GLOBALNO

ZAGREVANJE I KJOTO
PROTOKOL
Prof. dr Ivan Gržetiü,
Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet

grzetic@chem.bg.ac.yu & www.chem.bg.ac.yu

Beleške za predavanja: http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/

Gržetiü 1
 Sdržaj
‹ Uvod
‹ Kjoto protokol
‹ Obaveze zemalja þlanica Kjoto protokola
‹ Mehanizmi trgovine emisijama
‹ Atmosfera
‹ Spektar zraþenja sa Sunca
‹ UV i IR zraþenje
‹ Sudbina zraþenja sa Sunca
‹ Apsorpcija IR zraþenja (CO2, CH4, H2O, N2O)
‹ Trendovi promene koncentracije gasova staklene bašte
‹ Zadržavanje IR zraþenja na Zemlji
‹ Posledica - globalno zagrevanje
‹ Izvori gasova staklene bašte
‹ Poteškoüe oko Kjoto protokola
Grž
Gržetiü
etiü 2
 Uvod
‹ Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova,
usled cega nastaje efekat staklene bašte, zahtevale su akciju
zemalja na meÿunarodnom nivou buduüi da se emitovani gasovi
šire po celoj atmosferi, ali i zbog þinjenice što je kontrola emisije
gasova vrlo skup poduhvat, te je zajedniþka akcija na
meÿunarodnom nivou mnogo ekonomiþnija. Prvi korak bio je
usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih
nacija o promeni klime. Ovom konvencijom je utvrden sistem za
razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte,
dok je rešavanje pitanja nacina ograniþavanja emisije tih gasova
odloženo za neki buduci trenutak.
‹ Naša zemlja je ratifikovala Okvirnu konvencija UN o promeni
klime (Meÿunarodni ugovori 2/97). Sledeüi korak bi bio
ratifikovanje Kjoto protokola uz ovu konvenciju što još nismo
uradili.
Grž
Gržetiü
etiü 3
 Uvod
‹ Kjoto protokol je usvojen na treüoj
Konferenciji ýlanica Okvirne konvencije UN
o promeni klime, koja je održana u decembru
1997.god. u Kjotu, u Japanu. Protokol je stupio
na snagu 16.02.2005.god. Do sada je Kjoto
protokol ratifikovalo 144 zemalja ukljuþujuüi
EU.

Grž
Gržetiü
etiü 4
 Kjoto protokol - þlanice

Grž
Gržetiü
etiü 5
 Kjoto protokol
‹ Promoviše, podstiþe istraživanje i razvoj i poveüanu
upotrebu, novih i obnovljivih vidova energije,
‹ Promoviše i podstiþe tehnologije za kontrolu emisije
ugljen dioksida i naprednih i inovativnih ekološki
zdravih tehnologija
‹ Promoviše održive oblike poljoprivrede u svetlu
razmatranja klimatskih promena;
‹ ograniþava ili smanjuje emisiju gasova staklene bašte
koje ne kontroliše Montrealski Protokol

Grž
Gržetiü
etiü 6
 Kjoto protokol
‹ Najvažniji uspeh ovog protokola je bilo utvrdivanje
obaveze ogranicenja i smanjivanje emisije šest
gasova koji stvaraju efekat staklene bašte:
‹ Ugljen-dioksida (CO2),
‹ Metana (CH4),
‹ Azotoksida (N2O),
‹ Hlorofluorougljovodonika (HFC)
‹ Perfluorougljenika (PFC) i
‹ Sumporheksafluorida (SF6)
Grž
Gržetiü
etiü 7
 HALOGENIZOVAN UGLJENIK
‹ Halogenizovan ugljenik bitan za efekat
staklene bašte obuhvata perfluorougljenike
(perfluorocarbons -PFC) koji vode glavno
poreklo iz procesa proizvodnje aluminijuma i
fluorougljovodonike (hydrofluorocarbons -
HFC) koji se danas koriste kao zamena za
hlorofluorougljenike (CFC) koji imaju
negativan efekat na ozonski omotaþ.

Grž
Gržetiü
etiü 8
 Perfluorougljenici (PFC)
‹ PFC (CF4, C2F6, i C3F8) se koriste u sistemima za
rashlaÿivanje kao i preparati za gašenje požara. Na žalost,
pokazalo se da su to gasovi sa veoma izraženim “efektima
staklene bašte”. Njihovo vreme života u atmosferi se penje i do
50.000 godina, što je duže od životnog veka bilo kog drugog
poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskog
protokola). Istraživanja obavljena 2003. godine su pokazala da
je najrasprostranjeniji PFC tetrafluorometan (CF4) ima
potencijal stvaranja efekata staklene bašte koji je 6.500 puta
veüi od CO2, dok se potencijal heksafluoroetana (C2F6)
pokazao za 9.200 puta veüim od CO2. Ove osobine PFC su veü
naterale mnoge razvijene zemlje da ih se “odreknu”, odnosno
te sobine su ih uvrstile u Kjoto protokol.

Grž
Gržetiü
etiü 9
 Ugljendioksid CO2
‹ Na globalnom nivou CO2 najviše doprinosi efektu
staklene bašte, nekih 64%.
‹ Koncentracija CO2 se poveüala u poslednjih 200
godina za 30%.
‹ Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnih
goriva.

Koncentracija CO2 u vazduhu kroz vekove

VEK KONCENTRACIJA
XIX 0,0250 %
XX 0,0355 %

Grž
XXI
Gržetiü
etiü
0,0500 %
10
 Metan CH4
‹ Metan je sledeüi gas koji doprinosi efektu
staklene bašte, nekih 20%.
‹ Koncentracija metana se poveüala ya nekih

145% u poslednjih 200 godina.

‹ Osnovni izvori metana je u procesu varenja

preživara (goveda, ovaca, koza i divljaci kao

srne i jeleni), zatim uzgajanje pirinþa, prirodni
gas i komunalne deponije.

Grž
Gržetiü
etiü 11
 AZOTOVI OKSIDI
‹ Azotovi oksidi NOx (N20, NO, NO2)
‹ Azotovi oksidi najveüim delom vode poreklo iz antropogenih
aktivnosti kao industrijska i poljoprivredna proizvodnja. U
znatno manjoj meri vode poreklo od prirodnih pojava kao
šumskih i stepskih požara.
‹ Koncentraciaj NOx u poslednjih 200 godina je porasla za
punih 15%.
‹ ýovekov uticaj se u prvo vreme se odnosio na primenu
prirodnih, a kasnije veštaþkih ÿubriva. Tome doprinose još
uzgajanje mahunarki (leguninoza), procesi fermentacije
fekalija i procesi u zemljištu. Što se tiþe procesa u zemljištu
ovi su još uvek neispitani dovoljno, pa se ne zna taþno koji su
to procesi koji najviše doprinose emisiji azotovih oksida.

Grž
Gržetiü
etiü 12
 SF6 & CCl4
‹ Sumpor heksafluorid SF6 ima ogroman
potencijal za globalno zagrevanje. 1 kg SF6
ima potencijal globalnog zagrevanja koliko
ima 23 tone CO2 tikom 100 godina.

‹ Ugljenterahlorid CCl4 ima potencijal

globalnog zagrevanja koji je 1800 veüi od
CO2.

Grž
Gržetiü
etiü 13
 OBAVEZE ZEMALJA ýLANICA
KYOTO PROTOKOLA
‹ Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kjoto protokola

Protokol ima za cilj da kvantifikuje obaveze i utvrdi dinamiku

smanjenja nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene
bašte za svaku državu þlanicu Konvencije koja se nalazi na
listi u Aneksu 1 Konvencije (sve industrijske zemlje i zemlje u
tranziciji). Ovim Protokolom se industrijske zemlje sveta
obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte
smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990.god., i
to u periodu od 2008. do 2012.god. Sve zemlje koje imaju
obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija navedene su u
Aneksu B Kjoto protokola.

Grž
Gržetiü
etiü 14
 OBAVEZE ZEMALJA ýLANICA
KYOTO PROTOKOLA
‹ Obaveze zemalja u razvoju- ugovornica Kjoto
protokola
Za zemlje u razvoju, meÿu kojima je i Srbija, ovaj
Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u
odnosu na one koje su predviÿene Konvencijom, tj.
nije predvideo obavezu kvantifikovanog smanjivanja
emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali je
ostavljena moguünost da svaka od njih u bilo kom
trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim
moguünostima, ukljuþivanjem u Aneks 1 Konvencije
i Aneks B Protokola.

Grž
Gržetiü
etiü 15
 PROGNOZE
‹ Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske
meteorološke organizacije su su da može doüi do
porasta temperature od 1 do 6 stepeni. Prema
najgorem scenariju, ako ništa ne promenimo i ne
poštujemo Kjoto protokol, porast temperature üe biti
oko 6 stepeni. Ako se strogo primenjuje Kjoto
protokol i najveüom moguüom brzinom preÿe sa
fosilnih goriva na obnovljive izvore energije
(klimatske resurse – sunce, vetar, biomasa), kojih ima
sasvim dovoljno, tako da možemo da zaboravimo na
fosilna goriva i nuklearne elektrane, porast
temperature üe biti mnogo manji.

Grž
Gržetiü
etiü 16
 Mehanizmi trgovine emisijama
‹

Odredbama Kjoto protokola datim u þlanovima 6, 12

i 17 predviÿeno je uvoÿenje mehanizama trgovine
emisijama, þime je omoguüen izvestan stepen
fleksibilnosti za industrijske zemlje i zemlje u
tranziciji u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih
obaveza koje se odnose na kvantifikovano
smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Grž
Gržetiü
etiü 17
 Mehanizmi trgovine emisijama
‹ Mehanizam zajedniþke implementacije: do
2008.god. industrijski razvijene zemlje imaju
moguünost da rezultat smanjenja emisija
ostvaren kroz projekte zajedniþke realizacije
na teritoriji drugih zemalja iz Aneksa
Konvencije, pripišu ispunjavanju dela svojih
preuzetih obaveza.

Grž
Gržetiü
etiü 18
 Mehanizmi trgovine emisijama
‹ Mehanizam þistog razvoja (CDM- Clean Development
Mechanism): omoguüuje industrijski razvijenim
zemljama i drugim zemljama sa liste iz Aneksa 1
Konvencije da izvrše implementaciju projekata kojima se
redukuju emisije gasova sa efektom staklene bašte u
zemljama u razvoju, pri þemu sertifikovane iznose
redukcije emisija generisane takvim projektom mogu
pripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledu
smanjenja emisija (sertifikovani iznos se oduzima od
kvote industrijske zemlje kao investitora þistog razvoja i
dodaje kvoti nacionalnih emisija zemlje u razvoju koja je
u CDM projektu primalac þiste tehnologije, þime se
zemlja u razvoju praktiþno zadužuje dodatnim kvotama
emisija koje üe u buduünosti morati da smanjuje).

Grž
Gržetiü
etiü 19
 Mehanizmi trgovine emisijama
‹ Mehanizam trgovine emisijama: ovaj mehanizam mogu koristiti
samo zemlje koje su na listi u Aneksu 1 Konvencije (industrijske
zemlje i zemlje u tranziciji), na taj naþin što deo svojih dodeljenih
koliþina emisija koje mogu emitovati u toku obavezujuüeg perioda,
mogu transferisati drugoj zemlji sa liste iz Aneksa 1 Konvencije.
‹ Kako bi se zemljama þlanicama Kjoto protokola olakšalo prihvatanje
odredaba sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD da mu pristupi,
protokol dozvoljava korišüenje i ovog "fleksibilnog mehanizma“ -
trgovina emisijama ugljen dioksida. Prema sporazumu, nacije koje
emituju manje gasova staklene bašte od predviÿene kvote mogu da
prodaju emisione kredite zemljama veüim zagaÿivaþima.
‹ To znaþi da kompanije koje uspešno redukuju emisije u veüoj meri
od tražene ili nisu dostigle emisije koje su im dozvoljene, mogu da
trguju emisionim kreditima sa kompanijama koje nisu uspele ili nisu
u stanju da ostvare postavljene zahteve. Koncept je sa odreÿenim
uspehom primenjen za smanjivanje emisija uzroþnika smoga i kiselih
kiša.
Grž
Gržetiü
etiü 20
 Mehanizmi trgovine emisijama

‹ Srbija iako ima rezervi u emisiji gasovima

staklene bašte do sada nije prodavala svoje
kvote ni jednoj razvijenoj zemlji.

Grž
Gržetiü
etiü 21
 Atmosfera

Grž
Gržetiü
etiü 22
 Atmosfera

‹ Promena
temperature
sa visinom

Grž
Gržetiü
etiü 23
 Atmosfera

‹ Promena pritiska
sa visinom
‹ Vazduh je stišljiv,
zato je gustina
vazduha na 0 m
nadmorske visine
1,2 kg/m3, dok je
na 5000 m
nadmorske visine
njegova gustina
svega 0,7 kg/m3.

Grž
Gržetiü
etiü 24
 SASTAV ATMOSFERE
Gasovi Koncentracija
Azot (N2) 78.08% zapreminskih (ili 780,800 ppmv)
Kiseonik (O2) 20.95% zapreminskih (ili 209,500 ppmv)
Argon (Ar) 0.93% zapreminskih (ili 9,300 ppmv)
Vodena para (H2O) 0 to 1 or 2% zapreminskih (ili do 20,000 ppmv)
Ugljen dioksid (CO2) 365 ppmv
Vodonik (H2) 500 ppbv
Helijum (He) 524 ppbv
Neon (Ne) 1818 ppmv
Ozon (O3) u troposferi 0.02 do 0.1 ppmv
Ozone (O3) u stratosferi 0.1 do 10 ppmv
Metane(CH4) 1.7 ppmv
Azot oksid (N2O) 0.31 ppmv
Freon CFC-12 (CF2Cl2) 0.5 ppbv
Freon CFC-11 (CFCl3) 0.3 ppbv
Grž ü
žetiü
Gr eti 25
ELEKTROMAGNETNI
SPEKTAR
Podela:
‹ Radio talasi

‹ Mikrotalasi

‹ Infracrveno zraþenje

‹ Vidljiva svetlost

‹ Ultraljubiþasto
zraþenje
‹ Rendgensko
zraþenje
‹ Gama zraþenje
Grž
Gržetiü
etiü 26
 Spektar zraþenja ‹ Najveüi deo radijacije sa
sunca koncentrisan je na
sa Sunca vidljivi deo spektra. Uska
energetska traka od 400
do 700 nm predstavlja
43% od ukupne radijacije
koja stiže sa Sunca na
Zemlju. Talasne dužine
kraüe od vidljivog spektra
(<400nm) obuhvataju
nekih 7 do 8 % od
ukupnog zraþenja, ali su
zato vrlo znaþajne jer je
njihova energija veoma
velika. U ovu oblast
spada ultravioletno
zraþenje (UV).
Grž
Gržetiü
etiü 27
 Koje zraþenje Zemlja emituje

Sunce
Grž
Gržetiü
etiü emituje energiju na višim talasnim dužinama nego Zemlja.28
 UV zraþenje ‹ U ovu oblast spada
ultravioletno
zraþenje (UV) koje
se deli na talasno
podruþje:
• od 200 do 280
nm i naziva se
UV-C zraþenje,
• od 280 do 320
nm egzistira UV-
B zraþenje, a
• od 320-400 nm
UV-A zraþenje.
Slika: Raspodela ozona sa visinom.
Stepen prodiranja UV zraþenja do zemlje. Na površinu Zemlje stiže
94% od UV-A, 6% od UV-B i 0% od UV-C zraþenja.
Grž
Gržetiü
etiü 29
 IR zraþenja
‹ Infracrveno zraþenje se deli na:
• Daleku infracrvenu oblast (1mm do 10μm)
• Srednju infracrvenu oblast (10μm do 2,5μm )
• Blisku infracrvenu oblast (2.500nm do 750nm)

Grž
Gržetiü
etiü 30
 Sudbina zraþenja sa Sunca
‹ Vidljiva svetlost se
na razliþite naþine
odbija, apsorbuje na
Zemlji.
‹ Akumulirana
energija poreklom sa
Sunca na Zemlji se
potom reemituje u
obliku nevidljivog
infracrvenog
zraþenja.

Grž
Gržetiü
etiü 31
 Apsorpcija zraþenja

Po - primarno zraþenje
b – absorbujuüi sloj
P – propušteno zraþenje

Grž
Gržetiü
etiü 32
 CO2: Apsorpcija IR zraþenja

Grž
Gržetiü
etiü 33
 CH4: Apsorpcija IR zraþenja

Grž
Gržetiü
etiü 34
 N2O: Apsorpcija IR zraþenja

Grž
Gržetiü
etiü 35
 Apsorpcija IR zraþenja

Grž
Gržetiü
etiü 36
 Apsorpcija IR zraþenja
Gasovi Koncentracija
Vodena para (H2O) 0 to 1 or 2% zapreminskih (ili do 20,000 ppmv)
Ugljen dioksid (CO2) 365 ppmv
Metane(CH4) 1.7 ppmv
Azot oksid (N2O) 0.31 ppmv
Freon CFC-12 (CF2Cl2) 0.5 ppbv
Freon CFC-11 (CFCl3) 0.3 ppbv

Apsorpcija IR zraþenja u prisustvu ugljendioksida je posebno

znaþajna jer je ovaj gas, kao teži od vazduha, koncentrovan pri
površini Zemlje tako da je u tim delovima atmosfere apsorpcija
najveüa. To znaþi da su efekti staklene bašte u prizemnim
delovima troposfere najveüi.
Grž
Gržetiü
etiü 37
 Apsorpcija zraþenja sa Sunca
UV VIS IR near IR far

Grž
Gržetiü
etiü 38
 Gasovi staklene
bašte

‹ Promena
koncentracije
gasova
staklene bašte
tokom
poslednjih 150
godina

Grž
Gržetiü
etiü 39
Trendovi promene koncentracije gasova staklene
bašte u poslednjih nekoliko godina

Grž
Gržetiü
etiü 40
 Zadržavanje IR zraþenja na Zemlji

Grž
Gržetiü
etiü 41
 Posledica - globalno zagrevanje

Grž
Gržetiü
etiü 42
 GLEýERI KOJI NESTAJU

Grž
Gržetiü
etiü 43
 Izvori gasova staklene bašte

Grž
Gržetiü
etiü 44
 POTEŠKOûE OKO KJOTO
PROTOKOLA
‹ SAD ie najveüi na svetu proizvoÿaþ gasova staklene bašte (više
od jedne treüine emisija zemalja Aneksa I u 1990. godini Krajem
1999. godine). Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte
u SAD se povecala za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990.
godini i procenjuje se poveüanje od 10% do 2008.
‹ Poveüanje emisije ovih gasova važi i za druge industrijski
razvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu. Na kraju se može
zakljuþiti da, iako je primena ovog protokola i neophodna i
pravno obavezujuüa, izvršavanje meÿunarodnih obaveza i dalje
ostaje sveopšti problem, posebno kada ono podrazumeva velike
ekonomske troškove za države potpisnice – reþ je o milijardama
dolara.
‹ Jedna od fatalnih posledica neprimenjivanja ovog protokola je
globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije.

Grž
Gržetiü
etiü 45