna do vrha da se izgradi dr`ava pod najte}im uslovima

unutarwim i spoqnim.
Turska vladavina u Srbiji odlikuje se tom bitnom ~iwenicom {to srpski
narod nije imao nikakvog u~e{}a u dr`avnom `ivotu turske carevina. To je
uostalom op{ta odlika turskih dominacija. Re~ raja samo jasno obele`ava ovaj
odnos. Posle ~etiri veka takvog ropstva, svaki trag dr`avnog `ivota kod
srpskog naroda bio je i{~ezao. Nijedne ustanove bilo pisanog bilo obi~ajnog
prava koju je neprijateq bio po{tedeo i koja bi mogla da poslu`i u izgradwi
dr`ave. Samo ose}awe dr`ave bilo je potpuno i{~ezlo. Ovde treba jasno
razlikovati narodnu svest od dr`avne svesti, koja se tako ~esto podvodi pod
prvu. Nijedne manifestacije koja bi u dr`avnom pogledu prestavqala i
odr`avala ose}awe zajednice kod srpskog naroda. Najpotpunije
decentralizacija . Veliki narodni sabori kod manastira, toliko va`ni za
narodnu svest, mogli su imati zna~aja i za dr`avnu svest. Ali ma koliko
mnogoqudni, to su bili sabori jednog kraja, i time samo jo{ poja~avali ose}awe
op{te decentralizacije.
Pod takvim uslovima, stvarawe dr`ave bilo je isto {to i stvarawe jake
sredi{ne vlasti.
Nebrojene i skoro nesavladive spoqne te{ko}e delovale su u istom pravcu.
Su{tina tih te{ko}a, sve do predaje gradova, bilo je u onom potmulom i
napornom rvawu sa Portom za {to ve}u samostalnost do nezavisnosti. Ono {to
je bilo presudno ne samo za dobar ishod te borbe nego uop{te i za samu
mogu}nost borbe, to je bilo postojawe jake sredi{ne vlasti koja }e u ime celog
naroda mo}i bez ograni~ewa da govori i ugovara. Treba samo mesto Milo{a
zamisliti mo}ne nahijske knezove, pa shvatiti sve primu}stvo polo`aja porte u
takvoj situaciji.
Stvarawe dr`ave ne samo da je bilo isto {to i stvara we jake sredi{ne
vlasti, nego je ono predpostavqalo ovu jaku sredi{nu vlast. Dr`ava i jaka
sredi{na vlast, one su jedna iz druge izvirale, bile su nerazdvojne, jedno i isto.
Jaka sredi{na vlast, me|utim, mogla se stvoriti samo oko jednog vladala~kog
doma, kao jaka vladao~eva vlast.
U dr`avi sa narodom zemqoradni~kim i vojni~kim, pri potpunoj stale{koj
ravnini, bez ikakvih sredi{ta dru{tvenog `ivota i gde su podanici
prestavqali u op{toj primitivnosti izjedna~enu masu, kod koje je u potpunom
odsustvu ose}awa dr`ave vrlo `iva monarhijska tradicija prestavqala
celokupnost dr`avne tradicije u dr`avi koja je izi{la iz ustanka i ~ija cela
budu}a istorija ima da nosi pe~at takvog porekla wenog, vo|a ustanka, vojni~ki
i narodni stare{ina jednovremeno, bio je jedina politi~ka sila oko koje je
mogla da se iskristali{e jaka sredi{na vlast. Bilo je o~evidno da sva budu}nost
dr`ave zavisi od toga da li }e on biti u stawu da zasnuje svoj vladala~ki dom.
Istorija srpskog naroda, posle propasti stare srpske dr`ave, nalazila se
ponova u onom te{kom periodu osnivawa dinastije i dr`ave. Osnovati dinastiju
zna~ilo je osnovati dr`avu. Zato je Milo{ev rad na osniva wu dinastije
nerazdvojiv od wegovog rada na osnivawu dr`ave. To je bio jedan i isti posao.
Ono {to je odmah jasno kod Milo{a, to je da je on imao sve osobine osniva~a
dinastije. Te`i{te wegove snage bilo je u wegovom strahovito razvijenom nagonu
samoodr`awa. Ali je time Milo{ imao i sve osobine osniva~a dr`ave, jer samo
imaju}i pred o~ima osnivawe dinastije kao prvi i neposredni ciq, on je mogao
razviti ovu ~udovi{nu upornost i ve{tinu u radu na osnivawu dr`ave. ovo
poklapawe rada na osniva wu dinastije sa radom na osnivawu dr`ave, toliko je
istorijska neumitnost, da je vladala~ki dom Obrenovi}a i{~ezao, a Milo{evo
delo u svoj veli~ini svojoj ostalo je netaknuto. I sve se ovde toliko dr`i jedno s
drugim, da se mo`e re}i, ma koliko to paradoksalno izgledalo, da je Milo{
radio i na osnivawu dinastije Kara|or|evi}a. On je dovr{io princip, i prema
spoqa i prema unutra, na kome je Kara|or|e po~eo da pradi , i koji su posle
Kara|or|evi}i prihvatili.
Stvarawe jake sredi{ne vlasti sudarilo se odmah sa onom strahovitom
antidr`avnom snagom decentralizma koja je le`ala u srpskom narodu onog
vremena.
Prvo zajedni~ko svr{avawe poslova, ~iju potrebu izazvao je sam ustanak kao
op{te delo, obelodanilo je ovaj sukob. Sve {to se zna o izboru vrhovnog vo`da
dokazuje da se taj posao sre}no svr{io tek po{to su savladane znatne te{ko}e. I
nije ovde bila posredi samo prirodna surevwivost oko izbora li~nosti , ono
{to bi se moglo nazvati li~nim decentralizmom. Bilo je tu dubqeg, stvarnog
decentralizma. Sam princip vrhovnog vo`da bio je izi{ao na opoziciju. I bilo
je potrebno sve odu{evqewe prvog trenutka, i sva o~evidnost da se ne samo
ni{ta ne}e mo}i svr{iti nego da se ni{ta ne mo`e ni po~eti bez jednog
vrhovnog stare{ine, pa da princip vrhovnog vo`da pored sve ogromne snage
decentralizma bude primqen.
 Sva daqa istorija Prvog ustanka samo povre|uje ovu. Nebrojene ~iwenice
obilno dokazuju razornu akciju vojvoda, lokalnih veli~ina i nosilaca
decentralizma, i sve te{ko}e otuda za uspe{no vo|ewe ustanka. Polo`aj
vrhovnog vo`da je u izvesnim trenucima o~ajan i dostojan sa`aqewa. To je
dr`ava koja se ra|a u prvim i najbolnijim trzajima. I sve to dok su borbe jo{ u
toku, kada je spoqna opasnost stegla za gu{u i kada uspe{no vo|ewe rata sa svom
neumitno{}u zahteva jaku sredi{nu vlast. Bilo bi mo`da preterano i neta~no, i
svakako suvi{e smelo, glavnu odgovornost za neuspeh Prvog ustanka svaliti na
ovu razornu akciju vojvoda. Ali je neosporno da je ona bila jedan od zna~ajnih
uzroka propasti od 1813.
Milo{ nailazi na iste te{ko}e. Potrebno je napomenuti, da je Milo{
donekle u boqem polo`aju od Kara|or|a. Nesre}no iskustvo prvog ustanka je tu,
i nema sumwe da je ono dr`avotvorno delovalo na duhove. Posle toga, princip
vrhovnog vo`da ve} je `iveo i ima za sobom, ma koliko kratku i `alosnu, ipak
neku tradiciju. Ali sa tom ogradom, te{ko}e su iste. I ako Milo{ ima komad po
komad da otima vladala~ku vlast od Porte , on ima da je otima i od knezova.
Borba sa Portom, kad se doga|aji posmatraju u istorijskoj celini, svakako je
najve}a i glavna te{ko}a. Ali u izvesnim trenucima ne zna se na kojoj je strani
Milo{u te`e. I koliko se stvari sa Portom privode kraju, i Milo{ mo`e sve
mawe da spoqnom opasno{}u zadr`ava knezove, decentralizam ovih postaje sve
neobuzdaniji , i u jednom retnutku priznati knez podle`e buntovniku Vu~i}u .
Vu~i}eva buna shvata se suvi{e povr{no kad se u woj vidi samo jedan
kara|or|evski pokret. Vu~i} je kara|or|evac zato {to mu to treba Doga|aji
Svetoandrejske skup{tina potvr|uju ovo. Ako Vu~i} iskori{}uje kara|or|evsko
raspolo`ewe naroda, on isto i mnogo vi{e iskori{}uje i decentralisti~ke
te`we, i ne samo da ih iskori{}uje, nego pored svih svojih dalekih i skrivenih
ambicija podle`e wima, i jeste , pored sveg ostalog, i nosilac decentralizma.
Ali u toj borbi sa jakom sredi{nom vlasti, koju sa toliko upornosti i
ve{tine te{e Milo{, decentralizam se tro{i. I kada Milo{ be`i pred
Vu~i}em preko Save, decdentralizam je ve} duboko poquqan, i osniva~ nove
srpske monahrije ostavqa za sobom jedan ve} ~vrsto postavqen princip.
Vladavina Aleksandra Kara|or|evi}a, ustavobraniteqstvo, to je pobeda
decentralizma. Celo Milo{evo delo stvoreno sa tolikim naporima, koji prvog
srpskog kneza stavqaju u red najve}ih dr`avnika, izgleda sru{eno u nepovrat.
Srpska monarhija, tek vaskrsla, nalazi se ponova u pomra~ewu. Monarhijski
princip, jaka sredi{na vlast u rukama vladaoca, ciq svih Milo{evih napora i
jedina stvarnost dr`ava, jeste prepolovqen. Ustavobraniteqska vladavina
zasniva se sva na na~elu podele vlasti izme|u kneza i Saveta. Bilo bi
neverovatno povr{no shvatiti ovu podelu vlasti kao po~etak dana{we podele
suverenosti izme{u vladoca i naroda. Ustavna monarhija ima sasvim drugo
poreklo, i u red wenih duhovnih o~eva ne mogu ni u kom slu~aju u}i savetnici
ustavobraniteqskog vremena. Ustavobranite qska vladavina nije budu}nost koja
se budi, to je pro{lost koja umire . Ustavobraniteqski Savet po poreklu, i po
sili na kojoj se zasniva, i po li~nom sastavu, jeste organ decentralizma.
Savetnici nisu samo rodbinski nego i politi~ki naslednici vojvoda i knezova.
Ustavobraniteqska vladavina, to je politi~ki feudalizam. Ako po svaku cenu
ho}emo da imamo plemstvo, onda na{e plemstvo mogu da prestavqaju samo
savetnici ustavobraniteqskog vremena. To su od`akovi{i koji sebe smatraju
ravnim knezu. To su u politi~kom pogledu danaest perova kraqa Francuske.
Ustavobraniteqska vladavine, to je u vremenu kadaje monarhijski princip tek
bio postavqen i za vladavine jednog slabog kneza, oligarhija lokalnih veli~ina
i nosilaca decentralizma. To je su{tina ustavobraniteqske vladavine, i o toj
su{tini, ustavobraniteqski Savet bi je jedno duboko antidr`avno telo, u kome
se decentralizam propiwao protivu stvarawa jake sredi{ne vlasti i
izgra|ivawa dr`ave.
Ali je ova pobeda decentralizma bila labudova pesma. Milo{ je bio sru{en i
bila je zavedena vladavina po osnovnim te`wama suprotna wegovoj vladavini.
Razvitak je bio prekinut. Ali krupan i presudan korak koji je pod Milo{em
u~inila Srbija nije se mogao povu}i natrag. Milo{ev povratak nije slu~ajan, i
pokret narodni za Milo{a nije samo izraz preokreta u dinasti~kom
raspolo`ewu naroda. Bilo je u celoj toj restauraciji duboke dr`avne potrebe ,
koja se kao i uvek slu`ila svim povodima koje je joj je vreme stavqalo na
raspolo`ewe. Pitawe, posmatrano istorijski i u dalekim ciqevima,
postavqalo se tako, da ili je imao ceo poku{aj vaskrsa dr`ave da propadne, ili
da padne ustavobraniteqska vladavina i nastavi se prirodna evolucija. Nema
sumwe da povratak Milo{a nije bio jedino re{ewe dr`avne krize. Dr`ava je ve}
bilo zahuhtana svojim tokom, i nesporno da bi srpska monarhija i bez Milo{a
na{la u sebi dovoqno istorijske snage da zbri{e decentralizam, nasle|en od
~etiri veka nemawa dr`ave, koji se jo{ dr`ao, ali koji je pedesetogodi{wim
dr`avnim `ivotom bio u osnovi podse~en. Savetska oligarhija, po svojoj
su{tini, istorijskom zna~ewu, bila je izraz decentralizma. Ali kao oligarhija ,
ona je bila negacija tog decentralizma, i time jasno pokazivala da je
decentralizam ve} bio izbubio stvarnu mo}. Ali je slu~ajno Milo{ bio tu, `iv
i jo{ sposoban za borbu , i wegov povratak bio je najbr`e, najprostije i
najradikalnije re{ewe dr`avne krize.
Milo{ev povratak nije samo dinasti~ka restauracija. To je restauracija
monarhije, koja je pod aleksandrom Kara|or|evi}em bila u pomra~ewu. Revan{
jake sredi{ne vlasti, ~iju prirodnu evoluciju bila je prekinula
ustavobraniteqska vladavina. Povratak Milo{a nije samo promena na prestolu.
To je u najpunijem i najdubqem smislu promena vladavine. I Milo{ odmah
nastavqa onde gde ga je bio prekinuo vu~i}. Druga vladavina Milo{a, to je, kao
da ni{ta nije bilo, strogo na stavqawe wegove prve vladavine, i obe vladavine
prestavqaju jedno i isto veli~anstveno delo borbe za jaku sredi{nu vlast i
dr`avu. Savet odmah gubi svu mo}, i Milo{ u potpunosti vaspostavqa
monarhijski princip jake sredi{ne vlasti u rukama vladaoca. Nastavqa se
prirodna evolucija. Ne mo`e se re}i da se odr`ava kao celina nije razvijala pod
ustavobraniteqskom vladavinom. Ustavobraniteqska vladavina ima u svoj
prilog da poka`e niz zakona na ure|ewu dr`ave i temeq izvesnim ustanovama
trajne vrednosti postavqen je za vreme te vladavine. Ni vladavine koje su
prestavqale najpotpunije odricawe, dr`ave i bile u najo{trijem sukobu sa
osnovnim linijama razvitka nisu mogle da izbegnu, samim tim {to su postojale
neko vreme, da u izvesnom pravcu ne u~ine ne{to za dr`avu i razvitak. To je
mo`da najduqe otkrovewe qudske nemo}i pred neumitno{}u istorije. Ali je
ustavobraniteqska vladavina po svojoj su{tini i istorijskom zna~ewu bila
prekid prirodne evolucije jake sredi{ne vlasti kao imterapiva vaskrsle srpske
dr`ave.
 Stvarno stawe savetske nemo}i koje je nasledio od Milo{a, Mihajlo
ozakowuje. Zakon od 17 avgusta 1861 koji nam je dao Dr`avni savet, mo`e se
shvatiti kao krajwa ta~ka jedne pedesetogodi{we borbe. U toj borbi, princip
jake sredi{ne vlasti odneo je kona~nu pobedu na snagom decentralizma koja se u
srpskom narodu bila ispre~ila stvarawu dr`ave. Usredsre|en, ako se tako mo`e
re}i, u ustavobranite qskom Savetu, decentralizam je za vreme druge vladavine
Milo{eve imao da izdr`i posledwu borbu. Zakonom od 17 avgusta 1861, Mihajlo
je samo zape~atio jedno ve} svr{eno delo. Savet koji se prvi put po zakonu od 17
avgusta zove dr`avni jeste u budu}e jedno ~inovni~ko telo. Time je polo`ena
osnova za razvitak Saveta u novom pravcu, koji nam je dao dana{wi Dr`avni
savet, organ sredi{ne vlasti.
 SRPSKA KU]A I HABZBUR[KA POLITIKA

Dve posledwe ministarske krize, koje su ustvari jedna isti dr`avna kriza ,
zna~ajne su i otkri}em da je srpska monarhija poku{ala novu politiku.
Otkri}e duboko menonarhisti~ko. Bitnost monarhije je da uvek ima staru
politiku. U tome je kqu~ razlike izme|u monarhije, ustanove nasledne, i
demokratije, ustanove izborne. Qudi koji mimo demokratski duh doba ose}aju
istoriju smatrali su da srpska monarhija mo`e imati samo jednu politiku. Ono
iza koj estoji XIX vek Srbije. Uznemirenost je bila utoliko ve}a kad se u
posledwim doga|ajima dobio utisak da monarhija napu{ta srpsku dr`avnu misao
i tra`i osigurawe prestola u jugoslavenskoj politici. Jugoslavenska politika
nije jasno shva}ena. Istorijski neizmirqiv sukob izme|u we i srpske politike
zamra~en je op{tim mestima o narodnom jedinstvu. U toj nejasnosti je sav haos
Krfske deklaracije, Prvog decembra i Vidovdanskog ustava. Ali u odnosu na
monarhiju jugoslavenska politika mo`e se odmah jasno definisati kao
habzbur{ka politika oslawawa na narode i vere .
Nije ovo prvi put da se dobio utisak da monarhija poku{ava da u habzbur{koj
politici potra`i osigura we prestola. Razlaz monarhije i radikalne stranke od
1918, obelodawen neo~ekivanim odstra wewem vo|e stranke od takozvane prve
zajedni~ke vlade, nije jo{ rasvetqen. Ali upu}eni u pozadinu tadawih doga|aja
dobili su nejasan utisak da je uzrok razlaza bio u shvatawu monarhije da }e
napu{ta wem srpske dr`avne misli najboqe osigurati presto u pro{irenoj
dr`avi.
Ovog puta utisak je jasniji. Ne samo zato {to je to ve} drugo nagove{tewe.
Sami doga|aji dve posledwe ministarske krize ispoqili su jasnije spomenutu
te`wu monarhije. Jasno je da bi kona~no usvajawe habzbur{ke politike od strane
srpske ku}e bio dr`avni doga|aj najve}eg zna~aja. Tako se stavio na dnevni red
nov problem.
Misao da srpska ku}a prihvati habzbur{ku politiku mogla je pote}i samo iz
krajweg neose}awa istorije. To je potpuno odricawe da iznad voqe qudi postoji
voqa istorije, neizmenqiva linija stvarnosti, teret nasle|a i sredine koji i
dr`ave kao i pojedinci primaju dolaskom na svet i pod kojim se celog `ivota
povijaju . Predlagati najednom, iz trenutnih razloga dana{wice, habzbur{ku
politiku srpskoj ku}i, to je ripnuti preko osnovne stvarnosti da je srpska
monarhija stvaraju}i se primila na sebe odre|enu budu}nostt
Politika jedne monarhije ne stvara se naknadno, ne izmi{qa se. Ona se samo
tuma~i iz istorijskih stvarnosti. Wena osnovna linija stvorena je istog dana
kad i monarhija. Demokratija izmi{qaju politiku. Zato {to demokratije izlaze
iz izbora, koji su postrani istorije. Monarhije se stvaraju na bojnom poqu, gde
se povla~e brazde istorije. Monarhija je uvek u srcu istorije, i zato, ma kakva
bila ta istorija , ne mo`e nikad da se oslobodi we.
Srpska ku}a ima svoju politiku. Treba dobro razumeti svu istorijsku te`inu
ovog tvr|ewa. Sporedno je da li razni predstavnici srpske ku}e uvek pravilno
shataju wenu politiku. Od tog zavisi samo mera wihove zaslu`nosti za ku}u kojoj
pripadaju. Glavno je da ta politika postoji u neizmenqivoj stvarnsoti s kojom se
ven~ala srpska ku}a. Ali je tako isto i austrijska ku}a imala svoju politiku.
Habzubr{ka politika nije neka op{ta politi~ka ve{tina koja se svuda mo`e
primeniti. Ona je plod sasvim odre|ene istorije. Srpska ku}a radi u sasvim
drugoj istoriji. Da se ipak spoje srpska ku}a i habzbur{ka politika potreban je
sav haos demokratskog mentaliteta.
Habzbur{ka politika re{ava se sva u ~iwenici da je monarhija za koju je
vezana bila carstvo.
Kod nas gde teorija monarhije nije izra|ena ne shvata se priroda razlike
izme|u kraqevstva i carstva. Na{ politi~ki svet ima mi{qewe ulice da je ova
razlika ~isto spoqna. Carstvo je u ve}em kraqevstvo. Tu se za na{ politi~ki
svet zaustavqa sva razlika izme|u ove dve ustanove.
Posredi su zaista dve ustanove. Razli~ite ne samo spoqnom razlikom
veli~ine nego i unutarwom razlikom na~ela kojim `ive. Kraqevstvo je pravi
predstavnik nove monarhije izi{le posle raspada rimskog carstva iz sredweg
veka i hri{}anske civilizacije. Francusko kraqevstvo dalo je najizrazitiji
primerak ustanove. Carstvo je me|utim delo uticaja rimske monarhije , koja je u
posledwe doba postala ~isto isto~wa~ka, na novi red stvari.
Varvari su bili deneli svoje shvatawe dr`ave, svoje javno pravo. Ono je
do{lo u sukob s rimskim javnim pravom, koje je i posle propasti dr`ave ostalo
da vr{i uticaj velike i izra|ene pravne tvorevine. I varvarsko shvatawe
dr`ave, mo}no svojim `ivotnim na~elima, ali pravno mlado i neizra|eno,
moralo je u izvesnoj meri pasti pod uticaj teorije dr`ave jedne stare
civilizacije. Tako se kroz sredwi vek i u novo doba pru`aju dve linije,
germanska i latinska. Germanska linije je glavni pravac, jer za razliku
odprivatnog prava uvek pobe|uje javno pravo pobednika. Ali je latinska linija
uvek vidqiva, samo prema dobu i mestu razli~itom dubinom zaseca u germanski
red. Za razliku od kraqevstva, koje je glavni germanski pravac, carstvo je ovo
zasecawe latinske linije.
Francuska monarhija nije izmakla uticaju rimskog javnog prava. Ali je
su{tinom ostala u germanskoj liniji . Su{tina novog javnog prava, sva bitnost
wegove osobenosti prema rimskom javnom pravu, bilo je na~elo vezanosti
suverenosti za zemqi{te. To na~elo krenulo je istoriju posle raspada rimskog
carstva. Iz wega izi{aoje sav toliko novi sklop sredwevekovnog dru{tva, sav
germanski red. Francuska monarhija nije nikad napustila ovo na~elo. Ona je
uvek ostala zemqi{na. Kad su se pravnici Filipa Lepog prvi put pozvali na
dr`avni razlog, francuska monarhija vaskrsla je rimsko javno pravo i upregla
ga u svoju veliku istorijsku radwu. Ta radwa bilo je stvarawe jedinstva dr`ave.
ali time francuska monarhija nije si{la s osnovnog germanskog na~ela, ostala
je i daqe zemqi{na. Suverenost nije bila vezana za monarha nego za wegov posed,
zemqi{te dr`ave. Rimska monarhija u posledwe doba znala je samo za monarha i
podanika. Nikakvog ograni~ewa. Ovde se me|utim javqa nov ~inilac, i s wim
ograni~ewe. Izme|u monarha i podanika postoji zemqi{te dr`ave. ^iwenica od
presudnog zna~aja. Stvaraju}i jedinstvo dr`ave, ali ostaju}i vezana za
zemqi{te, kao izvor suverenosti, francuska monarhija morala je neminovno da
stvori i jedinstvo podanika, naciju. Tako je iz zemqi{nog na~ela izi{lo
nacionalno na~elo. Francuska monarhija nije vi{e bila samo zemqi{na nego i
nacionalno ustanova. Slu~`e}i se rimskim javnim pravom i trpe}i wegov
uticaj, francuska monarhija stvorila je preko dr`avnog jedinstvo nacionalno
na~elo, i tim novim na~elom ba{ najodsudnije opovrgla rimsko shvatawe dr`ave
i produ`ila germansku liniju. Dala je najsavr{eniji primerak kraqevstva.
Najizrazitiji znak da je kraqevstvo germanska tvorevina, to je da no ne zna za
imperijalizma. Tu najjasnije izbija wegova novina i osobenost prema rimskom
shvatawu. Francuska monarhija nikad nije bila imperijalisti~ka. Nije to bila
ni u danima najve}e svetske mo}i pod Lujem XIV. Potreban je sav pritisak koji
rimska istorija vr{i i danas na duhove pa da se Luj XIV shvati kao veliki
Latin i wegovo delo kao poku{aj obnove rimskog carstva. Rimska veli~ina
mo`da je uznemiravala wegov san i tragove mo`emo na}i u izvesnim sve~anim
manifestacijama. Ali Luj XIV nije nijednim delom izi{ao iz kapetovske misli,
ostao je do kraja i potpuno samo kraq. Ta kapetovska misao je dovr{ewe
Francuske zauzimawem prirodnih granica. Za razliku od carstva, ovde postoje
prirodne granice. U tom postoja wu prirodnih granica izbija sav
zemqi{nikarakter francuske monarhije, sav wen neimperijalizam, sve weno
kraqevstvo. Svi mnogobrojni ratovi Luja XIV bili su duboko potrebni.
Zvani~na istorija demokratije , podozriva prema svemu{to se dogodilo pre 1789,
nije shvatila wihovu potrebu, kao {to nije shvatila ni kapetovsku misao, kao
{to uop{te nije prou~avala istoriju monarhije nego je kao krivca ~ija krivica
je unapred utvr|ena izvodila pred sud. Svi ratovi Luja XIV imali su opravdawe
u prirodnim granicama. Nijedan nije bio imperijalisti~ki, svi su bili
kraqevski. Sva svetska politika francuske monarhije bila je da se oko
Francuske, dovr{ene zauzimawem prirodnih granica, stvori kru`ewe malih
dr`ava, da se svetska mo} osigurava stvarawem klijenata. To je bila duboko
kraqevska politika, sva u glavnom germanskom pravcu.
Habzbur{ka politika izi{la je me|utim iz latinske linije, jer Austrija
bila je carstvo.
Karlo Veliki stvaraju}i carstvo bio je pod najneposrednijim rimskim
uticajem. To je bio o~igledan poku{aj obnove rimskog carstva. Tako da je
razumqivo {to izvesni istori~ari kao po~etak sredweg veka uzimaju Verdenski
mir. Carstvom Karla Vekokog po~ela je u sredwem veku latinska linija , koja
vi{e nije prekinuta. Obnova rimskog carstva unemiravala je duhove kroz ceo
sredwi vek i novo doba. Austrijska ku}a je sva u ovim rimskim tradicijama.
Habzburzi su carevi Svetog germanskog carstva, koje je produ`ewe onog Karla
Velikog . Fridrih V uspeva da skoro nalsedno osigura predstavnicima
austrijske ku}e germansku carsku krunu. U XV veku jo{, dok su posedi Austrije
sasvim skromni, nalazimo iz posu|u ovog Habzburga devizu Austriae Est
Imperare Orbi Universo. Wegov unuk Karlo V, predstavnik {panske grane
Habzburga, ispuni}e ovu devizu stvarawem carstva ,,u kome sunce nije zalazilo''.
To je bilo ponavqawe poku{aja Karla Velikog. Ali austrijska grana Habzburga,
ako nije bila u slavi toliko velika, bila je utoliko trajnija. [panska grana
dosti`e vrhunac, mo}i [ato-Kambreziskim ugovorom 1559. Vervenski ugovor
1598 bele`i ve} weno opadawe. Austrijska grana me|utim, zahvaquju}i
naslednim dr`avama koje ima u posedu, zatim ^e{koj i Ma|arskoj, i najzad
germanskoj carskoj kruni, stlano uve}ava svoju mo} i stvara carstvo prve uloge.
Austrija je do kraja ostala u ovoj latinskoj liniji. Austrijska monarhija je
sva carska. Ona se istina slu`i sredwevekovnim na~elom koje vladala~ko pravo
shvata kao privatno pravo i sre}nim `enidbama di`e svoju mo}.Ali je ovde
germansko pravo samo sredstvo da se stvori dr`ava rimskog shvatawa, carstvo.
Austrijska monarhija nije bila zemqi{na. Ona ne zna za prirodne granice i
na~elno je neograni~ena. Zato nije ni postala nacionalna. Tako se otvara sva
dubina razlike izme|u austrijske monarhije, kao carstva, i francuske monarhije,
kao kraqevstva.
Habzbur{ka politika nije ni{ta drugo nego posledica ovog carskog
karaktera austrije. Ona je ponikla i izradila se u naporima i dovija wima
austrijske ku}e da razvije svoj carski ideal. Habzbur{ka politika defini{e se
kao skup na~ela korisnih za odr`awe carstva pod odre|enim uslovima istorije u
kojoj je radila austrijska ku}a. To je wena politi~ka ve{tina. Austrija se sva
sastojala u li~nosti cara. Kao i u rimskoj monarhiji posledweg doba postojali
su samo car i podanici. Nikakvog ogranipewa u pogledu zemqi{ta, naroda i
vere . Austrija nije imala prirodnih granica. Na~elno ona je polagala pravo na
sve granice, narode i vere. I Austrija je zaista te`ila da {to daqe zase~e svojim
granicama i {to ve}i broj naroda i vera stavi pod svoju krunu. Jasno je onda da
je u tome mogla uspeti samo ako se nikad ne ve`e za jedne granice, narod ili veru .
Austrija nije imala ni zemqi{nog ni nacionalnog ni verskog programa. Jer wen
program bio je carski u rimskom smislu, dakle neograni~en. Neminovno je onda
da se sva politika carstva sprovodi vezivawem raznih dr`ava, naroda i vera za
cara . Najve}a pogre{ka za Austriju bila je da se ve`e i da kona~no prvenstvo
jednoj dr`avi,narodu ili veri. I Austrija je bri`qivo izbegavala tu pogre{ku,
i ako je ~inila, ona joj je uvek {tetila. U tome je sva habzbur{ka politika. Ta
politika dr`ala je austriju i pokazala se kao ve{tina prvog reda. Car je zaista
bio iznad sviju, bezbojan. Bio je obojen samo carskim idealom Austrije.
Ali ako je habzbur{ka politika bila toliko vredna za Austriju, to ba{
ograni~ava wenu vrednost. Predlagati habzbur{ku politiku kao op{tu
politi~ku ve{tinu zna~i izosnova ne razumeti u ~emu je wena vrednost.
Habzbur{ka politika bila je najboqa politika za Austriju zato {to je bila
prilago|ena carskom karakteru Austrije, strogo logi~no izvedena iz wega.
Predlagawe pak habzbur{ke politike srpskoj ku}i zna~i i osnosvno
nerazumevawe karaktera srpske monarhije.
Srpska monarhija je kraqevstvo u najpunijem smislu. Tako se ona u glavnoj
ta~ci podudara s francuskom monarhijom.
Milo{ je osniva~ monarhije ako nije rodona~elnik prve dinastije. Time je on
i osniva~ srpske ku}e. Kara|or|evi}i imali su da prime i primili su monarhiju
onakvu kakvu je Stvorio Milo{. Oni su srpskoj ku}i doneli slavu svojih
vojni~kih tradicija. Ali je osnovna na~ela srpske ku}e, wen kraqevski karakter,
postavio Milo{. Srpska monarhija mogla je napredovati pod Kara|or|evi}ima
samo odr`awem milo{evskih tradicija, koje su postale op{te tradicije srpske
ku}e.
Milo{ je me|utim uspeo da stvori monarhiju , i s wom Srbiju, samo zato {to
se ograni~io. U tome je tajna wegovog uspeha i wegovo primu}stvo kao osniva~a
monarhije i dr`ave nad Kara|or|em. Kara|or|e je digao sprski narod protiv
Turaka. Ali nije digao srpsku dr`avu protiv Turske. Treba shvatiti sav
istorijski zna~aj ove na prvi pogled igre re~i. Kara|or|e je bio i ostao samo
revolucionar. Tako se obja{wava wegovo napu{tawe Srbije 1813. Vo| revolucije
on se povla~i u inostranstvo ~im revolucija ne uspeva. Prvi ustanak je sav u
rasplinutoj pobuni balkanskih hri{}ana. Kara|or|e misli na ceo Balkan. Zato
ne misli na Srbiju. Revolucionarna misao oslobo|ewa balkanskih hri{}ana
dolazi ispred srpske dr`avne misli. Prvi ustanak je sav u revolucionarnom
duhu napoleonovskom, koji prekida germansku liniju francuske monarhije i
poku{ajem obnove rimskog carstva ulazi u latinsku liniju. Milo{ se
ograni~ava, i tim ograni~ewem udara osnov monarhiji i dr`avi. Wega se ne ti~e
Balkan. On misli samo na Srbiju. On nema plemenitih revolucionarnih te`wi.
Ali ima sebi~an dr`avni program. On nije vo| velike revolucije. Ali je osniva~
skromne dr`ave. Milo{ izlazi iz revolucionarne misli oslobo|ewa balkanskih
hri{}ana i sav se usredsre|uje na srpskoj dr`avnoj misli. Zato on napu{ta bunu
protiv Turaka ~im mo`e da stupi u poga|awe s Turskom. Mesto revolucije koja
ima najednom da donese slobodu celom Balkanu Milo{ odpo~iwe postpeno
otimawe Srbije. I ako Milo{ ima da vodi borbu prema Porti i prema
nahijskim knezovima, on ima da se bori i u tre}em pravcu, protiv izgnanika .
Prvog ustanka, koji se neprestano javqaju na granicama sa svojim heterijanskim
te`wama i prete da tek ograni~enu srpsku dr`avnu misao vrate u
revolucionarni haos oslobo|ewa balkanskih hri{}ana. 1817 je delo ovog tre}eg
vida Milo{eve borbe. On ubija Kara|or|a zato {to mu je ovaj li~ni takmac. Ali
nezavisno od razloga kojima se rukovodio Milo{ ubija Kara|or|a i kao osniva~
dr`ave. Jer interes osniva~a dr`ave uvek je istovetan s interesom dr`ave.
Tako se javqa kraqevstvo srpske monarhije. Milo{evim ograni~ewem
monarhija se nerazdvojno vezuje za Srbiju. Ona time odmah postaje zemqi{na.
Weno zemqi{te su prirodne granice Srbije. Milo{ {iri monarhiju
pribli`avawem ovim granicama. Sva politika srpske ku}e postavqena je.
Dovr{ewe Srbije zauzimawem prirodnih granica. Vezivawem za Srbiju srpska
monarhija postaje i nacionalna. Vezana je i za srpski narod. Iz zemqi{nog
na~ela izlazi nacionalno na~elo. Srpska ku}a ne mo`e vi{e da izi|e iz ova dva
ograni~ewa. Izme|u we i podanika postoji Srbija i srpska nacija. Srpska ku}a
dobija do kraja izra|enu politiku. To je tra`ewe sigurnosti i slave prestola u
vezanosti za srpsku dr`avnu misao i oslawawu na srpski narod. Srpska
monarhija postaje kraqevstvo. Kraqevstvo srpske monarhije poti~e sve od
Milo{a. Treba napomenuti da Milo{ prekida i s Du{anovim tradicijama . Ove
su carske. Du{anovo carstvo je poku{aj sli~aj poku{aju Karla Velikog I Karla
V. Ovde carski uticaj vr{i isto~na polovina rimskog carstva. Du{anovo
carstvo je drugi poku{aj na balkanu. Prvi je onaj Samuilov.
S ova dva ograni~ewa, izra`ena u na~elima zemqi{nom i nacionalnom,
srpska monarhija ima da sprovodi svoju svetsku politiku, koja se javqa kao
politika ju`noslovenska, balkanska i sredweevropska. Ona se mo`e upu{tati u
ju`noslavenska pro{irewa, stavqati pod svoju krunu Hrvate, Slovence i Bugare.
Ali srpska monarhija ne sme da zaboravi na svoje ograni~ewe, na svoje osnovno
na~elo, na nacionalnost svoju. Ona ne sme da vr{i spomenuta pro{irewa po cenu
da izgubi nacionalni karakter. Ona sme da ih vr{i samo ako polazi od na~ela da
su Ju`ni Slaveni jedan narod, dakle ako smatra da ima mogu}nosti da ih uvede u
srpsku naciju, da ih asimili{e u Srbe. Srpska monarhija mo`e da osigurava
prevlast na Balkanu i u Sredwoj Evropi. Ali se ovde javqa kao ograni~ewe
zemqi{no na~elo, prirodno granice Srbije. Prirodne granice Srbije mogu da
obuhvate i Hrvate, Slovence i Bugare, ako se smatra da se oni mogu asimilovati ,
jer prirodne granice Srbije su svuda gde ima Srba. Van Srba prirodne granice
Srbije {ire se samo dotle dok se ne osigura Srbiji geografska, strategijska i
ekonomska celina. Jedanput ove granice povu~ene srpska monarhija ne sme da
stvara prevlast na Balkanu i u Sredwoj Evropi po cenu da ih pre|e. Prestala bi
da bude zemqi{na i tako pogazila prvo od svoja dva osnovna na~ela. Srbija
dovr{ena prirodnim granicama ona sme da osigurava prevlast na Balkanu i u
Sredwoj Evropi samo stvarawem kru`ewa malih dr`ava, politikom klijenata. U
svim svojim istorijskim podhvatima srpska monarhija mora ostati vezana za
dr`avnu misao Srbije i oslawati se na srpski narod.
Predlagati srpskoj ku}i habzbur{ku politiku zna~i ne voditi ra~una o svim
ovim istorijskim stvarnostima. Ne razumeti da je srpska monarhija kraqevstvo.
Habzbur{kom politikom ona bi pre{la na liniju carstva. Kad se me|utim ose}a
istorija , shvata da izand namera i ra~una savremenika postoji voqa i misao
istorije, da se srpska monarhija, kao i svaka istorijska ustanova, stvaraju}i se
ven~ala sa danom istorijskom stvarno{}u i primila na sebe odre|enu budu}nost,
onda je jasno da bi se srpska monarhija pri ovom prelazu survala. Tako
predlagawe habzbur{ke politike srpskoj ku}i ulazi u op{tu zabludu
demokratije, postaje ~ist proizvod demokratskog mentaliteta.
Sva ozbiqnost otkri}a dve posledwe ministarske krize le`i u ~iwenici da
se dobija utisak da je demokratski mentalitet zapqusnuo i presto. Tako sna`no
da ga je odmah izosnova poquqao. Presto najsigurnije ru{e oni koji sede na
wemu teretom svog neshvatawa. Srpska dr`avna misao napu{tena je na Krfu.
Haos koji je od onda rastao izgleda da je narastao i do prestola. Iza Krfske
deklaracije, Prvog decembra i Vidovdanskog ustava srpska ku}a kao da po~iwe
da gubi iz vida Srbiju i srpski narod, srpsku dr`avnu misao, misao srpske
monarhije, svoju misao. Zato postoji mogu}nost da ~uje savetnike koji joj
predla`u da osigurawe prestola tra`i u habzbur{koj politici oslawawa na
narode i vere. Izgleda da u ovom vremenu op{teg drhtawa pred istorijom niko i
ne misli na slavu prestola. Habubur{ka politika oslawawa na narode i vere ,
onda kad i sigurnost i slava prestola, i sudbina ba{ i te dr`ave Srba, Hrvata i
Slovenaca, viseo koncu da li }e u ovom kovitlawu istorije predstavnik srpske
ku}e biti na visini wene misije . Kad je sva politika srpske ku}e vi{e no ikad u
vezanosti za srpsku dr`avnu misao i oslawawu na srpski narod, i sa ta dva
naslona na XIX vek Srbije, u pravom gledawu u o~i istoriji i primawu
odgovornosti za velika dela.
Ovo su op{e primedbe protiv usvajawa habzbur{ke politike od strane srpske
ku}e. Ostaju svi posebni razlozi. Habzbur{ku politiku vodila je jedna od
najstarijih i pravih ku}a u Evropi. Pitawe je da li je mo`e voditi jedna mlada
dinastija koja tek sti~e veze. Habzbur{ka politika pro{laje kroz vekove napora ,
dovijawa, posrtawa, i preko ~itavih nara{taja darovitih dr`avnika, dok se
izradila do politi~ke ve{tine prvog reda. Pitawe je da li se ta ve{tina mo`e
odmah uspe{no primeniti u sredini gde nikakve tradicije ne postoje za to.
Habzbur{ka politika sprovo|ena je s uspehom u doba kad je na~elo reda vladalo
Evropom i bilo nedeqivo od monarhijskog na~ela. Pitawe je da li se ova s istim
uspehom mo`e voditi u Evropi svoj u haosu novih istina, kad je tako strahovito
umawena uticajna mo} monarhije, i kad se u op{tem previrawu mesto habzbur{ke
ve{tine tra`e politike koje seku jasno i pravo.
Habzbur{kom politikom srpska ku}a ne bi se vezala ni za Slovence ni za
katolike ni za mislimane. Ali bi se nesumwivo odvezala od srpske dr`avne
misli i srpskog naroda i oti{la niz vodu.
 ,,SAMOUPRAVA'', RADIKALNA STRANKA I DEMOKRATIJA

«Samouprava» se ogradila od na{e na~elne borbe protivu demokratije ,

dostojanstveno, odmereno i pismeno, onako kako joj dolikuje a kako bi mi uvek
`eleli da se ogra|uje.
Ta ograda je bila potrebna iz dva razloga. Poznati klevetnici u na{oj
{tampi, jo{ pre na{e pojave, po~eli su pokretawe na{eg lista da vezuju za
izvesne ugledne li~nosti u radikalnoj stranci. Posle su na{im dr`awem bili
prinu|eni da sami sve to demantuju. Drugi razlog zbog koga je «Samouprava»
morala da se ogradi od nas to je zato {to smo mi, iako na~elni protivnici
demokratije, prinu|eni kao dnevni list, da ulazimo u ocenu pojedinih stranaka
i wihovoga rada, i da tako svaki put izjavimo da je radikalna stranka, zbog svoga
srpskog nacionalizma i dr`avni~kog iskustva qudi koji je vode, jedina stranka
koja u dana{wem jugoslavenskom i demokratskom haosu dr`i dr`avu.
Mi ne}emo odgovarati «Samoupravi» na wenu odbranu demokratije, i
specijalno parlamentarizma, jer «Samouprava» nije ni poku{ala da tu odbranu
obziqno da. Ali moramo odgovoriti «Samoupravi» na weno vezivawe radikalne
stranke, i svega velikog {to je radikalna stranka uradila, za demokratiju.
Tako }emo mi, i protiv voqe, u}i u najte`i i osnovni problem na{e
politi~ke istorije za ovih posledwih pedeset godina. Mi se unapred ogra|ujemo.
Pitawe je tako opse`no i duboko, i tako sudbonosno za celo opredeqivawe
dana{qeg nara{taja, to je jedan od onih problema istorije koji moraju da se re{e
da bi moglo da se nastavi da nosi, da mi `alimo {to }emo svoje gledi{te morati
da izlo`imo brzo, kratko, nabacano, sa neminovnim uop{tavawima i bez onih
ograda koje su dra` svakog zrelog shvata wa, onako kao se jedino mo`e izlo`iti u
jednom novinarskom ~lanku. Ali je «Samouprava» postavila pitawe, i mi nismo
nau~ili da be`imo sa megdana.
Radikalna stranka je odigrala najzna~ajniju ulogu u najnovijoj istoriji
Srbiji, tako da se sasvim odmereno mo`e re}i da je istorija Srbije za posledwih
pedeset godina glavnim delom istorija radikalne stranke. Kada se donosi sud o
radikalnoj stranci, mora da se odbaci sve trenutno i sporedno, i da se govori o
woj kao o jednom velikom istorijskom pokretu , kroz koji je delao ceo jedan
nara{taj, naj`ivotniji nara{taj posle rodoqubqem i umom divovskog nara{taja
Kara|or|evog i Milo{evog.
U ~emu je snaga tog istorijskog pokreta, i kojim silama je on uspeo da
prihvati i nastavi istoriju Srbije?. To je to sudbonosno pitawe, na koje
dana{wi nara{taj mora da sebi da odgovor, da bi sa svoje strane mogao da
prihvati i nastavi istoriju Srbije.
Kada se odgovara sa strana~kog gledi{ta i s obzirom na potrebe izbor, onda
se ka`e olako, nepromi|qeno i neodgovorno, u duhu govora na zborovima, da je
snaga radikalne stranke, istorijskog pokreta i nara{taja koji prestavqa, u
wenom demokratizmu. Najosnovnije i najopasnija zabluda. Naoprostiv greh je
demago{ki tuma~iti istoriju.
Prvo moramo da postavimo jedno, kako se to na sudu ka`e, predhodno pitawe,
po na{em mi{qewu predusno za pravilnost celog toka rasprave. Demokratije je
uvezena sa strane. Ona nije do{la kao prirodan zakqu~ak razvitka srpske dr`ave
i srpskoga dru{tva. Mi znamo da se sa demokratijom ~esto me{a
individualisti~ki i slobodwa~ki duh srbijanskog seqaka. Me|utim, on nema
nikakve veze sa demokratijom. On je postojao mnogo pre demorkatije, postoji i
danas nezavisno od demokratije. Wegovo istorijsko poreklo je sasvim drugu. To je
posledica ~etri veka nemawa dr`ave, i u koliko dr`avni `ivot du`e traje
utoliko se smawuju i sve izgredi tolga duha. Demokratija je mogla da ga
iskori{}uje, kao {to su ga ranije iskori{}avali protiv monarhijskog na~ela
jake sredi{ne vlasti vojvode i nahijski knezovi. Ali je demokratija kao
politi~ka ideologija , kao predlog za dr`avno ure|ewem ~ist uvoz sa strane. To
je uno{e we stranog uticaja u prirodan razvitak srpske dr`ave i prirodan
razvitak srpske misli. Mi imamo nacionalisti~ko shvatawe istorije i
sociologije, i sa tog nacionalisti~kog stanovi{ta mi pitamo: mo`e li na
jednom pokretu uvezenom sa strane, da se zasnuje istorija jednog naroda, i
istorija jedne imanentno rasne dr`ave i imanentne rasnog dru{tva.
To pitawe je prvo izazvalo na{u sumwu, da u istorijskom pokretu radikalne
stranke treba tra`iti ne{to drugo pored demokratije.
Radikalna stranka je po~ela rad u srpskom narodu sa dve zastave. Prva
zastava je bila demokratija. Druga zastava je bila nova spoqna politika koju je
predlagala radikalna stranka. Ta druga zastava je bila nesravweno va`nija za
istoriju Srbije od one prve. Da li }e se primiti spoqna politika radikalne
stranke, od toga je zavisilo da li }e se nastaviti ostvarivawe srpske dr`avne
misli, ili }e se ceo poku{aj vaskrsa dr`ave bedno svr{iti polunezavisno{}u
pod za{titom i u okviru mo}nog suseda.
Na toj spoqnoj politici koju je tra`ila, radikalna stranka je uspela u
narodu, koji je duboko ose}ao da mu severni sused kao i u`ni mo`e biti samo
neprijateq i kod koga je vera u Rusiju, pored svih razo~are wa, bila
neograni~eno. Radikalna straka je sa tom spoqnom politikom uspela da sru{i
liberalnu i naprednu stranku, i da sru{i i sam tadawi vladala~ki dom, ~iji
posledwi predstavnici, upla{eni pred navalom demokratije, bili su po~eli da
skre}u sa Milo{evog i Mihajlovog puta.
Po{to je «Samouprava» spomenula g. Slobodana Jovanovi}a, i na na{e
priznajemo potpuno iznena|ewe postavila nam ga za duhovnog vo|u, mi }emo da
izjavimo, da se mi, naprimer, nikako ne sla`emo sa obja{wewem uspeha
radikalne stranke u narodu koje je da uva`eni profesor.
G. Jovanovi} obja{wava uspeh radikalne stranke u narodu, govorima Pere
Todorovi}a, protivu poreza i `andara . To je prva zastava radikalne stranke,
demokratija. Mi smatramo da je una`avawe radikalne stranke i velikog
istorisjkog pokreta koji prestavqa, obja{wavati na ovan na~in wen uspeh u
narodu. To je izbila sva duboka uro|ena mr`wa uva`enog profesora protivu
radikalne stranke. Ali je spomenuto obja{wewe isto tako i neta~no, i dokaz
potpunog neshvatawa istorije Srbije za posledwih pedeset godina. Daje
radikalna stranka u{la u narod samo sa demokratijom, demago{kom vikom na
dr`avnu vlast ona bi mogla imati izvesnog trenutnog uspeha. Ali bi radikalna
stranka sa tom zastavom uspela da okupi oko sebe samo smutqivce i neradnike,
ono {to je najgore u narodu, i {to uvek poleti na svaku viku protivu vlasti i
poreza. Me|utim, radikalna stranka je bila uspela da okupi oko sebe i sve {to je
bilo naj~estitije u narodu, sve otresite i odlu~ne qude, tako da wenu snagu u
narodu nije sa~iwavala demago{ki skupqena ruqa nezadovoqnika i buka~a, nego
ba{ to seosko plemstvo. Ali je uspela da ih okupi sa svojom drugom zastavom, sa
spoqnom politikom koju je tra`ila, uspela je da ih okupi jer ih je pozivala u
borbu za daqe ostvarewe srpskog dr`avne misli, uspela je da ih okupi svojim
nacionalizmom.
Taj nacionalizam, to prihva}awe i podupiratwe istorije koja je pod
posledwim Obrenovi}ima po~ela da pada, u tome je sva snaga radikalne stranke i
nara{taja koji je vodila, i samo time, kad sve drugo bude pro{lo, ona }e va`iti
za istoriju.
Ali ne samo da je sva snagu radikalne stranke samo u wenom nacionalizmu,
nego je demokratija smetala radikalnoj stranci u wenom stvarala~kom dr`avnom
radu.
To se u radikalnoj stranci osetilo jo{ pre wenog kona~nog dolaska na vlast.
Najnemirniji duhovi, prestavnici ru{ila~kog u demokratiji, bili su postepeno
uklawani iz stranke. Stranka je sve vi{e dolazila pod iskqu~ivi uticaj i
vo|stvo g. Nikole Pa{i}a, ~oveka po vaspitawu, shvatawima i temperamentu
demokrate, ali ~oveka sa najvi{im i najrazvijenijim ose}a wem stvarnosti i
mogu}nosti. Pod wegovim uticajem, u radikalnu stranku ulazio je sve vi{e
dr`avni duh. Ovaj proces je naro~ito postao brz i zna~ajan, kada je radikalna
stranka iz opozicije po~ela da dolazi u dodir sa stvarno{}u vlasti i
odgovornosti . Svestan da je demokratija «bolest veka», da bi bilo strahovito
opasno ustati protivu wenog naleta , i najzad, i ovo je najva`nije, da sama spoqna
situacija dr`ave koja ima da izvr{i oslobo|ewe i ujediwewe naroda zahteva da
se ostane na demokratskim na~elima, g. Pa{i} se borio protivu preteranosti
demokratije demokratskim srestvima. Tako je on uspeo da od radikalne stranke,
pored sve ru{ila~ke demokratije koja se propiwala u woj, u~ini dr`avotvornu
strnku prvoga reda.
Najzad ne treba zaboraviti ni ovu okolnost. Najplodniji deo dr`avnog rada
radikalne stranke pada izme|u 1903 i 1912. Za tih deset godina, radikalna
stranka je bila apsolutni gospodar zemqe, imaju}i uvek jaku i sigurnu ve}inu u
narodu. Takvom monarhisti~nom situacijom bila je otklowena najve}a opasnost
demokratije kratkovremene i nesigurne vlade. Radikalna stranka, uzev{i 1903
vo|stvo dr`ave u svoje ruke znala je da je wen polo`aj siguran i da pred sobom
ima dug period `ivota. To joj je dopustilo da iz osnova, s planom i postepeno
odpo~ne jedan ogroman dr`avni rad, svesna da }e ono {to po~iwe danas mo}i
sutra da nastavi i preksutra da dovr{i. Sigurna za svoj polo`aj, mogla je da
odbaci demagogiju, i u svima pravcima afirmira autoritet dr`ave, i da Srbiji
monarhijske i «reakcionarne» dr`avnike Nikolu Pa{i}a, Lazu Pa~ua, Stojana
Proti}a . Radikalna stranka je jo{ uvek tu, g. Nikola Pa{i} je jo{ uvek `iv, ali
danas nema one izuzetno povoqne situacije niti je mo`e biti, i radikalna
stranka po~iwe da ose}a sve te{ko}e demokratskog haosa, i ni iz daleka ne mo`e
da dr`avu povede onako pravo i odlu~no kao {to je povela 1903.
Mi se nadamo da smo uspeli bar da naglasimo nekoliko misli, o kojima treba
voditi ra~una kada se primrom radikalne stranke poku{ava da brani
demokratija, i posle kojih se ne}e mo}i tako lako primiti tvr|ewe
«Samouprave» da je demokratija bitnost radikalne stranke i wena posledwa re~.
 NAPREDWACI

Ako gospodina Slobodan Jovanovi} ~ini izvesne uzgredne primedbe

napredwacima koje se ne mogu poptuno primiti, on je u naknadu, pravilno i
duboko shvatio su{tinu napredwaka. To je kada prime}uje da su napredwaci, s
jedne strane, bili ve}i slobodwaci od liberala, ali, s druge strane, mawi
demokrati od wih.
Pro{ire we slobode i ograni~ewe demokratije, u tim dvema te`wama le`i
definicija napredwaka, i wihova politi~ka vrednost i istorijski zna~aj. Ovde
dve te`we mogu izgledati suprotne samo onima koji ne znaju ni {ta je sloboda ni
{ta je demokratija.
Na{a dana{wa sredina, ova koju su nam dale pedeset godina demokratije ,
gotova je da digne poviku na nasiqe svaki put kada se poku{a da se wena
raspu{tenost suzi uvo|ewem reda. Ali, s druge strane, te{ko je na}i sredinu u
kojoj je mawe razvijeno po{tovawe prava li~nosti i svih podzajednica u
dru{tvu, i u kojoj mawe ima stvarne slobode. U ovom pogledu, pore|ewe mo`e
ispasti povoqno za nas samo kada se upore|ujemo sa svojim poluvarvarskim
susedima. Kod nas se smatra da dr`ava ima pravo na sve, i to je razlog za{to se
sve i tra`i od dr`ave. Ako dr`avna vlast kod nas dopu{ta sebi ova nasiqa
prema li~nosti i imawu gra|ana, to je zato {to je svesna da iza povike koju
izaziva ne postoji kod pojedinaca ni grupa nikakvo duboko usa|eno ose}a we o
neprikosnovenosti wihovih prava. Kod nas se sloboda iscrpquje glasa~kim
pravom, koje predstavqa la` slobode. Dok mu se ta la` slobode redovno
ispla}uje, na{ gra|anin idealno trpi sva stvarna nasiqa. I zato {to se sloboda
ne razume, vidi onde gde je ne mo`e biti i ne `eli onde gde je weno mesto, svako
razbijawe demokratske la`i shvata se kao napad na slobodu. Me|utim, borba
protivu demokratije, to je danas jedina mogu}na borba za slobodu. Demokratska
dr`ava je apsolutisti~ka: nije bilo u istoriji ve}ega pira etatizma.
Demokratija je od apsolutne monarhije nasledila gotovu konkcepciju dr`ave.
Sva razlika je u tome {to je sedi{te te neograni~ene dr`avne vlasti promeweno.
Ali je dr`ava neograni~eno u svojoj vlasti ostala, dakle ostao je apsolutizam.
Wegov nosilac nije vi{e, naprimer, Luj XIV, nego, naprimer radikalna ve}ina.
Ako je bilo kakvih promena, to je samo u pravcu usavr{avawa apsolutizma. Jo{
potpunije i odlu~nije nego monarhijski apsolutizam, demokratiski apsolutizam
odri~e postojawe prava koja bi imala svoj izvor u sebi , koja bi, mesto da ih
stvara dr`ava, bila van wena doma{aja kao starija i prirodnija od wenih prava .
To su prava li~nosti i socialnih podzajednica . Ona u demokratiji ne postoje ,
jer koliko su priznata, imaju svoj izvor u dr`avnoj voqi i mogu postojati samo
dok ih ona trpi. Dakle, sloboda iza koje nema sile slobode. To je ta~no toliko
kolio ni{ta.
Napredwaci su dakle bili dosledni kada su kao osnov svoje politike imali
spomenute dve te`we. I utoliko, ali samo utoliko, oni se javqaju kao na{i
predhodnici i mi ih priznajemo za u~iteqe. Za slobodu, protivu demokratije, to
su dva {iroka postoqa na kojima je ~vrsto uhvatio ravnote`u na{ socialni
monarhizam. Ali mi po~iwemo da se odvajamo od napredwaka ~im pogledamo
koliko su daleko oni i{li u ova dva pravca. U oba pravca oni nisu i{li daqe
od po~etka.
Oni su hteli slobodu, ali, `rtve demokratskoga shvatawa dr`ave koje je onda
bilo u punoj slavi, verovali su da se sloboda, koja treba da brani gra|ane od
dr`ave, mo`e stvoriti i osigurati zakonima te iste dr`ave. Zatim, napredwaci
su se zaustavqali na li~nim slobodama. Pored pojedinca i dr`ave, oni su jedva
videli dru{tvo, i tu su opet samo pla}ali dug demokratske {kole iz koje su
izi{li. Sem op{tine i jednog neodre|enog udru`ewa, oni nisu videli druge
socialne autonomije . Ali, kao istavqawe ~iwenica nasuprot povici na
reakcionarstvo napredwaka, potrebno je podvu}i da su napredwaci, ipak,
uradili u pravcu slobode vi{e nego ma koja druga stranka pre i posle wih. U
Vladi Milana Obrenovi}a ~itamo: da su napredwaci doneli zakon o {tampi
koji je ,,potpuno oslobodio {tampu od policijske stege'', koji je bio ,,mnogo
slobodoumniji no detada{wi liberalni zakon'' i, dodajemo mi, mnogo
slobodoumniji nego zakoni o {tampi koje je spremala ili kojima nas je darovala
puna demokratija ; da su napredwaci doneli zakon o zborovima i udru`ewima,
koji je bio ,,prvi zakon o zborovima i udru`ewima u na{em zakonodavstvu'', koji
,,prekida periodu politi~koga }utawa'' i dopu{ta da se ,,politikom mo`e baviti
svaki'', i koji je, dodajemo mi, omogu}io punoj demokratiji da se razvije i osvoji
dr`avu; da su napredwaci doneli zakon o sudijama koji je ,,ustanovio sudsku
nezavisnost, koje dotle nije bilo'', koji je ,,popravio materialno stawe sudija'' i
,,sudsku struku o~istio od nepravnika'', i koji je u~inio, dodajemo mi, da ni
danas, pored svih napora pune demokratije, sud nije sasvim pao.
U drugom pravcu, protivu demokratije, napredwaci nisu oti{li daqe od
zablude svih umerenih. Onis u hteli da ubla`e posledice jednog zla, ~uvaju}i
bri`qivo samo zlo. Mesto da ukinu parlamentarizam, oni su dvodomnim
sistemom i ograni~enim i nejednakim pravom glasa predlagali mere za
spasavawe od wegovih krajnosti. Me|utim, demokratske ustanove ne mogu se
uspe{no ograni~iti: wihov razvitak ide neminovno u levo. Demokratija se
naro~ito nije mogla ograni~iti kod nas, gde u dru{tvu i kulturi nije bilo
nikakvih sila da je bar izvesno vreme odr`avaju u meri. Jedanput primqena
su{tina demokratije, moralo se neminovno de}i, ranije ili docinije , do vlade
nagorih. Nikakve mere napredwa~ke umerenosti nisu mogle spre~iti da se
potpuno izvr{i ovaj razvtak kome je zemqa, vezana, bila predana u ruke.
 SRPSKO PITAWE

Glavni unutarwi problem dr`ave nazvat je hrvatsko pitawe. Naziv nekorektan

po{to u problem ulaze i odnosi prema Slovencima i muslimanima. Hrvatsko
pitawe je samo jedandeo problema. Pored wega postoje i pitawa slovena~ko i
muslimansko. Hrvatsko pitawe postalo je me|utim op{ti naziv zato {to su sva
tri pitawa iste prirode i ono me|u wima najva`nije. Ali nezavisno od ove
nekoretkosti naziv hrvatsko pitawe treba odbaciti iz iz drugog razloga. Glavni
unutarwi problem dr`ave ima dva izvora postanka. Prvi je u te{ko}ama
jedinstva koje su nastale kad je najnovijim pri{irewem dr`ave srpski narod
do{ao u odnos osvaja~a prema hrvatima i Slovencima, kojima kao Ju`nim
Slavenima ima uslove da nametne svoju nacionalnost, ali od kojih ga deli
odvojena istorija, i s muslimanima, gde je te{ko}a jedinstva u dubokoj verskoj
razlici. Ali mesto da te te{ko}e savla|uje na na~in i sredstvima kako joj je to
nalagao istorijski polo`aj osvaja~a srpskog naroda, demokratija je odmah i
unapred izvr{ila kapitulaciju pred wima. Time je ona srpskom nrodu izbacila
iz ruku vo|stvo istorije i wegovo nasputawe, koje je i moglo da se vr{i
postepeno preko savla{ivawa velikih te{ko}a, ali koje je imalo svoj jasno
odre|eni i sigurni put, pretvorila u haos poraza.toje drugi, daleko va`niji
uzrok te{ko}ama o kje se ve} {est godina beznade`no razbija svaki poku{aj
sre|ewa dr`ave. Tako se glavni unutarwi problem dr`ave karakteri{e
opasno{}u opstanka u koju je demokratije dovela srpski narod u pri{irenoj
dr`avi istorijskim begstvom s wegovog polo`aja osvaja~a. Zato je srpsko pitawe
najta~niji op{ti naziv za problem.
Demokratiji se skoro op{te pripisuje zasluga za veliki nacionalni i
dr`avni polet Srbije u posledwih dvadeset godina. 1903, kada je demokratija
odnela odlu~nu pobedu, smatra se ~ak kao godina preporo|aja srpskog naroda.
Demokratija je razvila onaj nacionalni duh koji je proneo pobede tri najnovija
rata. Wenim dolaskom na vlast omogu}eno je dr`avno spremawe tih ratova. Ovo
mi{qewe {irila je demokratija sa stavom tako odlu~nog tvr|ewa, koje je bivalo
u toliko neodoqivije {to su razlozi kojima je podupirano vi{e uzbu|ivali nego
ube|ivali, da je ono postalo ne samo op{te ube|ewe politi~kog sveta, potpuno
utonulog u zanos demokratije , nego je pred wim prepla{ena stuknula i ona
mawina boqih ostala van politike koja je ina~e bila najmawe podlo`na da ga
primi bez bli`eg proveravawa. Kao i sva mi{qewa u kojima dolazi do izraza
huk jednog vremena, i ono se zasniva na prezira wu pro{losti , koja se povr{no
poznaje i neistinito tuma~i, i na onom umnom poroku uop{tavawa, koji je uvek
bio opasnost za politi~ku misao, ali u koji ona nikad nije vi{e ogrezla nego
odkad je demokraska.
Nacionalni duh u srpskom narodu nije delo demokratije . On je ponikao i
stvarao se zajedno s nacionalnom dr`avom. Jo{ u Prvom ustanku mawina boqih,
koju su sa~iwavale imu}nije i uglednije porodice, oni koji bi se po ulozi koju se
vr{ili u narodu mogli nazvati na{im plemstvom, i ~iji spisak sa~uvao nam je
Vi{wi} u svojoj Buni na dahije, uspeli su da nezadovoqstvu seqa~ke gomile
protiv poreza i zuluma, wenoj `e|i za zemqom i mirom, nametnu te`wu za
verskom i narodnom slobodom, i seqa~ku bunu protivu spahija pretvore u
nacionalnu revoluciju. U prvim stihovima Bune na dahije, koja je uop{te toliko
zna~ajna za razumevawe Prvog ustanka, nalazi se zbijen ceo wegov program. Taj
progdram ima dvajasno odvojena dela. Prvi je `eqa da se osigura hleb i li~na
bezbednost sirotiwi, kojoj je dozlogrdila pla}awe poreza i trpqewe zuluma.
Drugi deo programa je izraz`en u stihovima gde se ka`e da su kavzi radi i Bo`ji
ugodnici.
I radi su Bo`ji ugodnici,
Jer je krvca iz zemqe provrela,
Zeman do{'o vaqa vojevati ,
Za krst ~asni krvcu proqevati,
Svaki svoje da pokaje stare .
To je te`wa za verskom i narodnom slobodom, za svojom dr`avom, koju su
stari izgubili i koju treba, vaskrsnuti. Jasno je da je i u stavrnosti kao i u
pesmi drugi deo programa do{ao posle. Ustanak je krenut na najneposrednijim,
najop{tijim i naj`ivqe ose}anim razlozima hleba i li~ne bezbednosti. Posle su
tek do{li vi{i razlozi verske i narodne slobode. Jasno je tako isto da je prvi
deo programa najvi{e i u po~etku skoro jedino zanimao seqa~ku gomilu. Drugi
deo programa je delo narodnih prvaka, kao {to uvek vi{e te`we poti~u od
mawine boqih. Ti boqi qudi u narodu nisu bili toliko pod udarom
najneposrednije borbe da se odr`i go `ivot,jer su, prvo, bili imu}niji , i drugo,
zavojeva~ je te`e udarao na ugledne qude u narodu. Tako su oni mogli da misle
vi{e i daqe, kao {to su uvek mawine povla{}enih, re{iv{i boqe zemqska
pitawa, imale uslove da budu bli`e nebu . Pesnik upu}uje pre}utan prekor
narodnim prvacima kad ka`e da zajedno s turskim izelicama nisu radi kavzi ni
knezovi. Ta~no je, i u ostalom sasvim prirodno, da su se boqi qudi u narodu
docnije re{ili na borbu. Prvo, boqi i po sposobnosti rasu|ivawa, oni su boqe
mogli da ocene sve opasnosti borbe i da imaju vrlinu obazrivosti. Zatim, u
slu~aju neuspeha, oni bi najvi{e `rtvovali,jer su najvi{e i imali, ne samo u
pogledu imawa, nego bi turska osveta wih kao istaknute qude prvo pogodila.
Najzad, svojim koliko toliko povla{}enim polo`ajem, onis u mawe od seqa~ke
gomile ose}ali pritisak zavojeva~a. Ali, kad su se najzad re{ili na borbu, ili
~ak bili u wu i protivu voqe gurnuti od sirotiwe raje, oni su odmah kao prvaci
morali uzeti vo|stvo u svoje ruke i kao mawina boqih nametnuti borbi vi{i i
daqi ciq. Tako je nacionalni duh u srpskom narodu, ako se Prvi ustanak shvati
kao wegov po~etak, krenut nedemokratski. Nije bio potekao od ve}ine nego je bio
nametnut onoj od mawine. Ponikao zajedno s nacionalnom dr`avom, on se i
razvijao zajedno s wom. Stvarawe nacionalne dr`ave vodila je me|utim
monarhija. Milo{, koji je toliko uradio za zemqi{nim i nacionalni karakter
monarhije, za nacionalnu dr`avu, dao je i sadr`aj nacionalnom duhu, srpsku
dr`avnu misao. Nacionalni duh u srpskom narodu ponikao je i razvio se dakle
sasvim nezavisno od demokratije. On se ba{ stvorio na na~in i sredstvima koje
pori~e demokratija.
Nesumwivo da nikad u srpskom narodu ni ranije ni docnije nacionalni duh
nije vi{e stojao nego za vreme Mihajlovo. Na prestolu sedeo je kwaz koji je sav
`iveo nacionalnom mi{qu. Ako je Milo{eva monarhija, sva u postepenom i
vijugavom otimawu dr`avne samostalnosti od Porte, morala imati povijena stav
pred neprijateqem i ~esto ~initi za nas ro|ene i odrasle u nezavisnosti
neshvatqiva poni`ewa, pod Mihajlom se monarhija ve} bila kona~no uspravila
i s wom celo srpsko dru{tvo. Nesumwivo da je jo{ bilo mnogo ropskog u tom
dru{tvu, kao {to ni danas nisu i{~ezli svi tragovi robovawa, ali ga je ve}
zauvek bio poneo novi duh. Pre progla{ewa nezavisnosti, Mihajlo je bio na{
prvi nezavisni vladalac. Wegov stav prema Turskoj prema{ao je stvarnost
wegovog polo`aja i on je vodio spoqnu politiku jedne nezavisne dr`ave. Ako se
mogu ~initi zamerke wegovoj spoqnoj politici, one se mogu ~initi samo u
pravcu da je nacionalni duh iz koga je izlazila bio suvi{e razvijen za
poluzavisni polo`aj dr`ave i precewivao tadawu mo} srpskog naroda. Cela
zemqa bila je sjediwena s kwazom u toj nacionalnoj misli. Nikada Srbija nije
vi{e disala jednim duhom. Stara dinasti~ka i velika{ka pregowewa bila su
prestala, demokratija jo{nije bila donela svoju strana~ku pocepanost i rasulo.
Mihajlova Srbija pru`ala je sliku zemqe koja se, na{av{i svoj put, sna`no
vinula velikoj nacionalnoj budu}nosti.
Demokratije je tako zatekla u srpskom narodu nacionalni duh potpuno
stvoren i razvijen do pune snage. Ono {to je nedostajalo Mihajlovoj Srbiji da
omah ostvari narodni san nije svakako bila nacinalno svest. Zato je sasvim
neta~no i duboko nepravedno prema pri{losti tvr|ewe demokratije da je ona
razvila nacionalni duh u srpskom narodu. Ona je uradila ne{to drugo.
Demokratija je ponova uzvitlala i dala nove snage antidr`avnosti seqa~ke
gomile, koju je monarhija pod Milo{em lomila demagogijom i despotizmom, i
koju je pod Mihajlom, u~vrstiv{i autoritet vlasti, uspela da slomije i upregne u
svoju dr`avnu radwu. U toj antidr`avnosti seq~ke gomile ima i
individualizma primitivnog ~oveka, i raspu{tenosti tek oslobo|enih robova,
i izvesnog maglovitog slobodarstva. Ali sav taj haos slobode nema nikakve veze s
ancionalnim duhom. On mu je ~ak protivan. Demokratija je uzvitlala seq~ku
gomilu obe}awem da }e zadovoqiti sve pojedina~ne i trenutne potrebe. To je
stvar gra|anina. Nacionalni duh je stvar dr`ave. On ba{ predpostavqa stalno
pd~i wavawe pojedina~nih i trenutnih potreba dana{wice op{toj i trajnoj
potrebi budu}nosti. Politika koja izlazi iz nacionalnog duha priprema se
ja~awem dr`ave, koje ako posredno koristi gra|aninu ne mo`e se druk~ije
vr{iti sem na neposredni ra~un wegov, i ostvaruje se ratom, koje nave}a
disciplina i sav u na~elu vlasti. Tako je b ila potrebna najdubqa povr{nost pa
da se uzvitlavawe antidr`avnosti seqa~ke gomile shvati kao razvijawe
nacionalnog duha naroda.
Dokaz da je razvila nacionalni duh u srpskom narodu demokratija vidi i u
novom pravcu koji je dala wegovoj spoqnoj politici. Kadje s radikalnom
strankom nai{ao pun polet demokratije, moanrhija je po ovom mi{qewu vodila
spoqa politiku narodne izdaje . Dva posledwa Obrenovi}a bili su iz
dinasti~kih razloga stavili Srbiju pod tutorstvo austrije. Tako su za sigurnost
prestola bili prodali narodni ideal. Srbija je bila do{la u najve}u opasnost
da izgubi dr`avnu nezavisnost. Demokratija novimpravcem spoqne politike
uspravqa narodni ideal i svojom pobedom stvara mogu}nost da se on ostvari .
Potrebno je pre svega u~initi jednu razliku . Spoqna politika dva posledwa
Obrenovi}a, ako se obele`i kao izdajni~ka, onda nije bila spoqna politika
monarhije. Monarhija je pod Milo{em bila povukla osnovne linije spoqne
politike koja je potpuno odgovarala narodnom idealu, i pod Mihajlom dala
spoqnu politiku koju je bilo nemogu}e prema{iti visinom i daqinom shvatawa
narodnih interesa. Ako je demokratija uspravila narodni ideal, koji je pod
Milanom i Aleksandrom bi pao, onda wena zasluga, u najboqem slu~aju, ne mo`e
nikako biti razvijawe nove spoqne politike nego samo vra}a we tradicionalnoj
politici monarhije. Ovu razliku je vrlo va`no u~initi s obzirom na tvr|ewe
demokratije da je razvijawe naciona lnog duha u srpskom narodu weno delo.
Ali je povika na izdajstvo dva posledwa Obrenovi}a onako kako je dizana
kroz {tampu i preko zborova, najsvirepija kleveta koju je dao na{ politi~ki
`ivot i napodmukliji udar koji je demokratija nanela monarhijskom na~elu kod
nas. Rodoqubqe Milo{evih potomaka je za istoriju van svakog spora. Dnevna
politika stavqala ga je i mo`e ga i danas stavqati u pitawe. Ali se istorija
nikada ne sme uprqati neodmereno{}u jedne tako stra{ne optu`be. Pod
Milanom je dr`ava znatno uve}ana, dobijeni su nezavisnost i kraqevstvo,
postavqen onaj moderni osnov vojsci s koga je ova po{la u pobede tri najnovija
rata. Aleksandarje imao sve mane i sve vrline svoje rase. Ali je velika slava i
zasluga za dr`avu rase Obrenovi}a da su kod we vrline visoko nadokna|ivale
mane. Oni koji su dolazili u bli`i dodir s Aleksandrom dobijali su utisak da je
on bio jedan od najizrazitijih Obrenovi}a. Aleksandra je upropastio jedan
pogre{an korak, iza{ao iz op{te slabosti Obrenovi}a prema `eni. Nesre}a je
za srpsku monarhiju i sramota za celu Srbiju onog vremena da se nije na{ao
nijedan prijateq monarhije dovoqno na~elan i odlu~an da primi odgovornost da
vladaoca i protivu wegove voqe, ako je potrebno i nasilnim uklawawem `ene,
spase od kobnog koraka. @enidba s Dragom je isto toliko delo Aleksandrove
slabosti koliko i niskosti wegove okoline, koja je opet bila posledica op{te
razdrivenosti politi~kog `ivota. Aleksandra su ubili u trenutku kad je ve} bio
skoro uspeo da obuzda demokratiju lomqewem radikalne stranke. Niko ne zna
kakvu bi spoqnu politiku vodio ovaj Obrenovi} po{to bi se jedanput oslonio
na red i mir unutra . Milan i Aleksandar vodili su politiku naslona na
Austriju. Ova politika se nikako ne mo`e na~elno osuditi , najmawe nazvati
izdajstvom. Ona se naro~ito nikako ne sme ocewivati s gledi{ta dana{wice.
Polo`aj Srbije onog vremena dopu{tao je na~elno politiku naslona na jednu od
dve najvi{ zainteresovane sile, Rusiju ili Autriju. Obe politike su imale dobre
i r|ave strane. To su bile dve opasnosti izme|u kojih je imala da se provla~i
Srbija. Sve je zavisilo od konkretne ocene situacije. Na~elno je bila iskqu~ena
samo politika naslona na Tursku. Kad se ocewuje spoqna politika Milana i
Aleksandra zna~ajno je spomenuti da je politika naslona na Austriju
kara|or|evska tradicija. To mo`e da bude znak, ~isto spoqni, ali ipak jedno
nagove{tewe da su dva posledwa Obrenovi}a na tu politiku bili prinu|eni .
Ako su Milan i Aleksandar u politici naslona na Austriju i{li daqe nego {to
je trebalo, onda se takva politika mo`e nazvati pogre{nom i {tetnom, ali je od
toga do izdajstva narodnog ideala ~itava provala. Naro~ito kad se zna da je za te
pogre{ke bilo razloga u te{kom unutarwem polo`aju monarhije. Demokratija je
podigla optu`bu izdajstva protivu dva posledwa Obrenovi}a najvi{e na
tvr|ewu da naslawawem na Austriju nisu vodili spoqnu politiku nego
dinastiji obezbe|ivali nar~un dr`ave pomo} neprijateqa protivu sopstvenog
naroda. Pre svega mesto protivu sopstvenog naroda treba staviti protivu
demokratije. Milan i Aleksandar imali su pravo ne samo da demokratiju odvoje
od naroda nego i da obuzdavawe ove shvate kao uslov wegove budu}nosti. Zatim,
mesto pomo} dinastiji treba staviti pomo} monarhiji. Interesi monarhije su
uvek istovetni s interesima dinastije na prestolu. S ovim ispravkama spor je
upro{}en i sveden na op{ti spor izme|u monarhije i demokratije. Doktrina
monarhije nala`e vladaocu da pre svega u~vr{}uje monarhiju. Ona u~vr{}ivawe
dr`ave ne vidi van u~vr{}ivawa monarhije. Interes dr`ave je za wu uvek u
interesu vladaoca. To je su{tina monarhijskog na~ela. Vladalac na~elnom ima
pravo da tra`i pomo} spoqa za u~vr{}ivawe monarhije unutra. To mo`e
trenutno izgledati {tetno za dr`avu. Ali kako doktrina monarhije u~vr{ivawe
ove shvata kao prvi uslov dr`ave, dr`ava }e preko te trenutne {tete dobiti
glavnu bitku. Osu|ivati dva posledwa Obrenovi}a {to su ovako postupali zna~i
osu|ivati ih {to su bili monarhisti. Tako od povike na izdajstvo koju je
demokratija podigla protivu ova dva vladaoca ne ostaje ni{ta. Ostaje
neizgladiva sramota na qudima koji su tako te{ku re~ bacili. Neshvatqivo je da
su qudi koji su dva vladaoca optu`ili za izdajstvo smatrali i daqe sebe za
monarhiste. Nisu shvatili da i sama predpostavka da vladalac mo`e biti
izdajnik ru{i u osnovi monarhijsko na~elo. Neshvatqivo je da se posle 29 maja
na{lo qudi koji su mislili da }e se podgrejavawem ove optu`be dodvoriti
novim gospodarima. Nisu shvatili da je optu`ba za izdajstvo dva srpska
vladaoca sramota ba~ena na celu srpsku ku}u.
Nov pravac spoqne politike koji demokratija pripisuje sebi u zaslugu, kad se
bli`e rasmotri, nije ni izdaleka onako nacionalan i dr`avotvoran kako se
obi~no `eli da predstavi. On se sav sastoji u neograni~enom vezivawu za Rusiju .
Ako se Milanu i Aleksandru mo`e u~initi prekor da su se naslawawem na
Austriju odrekli samostlane spoqne politike, istoj kritici mo`e se pdvr}i i
vezivawe demokratije za Rusiju. Slavneska ose}ajnost, toliko u duhu
demokratskog mentaliteta , spre~ila je demokratiju da shvati da Rusija ima na
Blkanu svoje ciqeve, ni{ta mawe protivne budu}nosti srpske dr`ave od ciqeva
Austrije. Ako su dva posledwa Obrenovi}a u naslawawu na Austriju tra`ili
obezbe|ewe prestola od demokratije, demokratija je vezivawem za Rusiju tra`ila
pomo} za ru{ewe monarhije. Naslawawe na rusiju poticalo je kod demokratije
mnogo vi{e iz razloga unutarwe politike nego iz strogog shvatawa interesa
dr`ave. Sama pak ~iwenica da je Rusija dr`ava bratskog naroda nikako nije
mogla, s gledi{ta srpske dr`ave, vezivawe za wu da u~ini nacionalnijim i
dr`avotvornijim od vezivawa za Austriju. Ocena koja je politika u danom
trenutku bila boqa imala je da se vr{i prema razlozima strogo dr`avnim, koji
su se mogli ne slagati s ose}ajima slavenske uzajamnosti. Posle obra~una s
Turskom, kad je ustrija ostala najglavniji i najneposredniji protivnik,
naslawawe na Rusiju postala je jedina mogu}a politika. Zato ta politika nije
delo demokratije . Monarhija je i ranije vodila politiku naslona na Rusiju, i
svakako da bi je i bez demokratije vodila u prilikama koje su je tako zapovedno
nalagale. Daqe, izvesni postupci demokratije nikako ne idu u prilog
nacionalnosti i dr`avotvornosti wene apoqne politike. Demokratija je
osudila srpsko-bugarski rat od 1885. Ovaj rat izi{ao je me|utim sav iz srpske
dr`avne misli, bio duboko nacionalan i dr`avotvoran. To je bila neminovna
borba izme|u dve dr`avne misli koje su tra`ile mesta. Presudno je bilo znati
koja }e od wih u stvarawu novog Balkana odneti prevagu. Osudom ovog rata
demokratija je pokazala dea je potpuno van srpske dr`avne misli. Demokratija je
mogla sve ratove da primi, ali je neminovno morala da osudi ovaj rat. Zato{to je
rat od 1885 zahtevala samo srpska dr`avna misao. Nije bilo nijednog ose}ajnog
razloga koji bi ga u~inio pristupa~nim demokratiji. Svi ose}ajni razlozi bili
su ba{ protiv wega. Demokratija je osu|uju}i ovaj rat bila u rasplinutim
idejama slavenske uzajamnosti i balkanske federacije, koje nikakve veze nisu
imale sa srpskom dr`avnom politikom. Ustaju}i protiv ovog rata demokratija je
i vr{ila posao Rusije protivno najo~iglednijim sprskim interesima.
Demokratija je pozdravila wegov neuspeh. Time je bila podvukla svu razornu
delatnost koju je bila razvila da do tog neuspeha do|e. Jasno je da je ovakva
spoqna politika sve drugo samo ne podizawe nacionalnog duha naroda.
Tvr|ewe demokratije da je svojom pobedom omogu}ila da dr`ava spremna u|e u
veliku borbu otvorenu dvanaeste godine zahteva tako isto izvesne ograde.
Neosporno da deset godina vladavine radikalne stranke bele`e veliko unutarwe
sre|ivawe i ja~awe dr`ave. ali je sasvim povr{no ovaj dr`avni uspeh
pripisivati blagotvornom uticaju demokratskog poretka potpuno primewenog .
Radikalna stranka kojiristila se pre svega unutarwim mirom koji je nastao
posle 1903. Taj mir nije donela demokratija kao takva. On je nastao zato {to je
jedan protivnik bio izba~en iz borbe. Mir je postignut na ra~un monarhije .
Monarhija je ostala samo oblikom. Mir bi bio postignut i da je demokratija
bila pobe|ena. On nije bio delo novog poretka koji je zavela demokratija. On je
samo zna~io da je jedna velika unutarwa borba zavr{ena. Mir je platila
monarhija. Tako on nije bio nikakva dobit za dr`avu u pogledu na daqu
budu}nost. Demokratija je bila dobila odre{ene ruke i dr`ava je mogla da
o~ekuje pusto{ kojoj danas prisustvujemo. Ali joj je trenutno mir bio dobro
do{ao. Posle trideset godina besomu~nih unutarwih borbi on je bio toliko
potreban dr`avi da se wegov glagotvorni uticaj morao osetiti u svim pravcima
i ~initi utisak ~itaovog preporo|aja Radikalna stranka koristila se zatim
svojimoligarhijskim polo`ajem. S velikom i sigurnom ve}inom u narodnom
predstavni{tvu ona je mogla dati dr`avi jake i dugog veka vlade, prvi uslov za
ozbiqan dr`avni rad. Tako je zahvaquju}i ovom sre}nom odnosu snaga bio
izbegnut glavni porok demokratske vladavine. To je bila monarhisti~ka
situacija. Radikalna stranka koristila se wazad stvarnim dr`avni~kim
sposobnostima nekolicine svojih prvaka. Pod wihovim uticajem stranka je sve
vi{e izlazila iz demokratske raspu{tenosti i postajala konservativna, ~esto
reakcionarna. Tako je izigravawem demokratskog poretka uspevala da dr`i
dr`avu. Za spomenutih deset godina vladavine demokratiju su predstavqali
samostalci, koji su glasali protivu kredita za naoru`awe. Sve ove okolnosti
treba uzeti u obzir da bi se ta~no odmeriolo koliko ima istine u tvr|ewu
demokratije da je wenom pobedom omogu}eno da dr`ava spremna do~eka doga|aje.
Tako stoji sa zaslugom demokratije da je razvila nacionalni duh u srpskom
narodu i spremila dr`avu na ostvare we narodnog ideala. Potre bno je bilo
otvoriti ovu zabludu, povu}i bar najbitnije razlike i u~initi bar najva`nije
ograde, da bi se s mawe iznena|ewa primio nacionalni i dr`avni poraz koji je
demokratija priredila srpskom narodu posle najve}e pobede wegove istorije .
Srpsko dru{tvo je u jednom trenutku bilo skoro op{te poverovalo odu{evqeno
da je u demokratiji najzad na{lo svoj put. Polet narodne snage, omogu}en prvo
unutarwim mirom nastalim posle 1903, zatim sna`no krenut uspesima
balkanskih ratova, ono je pripisivalo demokratiji. Zanos je bio potpun. Nije se
prime}ivalo da koliko se demokratija du`e primewivala da se sve mawe ose}ala
dr`ava. Monarhiju je bila suvi{e malo trajala, celo dru{tvo bilo je suvi{e
mlado, da se moglo razumeti da su uni{te wem monarhije uni{tena i osnovna
na~ela dr`ave, prekinuta veza s istorijom, srpska dr`avna misao ostavqena sama
sebi . Dr`ava je po~ela da se sre|uje, nezavisno od demokratije i ~ak wenim
izigravawem. U{la je u ratove, zato {to su oni postali neizbe`ni. Odnela u
ratovima pobede, zato {to je rasa dala vojsku prvog reda. Demokratija je sav taj
narodni polet pripisivala sebi. Niko nije bli`e ispitivao wena tvr|ewa, zato
{to kad su uspesi tu uvek je sporedno kako se do wih do{lo. Ali kad je sve te
uspehe trebalo iskoristiti, zaokrugliti delo, dati mu dr`avni pe~at, onda se
najednom pokazalo da pod demokratijom nema istorije. Dr`ava je bila u
najodsudnijem trenutku ispu{tena iz ruku. Najednom se otvorila sva
nesposobnost demokratije da nosi dr`avnu misao jednog naroda koji tek stvara
svoje delo. Napu{tena je bila srpska dr`avna misao, prekinuta linija XIX veka
Srbije, srpska stvarnost data za jugoslavenski san. Namesto stvarawa velike i
mo}ne Srbije, sposobne da najzad pristupi svojoj balkanskoj i sredweevropskoj
politici, izmi{qena je dr`ava koja je to samo imenom, jer nema dr`avne misli,
koja se nije mogla izmisliti . Srpskom narodu u naknadu za Srbiju, wegovu
dr`avu, dala je demokratija dr`avu u kojoj mu se prebacuje da ima povla{}en
polo`aj, ali u kojoj, kao podsmeh na sve `rtve koje je dao i kao osveta istorije od
koje se okrenuo, postoji srpsko pita we.
Pre svakog daqeg raspravqawa ovog pitawa bilo je potrebno otvoriti
mogu}nost odgovornosti demokratije za wegovo postavqawe.

___________________
 DUH OD 89

Obi~no se ka`e u Francuskoj da su sve velike politi~ke ideje novog vremena

po{le iz we, i one za koje se misli da joj nove dolaze od drugih, a koje joj se samo
vra}aju po{to su obi{le svet. Najizrazitiji je primer s idejom referenduma,
koja se Francuskoj vratila preko [vajcarske. Nesumwivo, ima gordosti u ovom
nacionalnom ponosu. Ali, u XIX veku i za kontinenat, Francuska je bila od
istorije povla{}en izvoznik politi~kih ideja. Savremena demokratija krenula
je odatle svoj pohod po kontinentu . Sa svetskog gledi{ta , prvenstvo Francuske
ne mo`e da se odr`i. Engleska je imala revoluciju vek ranije, i uticaj engleske
filozofije i javnog prava na francuski XVIII vek je ve}i no {to se obi~no
misli. Francuska nije ni zemqa prvog ustava. Ali, s kontinentalnog gledi{ta ,
prvenstvo Francuske je neopsporno. Za kontinenat, ona ostaje ,,majka
revolucija''. Od 1798, sve revolucije na kontinentu izi{le su duhovno iz Velike
revolucije. Sve docnije politi~ke ideje, sav razvitak demokratije, kontinenat je
primao od Francuske. Najzanimqiviji je slu~aj parlamentarizma.
Parlamentarizam je ~ist engleski proizvod ustanova koja je neposredno izi{la
iz istorije engleskog dru{tva. Me|utim, kontinenat je primio parlamentarizam
preko Francuske, po{to je ova prethodno udarilila na wega latinski `ig od 89,
o~istila ga od wegove istorijske relativnosti i od jednog slu~aja na~inila
sistem vladavine.
Srbija nije izmakla ovom kontinentalnom monopolu francuskom. Srpska
demokratija pala je od prvog dana pod presudan uticaj ideja i raspolo`ewa od 89
i pod tim uticajem ostala do danas. Prve demokratske ideje i prvi zastupnici
tih ideja dolaze iz francuske politi~ke {kole. Demokratski mentalitet u
Srbiji, koji je jasno stvoren jo{ pedesetih godina, i koji je docnije sve vi{e
zahvatao dr`avni `ivot, dok ga padom Obrenovi}a i kona~nom pobedom
radikalne stranke nije sasvim obuhvatio i potpuno pritisnuo, ponikao je i
izradio se u revolucionarnoj i republikanskoj atmosferi francuskoj. Sav
docniji razvitak na{e demokratije bio je samo poku{aj da se ponovi put koji je
prelazila demokratija u Francuskoj. Ruski i nema~ki uticaj ukoliko ih je bilo,
bili su samo francuski utacaj iz druge ruke. Ako je sasvim izuzetno mali broj
na{ih politi~kih qudi do{ao u neposredan dodir s engleskom i ameri~kom
demokratijom, ove su, prolaze}i kroz wihov ~vrsto postavqeni mentalitet od 89,
ulazile u na{ politi~ki `ivot racionalizovane. Neizbe`an je primer Stojana
Proti}a . Niko od politi~kih qudi wegovog nara{taja nije bio boqe upoznat s
engleskom demokratijom. Ali, su{tina engleske demokratije, nerazlu~na
vezanost ustanova sa sredinom u kojoj su ponikle, izmakla je potpuno
racionalisti~kom mentalitetu ovog nekadaweg jakobinca.
Neminovno je onda da se kritika demokratije u Srbiji otvori kritikom
mentaliteta od 89. Izvor na{ih najpresudnijih zbluda je u ovoj zna~ajnoj i
~udnoj godini. Mihajlova Srbija imala je ve} da poka`e zavidnu gotovinu.
^inilo se da smo bili na{li sebe, raspleli konac razvitka, postavili na~ela na
kojima je samo trebalo nastaviti. Ali je tada nai{la duhovna mora koja je opila
srca, pritisnula umove, zamra~ila `ivotne istine, skrenula zemqu s puta. Ona
jje jo{ uvek zastava koja nas vodi, izre{etana razo~arewima, ali toliko dra`a za
one koji se skupqaju pod wom. Stra{an dokaz wene svemo}i je da je i monarhija
stala pod wu. Nemogu}e je razumeti ovu svemo} demokratije ni odmeriti sav
razoran utacaj wen, ni izdvojiti iz we ono {to je op{ta svojina qudske slobode
ili {to je delo naroda u wegovom poletu stvara wa dr`ave, ako se prethodno ne
bude na~isto s mentalitetom od 89.
Jedna vrlo ra{irena, skoro zvani~na zabluda postoji u Francuskoj o
Revoluciji. Mo`e se onda misliti kako je kod nas, koji smo istoriju Revolucije
u~ili za potrebe demokratske propagande, gde je sama na{a novija istorija sva u
strana~kim strastima i dinasti~kom udvori{tvu, gde veliki problemi svetske
istorije nisu jo{ ni postavqeni. G. Kont de Fel je prvi za {iru publiku
dodirnuo ovu zabludu u smelo i sna`no mi{qenom Poku{aju ogledne
4
politike. Za razumevawe mentaliteta od 89 potrebno je pre svega otkloniti ovu
zabludu.
Francuska demokratija vezuje Revoluciju za francuski filozofski pokret
XVIII veka, koji je prema tome pripremio svojom propagandom i wu, i sve docnije
revolucije koje su izi{le iz we, i celu demokratiju na kontinentu . Razumqivo je
da demokratija u Francuskoj `eli da u filozofiji XVIII veka utvrdi svog
duhovnog prete~u. Ovaj pokret je u pravoj liniji francuske tradicije. S druge
strane, wegov zna~aj za savremenu misao je veliki. Imati takvog duhovnog
prete~u zna~i za francusku demokratiju posta viti sebe na najboqu osnovu.
Me|utim, filozofija XVIII veka ne samo da nije duhovni prete~a Revolucije nego
je ova izi{la iz jednog drugog pokreta, wemu savremenog, ali koji je odmah do{ao
u sukob s wim iposle kratke borbe pobedio ga. Ni{ta nije neta~nije nego
shvatawe da Revolucija, oni koji su je pripremili i oni koji su je izvr{ili ~ine
nedeqivu celinu . Teorija koja me|u filozofima XVIII veka ne pravi razlike
zasniva se ili na povr{nom poznavawu vremena koje je predhodilo 89 ili na
namernom prela`ewu preko utvr|enih ~iwenica.
Ruso ima odvojeno mesto me|u filozofima XVIII veka. Oni ga mrze i preziru .
Volter ga zasipa sarkazmima. ,,To je luda!, pi{e on d' Alamberu, koji odgovara :
,,To je bolesnik s mnogo duha kad je u groznici!''5 Bli`e prou~avawe XVIII veka
neizbe`no pokazuje da u revolucionarnom talasu od 89 postoji rusoisti~ka
struja, jasno odvojena od filozofske struje na koju se obi~no misli. Udubqeni u
ta~ne nauke, s De Augmentis u rukama, strani svakom misticizmu, encikopedisti
su bili najmawe podlo`ni da ih zanesu plemenite te`we i sjajna obe}awa
politike zasnovane na ose}aju i ma{ti. Pored sveg racionalizma, smisao za
stvarnost bio je kod wih jako razvijen, i mada su se odrekli tradicionalne
religije i prestali da veruju u monarhiju po bo`anskom pravu, ostali su upravoj
liniji francuske tradicije. Bili su prirodan plod rase i zemqi{ta. Ruso je
me|utim wihova su{ta protivnost. @enevqanin je pre svega stranac. Wegova
doktrina je uno{e we stranog uticaja koji revolucionarno u svim pravcima kida
s celom tradicijom narodnom. On je~ovek ose}aja i ma{te . Stvarnost ne postoji .
Sve je zbrisano, i u op{toj praznini, ima sve da se zida iz temeqa, prema planu
koji ne zna za nemogu}e. To je bio prvi poku{aj onog {to }e Engels tri ~etvrti
veka docnije definisati kao ,,skok iz carstva nu`nosti u carstvo slobode''.
Duboka protivnost izme|u encilopedista, pravih predstavnika filozofije
XVIII veka, i rusoisti~ke struje, pokreta koji se sa strane unosi uprirodan

4
Conte de Fels, Essai de politique experimantale, p. 38-48.
5
???????? ? De Fels, Politique experimentale, p. 44.
razvitak francuske misli, najboqe se vidi na delu, u postupcima revolucije.
Dogod je vo|stvo Revolucije bilo u rukama neposrednih naslednika
enciklopedista , Revolucije je imala istu politiku koju i ,,vrlo hri{}anska
monarhija''. Enciklopedija, teorijska i aktivna, svodi se ne dva izrazita
predstavnika, na koje je ve} u{lo u naviku da se poziva. To su didero i Danton .
Me|utim, kao vo|a stranke filozofa, Dideroje bio odmerio opasnost primene
~istog razuma na politiku: ,,Razumi{qawe je tako prijatno a iskustvo tako
zamorno da me ne ~udi {to je onaj koji misli tako retko i onaj koji proverava''.6
U svim spisima, on se u`asa duha uop{tavawa i pravqewa sistema, koji postavke
zasniva na neproverenim ~iwenicama. Ako pre|emo na Dantona, koji na delu
neposredno nastavqa Dideroa , sva mi{qewa priznaju mu bitne sposobn osti
dr`avika i stavqaju ga u red onih retkih revolucionara koji su ose}ali
politi~ku stvarnost. Roajalisti~ki pisac de Karne izjavio je da bi Luj XIV
potpisao naredbe koje je izra|ivao Danton. Zna~ajna pohvala. Ona pokazuje da je
bilo mogu}nosti , da posle pada starog poretka, wegovi naslednici nastave
veliku monarhijsku tradiciju koja je stvorila Francusku. Docnija istorijska
prou~avawa overila su postavku @ozef de Mestra da je prvi pravac Revolucije
bio da nastavi ostvarivawe kapetovske misli, dovr{ewe Francuske zauzimawem
prirodnih granica. Od 1789 do 1793, odr`ava se potpuno kontinuitet u
politici Francuske. Revolucija u tom vremenu ne brani protiv koalicije svoju
doktrinu nego Francusku. Ali, ubrzo, preovla|ivawem rusoisti~ke struje,
Revolucija skre}e s puta. Unutra, mesto reforama, koje ma koliko smele
naslawaju se ipak na danu stvarnost, dolazi Teror, koji ne priznaje ni{ta.
Spoqa, monarhijska tradicija vezanosti za rasu i zemqi{te, koja je kroz vekove
naporno osvajala Francuskoj mesto u svetu, i{~ezava u besnilu ideolo{kog
imperijalizma i sna o svetskoj republici. Reklo se za Bonapartu da je bio
,,Robespjer na kowu''. Mesto Robespjer treba staviti Ruso, i dobi}e se cela
istina. Ruso je taj koji do 1815 prele}e na kowu Evropu di`u}i revolucije,
prisiqavaju}i oru`jem narode na svoje jevan|eqe, obaraju}i prestole i ustanove.
Revolucija ne brani vi{e protiv koalicije Francusku, koja se nigde ne vidi, o
kojoj kao istorijskoj stvarnosti niko ne vodi ra~una, koja je zajedno s
monarhijom odba~ena kao stvar starog vremena, nego re~ `enevskog
propovednika.
Tako se jasno uo~ava duboka razlika izme|u filozofskog pokreta i
rusoisti~ke struje u pripremawu i izvr{ivawu doga|aja od 89. Me|utim,
Revolucija, onako kako je pobedila i udarila pe~at na celu demokratiju na
kontinentu, izi{la je sva ih rusoisti~ke struje. G. De Fel ta~no prime}uje, da su
istori~ari i sociolozi koji nisu uo~ili ovo postaja we dve suprotne struje uo~i
89 donekle izviweni, tolikoje borba izme|u wih bila kratka i odlu~na. Ruso
potpuno pobe|uje i postaje duhovni vo| nara{taja od 89. Samo oni koji su daqe
za{li u prou~avawe francuskog XVIII veka i predrevolucionarnog vremena, koji
su prelistavali memoare, prepiske, pamflete, libele doba, koji su pa`qivo
pratili sve pokrete ovog dru{tva i istra`ivawa u politi~kom pravcu
osvetqavali pored ostalog i nepore~nim svedo~anstvom umetnosti, svih
umetnosti do arhitekture zakqu~io, mogli su da odmere svu dubinu i {irinu
uticaja koji je izbr{io na svoje vreme ovaj ~udni ~ovek. Wegov uticaj je zahvatao
ulicu, ali se uvla~io i u crkve i dvorce. Dopirao je ~ak do Versaja, sredi{ta
6
???????? ? De Fels, Politique experimentale, p. 45:
monarhijske ustanove. Kraqevska porodica nije mogla da mu izmakne i kraq je
bio pokoleban u svesti o svojoj misiji.
Danas se te{ko razumeva ova strhovita mo}, ali je ona nepobitna. Protiv
@enevqanina niko nije mogao da se brani. Posle velikog i strogog vremena
klasicizma, ali kad su duhovi i savesti ve} bili pokolebani pod dva posledwa
Luja op{tim opadawem monarhije, vojni~kih i zemqi{nih vrlina na kojima se
zasnivala, on je dolazio Francuzima sa svim neogdoqivim ~arima jednog
bo`anstvenog talenta romanti~arskog. Ruso je jednovremeno obnavqao jezik i
ose}ajnost francusku, koji su bili kao precvetali i sasu{eni. On je ulazio u
razum kroz srce. Ovog puta, stranac nije imao ni {pawolski ni italijanski
naglasak, i niko nije bio podozriv. Otrov stranog sofizma uvla~io se toliko
sigurnije u francusku du{u {to je bio no{en najzanosnijim i najtoplijim
stilom koji je ikad zavodio. Ne treba zaboraviti, ako su politi~ki i
sociolo{ki spisi rusovqevi bili zbuweni i suvoparni, wih su sprovodila
druga dela wegova. Moralist i umetnik, jedan bolesni~kom razre{eno{}u
shvatawa, drugi sjajnim zanosom stila, pomagali su mo}no ugled politi~ara i
sociologa. Jedan sklop antifrancuskih i egzoti~nih doktrina otmeno odevenih
po francuski, to je bio rusoizam, i u tome je tajna wegovog u`asnog uspeha. U
@an-@ak Rusou, @il Lemetr je dao isti zakqu~ak kad je ovako definisao uspeh
onog kog mnogi smatraju za {efa racionalizma XVIII veka: ,,Ruso duguje svoj
uticaj svom sjajnom nerzumu''. 7 Svemu ovom treba dodati onaj op{ti poreme}aj
nani`e u francuskom dru{tvu onog vremena, o kome ako se ne vodi ra~una ne
mo`e se uop{te razumeti dolazak u uspeh Revolucije. Ma koliko u rasnim
teorijama gobinizma imalo smelog , jednostranog, preteranog, nesumqivo je, kad
se posmatra u najop{tijim linijama i `eli da ihvati istorijski simbol, da se
Revolucijom do~epao vlasti mediteranski haos koji je ostavio raspad rimskog
carstva. Naglo se potiskuje u Francuskoj germanska krv u vremenu koje dovodi do
89. Sve mawe u francuskom dru{tvu ima onih odlika koje su vezane za tu krv i
koje su stvorile Francusku. I kad se latinska ruqa, u kojoj ima dotle nevi|eni
broj `ena, divqe smeje na krv posledweg predtavnika prve germanske porodice, u
tom divqem smehu sveti se najzad haos robova redu gospodara. Kod tih odpadakta
rimskog carstva, kojima se pridru`uju Jevreji, koji su i u istoriji svuda gde se
vr{i rasprodaja vrednosti , kod tog mediteranskog haosa, koji sve vi{e uvla~i u
svoj haos dr`avu i dru{tvo, tako da ovi imaju sve mawe mo}i da se odupru
`enevskom propovedniku, rusoizam uspeva.
Dru{tveni ugovor je glavno delo Rusovqevo. U wemu je sav rusoisam, ako nije sav
Ruso. UReligiji @an-@ak Rusoa, Pier moris Mason napomi we da ni{ta nije
udobnije nego celo delo Rusovqevo svesti na dva stupca protivre~nih tvr|ewa i
tako svako tvr|ewe iz jednog stupca pobiti odgovaraju}om protivre~nosti iz
drugog stupca.8 Za Rusoa mo`e se s punim pravom re}i ono {to se reklo za Kanta ,
da je protivre~nost su{tina wegovog sistema. Ali, ako u Rusou ima mesta koja
pobijaju osnovne misli Dru{tvenog ugovora, ovo delo ispunilo je najbitnijim
tvr|ewima onaj stubac preko koga je Ruso izvr{io svoj ogromni uticaj. Nas se
me|utim u Rusou ti~u samo ideje koje su uticale na svoje doba, koje su stvorile
rusoizam. Dru{tveni ugovor ne ~ita se vi{e . Danas ga prelistavaju samo
eruditi, profesori i suvi{e revnosni |aci. Oni koji ga slu~ajno otvore,

7
Jules Lemaitre, Jean-Jacques Rousseau, p. 333
8
Pierre Maurice Masson, La Religion de Jean-Jacques Rousseau, t. I, p. 26.
dobijaju utisak zbuwenosti i dosade, i zatvaraju ga skoro odmah. ^udna pojava,jer
sadr`ina ove tanke kwige u{la je, ako se tako mo`e re}i, u mo`dano tkivo
demokratije na kontinentu. ^iwenica da qudi XX veka ostavqaju u pra{ini
kwi`ica Dru{tveni ugovor mogla bi da se shvati kao znak da je mrtav wegov
uticaj. Ni{te ne bi bilo pogre{nije . Od 1762, Dru{tveni ugovor je u svim
rukama. On je politi~ki trebnik Francuza s kraja XVIII veka. On pobe|uje
stranku filozofa i postaje program Revolucije. Ali je wegov uticaj i danas
svemo}an. U wemu je su{tina programa demokratije na kontinentu, jer iz wega
izi{le su sve wene ideje i sav wen mentalitet. Dru{tveni ugovor ne ~ita se
vi{e . Ali se zato `ivi i primewuje. Kad kwiga koja je jedno vreme bila u svim
rukama, izazivala sve umove i dra`ila sve ma{te, prestane da bude na glasu i da
se ~ita, onda zna~i da se wena doktrina pretvorila u akciju, da je re~ izi{la iz
we postala delo, da se wena su{tina uvukla u oblast nesvesnog .
Polazno raspolo`ewe Dru{tvenog ugovora , to je krajwi i neobuzdani
individualizam. Ruso, koji dolazi iz @eneve, ovde se neposredno naslawa na
talas individualizma XVI veka, koji je udario prvi kolac hri{}anskoj
civilizaciji. Re~eno je za racionalizam da je ,,protestantizam bez Biblije.''
Osnovno na~elo protestantizma, jedina dogma zajedni~ka bezbrojnim sektama na
koje se sve vi{e tro{io, to je da nema drugog autoriteta koji bi mogao da govori
u ime Boga na zemqi sem Biblije. Poznato je da se ovo na~elo u primeni
pretvorilo up ravo svakog pojedinca da po li~nom razumu tuma~i bo`ansku re~.
Razum je jo{ vezan slovom Biblije. Prividno ograni~ewe, jer svaki ima pravo da
u op{te slovo udane posebni duh. Racionalizam, kprogla{uju}i neograni~eno
pravo razuma, samo je odbacio ograni~ewe koje ve} odavno nije bilo nikakvo
ograni~ewe. Ali, ni Luter ni Kalvin, ni docnije enciklopedisti,nisu ni
izdaleka s onakvim neobuzdanim zanosom dali individualizmu onakvu apsolutnu
i ve~nu vrednost kao {to je to u~inio `enevski propovednik.
Taj individualizam, primewen na teoriju dr`ave, svodi se na ovo. Pojedinac
je po~etak i kraj svekolikog razvitka. Zajednica je samo sredstvo. Pojedinac je u
izvoru zajednice i u wenom ciqu. Postoji samo pojedinac. Zajednica postoji
samo koliko slu`i pojedincu. Nikakav samostalan `ivot ne priznaje se
zajednici. Ona je prost zbir pojedinaca. Nema tre}eg bi}a. Pojedinac je samo
bi}e. Zajednica nije bi}e, jer bitnost `ivota je da ima ciq u sebi, a zajednica
ima ciq u pojedincu. Pojedinac, koji je jedina `iva stvarnost, udru`uje se i
obrazuje zajedncu, ali ne da mu se ova izmakne iz ruku i dobije ciq u sebi nego da
preko we pod povoqnijim uslovima vodi borbu s prirodom. Zajednica je
~iwenica pojedinca i postoji samo koliko je to.
Treba dobro razumeti svu ogromnu ru{ila~ku snagu ovog shvata wa. To je
najpotpunije odricawe dr`ave, koja je u osnovi podse~ena i pu{tena niz vodu,
izlo`ena svim udarima promena u raspolo`ewu pojedinca. Nema vi{e nikakve
stalnosti, postpenog i napornog pribli`avawa daleko pobodenom ciqu,
nikakvog razvitka. Nema vi{e isotorije, kao op{te ~iwenice, ni civilizacije,
kao dela u istom pravcu upu}enih napora nara{taja. Postoji samo pojedinac sa
haosom svojih `eqa. Tako se rusoizam pojavquje kao doktrina duboko
aistorijska. Pogre{no bi bilo upore|ivati ovo odricawe dr`ave sa odricawem
dr`ave sredweg veka. Sredwi vek odricao je samo rimsko shvatawe dr`ave.
Sredwevekovno dru{tvo mo`e se definisati kao organizacija posebnih prava .
Ali, ako je kraqevo pravo bilo shva}eno kao privatno pravo, ono nije mawe
predstavqalo op{ti interes dr`ave. naro~ito ne treba zaboraviti da je
sredwevekovno dru{tvo bilo duboko hri{}ansko dru{tvo, jedino ~isto
hri{}ansko dru{tvo koje smo imali. Pod prividnim haosom razdrobqene
suverenosti i posebnih prava `iveo je veliki moralni princip hri{}anstva, iz
koga su crpeli snagu i dr`ava kao tre}e bi}e i op{te delo civilizacije. Sredwi
vek bio bi bez hri{}anstva varvarstvo. Sa hri{}anstvom, on je dao savr{eno
organizovano dru{tvo. Kad je monarhija, pri izlazu iz sredweg veka i u stvarawu
nacionalne dr`ave, po~ela da napu{ta hri{}anstvo kao osnov zajedni~kog
`ivota, ona je prazninu koju jeostavilo hri{}anstvo zamenila svojom teorijom.
Pored i iznad svih potreba postoji op{ta potreba, dr`avni razlog, starija i
pre~a od prvih, za razliku od wih stalna, zajedni~k delo na kome se bez prekida
sara|uje nadovezivawem napora nara{taja. I da bi op{ta potreba dr`ave bila
{to jasnija, o~iglednija opipqivija, de nikad ne bi bilo spora gde je dr`ava,
teorija monarhije izjedna~ila je dr`avu s jednom porodicom, koju je prestolom
uzdigla iznad svih ostalih i time wenu sudbinu vezala za sudbinu dr`ave. Tako
je monarhija osigurala nastavqawe civilizacije i na svoj na~in izrazila ono
op{te `ivotno na~elo istorije. Dru{tveni ugovor ne priznaje to na~elo.
Zajednica ne postoji kao tre}e bi}e. Ona je svaki pojedinac. Razume se da posle
toga nigde nema zajednice . Raspaqene su sve strasti , `eqa za puno}om li~nog
`ivota dosti`e vrhunac, i kako zajednica ima da slu`i pojedincu, tra`i se
jednovremeno i s istom `estinom da zajednica slu`i najsuprotnijim ciqevima.
Sve ostale ideje Dru{tvenog ugovora samo su prirodni i neminovni
zakqu~ci ovog polaznog raspolo`ewa.
To vredi pre svega za samu ideju dru{tvenog ugovora . Poznato je da prvina
ideje dru{tvenog ugovora ne pripada Rusou. Nalazimo je u Gledaocu Marivoa i
~ak u Judiciae contra tyrannos Junija Bruta . Ali u obliku u kome je pozanta , ona
je delo Rusoa . Qudska misao ne zna za ogromniji nesmisao. Ali, kad se stane na
gledi{te da je pojedinac ciq zajednice, ni{ta nije prirodnije nego da se
zajednica u svemu u~ini zavisna od pojedinca. Pojedinac se ra|a slobodan.
Dru{tvenim ugov orom, on se odri~e jednog dela svje slboode i obrazuje zajednicu.
Tako zajednica postoji samo koliko za to ima opravdawu u dru{tvenom ugovoru ,
slobodnom pristanku pojedinaca koji je sa~i wavaju. Zakqu~ak je jasan. Pojedinac
koji je dru{tvenim gugovorom slobodno pristao na obrazovawe zajednice, mo`e
ugovor da raskine i povrati prvobitnu slobodu kadgod na|e da je zajednica takva
kakva je pre`ivela i vi{e mu ne koristi . Dru{tveni ugovor daje pravo pojedincu
da u svakom trenutku mewa celu sadr`inu zajednice, ne priznaju}i da ma {ta
mo`e imati razlog u ne~emu {to bi bilo iznad voqe pojedinca.
To je neograni~eno pravo na revoluciju, koje neposredno izlazi iz
neograni~enog prava razuma da za sve nalazi opravdawa samo u sebi. Ne samo to.
Revolucija ostaje prirodni posao pojedinca , wegova socialna funkcija. Jasno je
kakav strhoviti ~inilac neizvesnosti , neisigurnosti, nestalnosti uvla~i se
ovim shvata wem u samo osnvou dru{tva. Sve je pod udarom promena u
raspolo`ewu pojedinca, i ustanove koje izgleda da bi trebalo da budu
najstalnije, i na~ela koja su aksiome jedne civilizacije. Sve mo`e u svakom
trenutku da se izosnova promeni. Treba samo da pjedinac na|e da mu je to
potrebno. To su u srce dru{tva zacareni ve~iti nemir i skokovi. Jednim mahom
zbrisani su zemqi{te, rasa, tradicija, sve {to sa~iwava istoriju. To je sva
pusto{ racionalizma primewenog na politiku.
 Ideja narodne suverenosti samo je daqi neminovni zakqu~ak ovog shvatawa.
Pojedinac mo`e da raskine dru{tveni ugovor. Ali, voqa jednog pojedinca mo`e
da do|e u sukob s voqom drugog pojedinca. Tako se javqa narodna voqa. Kako su
pak bili zabrisani svi ~inioci zemqi{ta i rase, uni{tena socialna sadr`ina ,
prekinut kontinuitet koji tradicija preko sada{{wosti odr`ava izme|u
pro{losti i budu}nosti, odba~eno sve ono u ~emu dolazi do izraza misao i voqa
jedne istorije, bilo je neminovno da se u op{toj praznini pribegne aritmetici,
kao jedinom merilu po{to su sva stvarna merila bila odba~ena. Narodna voqa je
voq polovine vi{e jedan pojedinaca. Tako se stvara ono ~uveno na~elo ve}ine ,
na~elo formalno, kvantitativno, ali jedino koje je ostalo po{to behu odba~ena
sva sadr`ajna , kvalitetivna na~ela.
Na ovom na~elu ve}ine zaustavio se i usredsredio sav rusoizam. Ruso
uostalom nije prona{ao doktrinu narodne suvere nosti. To je protestanska dogma
koju su pastori XVII veka protivstavqali despotizmu Luja XIV. Ali je Ruso,
preko predstavni~kog sistema i na~ela ve}ine, ideju narodne suverenosti
osposobio za primenu i podigao na stepen bo`anstva. Ona krini{e rusovqev
sistem. Me|utim, takvim zavr{etkom, sistem je pretrpeo potpun slom. Ruso je
po{ao od krajwe slobode pojedinca. On je toliko cenio prvobitnu slobodu
~oveka, koja uostalom u neograni~enom stawu kako je on zami{qo nije nikad
postojala, da je prokleo dru{tvo, koje je tu slobodu uni{tilo. To je su{tina
celog Govora o nejednakosti uslova. Ali s idejom narodne suverenosti, on je
zaveo najstra{niji despotizam koji je postojao. Narodna suverenost ostvaruje se
preko izbora , koji daju skup{tinu. Ta skup{tina, ta~nije wena ve}ina , ima svu
vlast. Od trenutka kad su bira~u dali glas, narodna suverenost i{~ezava, i na
weno mesto javqa se ve}ina izabranih predstavnika kao nosilac svekoliko
vlasti. Ali, da li ta vlast ve}ine , koja je efektivna , ima ograni~ewa? Na prvi
pogled izgleda da je ograni~ena. Ruso napomiwe da se vlast zajednice , odnosno
izabrane ve}ine prote`e samo na on {to svaki ustupa dru{tvenim ugovorom od
svoje vlasti, svojih prava, svoje slobode. Ali se odmah ostavqa pitawe, presudno,
ko ima da u svakom danom slu~aju odre|uje {ta ulazi u ustupqeni deo. Ruso
priznaje da to ne mo`e biti niko drugi nego narod kao suveren, odnosno ta ista
izabrana ve}ina. Jasno je da onda nikakvog stvarnog ograni~ewa ne mo`e biti.
Ve}ina postaje neograni~eni gospodar nad li~no{}u i imawem svih pojedinaca .
To je uostalom prirodni zakqu~aj sistema. Ve}ina je jedini izvor prava. Prema
tome niko ne mo`e svoje posebno pravo da protivstavi pravu ve}ine. I Ruso
pronalazi najsigurnije sredstvo da svaki otpor li~nosti onemogu}i. Ukida
pravo udru`ivawa, osnovnu slobodu, jedinu silu u odbrani prava li~nosti , bez
koje su sve druge slobode samo prazna re~. Tako Ruso stvara antipod
sredwevekovnom dru{tvu, koje je, kako se Montalamber slikovito izrazi, bilo
,,nakostre{eno slobodama''. Ve}ina ima prvo neograni~enu vlast nad imawem
pojedinaca. Ruso ka`e u Emilu:: ,,Suveren mo`e s pravom da prigrabi sva~ije
imawe kao {to je bio slu~aj u Sparti za vreme Likurga''9. Neograni~eni gospodar
nad imawem, ve}ina ima neograni~enu vlast i nad li~no{}u pojedinca.Ovde
despotizam nove doktrine dosti`e vrhunac, jer svom te`inom ima da pritisne i
samu savest pojedinca. Hri{}anstvo, odvajaju}i, prvi put, u ~oveku ono {to
pripada Cezaru od onog {to pripada Bogu, oslobodilo je qudsku du{u. Ruso je
vr}a u ropstvo. Ako `enevski propovednik toliko napada hri{}anstvo, to je
9
???????? ? Lemaitre, Rousseau, p. 255.
{to je ovo podelom vlasti na duhovnu i svetovnu razbilo jedinstvo dr`ave. ruso
hvali bez ograde Muhameda {to je uspeo da u svom politi~kom sistemu ponova
spoji obe vlasti. Nije zadovoqan pravom koje je protestantizam dao vladaocima
u pogledu religije. Prema rusou, oni su imali mawe pravo da mewaju religiju
nego vlast da je brane, i prema tome nisu bili zakonodavci religije. I on tra`i
da religija ne bude samo pod~iwena dr`avi nego da poti~e jedino od dr`ave.
Poznate su pozitivne i negativne dogme nove gra|anske religije koju Ruso
propisuje za svoje dru{tvo i stra{ne kazne koje su pratile wihovo neizvr{ewe.
Tako wegov sistem postaje prava teokrtija. To je vaskrsavawe rimskog paganizma,
u tom pogledu{to svaka javna ustanova pored politi~kog karaktera ima i
obele`je verske svetiwe. Svaki politi~ki krivac odgovara i za zlo~in
oskrvnavqewa. U Poreklu hri{}anstva, mure navodi primer prokonsula Galera
koji ka`e Svetom Kiprijanu pre no {to }e ga osuditi na smrt: ,,Postao si
neprijateq bogova Rima i wegovih svetih zakona''.10 Ruso zavr{ava nabrajawe
gra|anskih dogmi sankcionisanih progonstvom i smr}u s ovom: ,,Svetosto
dru{tvenog ugovora i zakona''. Despotizam je potpun, ni~eg {to bi bilo izvan
svemo}i ve}ine, nepregledna tiranija koja pritiskuje sve. Narodna suverenost
postaje najstra{niji tiranin poznat u istoriji. Nije se vi{e moglo ni
zamisliti da se istavi ma kakv prepreka stra{nom mehanizmu na~ela ve}ine. Sva
svemo} koja je bila priznata pojedincu pre{la je na narodnu voqu. Pojedinac je
bio progutan. Tako je krajwi i neobuzdani individualizam neminovno stvorio
svoje najpotpunije odricawe. Narodna suverenost postaje jednini izvor prava.
Uni{tene su sve ustanove koje su imale izvor u evoluciji i neprikosnovenost u
tradiciji, ~inile prelaz izme|u dr`ave i podanika, i u kojima je pojedinac
nalazio sigurnost za svoju slobodu, sva teritorijalna i stale{ka tela. Ni~eg
vi{e nije bilo izme|u dr`ave i podanika, i dr`ava je svom te`inom pritisnula
podanika. Uni{tena je i podela vlasti na duhovnu i svetovnu, na~elo kojim je u
hri{}anskoj civilizaciji udaren osnov qudskoj slobodi. Po{lo se od svemo}i
pojedica pa se svr{ilo despotizmom ve}ine. Ali, ni{ta ne bi bilo pogre{nije
nego misliti da je dr`ava time dobila. Ona je i daqe ostala u osnovi podse~ena .
Sva zasnovana na narodnoj voqi u kojoj ni~eg ~vrstog i stalnog nema, dr`ava je
ostala izlo`ena svim udarima igre na~ela ve}ine. Tiranin prema pojedincu , ona
je tiranin bez odre|enog pravca i ciqa, koji ne zna {ta ho}e, ta~nije {ta }e
sutra hteti, sav u }udima, dakle slab tiranin, koji je uvek i najnesnosiji. I
despotizam rusoizma dobio je odmah ratno kr{tewe u nasiqima Revolucije .
Dru{tveni ugovor je s pravom nazvan ,,trebnikom jakobinaca''. Iz dogme o
,,svetosti dru{tvenog ugovora i zakona'', oni su izvukli onaj stra{ni zlo~in
ensivizma, i za wim sve zakone o sumwivima i sav krvavi re`im Terora. Ruso bi
se svakako zgrozio nad postupcima svojih sledbenika. Ali,jasno je, da nije bilo
rusoizmane bi se moglo zakonito masakrirati kao Danton, gijotinirati kao
Robespjer, paliti sistematski ~itave pokrajine kao rusiwol, daviti ka Karije.
Ideje Dru{tvenog ugovora pobedile su u Revoluciji i postale wen program.
Od 1793 do 1815, one su sprovo|ene i ostvarivane u Francuskoj i na kontinentu .
Najva`niji stavovi u deklaracijama od 1789 i 1793 prosto su pripisani iz
Dru{tvenog ugovora. Te ideje udarile su pe~at i na celu demokratiju na
kontinentu. Druk~ije nije moglo biti, jer ova izi{la je sva iz Revolucije u toku
celog XIX veka i daqe do posledwih dana, u svim te`wama i postupcima
10
Mourret, Les Origines shretiennes, p. 373:
demokratije na kontinentu vidi se Dru{tveni ugovor. @enevqanin je taj koji
nadahwuje tribune, kre}e ruku dr`avnicima, gura politi~are. U ime wegove re~i
otvaraju se i zakqu~uju borbe, obaraju i odpo~iwu vladavine , objavquju i
sprovode reforme. On, sve mawe vidqiv, ali uvek podjednako prisutan,
predsedava i vodi svekoliko delawe demokratije na kontinentu. On je i u
objavama rata i u ugovorima mira. U ime wegove re~i ru{e se ustanove, obaraju
prestoli, raskomadavaju carstva. Wegov uticaj je svemo}an i do danas ostao
netknut. Ideje i raspolo`ewa Dru{tvenog ugovora, mentalitet od 89, postaju i
ostaju mentalitet demokratije na kontinentu. Demokratija na kontinentu mo`e
se danas odricati ideja Dru{tvenog ugovora , smatrati da se demokratska misao,
posle jednog veka dodira sa stvarno{}u , pre~istila i sredila, tvrditi da je od
velikog ideala koji je krenuo zadr`ala samo ono {to se iskustvom pokazalo kao
nepobitni i kona~ni prinos napretku ~ove~anstva. Ona mo`e ~ak snishodqivo
govoriti o velikoj naivnosti qudi od 89, i afektiraju}i nepo{tovawe prema
svom duhovnom ocu, predstavqati Rusoa kao duh neobuzdan i nesre|en. Ali, sve to
je samo spoqa. Niko ne misli da tvrdi da dana{wi predstavnici demokratije na
kontinentu, dr`avnici bez ciqeva, politi~ari gotovi na sva popu{tawa,
publicisti koji slu`e svim interesima, imaju onaj vatreni idealizam qudi od
89, ili da oskudni i sporu{eni programi wihovih stranaka nose one velike i
daleke ciqeve koje je razvila Revolucija . Ali ako izme|u zama{nosti ideja i
uzrasta qudi ima tako svirepih razlika, duhovno nastrojewe ostalo je isto.
Mentalitet od 89 vlada i danas potpuno u demokratiji na kontinentu, i
nezavisno od mogu}ih razlika u programima i wihovim zastupnicima, u tome
mentalitetu je jo{ uvek wena su{tina.
Demokratija u Srbiji ne ~ini u ovom pogledu nimalo izuzetak. Mo`e se ~ak
re}i da je u retko kojoj zemqi na kontinentu mentalitet od 89 tako op{te i
potpuno pobedio. Srpsko dru{tvo u vremenu kadj e do{lo u dodir s
demokratijom, pored sve zavidne gotovine Mihajlove Srbije, bilo je prazno
sadr`inom, bez u~vr{}enih ustanova i sre|enih stale`a, bez op{tih istina ,
tradicije i ustalo`enog reda, bez istorije. Monarhija je tek bila si{la s bojnog
poqa, gde je postavila svoje pravo, ali koje je bila daleko da je sprovela i
u~vrstila. Sem ne{to malo trgovaca, zanatlija i ~inovnika, cela zemqa seqak.
Ni pomena od crkve kao dru{tvene ustanove. Mentalitet od 89 imao je samo da
zauzme prazninu. I on je zauzeo potpuno i zemqi sakrio put. Wegove ideje i
raspolo`ewa su danas u Srbiji, vi{e no ma gde na drugom mestu , iznad prava
kritike. Istorija Srbije ima me|utim da se nastavi pre svega otklawawem
wegovih zabluda.

______________
 KO RU[I MONARHIJU

Pita we nije ni malo neosnovano u jednoj sredini gde se tako ~esto besavesno
gazi preko svih obzira . A, pre svega , preko onoga {to je ju~e veli~ano.
Monarhija u nas je jedna istorijsku nu`nost, ~ak i da ostavimo na stranu
istoriju . Ona je naro~ito danas potrebnija nego ikad. Mi imamo monarhija, ali
nemamo monarhista. To je na{ paradoks. Mi imamo sluge monarhije i wene
ne~asne rovare. Sluge se preme}u u podzemne ru{ioce ~im se vi{e wihova slu`ba
ne taksira.
Zemqa ranijih dinasti~kih pregawawa ima svoje metode. I svi oni qudi, koji
ho}e da se dodvore dana{wem kursu, veruju}i da se to od wih tra`i, smatraju za
svoju du`nost da naru`e sve ~lanove pro{le dinastije. Jasno je da su gotovo svi
ti dana{wi dinasti~ari bili pre 29 maja oni drugi dinasti~ari . Ostavimo na
stranu i to da bi sutra, ako ne do|u do onoga {to `ele, po~eli koketovati sa
protivnicima monarhije. Glavno je da }e wihov trenutni interes osporiti svaku
vrednost pro{loj dinastiji. Stojan Novakovi} je ~ak napadao posledwa dva
Obrenovi}a. Napadao, ma da im je slu`io. G. Vladan \or|evi} se ve} proslavio
sa svojim ispitivawem potencije posledweg Obrenovi}a i klevetawem Nikole
Petrovi}a, koji je nesumwivo u{ao u galeriju znamenitih na{ih vladara . Pa,
kad je to radio Novakovi} i kad to ~ini g. \or|evi}, za{to to ne bi uradili i
qudi mawe kulture od wih i ni`eg reda? Za{to da tako ne pi{uc recimo,
starina Nestor Letopisac, ili skorojevi} i do{qak g. Vladimir ]orovi}.
Za{to Nestor Letopisac ne bi pri~ao o tome da je Milo{ jedna obi~na izdajica
i jedan robija{ki tip? Zato da g. ]orovi} jednog monarha, koji je u prelaznom
vremenu modernizovawa Srbije dao ovoj zemqi svu svoju lepu pamet, sav svoj
talenat, ne svede na obi~nog kurvara i na izdajnika? I za{to se onda pitati: ko
je taj g. ]orovi}? Nije, mo`da, ni potrebno znati da je on raniji austrijsku
subalterni ~inovnik, iz koga danas govori ba{ mr`wa na jednog vladara Srbije .
Na monarha Srbije, koji je bio kao takav, kao monarh, priman u imperiji
Austriji, u onoj Austriji, gde su mali ~inovnici bili prega`eni kao ^ehovqev
prepi{~ik.
I mi, iz Srbije, znamo dobro da Milan nije bio bez mana. Ali mi osto tako
znamo da je taj monarh, ostavqen od Rusije na Berlinskom kongresu, shvatio
genijalno da Srbiji nema `ivota ako ruska politika uspe da na Balkanu stvori
punu nadmo}nost Bugara. Da ostavimo na stranu to, da se Srbija pod Milanom i
pri{irila i dobila dostojanstvo kraqevine, ono {to treba naro~ito podvu}i ,
to je da je ovaj na{ monarh modernizovao vojsku. Dao joj savremenu organizaciju i
uputio je onim pravcem kojim je n oanko sjajno i po{la 1912, kad je na srpskom
prestolu sedeo rodoqubivi i ~estiti Petar Kara|or|evi}. G. Ne{a Gizdavi}
nije mnogo gori pesnik od g. ]orovi}a kao istori~ara. Samo je g. Gizdani} boqi
~ovek, jer nije smatrao da preporu~iti se jednom kraqu zna~i napasti drugog.
G. ]orovi} je modernizovawe ''nauke '' Nestora Letopisca. Mi ne}emo
polemisati dugo ni sa Nestorom Letopiscem ni sa g. ]orovi}em. I, isto tako,
znamo da takvo pisawe dinasti~kih udvorica ne koristi ni jednoj dinastiji, a
monarhiju, kao princip upropa{}uje. Sramoti je i sramoti narod. Jer, ako su
na{i monarsi bili austriski {pijuni i ako su samo jurili `ene, onda to vu~e
monarhiju po blatu. I monarhiju i narod. Jer kakav je onda taj narod koji je sve
to trpeo i podnostio?
Sre}om nije tako. A nesre}om na{ih udvorica ~ak je i republikanac g. Jovan
@ujovi} u svom programnom govoru odao priznawe i jednoj i drugoj dinastiji. I
Orenovi}i i Kara|or|evi}i su vredeli ovoj zemqi. Mizerija dana{wice je ba{
to da monarhiju prqaju oni koji misle da je netra`eno lakejstvo ovom ili onom
lvadaocu monarhizam. I oni prqaju princip monarhije sigurno, jer nikada
nijedan iole na~elniji republikanac ili komunist ne bi sebe toliko ra`alovao
kao ~oveka koliko to u~ini g. Vladimir ]orovi} sa sobom.
G. Vladan \or|evi} je u pro{lom re`imu rekao da je Kara|or|e prsta{. G.
Vladan \or|evi} je tada bio na vlasti, ali se ceo svet, i svi obrenovi}evci,
pobuni{e na tu infamiju. G. Vladimir ]orovi} austrijski i pornografski
obja{wava jedan period i svodi jednog znamenitog monarha na{eg na bludnika i
izdajnika. A ceo svet na to }uti.
Iskreni i lojalni monarhisti su svesni da je to }utawe kobno po
monarhisti~ki princip. Netra`eni lakeji uspevaju . To je odgovor na pitawe
gorweg naslova.
 DRAGI[A VASI]: DEVETSTO TRE]A

Postavqa se ovo prvo pitawe: da li je uop{te trebalo pisati ovu kwigu?

Drugi 29 maj je najte`i i po okolnostima koje su pratile wegovo izvr{ewe
najodvratniji zlo~in na{e nove istorije. Kara|or|evo ubistvo je te{ko zato {to
je wime povre|ena svetiwa kumstva i gostoprimstva. Ali kumstvo i
gostoprimstvo nisu dr`avne ta~ke gledi{ta . I zatim, u trenutku kada je ubijen,
Kara|or|e ne samo da nije vladalac , nego se ubija po nare|ewu vladaoca, koji ima
istorijom priznato pravo i nametnutu du`nost, da u interesu vladaju}e
dinastije, koji je uvek istovetan s interesom dr`ave, ukloni svoga takmaca na
najbr`i i najsigurniji na~in po gra|anski mir. Prvi 29 maj je istina ubistvo
vladaoca. Ali zlo~in izvr{uju obi~ni podanici vezani samo op{tom du`no{}u
odanosti . Drugi 29 maj je ubistvo vladaoca koje izvr{uju naro~iti podanici ,
oficiri , vezani, pored one op{te du`nosti odanosti, i najve}om dr`avnom
svetiwom, vojni~kom zakletvom. Dakle nikakve sumwe. Razlozi da je ubistvo
vladaoca izvr{eno iz rodoqubivih pobuda i u interesu naroda jesu
anarhisti~kog karaktera i nemaju nikakve veze sa dr`avom. Sa dr`avne ta~ke
gledi{ta mogu da se shvate samo kao ote`avaju}a okolnost. Ubistvo vladaoca iz
li~nih razloga je mawe opasno, zato {to je retko i nije zarazno. Mnogo opasnije
je biti blag prema ubistvu vladaoca iz rodoqubivih razloga, jer uvek ima veliki
broj wih koji druk~ije shvataju potrebe dr`ave od vladaoca.
Da li je bilo rodoqubivo i politi~ki uputno iznositi na {iroko sve
strahovite pojedinosti jednog ovako te{kog zlo~ina, koji u osnovu ru{i na~ela
na kojima po~ivaju dve najbitnije dr`avne ustanove, monarhija i vojska, i kada
nas od wega ne deli dovoqan razmak vremena da bi mogao imati samo istorijski
interes? Politi~ki ~ovek morao bi sebi da postavi ovo pitawe, i ~im bi ga
postavio, odre~an odgovor bio bi neminovan, sem ako ne bi imao naro~itih
politi~kih razloga da ru{i monarhiju i vojsku. G. Dragi{a Vasi} slu{ao je
samo razloge istorijske nauke. Pisanih dokumenata o doga|aju ima vrlo malo.
Treba se po`uriti i pribele`iti za istoriju svedo~anstva jo{ `ivih
savremenika. Nauka ima svojih prava istina, i kad {teti zemqi, ima op{tu
vrednost istine, da bi se piscu, koji nije politi~ki ~ovek, moglo ma {ta
zameriti {to je ovako postupio.
Devetsto tre}a ne zastupa nikakvu tezu, ni za ni protiv 29 maja. Ona pri~a
doga|aj. To umawuje politi~ki i intelektualan interes kwige. Ima nas mnogo
~ija radoznalost ne mo`e ovako lako da se zadovoqi i koji bi `eleli da ~ujemo
sud pisca o doga|aju koji se potrudio da opse`no u pojedinostima upozna. Ali
nam je g. Vasi} svima priredio veliko razo~arewe, i na najzanimqivijem mestu, s
podrugqivim osmehom u o~ima, rekao nam zbogom. Time je me|utim dobila
istorijska vrednost kwige i wen interes postao op{tiji. Tako je ona stekla prvi
uslov da bude ozbiqan prilog gra|e istoriji Srbije. I to je wena prva vrlina.
Druga wena vrlina je nepristrasnost. Savr{ene nepristrasnosti nema,
naro~ito u pitawima ovako zao{trenim suprotinim ube|ewima, strastima i
interesima koje, ~im se pokrenu, jo{ uvek moraju neminovno da uzvitlaju. Ali je
ba{ zato velika zasluga pi{~eva {to je wegova nepristrasnost, na ovako te{koj
probi, ispala skoro savr{ena. G. Vasi} stekao je ovim najglavnije pravo da se
bavi isotorijskom naukom. Svi koji su znali za politi~ka raspolo`ewa i li~ne
veze pi{~eve, strahovali su za wegovu nepristrasnost. Ali je g. Vasi} uspeo da se
uzdigne iznad prvih i da odoli drugima, i na svima opasnim mestima, a wih je
bilo mnogo, ostao je uglavnom na visini istori~ara . Primer utoliko vi{e za
pohvalu, {to je ovo prvi istorijski ogled pi{~ev, u sredini gde je u posledwe
vreme istorijska nauka tako nisko pala, da su priznati istori~ari prqali svoje
nau~no pero stavqawem u slu`bu strana~kim i li~nim interesima, mo`da vrlo
va`nim, ali ~ija va`nost kao nau~nike , ne mo`e da ih izvini. G. Vasi}, koji je
svojim publicisti~kim i kwi`evnim radom pokazao da je ~ovek od ube|wa i
strasti, na{ao je u sebi dovoqno po{tovawa i odu{evqewa za istinu da ostane
{irok i miran.
On je, u ovom prvom ogledu, pokazao i redak smisao za pribirawe i kritiku
istorijske ra|e. G. Vasi} shvatio je doga|aj {iroko, ali je i uspeo da se ne
raspline, i kada ga je tako postavio u wegove prave razmere, svestrano se
obave{tavao, savesno ocewivao odnosnu vrednost dokumenata i svedo~anstava, i
tek kada je saznao sve {to je mogao saznati i za sebe sredio materijal, pristupio
je izlagawu stvari. To je dovoqno da wegov ogled bude ozbiqan i zreo napor. Ali
je pisac uspeo da do|e do dovoqnoj broja neobjavqenih dokumenata i dobije
sedo~anstva od dovoqnog broja pozvanih savremenika da wegova Devetsto tre}a
ima znatan istorijski interes. Jedna krupna zamerka ipak mora da se u~ini. G.
Vasi} zanemario je celu jednu va`nu stranu pitawa: veze stranih sila 29 majem.
Te{ko je predpostaviti da pisac, koji je toliko stvari saznao, nije mogao i o
tome ne{to savznati. Ali i pod predpostavkom da nije uspeo ni{ta da sazna, ili
da nikakvih veza nije ni bilo, bio je du`an da nam to ka`e, jer je u javnosti
suvi{e izri~no i ~vrsto postavqena sumwa da su Austrija i Rusija prisno
ume{ane u 29 maj. G. Vasi} pre{ao je me|utim }utke preko celog ovog pitawa, kao
da se ono nikad nije ni postavilo, i sem onog kazivawa da je Gen~i} kod
predstavnika ruskog i austrougarskog pipao raspolo`ewe za slu~aj nagle smrti
Kraqeve, nema u wegovoj kwizi o ovom pitawu ni~eg drugog. To znatno kvari
celinu Dvetsto tre}e.
Devetsto tre}a je i kwi`evno napisana. To je danas u nas velika vrlina.
Reklo se da o kwi`evnim stvarima treba kwi`evno pisati. ^ini mi se da o
svima stvarima treba kwi`evno pisati, i naprimer, izgleda mi da je krupna
odlika Klod Bernarovog Uvoda u eksperimentalnu metodu {to je kwi`evno
napisan. To doprinosi jasnosti misli, ubedqivosti izlagawa, neposrednosti
zakqu~aka, i prema tome, nau~noj vrednosti dela. Ali mi se ~ini neosporno da
istorija mora kwi`evno da se pi{e , isto onako kao, naprimer, kwi`evna
kritika. Istorija, ma koliko ulazila u nauku, ostaje i daqe u kwi`evnosti . Kod
na, i u ovom pogledu, istorija stoji da ne mo`e gore biti. Sem dva tri izuzetka,
na{a istorijska dela, ostavqaju}i sve druge nedostatke, i samo zbog na~ina kako
su napisana, obrazovanom ~oveku je nemogu}e da ih ~ita. G. Vasi} dao nam je
kwigu kwi`evno napisanu. On je pismen, jer i to danas treba spomenuti, on ima
pripoveda~kog dara, koji je u na{oj posleratnoj kwi`evnosti skoro izumro.
Pripoveda~ki dar je potreban istori~aru i kad pi{e istoriju obja{wavawa
~iwenice. On mu je naro~ito potreban kad pi{e istoriju izlagawa ~iwenica, u
koju vrstu spada Devetsto tre}a. G. Vasi} bio je pokazao u svojim pripovetkama
pripoveda~ki dar koji je s pravom bio zapa`en i priznat. On je mislio da mu taj
pripoveda~ki dar ne}e biti naodmet ni u istorijskom radu u kome je pre svega
imao da se pregledno ispri~a jedan doga{aj, i mi smo mu zaghvalni na takvom
shvatawu. Ne samo da smo ga ~itali sa u`ivawem, {to je ve} mnogo, nego je i
op{ta vrednost dela dobila. Ali i ovde moram da u~inim jednu zamerku. ^ini mi
se da bi ne samo ozbiqnost istorijskog rada, nego ba{ i kwi`evna strana dela
dobila, da se pisac uzr`ao od onih psiholo{kih primedbi o onda{wem vremenu.
Znam da je psihologija danas veliki mamac za radoznale duhove i da se smatra
obavezno da se svako razlagawe za~ini psiholo{kim zapa`ajima. Ali se ba{ zato
treba sna`no odupreti tome mamcu, jer ni{ta nije slo`enije i tananije od
psihologije, i nigde nisu potrebni dubqe prou~avawe, {iri pogled, ve}a
obazrivost. ^iwene uzgred, spomenute primedbe morale su biti povr{ne,
usiqene, nesigurnog ukusa.
Ako Devetsto tre}a nema teze i ograni~ava se samo na izlagawe ~iwenica, iz
tih ~iwenica, kada se sve obuhvate i pove`u, izdvaja se dovoqno jasan sud o 29
maju. To je op{ta tajna mo} svih nepristrastno i pregledno izl`enih ~iwenica .
Ima nekoliko stvari koje nam Devetsto tre}a dopu{ta da odmah utvrdimo.
Vladavina Aleksandra obrenovi}a nije bilo ni bezumna ni izdajni~ka, i u
koliko je bila pogre{na, te`ina odgovornosti ne pada na vladaoca, najmawe na
monarhiju kao ustavnovu. Ali pre svega bri{e se gnusna la` da je onda{wi
vladalac Srbije bio ~ovek Austrije, i tako dobija jo{ jednu potvrdu
monarhisti~ka istina, da vladalac mo`e biti samo ~ovek dr`ave i ostorije
kojima predsedava. G. Vasi} izneo je dokumenta iz koji se vidi, da je u trenutku
kada je ubijen, Kraq li~no vodio, povodom odna{wih nemira u ma}edoniji, jednu
veliku i ve{tu spoqnu radwu protivu austrije. I ima svirepe ironije u
~iwenici, da su rodoqubive ubice spre~ile Kraqa, da u jutru 29 maja, pro~ita
izve{taj o prvim uspesima svoje akcije, izve{taj koji je s tolikim, zaista
rodoqubivim nestrpqewem o~ekivao u toku celog pro{log dana. U unutarwoj
politici, nestalnost vladavine prema{a li~nu odgovornost Kraqevu. Ona ima
dubqi i op{tiji uzrok, i mada istra`ivawa g. Vasi~a nisu bila upu}ena u tome
pravcu, iz onoga {to je izneo, naslu}uje se jasno koji je taj uzrok. To je borba
monarhije ~iji tadawi predstavnik brani wena prava, sa sve otvorenijim
te`wama demokratije da ih uzurpira u korist narodnog predstavni{tva, i to
posledwi, najo{triji period te borbe. Mihajlova konarhija bila je odavno
razrivena ra{}ewem demokratije, a s druge strane, demokratija jo{ nije bila
uspela da utvrdi svoja prava. To je bilo jedno prelazno doba u najo{trijem
zna~ewu re~i, odpo~eto jo{ na Svetoandrejskoj skup{tini, i posle prekida druge
Milo{eve i Mihajlove vladavine , u{lo sada, preko Milanove vladavine, u
odlu~an trenutak. U takvim prilikama, Kraq je morao silaziti na politi~ki
brisan prostor, i tu hvatati se u ko{tac sa politi~arima. Ako i koliko ima
li~ne odgovornosti Kraqeve, ona je u okolnosti da je vladalac mladi}, odrastao
i vaspitan u vremenu kada je wegov otac istu takvu borbu vodio. Najo~igledniji
dokaz da je ovde posredi dubqi i op{tiji uzrok, to je da je Kraq za sve postupke
svoje nestalne vladavine nalazio uvek izvr{ioce me|u tadawim predstavnicima
demokratije, i da u celoj toj ru`noj gomili politi~ara, nije bilo nijednog
dr`avnika. Ako je Kraq tako lako lomio politi~ke qude, i naprimer bio uspeo
da polomi i sve radikalne prvake, to je jasan znak da se nalazimo pred jednim
prelaznim dobom, u kome su i monarhija i demokratija bile podjednako nestalne
i nestrp qive. Devetsto tre}a obara i la` o li~noj nevrednosti posledweg
Obrenovi}a. G. Vasi} iznosi dovoqan broj ~iwenica i mi{qewa pozvanih
savremenika da mo`e ostati i najmawe sumwe da je Kraq bio retko darovit i
temeqno obrazovan ~ovek. On je bio prvi u Srbiji ne samo polo`ajem nego i
li~nom vredno{}u.
Devetsto tre}a ostavqa i utisak da je glavna pogre{ka Kraqeva, jedina koja
mu se nije oprostila, wegova nesre}an `enidba. Ali nema od ovoga boqe odbrane
za Kraqa. Jer za ovu pogre{ku nije odgovorna ustanova monarhije, a samo donekle
li~nost Kraqeva. Kraq je bio vrlo mlad ~ovek, a zatim iz porodice ~ija op{ta
slabost prema `enama bilo je poznata. To su vrlo male nezgode, kojih ima u svima
monarhijama, i za dr`avnika bila je uvek igra~ka da ih savladaju. Te`ina
odgovornosti za Kraqevu nesre}nu `enidbu pada na politi~ke qude. Trebalo je
postupiti brzo, odlu~no i ve{to, i bez obzira na Kraqev gnev, ukloniti Dragu.
Jovan Risti} i Radoje Milojkovi} pokazivali su primerom kakva je u takvim
prilikama du`nost monarhisti~kih ministara . Ali je demokratija ve} bila
duboko poquqala monarhiju, i u celoj onoj gomili dvorskih qudi, nije bilo
nijednog monarhisti~kog ministra , i niko nije niti smeo da primi odgovornost
niti umeo da svr{i stvar. I mesto da uklone jednu obi~nu `enu, oni su pustili
vladaoca da u~ini pokre{ku, pa su ga posle, zajedno sa tom `enom koja je postala
vladarka, ubili. Ali kraqeva pokre{ka nije ni pribli`no bila ni toliko
krupna ni toliko nepopraviva da ga je zbog toga trebalo ubijati. Zemqa, sem
beogradskih gospo|a, nekoliko nezadovoqnih politi~ara i jedne grupe mladih
oficira , bila je podpuno primila `enidbu. @enidbu je uglavnom primilo i
inostranstvo. Nikakva ozbiqna, a najmawe nesavladiva prepreka, iz ~iwenice
`enidbe , nije stajala na putu razvitka Srbije. Ako se ipak smatralo da je
`enidba pokre{an korak koji treba po svaku cenu povu}i, onda je postojala samo
jedna ispravna politika. Sa~ekati da Kraqeva mladi}ska strast ohladni, pa
pristupiti sprovo|ewu razvoda. Najboqi dokaz da je ovako trebalo postupiti ,
to je ~iwenica da se i sam Kraq u trenutku kada je ubijen, ve} bio ~vrsto re{io
na razvod i spremao se da preduzme prve korake.
Iz ~iwenica Devetsto tre}e izdvaja se neodoqivo i zakqu~ak, da je zavera
bila delo uskog li~nog nezadovoqstva, jer nije imala za sobom ni raspolo`ewe
naroda, koji je bio odan dinastiji, ni oslonca u vjsci, koja je u ogromnoj ve}ini i
docnije ostala protivna zaveri, ni pristanak politi~kih qudi opozicije, od
kojih najozbi qniji, ako su i saznali o zaveri, ni pristanak politi~kih qudi
opozicije, od kojih najozbi qniji, ako su i saznali o zaveri, nisu hteli ni{ta da
~uju i unapred prali ruke. Zavera je delo nekoliko leberalskih pokvarewaka,
me|u kojima je bilo i dvostrukih {pijuna, i jedne grupe mladih oficira ,
nedisciplinovanih, me|u kojima i takvih ~ije nezadovoqstvo bilo je sasvim
li~no i ru`nih pobuda. Zavera, i to nepobitno utvr|uje Devetsto tre}a, jeste i
delo `enske pakosti. Beogradske gospo|e nisu mogle da oproste Dragi, {to se ih
wihovih redova, uzdigla do vladarske. Qubomir Kaqevi}, dr`avni savetnik,
ministar Spoqnih poslova u zavereni~koj vladi i poznati Kara|or|evac, u ~iju
obave{tenost i nepristrasnost prema zaveri ne mo`e dakle da se sumwa, pi{e u
svojim bele{kama: ''No mora se priznati da su `ene mnogo doprinele da tako
bude. One ne mogu da oproste jednoj gra|anki {to je postala Kraqica, zavide
wenoj sre}i i dejstvuju na svoje mu`eve i srodnike u pravcu i duhu wihove `enske
mr`we. Me|utim te iste `ene tr~e u dvor i tamo se udvaraju toj istoj Kraqici,
da posle jednog sahata ispla~u usta wome, kritikuju}i wene bogate toalete, wenu
ponositost i weno kraqevsko dr`awe, jer im ono bode o~i i ujeda ih za srce. Ja
dr`im da u na{oj zemqi nije do sada bilo tako bezo~ne i niske kampawe ~itavog
tabora `ena, ma da su one u dvoru najqubaznije do~ekivane i primane.'' Uloga
`ena u zaveri bila je velika, mo`e se re}i presudna. Veliki broj zaverenika, neke
najva`nije pridobile su `ene, ili su ih pripremile da budu pridobijeni. Spisak
zaverenika ~uva Gen~i}eva ta{ta. K}i |enerala Save Gruji}a uvla~i bra}u u
zaveru i putuje u Carigrad u misiji zaverenika. Kraqevog u|utanta
podpukovnika Naumovi}a, ~ije pridobijawe smatralo se kao neophodno, uvla~i u
zaveru wegova `ena. Ali nezavisno od ovog neposrednog pridobijawa zaverenika,
o kome pisac, prirodno, nije mogao saznati sve, `ene su svojom kampawom
stvarale atmosferu za zaveru. Ovako znatno u~e{}e `ena u zaveri daje ovoj, pored
svega ostalog, i neozbiqan karakter. Rodoqubiv dr`avni razlog na koji se
najvi{e vrbuju zaverenici, to je ''Ne}u da slu`im kurvu!''
Devetsto tre}a pru`a i vrlo ru`nu sliku o moralnoj li~nosti u~esnika
doga|aja , i od 29 maja, na mnogim mestima kwige, mora da se s gnu{awem okrene
glava. Na stranu oficiri koji izdaju sveti wu vojni~ke zakletve, i koji za tako
dubok moralan pad tako lako umiruju savest tvr|ewem da je i druga strana
pogazila zakletvu. Ali kakva je moralna nakaznost onog @ivana @ivanovi}a, za
koga se sumwa da je Kraqev {pijun, koji kao aktivan ministar zna za zaveru i
}uti, i koji u svu tu gomilu nevaqalstva zabada ujutru 29 maja onaj nemogu}i
uzvik: ''Budi Bog s nama, ovo je sve kao u Hiqadu jednoj no}i!'' Ko je taj
Aleksandar Ma{in, jednovremeno ro|ak Kraqi~in i komandant zavereni~kih
trupa? \eneralu jovanu Atanackovi}u , po{to je iz rodoqubqa ubio svoga
vladaoca, prvi akt kao ministra Vojnog , to je da svoj sina premesti u
prestoni~ki garnizon . U ku}i Jovana Avakumovi}a, koji na gotovu stvar dolazi
iz Ni{a da primi vladu, ''velika pijanka i veseqe'' u jutru 29 maja. I tako redom.
Nijedne figure. G. Vasi} ka`e za kapetana Jovana Miqkovi}a, Kraqevog
ordonans oficira, da je ''redak primer karaktera '' Kada mu je wegov drug ponudio
da u|e u zaveru, on je smesta odbio, izjavquju}i da }e ako se to dogodi za wegova
de`urstva, po du`nosti braniti kraqa, daju}i odmah i re~ da ne}e nikad izdati
ono {to je ~uo. Ali me ~udi da g. Vasi} ne ose}a, da bi ovaj kapetan bio samo
onda ''redak primer karaktera'', da je vojni~ku zakletvu stavio iznad
prijateqstva i odmah izvestio Kraqa, a posle, zato {to je poslao druga na
gubili{te, ubio se. Ipak ima jedna figura. To je |eneral Lazar Petrovi}, prvi
a|utant Kraqev, koji i pred pretwom smrti ostaje do kraja veran vladaocu, i
ostaje veran i mrtvom vladaocu, jer pote`e revolver na wegove ubice i gubi
glavu.
Devetsto tre}a dopire samo do 1907. ali se i doga|aji koji su dotle nastupili
dovoqni da poka`u, da je iz razloga i unutarwe i spoqne politike, zaverenike, u
najmwu ruku, trebalo ukloniti iz vojske. Sve {to je posle nastupilo samo je
potvrdilo ovog. Te{ko da bi se danas na{ao politi~ki ~ovek ili oficir koji ne
bi podpisao jezgrovit proglas koji je iz Ni{a, avgusta 1903, kapetan Milan
Novakovi} uputio srpskom oficirskom koru. U tome proglasu predvi|eni su i
crnoruka~ko pita we i solunski proces. Moglo se o~ekivati da }e jedan mawi deo
zaverenika, jer je dobro uvek u mawini, shvatiti sa zrelim godinama svu te`inu
zlo~ina koju su kao mladi qudi u~inili, i oprati ovaj strogim vra}awem
vojni~koj disciplini. Ali je isto tako bilo neminovno da ve}ina zaverenika,
ohrabrena i zara`ena neka`wenim zlo~inom, nastavi da ru{i disciplinu u
vojsci, stvara zavere i ubija vladaoce. I ono {to nije u~iweno 1903, moralo je da
se u~ini 1917. 29 maj je likvidiran, a povra}en autoritet na~elu vladala~ke
neprikosnovenosti i na~elu vojni~ke discipline, tek kada je kolovo|a zavere ,
koji je produ`io da sprema kraqeubistva, privezan za kolac.
Zatvaraju}i kwigu g. Vasi}a, ostao sam pod utiskom savesnog napora
istori~ara i kwi`evno napisanog dela, i bio u~vr}{en u jednom od svojih
osnovnih ube|ewa. Nikada za ubistvo vladaoca nema opravdawa i nikada ovo ne
mo`e koristiti zemqi.
 GLAVA ^ETVRTA

MONARHIJA I PLEMSTVO

1. G. Grol i teorija monarhije (,,Politi~ki glasnik'' 5. jul 1925.

god.)
2. Novo plemstvo (,,Istina'' br. 3. 19. oktobar 1924 god.)
3. Privata lex qudi od duha (,,Istina'' br. 8. 23. novembar 1924.
god.)
 G. GROL I TEORIJA MONARHIJE

U govoru o predlogu zakona o {tampi u Zakonodavnom odboru, g. Grol

tvrdio je, ukoliko se neposredno ti~e nas, dve stvari: prvo, da pitawe
monarhije nije teorijsko nego konkretno, i drugo, da mi zastupama ,,teoriju o
manarhiju Luja XIV''. Oba tvr|ewa su zabluda naj~istijeg demokratskog
porekla.
Demokratija, kada prima monarhiju,prima je iz oportunizma i ne priznaje
da mo`e biti na~elnih razloga koji je opravdavaju. Monarhiji dopu{ta onu
najvi{e ograni~enu i privremenu vrednosti , dakle ,,konkretnu''. Ali ako je
zadahnuta najpohvalnijim relativizmom kada se ti~e monarhije, niko nije
apsolutniji od we kada su u pitawu wena na~ela, kojima priznaje op{tu i
trajnu vrednost za sve zemqe i doba, transcendentalan karakter. Demokratija
priznaje skoro bez izuzetka i podpuno da su pitawa o vladavini u qudskom
dru{tvu i teorijsko, spremna je ~ak da prizna i postojawe politi~ke nauke
koja se bavi wima. Ali sve to ima da se vr{i samo u okviru demokratije .
Svakom pitawu pak kje stavqa u sumwu su{tinu demokratske vladavine
odri~e ona odmah pravo na teorijsku visinu. To mogu biti samo konkretna
pitawa, ograni~eni i privremeni izuzeci od demokratskog pravila.
Demokratija }e rado da prizna naprimer, da u izboru izme|u republika
predsedni~ke i parlamentarne, pored sve zavisnosti ovoga izbora od uslova
sredine u koju se vr{i,i ma i jedno teorijsko pitawe. Ali je zato izbor izme|u
nasledne vladavine jednoga, monarhije, i izborne vladavine mnogih,
demokratije, samo jedno konkretno pita we, madaje o~igledno da je u ovom
slu~aju razlika op{tija i dubqa, na~elnija, i prema tome teorijski karakter
pitawa ja~i.
To isto duhovno nastrojewe vidimo i u pore|ewu sa monarhijom Luja XIV.
Kadgod se u demokratiji tra`i, monarhija onde gde ona ne postoji ja~awe
vladao~eve vlasti onde gde monarhija postoji, demokratija di`e uzbunu na
apsolutizam i pravi pore|ewa sa Lujem XIV. Uzbuna koja dokazuje samo
jednostranost wenog teorijskog shvatawa, pore|ewe koje obelodawuje samo
siroma{tvo wenog poznavawa istorije.
Zablude g. Grola su dakle dovoqno op{te i krupne, da se pored onog {to je
Politi~ki Glasnik ve} rekao, op{irnije zadr`im na wima.

,,KONKRETNOST'' MONARHIJE

1. Da bi dokazao da pitawe monarhije nije teorijsko nego konkretno. G.

Grol navodi da je ono vezano, izme|u ostalog i za ,,sredinu'' i ''dr`avne
potrebe''.
Priznajem da mi nikako nije jasno za{to pitawe monarhije ne bi bilo
teorijsko ako je vezano za ,,sredinu'' i ,,dr`avne potrebe''. ^ak mi izgleda
da re}i da jepitawe monarhije vezano za ova dva zbira uslova, zna~i ne
kazati savr{eno ni{ta. Ne znam {ta g. Grol razume pod ,,sredinom'' i
dr`avnim potrebama''. Sa predstavnicima demokratske misli treba biti
spreman na sva iznene|ewa. Ali ako pod ,,sredinom'' i ,,dr`avnim
potrebama'' g. Grol razume {to i ceo svet, onda bi bio neobi~no radoznao
da ~ujem: koje to politi~ko pita we nije vezano za ,,sredinu'' i ,,dr`avne
potrebe''? Izgleda da su to sva pitawa o pojedinostima demokratskog
poredka. Tako bi monarhija, najop{tija i najtrajnija vladavina u
qudskom dru{tvu kojunam pokazuje istorija, bila vezana za ,,sredinu'' i
,,dr`avne potrebe'', dok bi naprimer, proporcionalan izboran sistem koji
je jo{ uvek za istoriju samo jedan aksidan, bio nezavisan od ,,sredine'' i
,,dr`avnih potreba''.
Naro~ito bi bio radoznao da ~ujem: za{to vezanost za,,sredinu'' i
dr`avne potrebe'' iskqu~uje teorijski karakter jednog pita wa? Ovde ve}
sasvim po~iwem da sumwam da pod ,,sredinom'' i dr`avnim potrebama'' g.
Grol razume ne{to narro~ito, {to samo on zna i {to qubomorno krije od
nas. Ali dok nam g. Grol ne odkrije svoju tajnu, prinu|en sam da pod
,,sredinu'' i ,,dr`avne potrebe'' stavim ono {to se svuda u svetu stavqa.
Tako je, naprimer ,,sredina'' ne{to {to se ne mewa podpuno od jedne zemqe
do druge, od jednog doba do drugog. U svakoj ,,sredini'' ima dva reda uslova:
red op{tih i trajnih uslova, i red posebnih i privremenih uslova. Ako
izme|u raznih ,,sredina'' ima razlika, ima i sli~nosti. Utvr|eno je ~ak da
su sli~nosti mnogobrojnije i zna~ajnije. To dolazi otuda {to se svuda ima
posla sa qudima i qudskim dru{tvom, a ovi imaju zajedni~ki izvestan
broj bitnih osobina i uslova. Treba dodati, naravno, da pored ova dva
reda uslova, koji su glavna podela, postoji i niz podrazlika, koje o{trinu
glavne podele ubla`uju. Tako da u prvom redu imamo uslove koji su mawe
op{ti i trajni, dok u drugom redu imamo uslove koji su vi{e posebni i
privremeni. Da li je g. Grol hteo da ka`e da je monarhija vezana ba| za ove
najposebnije i naprivremenije uslove? Sve ovo va`i i za ,,dr`avne
potrebe'', koje uostalom nisu ni{ta drugo nego ,,sredina''. Dr`ave imaju
raznoliku geografiju teritorije i rasu stanovni{tva, drugoja~iju
ekonomiju i sociologiju, razli~it me|unarodnan polo`aj i ciqeve. Ali
imaju i izvestan broj istih betnih potreba. Dobra vladavina treba da je
prilago|ena posebnim prilikama dr`ave. ali pre svega treba da
zadovoqava one op{te i trajne potrebe svake dr`ave. Istorija nam
ppokazuje dobre vladavine razli~ite u pojedinostima, razlike ponekad
vrlo krupne. Ali nam tako isto pokazuje da su se sve dobre vladavine
zasnivale na istim bitnim na~elima. Vezuju}i pitawe monarhije za
,,dr`avne potrebe'', g. Grol izgleda da je pre svega mislio na potrebu
jedinstva u na{oj dr`avi. Ali u kojoj dr`avi ne postoji potreba
jedinstva, kada dr`ava i nije ni{ta drugo nego stalan napor na odr`awu
i razvijawu celine? I ako je monarhija uslovqena potrebom dr`avnog
jedinstva, onda se ne vidi za{to pita we monarhije ne bi bilo teorijsko u
najve}oj meri.
Trebalo bi tako isto da se zna {ta g. Grl ta~no razume po monarhijom.
Da li ono {to ~ini su{tinu ove ustanove, ili samo jedan od raznih
oblika pod kojima se ona dosada izrazila u istoriji? G. Grol je kao {to se
vidi nejasan u svima pravcima. Zato je potrebno da je budem {to jasniji i
u~inim sve razlike.
 NA[A TEORIJA

II. Ne dopada mi se pre svega ona podela na pitawa teorijska i konkretna.

Re}i da pita we monarhije nije teorijsko nego konkretno, to ne zna~i govoriti
jasno. Voleo bi vi{e da je g. Grol rekao: monarhija je ustanovao koja nema op{te
i trajne vrednosti, nego mo`e da ima vrednosti samo pod zbirom strogo
odre|enih uslova, koji se u istoriji javqaju samo mestimi~no i privremeno. To
svakako treba da zna~i wegovo tvr|ewe da pitawe monarhije nije teroijsko nego
konkretno.
Kada se ovako jasno postavi spor, prva dobit je zadovoqstvo koje imam da
izjavim da se sla`em sa g. Grolom. Sla`em se utoliko {to i ja nikako ne smatram
da je monarhijsko na~elo ne{to apsolutno i nepromenqivo, koje vredi svuda i
uvek, bez koga nema dobre vladavine. Druga dobit je mogu}nost koju ima g. Grol da
se omdah uveri da je bio pogre{no obave{ten kada je Politi~kom Glasniku
pripisivao ,,teoriju o monarhiji Luja XIV''. Ne samo da mi ne zastupamo, kao
politi~ku istinu ,,teoriju o monarhiji Luja XIV'', nego, u tome smislu , ne
zastupamo ni teoriju o momanriji uop{te. Mi zastupamo, kao politi~ku istinu ,
jednu drugu teoriju, i ja }u odmah re}i g. Grolu koja je to teorija.
To je teorija o op{toj i trajnoj vrednosti koju za vladavinu u qudskom
dru{tvu ima nasledno na~elo. Na~elo koje smatramo kao ne{to apsolutno i
nepromenqivo, koje vredi svuda i uvek, bez koga nema dobre vladavine, to je ovo
na~elo, i samo ono, a nikako monarhijsko na~elo, koje je samo jedan od dva oblika
pod kojima se nasledno na~elo izrazilo u istoriji. Drugi oblikje aristokratska
republika. Aristokratska republika je nasledna vladavina vi{e porodica, dok
je monarhija nasledna vladavina jedne porodice. Obe vladavine zasnivaju se na
naslednom na~elu, kome jedino priznajemo karakter op{te i trajnog na~ela.
Prema tome na{ teorijski ideal ne mo`e biti ,,monarhija Luja XIV'', ni
monarhija uop{te. Na{ teorijski ideal je svaka vladavina koja se zasniva na
naslednom na~elu. Drugim re~ima, na{a teorija vladavine svodi se na tvr|ewe,
da nema dobre vladavine van monarhije ili aristokratske republike.
 NASLEDNO NA^ELO

III. g. Grol razume}e da je nemogu}e da se uzgred iznesu svi razlozi i dokazi za

jedno ovako zama{no tvr|ewe. Potrebno je ipak da se spomene bitno, da bi se
videlo jasnije u ~emu je teorija koju zastupamo.
Qudsko dru{tvo sastoji se iz porodica a ne iz li~nosti. Porodica je
dru{tvena }elija , ona, a ne li~nost, jeste dru{tvena jedinka. To je prva istina
koja treba da se jasno zna. Svaka politi~ka ili socijalna doktrina koja ~vrsto
ne po|e od we u opasnosti je da zavr{i kao antidr`avna ili antisocijalna .
Porodica se me|utim zasniva na naslednom na~elu. Bez ovoga postojali bi samo
nezavisni pojedinci. Nasledno na~elu ih vezuje u porodu~no celinu. Tako se
javqa prva ogromna va`nsot naslednog na~ela u qudskom dru{tvu. Qudsko
dru{tvo, koje se zasniva na porodici, zasniva se na naslednom na~elu. Neka se
uo~i jedna druga bitna osobina qudskog dru{tva. Qudsko dru{tvo ne ostvaruje
se u jednom qudskom `ivotu. Ono se ostvaruje u toku vekova. Qudsko dru{tvo je
~iwenica napora nara{taja upu}enih u istom pravcu. Tako se opet javqa
ogromna va`nost naslednog na~elu u qudskom dru{tvu, jer ono jedino omogu}uje
kontinuitet napora. I razvitak qudskog dru{tva zasniva se dakle na naslednom
na~elu. Da li je onda mogu}e da se dr`ava, odnosno vladavina, organizacija
dr`avne vlasti, koja je najvi{i izraz i najmo}niji ~inilac dru{tvene celine ,
zasniva na drugom na~elu a ne na onom istom na kome se zasnivaju i qudsko
dru{tvo i wegov razvitak?
Nesumqivo da je mogu}e, po{to smo imali i imamo primere. Ali su sve
vladavine koje se nisu zasnivale na naslednom na~elu bile r|ave, nisu mogle u
podpunosti da odgovore svome zadatku.
Zato {to nasledna vladavina jedina ima dva tri bitna uslova dobre
vladavine. Vladavina je poverena onima ~iji polo`aj je tako visok i nezavisan
da je wihov li~an interes istovetan sa op{tim interesom, u monarhiji |efu
jedne prve porodice, u aristokratskoj republici {efofima vi{e prvih
porodica. Dobro dr`ave je wihovo dobro. Tako je ostvarena prva vrlina
vladavine: da se uvek ima pred o~ima op{ti interes, da nikada nema opasnosti
da se on pod~ini posebnim interesima. Ali nije dovoqno samo da se radi na
op{tem interesu. Treba da se svaka zapo~eta radwa, koja se obi~no prote`e na
vreme mnogo du`e nego jedan qudski `ivot, izvodi bez skretawa i prekida, da se
ono {to se po~elo ju~e ne napusti danas da bi se prihvatilo sutra , bez gubqewa
napora. To je druga vrlina dobre vladavine. Nasledno na~elo, prenose}i
politiku dr`ave, kao svojinu, s jednoga ~lana vladala~ke porodice na drugog,
osigurava ovaj kontinutitet u gledi{tima i naporima. Treba spomenuti i tre}u
vrlinu dobre vladavine: kompetenciju. Dr`avnik se ne improvizuje .
Demokratija, zamewuju}i kraqeve sa ministrima i narodnim poslanicima,
improvizuje dr`avnike. Ovi su imali prilike da se uvere da je zanat kraqa
mnogo te`i nego {to na prvi pogled izgleda. Vi{e nego ma u kome drugom zanatu ,
jer nijedan nije obimniji i te`i, potrebne su tradicije zanata, da se rodi i
vaspita u sredini koja dugo upra`wava zanat. Sposobnost, znawe iskustvo
jednoga ~oveka inisu dovoqni. Potrebni su sposobnosti , znawa, iskustva
predaka bri`qivo ~uvani i nasle|em preno{eni. Nasledno na~elo omogu}uje
postojawe jedne rase dr`avnika, koji su se preko linije predaka upra`wavali u
zanatu i dolaskom na sveg zati~u veliku gotovinu, kojoj imaju samo da dodadu
svoju li~nu vrednost.
 ISKUSTVA ISTORIJE

IV. Svakom elementu reda i napredka u istoriji odgovara elemenat polit~ke

naslednosti. Nema u politi~koj nauci nijedne op{tije istine , koja se tako
neminovno i podpuno overeva prou~avawem ma koje vladavine u istoriji. Vidim
g. Grola kako mi navodi atinsku demokratiju, neizbe`an demokratski primer.
Ali su se Atiwani stavili u demokratiju po{to su porasli i napredovali u
aristokratskom re`imu. Samo, t+strana invazija sledovala je demokratiji. Rim
nam, na drug na~in, pokazuje to isto. Demokratija je zamenila aristokratiju ,
cezarizam je krunisao demokratsku pobedu. Ali je cezarizam mogao da traje i
napreduje samo zato {to je ponova postao vladavina aristokratije. Slu~aj
Poqske je klasi~an. Poqska republika pre{la je iz dinasti~ke monarhije u
izbornu monarhiju. Ali, u nedostatku reakcija koje sus e dogodile u Rimu, ona je
do`ivela sudbinu atinske demokratije. Naprotiv, dowe zemqe bile su u
republici. Jedan mo}an protivnik udario je na wih. One su reformisale svoju
vladavinu, monarhija je zamenila republiku, i nacionalna odbrana, koja je
postala mogu}na, zavr{ila se sre}no. Sva napredna i mo}na istorija Engleske
zasnivala se na naslednom na~elu. U Italiji su pojedine dr`ave cvetale zato {to
su bile vladavine aristokratije. Ali dok su svi drugi nalsednici rimskog
carstva sticali svoje jedinstvo, Italija nije mogla da postane celina, jer, sve do
najnovijeg doba propadali su svi poku{aji na postavqewu jedne zajedni~ke
vladala~ke porodice. Ujediwewe Italije je delo savojske ku}e. Liberali koji su
hteli da demokratijom ujedine Nema~ku, bedno su propali. Pruska i Nema~ka su
delo Hohencolerna, pomognutih gre{kama francuske republike i Napoleona,
koji se defini{e kao republikanska diktatura.
Primer Francuske je najpou~niji. Ona se me|utim naj~e{}e navodi kao
demokratski deokaz. Ali nijedna zemqa nije skupqe platila demokratiju. G.
[arl Moras u Verskoj demokratiji daje ovaj pregled, koji imam pod rukom i koji
ne mogu da odolim da ne prenesem1 Od 987 do 1789. doba koje ispuwava monarhija,
vidimo: red, napredak; opadawa stalno nadokna|ena , gubici stalno povra}eni;
odr`awe i postpeno pro{irewe politi~kih i socijalnih redova; uve}awe
teritorije: pad nacije ide zajedno sa slabqewem kraqevske vlasti; podizawe ove
vlasti, podizawe nacije, kao {to dokazuju iskustva od 1430 i 1590; op{ti
rezultat: Francuska je stvorena. Od 1789 do 1797 , doba republike: nered,
opadawe: Francuska se rastvara, cepa se unutra, preti je opasnost spoqa. Od 1797
do 1815, doba republikanske diktature: prolazna osvojewa, prividan red;
ustvari, konsolidacija nereda, slabqewe polo`aja u Evropi: neposredan ciq
republikanske diktature je dakle proma{en; neprijateq u dva maha ulazi u
Pariz; Napoleon ostavqa Francusku mawu nego {to je zatekao: od 1814 do 1839,
doba monarhije: delimi~na obnova unutra, i pored dvostruke revolucionarne
zablude, parlamentarizma i centralizacije; spoqa, napredak o~evidan koliko i
brz; napredak vojni i diplomatski: Francuska je spremna da povrati svoju
rajnsku granicu. Od 1830 do 1848, doba izabrane monarhije, koju vr{i vladalac
kraqevske krvi: leberalna i parlamentarna nemo}; poku{aji za odr`awe reda
unutra; {tedwa; strahovite spoqne te{ko}e stvorene Revolucijom; ali
neutralizacije Belgije ; vojna poboq {awa; sve velike diplomatske pogre{ke su
bar izbegnute. 1848, doba republike: op{ta anarhija i neizvesnost; evropski
1
Charles Maurras, La Democratie religieuse. Paris, Nouvelle librairie nationale, 1921. Pp: 92 et 93
nemiri; revolucionarni potresi. Od decembra 1848 do 1870, doba republikanske
diktature: la`na fasada reda i spokojstva; revolucionarna politika unutra i
antifrancuska spoqa; italijansko ujediwewe, nema~ko ujedi wewe; neprijateq
ulazi u Pariz, tre}i ut u toku demokratskog veka. Od 1870 do 1914, doba
republike: konservativna anarhija, zatim revolucionarna: organizacija
vladavine protiv religije i vojske; slabqewe polo`aja u Evropi i finansijsko
raspiku}stvo: sistematizacija primqewe dekadencije. Tu se zavr{ava pregled g.
Morasa, postavqen pre rata. Ono {to se dogodilo do 1914 do danas ne demantuje
iskustvo deset vekova francuske istorije. Vojska, koju je republika ostavila
nespremnu i ~iju organizaciju je podrivala, odnosi pobedu u ratu svojom
vredno{}u stare ustanove i rasnom vredno{}u naroda. Ali po{to je vojska,
negacijom demokratije, dobila rat, republika, afirmacijom demokratije ,
izgubila je mir. Nema~ka je ostala ujediwena, da spomenem samo najglavniju
gre{ku. Strahovite `rtve koje je Francuska podnela u ratu nisu joj donele
mogu}nosti jedne du`e sigurnosti i mira. Tako je pobeda u ratu ostala u bitnom
bezplodna.
Srbija je tako|e dugih, istrajnih i smi{qenih napora jedne vladala~ke
porodice. Dr`avu su stvorili, dr`ali i {irili Nemawi}i. Doba reda i
napredka dr`ave ide zajedno sa dobom jake vladala~ke vlasti. Slabqewe ove
vlasti zna~ilo je uvek slabqewe dr`ave. Propast je do{la i kao posledica
unutarweg rasula, kada je vladala~ka vlast bila skoro i{~ezla. Iskustvo
obnovqene srpske dr`ave je suvi{e kratko da bi mogla da se vr{e overavawa
{irih razmera. Ali nasledno na~elo pokazalo je ve} svoju vrednost. Dr`ava se
stvarala stvarawem vladala~ke vlasti . 1813 koja je i delo unutarwe borbe
protivu vladala~ke vlasti, prekida Kara|or|a u po~etku radwe. Ali se i kod
wega dr`ava ocrtava samo toliko koliko se ocrtava vladala~ka vlast. Milo{
stvara kona~no dr`avu i prema spoqa i prema unutra tek kada osigurava
naslednost u svojoj porodici. Srbiji se otvara budu}nost, jer postoji srpska
ku}a. Datum ~iji presudan zna~aj nije dovoqno uo~en, koji novu srpsku istoriju
deli na dva glavna doba, na ra|awe dr`ave i na `ivot dr`ave. Demokratija u
Srbiji nije nikada uspela da podpuno potisne nalsedno na~elo, nikada nismo
bili demokratska republika, da bi moglo da se vidi, kao u drugim zemqama, sva
razornost demokratije. Ali ma koliko da je srpska istorija za posledwih pedeset
godina jo{ nerasvetqena, ne bi bilo te{ko utvrditi kakvu ulogu igrale su svaka
sa svoje strane demokratija i monarhija u slabqewima i ja~awima dr`ave, i toj
pribijenoj istorijskoj kritici treba demokratiju {to pre podbr}i .
 IZUZETAK ARISTOKRATSKE REPUBLIKE

V. Monarhija i aristokratska republika, obe zasnovane na naslednom na~elu,

teorijski su podjednako dobre. Na{e shvatawe monarhije nikada nije i{lo dotle
da tvrdi da je ova jedina dobra vladavina. Naprotiv, mi tvrdimo da i republika
mo`e da bude dobra vladavina, kada se zasniva na naslednom na~elu i u sredini
strogo odre|enih uslova. Istorija nam pokazuje aristokratske republike koje su
ostale primer dobre vladavine.
Ali su uslovi pod kojima je mogu}na aristokratska republika sasvim
naro~iti i strogo odre|eni. Aristokratska republika zahteva ~itav niz pogodbi
koje se sve zajedno vrlo retko javqaju, tako da je ona izuzetak u istoriji. Pravilo
dobre vladavine u istoriji je monarhija, koja je kao nasledna vladavina jednoga
prostija , tako da se uslovi za weno postojawe nalaze svuda, i gipkija, tako da je u
stawu da se prilagodi najrazli~itijim sredinama.
Aristokratska republika zahteva pre svega postojawe velike sopstvenosti.
Sve nepredne aristokratije imale su za zajedni~ki osnov svojinu . Jedna elita ,
jedna mawina mo`e da dobro upravqa dr`avom. Ali samo kada je ta elita
sastavqena od sopstvenika , jer se samo iz svojine ra|aju ocewivawe, predvi|awe,
navika da se rukuje velikim interesima. Veliki sopstvenici Atike, primaju}i i
prenose}i nasle|em ono bogatstvo sraslo sa zemq om otad`bine, sa~iwavali su
telo evpatrida u Atini. Veliki sopstvenici Laciuma, {efovi agrikolnih
eksploatacija, dali su tako isto rimski patriciat. Sli~an fenomen u Veneciji ,
Firenci, \enovi: vladala~ku aristokratiju sa~iwavale su velike porodice
trgovaca ili industrijalaca, prema prirodi zemqi{ta i poslovima koji su se
obavqali. Feudalno plemstvo sa~iwavali su tako|e veliki sopstvenici zemqe.
Neka se zapazi za{to se u obnovqenoj srpskoj dr`avi, pored svih poku{aja , nije
obnovilo i plemstvo. Zato {to su Ustanci re{ili agrarno pita we. Srbija bi
mogla danas da o~ekuje plemstvo samo od velike industrije i trgovine. Ali je
nesuwivo da }e zemqa uvek dovoqno da ostane prvenstveno agrikolna, da bi
industrija i trgovina mogled da stvore svoju aristokratiju i da ta aristokratija
bude nacionalna.
Aristokratska republika zahteva i malu teritoriju i homogenu ekonomsku
situaciju. Aristokratije koje su, sa male teritorije, uspele da osnuju velika
carstva, imale su vrlo homogenu ekonomsku situaciju. Kartagina i Venecija
bavile su se samo trgovinom. Rim samo zemqoradwom i sto~arstvom. Otuda
veliko jedinstvo u gledi{tima me|u onima koji predstavqaju zajedni~ki
ekonomski interes. Aristokratija koja bi u sebi predstavqala razli~ite i
suprotne ekonomske interese ne bi mogla da pru`i dobru vladavinu.
Predstavnici raznih ekonomskih interesa u takvoj aristokratiji bili bi u
stalnoj borbi jedni protivu drugih, trudili bi se da se uzajamno neutrali{u, i
to ne zato {to ne bi `eleli op{te dobro, nego samom silom svojih razli~itih
gledi{ta, i onda neminovna slabost i neodre|enost vladavine .
Dovoqne su pogodbe aristokratske republike koje sam spomenuo, pa da se vidi
da se ti uslovi zajedno vrlo retko javqaju. Nadam se da g. Grolu nije potrebno da
se obja{wava da nijedan od tih uslova ne postoji u na{oj zemqi i da je kod nas
aristokratska republika podpuno nemogu}na. Moderne dr`ave su uop{te vrlo
nepogodne za aristokratsku republiku, zbog slo`enosti interesa u pitawu,
prostranstva teritorije i razli~itosti privreda.
 Tako se na{e shvatawe da je nasledno na~elo osnov svake dobre vladavine
svodi na tvr|ewe: da je od dva oblika pod kojima se ono izrazilo u istoriji ,
monarhije i aristokratske republike, monarhija op{tiji oblik, u svakom slu~aju
da je u na{oj zemqi nasledno na~elo ostvarqivo jedino kao monarhija . Utoliko
je samo monarhija na{ teorijski ideal.
 ZAVR[NE NAPOMENE

VI. G. Grol svakako uvi|a da je to ne{to sasvim drugo nego ,,pozivawe na

teoriju o monarhiji Luja XIV'', koga nam je tako neotmeno podmetnuo u strhau od
apsolutizma. Donekle razumem i izviwavam g. Grola. Demokratije, koje tako
sigurno vode cezarizmu, `ive u ve~itom strahu od apsolutizma.
Ali, mi se nikada nismo pozivali na Luja XIV. Ne zato {to mi o ovome
velikom vladaocu i francuskoj monarhiji u wenom najslavnijem veku mislimo ka
g. Grol. Mi nemamo ni republikansku, ni demokratsku, ni humanitarnu
predrasudu, i vrednost jedne vladavine cenimo samo prema wenim uslugama
dr`avi. Sa toga gledi{ta , mi svojoj zemqi mo`emo samo da po`elimo vladavinu
po razultatima istu kao {to je bila monarhija Luja XIV. Ali istu kao {to je
bila monarhija Luja XIV ne bi odgovarala uslovima ni na{e dr`ave ni
dana{weg doba. Ono {to odgovara tim uslovima, to je wen osnov, nasledna
vladavina jednoga. Monarhija je najgipkija vladavinska ustanova koju nam
pokazuje istorija. Wena velika vrednost je u tome, {to ~uvaju}i svoje bitno
na~elo, mo`e da se prilagodi svima prilikama i potrebama. G. Grol mora da ne
zna za ovu gipkost monarhije kada iz na{eg zahteva za ja~awe vladala~ke vlasti
zakqu~uje da mi tra`imo apsolutizam.
Nije ovde mesto da izlo`im u pojedinostima {ta mi razumemo pod ja~awem
vladala~ke vlasti. Ali se nadam da }u imati prilike da to ta~no iznesem u
obliku zahteva za promenu odre|enih ~lanova organskih zakona, i onda }e g. Grol
mo}i da se uvere da sve to nije tako stra{no kao {to mu sada izgleda. Ho}u
me|utim da odmah ka`em ovoliko. Demokratija, koja je razrila jedinstvo i nsagu
dr`avne vlasti, pro{irila je stahovito wenu nedle`nost, i time je po drugi put
oslabila. Ona je stavila ruku na ceo socijalan `ivot, dr`avu izjedna~ila sa
dru{tvom.. Nema nijednog delokruga, nijednog pitawa, nijednog prava prema
kojima ona ne smatra da mo`e da zakonodela. Nijada nije bilo neograni~enije
suverenosti od suverenosti naroda, i nigde mawe stvarnih sloboda nego pod
politi~kim, ekonomskim i duhovnim centralizmom demokratije. Mi ho}emo pre
svega da se tome haosu tiranije u~ini kraj, da se ta~no, prema prirodi zadataka i
na najve}u korist celine, odredi {ta je nadle`nost dr`ave, a {ta ima da se
ostavi u nadle`nost li~nosti , porodice, crkve, oblasti, sindikata. Dr`avna
vlast oslobo|ena svega {to po prirodi ne spada u wenu nadle`nost, posta}e
sposobnija da uspe{no vr{i ono {to je wen prirodan posao. Tu prirodnu
nadle`nost dr`avne vlasti sa~iwavale su uvek diplomatija , vojska, policija ,
pravda. To je wen prirodan posao i samo taj posao ona mo`e da vr{i s punim
uspehom, i niko drugi sem we. Ali tako ograni~enu dr`avnu vlast mi ho}emo
nezavisnu, jaku, stalnu, dakle zasnovanu na naslednom na~elu, kod nas, gde je kao
nalsedna vlast mogu}na samo monarhija, u rukama {efa srpske ku}e. Neka se
odmah zapazi i ovo. Samo ako je na ~elu dr`ave osigurana ta nezavisna, jaka,
stalna vlast vladaoca, mogu da se, bez opasnosti razjediwewa i slabqewa
otporne snage celine, dadu sve druge slobode. Jaki samo mogu da daju slobode.
Zanm da je g. Grol naklowen federalizmu, bar politi~kom. Ja }u mu dati i
politi~ki i ekonomski federalizam, ali neka mi prvo, u onome {to je bitan
posao dr`ave, haos demokratije zameni redom monarhije.
G. Grol se nesumwivo ve} stidi svog Luja XIV. Ne treba mnogo kriviti ni
Luja XIV. Kada je rekao ono: ,,Dr`ava, to sam ja'', dr`ava jo{ nije bila ovo
~udovi{te nadle`nosti i vlasti {to je danas. Dabome, demokratija je pod re~
dr`ava stavila svoju dr`avu, i onda je apsolutizam ispao podpun. Vezuju}i nas za
Luja XIV, g. Grol kao da je hteo da nam ka`e da se brani monarhija. Ona je
podpuno u~vr{}ena i ne preti joj ni najbla`a opasnost. Svaka republikanska
stranka u na{oj zemqi mora da bude izdajni~ka ve} samim tim {to ostvarewe
svog ciqa mo`e da o~ekuje samo od spoqneg sloma. Ako tra`imo ja~awe
vladala~ke vlasti, to nije zato da branimo monarhiju, nego da branimo zemqu.
Na{ nacionalizam je stariji od na{eg monarhizma.
 NOVO PLEMSTVO

U eseju Gospodin de Sasi i leberalna {kola, Renan je dodirnuo misao da je

plemstvo uvek svr{avalo time {to se zaustavilo na odlikama koje su u izvesna
odlu~na doba spasle ~ove~anstvo. Povla{}ena klasa izi{la iz feudalstva, koja
je do 1789 predstavqala u Francuskoj germanski red stvari, nasledila je, posle
vi{e od hiqadu godina, dobit velike revolucije koja je prividnim varvarstvom,
ali ustvari li~nom i lokalnom nezavisno{}u zamenila upravni despotizam
rimskog carstva. I renan je zami{qao da }e plemstvo budu}nosti tako isto
sa~i wavati oni koji budu odoleli r|avim te`wama vremena.
Na osnovu ove renanovske sociologije mogu da se u~ine dve opaske. Plemstvo
nije rasko{ nego potreba istorije. Ono ima op{tu socialnu ulogu da kao
mawina izabranih, spasavawem ~ove~anstva u odlu~na doba, odr`ava
kontinuitet civilizacije . Druga opaska je da se plemstvom ne postaje slu~ajno, u
Kurnovom zna~ewu re~i. Izvor plemstva je u vrednosti koju odre|en red qudi u
jedno doba ima za nastavqawe civilizacije . Utvr|ivawe povla{}enog polo`aja
mo`e biti pra}eno nasiqem i on izgledati nametnut. Ali, neminovnosti
plemstva pojavquje se u okolnosti da je ba{ taj red qudi oteo povala{}eni
polo`aj. Najzad, na sve ovo mo`e da se nadove`e i tre}a opaska. Razlijuju se tri
mene u istoriji svakog plemstva. Prva mena, plemstvo vr{i ulogu plemstva a jo{
nema povla{}eni polo`aj. Druga mena je kad postoji jednovremenost obe
~iwenice. Tre}a mena, plemstvo je prestalo da vr{i ulogu plemstva a jo{ u`iva
povla{}eni polo`aj. Sva povika demokratije na aristikratsko na~elo potekla je
{to je plemstvo posmatrano i ocewivano samo u tre}oj meni.
Ne nalazimo li se u jedno od ona odlu~no doba kada mawina izabranih ima da
spase civilizaciju? Tako problem plemstva postaje savremen. U srpskom
dru{tvu, zbog wegovog istorijskog trenutka, ova savrmenost je dvostruka.
Najop{tiji pogled je dovoqan za utisak da se Evropa, i svet ukoliko je vezan
sa wom, nalazi u najdubqem pokretu. Izgleda da je civilizacija u opasnosti .
Uzvici o novoj civilizaciji, tako mnogobrojni i odu{evqeni, ne zna~e ni{ta
drugo. Kadgod se `eli da sru{i stara civilizacija i stvori nova, postoji
opasnost da se uop{te uni{ti civilizaci ja. Me|utim, najskorija opasnost u
kojoj je bila civilizacija, to je ona posle raspada rimskog carstva. Doga|aj je
tra`io ~etrnaest vekova da se ponovi. Najsigurniji dokaz da je zna~ajan. Mi ne
gledamo dovoqno ~esto i pa`qivo kartu Evrope. Zato vaqda i ne shvatamo sav
zna~aj linija koje je povukao posledwi rat. Ratovi Revolucije i Carstva
izvr{ili su mawe promena. Verdenski mir je svakako najbli`i ugovor s kojim se
mogu uporediti posledwi ugovori o miru. Ali, jedan rat nikada ne ostavqa
tolike izmene na karti ako i sam nije posledica dubokih uzroka za op{tom
promenom reda stvari. Doga|aji koje je izazvao rat osvetlili su svoj uzrok.
Pokazalo se da su i uzrok i posledica izazvani istim uzrocima. Ne mo`e se re}i
da se ranije slutilo, ~ak i znalo. Nemirni duhovi, ~iji pogled je uvek upravqen
na budu}nost, predskazivali su i opomiwali. Wihove re~i su ponekad upevale da
dobiju pror~ki naglasak. Ali je bio potreban potres posledweg rata pa da svet
u`asnut sagleda svu provalu socialne krize . Po tre}i put moramo da se vratimo
za niz vekova unazad da bi na{li poroe|ewe. Najskorija socialna kriza tako
op{ta i duboka, to je ona pod Dowim carstvom. Duhovi koji se nasla|uju
porokom analogije prona}i}e niz sli~nosti, i u pojedinostima. Mi }emo se
zadovoqiti da ka`emo da je i sada, kao i onda, cela jedna civilizacija u ru{ewu.
Kriza je zahvatila sve izraze socialnog `ivota, od porodice do dr`ave, i od
proizvodwe do religije. Ali, jedna velika i stara civilizacija nikada nije u
ru{ewu a da nisu u ru{ewu i one najop{tije vrednosti koje su unutarwe na~elo
svake civilizacije, i koje kao da govore o prisustvu bo`anskog u qudskom.
Nezapam}eni materijalni napredak je bitna ~iwenica kapitalizma.
Ostavqamo koliko u tome napretku ima ve{ta~kog, jer su ~esto odozgo izazivane
potrebe da bi wihovo zadovoqewe dalo hrane proizvodwi. Ali, na drugoj strani,
u duhovnim vrednsotima, kakav pad. Prosta~ki materijalizam koji obuhvata sve
slojeve dru{tva i izaziva, gore, varvarsku rasko{, dole, podivqalu zavist,
izvesna materijalna udubnost kao problem li~ne sre}e, sumwa i podsmeh koji
prate svaku smeliju misao i vi{u te`wu, i{~ezavawe svake razlike u ukusu, kad i
wavi{i i najni`i u`ivaju u istim zadovoqstvima, op{ti pad duhova i savesti u
vremenu koje je raskinulo sve veze s nebom. Sve to stavqeno u sistem savremenom
demokratijom, filozofijom dr`ave i dru{tva toga kapitalizma, u kojoj on
dolazi do potpunog izraza i bez koje ne bi mogao ni dana opstati. Kada se primi
da je osnova svake civilizacije hijerarhija vrednosti , {ta da se ka`e za opstanak
i budu}nost civilizacije u doba koje `ivi na~elom jednakosti , i u ravnini svih
zbrisanih vrhova, progla{uje broj za jedino merilo vrednosti.
Posledwa civilizacija koju je dalo ~ove~anstvo, to je hri{}anska
civilizacija, ako je nazovemo po imenu velikog religijskog pokreta koji je
nerazdvojan od we, ili germasnka i slovenska civilizacija, ako je nazovemo po
krvi plemena koja su joj udarila osnov na rimskim razvalinama. Anti~ke
civilizacije, preko Renesansa, izvri{ile su naknadan uticaj na wu i izmenile je
u izvesnoj meri. Ona mo`e da pretrpi nove promene, mo`e i da i{~ezne, ako se
woj svojstveno na~elo iz`ivelo. Ali ima ne{to u woj {to je trajno, jer je
zajedni~ko svim civilizacijama. To su na~ela koja su sredtva stvara wa i
razvitka svake civilizacije. To su te`wa za ve~nim, vo|stvo mawine izabranih,
hijerarhija vrednosti . To su idealizam i aristokratija. Sva opasnost u kojoj se
nalazi civilizacija, to je nestajawe ove dve `ive sile.
U takav op{ti trenutak pada trenutak srpskog dru{tva, stvarawe dr`ave i
svog prinosa civilizaciji. Dvostruka potreba za srpsko dru{tvo da se zasnuje na
na~elima iz kojih je izi{lo sve veliko u istoriji. Ako se mo`e za izvesno vreme
o~uvati civiliazcija na na~elima koja je pori~u, jer i za ru{ewe je potrebno
vremena, na wima se ne mo`e u~initi nijedan korak u sticawu civilizacije.
Neumorno treba ponovaqati, jer gomila u svojoj duhovnoj lewosti je gotova da
uslove za jedno delo shvati kao samo delo, da mi nemamo ni dr`ave, ni dru{tva,
ni civilizacije, da smo jo{ uvek pastorak istorije. Ali je za ostvarewe dela
potreno `eleti ga, pogled budu}nost, ose}awe op{teg i trajnog u haosu
pojedina~nog i trenutnog, idealizam, i potrebno je aristokratsko saznawe da ta
osnovan vrednost, kao i sve pojedina~ne vrednosti vi{eg reda nisu op{ta
svojina, da su istinito, dobro, lepo, uop{te veliko, to {to su ba{ zato {to
spadaju u nadle`nost mawine.
U op{toj ravnini koju je stvorila jednakost, ima li klase koja je mawe
podlegla od ostalih i koja mo`e da pru`i nade da }e se izi}i iz krize? ^ini nam
se da ima jedan red qudi koji nije sasvim povio glavu, u kome se jo{ po{tuju i
neguju na~ela iz kojih je izlazio svaki korak ~ove~anstva, u ~ijoj sredini jo{
jedino mogu da se na|u nosioci one op{te vrednosti svake civilizacije . Ta klasa
je inteligencija, u najstro`ijem zna~ewu re~i, podanici misli i du{e, qudi od
duha, izraz koji u francuskom jeziku ima smisao jednovremeno tako {irok
oblikom i ograni~en su{tinom. Ako beda vremena nije beznade`na, ako su
savremene sile varvarstva nailazile na otpor, delimi~an i bezuspe{an, ali
utoliko dragocenij, ako u op{tem zalasku neba jo{ blista posledwa svetlost,
kao svedok da uvek nije bio mrak i kao nada nove zore, zasluga je qudi od duha.
Filozofija, nauka, umetnost te{e nas od prizora politike, sveta poslova, ulice.
Ograde se, istina, name}u. Filozofija posledweg veka podbacila je visoku
metu koju je bila postavila, i razo~arewe je bilo utoliko ve}e. Ni Kantov
kriticizam, ni pozitivizam Konta, ni spenserov evolucionizam nisu uspeli da
izvajaju osnovne obline nove filozofije koju su obe}avali. U toku celog XIX
veka, filozofija, pored svih otimawa novim putevima, samo je tapkala uga`enom
stazom metafizike. Povr{no je obja{wewe da je nauka, osvajawem sve novih
oblasti saznawa, nanela udar filozofija. Svi problemi, sva prava, sva o~ajawa
filozofije ostala su i daqe van doma{aja nauke, i filozofija nema razloga da
bude qubomorna na wu. Ali, spomenuto razo~arewe, zatim nisko podnebqe
vremena koje je stvarnost svelo na naposrednu opipqivost spre~ili su
rasvetavawe velikih teorija saznawa. Filozofija, koja je nekada, zajedno sa
klasi~nim jezicima, zauzimala po~asno mesto u obrazovawu, napustila je i uski
krug prosve}enih i postala bavqewe samo naju`eg kruga posve}enih. Posledice
vidimo svakog dana u onom odsustvu visokog i pravilnog mi{qewa,
jednovremeno smelog i obazrivog, nedostatak koji sre}emo i kod najboqih, jer se
zaboravilo da ciq obrazovawa nije sticawe izvesne koli~ine neposredno
korisnih znawa nego formirawe duha, a za taj posao nije moglo dosada ni{ta
boqe da nam se pru`i od filozofija i mrtvih, ali koliko `ivih jezika. Ni
nauka nije izmakla uticaju vremena. Sva tajna ovolikog uspeha nauke je u
ogromnim razmerama koje je uzela wena primena. Kapitalizam je uvukao nauku u
svoju zadihanu trku, i ako je bilo potrebno izvesno stawe nauke za pojavu
industrije, razvitak industrije postao je bitan podstreka~ napretka nauke.
Li~ni interes je uvu~en u nau~na istra`ivawa, i nauka je dobila onu op{tu
brzinu razvitka kojom se odlikuje kapitalisti~ko dobra. Ali je kapitalizam
uticao i posredno. Duh celog vremena, zemaqski vi{e no ikad dotle u istoriji ,
~inio je svoje. Moglo je ponekad izgledati da ciq nauke nije vi{e istina nego
korisnost. Istina je uvek ostajala, jer nema korisnog bez istinitog, ali je
korisnost bila prva pred o~ima. ^iwenica bez zna~aja za plodove nauke, ali
zna~ajna za stablo. Nauka je u tome, nesumwivo, na{la svoj ra~un. Dokaz je ~itava
riznica novih istina. Ali je nauka ~esto bila poni`ena, qudski duh izlazio je
iz svoje olimpijske ravnodu{nosti i stavqao se u slu`bu briga vremena. Tako je
onaj skup vrlina, tradicija , navika koji ~ini moral nauke, i koji je, ipak, wena
najprakti~nija vrednost, morao da pretrpi. Umetnost je najgore pro{la. Izgleda
da ona tra`i najvi{e neba . Kapitalizam }e ostati zabele`en u istoriji qudskog
duha kao duboko neumetni~ko doba. On je razdrobio du{u savremenog
~ove~anstva. Sva kritika umetnosti nvoog doba nalazi se u ~iwenici da danas
va`i na~elo da u umetnosti staro zna~i vredno. Arhitektura je krajwi i najvi{i
umetni~ki izraz jedne civilizacije. Kapitalisti~ko doba nema arhitetkture .
Prva ~etvrt ovog veka pru`a nam u umetnosti prizor varvarstva dekadencije.
Sva huka obznana o novoj umetnosti svodi se na prezirawe forme. Me|utim,
forma je sve delo civilizacije u umetnosti. Koliko varvarstva odvajati
sadr`inu od forme, kao da dobro sklop qena re~enica nije dokaz istinitosti i
dubine misli, kao da se uop{te mo`e misliti i ose}ati van najo~ajnije
obi~nosti bez stila.
Ali, sve kritike koje mogu da se upute filozofiji , nauci, umetnosti ne
umawuju istinitost i zna~aj ~iwenice da su one u op{tem porazu civilizacije
wena posledwa tvr|ava. Qudi posve}eni radovima duha, ma koliko trpili uticaj
vremena, ipak su iznad wega i wegov demanti. U wima je spa{en ostatak li~ne
slobode od rimskog shvata wa dr`ave, koje je po~ela da vaskrsava monarhija pod
Filipom Lepim kad su se wegovi pravnici prvi put pozvali na ,,dr`avni
razlog'', i koje je iz ruku Luja IV, ve} sasvim vaspostavqeno, primila
demokratija, i zavo|ewem tiranije polovine vi{e jednog glasa~a, odvela do
najodvratnijeg i najbesmislenijeg politi~kog poretka. Ako jo{ u`ivamo
posledice onog mo}nog i blagotvornog na~ela o deqivosti suverenosti i
posebnim pravima, kojim seu divqa germanska i slovenska plemena obnovila
latinski svet i omogu}ila nastavqawe civilizacije, ako dr`ava u svome rastewu
~udovi{ta nije sasvim progutala li~nost, uzrok je u otporu qudi od duha, koji su
davali otpor i onda kad nisu neposredno branili, samim tim {to su
predstavqali duh. Preko wih ~ove~anstvo, nasuprot varvarskim silama
kapitalizma, odr`ava i posledwu vezu s nebom. Tako qudi od duha jedini jo{
predstavqaju one dve `ive sile svake civilizacije, idealizam i aristokratiju .
Od wih danas civilizacije o~ekuje svoje odbranu, ili, ako treba svoju
revoluciju.
Time qudi od duha u ovo odlu~no doba vr{e onu op{tu socialnu ulogu
plemstva. Nemogu}e je zamisliti nastavqawe civilizacije, jer nema druge ta~ke
oslonca za wu, ako se ne primi istupawe qudi od duha kao mawine izabranih,
plemstva. Novo plemstvo je neminovno. Ono je dva put neminovno u srpskom
dru{tvu, koje ima da stvara dr`avu i svoj prinos civilizaciji. Mo`e se re}i da
je novo plemstvo ve} tu, u prvoj od spomenute tri mene. Neuo~qivo i skromno
mo`da, ali ono ve} vr{i svoju ulogu. Nesumwivo ostaje kao najzna~ajnije pitawe,
kako da se omogu}i neposredan i presudan uticaj qudi od duha na red stvari. To
je pitawe o povla{}enom polo`aju novog plemstva, o wegovom ulasku u drugu
menu, o lex privata qudi od duha. To je re{ewe problema novog plemstva. Ali,
ovog puta, hteli smo samo da postavimo problem.
 PRIVATA LEX Q UDI OD DUHA

U jednom ranijem napisu poku{ali smo da postavimo problem novog

plemstva. Misli koje smo tada razvili svode se na ovo.
Plemstvo je mawina izabranih koja predsedava stvarawu i odr`awu
vrednosti civilizacije. Tako smo re~i dali naj{ire zna~ewe, na~elan smisao, za
razliku od obi~nog shvata wa koje pod wom razume samo jednu odre|enu mawinu
izabranih, povla{`enu klasu izi{lu iz feudalstva. Plemstvo je op{ta i trajna
potreba istorije, po{to je stvarawe i odr`awe vrednosti civilizacije op{ti i
trajni ciq istorije. Ali se potreba plemstva naro~ito javqa u izvesna odlu~na
doba kad je wegova socialna uloga da osiguravawem nastavqawa civilizacije
spasava ~ove~anstvo. Stawe u koje je posle svetskog rata odlu~no u{la Evropa,
koja je jo{ uvek pored svih slavesnkih i isti~wa~kih raspolo`ewa, raznih
evraizama, nosilac civilizacije, ima sve odlike jednog preloma istoreje. Utisak
je da je civilizacije u opasnosti. Uzrok je u nestaja wu one dve `ive sile svake
civilizacije, idealizma i aristokratizma. Klasu koja danas jedina mo`e da
civilizaciji da ove dve `ive sile sa~iwavaju qudi od duha. Odbrana ili, ako
treba revolucija civilizacije ne mogu se zamisliti bez wihovog istupawa kao
mawine izabranih, plemstva. Srpsko dru{tvo je evropsko dru{tvo. Slavenska
ose}ajnost kod nas sakriva ~esto dubinu razlike izme|u dru{tava srpskog i
ruskog. Pored svih rasnih dodira sa slavenskim svetom na~elo srpskog dru{tva
je zapadno. Tako srpsko dru{tvo ulazi u op{te stawe Evrope. Opasnost u kojoj se
nalazi civilizacija poja~ana je u srpskom dru{tvu wegovim posebnim
istorijskim trenutkom, stvara wem dr`ave i svog prinosa civilizaciji . Otuda i
o{trija potreba idealizma i aristokratizma, istupawa qudi od duha kao
plemstva.
Re{ewe problema novog plemstva sastoji se prema tome u utvr|ivawu
privilegije preko koje ima da se osigura qudima od duha povla{}eni polo`aj
izabrane mawine.
Na re~ privilegija bacila je demokratija ~itavo prokletstvo, tako da je
potrebna izvesna smelost duha da se ona mirno izgovori. Retko gde me|utim
etimologija re~i pokazuje tako ta~no wen smisao. Privilegija dolazi od privata
lex. To je posebno pravo. Demokratija uop{te ne shvata posebno pravo. Ako je
sloboda prva od tri ~re~i demokratije, jednakost je weno bitno znamewe.
Demokratija se sva usredsredila na na~elu jednakosti pred zakonima. Jedan zakon
za sve iskqu~uje posebna prava. Ali na~elo jednakosti , kojim demokratija smatra
da je ~ove~anstvu izvojevala dobit neocewive vrednosti, iskqu~iva wem posebnih
prava pori~e potrebu dru{tva kao slo`ene organizacije. Kad se dru{tvo sastoji
iz klasa, razli~itih po socialnom zadatku i va`nosti, onda je neminovna
raznolikost u pravu, postojawe posebnih prava prilago|enih raznim klasa.a.
Jedini na~in da se svakoj klasi da puna vrednost, socialno iskoristiti do kraja ,
i razlike u prirodi i va`nosti wihovih delawa skladno ve`u u dru{tvenu
celinu. Na~elo jednakosti javqa se tako kao jedan od onih ogromnih i presudnih
nesmisla qudskog duha. Potrebna je bila sva spoqna plemenitost ovog na~ela pa
da najboqi deo ~ove~anstva tako krupno pogre{i . Pogre{no bi bilo misliti da
je demokratija ostvarila jednakost i dala ~ove~anstvu bar la`nu utehu da je bilo
plemenito. Jednakost je sve~ano obnarodovana. Ali ovaj veliki ukaz demokratije
sprovode}i jednakost u pravu dru{tva nije naravno mogao s istom lako}om i
zbrisati nejednakost u stvarnosti wegovoj. Dru{tvo je i daqe ostalo slo`ena
organizacija klasa nejednake socialne va`nosti i mo}i. I stvarna nejednakost
klasa na svim stranama provaquje pravnu jednakost dru{tva. Ali ako na~elo
jednakosti nije uspelo da izmeni dru{tvenu stvarnost, ono je izazvalo najdubqi
poreme}aj u obavqawu dru{tvenog `ivota. Haos koji uvek nastupa kod primene
na~ela racionalno izvedenih. Matica ovog haosa je u nemogu}nosti plemstva pod
jednako{}u pred zakonima dok i daqe s istom snagom postoji socialna potreba
plemstva. Istupawe qudi od duha kao mawina izabranih neminovno povla~i
dakle vra}awe na~elu posebnihprava, dru{tvenom poretku privilegija.
^ini nam se da u srpskom dru{tvu novo plemstvo ima te`i zadatak no na
drugom mestu. Zato {to nema nijedne ja~e ta~ke oslonca iznad demokratije .
Srpsko dru{tvo je potpuno utonulo u ovu. Ako su u zapadnim dru{tvima qudi od
duha ~inili glavni napor u odbrani civilizacije od varvarstva ve}ine gorih,
stare klase i ustanove u~estvovale su u izvesnoj meri u toj odbrani. Kad je
nai{la demokratija kod nas starih klasa i ustanova ili nije bilo ili, ukoliko
ih je bilo, on je brzo svr{ila s wima.
Zajedno s dr`avom nismo vaskrsli i zemqi{no i vojnni~ko plemstvo.
Postojala je me|utim te`wa da se to plemstvo stvori. Seme je bilo ba~eno u
istorijske brazde dva ustanka. Kao i monarhija zemqi{no i vojni~ko plemstvo
ni~e na bojnom poqu. Vojvode i nahijski knezovi mogli su biti izvor jedne nove
zemqi{ne i vojni~ke povla{}ene klase. Ali je ovo plemstvo u samom za~etku
pregazila monarhija u svom nezadr`ivom poletu stvara wa jedinstva dr`ave i
nacije. Ovde je Milo{ u malom svr{io posao jednog Luja XI. Kao {to se
francuska monarhija u borbi protiv plemstva oslawala na bur`oaziju, Milo{
se oslawa na seqa~ku gomilu. I ovde su ubistvo i demagogija dva mo}na oru|a
monarhije u stvarawu dr`ave i nacije . U jednom trenutku moglo je izgledati da su
naslednici vojvoda i nahijskih knezova pobedili. To je bilo za vreme
ustavobraniteqstva. Ustavobraniteqska vladavina bila je pomra~ewe
monarhije. Ali je ovo ustavobraniteqsko plemstvo bilo mnogo vi{e jedna mo}na
birokratska koterija nego jedna zemqi{na i vojni~ka povla{}ena klasa .
Zemqi{ni i vojni~ki karakter bio je nepovratno skrhao Milo{. Druge
vladavine Milo{a i Mihajla skinule su kona~no s dnevnog reda pitawe vaskrsa
zemqi{nog i vojni~kom plemstva. Ostao je bio samo red gospode. Do 1903 srpsko
dru{tvo imalo je gospode. Napredwaci su preko starih konservativaca dr`ali
vezu , bar ~istu spoqnu, s plemi}skim stavom vojvoda i nahijskih knezova. Ako su
bili savili glavu pred samovoqom vladaoca i postali ono {to je za potomke
makar proma{enih plemi}a i na~lne monarhiste najve}e uni`ewe, bili dvorski
qudi, imali su jo{ prezira we ve}ine. Radikalna stranka svojom pobedom
progutala je i ovaj red gospode, i za dvadeset godina vlasti i bogatstva nije
uspela da srpskom dru{tvu da svoju gospodu. Demokratija je bila potpuno
ostvarena. Nikad srpsko dru{tvo nije vi{e bilo ulica nego za ove dve decenije .
U francuskom dru{tvom uspela je demokratija najpotpunije da staru
aristokratiju izbaci iz politi~kog `ivota. Ali je i tu ostao wen dru{tveno
svetski uticaj. Ako u francuskom dru{tvu izvesne stvari nisu mogu}ne, koje se
kod nas me|utim vr{e a da niko ne trepne, to je zato {to postoji jedan dru{tveni
rad, nasle|e dru{tva koje je svetu dalo najsjajnije najvaspitanije i
waobrazovanije plemstvo. Pravila tog dru{tvenog reda, iako nemaju druge
sankcije sem straha da se ne bude prostak, neprikosnovenija su od ustavnih
odredaba . U srpskom dru{tvu qudi od duha u svom poslu mawine izabranih ne}e
imati ni pomo} tog dru{tvenog reda.
Oni neme imati ni pomo} crkve. U zapadnim dru{tvima katoli~ka crkva
ostala je nepomirqivi protivnik demokratije. Ona je uni{tila osnovno na~elo
hri{}anskog dru{tva, podelu vlasti na svetovnu i duhovnu. Katoli~ka crkva je
svu svoju svetsku politiku zasnivala na ovom na~elu. Tako je katoli~ka crkva
kroz vekove bila ~inilac qudske slobode. Prokletstvo koje su Revorma i XVIII
vek bacili na koti~ku crkvu kao na ustanovu najcrweg duhovnog pritiska
sprovo|enog najsvirepijim nasiqima zasniva se na racionalizmu i
individualisti~koj ose}ajnosti ova dva pokreta. Wihov racionalizam nije
mogao da shvati da se u neproge{nosti pape krije veliko na~elo jedinstva ,
stalnosti i reda, bez koga nema nikakve organizacije du`eg istorijskog daha.
Wihova individualisti~ka ose}ajnost uzbudila se pred izvesnim spaqivawima
jeretika. Reforma je me|utim brzo prestigla katoli~ku crkvu u nasiqima verske
netolerancije. Prilikom ugi{ivawa seqa~ke revolucije u Nema~koj u XVI veku
vr{ena su pod predsedni{tvom Luterovim svirepstva od kojih bi okrenuli glavu
i ~lanovu sudova inkvizicije. Qudi koji su izi{li iz XVIII veka dali su Teror.
Katoli~ka crkva bila je netolerantna ni{ta vi{e nego Reforma i Revolucija .
Tu nema mesta nikakvom uzbu|ivawu. Netolerantnost ima svoj istorijski smisao.
Ona je pratilac svake organizacije u poletu osvaja wa i znak wene `ivotne snage .
Ali ako je katoli~ka crkva na~elom svog unutarweg ure|ewa i stavom prema
pokretima koje je smatrala za jeres bila ~inilac vlasti , ona je prema dr`avi
na~elom podele vlasti na svetovnu i duhovnu bila ~inilac slobode. Demokratska
ose}ajna re~itost ne dou{ta da se uvek u punoj va`nosti sagleda ova druga uloga
katoli~ke crkve. Katoli~ka crkva je zatim visoko kulturna ustanova.
Civilizacija je vekovima u wenim redovima imala najboqe slu`iteqe. Tako su
tradicije navodile katoli~ku crkvu da i posle pobede demokratije ostane
~inilac qudske slobode i civilizacije. U srpskom dru{tvu demokratija nije
zatekla crkvu u smislu stare dru{tvene ustanove s izra|enim tradicijama
civilizacije. Posle toga na~elo unutarweg ure|ewa nije dopustilo pravoslavnoj
crkvi da razvije politiku hri{}anstva ni pribli`no kako je to u~inila
katoli~ka crkva. Katoli~ka crkva mogla je da se odupre rimskim prohtevima
svetovne vlasti zato {to je preko pape uspela da odr`i jedinstvo ustanove i
postane svetska mo}. Pravoslavna crkva li{ena neograni~ene i stalne vlasti
jednog op{teg vrhovnog poglavara nije odr`ala jedinstvo i nikad nije bila
svetska ustanova. Kao i crkve koje su se docnije kroz Reformu odcepile od vlasti
pape onanije uspela da dr`i osnovno hri{}ansko na~elo podele vlasti na
svetovnu i duhovnu, podpala pod prvu, i {efovi dr`ava bili su i {efovi
pojedinih pravoslavnih crkava. Ovde je rimski uticaj, sav isto~wa~ki kako je
bilo carstvo u posledwe doba, dopuwavao preko Vizantije i Rusije azajatizam iz
prve ruke. Pravoslavna crkva nalazi se danas pred velikim problemom reforme
unutarweg ure|ewa. Taj problem stavqa pred pravoslavnu crkvu budu}nost
slavenstva, velika uloga koja mu se od svetskog rata otvara u delu civilizacije .
Naro~itu pa`wu da posveti tom problemu, i mo`da da bude glavni ~inilac u
wegovom re{ewu, nala`e srpskoj crkvi i wen mo}an polo`aj u pravoslavnom
svetu i srpska dr`avna misao. Ali je danassrpska crkva i sama suvi{e pod
demokratijom da bi se mogla smatrati kao jaka ta~ka oslonca iznad we.
Monarhija je svakako jo{ uvek u srpskom dru{tvu na~elo na koje }e mo}i da se
osloni stvarawe dr`ave i svog prinosa civilizaciji. Ali je demokratija to
na~elo strahovito poquqala. Ona je iznenadila monarhiju u prvom wenom
sre|ivawu pod Mihajlom. Srpsko dru{tvo jo{nije odmerilo svu sudbonosnost
prerane smrti ovog vladaoca. Ali je ve} sad jasno da je ko{utwa~kim zlo~inom
bila neposredno pogo|ena monarhija. Mihajlo svakako ne bi spre~io dolazak
demokratije niti onemogu}io wenu docniju pobedu. Ali bi demokratija u svom
prvom koraku nai{la na vladaoca koji je neobi~no visoko shvatao svoju misiju i
kao najkulturniji ~ovek svog vremena imao sve uslove da tu misiju ~vrsto
sporovodi. Neosporno da ula`ewe srpskog drut{va u demokratiju ne bi imalo
odlike poplave. Mihajlo bi nesumwivo uspeo da srpskog demokratiji od prvog
trenutka nametne postepeniji razvitak i umerenije zahteve. Wena pobeda do{la
bi, ali bi iz te pobede svakako izi{ao poredak u kome bi se mestod ana{we
pusto{i na{eg politi~kog `ivota ipak ose}ali dr`ava i istorija. Nesumwivo
da se ne bi moglo dogoditi da srpska demokratija psle najve}e balkanske i
sredweevropske pobede srpskog naroda s tako dubokim neose}awem istorijske
odgovornosti izda wegovu dr`avnu misao i srpsku stvarnost zameni za
jugoslavenski san. Ali je demokratija nai{la na namesn{tvo. Mesto vladaoca
sedela je na prestolu politi~ka stranka. Ustav od 69, nezakonito donet za vreme
maloletstva vladao~evog, jednovremeno prvi ustav i prvo ga`ewe ustava
demokratije, na~inio je otvor u monarhijskom na~elu koji se posle samo {irio.
Milanu i aleksandru ne mogu se odre}i ni rodoqubqe ni dr`avni~ke
sposobnosti. Na drugoj strani treba tra`iti obja{wewe nesre}e wihovih
vladavina. Uzrok je u krajwe te{kim prilikama pod kojima je radila monarhija .
U najve}oj meri nesre|eni i nesigurni spoqni polo`aj dr`ave koja tek sti~e
pravo na stalnost tra`io je da se vladalac unutra mo`e osloniti na mir i red.
Ali je unutra bilo kovitlawe jedne neobuzdane demokratije koja nikakvog ra~una
nije vodila o stvarnostima srpskog dru{tva. Dva poseldwa Obrenovi}a, zajedno
sa srpskom monarhijom, uvijali su se u ovom procepu. Mir koji je nastao posle
1903 bio je mir na ra~un monarhije. Petrova vladavina predstavqa uni{tewe
monarhije u monarhiji. Pod monarhijskim oblikom imamo republikansku
stvarnost. Radikalna stranka je potpuni gospodar zemqe. Kraq nije ograni~avao
radikalnu stranku vi{e nego {to bi je ograni~avao predsednik republike koga
bi ona izabrala. Monarhiju tako sputanu zatekla je kriza demokratije. Ova kriza
poja~ana je u srpskom dru{tvu ~iwenicom da je velikim pro{irewem dr`ave
radikalna strank naglo izbugila polo`aj stranke s apsolutnom ve}inom u
narodu. Tako se otvara mogu}nost za nastupawe monarhije. I ova je po~ela to
nastupawe. Ali se tada pokazalo da monarhija nije mogla neka`weno da za
dvadeset godina ne vr{i svoja prava. Za tih dvadeset godina uspela je
demokratija da svoje ustavno pravo u~vrsti kao op{tu i jedinu istinu, toliko
neospornu da je iznad prava proveravawa, i da je ulije i monarhiji . Monarhija je
pokolebana u svesti o svojim pravima. Zato je monarhija u svom istupawu
neodlu~na i prikrivena, kao da uzima ono na {ta zna da nema prava, i zato se
svako weno istupawe, kad se sazna, obele`ava u javnosti kao nezakonit ~in.
Mesto otvorene politike monarhije, {iroke id aleke, imamo tajnu politiku
dvora, usku i kratku. Monarhija }e mo}i da javno i odlu~no pristupi
restauraciji svojih prava tek kad se s druge strane, od mawin onih koji se budu
prvi osvestili, probije duhovna mora dmeokratije, i zajedno s javnom sve{}u
oslobodi od wenog pritiska i svest monarhije. Zato qudi od duha u prvo vreme
svog istupawa mawine izabranih imaju vi{e da pru`e pomo} monarhiji nego da
o~ekuju pomo} od we.
Nigde dakle ja~e ta~ke oslonca iznad demokratije . Prizor koji pru`a srpsko
dru{tvo pokazuje da }e qudi od duha u prvo vreme imati da prime na sebe sav
teret wegove obnove. Izlaz iz demokratije ima da se po~ne wihovim istupawem
izabrane mawine. Mi{ta vi{e od ove te`ine zadatka novog plemstva ne dokazuje
wegovu neodlo`nu potrebu .
Posebno pravo qudi od duha koje treba da im osigura povla{}eni polo`aj
plemstva ima}e odmah da pogodi demokratiju u weno sredi{te. Demokratski
poredak zasniva se sav na na~elu ve}ine. Ovo na~elo neposredno izlazi iz na~ela
jednokosti. Po{to su svi jednaki prebrojavawe je jedini na~in da se do|e do
nekog ~inioca. Broj postaje jedino merilo vrednsoti. Vrednost je onde gde je
najve}i broj. Mi{qewe koje ima najve}i broj pristalica ima da bude i
najta~nije.stranka koja ima ve}inu u narodu, to je stranka najvrednija i kao
takvoj treba joj poveriti dr`avu. Politika koja skupi za sebe najve}i broj
glasova ima da se smatra kao najboqa. Vrednost ne postoji po sebi . Ona se sti~e
na izborima. Po{to na izborima ve}ina posveti jednu politiju za najboqu, niko
vi{e nema prava da ispituje wenu unutarwu vrednost, jer sem broja ne priznaje se
nikakvo drugo merilo vrednosti. Demokratija je kvalitativno na~elo
aristokratije zamenila kvantitativnim na~elom. Ali je tako napustila i
osnovno na~elo civilizacije. Posebno pravo qudi od duha ima da na~ini otvor
u ovom na~elu ve}ine. Kao i svako posebno pravo ono ima da po|e od odreicawa
na~ela jednakosti . Shvata we na kome ima da se zasnuje, to je da je dru{tvena
stvarnost nejednaka.postoje vrednosti kao takve i broj je vredn ost ali samo jedna
od vrednosti a ne jedina vrednost. Postoji i hijerarhija vrednosti dru{tvo se
sastoji iz kategorija vrednosti . Dru{tvo se sastoji iz kategorija vrednosti . Ali
je razli~ita vrednost pojedinih kategorija za opstanak i razvitak dru{tva kao
civilizacije. To je su{tina aristokratskog na~ela. Primeweno na politiku ovo
na~elo zna~i da u~e{}e u vo|ewu dr`ave ima da se odre|uje ne prema brojnosti
nego prema vrednosti, u koju mo`e da ulazi i broj kao jedan od wenih sastojaka.
Na~elo jednakosti ne priznaje nijednoj klasi da mo`e imati kao takva ve}u
vrednost od ostalih. Ne priznaju se uop{te klase. Postoji samo jednostavna
celina bira~a u kojoj broj jedini odmerava vrednost. Posebno pravu qudi od
duha ima da po|e od shvatawa da su ovi, prvo, klasa, jer imaju zaseban socialan
zadatak, i drugo, da su klasa ve}e vrednosti od ostalih, jer zadatak koji vr{e
va`niji je za dru{tvo kao civilizaciju od zadataka drugih klasa. Wihovo
u~e{}e u vo|ewu dr`ave ima da se odre|uje ne prema wihovoj brojnosti, koja je
mawa, nego prema wihovoj vrednosti, koja je ve}a . To }e biti privilegija qudi
od duha. Ali samo preko ove privilegije ono mogu dati punu vrednost, biti
socialno iskori{}eni do kraja. U toj nejednakosti bi}e jedino postignuta
jedankost izme|u stvarnog i pravnog polo`aja wihovog. Ova privilegija mo`e
imati samo spoqa karakter nepravednog povla{}ivawa, smisao koji je
demokratija dala re~i. Ustvari ona }e biti samo pravno priznawe stvarne
nejednakosti , smisao koji etimologija daje re~i privilegija , i tako ba{ biti
jednakost vi{eg roda. Nema sumwe da }e time biti provaqeno na~elo ve}ine i
otvoren put vra}awu dru{tva aristorkaskom n a~elu. Ali za to vra}awe je i
vezano u srpskom dru{tvu stvarawe dr`ave i svog prinosa civilizaciji.
Davawe mesta u vo|stvu dr`ave qudima od duha prema wihovoj vrednosti
predpostavqa da se oni uhvate onde gde se najvi{e javqaju u tom svojstvu. Ne
mo`e se re}i da pod demokratijom qudi od duha ne u~estvuju u dr`avnom `ivotu .
Istina je da je za politi~ki uspeh u demokratiji vi{e {tetna nego korisna
visina duha i karaktera . Svaka vladavina ima svoj ideal dr`avnika. U
demokratiji, to je politi~ar osredweg duha, povr{nog obrazovawa, savitqivog
karaktera, bez op{tih i dalekih shvatawa, nimalo filozof, neukusan, ina~e
promu}uran i pokretqiv u najve}oj meri. Oni koji se najvi{e pribli`e ovom
idealu, oslobode svih vrednosti koje bi im smetale, uspevaju najbr`e i
najsigurnije. Qudi od duha imaju najmawe uslova da mu se pribli`e. Oni koji
ina~e predstavqaju misao svog doba ostaju, sem slu~ajnih izuzetaka, postrani
dr`ave. ali to nije ono {to je najva`nije. Stav demokratije prema qudima od
duha bitan je ~iwenicom da i kad se slu`i wima ona ih ne uzima kao
predstavnike odre|ene klase. Demokratija uvla~i qude od duha u jednos tavnu
celinu bira~a, dakle hvata ih onde gde su oni najmawe qudi od duha. Tako da kad
bi pod demokratijom qudi od duha i u ve}em broju u~estvovali u dr`avnom
`ivotu oni ne bi dali svoju meru. Privilegija koja ima da qudima o duha da u
vo|ewu dr`ave mesto mawine izabranih mora da postupi suprotno od
demokratije. Qudi od duha imaju da u|u u dr`avni `ivot kao predstavnici klase .
Zna~i da ih biraju wihova stale{ka tela. Stale{ka tela qudi od duha su visoke
prosvetne ustanove, na prvom mestu universiteti, i iznad wih, kao vrhovna
kulturna ustanova du{tva, akademija nauka i umetnosti. Jedini na~in da qudi
od duha ulaze}i u dr`avni `ivot unesu u wega i one dve `ive sile civilizacije
koje su danas najvi{e wihova svojina, idealizam i aristokratizam. Ali zato
stale{ka tela qudi od duha imaju da budu do kraja slobodne, autonomne i
nezavisne u stanove, postavqene prema dr`avi kao tvr|ave neprikosnovenosti
duha, pred kojim aima da se zaustavi i okrene natrag svaka vlast, i ona najvi{a ,
kraqevo pravo. Ona }e to biti ako wihova sloboda ne bude zavisila od dobre
voqe dr`ave nego izvirala iz wihove unutarwe snage. Aktom kojim ih stvara
dr`ava ima jednovremeno i da se odrekne zasvagda svakog prava da ubudu}e uti~e
na wihovu sudbinu. Ure|ewe koje im da ima da ostane nepromeweno. U
dugotrajnosti wihovog ure|ewa, u tradicijama koje se na wemu budu izradile,
bi}e izvor wihove snage. Ri{elije osnivaju}i Akademiju francusku rekao je:
,,Akademija je postavqena na dovoqno ~vrste osnove da mo`e da traje koliko i
monarhija''. Ona je nad`ivela monarhiju. Akademija francuska je jedina ustanova
u Francuskoj koja ima skoro tri veka. Ona je i jedino telo koje je dosada ostalo
potpuno van me{awa raznih vlada. Preko Francuske je pre{ao niz revolucija ,
koje su duboko mewale red stvari , ali se ni najrevolucionarnije vlade nisu
usudile da ni za ta~ku promene weno ure|ewe. Zato je Akademija francuska danas
najmo}nija kulturna ustanova u svetu, pred kojom se potpuno gasi vlast dr`ave.
Izvor wene mo}i je u wenim tradicijama stalnosti. Ali da bi visoke prosvetne
ustanove postale mo}na stale{ka tela novog plemstva, potpuno sigurna za svoju
nezavisnost i sposobna da vr{e uticaj koji im pripada, one moraju biti i
ustanove bogate. Privilegija qudi od duha ima dakle da se protegne i na
gra|ansko pravo i wihove ustanove oslobodi ograni~ewa kojima u pogledu
svojine podle`e pravna lica.
 Privilegija qudi od duha ima da se zasnuje i na prisnoj vezi novog plemstva
i monarhije. Plemstvo je uvek bilo nedeqivo od monarhije. U n{oj civilizaciji
izuzetak ~ine gradske republike italijanske sa svojim aristokratskim
oligrahijama. Ali Italija uop{te nije u istorijskoj linije evrope. Ona je preko
svojih op{tina sa~uvala rimski duh i izmakla germanskom redu. Istorija
Italije u sredwem veku i novom dobu sve do posledweg vremena razlikuje se
bitno od istorija ostalih dr`ava stvorenih raspadom rimskog carstva. Osnovna
te`wa ovih posledwih je stvara we jedne kraqevske ku}e kao sredi{ta oko koga }e
se iskristalisati dr`avno jedinstvo i nacija . Daleko od toga da iskoristi
prilike koje joj se neprestano pru`aju da stvori sebi kraqevsku ku}u, Italija
izgleda da je imala za stalni zadatak da sru{i svoje kraqevstvo ~im bi ovo
po~elo da se stvara. Italija stara kliko i francuska stvorila je kraqevstvo i
postavila osnovjedinstvu, koje ni danas nije dovr{eno, tek u drugoj polovini
XIX veka. Kadgod se italijanskim primerom ho}e da pori~e osnovna linija
poslerimskog razvitka treba imati na umu ovaj posebni polo`aj wen me|u
evropskim dr`avama. Zato se mo`e re}i da je u novoj civilizaciji koja je izi{la
iz rimskim razvalina i zasnovala se na kompromisu latinskog i germanskog
sveta plemstvo nedeqivo od monarhije. O ovoj velikoj tradiciji mora da vodi
ra~una i privilegija novog plemstva. Monarhija je plemi}ska ustanova koja se
sva zasniva na aristokratskom na~elu. Nijedna ustanova ne pori~e vi{e na~elo
broja kao jedinog merila vrednosti. Mnarhija kao ustanova najve}oj meri
predstavqa `ive sile civilizacije idealizam i aristokratizam. Qudi od duha
kao novo plemstvo imaju da vr{e svoj zadatak u naj~vr{}em jedinstvu s
monrahijom. Imaju da budu stub monarhije . Wihov zadatak bio bi podriven i
unapred osu|en na neuspeh pri samom postajwu mogu}nosti da ono do|u u skob s
monarhijom. Zato predstavnici qudi od duha u vo|ewu dr`ave imaju na~inom
izbora da se nerazdvojno ve`u za monarhiju. Monarhija ima sav interes da se
osloni na novo plemstvo. Ona uop{te nikad nije ~vrsto postavqena kad se ne
oslawa na plemstvo. Velika istorijska pogre{ka monarhije, presudna, bilaj e
{to je u borbi za dr`avno jedinstvo i naciju sru{ila plemstvo. Monarhija je
nesumwivo morala obuzdati feudalnu nezavisnost plemstva i izmetnuti mu svoj
dr`avni razlog. Druk~ije bi bila nemogu}na moderna nacionalna dr`ava. Alije
monarhija oti{la daqe nego {to je trebalo. Wena politika pre{la je
obuzdavawe plemstva i u{la u wegovu ru{ewe. Najnesre}nije je bilo {to se
monarhija, naro~ito u posedwe doba , nije u toj borbi protiv plemstva upravqala
samo potrebama dr`ave koju je stvarala. Ona nije mogla da rimsko javno pravo
upotrebi u svojoj germanskoj radwi a da ono ne ostavi traga na woj. Dobila je
apsolutisti~ke te`we. Po~ela je da je vre|a svaka sloboda, bojala se da }e ma~iji
uspravni stav baciti senku na wenu slavu. Rimski je po~ela da `eli da vidi samo
pognute glave oko prestola. Sva zakonita ubistva Ri{elijeo ne mogu se
opravdati potrebama velike misli koju je tako neumitno sprovodio. Ni sva
oda{iqawa u Bastiju Luja XIV. Kad je nastupio slom onda je monarhija u
posledwoj svetlosti duha shvatila da je ru{e}i plemstvo sru{ila i sebe. Ali je
bilo dockan. Izme|u we i gomile nije vi{e bilo brane mawine izabranih, a
gomila je prevrnula i odnela. Monarhija ima danas da se koristi tim suvi{e
skupo pla}enim iskustvom. Ona se mo`e oslawati na vojsku. Taj oslonac ima
svoju ~vrstinu. Ali vojska nije vi{e ni stale` ni zatvoreno telo. Vojska je danas
oru`ani narod, demokratija, i pored svih obezbe|ewa ne mo`e se znati na ~ijoj
strani bi}e kad po~ne da se lomi. Bitno je da do lomqewa uop{te ne do|e.
Monarhija ima zato da zme|u sebe i gomile stavi mawinu izabranih. To }e biti
wen naj~vr{}i stub, prelaz izme|u we i naroda, koji }e je dr`ati u vezi s
narodom izbegavaju}i joj neposredan dodir s wim, jer ovaj dodir pored sve
popularosti kraqeva uvek je opasan. Monarhija danas me|utim ne mo`e na}i
drugo plemstvo mimo izabrane mawina qudi od duha.
Iz izlo`enog mo`e se ve} jasno videti na koji na~in imalob i da se sprovede
u~e{}e qudi od duha u vo|ewu dr`ave. To bi neosporno moralo biti preko jednog
gorweg doma. Ovaj gorwi dom ne bi imao da bude drugi dowi dom. U ustavnom
pravu demokratije postoji mi{qewe da su dva doma korisna i onda kad se
neznatno razlikuju u na~inu birawa, trajawu mandata i skup{tinskoj
nadle`nosti . Ono se zasniva na primedbi da }e zakoni biti boqe prou~eni kad
se rasmatraju na dva zasebna mesta, od dva skupa raznih predstavnika. Ovom
mi{qewu pribegavaju obi~no umerenije struje demokratije, koje uvi|aju
zakonodavnu nesposobnost dowih domova, ali se ipak pla{e da izuzetnim
polo`ajem gorweg doma ne povrede osnovna na~ela demokratije. Primedba na
kojoj se zasniva ovo mi{qewe mo`e biti sasvim ta~na, ~ak i o{troumna, a da to
ipak spomenutom mi{qewu ne oduzme karakter ustavopravnog dovijawa. U
svakom slu~aju s ovim mi{qewem ne mo`e imati nikakve veze privilegija qudi
od duha. Gorwi dom novog plemstva ima u svim pravcima da bude jedno izuzetno
telo. On ima da bude to pre svega po na~inu birawa. Istakli smo u tom pogledu
tri na~ela. Qudi od duha imaju da ulaze u gorwi dom ne prema svojoj brojnosti
nego prema svojoj vrednosti za dru{tvo kao civilizaciju. Ima}e mnogo vi{e
predstavnika nego {to im po brojnoj veli~ini klase pripada. To je prvo izuze}e ,
kojim se pori~e na~elo jednakosti. Predstavnike qudi od duha bira}e u gorwi
dom visoke prosvetne ustanove kao stale{ka tela novog plemstva. Izbori za
gorwi dom bi}e izvu~eni iz jednostavne celine bira~a. To je drugo izuze}e, kojim
se izlazi iz na~ela narodne voqe, po kome izabrani ne preedstavqaju svoje
stvarne bira~e nego zami{qenu op{tu voqu naroda. U izboru predstavnika
qudi od duha u gorwem domu u~estvova}e i monarhija. Jedini na~in da se novo
plemstvo ve`e za monarhiju. Izbor }e biti plod sporazuma stale{kih tela i
monarhije. Na~in dolaska do ovog sporazuma ima da obezbedi i nezavisnost
stale{kih tela i sigurnost monarhije u odanost izabranih. To je tre}e izuze}e ,
jer na suprot demokratskom ustavnom pravu i praksi, koji su od monarhije
oduzeli ne samo svu zakonodavnu vlast nego i svu stvarnost izvr{ne vlasti , ovoj
se daje pravo u~e{}a u birawu narodnog predstavni{tva. Gorwi dom ima da bude
izuzetno telo i po trajawu mandata wegovih ~lanova. Polo`aj ~lana gorweg
doma ne treba da bude nasledan. On mo`e biti do`ivotan. To je pitawe koje
zahteva naro~itu i svu pa`wu. U svakom slu~aju mandat ~lanova gorweg doma
treba da bude vrlo dugog roka. Izuzetno telo grwi dom ima da bude i po svojoj
nadle`nosti . On ne sme u ovom pogledu da bude drugo izdawe doweg doma. Gorwi
dom ne bi imao da vr{i sve poslove narodnog predstavni{tva, ali bi izvesne
poslove vr{io u presudnoj nadle`nosti . Svakako da u wegovu presudnu
nadle`nost ima pre svega da do|u spoqna i kulturna politika.
To je uglavnom slika gorweg doma novog plemstva. Time su povu~ene i glavne
linije privilegije qudi od duha. Naravno da se ovde ne mo`e uzeti u rasmatrawe
pitawe da li u gorwem domu treba da bude zastupqena jo{ neka klasa. Glavno je
da predstavni{tvo qudi od duha ima da bude wegova su{tina.
 GLAVA PETA

RESTAURACIJA MONARHIJE

1. Preure|ewe zakonodavne vlasti (,,Beograd'' 20 mart 1924. god.)

2. Sastav narodnog predstavni{tva (,,Beograd'' 27 mart 1924. god.)
3. Preure|ewe izvr{ne vlasti (,,Beograd''
4. Odnos izme|u izvr{ne i zakonodavne vlasti (,,Beograd'' 21
februar 1924. god.)
 PREURE\EWE ZAKNODAVNE VLASTI
_________
1. Sastav narodnog prestavn{tva
__________________
Nastavqamo svoj predlog za izlaz iz demokratije i prelazimo na preure|ewe
zakonodavne vlasti.
Narodno predstavni{tvo sastojalo bi se iz dva doma. Prvi dom bi odgovarao
dana{woj Narodnoj skup{tini i zadr`ao bi isto ime. To bi bio dom koji
neposredno i neograni~eno izlazi iz naroda, biran na kratko vreme, vran
zastupnik svih potreba narodnih, odjek svih struja u narodu. Drugi dom bi tako
isto izlazio iz naroda, ali bi bio naro~ito vezan za vladaoca. To bi bio Senat
uz vladaoca, biran na du`e vreme, konservativni dom, mawe izlo`en uticaju
pojedina~nog i trenutnog u narodu, prestavnik naroda u onom {to je najop{tije
i najtrajnije u wemu, kao desna ruka vladaocu u sprovo|ewu istorijskih ciqeva
dr`ave. To bi bio stub prestola i dr`ave, u najvi{em i najsmelijem smislu ove
re~i, ~uvar nacionalnih tradicija , telo dovoqno ugledno i mo}no da kodgod
zatreba opomene vladaoca na misiju wegovog doma, koja je i misija dr`ave.

1. Sastav narodne skup{tine

Prvi dom bi se birao pojedina~no preko uskih izbornih jedinica, bez lista ,
svaki srez za sebe bira po jednog poslanika.
Ovaj na~in birawa ima svoju veliku va`nost.
Narodnog poslanika treba da biraju qudi koji ga poznaju i koje on poznaje.
Samo tako narodni poslanik mo`e biti prestavnik i zastupnik qudi i kraja
koji su ga izabrali. Ovo je me|utim mogu}e samo kad je izborna jedinica mala i
birawe pojedina~no.
Narodne skup{tine su u po~etku skup{tine qudi koji zastupaju potrebe svoga
kraja, koji pred sredi{nu vlast iznose `albe i molbe qudi koji su ih poslali da
u wihovo ime ka`u sve {to im le`i na srcu, sve nevoqe i nade. To je istorijsko
poreklo narodnog prestavni{tva. Sredi{na vlast, i kad ima najboqu voqu,
nemo`e sve da vidi i sve da razume. Zato su tu prestavnici pojedinih krajeva da je
obaveste i upute. Narodni poslanici su advokati naroda kod sredi{ne vlasti.
Tako je poreklo i na{e Narodne skup{tine. Sve do kobnog i nezakonitog
ustava od 1869, kojim je unutarwi razvitak Srbije skrenuo sa svoga puta i
prirodnu evoluciju presekla pobeda ideja uvezenih sa strane, Narodne
skukp{tine su bile stvarne skup{tine naroda, u kojima je narod pojedinih
krajeva, preko svojih izbranika, iznosio svoje stvarne i neposredne potrebe i
tra`io da se one koliko je mogu}e zadovoqe. To je bio jedan skroman posao, ali
koliko stvaran i koristan za narod.
Dmokratija je i ovde u~inila haos. Narodnim skup{tinama povereno je
vo|ewe dr`avne politike. Nastradala je prvo dr`avna politika, ali su tako
isto nastradale i potrebe naroda.
Narodni poslanici prestali su da se staraju o stvarnim i neposrednim
potrebama svoga kraja i svojih bira~a. To je za wih postao sitan posao. Oni nisu
vi{e skromni prestanici kraja i qudi koji su ih izabrali, nego su postali
prestanici narodne voqe, koji, u ime te voqe, imaju da vode dr`avu, postavqaju i
obaraju vlade. U{li su u veliku dr`avnu politiku, za koju su nesposobni i u koju
su uneli haos, a zanemarili su ono {to im je prava du`nost i za {ta su sposobni,
da kod sredi{ne vlasti brane potrebe svoga kraja i svojih bira~a. Nema vi{e
narodnih poslanika, ima samo ~lanova raznih stranaka, ~iji pretenciozni
programi najoap{tiji i najdawe dr`avne politike nemaju nikakve veze sa onim
stvarnim i neposrednim potrebama naroda. Narod je potpuno zaboravqen i
ostavqen samom sebi. Svake ~etiri godine pozivaju ga da se izjasni po pita wima
tako op{tim i dalekim da ga na ni{ta ne zanimaju, i o kojima on nema nikakvo
mi{qewe. Posle ove izborne inscenacije narodnih prava, u kojoj on u~estvuje
nesvesno i bez voqe, i u kojoj glavnu re~ imaju demagogija, nasiqe i korupcija ,
Narodna skup{tina, koja mu se takvom skandaloznom podvalom nametne, odmah
zaboravqa na wega, i postaje propri{te najbezobzirnije borbe stranaka i
li~nosti za vlast, i izvor svih nasiqa i sve korupcije.
Pojedina~nim izborom u srezovima, bi}e stvoren prvi uslov da narodni
poslanici ponova postanu advokati svojih bira~a i svoga kraja kod sredi{ne
vlasti.
 SASTAV NARODNOG PREDSTAVNI[TVA

1. Sastav senata

Rasprava koji je sistem boqi, jednaodomni ili dvodomni, mo`e da ima zna~aja
samo za ve`bawe dr`avopravne o{troumnosti profesora ustavnog prava. Tako
postavqeno, to je jedno od onih {kolskih pitawa ustavnog prava koja za
politiku nemaju nikakve ve`nosti. Politi~ki je nemogu}e izjasniti se na~elno
ni za jedan od spomenuta dva sistema. Pre svega, treba znati {ta se `eli da
postigne tra`enim sistemom i u kojoj politi~koj stvarnosti. Ali, pored ove
op{te ograde, zasnovane na shvatawu relativnosti svih ustanova, da bi
politi~ar mogao da se izjasni, potrebno je da zna i sastav gorweg doma i wegovu
vlast.
Mi tra`imo u mladoj nacionalnoj dr`avi i zemqi presudno poqoprivrednoj
dvodomni sistem kao jednu od mera za restauraciju monarhije. Senat treba da
bude gorwi dom narodnog prestavni{tva naro~ito vezan za vladaoca,
konservativan dom, ~uvar nacionalnih tradicija, stub prestola i dr`ave, telo
dovoqno mo}no i ugledno da kadgod zatreba opomene i vladaoca na misiju
wegovog doma, koja je i misija dr`ave. Time su unapred odr|eni i sastav i vlast
Senata.
Prvo pitawe u pogledu sastava Senata, wegovog na~ina birawa, to je na kojim
stale`ima treba zasnovati Senat.
To neosporno moraju biti stla`i najvi{e vezani za dr`avu, i to ne za dr`avu
kao sada{wost, nego da dr`avu kao istorijsku ustanovu. To su u dana{wem na{em
dru{tvu seqak i intelegencija. Kada ka`emo seqak, mi msilimo zemqoposednik.
Seqak ima samo toliko vrednosti za dr`avu koliko je posednik zemqe. Seqk bez
zemqe, to je najamnik, sasvim drugi stale` ~ime gubi svoju konservativnu
vrednost. Intelegencija je najnerazdojnije vezana za dr`avu, to je o`ivotvorewe
misli i voqe dr`ave. Pod starim poretkom, plemstvo je bilo stub dr`ave. ono je
bilo i zemqoposednik i intelegencija. Sve dr`avotvorne vrline bile su usred
sre|ene u jednom stale`u. Plemstvo, to je bila dr`ava. Danas takvog stale`a
nema. Ali u mladim nacionalnim dr`avama i zemqama presudno
poqoprivrednim, sve dr`avotvorne vrline plemstva prestavqaju seqak i
inteligencija zajedno.
Senat treba zasnovati na seqaku i intelegenciji. Jedna primedba .
Demokratija je uvukla seqaka u upravqawe dr`avom, ali ne kao socijalnu
stvarnost, nego kao bezbojnog ~lana zami{qene narodne voqe. Pri na~inu
birawa Senata, treba paziti da se seqak uhvati onde gde se najvi{e javqa kao
seqak, posednik zemqe, sa svim konservativnim vrlinama koje mu to svojstvo
daje. Isti slu~aj je i sa intelegencijom. Za razliju od demokratije, intelegenciju
treba hvatati onde gde je intelegencija, a intelegencija mo`e biti samo onde gde
je nezavisna.
Jasno je na osnovu ovoga {to smo dovde rekli, da seqak i inteligencija imaju
da u~estvuju i burawu Senata nezavisno. To imaju da budu dva odvojena bira~ka
tela od kojih }e svako birati odre|en broj senatora, ne samo srazmerno svojoj
brojnoj vrednosti , kao jedinom merilu, nego i s obzirm na svoju va`nost za
dr`avu.
 Ali je sve ovo samo pola posla. Senat }e samo tako mo}i da vr{i ulogu koju
mu namewujemo, ako se wegovo birawe ve`e za vladaoca. Vladalac treba da ima
puno poverewe u svakog senatora i svaki senator treba da bude ~ovek vladaoca.
Senat ima bude prestavnik, s jedne strane seqaka i inteligencije, s druge strane
vladaoca. Samo tako, Senat }e mo}i da u dana{woj dr`avi vr{i ulogu koju su
pod starim poretkom vr{ile skukp{tine plemstva.
Mi ne vidimo drugi na~in da se Senat ve`e za vladaoca, nego da vladalac
uzme u~e{}e u birawu senatora. U tome pogledu, mogao bi da poslu`i za ugled
dana{wi na~in birawa dr`avnih savetnika. Vladalac bi predlagao bira~kim
telima dvaput ve}i broj kandidata, od kojih bi ova birala polovinu, i obratno.
Tako bi svaki senator imao i poverewe bira~kog tela, seqaka ili inteligencije,
i povere we vladaoca.
Sastav Senata pokre}e i ~itav niz drugih vrlo va`nih pitawa. Ali su na~ela
koja smo istakli presudna, i dovoqna da obele`e karakter gorweg doma koji
predla`emo.
 PREURE\EWE IZVR[NE VLASTI
_____
ukidawe vlade
________

Spasavawe dr`ave od demokratskog rasula ima da po~ne sa preure|ewem

odnosa izme|u izvr{ne i zakonodavne vlasti. Mi smo time i po~eli izlagawe
reforme koju predla`emo. Danas prelazimo na drugu ta~ku preure|ewe izvr{ne
vlasti.
Bitnost demokratije u pogledu izvr{ne vlasti, to je postojawe vlade. Nema
vi{e ministara, koji svaki za sebe rade sa vladaocem, i koji su za sebe odgovorni
vladaocu za povereni posao. Javqa se jedno telo, vlada, koje je kao celina
odgovorna vladaocu. Time je vladocu oduzeta sva stvarnost izvr{ne vlasti.
Vladalac se pojavquje kao nosilac izvr{ne vlasti samo za vreme ministarske
krize. Tada vladalac ima da odlu~i kome }e da poveri mandat za sastav vlade.
Ali je ovo pravo samo na hartiji. Vladalac je u svome odlu~ivawu potpuno vezan
raspodelom snaga u narodnom prestavni{tvu. Ali, kada bi mesto vlade postojali
samo ministri, vladalac bi mogao, svakodnevnim dodirom sa ministrima i
utcawem na ove, pored sve wihove odgovornosti narodnom prestavni{tvu, da
ogromno uti~e na tok dr`avnih poslova. Demokratija je osetila ovo, i zato je,
kao dopunu odgovornosti ministara narodnom prestavni{tvu, stvorila vladu i
time presekla svaku vezu vladaoca sa ministrima, i prema vladaocu i stavila u
obliku vlade, jednu delegaciju narodnog prestavni{tva. Na taj na~in je
demokratija, u monarhiji, dovr{ila uni{tewe monarhije.

?
Odmah su jasne sve r|ave posledice. Izvr{na vlast, poquqana odgovornos{}u
ministara narodnom prestavni{tvu, dovr{ena je postajawem vlade. Vladalac,
jedini ~inilac sposoban da u vo|ewu politike i otpravawu poslova osigurava
op{ti i trajni interes dr`ave, ukowen je od svakodnevnog uticawa u re{avawu
svih pitawa, ~ijim pravilnim re{ewem ba{ ima svakoga dana da se sprovodi taj
op{ti i trajni interes dr`ave. Izvr{na vlast izlo`ena je haosu koji neminovno
nastupa ~im ne postoji jedan centar u koji utu~u sva obave{tewa i odakle poti~u
sva uputstva.
Demokratija je osetila ovu opasnost, i zato je postepeno i skoro neprimetno,
obi~ajnim pravom, stvorila jednu novu ustanovu koja treba da zameni centar koji
u monarhiji prestavqa vladalac. Ta nova ustanova, to je predsednik vlade.
Predsednik vlade javqa se jednovremeno sa vladom. Ali, drugo vreme, on nema
nikakvih naro~itih du`nosti ni prava, to je samo prvi me|u ravnima. Me|tuim,
ukoliko se demokratija vi{e primewuje, dolazi se sve vi{e do zakqu~ka da je
vlada, kao telo, vrlo nepogodna i glomazna ustanova za vo|ewe dr`avne
politike, i ose}a se sve vi{e potreba da u vladi postoji jedna centralna
li~nosti koja }e predstavqati celokupnost dr`avne politike, i ovu politiku
sprovoditi preko ministara. Danas je predsednik vlade, pored vlade ~itava no
ustanova.
Ali je sva slabost demokratije u tome, {to ovim spasavawem, nije uspela
ni{ta da spase. Nikada predsednik vlade ne mo`e da zameni vladaoca. Tako je
ova nova ustanova demokratije, predsednik vlade, samo pre}utno priznavawe
demokratije da je dr`avna stvarnost ja~a od wenih teorija, i da je oduzimawe
izvr{ne vlasti iz ruku vladaoca, izlo`ila izvr{nu vlast haosu.

?
Na{ predlog se name}e. Mi smo tra`ili, u ciqu restauracije izvr{ne
vlasti, koja je danas prese~ena napola, odgovornost ministara samo i iskqu~ivo
vladaocu. Taj posao nastavqamo, i u istom ciqu tra`imo, kao prvu ta~ku
preure|ewa izvr{ne vlasti ukidawe vlade.
Nema predsednika vlade, niti poveravawa mandata za obrazovawe vlade.
Vladalac neposredno postavqa ministre . Ukaz o postavqawu ministra ,
premapotpisuje doti~ni ministar, i odgovara za wega. Ministri rade u
neprekidnom dodiru sa vladaocem, koga obave{tavaju o svemu i od koga primaju
nare|ewa za sve. Ministarske sednice se dr`e samo za va`na pitawa op{tega
zna~aja, u uvek pod predwedni{tvom vladao~evim. Svaki ministar odgovara
li~no za povereni posao, i pored toga odgovara li~no i za op{ti pravac dr`ave
politike. Ministar Pravde je ujedno i {ef vladao~evog kabineta. Vladao~ev
kabinet odr`ava vezu izme|u izvr{ne i zakonodavne vlasti.

?
Ali sve ovo nije dovoqno za potpunu restauraciju izvr{ne vlasti. Danas
izvr{nu vlast koqe i veliki broj ministarstava, koja se ne ustanov qavaju iz
prirodne potrebe poslova, nego se naprotiv uvode, na {tetu centralizacije
poslova, iz razloga osigurawa skup{tinske ve}ine. Dana{wi veliki broj
ministarstava, to je posledica koalicionih i koncentracionih vlada.
Mi }emo u jednom od idu}ih ~lanaka, dati svoj predlog za centralizaciju
dr`avnih poslova u nekoliko bitnih ministarstava uslov qenih samom
prirodnim podelom poslova.
 ODNOS IZVR[NE I ZAKONODAVNE VLASTI

Mi smo od prvog broja otvorili na~elnu kritiku demokratije, odlu~nu i

o{tru, kakvoj ona nikada do sada u ovoj zemqi nije bila podvrgnuta. Ta kritika
bi}e neumorno nastavqena. Ali se ose}a potreba , da se odmah u po~etku,
jednovremeno sa kritikom demokratije, da predlog, bar u najglavnijim i
jaop{tijim crtama, o poretku koji treba da zameni demokratiju. Takva plodna
kritika, koja jednovremeno kad odbacuje staro predla`e novo jedina je dostojna
ozbiqnosti i zrelosti monarhije, i jedina je sposobna, da posle kratke ali
odlu~ne borbe, polo`i demokratiju na tle.
Na{ predlog, dt samo u glavnom i op{tem, obuhvata, prvo, preure|ewe odnosa
izme|u izvr{ne i zakonodavne vlasti, drugo, preure|ewe same izvr{ne vlasti, i
tre}e preure|ewe same zakonodavne vlasti. Mi }emo u ovom ~lanku poku{ati da
svr{imo prvi od ova tri posla.
?
Vlada je odgovorna narodnom predstavni{tvu. To je su{tina
parlamenatrizma i prema tome, glavna kota demokratije. Pravno, vladalac
postavqa i uklawa ministr. Stvarno, ovo pravo vladaoca je uni{teno. Vladalac
samo potpisuje ukaz o ministrima koje mu po{aqe narodno prestavni{tvo, i
prima k znawu ostavku ministara kojima je narodno prestavni{tvo otkazalo
poverewe.
Ovim oduzimawe, posle zakonodavne vlasti, i izvr{ne vlasti iz ruku
vladaoca, uni{tena je sadr`ina monarhije, i demokratija je potpuno i kona~no
u{la u svoj haos.
Nemogu}ne su vi{e jake i dugog veka vlade. Vlade su pod udarom strana~kih i
li~nih sukoba i trzavica narodnog prestavni{tva. Glavna briga dr`avne
politike, koja zauzme sve vreme i proguta sve druge brige to je odr`awe
skuptinske ve}ine. Vlada se odr`ava neprikidnim ustupcima skup{tinskim
mawinama, kada nema jaku i sigurnu ve}inu, ili, kada ima jaku i sigurnu ve}inu ,
stalnim dovijawem pred demago{kim zahtevima svoje svemo}ne i oligarhijski
raspolo`ene skup{tinske ve}ine. To traje dotle dok se suprotni i strana~ki
li~ni ra~uni u narodnom prestavn{tvu ne slo`e radi vlasti na jednom pita wu i
nova tako stvorena ve}ina ne obori vladu. Zatim, sa novom vladom nastavqa se
ista igra.
Jasno je da u svemu tome ne m`e biti ni pomena o nekoj nadaleko smi{qenoj i
nepopustqivo sprovo|enoj dr`avnoj politici.
Treba dakle rase}i ovu antidr`avnu vezu izme|u vlade i narodnog
prestavni{tva, i rastaururati dr`avu, potpunim i neograni~enim vra}awem
izvr{ne vlasti u ruke vladaoca.
?
Nema vi{e vlade. Ima samo ministara, koje postavqa i otpu{ta vladalac, i
koji su odgovorni samo i iskqu~ivo vladaocu.
Narodno prestavni{tvo ima puno pravo, kao uostalom i javno mwewe kao i
svaki pojedinac da vr{i najneposredniji i najstro`iji nadzor nad radom
ministrara. Ono }e taj nadzor vr{iti preko usmenih i pismenih pitawa na
ministre, na koja su ovi obavezni da daju sav potreni odgovor, tra`ewem
skup{tinskih anketa, i u slu~aju kad na|e da je rad jednog ministra neispravan ,
optu`ivawem ministra vladaocu.
Ali se u narodnom prestavni{tvu nikada ne sme postaviti pitawe poverewa
ministrima kojim se danas zakqu~uju interpelacije. Vladalac je jedini sudija , da
li je jedan ministar koreistan ili {tetan dr`avi.
Nepostojawe vlade, i odgovornost ministara iskqu~ivo i samo vladaocu,
povla~i i to, da odbijawe jednog vlado~evog predloga zakona od strane narodnog
prestavn{tva nema nikakve veze sa daqim ostajawem ministara na polo`aju .
Vladalac je taj koji uz saradwu narodnog prestavni{tva vr{i zakonodavnu vlast.
Minstri samo u ime vladaoca obrazlo`avaju narodnom prestavni{tvu potrebu
jednog zakona. [ta nastupa kada narodno prestavn{tvo odbije da primi jedan
ovako predlo`eni zakon, i kako se stvoreni sukob izravwava o tome ovde ne
mo`emo govoriti jer je z a to potrebno prvo znati preure|ewe zakonodavne
vlasti koje mi predla`emo.
Napomiwemo ovde samo jo{ ovo. Da bi se dana{wa antidr`avna veza izme|u
vlade i narodnog prestavn{tva {to potpunije presekla, potrebna je izri~na
odredba, da nijedan narodni poslanik ne mo`e postati ministar ako prethodno
ne polo`i ostavku na mandat.
?
Prva dobit. Vladalac vodi dr`avnu politiku. Treba dobro razumeti sav
ogromni zna~aj ove promene.
Dr`avna politika dobija jedan stalan i siguran oslonac. Kontinuitet
dr}avnog rada je uspostavqen. Postoji mogu}nost da dr`avna politika dobije
daleke ciqeve, i da se ti ciqevi s planom i bez prekida kroz sve mene, uspehe i
neuspehe, uporno i koliko se mo`e ostvaruju. Vladalac je tu da sve to osigura ,
jedan nepromenqivi i od svih nezavisni ~inilac, koji zna {ta je ju~e po~eo, {ta
danas radi i {ta }e sutra nastaviti. Monarhija je obezbe|ena i od iznenadne i
prerane smrti vladaoca, jer je politika dr`ave politika vladala~kog doma,
postoji tradicija ku}e, u kojoj je naslednik odrastao, s kojom se sa`iveo i koju
neminovno nastavqa. Politika dr`ave izlazi iz trenutnog i pojedina~nog u
kome je narodno prestavni{tvo, iz wegovih uskih i nedostojnih strana~kih i
li~nih ra~una, i pewe se na visinu prestola odakle se vidi sva istorija unatrag
i unapred, i na ~ijoj visini jedino mo`e da se ima stalna i nepokolebqiva voqa,
i uvek budan smisao da se istorija u sve ve}em nastavi.
Tako sa monarhijom, izvr{uje se i restauracija dr`ave, u najpunijem smislu
ove velike i ozbiqne re~i
?
Neka se ne misli da }e ovompromenom narodno prestavni{tvo izgubiti od
svoga zna~aja i uloge koju treba da vr{i u dr`avi.
Zadatak je narodnog prestavni{tva da u nacionalnoj dr`avi odr`ava vezu
izme|u vladaoca i rasnog nagona naroda. Taj zadatak ono danas nije u mogu}nosti
da vr{i, jer je narodno prestavni{tvo potpuno u{lo u izvr{nu vlast i sav svoj
rad svelo na otimawe oko vlasti. Od izbora zavisi ko }e da vlada, a vladati u
demokratiji zna~i bogatiti sebe i svoje prijateqe. Zato su se u izbore sru~ili
svi nedopu{teni.
Narodno prestavn{tvo, kada bude izi{lo iz vrtloga izvr{ne vlasti , vrati}e
se svome pravom i istorijskom zadatkku, posta}e iskreni tuma~ potreba i ose}aja
naroda pred vladaocem.
 ?
Najpogre{nije bi bilo misliti da }e neogovorno{}u vlade narodnom
prestavni{tvu biti umawena odgovornost ministara.
Dana{wa odgovornost ministara narodnom prestavni{tvu jeste prazna re~.
Vlade i ministri padaju, ali sa tim dr`ava nema veze. To su posledice borbe
stranaka i li~nosti u narodnom prestavni{tvu. Ministar politi~ki i li~ni
protivnik i kad je najkorisniji za dr`avu, bezobzirno se napada, ministar
politi~ki i li~ni prijateq i kad je naj{tetniji za dr`avu bezobzirno se brani.
Me|utim, narodni poslanici, koji znaju da ministarske promene ne zavise od
wih, i da se iz poslani~kih klupa ne ide za ministra mo}i }e da vr{e
nepristrastan i strog nadzor nad radom ministara.
Ali se u na{em poretku javqa i vladalac, i stupa u primenu te{ka i ozbiqna
odgovornost ministra vladaocu, najstra{nija odgovornost koja postoji.
Ministar koji zna da je na polo`aju samo poverewem vladoca retko }e kad
smeti da neispravnim radom izneveri to poverewe. Jer ima duboke razlike
izme|u izneveriti povere we svoje skup{tinske ve}ine, i izneveriti poverewe
vladoca. Izneveriti poverewe vladaoca, to je izdati vladaoca, a zato se odmah
gubi glava.
Ali najpunija sigurnost za odgovornost ministara jeste u tome {to ih
postavqa i smewuje vladalac, i {to narod to zna. Vladalac, svestrano
obave{tavan od strane narodnog prestavni{tva i javnog mwewa nikada ne}e
hteti da trpi ne neisp ravnog ministra nego ni ministra porotiv koga postoji i
najmawa sumwa, jer se tu pojavquje wegova vladala~ka odgovornost pred
istorijom i spomen koji }e wegova vladavina ostaviti.
Te{ko je strahovito je te{ko u monarhiji biti ministar.
 GLAVA [ESTA

SOCIOLO[KO-FILOSOFSKI
APENDIKSI
1. Razmi{qawa o gradu (''Ideje'' 2 februar 1935. god.)
2. Razmi{qawa o gradu (''Ideje'' 26 jun 1935. god.)
3. Razmi{qawa o gradu (''Ideje'' 29 jun 1935. god.)
 RAZMI[QAWA O GRADU

Ne mo`e se re}i: ,,Nema Boga!'', i ostati ~ovek. I kako ve}ina onih koji
odri~u Boga ipak ostaju qudi, to je kod wih ovo odreicawe samo stav oholosti.
?
Razlika izme|u korisnoga i dobroga nije u otsustvu nagrade za dobro. Re~eno
je da onaj koji se odri~e svega prisvaja sve. Razlika je samo u kakvo}i nagrade. To
je razlika izme|u zadovoqstva i sre}e. I kada Uajl uzvikuje: ,,Nesre}a !
Zadovoqstvo!'', on se izja{wava za korisno protivu dobroga. Dobro je uvek i
korisno, kao {to vi{e sadr`i ni`e. Ali dobro koje bi se vr{ilo zato {to je
korisno prestalo bi biti to. Zato }e ostati uzaludni svi poku{aji da se qubav
zasnuje kao pravilno shva}ena sebi~nost, qubav koja po~iwe ta~no od trenutka
kada se zaboravi na sebe.
?
Pad duhovnosti kojem pristustvujemo nigde mo`da nije tako dubok kao u
vladaju}em shvatawu o postanku qudskih doga|aja. ^ovek je u tom shvatawu prvo
ukinut kao li~nost i vrgnut u gomilu, koja je tek ~inilac doga|aja. Ali se nije
ostalo na tome, nego je i ta gomila stavqena pod vlast svojih nagona i pritiska
stvari. Tako, u isto vreme kada je ~ovek zbog svoga duha progla{avan carem
prirode, na~elo sopstvenog zbivawa wegova stavqano je van toga duha, koji ovo
zbivawe ima samo da trpi. Duh najboqih nemo}an je prema doga|ajima i uloga
wegova svodi se na tuma~ewe onoga {to ho}e gomila, koja opet ne}e ni{ta, jer je
i sama gurana silama koje su van wena razuma i voqe. I mo`da je ovo shvatawe
glavni o~aj doba. Jer i mnogi od onih koji bi hteli vaskrs duhovnosti ne znaju
nam ni{ta drugo re}i nego da ~ekamo da nam sam razvitak stvari otvori puteve
spasewa. Izgleda najzad da je ovo shvatawe toliko lak{e ovladalo {to je
nasa|eno na jednu uro|enu osobinu ni`ega ~oveka, koju je ~ak i jedan Luj XIV,
me|utim poslenik koji bi se najmawe imao po`aliti nepriznawem savremnika ,
gorko zapazio: ,,^esto se doga|a da qudi ho}e da pomra~e zaslugu za dobra dela
zami{qaju}i da se svet sam upravqa, nekim nenadnim i prirodnim revolucijama
koje je nemogu}e izbe}i : mi{qewe koje prosti duhovi primaju bez muke po{to ono
laska wihovoj slaboj prosve}enosti i wihovoj lewosti, dopu{taju}i im da svoje
pogre{ke nazivaju nesre}om a trud drugoga sre}om.''
?
Veruje se da je zajedni~ki jezik jednog naroda delo celog tog naroda, u svakom
slu~aju delo ve}ina a ne mawina. Tako bi zajedni~ki jezik bio demokratska
pojava po prevashodstvu. Prizna}e se da je te{ko na}i verovawe koje bi imalo
{iru pro|u. To ga me|utim ne spre~ava da bude zabluda kao i tolika druga op{ta
mesta. Zabluda ovde poti~e iz nepoznavawa bitne razlike koja postoji, u pogledu
stvarawa izme|u zajedni~kog jezika i dijalekata, nepoznavawe prihva}eno i
podr`avano onom op{tom te`wom da se po svaku cenu ospori zna~aj mawine u
qudskim doga|ajima.
Zajedni~ki jezik, za razliku od dijalekata, ne stvara se samoniklo prirodnom
igrom jezi~kih delawa. U wegovu stvarawu presudnu ulogu imaju ~inioci koji
nisu jezi~ki nego socijalni. To mo`e biti, na primer, pro{irewe jedne dr`ave,
ili uticaj jednog stale`a, ili rasprostra wewe jedne privrede, ili zara~ewe
jedne kwi`evnosti, ili {irewe jedne religije, obi~no vi{e ovakvih uzroka
zajedno, dakle uvek neka ~iwenica civilizacije. Renan je jo{ rekao da samo
civilizacija mo`e ra{iriti jezik u ve}em obimu. Jasno je onda da zajedni~ki
jezik uvek mawina name}e ve}ini, jer svi socijalni uticaji polaze od prve i
civilizacija se javqa kao weno delo. To {to je u na~elu odmah jasno, potvr|uju u
pojednosti istorija stvarawa raznih zajedni~kih jezika kako je danas u nauci
ispitana i utvr|ena. Svugde nalazimo da je zajedni~ki jezik prvo bio govor jedne
mawine i ra{irio se zahvaquju}i socijalnim ~iniocima sa sedi{tem u toj
mawini.
?
Dru{tvo je op{ta re~ za zajednicu, te rema tome obuhvata pored ostalih
udru`ewa iz kojih se ova sastoji i dr`avu, doja je istana najvi{e, ali teko|e
jedno od tih udru`ewa. Ali se re~ upotrebqava i u zna~ewu skupa ostalih
udru`esa sem dr`ave. tu se dru{tvo javqa kao zaseban pojam prema dr`avi i
granica izme|u wih postavqa se ovako. Dr`ava je sve {to je potp~iweno wenoj
vlasti i dru{tvo postoji koliko u zajednici ima drugih vlasti sem dr`avne. Ako
bi, na prime, mu`ev qeva i o~inska vlast bile uginute u korist dr`avne,
porodica bi prestala postojati. Tako je i sa svima ostalim udru`ewima
dru{tva. U zajednici u kojoj bi sve bilo pot~iweno dr`avnoj vlasti, dru{tvo ne
bi postojalo. To bi ujedno bio i kraj svih sloboda. Zato {to pitawe slobode nije
ko }e vr{iti dr`avnu vlast, to je pita we vlasti, nego nad ~ime ta vlasti ne}e
biti vr{ena. Ta~no tu pogre{ku u~inili su oni koji su hteli da re{e veliko
pitawe slobode koje se bilo postavilo pod kraj apsolutne monarhije. Misle}i da
re{avaju pitawe slobode, oni su re{avali pitawe vlasti. Dr`avna vlast u
pogledu svoga predmeta zadr`anaj e kako ju je bio izgradio razvitak apsolutizma,
a promewen je samo podmet wen. Tako je pitawe slobode ostalo nere{eno, a
pitawe vlasti, zato {to je re{avano u ciqu da se obezbedi sloboda a ne vlast,
bilo re{eno pogre{no.
?
Svi zakonodavci dele se pre svega po tome da li prvo prou~avaju qude i posle
prema wima pode{avaju ustanove, ili prvo izmi{qaju ustanove i posle tr`e od
qudi da ima se saobraze. Jo{ je aristotelo presudio na kojoj je strani istina
rekav{i da ,,politika ne pravi qude nego ih upotrebqava onakve kakve ih dobija
od prirode''. Platonova utopija, na primer, kao uostalom i tolike druge, svodi
se na to {to je on hteo savr{enije ure|e we nego {to qudi mogu podneti . On je to
osetio, i zato je po~eo pravqewem qudi, ~ime je razume se iza{ao iz politike
?

Kraq na~elu republika. To je formula u koju je Moras sa`eo ustav koji

predla`e Francuskoj. Ona sadr`i dve stvari. Dr`avu treba suziti u korist
dru{tva stvarawem slobodnih podzajednica. U tako su`enoj dr`avi treba
osigurati vlast vaspostavqawem monarhije. U svojoj su{tini Morasov ustav nije
ni{ta novo. On pretstavqa op{tu te`wu za ravnote`om vlasti i slobode koju
seu imali svi veliki politici re{avaju}i je na razne na~ine prema posebnim
prilikama odnosnih zajednica. Koliko se ti~e samo Francuske i od Revolucije,
Moras ima za prethodnike Rivarola, Male di Pana, Mestra, Bonalda, Balzaka,
Konta, Fistel de Kulan`a, Tena, Renana, Le pleo, La Tur di Pena, Lemetra ,
Baresa, Bur`ea, , celu kontrarevolucionarnu struju francusku, kojoj se jednom
stranom wihova dela mogu dodati Prudon i Sorel. Toj staroj stu{tini
politi~ke mudrosti Moras je dao nov oblik. Ovako u`e shva}enom morasizmu
mogu se u~initi tri primedbe.
1. Moras deo svoga ustava koji se odnosi na kraqa vi{e isti~e nego
onajkoji se odnosi na republike. Oni su me|utim podjednako va`ni.
Demokratija je isto tako zlo {to je nadle`nost dr`ave pro{irila na
celo dru{tvo kao i {to je u toj svemo}noj dr`avi razorila vlast.
Francuske prilike ne dou{taju izuzetak u ovompogledu. Ako danas
Francuska trpi zbog otsustva vlasti u dr`avi, ona isto toliko trpi i
zbog otsustva sloboda u dru{tvu. Sve {to se mo`e uzeti kao opravdawe
za ovo davawe prvoga mesta kraqu, to je da Moras smatra da }e tek
wegov povratak otvoriti mogu}nost za stvarawe republika, kao i da su
predrasude protivu kraqa mnogo ja~e nego ono protivu republika,
tako da ube{ivawu u prvom pravcu treba posvetiti glavni posao.
2. Aristokratsko na~elo ostaje zanemareno kod Morasa, premda je on
pristalica ovoga na~ela. Dobija se utisak da li kod wega ima od one
zablude o ,,kraqu i narodu''. Ovde se dodu{e narod javqa prirodno
udru`en u slobodna tela, kao {to prema demokratskom narodu gomili
pretstavqa izvesno aristokratsko ure|ewe. Ali stoji da glavno
pitawe nije ni u kraqu ni u narodu. Ono je uvek bilo u potrebi da se
mawini boqih osigura vo|stvo zajednice. To je najprostiji i
naosnovniji zakon svakoga dru{tva. Morasov kraq je dobra stvar i
wegove republike su dobra stvar, ali pod uslovom da sve to ima za
posledicu vo|stvo zajednice od strane mawine boqih. Kada se ka`e da
je wegov ustav dobar, onda se misli da on vi{e nego drugi ustavi
dopu{ta primenu aristokratskog na~ela. Ako do te primeni ne bi
do{lo, cela reforma ostala bi proma{ena. Moras me|utim zanemaruje
to glavno pitawe. Moglo bi se re}i da n smatra da }e aristokratija
sama po sebi stvoriti povratkom kraqa, a prema Spinozinoj
definiciji da je monarhija uvek aristokratija ~inovnika. Tako bi
Moras ovde sretao Monteskija, koji je, ne veruju}i da se engleske
ustanove mogu prosto presaditi u Francusku , zami{qao da kraqa
snabde jednom vrstom ~inovni~ke aristokratije. Ali ~inovni~ka
aristokratija, pored ostalih mana, nema su{tinu aristokratije, a to
je nezavisnost polo`aja. Spinozina ~inovni~ka aristokratija je
contradictio in adjecto. U odbranu Morasovu mo`e se re}i da je ovaj
nedostatak u wegovoj misli francuski nedostatak. Moras koji bi bio
Englez predlo`io bi svojoj zemqi isti ustav, samo bi sve bilo
nadahnuto presudnom ulogom aristokratije koju taj ustav ima da
obezbedi. Ali je u francuskoj istoriji aristokratija ostala iz akraqa
i za naroda, {to su i kraq i narod platili poznatom cenom, i zbog
~ega se danas zemqa nalazi pred potrebom da se u woj vaspostavqaju i
vlast i slobode.
3. moras ne podvrgava kritici apsolutisti~ko doba francuske
monarhije. Me|tuim, jedan kriti~ar dr`avnoga apsolutizma
demokratije to nije smeo propustiti. Demokratija je svoje shvatawe
dr`ave bo`anstva nasledila od apsolutne monarhije. Tako Morasova
kritika dr`avnoga apsolutizma demokratije ostaje bez obja{wewa
 porekla. Ustav koji on predla`e potse}a na doba koje francuski
istori~ari nazivaju umerenom monarhijom. I onda je prema toj
umerenoj monarhiji, gde je kraq zaista bio na ~elu republika, trebalo
osuditi apsolutnu monarhiju, koj apretstavqa prvo ru{ewe te
ravnote`e vlasti i slobode. Morasovo nevo|ewe ra~una o ovome mo`e
se objasniti , ali razume se ne i opravdati, potrebom da se radi bu|ewa
monarhisti~kog ose}awa u zemqi pre|e preko na~elne pogre{ke jednog
doba koje je ina~e bacil
o najve}i sjaj na francusko ime.
?
Pod poretkom gra|anskoga rata stranaka, i po{to se vladaju}e stranke vi{e
mawe smewuju, nema skoro nikoga koji nije gowen od dr`avne vlasti. Ali ono
{to je naro~ito dostojno pa`we, to je da u tome omnium bello contra omnes nije
ugled stranaka taj koji strada. Dr`ava i{~ezava dok pripadnost stranci , kao
dominium u feudalizmu, ostaje za gra|anina jedini na~in da do|e do socijalnog
okvira u kojem }e na}i za{titu .
?
Samo ula`ewe u apsolutizam ima od one zablude Kantova goluba koji, zato
{to lako leti u zraku, zakqu~uje da bi jo{ lak{e leteo u praznom.
?
Gomila voli osredwost kao riba vodu. ^ovek od vrednosti kojega izabere ,
slu~ajno, nezavisno od onoga {to ~ini wegovu vrednost, zbog drugih osobina
wegovih, uvek joj izmi~e. Nerazumqiv joj je, i zato, mada je wen, izgleda joj tu|.
Weni su samo oni koji, i da ih u~ini li~nostima, ostaju gomila. Preko wih tek
izgleda joj da je ostvarena vlada naroda, da je ona sama na vrhu, i zadovoqna je u
svojoj ~ednoj sujeti. Oni drugi, uvek joj se ~ini da su se udaqili od naroda, i ako
ih bira, ne voli ih nikada. Kao i `eni, kad se udvara gomili, treba ostati na
wenoj meri. Jedna dubqa re~ mo`e da pokvari svu dra` veze. Opet kao i `ena ako
ostanete samo na wenoj meri, i gomila vam pra{ta sve ludosti i sva neverstva.
?
Opravdano bi bilo p~ekivati da progla{ewe jednakosti u pravima i
dostojnosti u~ini da svaki postane zadovoqniji svojim mestom i polo`ajem u
dru{tvu. Ali to {to bi bilo opravdano nije prirodno, jer je priroda ~ovekova
drugoja~ija nego {to misle oni koji na wu svaquju brigu o qudskom vladawu.
Progla{ewe pomenute jednakosti imalo je naprotiv uvek za posledicu da je
svaki, smatraju}i da su mu svi putevi otvoreni, postajo nezadovoqniji onim {to
je, zavidqiviji na one iznad wega, nestrpqiviji da se progura u predwi red.
Nema sigurnijega na~ina da unesete op{ti nemir u dru{tvo i u~inite qude
nesre}nima nego da im ka`ete da imaju prava na sve i da su dostojni svega.
?
Budu}i da ~ovek ne mo`e biti protivu pravde a da ne ukinu sebe kao li~nost,
to izgleda da za jednakost nema boqe odbrane nego re}i da ona ostvaruje pravdu.
Ali sva zabuna ovde nastaje otuda {to se propu{ta da odredi o kojoj je jednakosti
re~, jer ova mo`e biti kako pravdena tako i nepravdena. Re{ewe je dao
Aristotelo: ,,Izgleda da je jednakost prada, i ona je zaista to; ali ona nije to za
sve: ona je to samo izme|u jednakih. Nejednakost tako|e mo`e izgledati pravda, i
ona je zaista to; ali na nije to za sve: ona je to samo izme|u nejednakih''
?
 Jednakost hri{}anska protivnost je one demokratske. Ako crkva ka`e qudima
da su jednaki, ona im ka`e da su jednaki u ni{tavilu svome. Ona nikada ne govori
qudima o pravimanego samo o du`nostima. Weno propovedawe jednakosti ide
zajedno sa propovedawem odricawa od zemaqskoga. Zato wena jednakost ne
podi`e zavist ni`ih ve} obara gordost vi{ih.
?
Potreba jedne smi{qenije proizvodwe i pravi~nije raspodele dobara, to je
pitawe toliko u sredi{tu svekolikoga `ivota dru{tvenog, da se iskqu~ivo na
wega misli kada se ka`e socijalno pita we. Ono se bli`e mo`e postaviti ovako.
Kako da se otklone neda}e koje privredni razvitak prate izgleda neminovno, u
poretku ad usum populi nazvanom kapitalisti~ki, a koji je jedino ispravno
nazvati liberalni? Na}i na~in da se re{i protivre~nost izme|u privrede i
dru{tva, nepobitno ispoqena u toku veka i po vlade liberalne ekonomije, tako
da stvarawima u privrednom redu odgovaraju ru{ewa u socijalnom, i koliko
napreduje razvitak u privredi, toliko raste, kao wegova senka, poreme}aj u
dru{tvu. Neda}e se svode na dva temeqna zla. Proizvodwa nije u mogu}nosti da
svoju delatnost ravna prema potrebama potro{we drugoja~ije nego naknadno,
preko potresa i kriza koji poga|aju celo dru{tvo. S druge strane, radni~ka
klasa postaje prirodno neprijateq dru{tva koje se jednovremeno svojom
proizvdowom zasniva na woj, kao na jednom ~iniocu poznatog trinoma, a svojim
je ustanovama izbacuje van svoga reda, kao da mu je strano telo.
?
Dr`ava je nesposobna da bude preduzetnik bez obzira {to bi weno osobqe
bilo stru~no, jer se ovde postavqa jedno drugo pitawe razvika u privredi izme|u
rada za sebe i rada za drugoga, dakle izme|u doma}ina koji te~e i ~inovnika koji
upravqa.
?
Sva liberalna ekonomija zasnivala se na dva na~ela, podjednakko va`na za
wu: na na~elu da je li~ni interes pokreta~ svake proizvodwe i na na~elu da je
li~ni interes istovetan sa op{tim pod liberalnim poretkom. Ali kakav ~udan
susret: dok je prvo na~elo sadr`avalo veliku istinu, daklo ne~uven polet
privredi i u{lo u nauku kao kona~na tekovina, dotle je drugo na~elo
pretstavqalo grubu zabludu, prouzrokovalo najve}e socijalno pitawe za koje
istorija z na i do~ekalo da bude odba~eno kao apsurd.
?
Danas su sporazumi me|u narodima mogu}ni samo na istini da je narod osnova
`ivota ~ove~anstva. To je uvek isti zakon da je vlast nad stvarno{}u uslov qena
pot~iwavawem toj stvarnosti.me{unarodni duh, koji odbacuje ovu istinu i ho}e
jedno ~ove~anstvo iznad naroda, glavni je uzrok nepovere wu, pometwi i razdoru
me|u narodima. Dela wegova su{ta su protivnost re~i wegovih. Samo oni koji
stoje na narodnom stanovi{tu mogu ostvariti sporazume me|u narodima, jer su za
wih svi sporovi jasno postavqeni i imaju merilo za ocenu uzajamnih ustupaka .
Ti sporazumi ne mogu danas biti drugoja~iji nego posebni, delimi~ni i
privremeni, dakle skromni, ali zato, za razliku od onih drugih, stvarni.
?
Ako ~ove~anstvo sa~iwavaju svi qudi, wega nose izvesne zajednice. U svakom
vremenu ima odre|enih zajedica koje dr`e op{tu o~evinu ~ove~anstva .
Nesumwivo da treba voleti sve qude. Ali ta op{ta qubav prema qudima mo`e
uroditi suprotnim posledicama ako se u svakom vremenu ne vodi ra~u~na, u
pogledu na vrednost za ~ove~anstvo, o jerarahiji me|u zajednicama. Tako se iz
qubavi prema svima qudima tra`i oslobo|ewe uro|enika svih kolonija. Ali
kako postoja we kolonija velikim delom omogu}uje metropolama da op{tu
ste~evinu ~ove~anstva dr`e na visini na kojoj se nalazi, jasno je da bi ovaj ~in
qubavi prema samima qudima imao za posledicu op{ti pad ~ove~anstva. Sve
velike civilizacije postojale su na razlici koju su pravile izme|u sebe i
varvara. Hri{}anstvo sa svojim na~elom jednakosti i qubavi me|u qudima nije
moglo izmeniti ovu stvarnost. Ono nije moglo ni i}i za tim da je mewa, jer je
svoja na~ela, kao i svaka prava religija, progla{avalo za carstvo nebesko a ne
zemaqsko. Sve {to je ono u ovom pogledu u~inilo, a to je ogromno, bilo je da je
stav prema varvarima postao ~ove~niji . Zato nas wegova crkva i u~i da te`imo
li~nom savr{enstvu, a koliko se ti~e dru{tvenog stawa, da se ubla`i i popravi
ono {to se razumno mo`e ubla`iti i popraviti.
?
Re{iti pitawe svoga naroda, to je re{iti pitawe wegova pripadawa
~ove~anstvu. Ovome se me|utim mo`e pripadati samo pripadawem jednoj od
wegovih civilizacija, van kojih ne iznad kojih ne postoji nikakvo ~ove~anstvo.
Re{ewe ovoga pitawa je bilo mnogim narodima dato samimm polo`ajem
wihovim. Te{ko}a postoji kod naroda koji se nalaze u me|uprostoru dveju
civilizacija. To su pastor~ad istorije koja u qudsku porodicu imaju u}i
usinovqewem.
?
Iskustva istorije pokazuju da je revolucionarni duh uvek pobacivao. Sve {to
mu se mo`e priznati u zaslugu, to je da je uzvitlavao stvarnost i pitawa o{tro
postavqao. Ali kada je trebalo stvarnost savladati i pitawa re{iti , onda su
uvek dolazili da svr{e posao oni drugi qudi.
?
Pogre{no je ra{ireno mi{qewe da revolucije prvenstveno nastaju zbog
imovinskih nepravdi . Prirodno je da ne pre svega nastaju zbog onoga {to qudi
najte`e podnose, a to nisu imovinske nepravde. Spinoza ka`e: ,,Qudi su po svojoj
prirodi takvi da ni{ta ne podnose te`e nego kada im se mi{qewa koja oni dr`e
za istinita upisuju u greh protivu zakona''. Dok qudi od misli mogu slobodno da
kazuju {ta misle, nema velike opasnosti od revolucije. Kada se me|utim zabrani
sloboda mi{qewa, onda se oni koji ne mogu `iveti bez te slobode la}aju sviju
sredstava, a prvo im je sredstvo da siroma{nima objasne da su za wihovo
siroma{tvo krivi bogati. Sve revolucije su preipremili qudi od misli, jer ko
bi ih drugi pripremio, i pripremili su ih prvenstveno zato da bi svojoj misli
osvojili slobodu, jer im je sve drugo mawe drgoceno od we.
?
Cedant arma togae. Ako ovo treba da bude {to drugo sem krik gra|anske svesti ,
onda je Ciceron re{io pitawe tako {to ga nije ni postavio. Ne mo`e biti spora
da je gra|ansko kad vojnim, jer bi u protivnom zna~ilo sporiti da je op{te nad
pojedina~nim. Nije dakle pitawe ko treba pred kime da ustukne, nego kako }e
gra|anin i vojnik, podjednako potrebni, slu`iti jedan pored drugoga istoj
stvari. To je re{iti te{ko}u, mo`da najve}u koja se politicima postavqa, da
ma~ ostaju}i o{tar bude samo svetovna ruku gra|anstva.
?
 Najboqe je za otad`binu kada su gra|ani vojnici i vojnici gra|ani, jer su
tada najboqe brawene ne samo granice od neprijateqa nego i ustanove od
pustolova. Rubikon je pre|en i javna stvar pala u ruke ovih kada su se u vojsci na
ra~un gra|ana namno`ili najmnici. I nije re~ samo o najamnicima. Svaka
staja}a vojska prirodno te`i da se odvoji od gra|anstva, te je potrebno u
ustanovama preduzeti sve mere obezbe|ewa.
 RAZMI[ QAW A O GRADU

Platon razlikuje vlast na dobru i r|avu, dakle u pogledu wene su{tine a ne

vrsta, prema tome da li se ona vr{i u interesu vladanih ili u onom vladaju}ih.
Tako je aristokratija vlast mawine vr{ena u interesu ve}ine, a oligarhija vlast
mawine vr{ewa u vlastitom interesu. Istu razliku Platon postavqa izme|u
kraqevstva i tiranije, i tako redom.
Ovome se mogu u~initi tri primedbe :
1. Platonova podela vlasti pretpostavqa razli~nost, ako ne i suprotnost
izme|u interesa vladanih i noga vladaju}ih. Me|utim, ba{ u pogledu
ciqa vlasti, koji je dobro zajednice, vladini i vladaju}i imaju
istovetnsot interesa kao ~lanovi te zajednice.
2. Ne~ove~anski je tra`iti od qudi da ne vladaju u svom interesu, tim pre da
vladaju suprotno wemu. Helvecije ka`e: ,,Niko nije nikada na svoju {tetu
sara|ivao na javnom dobru''. Platon pogre{no defini{e aristokratiju i
kraqevstvo, jer ovi uvek vladaju u svom interesu, samo im je polo`aj takav
da se wihov interes poklapa sa op{tim. Ove vladavine u samim
ustanovama ostvaruju savet Demostenov: ,,Ako uvek treba tra`iti ono {to
je pravo i to vr{iti smatram da svaki u isto vreme treba da poku{a da
dovede u saglasnost pravdu sa interesom.''.
3. Kako Platon smatra za dobru onu vlast koja se vr{i u interesu vladanih ,
bilo je potrebno da povu~e razliku i ka`e nam u kojem interesu wihovu,
jer oni imaju vi{e vrsta interesa koji se ne podudaraju i ~ak iskqu~uju.
Tako je demokratija vlast koja se delom vr{i u interesu vladanih, ali
kako ona pri tom vodi ra~una o wihovu pojedina~nom i trenutnom
interesu, zanemaruju}i op{ti i trajni interes wihov, to je ona ipak i tim
delom, r|ava vlast.
Aristotelo kao i platon , smatra da je bitno razlikovati vlast na dobru i
r|avu pre wene podele na vrste. Ali je wegovo razlikovawe iznad ovih
primedbi, jer on uzima za merilo ne interes vladanih nego javno dobro.
?
Dr`ava ima za zadatak da idr`ava poredak, unutra{wi i spoqa{wi mir, a ne
da prosve}uje gra|ane. Demokratija koja je, protivno hri{}anskom na~elu o
podeli na svetovno i duhovno proglasila dr`avu za prosvetiteqa, u~inilaj e
najgoru uslugu prosveti: oduzela joj wenu osnovnu slobodu. U tom pogledu ne
mo`e se ni{ta odlu~nije ni prostije re}i od onoga {to je kazao Spinoza :
,,Prosvetne ustanove u dr`avnim rukama imaju za ciq ne toliko razvitak duhova
koliko da ove dr`e pod stegom''.ako prosveta ne spada u nadle`nost dr`ave, ona
ne spada ni u nadle`nost op{tine, sreza ili pokrajine. Prosvetu treba urediti
kao zasebnu slobodu daju}i je u nadle`nost naro~itim samostalnim telima.
?
Nacionalna dr`ava sa~iwava, u moderno doba, bitni oblik qudske zajednice
i osnovu preko koje se vr{i istorija qudi, kao {to je op{tinska dr`ava bila to
u anti~kom svetu, feudalna dr`ava u sredwem veku.
 ?
Dana{wi ukus za Aziju koja se pretstavqa kao nova budu}nost ~ove~anstva
prema Evropi koja postaje wegova nova pro{lost, svodi se na verovawe da tamo
puno}a li~nog i unutra{weg `ivota ima vi{e mogu}nosti i prava nego ovde.
Sporedno je da li je to ta~no. Koliko su azijske civilizacije mawe poznate ,
koliko uop{te ima mawe mogu}nosti da ih mi shvatimo, toliko raste
odu{evqewe za wih svih `ednih novoga,jer toliko lak{e mogu na}i tamo svoj
san. Glavno je da se u Aziji vidi oslobo|ewe od evropskih okvira , te tu vi{e i
nije pitawe o nekim naro~itim evropskim okvirima, nego je prosto posredi
pobuna protivu okvira uop{te. To je poznati krik za puno i ni~im nesputavano
ostvarivawe li~nosti , za neprikosnovenost onoga {to `ivi u nama kao jedine
istine, dobra i lepote, za svetiwu ~ovekova ja. To je nov talas staroga
individualizma koji uvek nadolazi kada brane jedne civilizacije popuste. Ali je
to u isto vreme i nov talas varvarstva. To {to je ova pobuna zvani~no uperena
samo protivu evropske civilizacije, mesto koje tra`i drugu boqu, ne treba da
nas zbuni. Ustaju}i protivu okvira , ona samim tim ustaje protivu civilizacije
kao takve, jer se ova bez wih ne mo`e zamisliti.
Civilizacija je socijalno delo, te prema tome i vrline koje je stvaraju, dr`a
i kre}u, moraju biti socijalnog reda. Koju op{tu ~iwenicu prvo zapa`amo kada
se ti~e civilizacije? Ona je delo slo`nih napora pojedinaca. Otuda odmah red
kao neumitan uslov i potreba civilizacije, red koji nije ni{ta drugo do
ograni~avawe pojedina~noga radi sklada celine. Neograni~eno ostvarivawe
li~nosti iskqu~uje red koji sadr`i pre svega pojam granice. I we ovde u pitawu
ostvarivawe li~nosti samo u pogledu materijalnih prava wenih. To pre svega
va`i za weno ostvarivawe u duhovnom pravcu. Duhovni je nered uzrok kao {to je
i posledica svih drugih nereda. Mo`e li me|utim biti duhovnoga reda ako se
svaka misao neograni~eno ostvaruje? Jedva da je potrebno napomenuti da je ovde
re~ samo o ograni~avawu misli posredstvom misli. Kako }e se me|utim misliti
dovoqno isto, da bi se moglo dovoqno slo`no delati, ako misli nisu ni~im
vo|ene ako osnovni pravac duhovnoga ostvarivawa pojedinaca nije dovoqno
obele`en okvirima? Zato su sve civilizacije po~ivale na izvesnim op{te
priznatim istinama, kretale se oko wih, i samo koliko je bilo takvih istina ,
koje su bile toliko okvira , bilo je i civilizacije. Nesumwivo da su ovo stvari
koje padaju pod prvo shvatawe. Ali se duhovna pometenost ovoga doba i sastoji u
tome {to se ba{ te prve i o~igledne istine danas najvi{e i naj`u~nije
osporavaju. Mi odavna nemamo nasladu da `ivimo u jedno klasi~no doba, te smo
zato prinu|eni kad god ho}emo da se objasnimo, da pristupamo svakovrsnim
osnova~kim razlagawima. Koja je druga op{ta ~iwenica civilizacije? Ako je
civilizacija, posmatrana u bivawu, delo slo`nih napora pojedinaca, ona je,
posmatrana u kretawu, delo slo`nih napora nara{taja. Dakle, kontinuitet opet
kao jedan neumitan zakon civilizacije. [ta je me|utim kontinuitet ako nije
dosledan rad na istoj osnovi i u istom pravcu, omogu}en samo postojawem
okvira? Tre}a op{ta ~iwenica civilizacije bilo bi jerarhija vrednosti .
Me|utim, neograni~eno ostvarivawe li~nosti, sa onim {to `ivi u nama kao
jedinom istinom, dobrom i lepotom, pretpostavqa i osve{tava jednakost
vrednosti, jer ne priznaje nikakvo op{te merilo izvan i iznad li~noga ose}awa.
I tako redom. Posmatrate li ma koju op{tu ~iwenicu civilizacije, dolazite do
zakqu~ka da je individualizam iskqu~uje, jer se uvek civilizacija javqa kao
socijalno delo. Nesumwivo da bez ostvarivawa li~nosti nema ni~ega. Hegelovo
ugi{ivawe pojedinca pod ,,socijalnom moralno{}u'' nije nikakva odbrana
civilizacije, i kada on uzvikuje da je ,,za objektivnu moralnost svejedno da li
pojedinac postoji'', onda je to varvarstvo u drugoj krajnosti. Ali tajna uspeha
velikih civilizacija , unutra{wi izvor wihova cvetawa, i le`i u tome {to su
one uspele da pomire u svima pravcima individualnu potrebu slobode i
socijalnu potrebu okvira . Svaka je civilizacija pre svega delo mere. Nema
nijedne velike umetnosti, filosofije, religije, vladavine koja u visokom stepenu
nisu imale ose}a we mere. Ali i sama ta mera, ~ija je va`nost za civilizaciju
tako op{ta, nije li i ona vrlina duboko socijalna, koja ne `ivi u li~nosti kao
ne{to dato ve} je plod duga upra`wavawa okvira? Mo`da ni za jednu drugu
vrlinu ne va`i u tolikoj meri eti~ko na~elo Aristotelovo, da ~ovek sve vrline
sti~e ,,izvr{avawem radwi''.
 RAZMI[ QAW A O GRADU

Kada je re~ o ravnopravnosti `ene u porodici, onda sve zavisi od gledi{ta

na koje se stavite. Svaka rasprava osta}e besplodna, svi razlozi za i protiv
re~eni u vetar, ako se prvo ne ra{~isti ovo prethodno pita we gledi{ta .
Me|tuim, to pita we jednom ra{~i{}eno, svaka rasprava postaje izli{na, toliko
i jedno i drugo gledi{te imaju svoje o~evidne razloge. Ako se stavite ne
gledi{te pojedinca, dakle ako posmatrate `enu kao odelitu li~nost ~iju te`wu
za punim ostvare wem treba zadovoqiti, onda weno pravo da bude jednaka sa
~ovekom na celoj liniji pada pod prvo shvatawe. Ali ako se stavite na gledi{te
dru{tva, dakle ako posmatrate `enu kao ~lana porodice ~ije jedinstvo,
~vrstinu, trajawe treba osigurati , onda tako isto pada pdo prvo shvatawe
potreba izvesne pot~iwenosti wene glavi te porodice. Aristotelo ka`e:
,,doma}a vlast je monarhija, po{to svakom porodicom vlada jedan''.
?

Sredwi vek, preko hri{}anskoga jedinstva, imao je ose}awe ~ove~anstva

mnogo razvijenije nego dana{we doba. To je bilo jedno dru{tvo naroda mmogo
~vr{}ih osnova i uspe{nijih prinuda nego ovo na{e.
?
Reforma je bila prva znamenita pobuna protivu okvira jednog ve} ~vrsto
postavqena reda, i XVI vek zabele`io je prvi veliki udarac civilizaciji koja se
pod pretsedni{tvom hri{}anstva bila podigla iz grpkih i rimskih razvalina.
Treba priznati, ako je udarac bio prvi, on je bio upravqen u srce. Protivu
kojega okvira ustaje Reforma? To je okvir izme|u ~oveka i ve~noga. Koju slobodu
tra`i ova? To je sloboda pojedinca u odnosu sa ve~nim. Katoli~ka crkva stajala
je na gledi{tu, da se ne sme dopustiti svakome da tuma~i ve~nu istinu, iz
prostoga razloga {to je to jedini n~ain da ve~ne istine uop{te bude i odr`i se
jedinstvo u ovom pravcu najva`nijem za civilizaciju . Ukidawe okvira i sloboda
misli ovde, bili bi izvor osnovnoga duhovnog nereda iz kojega bi posle,
prirodno i neminovno, proiza{li svi drugi. Rim je smatrao da nema velike
civilizacije bez velike religije, i da velike religije mo`e biti samo ako se
tuma~ewe ve~ne istine izuzme iz nadle`nosti pojedinaca. Reforma, cepawem na
sekte koje je odmah po~elo ~im se svakome priznalo pravo da tuma~i ve~nu istinu
i koje se docnije samo {irilo, dokazalo je da je katoli~ka crkva bila dobro
odmerila opasnost. Rim je bio dobro odmerio opasnost i kada je rekao da }e se iz
toga prvog nereda, zato {to je po svojoj prirodi osnovan i izvoran, razviti
posle svi drugi. Reforma svojim prodorom otvorila je put kojim su dolazili iz
same civilizacije ili ulazili od okolnih varvara svi drugi neredi. Revolucija ,
na primer, samo primewuje na drugi red stvari wena na~ela. Zajedni~ka crta
sviju tih obnova, to je da su uvek dovodile u pita we `ivotna na~ela onoga {to su
htele da obnove. Razorno delo Reforme za hri{}ansku civilizaciju ostaje
neizmerqivo. To je, na primer, ve}a nesre}a nego cepawe hri{}anstva na crkvu
isto~nu i zapadnu. Hri{}anska civilizacija na{la je kona~no sedi{te i
potpuno se razvila na Zapadu, postala zapadna koliko i hri{}anska. Ako je
isto~na crkva produ`ila da `ivotari i pod varvarima, civilizacija vezana za
wu propala je u toku stvara wa. Tako je ~ove~anstvo dobilo ka hri{}ansku
civilizaciju samo zapadnu, koja je postala op{ta civilizacija hri{}anstva.
Reforma je me|utim razorila jedinstvo te civilizacije, i time bila razorno
delo ne samo prema zapdnoj crkvi nego prema hri{}anstvu uop{te. Reforma je
spre~ila, u svakom slu~aju mnogo ote`ala, ujediwewe crkava isto~ne i zapadne u
XIX veku. Neka se pretpostavi {ta bi bilo da aje isto~na crkva, pri ponovnom
bu{ewu dr}avnog i ostalog `ivota kod svojih vernih, pri ponovnom dola`ewu
wihovu u duhovnu vezu sa Zapadom, zaticala tamo samo jednu ~vrsto ujediwenu,
mo}nu, neokrwena ugleda crkvu. Kako je zapadni svet svojom civilizacijom po~eo
odmah da vr{i ogroman uticaj u ovim stranama, kako bi utacaj te civilizacije
bio jo{ neodoqiviji da je imala duhovno jedinstvo pod pretsedni{tvom jedne
hri{}anske crkve, vrlo je verovatno da bi ujediwewe isto~ne sa zapadnom
crkvom danas bilo svr{ena stvar. Ali je isto~na crkva imala pred sobom jednu
hri{}ansku crkvu koja je bila pretrpela rascep, kojoj su otcepqene crkve
osporavale da pretstavqa i staro hri{}anstvo i novu civilizaciju, koju je XVIII
vek, iza{ao u pravoj liniji iz XVI veka, stavqawem religije van potreba
~ove~anstva, dovodio u te{ki nastup bezverja. Nije se znalo ni gde je pravo
hri{}anstvo ni gde je prava civilizacija, i ni zapadno hri{}anstvo ni zapadna
civilizacija nisu mogli izvr{iti pun ni pravilan uticaj na vaskrsle ~lanove
~ove~anstva.
?
Razvitkom nauke i wenim primenama, basnoslovnom mehani~kom silom koju
su mu dale, ~ovek ustostru~io svoju mo} nad prirodom. Bosije je ve} o tome mogao
re}i: ,,^ovek je izmenio lice sveta''. Ali se obi~no zaboravqa da je to
gospodarstvo platio ropstvom toj ma{ini. Nikada ~ovek nije bio vi{e mo}an ni
vi{e slobodan u isto vreme. Bonald, drugi jedna veliki katolik, zapazio je to
nali~je medaqe jo{ u jeku slavqa mehanizacije: ,,Svugde gde ima mnogo ma{ina da
zamene qude, ima}e mnogo qudi koji }e biti samo ma{ine''.
?
Op{te je mesto da danas postoji prevlast ekonomije nad politikom. Ovde
prvo re~nik nije ispravan. Politika obuhvata ekonomiju kao ceo deo, po{to je
wen predmet javno dobro, na koje bitno uti~e na~in proizvodwe, razmene i
raspodele dobara. Mo`e dakle biti re~i samo o prevlasti jednog politi~kog
pitawa nad drugim. Zatim, ekonomija u pro{losti nije bila ni{ta mawe va`na .
Treba samo ~itati dobre istorije. Ekonomija najzad pretpostavqa red unutra i
mir spoqa. Kada te dve stvarinisu osigurane, onda briga o wima pretstavqa
prvo ptiawe, danas kao i uvek.
?

Kada se klerikalizam prikazuje kao neprijateq slobode i napretka, onda

ni{ta nije lak{e nego se pridru`iti ovom ra{irenom glasu. Ali ono {to je
znatno te`e, ovde kao i svugde, to je na osnovu ~iwenica ste}i mi{qewe.
Klerikalizam je u~e{}e crkve u politici. Crkva ima svoje velike duhovne
interese u ~ove~anstvu. Ti interesi na mnogim ta~kama susre}u se sa svetovnim
interesima dr`ave. demokratija, negde vi{e negde mawe, nasrnula je na ove
interese pro{iruju}i nadle`nost dr`ave na ceo `ivot dru{tveni i zavode}i
duhovni centralizam kao osnovu svoje vladavine kao osnovu svoje vladavine ,
~ime je pogazila bitno na~elo hri{}ansko o podeli vlasti na svetovnu i
duhovnu. Dodajmo da ovaj apsolutizam dr`ave, sam po sebi ve} duboko
antihri{}anski, demokratija stavqa u slu`bu svoga racionalizma, jer ona je
filosofski sistem koliko i politi~ki, da u ~oveku ubija ose}awe bo`anskoga.
Jasno je onda neminovnost za crkvu da prema takvoj dr`avi istupa u odbranu
svojih duhovnih interesa, dakle wena u~e{}a u politici. Tu je danas , ako nije
bio u sredwem veku, izvor wena klerikalizma. Taj klerikalizam, koliko se bori
za nezavisnost duhovne vlasti od dr`ave, javqa se kao ~inilac qudske slobode, a
koliko se bori za o~uvawe ose}awa bo`anskoga u ~oveku, kao ~inilac qudske
veli~ine .
?
Odnosno drugog sve{teni~kog braka, treba izraziti ~u|ewe da oni koji ga
tra`e ne uvi|aju da je i prvi sve{teni~ki brak velika psiholo{ka pogre{ka.
Su{tina je sve{tenika da se {to vi{e razlikuje od ostalih vernih. Ako `ivi
isto kao i mi, kako }emo mu verovati da je posrednik izme|u nas i Boga, dakle da
je bli`i Bogu? Jedino zato {to se svi ostali `ene i ba{ zato {to je to toliko
prirodno, potrebno je da se sve{tenici ne `ene. Kada su izvesne crkve ve}
pogre{ile dopu{taju}i svojim sve{tenicima brak, onda se bar o~ekivalo da }e
ovi, ostaju}i verni supruzi i posle smrti wene, primerom potvr|ivati istinu o
svetosti braka. Ali izgleda da je i wima, kao i nama obi~nim smrtnima,
najva`nije da ne budu li{eni nijednoga prava zemqskog. Svi svetovni razlozi
kji se navode u prilog drugog sve{teni~kog braka imaju da ustuknu pred ovim
duhovnim razlogom vlasti nad vernima. Jer se uvek postavqa isto pitawe:
ho}emo li ili ne}emo crkvu.
?
Moras prime}uje da ono {to je u dr`avi na~elo naslednosti vrhovne vlasti,
da je to u crkvi na~elo nepogre{nosti vrhovne vlasti . ^inilac jedinstva ,
trajawa, snage. Zato {to se crkva, za razliku od dr`ave, za razliku od svake druge
zajednice, zasniva na izvesnom broju op{tih i nepromenqivih istina, otkri}a.
Ako ho}ete da te istine ostanu op{te i nepromenqive, dakle da postoji crkva,
onda je neophodno da ih samo jedan tuma~i i da ih tuma~i bez prava rasprave,
dakle nepogre{no. Morasovu pore|ewu nema se {ta primetiti. Ali za opravdawe
na~ela nepogre{nosti mo`da je dovoqno pozvati se na primer sudske vlasti .
Zakoni mogu postojati , pa prema tome i dru{tvo, samo pod uslovom da pojedinci
nemaju prava da ih same tuma~e, jer u protivnom bilo bi toliko zakona koliko
pojedinaca. Nije dovoqno samo da zakoni budu izdati, potrebno je i da postoji
vlast ~ije }e tuma~ewe zakona biti obavezno za pojedince. Na~elo nepogre{nosti
nije ni{ta drugo nego ovo obavezno tuma~ewe prilago|eno prirodi onoga {to se
u crkvi ima tuma~iti.
?
Mo} dr`ava ne sastoji se samo u prostranstvu oblasti i brojnosti
stanovni{tva. Ona se pre svega sastoji u prirodnim granicama te oblasti i
~vrstini jedinstva toga stanovni{tva. Pri{iravawa koja nisu vodila ra~una o
ovim bitnim uslovima dr`ave celine bili su uvek, mesto mo}i, izvor slabosti.
?
Prepiska uglednih qudi iz doba rimskoga kraja otkriva nam da je tadawi
svet, na nekoliko godina pred svoju propast, bio spokojan i bezbri`an kao da je
imao vekove pred sobom. Ako dana{wa civilizacija ne propadne u godinama koje
se otvaraju, to mo`e biti samo po cenu da u~ini ono {to nije u~inila rimska: da
pobedi varvare, one izvan zidina i ove me|u zidinama.
MONARHIJA UOP[TE NE PLA]A USLUGE.
Demokratija je re`im uzajamnog napla}ivawa usluga.
Monarhija tra`i da joj se slu`i bez prava na nagradu, jer je
visoko svesna da je slu`ewe woj samo slu`ewe dr`avi. Reklo
se da su kraqevi nezahvalni. Ali se nije osetilo da se time
priznaje monarhiji jedna vrlina. Kraqevi su nezahvalni kao
i dr`ava, kao i svaka op{ta stvar. Ova tra`i `rtve i kad ih
pla}a, retko ih pla}a savremenicima, korist od podnetih
`rtava u`iva tek budu}nost. To je surovi moral dr`ave, ali
se samo tim moralom stvara dr`ava. To je i moral
monarhije.1 1

11
? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? : ???????? ????????, ????????? ??????? ??. 9. 3 ??? 1925. ???.