Библиографско цитирање

- упутство

др Александра Вранеш
Филолошки факултет у Београду
Упутства
 Аутор се опредељује да цитира мишљење другог истраживача из више
разлога:
- поштујући научни ауторитет и ауторска права других научника;
- како би представио континуитет научне мисли о теми коју проучава;
- са жељом да претходна сазнања послуже као предложак његовим
судовима;
- у тежњи да потврђивањем или опонирањем читаоце убеди у валидност
сопственог става;
- у намери да читаоце упозна са библиографским подацима о свим, или
одабраним ранијим радовима, како би таква селективна или потпуна
библиографија увек могла бити извор нових истраживања;
- са циљем да оправда сопствено бављење том темом и истакне
оригиналност својих судова.
Преузимање туђих ставова, у целини или парцијално, без навођења
тачних и проверљивих библиографских података, резултира плагијатом, а
не оригиналним научним радом.
ЦИТИРАЊЕ
 Ученици треба да се, без обзира да ли је у питању традиционално
или електронско окружење, придржавају следећих савета:
- неопходно је упознати се са ранијим истраживањима;
- неизоставно се коректно морају навести
извори коришћени за писање рада;
- у навођењу библиографских података треба се определити за
један принцип, локалног или међународног карактера;
- одабрани принцип за библиографско цитирање треба у
потпуности поштовати и доследно га примењивати;
- коришћени извор треба увек наводити језиком и писмом на коме
је објављен.
Савети за цитирање
 Ученике треба научити да се придржавају следећих
савета:
- неопходно је упознати се са ранијим истраживањима;
- неизоставно се коректно морају навести
извори коришћени за писање рада;
- у навођењу библиографских података треба се
определити за један принцип, локалног или
међународног карактера;
- одабрани принцип за библиографско цитирање треба
у потпуности поштовати и доследно га примењивати;
- коришћени извор треба увек наводити
језиком и писмом на коме је објављен.
Модели цитирања
а) Chicago Style - према приручнику аутора Kate Turabian из 1996.
(уметност, игра, историја, музика, филозофија, религија,
теологија, позориште);
б) MLA стил (Modern Language Association’s style, коришћен од 1983.
у областима језика и књижевности);
в) APA стил (American Psychological Association’s style, најчешће
примењиван у областима пољопривреде, антропологије,
археологије, астрономије, биологије, бизниса, економије,
менаџмента, образовања, геологије, домаћинства, лингвистике,
физичког васпитања, политичких наука, психологије, социологије);
г) ISBD (International Standard for Bibliographic description –
Међународни стандард за библиографско описивање, увођен
поступно за различите врсте библиотечке грађе од половине
осамдесетих година до данас);
д) према правилима Српске академије наука и уметности;
ђ) према правилима Матице српске.
Предлог правила за библиографско
цитирање Матице српске
Године 2009. редакција Едиције “Библиографије”
Лексикографског одељења Матице српске иницирала
је размишљање о уједначавању библиографског
описа при цитирању и навођењу литературе. Након
вишемесечних дискусија, округлог стола и провере у
пракси у појединим својим издањима, успостављен је,
мање-више, предлог стандарда за библиографско
цитирање Матице српске, који подразумева
коришћење библиографске парентезе и позивање на
списак коришћене литературе. На тај начин се штеди
простор у штампаном материјалу и најмање нарушава
континуитет мисли.
Библиографска парентеза
 Библиографска парентеза, као уметнута
скраћеница у тексту која упућује на потпуни
библиографски податак о делу које се
цитира, наведен на крају рада, састоји се од
отворене заграде, презименa ау­тора (малим
верзалом), године објављивања рада који се
цитира, те ознаке странице са које је цитат
преузет и затворене заграде. Презиме аутора
наводи се у изворном облику и писму.
 (ИВИЋ 1986: 128)
 за библиографску јединицу:
 ИВИЋ, Павле. Српски народ и његов
језик. – 2. изд. Београд: Српска књижевна
задруга, 1986.
 Ако се цитира више суседних страница истог
рада, дају се цифре које се односе на прву и
последњу страницу која се цитира, а између
њих ставља се црта, на пример:
 (ИВИЋ 1986: 128–130)
 за библиографску јединицу:
 ИВИЋ, Павле. Српски народ и његов језик. –
2. изд. Београд: Српска књижевна задруга,
1986.
 Ако се цитира више несуседних страница
истог рада, цифре које се односе на
странице у цитираном раду, одвајају се
запетом, на пример:
 (ИВИЋ 1986: 128, 130)
 за библиографску јединицу:
 ИВИЋ, Павле. Српски народ и његов језик.
– 2. изд. Београд: Српска књижевна
задруга, 1986.
 Уколико је реч о страном аутору, презиме jе изван парентезе
пожељно транскрибовати на језик на коме је написан основни
текст рада, на пример Џ. Марфи за James J. Murphy, али у
парентези презиме треба давати према изворном облику и
писму, нпр.
 (MURPHY 1974: 95)
 за
 библиографску јединицу:
 MURPHY, James J. Rhetoric in the Middle Ages: A History of Rhe­
torical Theory from Saint Augustine to the Re­naissance. Berkeley:
University of California Press, 1974.
 
 Када се у раду помиње више студија које
је један аутор публиковао исте године, у
тек­стуалној библиографској напомени
потребно је одговарајућим азбучним
словом прецизирати о којој се
библиографској одредници из коначног
списка литературе ради, на пример
(МURPHY 1974а: 12).
 Уколико библиографски извор има више аутора, у
уметнутој библиографској напомени наводе се
презимена прва два аутора, док се презимена
осталих аутора замењују скраћени­цом и др.:
 (ИВИЋ, КЛАЈН и др. 2007)
 за библиографску јединицу:
 ИВИЋ, Павле и Иван Клајн, Митар Пешикан,
Бранислав Брборић. Српски језички приручник. 4.
изд. Београд: Београдска књига, 2007.  
 Ако је из контекста јасно који је аутор
цитиран или парафразиран, у текстуалној
библио­графској напомени није потребно
наводити презиме аутора, нпр.
 Према Марфијевом истраживању (1974:
207), први сачувани трактат из те области
срочио је бенедиктинац Алберик из Монте
Касина у другој половини XI века.
  
 Ако се у парентези упућује на радове двају
или више аутора, податке о сваком
следећем раду треба одвојити тачком и
запетом, нпр. (БЕЛИЋ 1958;
СТЕВАНОВИЋ 1968)
Ако је у тексту, услед немогућности да се
користи примарни извор, преузет навод из
секундарног извора, у парентези је
неопходно уз податак о аутору
секундарног извора навести и реч: према).
„Усменост“ и „народност“ бугарштица Ненад
Љубинковић доводи у везу са
прилагођеношћу средини (према
КИЛИБАРДА 1979: 7) ...
Цитирана литература
 Цитирана литература даје се у засебном одељку насловљеном
Цитирана литература. У том одељку разрешавају се
библиографске парентезе скраћено наведене у тексту.
Библиографске јединице (рефе­ренце) наводе се по азбучном
или абецедном реду презимена првог или јединог аутора како је
оно наведено у парентези у тексту. Прво се описују азбучним
редом презимена првог или јединог аутора радови објављени
ћирилицом, а затим се описују абецедним редом презимена
првог или јединог аутора радови објављени латиницом. Ако
опис библиографске јединице обухвата неколико редова, сви
редови осим првог увучени су удесно за два словна места
(висећи параграф).
Монографска публикација:

 ПРЕЗИМЕ, име аутора и име и презиме другог аутора.

Наслов књиге. Податак о имену преводиоца, приређивача,
или некој другој врсти ауторства. Податак о издању или
броју томова. Место издавања: издавач, година издавања.
 Пример:
 БЕЛИЋ, Александар. О језичкој природи и језичком
развитку: лингвистичка испитивања. Књ. 1. - 2. изд.
Београд: Нолит, 1958. МИЛЕТИЋ, Светозар. О српском
питању. Избор и предговор Чедомир Попов. Нови Сад:
Градска библиотека, 2001.
  
 
Монографска публикација
са корпоративним аутором:
 Комисија, асоцијација, организација, уз
коју на насловној страни није наведено
име индивидуалног аутора, преузима
улогу корпоративног аутора.
 БЕОГРАДСКА филхармонија. Сезона
2005-2006: Циклус Ханс Сваровски.
Београд: Београдска филхармонија, 2005.
Анонимна дела:

 
 Дела за која се не може установити аутор
препознају се по своме наслову.
  
 БУГАРШТИЦЕ. Избор и предговор Новак
Килибарда. Београд: Рад, 1979.
  
Зборник радова са конференције:

 ПАНТИЋ, Мирослав (ур.). Ресава (Горња и

Доња) у историји, науци, књижевности и
уметности. Научни скуп, Деспотовац, 20-
21. август 2003. Деспотовац: Народна
библиотека «Ресавска школа», 2004.
Монографске публикације са више
издавача:

 ПАЛИБРК-СУКИЋ, Несиба. Руске избеглице

у Панчеву, 1919-1941. Предговор Алексеја
Арсењева. Панчево: Градска библиотека:
Историјски архив, 2005.
 ЂОРЂЕВИЋ, Љубица. Библиографија дела
Десанке Максимовић, 1920-1971. Београд:
Филолошки факултет: Народна библиотека
Србије: Задужбина Десанке Максимовић,
2001.
Фототипско издање:

 ПРЕЗИМЕ, име аутора. Наслов књиге.

Место првог издања, година првог издања.
Место поновљеног, фототипског издања:
издавач, година репринт издања.
 При­мер:
 СОЛАРИЋ, Павле. Поминак књижески.
Венеција, 1810. Инђија: Народна
библиотека „Др Ђорђе Натошевић“, 2003.
Секундарно ауторство:

 Зборници научних радова описују се

према имену уредника или приређивача.
 Презиме, име уредника (или приређивача). Наслов дела. Место
издавања: издавач, година издавања.
 Пример:
  РАДОВАНОВИЋ, Милорад (ур.). Српски језик на крају века.
Београд: Институт за српски језик САНУ - Службени гласник,
1996.  
 ЈОВАНОВИЋ, Слободан, (ур.). Народна библиотека Крушевац.
Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 1977.
Рукопис

 ПРЕЗИМЕ, име. Наслов рукописа (ако постоји или

ако је у науци добио општеприхваћено име). Место
настанка: Институција у којој се налази, сигнатура,
година настанка.
 Пример:
 НИКОЛИЋ, Јован, Песмарица. Темишвар: Архив
САНУ у Београду, сигн. 8552/264/5, 1780–1783.
 Рукописи цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а
не према пагинацији, изузев у случајевима кад је
рукопис пагиниран.
Прилог у серијској публикацији:
Прилог у часопису:
 

 ПРЕЗИМЕ, име аутора. „Наслов текста у

публикацији.“ Наслов часописа број свеске или тома
(година, или потпун датум): стране на којима се
текст налази.
 Пример:
 РИБНИКАР, Јара. „Нова стара прича.“ Летопис
Матице српске књ. 473, св. 3 (март 2004): стр. 265–
269.
 
Прилог у новинама:

 ПРЕЗИМЕ, име аутора. „Наслов текста.“

Наслов новина датум: број страна.
 Пример:
 КЉАКИЋ, Слободан. „Черчилов рат
звезда против Хитлера.“ Политика
21.12.2004: 5.
Монографска публикација
доступна on-line:
 ПРЕЗИМЕ, име аутора. Наслов књиге.
<адреса са Интернета>. Датум преузимања.
 Пример:
 VELTMAN, K.H. Augmented Books, knowledge
and culture.
<
http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d/6
d
.> 02.02.2002.
Прилог у серијској публикацији
доступан on-line:

 ПРЕЗИМЕ, име аутора. „Наслов текста.“

Наслов периодичне публикације . Да­тум
периодичне публикације. Име базе
података. Датум преузимања.
 Пример:
 TОIT, A. „Teaching Infopreneurship:
students’ perspective.” ASLIB Proceedings
February 2000. Proquest. 21.02.2000.
Прилог у енциклопедији доступан
on-line:

 „НАЗИВ ОДРЕДНИЦЕ.“ Наслов

енциклопедије. <адреса са Интернета>.
Датум преузимања.
 Пример:

 „WILDE, Oscar.” Encyclopedia Americana.

< http://www.encyclopedia.com/doc/1G1-
92614715.html > 15.12.2008.
Семинар о цитатној анализи
за наставнике
 Мада едукација о библиографском
цитирању може бити намењена и
ученицима и наставницима, организовање
семинара о цитатној анализи, односно
конструктивног разговора на ову тему,
подразумева усмереност искључиво на
наставнике.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Цитатном анализом се открива:
 доступност научних резултата
аудиторијуму
 Комуникацијски канали,
 Кључни аутори,
 Кључна периодика,
 Кључне институције
Полазишта научног рада
 Свака научна дисциплина има
границе које превазилази у
складу са практичним и
интелектуалним авантуризмом
својих чланова.
WWW
 Револуција у приступу научним
радовима.

 Otto Kinne за Интернет каже да је

моћног тела, а обезглављен.
ЕЛЕКТРОНСКО ОКРУЖЕЊЕ
 Отвореност информација преко електронске
библиотеке, заштита интелектуалне својине и један
облик евалуације научних резултата у виду цитатних
индекса, отварају бројна питања нашим
савременицима, на која се често не могу понудити
задовољавајући одговори, јер је у процесу настајања
и профилисања тако структуираних садржаја
изостала систематичност и јасна законска регулатива
усклађена са захтевима мултидисциплинарности и
интердисциплинарности научних радова.
ЕЛЕКТРОНСКО ОКРУЖЕЊЕ
 Научни рад данас је директно зависан од
технолошког напретка.
 Мноштво актуелних и релевантних
информација понуђено је преко
Интернета, али им је истовремено и
заустављен приступ корисника, односно
могуће је сазнати библиографски податак
и сажетак, али не и пуни текст. Резултат
тога је површност.
ЕЛЕКТРОНСКО ОКРУЖЕЊЕ
 Корисник може бити погрешно усмерен, или
заустављен, у својим истраживањима, јер:
 заборавља да кредибилитет информација са веба
може бити нарушен;
 добија читав низ непотребних информација, пошто
не разуме логику претраживања машине и
терминологију,
 пренебрегава етичке препоруке и правила која су
увек важила у научном свету,
ЕЛЕКТРОНСКО ОКРУЖЕЊЕ
Корисник може у своју службу ставити
погодности да:
 пронађе информације преко узајамних
библиотечких каталога и база података
доступних кроз пројекте откупа од стране
библиотека,
 да користи предности међубиблиотечке
сарадње
Мерљивост научног рада
 Праћење развоја науке о науци.
 Директна условљеност финансирања
научног рада његовим квантитативно
мерљивим резултатима.
 Подвлачење разлика између природних,
друштвених и примењених научних
дисциплина.
ИНДИКАТОРИ У НАУЧНОЈ ДИСЦИПЛИНИ

 Примереност сциентометријских индикатора

научној дисциплини или групи дисциплина
подразумева:
 Познавање динамике развоја дисциплине,
 Статус науке унутар једне научне групације,
 Специфичности у научном комуницирању,
 Навике у објављивању резултата научног
рада,
 Примењивање класификације људског знања
(УДК, European Science Foundation, Thomson
Scientific)
ЦИТАТНИ ИНДЕКСИ
 Shepard's Citations (1873)
 Eugene Garfield 1960. иницира ISI (Institute for
Scientific Information, Philadelphia, SAD, односно
Thomson Scientific) –
 ISI је још увек једина институција чије се цитатне
базе користе као стандард у вредновању научног
рада.
ЦИТАТНИ ИНДЕКСИ
 ПРОИЗВОДИ ISI:
 Природне и примењене науке - SCI (Science
Citation Index), који Derek J. de Solla Price
1965. назива мрежом научних радова,
укљученом 1972. у Dialog system.
 Друштвене науке - SSCI (Social Science
Citation Index)
 Хуманистика и уметност - A&HCI (Arts &
Humanities Citation Index).
АУТОНОМНО ЦИТАТНО
ИНДЕКСИРАЊЕ
 Уведено 1998 - Giles, Lawrence и Bollacker
 Индексирање више није мануелни процес.
 Самостално претражује радове, бележи
цитате, идентификује идентичне цитате у
различитим изворима и уочава контекст у коме
се цитат налази.
 Омогућава линкове ка цитатима и евалуацију
према статистици појављивања.
АУТОНОМНО ЦИТАТНО
ИНДЕКСИРАЊЕ
 CiteSeerX system: рачунарске и
информационе науке. Развили су га Dr. Isaac
Councill и Dr. C. Lee Giles.
 Microsoft Academic (10% грешака)
 Web of Knowledge – одличан избор
периодичних публикација, слаб
конференцијског материјала
 Еlsevier: Scopus – углавном конференције,
недостају издања до 1992.
ЦИТАТНИ ИНДЕКСИ
 RePec: економија
 Google Scholar (GS): актуелни чланци, али
ограничено издања до 1990. Критикован
због фантомских цитата и сиве
литературе.
 CiteBase
 Windows Live Academic
ЕКОНОМИЈА И ЦИТАТНОСТ
 Квалитет показатеља добијених кроз цитатне
индексе директно зависи и од економских
услова.
 Часописи и конференције, чија се цитатност
мери, често постављају високе материјалне
захтеве пред ауторе, те наука постаје
привилегија материјално добростојећих
појединаца и заједница.
Цена објављивања у научним часописима у САД
Износ у USD Врста приступа

 BMC Biochemistry (BioMed Central) 1485 open access

 BMC Biology (BioMed Central) 1775 open access
 BMC Medicine (BioMed Central) 1775 open access
 Genome Biology (BioMed Central) 2065 open access
 NAR Nucleic Acid Research 2670 open access, cheaper for members
 PLoS Biology 2850 open access
 PLoS Computational Biology 2220 open access
 PLoS Genetics 2220 open access
 PLoS Medicine 2850 open access
 PLoS Neglected Tropical Diseases 2200 open access
 PLoS ONE 1300 open access
 PLoS Pathogens 2850 open access
 PNAS 1700 average costs, paid access
 PNAS 2900 open access
ЕКОНОМИЈА И ЦИТАТНОСТ

 EMBO Journal дозвољава ауторима

бесплатно објављивање 6 страна текста,
док за сваку следећу страну аутор треба
да плати $200. Просечна цена коју аутор
драговољно плаћа је $800.
SIGMETRICS

 Дискусиона група на Интернету

која се бави питањима библиометрије,
сциентометрије и инфометрије. Основана
у оквиру Америчког удружења за
информационе науке и технологију
(American Society for Information Science
and Technology).
SIGMETRICS

 Групација се бави формирањем листе

истакнутих истраживача у одређеним
областима; селекцијом релевантне научне
литературе; усмеравањем истраживача,
нарочито студената по појединим
предметима; развијањем дискусионих
трибина и опција које доприносе
унапређивању научних истраживања.
International Society for
Scientometrics and Informetrics

 Удружење основано у Берлину 1993.

године са циљем да унапређује
истраживања у областима
библиометрије (Vasily Nalimov – творац
појма библиометрија), сциентометрије,
информетрије, вебометрије и
технометрије.
ЦИТАТНИ ИНДЕКСИ
 SCI, SSCI, A&HCI пружају јасну и
релевантну претраживу информацију -
у класичним каталозима она би била
третирана као предметна обрада,
унакрсни каталог, као скуп дескриптора,
или развијени тезаурус - а свакако
представља опште односе међу
појмовима.
Bibexcel
 Olle Persson обликовао је Bibexcel у алат
прилагођен потребама анализирања великих
количина библиографских података, односно
података у неком од текстуалних формата
прилагођених за каснију обраду и анализу.
Један од главних циљева програма јест
припрема датотека за импортовање у Excel
или било који други програм који користи
табом одвојене податке.
Bibexcel
 Које задатке обавља Bibexcel:
 библиометријске анализе
 цитатна анализа
 коцитатна анализа (Henry Small зачетник
самоорганизујућег класификационог система)
утврђивање припадности истој групи на
основу цитирања оних аутора са којима је
аутор већ писао коауторске радове
Bibexcel
 анализа библиографских парова – утврђивање
сличности докумената према броју цитираних
истих докумената
 кластер анализа (statističkа tehnikа za
utvrđivanje relativno homogenih grupa objekata,
za kategorizaciju odnosno klasifikaciju pojedinih
jedinica analize према njihovој sličnostи /
različitostи / merenim obeлеžjima)
 припрема библиометријских карата,
картографирање (Pajek, NetDraw)
Bibexcel
 Bibexcel за анализу користи записе из
стандардних ИСИ база података (SCI,
SSCI, A&HCI). Осим стандардног ИСИ
формата, Bibexcel омогућује и конверзију
података осталих стандардних формата
(WinSpirs/SilverPlatter, EndNote ShowAll,
Scopus-ris …).
АНАЛИЗА ЦИТАТА

 Експлицитни цитати – претраживи и

упоредиви.

 Имплицитни цитати - идеје и резултати

који су постали саставним делом јавног
знања.
АНАЛИЗА ЦИТАТА
 Прегледни радови цитирани су често више
од оригиналних, због своје велике
библиографске употребљивости те врсте
радова.
 Методолошки радови добијају
непропорционално више цитата од
теоријских или емпиријских радова.
АНАЛИЗА ЦИТАТА
 Не цитира се све што се при писању неког
рада прочита, а не прочита се све што се
цитира.
 Оно што се цитира обично је мали део
онога што се прочита.
 Да ли је оно што је цитирано допринело
раду, просуђује се увидом у изворна
документа.
АНАЛИЗА ЦИТАТА
 Не може се аутоматски рећи да рад
(аутор, часопис) који није цитиран није
вредан или није добар.

 Бројање цитата може у најбољем случају

бити груби показатељ квалитета, а мале
се разлике не смеју интерпретирати као
значајне.
АНАЛИЗА ЦИТАТА
 У поступку цитирања врло је често
пресудна доступност документа, коју
одређују:
 покривеност службама за индексирање и
сажимање,
 доступност изворног документа преко
библиотека или личним путевима (чак и
лични интерес да се цитира неки аутор).
АНАЛИЗА ЦИТАТА

 Резултати добијени цитатном

анализом могу се сматрати
експерименталним.
АНАЛИЗА ЦИТАТА
 Одређивање припадности научне
дисциплине једној групацији наука и,
зависно од тога:
 да ли је већа цитатност књига или чланака
у периодици (књиге ближе друштвеним, а
периодика природним наукама),
 шта третирају као савремену, а шта као
текућу публикацију и информацију,
 да ли се савременом сматра публикација
стара 20 или 5 година
АНАЛИЗА ЦИТАТА
 Условљеност коришћења одређених
цитатних база зависно од научне
дисциплине на коју се односе;
 Релевантност база података зависно и од
групације наука - природне, друштвене,
хуманистичке;
 Релевантност извора из којих се цитира,
уз анализу врсте радова, језика,
периодичне публикације, ауторства
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Специфичности истраживања зависе од:
 финансирања,
 броја истраживача,
 животне доби научника,
 мотивације,
 величине и састава истраживачке групе,
 стила истраживања,
 политике научног развоја,
 језика,
 рецензираности научног часописа,
 редовности излажења.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 SSCI индексира радове објављене на
енглеском језику у око 95 %, на немачком у
2% do 3%, на француском 1%, 2% на свим
осталим језицима.
 Снажан утицај истраживача енглеског
говорног подручја, 30% већи од осталих.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Самоцитати се редовно јављају у
библиографијама научних радова, с
основним задатком повезивања
претходног и садашњег рада (континуитет
научних истраживања), односно могућим
исправкама објављених резултата.
 Аутори научних чланака чешће цитирају
своје радове него радове било кога другог
аутора.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Пломп је предложио да се радови
цитирани барем 25 пута третирају као
показатељ научног успеха појединог
истраживача.
 Не може се рећи да радови који нису
цитирани немају научну вредност.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 У испитивању мишљења наставника 45 британских
универзитета утврђено је да већина мисли како
цитатна анализа "неће бити прецизна мера
квалитета појединог факултета или факултетског
одсека и да би, што је још горе, могла бити
злоупотребљавана усмеравајући научне процесе у
сасвим погрешном смеру".
 За америчке научнике анализа цитатности као
показатеља вредности неке публикације је
"узнемирујући тренд”.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Мали степен цитираности радова аутора
пореклом из малих земаља, чак и када су
они објављени у светски признатим
научним публикацијама.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 За избор у више универзитетско звање у
документацији треба приложити доказ о
СЦИ индексу.
 Треба водити рачуна да је цитатност само
квантитативни показатељ и да треба бити
потврђен компентентном рецензијом.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Nederhof (2006) - просечна старост
цитиране литературе је 39 година;
 хуманистичке науке се спорије развијају
од природних, а радови су цитирани тек 3
до 4 године после објављивања;
 Минимум за очекивање цитата је 5 година,
при чему изворник мора бити покривен
метаподацима (датум, место излажења,
стране)
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 Научна продуктивност и релевантност
истраживача зависе од:
 поређења светских и локалних
параметара за ово истраживање,
 доступности информација из светске
научне заједнице,
 паралелности текстова, посебно сажетака
на матерњем и на енглеском језику,
 провере преко мрежних сервиса.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 КРИТЕРИЈУМИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ НАУЧНОГ ЧАСОПИСА
  При вредновању научних часописа Министарство ће на основу процене
надлежних комисија утврдити постојање следећих услова:
  1. Да се у научном часопису објављују радови научног карактера;
 2. Да научни часопис има редакцију састављену од истакнутих научних радника у
области коју покрива;
 3. Да научни часопис остварује или доприноси сарадњи истакнутих стручњака из
одређене научне области, односно дисциплине;
 4. Да се при избору чланака за објављивање примењује систем рецензирања;
 5. Да часопис има ISSN и UDC број;
 6. Да чланци објављени у часопису имају UDC број;
 7. Да чланци имају апстрат/резиме на српском и једном од светских језика;
 8. Да излази редовно.
  При одлучивању о захтеву узима се у обзир и број свезака који се објављују
годишње, период излажења часописа и објављивање радова на неком од
светских језика.
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
ЦИТАТНА АНАЛИЗА
 ДОЦЕНТ
 Врста научног резултата Минимална вредност коефицијента
 Компетентности P10+P20+P50+P61+P62 4,67
 И Р63-66+Р70 2,33

 ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР
 Врста научног резултата Минимална вредност коефицијента
 Компетентности P10+P20+P50+P61+P62 16,67
 од тога P10+P20+P50+P61 10 и Р63-66+Р70 3.33

 РЕДОВНИ ПРОФЕСОР
 Врста научног резултата Минимална вредност коефицијента
 Компетентности Р10+Р20+РЗ 0+Р50+Р61+Р62 26,67
 од тога P10+P20+P50+P61 13,33 и Р63-66+Р70 4,67
 књиге
 Монографије P10
 Истакнута научна књига и
 монографија међународног
 значаја. Pll 10
 Научна књига и монографија
 међународног значаја P12 7
 Научна књига и монографија
 националног значаја P13 5
 Поглавља у књигама и прегледни чланци R20
 Поглавље у књизи; прегледни чланак у водећем часопису, у тематском зборнику
радова, у монографији, или у едицији посвећеној одређеним
 научним областима (категорије P51) P21 4
 Поглавље у књизи, прегледни чланак у часопису, у тематском зборнику радова,
у монографији, или у едицији посвећеној одређеној научној
 области.(категор. Р52) Р22 2
 Поглавље у књизи, прегледни чланак у часопису, у тематском зборнику радова,
у монографији, или у едицији посвећеној одређеној научној области (категор.
P61) Р23 1
њ
 Објављени радови Р50 Рад у водећем часопису
 међународног значаја I P51-а 8
 Рад у водећем часопису међународног значаја II
 P51 –б 5
 Рад у часопису међународног Р52 3
 Рад у часопису националног значаја Р62 1,5
 Научна критика, полемика и научни интервју
објављен у научном часопису Р63 1
 Уводно предавање на скупу националног значаја
 штампано у целини Р64 1,5
а
 Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у целини Р65 0,5

 Ауторски табак лексикографске обраде научног издања речника или

 Енциклопедије Р66 1
 Радови објављени у Р70

 Пленарно предавање на скупу међународног значаја изводима штампано у

изводу P71 1,5
 Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу Р72 0,5

 Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу. Р73 0,2

н
 Матични научни одбор за српски језик и књижевност
 1. Јужнословенски филолог M24
 2. Књижевна историја M24
 3. Српски језик - студије српске и словенске M24
 4. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику M24
 5. Зборник Матице српске за књижевност и језик M24
 6. Анали Филолошког факултета, Београд M51
 7. Археографски прилози M51
 8. Филолошки преглед M51
 9. Глас САНУ, Одељење језика и књижевности M51
 10. Годишњак Филозофског факултета Нови Сад M51
 Hуngarologiai Kozlemenyek, Filozofski fakultet, Novi Sad M51
 12. Liceum, Kragujevac M51
 13. Наш језик M51
 14. Наслеђе, ФИЛУМ, Крагујевац M51
 15. Ономатолошки прилози M51
 16. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор M51
 17. Српски дијалектолошки зборник M51
 18. Стил, Бања Лука / Београд M51
 19. Свеске Задужбине Иве Андрића M51
 20. Театрон, публикација за позоришну историју и театрологију, Београд M51
 21. Зборник Филолошког факултета, Косовска Митровица M51
 22. Зборник Филозофског факултета у Нишу M51
 23. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику M51
 24. Зборник Матице српске за славистику M51
 25. Facta Universitatis. Series: Linguistics and literature M52
 26. Glasnik Odjeljenja umjetnosti CANU, Podgorica M52
 27. Годишњак катедре за српску књижевност са југословенским
 Књижевностима M52
 28. Књижевност и језик M52
 29. Letуnk, Novi Sad M52
 30. Philologia, Filološki fakultet, Beograd M52
 31. Прилози проучавању језика, Нови Сад M52
 32. Pro Femina, Beograd M52
 33. Radovi Filozofskog fakulteta u Banjaluci M52
 34. Radovi Filozofskog fakulteta, Univerzitet Istočno Sarajevo M52
 35. Riječ, Institut za jezik, Nikšić M52
 36. Школски час српског језика и књижевности M52
 37. Славистика M52
 38. Tanуlmanyok, Novi Sad M52
 39. Зборник за српски језик, књижевност и умјетност, Бања Лука M52
 40. Браничево, Пожаревац M53
 41. Братство, Београд M53
 42. Даница, Београд M53
 43. Градац, Чачак M53
 44. Градина, Ниш M53
 45. Хид, Нови Сад M53
 46. Исидоријана, Београд M53
 47. Књижевност, Београд M53
 48. Контрастивна језичка истраживања, Нови Сад M53
 49. Кораци, Крагујевац M53
 50. Krajina, Banja Luka M53
 51. Лексиколошка проучавања, Филозофски факултет, Ниш M53
 52. Летопис Матице српске M53
 53. Лингвистичке актуелности (електронски) Београд M53
 54. Lumina, Novi Sad M53
 55. Међај, Ужице M53
 56. Наше стварање, Лесковац M53
 57. Нова зора, Билећа M53
 58. Нови живот, Нови Сад M53
 59. Панчевачко читалиште M53
 60. Поља, Нови Сад M53
 61. Повеља, Краљево M53
 62. Преводилац, Београд M53
 63. Примењена лингвистика M53
 64. Prosvjeta, Zagreb M53
 65. Putevi, Banja Luka M53
 66. Руковет, Суботица M53
 67. Савременик плус, Београд M53
 68. Сцена, Нови Сад M53
 69. Srpska vila, Bijeljina M53
 70. Studia Ruthenica, Novi Sad M53
 71. Stvaranje, Podgorica M53
 72. Свеске, Панчево M53
 73. Švetlosc, Novi Sad M53
 74. Txt, studentski časopis za književnost i teoriju književnosti, Filol. fak.,
 Beograd M53
 75. Улазница, Зрењанин M53
 76. Универзитетска мисао, Нови Пазар M53
 77. Узданица, Јагодина M53
ЗАКЉУЧАК
 Погодности коришћења електронске
библиотеке, пораст информативности и
увођење евалуације научног рада преко
цитатне анализе резултати су технолошког
напретка, али се не сме заборавити да су
условљени економским, лингвистичким, чак и
личним разлозима, те самим тим као
резултат евалуације научног рада не могу
имати потпуно објективне показатеље.
ЗАКЉУЧАК
 Начини формирања знања и улога аутора остаће у будућности
исти.
 Промениће се начин комуницирања научника, представљања
научних закључака, анализирања и дистрибуирања.
 Однос према ученику подразумева постојање разумевања за
његове потребе, али и подстицање нових, које, можда, нису
јасне, или нису препознате као посебна ставка у наставном
програму, али заједнички напори библиотекара и наставника
треба да омогуће да ученик савлада одређене вештине, стекне
знања као залог за свој будући рад.
Избор из литературе:

 Bates R. Phelan's bibliometric analysis of the impact of Australian educational research. [online].
Australian Educational Researcher; v.30 n.2 p.57-64; August 2003. Availability: <http://0-
search.informit.com.au.library.sl.nsw.gov.au/fullText;dn=129052;res=AEIPT> ISSN: 0311-6999.
[cited 20 Sep 09].
 Calver, MC and Bryant, KA. Pacific Conservation Biology: An Authorship and Citation Analysis
[online]. Pacific Conservation Biology; Volume 14, Issue 4; 2008; 285-303. Availability: <http://0-
search.informit.com.au.library.sl.nsw.gov.au/documentSummary;dn=714754498021922;res=IEL
HSS> ISSN: 1038-2097. [cited 20 Sep 09].
 Hattie J; Print M and Krakowski K. The productivity of Australian academics in education. [online].
Australian Journal of Education; v.38 n.3 p.201-218; Nov 1994. Availability: <http://0-
search.informit.com.au.library.sl.nsw.gov.au/fullText;dn=66344;res=AEIPT> ISSN: 0004-9441.
[cited 20 Sep 09]. 
 Publication Information: Bazerman, Charles. 2000. Shaping Written Knowledge: The Genre and
Activity of the Experimental Article in Science. WAC Clearinghouse Landmark Publications in
Writing Studies: http://wac.colostate.edu/books/bazerman_shaping/ Originally Published in Print,
1988, by University of Wisconsin Press, Madison, Wisconsin. Publication Date: November 1,
2000