 Милутин Миланковић родио се 16. (28.) маја 1879.

године, у
месту Даљ у Славонији.

 Породица Миланковић потиче са Косова, а у Славонију се

доселила у познатој сеоби Срба под водством Арсенија
Чарнојевића 1690. године.

 Миланковићи су били имућна породица чији су изданци имали

високо образовање, међу којима је и његов деда Урош
Миланковић, значајни филозоф.

Родитељи Милан и Јелисавета Једна од првих породичних фотографија

 Милутин Миланковић није редовно похађао основну
школу, већ је имао приватне учитеље и сва четири разреда
основне школе положио је одједном 1889. године док је
средњу школу завршио у Осијеку као ђак генерације.

 На препоруку свог професора

Владимира Варићка који је први уочио
Миланковићев таленат за математику и
који га је усмерио ка егзактиним
наукама, одлази октобра 1896. године у
Беч како би наставио школовање.

Фотографија из гимназијских дана

 Милутин Миланковић је похађао Бечки технолошки институт
на којем су му између осталих предавали и Емануел Чубер, који
га је увео у вишу математику, и Јохан Брик који је предавао
науку о грађењу мостова. Дипломирао је грађевину 1902. године.

Професор Емануел Чубер Професор Јохан Брик

 Миланковић је одбранио докторат 03. децембра 1904.
године пред комисијом у чијем су саставу били: Фингер -
Рационална механика,Чубер - Математика, Брик -
Пројектовање мостова и Тетмајер - Техничка механика
(тадашњи ректор Бечког технолошког института).

Потврда о докторату Златна докторска диплома

 Након стеченог звања доктора техничких наука
Миланковић се запошљава у тада чувеној фирми Бетонбау у
Бечу чији је власник био Адолф Барон Пител.

 Радећи у фирми Барона Питела развио

је нови систем израде таваница који је
постао познат као "Систем
Миланковић – Кројц", и који је
примењен на више познатих објеката
широм бивше Аустроугарске.
 1905. године предузеће Бетонбау,
захваљујући првенствено
Миланковићевој веома стручној
обради техничке документације и
мудро вођеним преговорима, добија
израду канализације и савског
колектора у Београду. Таваница израђена по Миланковићевом
пројекту
 Први пројекат у фирми Адолфа ПБ је фабричко постројење
у Санкт - Пелтену, где је на 15000м2 урадио реконструкцију
крова, примењујући први пут двоструко армиране бетонске
пресеке. Да то није био обичан подухват показује и позив
познатог Емпергера, писца Енциклопедије армираног
бетона, Миланковићу да напише рад о тој реконструкцији.

 У недостатку времена, Миланковић

је замолио свог колегу, члана
његове школе статике бетонских
конструкција, Терзагија да написе
чланак. Терзаги је касније постао
један од највећих професора
геомеханике у Сједињеним
Aмеричким Државама.

Карл Фон Терзаги

 У току свог инжењерског рада у Аустрији Миланковић је
учествовао са статичким прорачунима и радом на терену у
изградњи укупно десет хидроцентрала, међу којима се посебно
истиче она грађена у Милбаху (данашња Румунија).
 Након тога је био ангажован на изградљи виадукта у Хиршвангу
(Земеринг) 1906. године и у Питену код Беча 1907. године.

Виадукт у Земерингу данас Визит карта из Бечких дана

 Године 1909. на позив познатих научника Јована Цвијића,
Михаила Петровића и Богдана Гавриловића, Миланковић
прихвата место ванредног професора примењене
математике на тек основаном Универзитету у Београду.
 Иако веома ангажован на Факултету, прихвата позив
инжењера Путника и отпочиње израду пројекта мостова
преко Тимока на прузи Ниш – Књажевац.

Изградња армираног моста 1915. године Особље секције за изградњу пруге 1921. године
 Милутин Миланковић је знатан допринос дао изградњи
Београдске опсерваторије, Командне зграде ваздухопловне
области, пројекту Ковнице новца и многим другим
објектима. Био је веома уважен, а пре свега као стручњак за
конструкције од бетона.

Изградња једног од хангара који су грађени Обилазак градилишта

по Миланковићевим пројектима
 Као грађевински инжењер имао је шест званично признатих
патената, тридесетак срачунатих и изведених објеката, а на 25
објеката у Југославији, Аустрији, Италији, Мађарској и Румунији
су примењена његова грађевинска решења.

Патент 43572 Патент 42720 Патент 72474

 Написао је више дела из области историје науке међу којима су
"Историја астрономске науке", "Кроз царство наука", "Техника у току
давних векова" и "Наука и техника током векова" које представљају
најлепше научне текстове на нашем језику.
 Писао је уџбенике математике за гимназије и универзитетске уџбенике
за своје студенте. Оставио је записана и своја предавања, која је иначе
држао усмено.

 Миланковић је један од
најцитиранијх научника са ових
простора.
 Миланковић је објавио и
аутобиографију из три дела
"Успомене доживљаји и
сазнања", а његов син, Васко је
написао биографско дело „Мој
отац, Милутин Миланковић“.
На градилишту
 Непосредно пред смрт, 1956.
године, Милутин Миланковић
објављује расправу "Вавилонски
торањ модерне технике" у којој
разматра пројектовање највеће
могуће бетонске зграде на свету
и у њој каже: “Нашим техничким
средствима можемо, као
највишу, саградити од бетона
грађевину до висине од 20,25 Км.
Ту висину нисмо у стању да
прекорачимо... и ту је крај
равнотеже између сила Земљине
теже и тежње ка небу…”
Рукопис расправе “Вавилонски торањ
модерне технике”
 Године 1920. изабран је за дописног члана Српске академије
наука и уметности, а за редовног члана 1924. године. Био је
потпредседник САНУ од 1948. до 1958. године.
 За дописног члана Југославенске академије знаности и
умјетности изабран је 1925, био је члан и Немачке академије
Натуралиста "Леополдине" у Халеу, као и члан многих
научних друштава како у земљи, тако и у иностранству.

Потврда о избору за редовног члана Потврда о избору за потпредседника САНУ

Српске Краљевске Академије
 Радећи у миру, трагајући за научном облашћу где би могао
применити своје изузетно математичко знање, Миланковић
открива да је то васиона, њене тајне и промене које су се
десиле у њој и које ће се у будућности десити. На основу
својих научних истаживања, у која је унео свој велики
математички таленат и познавање закона физике и
астрономије, развио је астрономску теорију климатских
промена на Земљи којом је разјаснио тајну настанка ледених
доба на нашој планети.
 Милутин Миланковић је урадио и
предложио реформу
грегоријанског и јулијанског
календара, која је водила изградњи
јединственог, до сада
најпрецизнијег календара
(Миланковићев календар) и која је
Дијаграм осунчавања
прихваћена на Свеправославном
конгресу у Цариграду 1923. године.
 1941. године, у својој 63. години
сублимирао је свој целокупни рад на
математичкој теорији климе и
написао капитално дело “Канон
осунчавања земље и његова примена
на проблем ледених доба” које
представља најзначајније дело српске
науке у 20-ом веку. Тиме је постигао
свој животни циљ и престаје да се
бави науком: “Када једном уловиш
крупну рибу, ситније ти више нису
занимљиве. Радио сам 25 година на
својој теорији осунчавања, а сада када
је завршена, остао сам без посла.
Исувише сам стар да почнем рад на
новој теорији, а теорије величине као
ова коју сам завршио, напросто не
расту на дрвећу“. Миланковићев Канон
 НАСА, Америчка агенција за свемирска
истраживања, уврстила је Миланковића међу 15
највећих научника свих времена који су се бавили
планетом Земљом.
 У знак признања за изванредна достигнућа у
науци, великану светске науке Милутину
Миланковићу, свет се одужио на једини
одговарајући начин. Његовим именом названи су
по један кратер на Месецу и Марсу као и једно
небеско тело, а од 1993. године Европско
геофизичко друштво додељује медаљу Милутина Миланковић у познијим
годинама
Миланковића као велико признање за достигнућа
у области климатологије и метеорологије.
 Влада Републике Србије је 2009. годину
прогласила Годином Милутина Миланковића.

Медаља Милутина
Миланковића
 Милутин Миланковић је умро 12. 12. 1958. године у Београду.
По властитој жељи, његови посмртни остаци пренесени су у
Даљ, где почива у својој породичној гробници с родитељима,
сестром, браћом и бројним прецима међу којима је било и
сељака и ратника, официра и генерала, дворских саветника и
народних трибуна, проналазача и филозофа.