EKOLOGIJA I ODRŽIVI RAZVOJ

ISPITNA PITANJA

1. Osnovni principi održivog razvoja su :

 Integralno upravljanje poslovanjem uključuje i zaštitu životne sredine,
 U procesu unapređivanja poslovanja ugrađuju se međunarodni kriterijumi zaštite
životne sredine,
 Svakom planiranju zaštite životne sredine prethodi analiziranje stanja za procenjivanje
ugroženosti životne sredine,
 U razvoj proizvoda i usluga igrađeni su aspekti zaštite životne sredine,
 Organizuju se i eko savetovanja kupaca i stanovništva,
 Neguje se upravljanje resursima (upotreba energije, materijala, obnovljivih izvora),
 Istražuju se nepovoljni uticaji proizvodnje na životnu sredinu.

2. Dokumenti RIO konferencije su :

a) UN okvirna konvencija o promeni klime
b) Konvencija o biološkoj raznovrsnosti
c) Program za primenu Agende 21
d) Strategija održivog razvoja

Dokumenti:
 Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju
 Konvencija o promeni klime
 Konvencija o biološkoj raznovrsnosti
 Principi o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma
 Agenda 21 (4 dela i 40 poglavlja) (program aktivnosti za 21 vek)

3. Navesti pet najznačajnijih procesa zagađenja životne sredine :

1) transport
2) sagorevanje goriva u stacionarnim izvorima
3) industrijski procesi
4) odlaganje otpada
5) nuklearne probe

4. Navesti pet čovekovih aktivnosti koje ugrožavaju životnu sredinu :

1) nuklearne probe,
2) izduvni gasovi,
3) seča šuma,
4) nekontrolisan otpad,
5) izlivanje otpadnih voda u vodotokove

5. Raspoložive količine vode za piće na planeti Zemlji su :

a) 15% od ukupno raspoložive količine vode
b) 3% od ukupno raspoložive količine vode
c) 0.5% od ukupno raspoložive količine vode

1
6. Dati grafički prikaz procesa nastajanja kiselih kiša

Iz mobilnih izvora zagađenja emituje se azot-oksid (NO), a iz stacionarnih sumpor-dioksid

(SO2) i azot-oksid (NO). U atmosferi dolazi do reakcije sa vodonikom, tako da se stvara
sumporna (H2SO4) i azotna kiselina (HNO 3). Tamo se kapljice sumporne i azotne kiseline
rastvaraju u kiši i snegu. Nošen vetrom, amonijak i čestice obrađene zemlje delimično
neutrališu kiseline i formiraju suve sulfatne i nitratne soli. Izbacivanje suve kiseline (sumpor-
dioksid i čestice sulfatnih i nitratnih soli). Jezera u dubokoj zemlji, visoko u krečnjaku su , a
jezera u plitkoj zemlji, nisko u krečnjaku postaju kisela.

7. Navesti osnovne čovekove aktivnosti koje negativno i pozitivno utiču na životnu

sredinu :
Negativno :
 nuklearne probe
 izduvni gasovi
 seča šuma
 nekontrolisan otpad
 izlivanje otpadnih voda u vodotokove
Pozitivno
 korišćenje alternativnih vidova energije
 pošumljavanje
 reciklaža
 zabrana lova i ribolova ugroženih vrsta
 proizvodnja biorazgradivih polimera

2
8. Dati graficki prikaz modela tri faktora degradacije zivotne sredine

Degradacija i
Degradacija životne Broj stanovnika Korišćenje resursa zagađenje životne
sredine = x po stanovniku x sredine po jedinici
korišćenog prirodnog
resursa

Prema ovom modelu degradacija životne sredine uslovljena je sa tri faktora:

1) broj stanovnika (number of people)
2) korišćenje resursa po stanovniku (resource use per person)
3) degradacija i zagađenje životne sredine po jedinici korišćenog
prirodnog resursa (environmental degradation and pollution per unit of resource
used )

Prekomerno zagađenje životne sredine na nekom prostoru nastaje kada je jedan od ova tri
faktora toliko intenzivno izražen da direktno ugrožava životne uslove stanovništva na tom
prostoru.
Postoje dva osnovna tipa degradacije :
1. prekomeran broj stanovnika – karakterističan za zemlje u razvoju. Usled broja
stanovnika koji prevazilazi raspoložive izvore (plodno zemljošte, raspoložive
pašnjake, vodu za piće...) dolazi do prekomernog zagađenja, što ima za posledicu
visoku stopu smrtnosti.
2. prekomerna potrošnja – javlja se u visoko industrijski razvijenim zemljama. Visoka
potrošnja resursa zahteva visok stepen njihove eksploatacije. Zagađenje životne
sredine usled eksploatacije i prerade prirodnih resursa je toliko intenzivna da izaziva
pojavu prekomernog zagađenja.

9. Koji je najteži oblik degradacije životne sredine?

Siromaštvo je najteži oblik degradacije životne sredine.
Potrebno je prepoloviti, do 2015. godine, broj ljudi na svetu čiji je prihod ispod 1 dolara
dnevno i broj ljudi koji gladuje. Takođe je potrebno, do 2020. godine, postići značajno
poboljšanje života najmanje 100 miliona stanovnika sirotinjskih četvrti, kao što je predloženo u
inicijativi “Gradovi bez sirotinjskih četvrti”. Treba osnovati fond svetske solidarnosti radi
iskorenjivanja siromaštva i unapređenja društvenog i humanog razvoja u zemljama u razvoju.

10. Navesti pet prioritetnih pitanja zaštite životne sredine :

 klimatske promene
 ozonski omotač
 prekogranično zagađivanje vazduha
 nestajanje šuma
 siromaštvo

11. Osnovni uzroci zagađenja vodotokova su :

1) kanalizacioni efluenti 4) nafta
2) termalno zagađivanje 5) fekalna zagađenja
3) eutrofikacija 6) kisele kiše (padavine)
3
 7) poplave u urbanim sredinama 9) radioaktivne supstance
8) oticanje poljoprivrednih đubriva i
pesticida
12. Koja su prioritetna pitanja zastite zivotne sredine utvrdjena na RIO konferenciji :
1) klimatske promene
2) ozonski omotač
3) prekogranično zagađivanje vazduha
4) nestajanje šuma
5) gubitak plodnog zemljišta i širenje pustinja
6) očuvanje biološke raznovrsnosti
7) zaštita okeana, mora i obalnih zona
8) zaštita voda
9) upravljanje otpadom
10) sprečavanje ilegalnog prenosa otrovnih i opasnih otpada
11) ekološko održivo upravljanje otrovnim hemikalijama
12) siromaštvo - najteži oblik degradacije sredine

13. Šta je Montrealski protokol?

Montrealski protokol o jedinjenjima koje uništavaju ozonski omotač je međunarodni sporazum
iz 1987. godine kojim je regulisana produkcija ODG (ozone depleting gases). Do danas ovaj
protokol ratifikovalo je preko 180 država, koje su time preuzele obavezu kontrolisanja
proizvodnje i upotrebe ovih supstanci. Proizvodnja i upotreba svih oblika jedinjenja koji sadrže
ODG u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju biće značajno smanjena ili u potpunosti
izbačena do sredine 21 veka. Gasovi koji sadrže hlor i brom moraju biti redukovani u
narednim decenijama kako je i predviđeno protokolom.

14. Navesti dva gasa koji uništavaju ozonski omotač :

 Neki industrijski procesi i upotreba određenih proizvoda dovode do atmosferskih
emisija halogenih gasova. Ti gasovi sadrže atome hlora ili broma koji mogu biti
veoma štetni po ozonski omotač.
 Na primer, hlorofluorougljovodonici (CFC) i hidrohloro-fluorougljovodonici
(HCFC), koji se koriste u gotovo svim uređajima za hlađenje, nekada će dospeti do
stratosfere gde će doći do njihovog razlaganja, a tom prilikom će doći do
oslobađanja atoma hlora koji će štetni uticati na ozon.
 Drugi primer proizvoda koji sadrže (OPD Ozone Depleting Gases) gasove koji
“troše” ozon je upotreba sredstava za gašenje požara koji sadrže atome broma.
Takva jedinjenja se nazivaju haloni.
 Emisije koje su posledica ljudskih aktivnosti i prirodnih procesa su veliki izvori
gasova koji sadrže hlor ili brom za stratosferu. Prilikom izlaganja ovih gasova
sunčevom zračenju, oni bivaju konvertovani u mnogo reaktivnije gasove koji takođe
sadrže Cl i Br. Važni primeri gasova koji uništavaju stratosferski ozon su hlor
monoksid (ClO) i brom monoksid (BrO).

15. Navesti oblasti planete Zemlje iznad kojih je najviše ugrožen ozonski omotač.
Antarktik je region u kome vladaju specifični klimatski uslovi i tamo je značajno uništenje
ozonskog omotača koje je poznatije pod nazivom “ozonska rupa”.
Gasovi koji “troše” ozon dospevaju u stratosferski ozonski omotač usled kretanja sa
vazduhom. Veoma niske temperature antarktičke stratosfere, stvaraju ledene oblake koji se

4
nazivaju polarni stratosferski oblaci (PSC). Posebne reakcije koje se odvijaju u PSC i
relativna izolovanost od polarnog stratosferskog vazduha stvaraju uslove atomima hlora i
broma da uništavanjem ozona stvaraju ozonsku rupu u periodu kada je na Antarktiku proleće.
16. Efekat staklene bašte i smanjenje debljine ozonskog omotača – sličnosti i razlike
Efekat staklene bašte : CO2 raste, temperatura raste, nivo mora raste, ledeni pokrivač se
topi i to su veoma ozbiljne klimatske promene.
Uništavanje ozona kao proces nije ozbiljan uzrok klimatskih promena. Međutim, kako je
ozon jedan od gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, promene vezane za ozon će se
odraziti na neki način na klimatske promene. Ovaj uticaj je značajan, ali ipak mali u odnosu
na druge gasove koji stvaraju efekat staklene bašte.
Ozon i klimatske promene su povezani indirektno i zbog toga što su (CFS –
hlorofluorougljenik) i (HCFC – hidrohlorofluorougljenik) gasovi koji uništavaju ozon ali i gasovi
koji doprinose klimatskim promenama. Razlika je u samom procesu.

17. Šta je serija ISO 14000 standarda

To su standardi koji obezbeđuju sistematsku primenu uslova koji garantuju zaštitu životne
sredine na globalnom nivou. U odnosu na ranije postojeći britanski standard BS 7750 –
Specifikacija za sisteme ekološkog upravljanja (1992. godine) uvodi se elemenat informisanja
koji je unet na insistiranje Evropske Unije i koji bi trebalo da obezbedi komunikaciju između
preduzeća i društvenog okruženja, odnosno javnosti, u oblasti ekoloških efekata preduzeća i
njihovih aktivnosti.
Serija standarda ISO 14000 je podeljena u šest delova (postoji šest potkomiteta, koji rade na
donošenju standarda iz ovih šest oblasti), ali se, u principu, može podeliti na dve osnovne
grupe:
 Jedna grupa definiše sistem upravljanja zaštitom životne sredine,
 dok je druga grupa usmerena na proces razvoja proizvoda

18. Navedi osnovnu strukturu standarda ISO 14001 :

I Predmet i područje primene
II Veze sa drugim standardima
III Definicije
IV Sistem ekološkog upravljanja
1. Opšte
2. Ekološka politika
3. Planiranje
3.1 Ekološki aspekti i zakonske regulative
3.2 Opšti i specifični ekološki ciljevi
3.3 Planovi i programi sistema ekološkog upravljanja
4. Uvođenje i sprovođenje
4.1 Dokumentacija sistema ekološkog upravljanja
4.2 Sistem upravljanja dokumentima
4.3 Organizaciona struktura i odgovornost
4.4 Sistem operativnog upravljanja
4.5 Obuka
4.6 Planovi za slučaj opasnosti
4.7 Komunikacija
5. Provera i korektivne mere
5.1 Proveravanje
5
 5.2 Praćenje i merenje
5.3 Korektivne i preventivne mere
6. Preispitivanje od strane rukovodstva

19. Aspekti zivotne sredine definisani su:

a) dokumentima Bazelske konvencije
b) ISO 14001 standardom

20. Dati grafički prikaz strukture ISO 14001 standarda

21. Navesti globalne probleme životne sredine :

 klimatske promene
 oštećenje ozonskog omotača
 upravljanje otpadom
 upravljanje opasnim hemikalijama
 održivo upravljanje biodiverzitetom
 zaštita vrsta i ekosistema
 nestajanje šuma
 degradacija zemljišta
 zaštita i održivo korišćenje vode
 bezbedno upravljanje radioaktivnim otpadom
 siromaštvo

22. Navesti dva najznačajnija principa RIO deklaracije :

Princip međugeneracijske jednakosti je osnovni princip održivog razvoja. On podrazumeva
jednaka prava u korišćenju prirodnih resursa i ista prava na čistu životnu sredinu. Princip se
odnosi kako na relaciju između različitih grupa, tako i između država.
Princip zagađivač plaća (PPP) ima nameru da zagađivač preuzima obavezu sprečavanja i
kontrolisanja zagađivanja životne sredin koje nastaje njegovom aktivnošću.

6
23. Dati grafički prikaz efekta staklene bašte

24. Koji ozon se zove “dobar”, a koji se zove “loš”:

Stratosferski ozon u određenoj meri apsorbuje biološki štetno ultravioletno zračenje. Zbog
ovog veoma korisnog dejstva, stratosferski ozon se još naziva i “dobri ozon”.
Nasuprot tome ozon koji se nalazi blizu površine zemlje i koji je nastao od različitih
zagađujućih jedinjenja često se naziva “štetni ozon”, zbog toga što može predstavljati
opasnost po čoveka, biljni i životinjsku svet.
Određene količine ozona nastaju prirodnim putem u nižim slojevima atmosfere, a takav ozon
je koristan jer pomaže u odstranjivanju zagađujućih materija iz atmosfere.

25. Osnovni principi metodologije izrade NEAP-a su :

Nacionalni Ekološki Akcioni Plan predstavlja zbir dokumenata koji obezbeđuje integrisanu
reformu politike u oblast zaštite životne sredine
Osnovni principi NEAP metodologije su :
 Identifikacija ekoloških problema
 Uzroci ekoloških problema
 Postavljanje ciljeva za rešavanje ekoloških problema
 Izvori finansiranja
 Realnost ekoloških ciljeva
 Način primene NEAP-a

26. Šta je Kjoto protokol?

Kjoto protokol predstavlja veoma važan korak prema ograničavanju emisija gasova staklene
bašte (CO2, CH4, N2O, HFC5, PFC5 i SF6), pošto je po prvi put specificirano zakonski
obavezujuće angažovanje. U skladu sa Kjoto protokolom razvijene zemlje imaju posebne
obaveze. Za vreme prvog perioda angažovanja (2008.-2012.) one treba da smanje njihove
ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte najmanje 5% u odnosu na nivoe iz
1990. Dogovoreni ciljevi su izdiferencirani između razvijenih zemalja, dok je isti princip za
7
države članice EU u skladu sa interno usvojenim sporazumom o podeli obaveza. Nedavno,
SAD su opozvale svoje obaveze u okviru Kjoto protokola.

27. Navesti dva cilja Bazelske konvencije :

 Smanjenje prekograničnog transporta opasnog otpada na minimum
 Smanjenje nastajanja opasnog otpada
 Ekološko upavljanje sa neizbežnim prekograničnim transportom opasnog otpada
 Deponovanje opasnog otpada na mestu nastajanja

Bazelska konvencija - Dva stuba

 Sistem Obaveštavanja i Kontrole prekograničnog transporta opasnog
otpada
 Ekološko upravljanje opasnim otpadom

28. Šta je SMART ekološki cilj :

S – Specific (specifični)
M – Measurable (merljivi)
A – Atainable (dostižni)
R – Realisitic and Relevant (realni i relevantni)
T – Time related (vremenski određeni)

SMART cilj
U gradovima smanjiti emisiju SO2 za 15 % do 2010 godine
Neodredjen cilj
U gradovima smanjiti emisiju SO2

29. Navesti osnovnu razliku između opštih i pojedinačnih ciljeva u standardu ISO
14001:
Opšti ekološki cilj – proističe iz ekološke politike i značajnog uticaja na životnu sredinu
neke/nekih operativnih aktivnosti, koji samostalno definiše organizacija da će ga postići
Pojedinačan ekološki cilj
Detaljan ekološki zahtev – proističe iz opšteg ekološkog cilja, koji je primenljiv za organizaciju
ili deo organizacije, a koji se postavlja i koji se realizuje da bi se postigao definisani opšti
ekološki cilj. Kvantificira se i vremenski definiše njegova realizacija, za razliku od opšteg.
Na primer, opšti cilj je: smanjiti potrošnju vode, a pojedinačan cilj je: do 2007. godine izraditi
operativni program smanjenja potrošnje vode.

30. Dati grafičku strukturu serije ISO 14000 :

8
Serija standarda ISO 14000 je podeljena u šest delova (postoji šest potkomiteta, koji rade na
donošenju standarda iz ovih šest oblasti), ali se, u principu, može podeliti na dve osnovne
grupe:
 Jedna grupa definiše sistem upravljanja zaštitom životne
sredine,
 dok je druga grupa usmerena na proces razvoja proizvoda

31. Šta je ekološka politika u standardu ISO 14001 :

Ekološka politika predstavlja izjavu rukovodstva o privrženosti očuvanju životne sredine.
Obezbeđuje jedinstven stav o očuvanju životne sredine i komunikaciju osnovnih ideja unutar i
van organizacije.

32. Šta je aspekt životne sredine :

Aspekt očuvanja životne sredine je elemenat aktivnosti, proizvoda ili usluge koji može biti u
interakciji sa životnom sredinom.

33. Kako se vrednuju aspekti životne sredine :

Određujemo aspekte očuvanja životne sredine; zatim se vrši provera da li su pod našim
uticajem i da li ih možemo kontrolisati; sledi određivanje uticaja koje mogu imati na životnu
sredinu; na kraju odlučujemo da li su uticaji značajni.
U tabelu vrednovanja se upisuju aktivnosti, aspekti, aktivnosti za smanjenje uticaja i
vrednovanje aspekata. Vrednovanje aspekata se vrši po ozbiljnosti uticaja “O” (brojevima 1-
minoran uticaj, 2-srednji uticaj, 3-ozbiljan uticaj, 4-kritičan uticaj) i po učestalosti uticaja “U”
(slovima A-ekstremno redak događaj, B-redak događaj, C-umereno čest događaj, D-čest
događaj).

34. Sta je LEAP?

To je lokalna Agenda 21 i ona predstavlja proces u kojem lokalne uprave, u partnerskom
odnosu sa svim sektorima lokalne zajednice, rade na izradi akcionih planova za sprovođenje
ideje održivog razvoja na lokalnom nivou.
Lokalni
Ekološki
Akcioni
Plan
LEAP definiše prioritete u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou, određuje realnu
strategiju u njihovom rešavanju i razvija akcioni plan.
LEAP inicira i unapređuje mehanizme za šire uključivanje javnosti i gradi partnerski odnos
između lokalne vlasti, nevladinih orgainzacija, privrede i građana.

35. Koji je po vašem misljenju najveći problem zaštite životne sredine u Novom Sadu i
zbog čega :
 zagađenja iz Novosadske rafinerije
9
  buka
 zagađenje Dunava
 nedostatak zelenih površina

36. Navesti 3 razloga zbog kojih se 70-te godine XX veka nazivaju “decenija zivotne
sredine” :
 1970. godine pod parolom “Započnimo borbu za opstanak”
proglašen je 22. april za Dan planete zemlje.
 1970-tih u SAD su doneseni zakoni o čistom vazduhu i vodi i
osnovana je agencija za zaštitu životne sredine.
 UN na konferenciji u Stokholmu 1972. godine upozoravaju da
nekoordiniran i nekontrolisan razvoj dovodi do degradacije životne sredine.

37. Šta se podrazumeva pod pojmom održivi razvoj?

 Razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe bez posledica da buduće generacije
zadovolje potrebe sopstvenog razvoja.
 Održiv razvoj je takav proces razvoja potreba i sredstava za njihovo
zadovoljavanje koji ne izaziva uništavanje i/ili smanjivanje kvaliteta prirodnih resursa
do granice ispod koje počinje ugrožavanje zdravlja, obnavljanja i opstanka živog
sveta.
 To je onaj proces zadovoljavanja potreba koji ne dovodi u pitanje vlastite
prirodne, fizičke osnove.
 Održivi razvoj je onaj razvoj koji ne dovodi do uništavanja živog sveta (genetskih
vrsta i različitosti ekosistema), koji omogućava biosferi i obnovljivim izvorima da se
regeneriraju, i da kao takvi u perspektivi budu upravo njegov energetski temelj, te
koji štedljivo raspolaže neobnovljivim izvorima.

38. U kojim principima Rio deklaracije se daje suština pojma održivi razvoj :
Princip 3:
 Pravo na razvoj mora se ostvariti kako bi se ravnopravno zadovoljile potrebe
razvoja i životne sredine sadašnjih i budućih generacija.
Princip 4:
 U cilju ostvarivanja podrživog razvoja, zaštita životne sredine predstavlja
integralni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega.
 Održivi razvoj je takav razvoj koji se zasniva na principima proizvodnje i
potrošnje bez degradacije životne sredine.

39. Koji su ciljevi okvirne konvencije o promeni klime :

 da se smanji brzina zagrevanja atmosfere
 da se obezbede uslovi adaptacije ekosistema na klimatske promene
 da se spreče nepovoljni uticaji na proizvodnju hrane
 da se spreči dalje povećanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte

40. Koji su ciljevi konvencije o biološkoj raznovrsnosti :

 očuvanje biološke raznovrsnosti
 suverenitet i odgovornost za održivo korišćenje
 ravnomerna distribucija koristi od biotehnologija

10
41. Koja su sporna pitanja identifikovana u radu Rio konferencije :
 nova dodatna sredstva za ZuR
 subvencije ZuR-u ekološki čistim i bezbednim tehnologijama
 olakšan pristup međunarodnom tržištu
 ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte
 očuvanje prirodnih resursa (tropske šume i biološka raznovrsnost)

42. Navesti osnovnu strukturu (delove) Agende 21 :

Agenda 21 je najvažniji dokument i predstavlja akcioni plan 21. veka u oblasti zaštite životne
sredine.Predstavlja zbir akcionih programa u oblasti zaštite i upravljanja prirodnim resursima,
rešavanja socijalnih i ekonomskih pitanja, jačanja uticaja nevladinih organizacija, kao načina
finansiranja utvrđenih programa.
Sastoji se od 4 dela i 40 poglavlja.
I deo – Socijalna i ekonomska pitanja
II deo – Zaštita i upravljanje resursima za razvoj
III deo – Jačanje uloga značajnih društvenih grupa
IV deo – Sredstva za ostvarivanje agende

43. Koje su ključne obaveze u sprovođenju plana samita u Johanezburgu :

Samit je afirmisao održiv razvoj kao centralni element međunarodnog dnevnog reda i dao
novi stimulans globalnoj akciji za borbu protiv siromaštva i za zaštitu životne sredine.
Ključne obaveze su:
1) Iskorenjivanje siromaštva
2) Voda i higijensko-sanitarni uslovi
3) Energija
4) Hemikalije
5) Upravljanje bazom prirodnih resursa
6) Atmosfera
7) Biološka raznovrsnost
8) Šume
9) Kooperativna odgovornost
10)Zdravlje
11)Održivi razvoj malih ostrvskih država u razvoju
12)Održivi razvoj za Afriku
13)Način sprovođenja
14)Institucionalni okvir za održivi razvoj

44. Koje su ključne obaveze u iskorenjavanju siromastva :

Prepoloviti do 2015. godine broj ljudi na svetu čiji je prihod ispod 1 dolara dnevno, kao i broj
ljudi koji gladuje (reafirmacija Milenijumskih ciljeva razvoja).
Do 2020. godine postići značajno poboljšanje života najmanje 100 miliona stanovnika
sirotinjskih četvrti, kao što je predloženo u inicijativi “Gradovi bez sirotinjskih četvrti”
(reafirmacija Milenijumskih ciljeva razvoja).
Osnovati fond svetske solidarnosti radi iskorenjivanja siromaštva i unapređenja društvenog i
humanog razvoja u zemljama u razvoju.

45. Šta je načelo (princip) predostrožnosti :

11
Načelo predostrožnosti je jedno od načela ekološke politike i podrazumeva da sve
ekonomske aktivnosti treba da budu procenjene u pogledu njihovih potencijalnih uticaja na
životnu sredinu.

46. Navesti osnovne elemente metodologije definisanja ekoloske politike :

 Identifikacija i analiza ekoloških problema
 Definisanje ciljeva ekološke politike
 Definisanje prioriteta ekološke politike
 Definisanje strukture i sadržaja NEP-a
 Reforme zakonodavstva
 Formiranje institucija za sprovođenje NEP-a

47. Na osnovu kojih kriterijuma se utvrđuje prioritet ekoloških ciljeva :

 Nivo poboljšanja životne sredine
 Efekat na zdravlje
 Broj stanovnistva koji je obuhvaćen pozitivnim efektima
 Ekonomski efekti (troškovi, nova radna mesta, veća plata, itd.)
 Ispunjenje EU regulative
 Realnost ispunjenja ciljeva

48. Šta je ekološki akcioni plan :

Akcioni plan predstavlja listu svih aktivnosti, vreme realizacije, odgovornu instituciju, troškove
itd.
AKCIONI PLAN – SPISAK AKCIJA
Podrazumeva strategiju sa ciljevima i idejama za projekte i akcioni plan u kojem su projekti
detaljnije razrađeni.
Ideje za projekte se daju po oblastima kao što su: vazduh, voda, zemljište, turizam, industrija,
kompanija, saradnja sa javnošću, edukacija i sl.
Za svaku akciju treba razraditi sledeća pitanja :
 cilj akcije
 opis rada
 odgovorna osoba
 druge organizacije
 troškovi
 prioritet
 dodaci

49. Alborg povelja je :

a) dokument o sprečavanju zagađenja vazduha
b) dogovor o smanjenju opasnog otpada
c) dokument evropske konvencije o održivim gradovima

50. Navesti tri faze procesa LEAP :

 Planiranje i otpočinjanje projekta: inicijativa, odluka o pristupanju izradi LEAPa,
formiranje radnih tela: koordinaciono telo, tehnički savet, savet građana,
ustanovljavnje ciljeva i načina rada
12
  Identifikacija i rangiranje ekoloških problema sredine: problemi se identifikuju
uz maksimalno učešće svih aktera, u nivou tehničkog saveta, koriste se metode
procena rizika i analiza uticaja, u nivou saveta građana određuju se lista prioriteta i
nivoa uticaja ekološkog problema na zajednicu. Završno određivanje prioritetnih
ekoloških problema
 Izrada programa ekoloških akcija: pronalaženje rešenja i njihova analiza,
vrednovanje tih mogućnosti sa stanovišta realnosti (cena, tehničke mogućnosti,
vreme realizacije, kapaciteti)
 Sprovođenje programa ekoloških akcija: usvajanje LEAPa, realizacija aktivnosti,
obezbeđivanje sredstava i nosilaca aktivnosti
 Praćenje i vrednovanje lokalnih programa ekoloških akcija: utvrđivanje
pretpostavki za njihovu primenu, izrada novih akcija, izmene i dopune progama
akcija

51. Navesti osnovne ciljeve serije standarda ISO 14000 :

 Utvrđivanje principa, kriterijuma, programa i postupaka ocenjivanja ekoloških
performansi
 Ekološko proveravanje
 Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda (od sirovine do otpada)
 Ekološko obeležavanje proizvoda i usluga

52. Šta je TC207?

TC207 je ISO komitet za standardizaciju, osnovan od strane UN u januaru 1993. godine.
Tehnički komitet ISO/TC207 (ekološko upravljanje) formiran je sa osnovnim ciljem da se bavi
standardizacijom na području alata i sistema za upravljanje životnim sistemom.

53. Šta je početno preispitivanje uticaja na životnu sredinu :

Određivanje :
 Lokacije i okruženja preduzeća
 Zakonske regulative
 Emisije u atmosferu
 Emisije tečnosti
 Korišćenje resursa
 Upravljanje otpadom
 Skladištenje štetnih materija
 Sistem upravljanja zastitom životne sredine
 Plan zaštite životne sredine
Izveštaj treba da je kratak i jasan. Naglasak je potrebno staviti na zakone koji se ne poštuju i
na moguća unapređenja koja će dovesti do uštede sredstava i poboljšanja životne sredine.

54. Dati graficki prikaz procesa analize uticaja :

Pri detaljnoj analizi analizira se:
Poglavlje I – Lokacija: da li se lokacija objekta nalazi u ekološki osetljivom području, daju se
podaci o površini gradilišta i površini zemljišta koje će zauzimati izgrađeni objekat i zelene
površine, podaci o naseljenosti, podaci o klimi, flori i fauni, bonitetu, geološkim i
geomorfološkim osobinama zemljišta, infrastrukturi, karakteristikama pejzaža, topografiji.
13
Poglavlje II – Opis objekta i njegova tehnološka funkcija: obrađuje prethodne radove, opis
objekta, planirani tehnološki proces sa njegovim karakteristikama. Ukoliko u tehnološkom
procesu učestvuju štetne i opasne materije obavezno se daju njihove karakteristike sa
stanovišta eksplozivnosti i prema ponašanju u požaru.
Poglavlje III – Identifikacija ekoloških aspekata: izrađuje se na osnovu kvalitativne i
kvantitativne identifikacije ispuštenih materija u životnu sredinu tokom redovnog rada objekta i
u slučaju udesa. Daje se prikaz relativne procene opasnosti štetnog dejstva materija, kao i
njihova kategorizacija po toksičnosti.
Poglavlje IV – Mogući tehnološki uticaji objekta na indikatore životne sredine: obrađuje
se na osnovu procenjenih ekoloških aspekata. Ocena uticaja vrši se popunjavanjem bodovne
liste.
Poglavlje V – Mere za sprečavanje i smanjenje negativnog uticaja objekta na životnu
sredinu: obrađuje mere zaštite koje se sprovode pri izgradnji objekta, kao i u toku redovne
eksploatacije objekta.

55. Razlika između metoda analize uticaja i životnog ciklusa proizvoda :

Analiza uticaja je metod (procedura) koja obuhvata identifikaciju, predviđanje, interpretaciju i
objavljivanje uticaja koja ne uzima u obzir investicionu aktivnost na životnu sredinu. Ova
analiza se sastoji iz prethodne analize na osnovu tehničko-tehnološke koncepcije i detaljne
analize na osnovu poznavanja lokacija i stanja životne sredine na lokaciji i detaljne tehničko-
tehnološke dokumentacije. Cilj izrade analize uticaja je da se identifikacijom ekoloških
aspekata i ocenjivanjem ekoloških uticaja vezanih za njih, razradom mera zaštite, kao i
utvrđivanjem programa praćenja značajnih ekoloških aspekata sagleda celokupan ekološki
učinak objekata u okviru održivog razvoja i poboljšanja životne sredine.
Životni ciklus proizvoda proučava aspekte životne sredine i moguće uticaje na nivo
proizvodnje i nabavke sirovina, procesa proizvodnje proizvoda, primene proizvoda i konačnog
odlaganja proizvoda. Uzimaju se u obzir investicije koje se ulažu u zaštitu životne sredine.

14
Analizira se uticaj na životnu sredinu proizvoda po fazama životnog veka proizvoda: pre
proizvodnje, u toku proizvodnje, u toku pakovanja i distribucije i u toku primene i po
deponovanju.
Analizira se i uticaj aktivnosti zastite životne sredine na profit.
56. Šta je ISEW :
Index of Sustainable Economic Welfare je indeks održivog ekonomskog blagostanja i
obuhvata :
 Neujednačenost prihoda
 Vrednost domaćeg rada
 Razliku između dobiti i ličnih troškova
 Odbitke za troškove preventivne zaštite
 Troškove ekoloških šteta
 Smanjenje prirodnih resursa

57. Indeks održivog ekonomskog napretka uključuje :

a) vrednost domaćeg rada
b) troškove preventivne zaštite
c) troškove prirodnih resursa

58. Koji su osnovni principi zelenog GNP-a :

Indikator ZELENI GNP se dobija kada se od GNP-a odbiju troškovi zaštite životne sredine.
Ovaj indikator zasniva se na dva osnovna principa:
 Zagađivač plaća
 Korisnik sirovina plaća
Primena ovog indikatora je veoma složena i zahteva detaljnu cost-benefit analizu i detaljnu
analizu životnog ciklusa. Nije pogodan za uporednu analizu stepena održivog razvoja zemalja
različitog nivoa razvijenosti.

59. Koji su parametri matematicke definicije odrzivog razvoja :

1/SD=( Σ P)*(GS/P)*(ER/GS)*(Ei/ER)
ΣP – broj stanovnika
GS – robe i usluge
ER – energija i sirovine
Ei – čovekov uticaj
SD – održivi razvoj
(GS/P) – potrošnja dobara i usluga po stanovniku
(ER/GS) – potrošnja sirovina i energije po jedinici proizvoda
(Ei/ER) – uticaj eksploatacije sirovina i energije na životnu sredinu

60. Šta je EUS :

 Predstavlja parametar na osnovu koga se procenjuje uticaj neke ljudske zajednice na
kapacitet životne sredine u kojoj se ta zajednica nalazi.
 Podrazumeva količinu sirovina, proizvoda i usluga koje se mogu eksploatisati, proizvoditi
potrošiti bez uticaja na životnu sredinu u kojoj se odvijaju navedene aktivnosti.
 Ovaj parametar je pogodan za uporednu analizu stanja u različitim vremenima.
 Parametar je nepogodan za analizu međusobnog uticaja razvoja različitih zemalja

15
 Pekara “Kod Lukića”

Pekara “kod Lukuća je privatno preduzeće za proizvodnju hleba i peciva osnovano 1980.
godine
Za 15 godina rada preduzeće je značajno povečalo asortiman proizvoda, kapacitet i broj
zaposlenih.
Predstavništvo i sama pekara se nalaze u ulici Stanoja Glavaša 25 u Novom Sadu.
U sklopu pekare nalazi se 5 prodajnih jedinica u kojima se vrši prodaja gotovih proizvoda, ali i
pečenje određenih proizvoda.
Takođe, ovo preduzeće vrši u usluge snabdevanja proizvodima druge prodavnice.
Kapacitet proizvodnje je 900 vekni na sat, a zbog velike konkurencije pekara trenutno radi sa
smanjenim kapacitetima.
U pekari je zaposleno 18 radnika, a asortiman obuhvata:
Hleb, razno lisnato testo, peciva, burek i razne proizvode koji se rade po porudžbini.
U svom proizvodnom objektu ima sledeća pekarska odeljenja:
Magacin sirovina, priručni magacin, odeljanje za pripremu i obradu testa, komoru za
fermentisanje, odeljenje pekarske peći i odeljenje za skladištenje gotovih proizvoda.

Aspekti koji imaju uticaj na životnu sredinu:

1. Proces pečenja: emisija u atmosferu manje značajan uticaj

zagađenje vazduha štetnim gasovima Σ 10

2. Proces hlađenja: emisija u atmosferu manje značajan uticaj

zagađenje vazduha štetnim gasovima Σ 10

3. Ispuštanje otpadnih voda: emisija štetnog otpada manje značajan uticaj

zagađenje zemljišta i voda Σ 20

Opšti cilj:
a. Smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu
b. Poboljšanje kvaliteta vode koja se vraća u reku
c. Smanjenje količine neiskorišćenog materijala

Poseban cilj:
a. Smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu do 30.03.2006.
b. Poboljšanje kvaliteta vode koja se vraća u reku do 01.06.2006.
c. Smanjenje količine neiskorišćenog materijala za 10% do 30.03.2006.

Moguće vanredne situacije:

 Izbijanje požara ili eksplozije peći
 Nestanak struje

Lista preventivnih i korektivnih mera u slučaju požara:

1. Povećenje kontrole instalacija

16
 Korišćenje postojeće protiv-požarne opreme
2. Opremanje svih prostorija protiv-požarnim aparatima
Obavestiti nadležne službe 93
Evakuisati zaposlene

17