Professional Documents
Culture Documents
3. реализацију (остварење)
8. Дефинишите имагинацију?
Имагинација: лат. imaginationem, imaginari: способност формирања менталних слика,
осета и појмова о стварима које у том тренутку нису присутне тј. доступне виду, слуху
или другим чулима. Урођена способност и процес стварања и асоцирања менталних
слика и појмова унутар ума, од елемената изведених из чулних опажаја. Човек је
способан, својом имагинацијом да се одвоји од конкретне стварности – од садашњег
тренутка – да мисли о стварима које нису присутне у његовом опажајном пољу; да
ствара унутрашње представе.
2
– 2. толерантност према несагласности и неодређености
Два “ума” или два система мозга: хијерархијски и хетерархијски систем. Хијерархијски
систем се односи на ниже нервне функције са малим степеном слободе, као што су
рефлекси, инстинкти и аутоматизоване радње (нпр. жмиркање на сунцу). Хетерархијски
модел мозга одговара највишим нервним функцијама где је потребна пластичност
извршења и равноправност подсистема мозга (нпр, све сложеније вољне радње,
доношење одлука, решавање проблема итд.)
2) Лимбички мозак се појавио с првим малим сисарима, пре око 150 милиона година.
Састоји се од хипокампуса, амигдале и хипоталамуса. Способан је да памти пријатне и
непријатне доживљаје, те је код човека одговоран за емоције. То је и седиште наших
вредносних судова, често несвесних, који имају велики утицај на наше понашање.
3) Нео-кортекс, почиње своју брзу eкспанзију код примата, а кулминира с појавом човека
пре само 2 до 3 милиона. Његове две велике хемисфере добијају неупоредив и
доминантан значај. Неокортекс је флексибилан и има готово неограничене способности
учења. Захваљујући њему настаје култура.
1) Променом смисла: дати другачији смисао неком понашању или ситуацији. Контекст
остаје исти, али се другачије опажа значење неке ситуације или намера неког понашања.
Пример: Господин Јовановић је добио отказ. Враћа се кући очајан. Његова
жена и деца га уверавају да је то идеална прилика да покрене мали,
породични бизнис о којем машта већ дуже време. Моћи ће да запосли и своје
синове и чешће ће сви бити на окупу. Уместо залупљених врата, отказ добија
значење отварања нових врата.
4
свуда на терену”, и да му је најбољи елемент у фудбалском тиму. Исто понашање добија
сасвим различито значење и вредност у другачијем контексту.
У системској психологији се каже да је човек, као и сва остала жива бића на планети, у
потрази за равнотежом и да у томе прибегава једној или другој врсти хомеостазије:
5
1) „инертној хомеостазији“ или одржавању равнотеже статус квоом (лат., status quo:
“постојеће стање ствари”) . Тако избегава сумњу, самопреиспитивање или снажне
емоције, али зато се и не развија. Таква равнотежа је супротна флексибилности и
креативности.
24.Шта је редукционизам?
Редукционизам је свођење свега на само један узрок, на само један разлог, на само
једно објашњење . Једнострано тумачење појава Редукционистичка грешка:
Изједначавање производа с његовим извором, касније фазе са ранијом, свођење
сложенијег облика на једноставније, нпр: “љубав је само биохемијска реакција”, „човек
је само виша животиња“ и тд.
6
темељно знање у једној области, често карикатурално упињу да о свему дају своје
непоколебљиво мишљење. Образовање или општа култура било би повезивање знања и
интердисциплинарност или боље речено – трансдисциплинарност . То не треба бркати
са тежњом за апсолутним, тоталним знањем. Немогуће је постићи такво знање. Морамо
увек бити свесни нереда, неизвесности, промена, вечне недовршености знања, случаја,
ограничености људског ума.
7
Која је главна критика на рачун тестова интелигенције (Преси и Стернберг)?
Животне ситуације су другачије од eкспeрименталних: у тестовима се чeсто тражи од
испитаникa дa рeaгује нa неку имaгинарну ситуацију кao да је реална. Ако испитаник
немa никакво прeтхoднo искуствo или није обучен за ту врсту ситуација биће му теже a
понекад и немогуће дa испрaвнo одговори нa питање. Одговoри децe су нeизбeжнo
резултат њиховoг стечeнoг знaњa и искуства, а не сaмo интелигeнцијe.
“Веома је важно да мој рад изађе из психолошких часописа. Мислим да је стварно важно
да се интелигенција постави у реалан свет и реалан свет у интелигенцију” (Стернберг)
1. аналитичка
2. креативна
3. практична (Стернберг шири дефиницију интелигенције тако да обухвата и
практичне вештине)
8
присутним у тестовима, могу се неадекватно протумачити (као погрешни, промашени,
непримерени и сл.)
30. Попуните празна места: Западна култура цени брзину менталне обраде,
док су друге културе веома подозриве према брзо обављеним задацима: сматрају да
је све што је брзо и кусо.
1. општу способност (G-general) која је заједничка свим задацима који укључују било
који облик мишљења, без обзира на конкретан садржај задатка
43. Чиме је Кател касније ублажио оштро раздвајање два општа фактора
интелигенције? Шта је значајно тиме постигао?
11
развоја кристализоване интелигенције је функција прошлогодишњег нивоа развоја
флуидне интелигенције и прошлогодишњег интереса у школском раду и успеха.
55. Допуните реченицу: Емоције су још значајније као извори спознаје о начинима
нашег бивстовања у свету, начинима на које се суочавамо са стварношћу и постављамо
према њој.
56. Зашто је нужна сарадња између разума и емоција? Емоције нам говоре о томе шта
вреднујемо, али нису поуздан коначни арбитар тога шта је заиста вредно. Емоционална
интелигенција захтева да процењујемо наше емоције, да преиспитујемо њихове темеље и
ваљаност. У њој је присутна сарадња између разума и емоција.
57. Кратка дефиниција ЕQ. Способност праћења својих и туђих емоција и употреба тих
информација у размишљању и понашању. ЕQ се темељи на препознавању властитих
осећаја у тренутку у којем је до њих дошло
58. Допуните:
14
59. Према односу према емоцијама људи се могу поделити у 3 скупине:
1. Свесни себе: oвакве су особе свесне својих емоција у тренутку у којима их
доживљавају те поседују емоционалну свесност и префињеност. Самосталне су, свесне
својих граница, доброг су психичког здравља, углавном ведре и оптимистичне.
15
64. Да ли се емоционална интелигенција побољшава или опада са старењем?
Емоционална интелигенција се побољшава са старењем.
16
1) Негативна кад је човек је “гоњен”, “натериван” непријатним унутрашњим стањима,
недостацима на акцију: окретање “од нечег” 2) Позитивна кад је човек “привучен” неким
вредним циљевима: кретање “ка нечему” - инсентивна мотивација. Мотив
самоактуализације спада у ту групу мотива.
Ерос, жеља, чежња, је дете Пеније (сиромаштва) и Пороса (богатства). Жеља је моћан
извор креативности зато што је истовремено осећање недостатка, лишености и пуноће за
којом се чезне, трага, која се антиципира.
Ефекат сувишне детерминације означава појаву када се особама, које су већ спонтано и
природно мотивисане за неку активност поврх тога дају и неке награде, њихова
посвећеност опада. Они постепено губе првобитно интересовање за ту активност.
Психолошки доживљај: “ово што радиш није довољно вредно само по себи, зато треба да
те додатно подстакнемо”
Потреба коју има сваки човек да доживљава себе као главног узрочника и покретача
властитог понашања и деловања, да има осећај да бира и одлучује о томе шта или како
ради; тежња ка шо већој аутономији. Све што личи на притисак, принуду, контролу,
17
смањује осећај самоодређења те самим тим и унутрашњу мотивацију као главну
покретачку силу понашања и делања. Свако људско биће је мотивисано потребом да
осети да самог себе детерминише тј. да располаже што већом могућношћу избора у што
већем броју ситуација.
Ток, на енглеском flow, је ментално стање у коме се особа налази у стању потпуне
преданости ономе што тренутно ради,а које се одликује осећањем фокусираности
енергије, потпуне поистовећености и јединства са оним што ради, превазилажења својих
дотадашњих могућности без осећања напора. Концентрација је на врхунцу, губи се свест
о себи, појам о простору и времену, осећа се савршена контрола над оним што се ради,
лакоћа, савршена хармонија са активношћу и са собом самим. Одлика тока је спонтана
радост, чак усхићење, занос. Због тога он представља најмоћнију унутрашњу награду.То
је стање у коме су људи до крајњих граница обузети оним што раде, с неподељеном
пажњом, њихова свест је у акцији коју спроводе. Мисао „одлично ово радим“ , свест о
томе прекида осећање тока. Досада, депресија, анксиозност, немир су сушта супротност
стању тока.
У стање тока се улази кад постоји равнотежа између могућности и изазова. То захтева
одређени ниво компетенције, вештине (“несвесно знање”, које је постало део бића, када
више не мора да се мисли на то како се нешто ради јер се овладало техником,
занатом ).Али исто тако, задатак треба да донекле премашује актуелне способности.
Људи се најбоље усредсређују када постоји изазов, када је циљ захтевнији од
уобичајеног. Ако се од њих премало захтева, досадно им је, ако је циљ превише захтеван
и тежак, постају анксиозни. Ток се дешава у деликатној зони између досаде и
анксиозности.
Ток има свој еквивалент у можданој активности, где се понавља исти парадокс:
најизазовнији задаци су остварени са најмањим утрошком менталне енергије. У току
мозак је у стању опуштености, мозак се смирује, кортикална активност је смањена јер је
његова активност достигла савршени склад са захтевима ситуације и тренутка.У том
стању се постиже максимална ефикасност уз минимални утрошак енергије.
86. Које критеријуме, према Карл Поперу, треба да задовољи неки скуп
мишљења да би постао научна теорија?
20
88. По чему је психоанализа грандиозна појава?
Не постоји ниједна област људске делатности у којој је тако велик ефекат постигнут са
тако мало средстава и инструментарија: практично, Фројд само разговара са својим
пацијентима. Нема ту сложене машинерије савремене медицине, никлованих
инструмената, електронике, лампица које се пале и гасе, или неке сложене статистичке
анализе из које научник цеди кап по кап истине. Само два човека разговарају (talking
therapy, или терапија разговором).Зато је психоанализа задивљујући продор човековог
духа у човеков дух.
Личност човека је, према Фројду, троделна и састоји се из Ида, Ега и Супер-ега. Ид је
биолошки део личности којим владају инстинктивни сексуални пориви који траже
задовољење. Супер-его представља савест, друштвено условљене контролне механизме
које родитељи усађују деци у најранијем детињству. Его је свесно ја створено кроз
напетост и интеракцију између Ида и Суперега. Его покушава да помири
супротстављене захтеве Ида и Суперега са условима спољне реалности. Тачне
хијерархије између ова три појма нема, али могло би се рећи да је Ид извор енергије, Eгo
је растрзан између нагонских захтева и моралних ограничења савести, а Супер-его је ту
да обузда Ид преко Ега. Карактер наше личности, према Фројду, зависи од способности
Eга да балансира између ове две моћне силе које царују нашим умом.
Ментално здрав човек више користи суочавање са проблемом и његово савлађивање или
свесну борбу за његово превазилажење, док ментално оболели човек систематски
користи механизме Его одбране, а мање суочавање са проблемима и изазовима и
савлађивање. Код ментално здраве личности није угрожен принцип реалности.
Савлађивање, обуздавање, је свесно разрешавање конфликтне ситуације и припада
основној рационалној функцији Ега. Међутим, иако се Его нормалне личности успешно
бори са захтевима Ида, Суперега и спољне стварности, у случају великог стреса, трауме,
када страх ступи на сцену Его осећа потребу да се одбрани. Велики изазови, крупни
догађаји у животу појединца или хронични стресови покрећу неке механизме одбране
који су му потребни док се не сабере, не “дође к себи”, не прикупи снагу за борбу и нове
изазове. Механизми одбране, дакле, нису патолошки сами по себи већ онда кад преузму
превласт над појединцем и тада постају неурозе.
Насупрот потискивању као основи свих одбрана, стоји сублимација која је основа
стваралаштва. У сублимацији се примитивни сексуални и агресивни пориви
преображавају у потребу за креацијом, па је сублимација бесконфликтно разрешење
постискивања. Сублимација је зрели, продуктивни механизам одбране, јер не блокира
22
психичку енергију, а задовољење потребе усмерава кроз друштвено прихватљиву
активност.Овај механизам трансформише енергију сирових и неприхватљивих нагона у
префињене, социјално прихватљиве и цењене мотиве. Фројд је тврдио да је сублимација
једина друштвено позитивна и корисна одбрана, али и најздравија за личност.
Фројд је најчешће помињао уметност као илустрацију својих открића у патологији, али
је говорио и о самој суштини ове појаве , тј. о смислу уметности. Његова гледишта
можемо грубо поделити на 4 теорије које су се јавиле сукцесивно: 1. Уметност је
сублимација. 2. Уметност је катарза. 3. Уметност је регресија у служби Ја. 4. Уметност је
објект-катекса и фантазија. Ова четири учења се делимично преклапају, а сублимација је
најопштије у смислу да обухвата остала учења.
Појам катарзе долази од грчке речи катарзис, што значи чишћење, прочишћавање.
Срећемо тај појам још код старих филозофа (нарочито Аристотелово учење о катарзи).
Механизам катарзе је механизам ослобађања од унутрашње тензије, олакшање,
растерећење нагона. Постоји тумачење да се катарза постиже механизмом пројекције,
екстернализацијом свог унутрашњег проблема и пребацивањем на другу, обично
фиктивну личност. (нпр. Гете свој самоубилачки порив пребацује на лик младог
Вертера). Тиме се постиже остварење и уједно и пражњење или чишћење емоционалног
набоја. Сличан ефекат уметност постиже и код читаоца, или уопште публике –
корисника уметничких дела, што објашњава уживање у рецепцији уметности.
23
2) Естетско уживање публике може се објаснити идентификовањем с доживљајем
разарања и надокнађивања, превазилажења у ре-креирању депресивних доживљаја.
Преко уметничког дела, које служи као средство жаљења, и уметник и публика поново
доживљавају и ублажавају своју депресију ( Мелани Клајн);
Крис описује искуство инспирације као регресију која се дешава продором несвесног
садржаја у свест. Растварање унутрашњих препрека и цензуре свести личност осећа као
да му се нешто догађа неодољивом снагом, као да то долази из неког извора изван њега,
а уствари долази из његовог несвесног. Материјал несвесног је ослобођен стега и долази
у свест.
24