ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ АПЕИРОН ФАКУЛТЕТ

ПОСЛОВНЕЕКОНОМИЈЕ БАЊАЛУКА

УЛОГАИ ЗНАЧАЈ ИНВЕСТИЦИОНИХФОНДОВАУ РАЗВОЈУ

ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТАРС
ДИПЛОМСКИРАД

Ментор: Доц. дрБогдана Вујновић -Глигорић

Студент: Раде Миловац

Индексбр. 0009/07-РПМС
Смјер: Предузетничкименаџмент

Бања Лука, 2009.

 САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................2

1. ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИКАО УЧЕСНИЦИНАФИНАНСИЈСКОМ

ТРЖИШТУ ..........................................................................3
1. 1. Појамиосновнекарактеристикеинвестиционихфондова.....................3
1. 2. Историјскиразвојинвестиционихфондова..............................................6
1. 3. Предности инвестиционихфондоваза ситне штедише...........................8
2. ВРСТЕИНВЕСТИЦИОНИХФОНДОВА......................................................11

2. 1. Подјелаинвестиционихфондована основу специфичностиу

функционисању .........................................................................................................11
2. 2. Подјелаинвестиционихфондована основу циљева инвестирања......15
3. ТРОШКОВИ УЛАГАЊАУ ИНВЕСТИЦИОНЕ ФОНДОВЕ ....................20
4. ЕКОНОМСКЕИМПЛИКАЦИЈЕЗАКОНАО ИНВЕСТИЦИОНИМ ФОНДОВИМАУ
РЕПУБЛИЦИСРПСКОЈ .....................................................22
4. 1. Постојеће стање иактуелнипроблемиу функционисању ПИФ-ова ...22
4. 2. Друштвазауправљањеинвестиционимфондовима..............................25
4. 3. Функцијебанкедепозитара.......................................................................27
5. АНАЛИЗАПОСЛОВАЊАИНВЕСТИЦИОНИХФОНДОВАУ
РС................................................................................................................................28

5. 1. Структурапортфеља..................................................................................29
5. 2. Нето вриједност имовине..........................................................................32
5. 3. Трговање акцијама фондова......................................................................34

ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................43

ЛИТЕРАТУРА .........................................................................................................45
 УВОД

Програм укупних економских реформи у Републици Српској има за циљ креирање и

успостављање ефикаснијег економског система те отварање и укључивање привреде
Републике Српске у ширеекономске интеграционе процесе. Развој и унапређење
финансијског тржишта, а у оквиру њега посебно тржишта капитала, те обезбјеђење његовог
раста представља један од кључних елемената свеукупног развоја.
Наша земља се налази у процесу транзиције ка земљама тржишне економије. Развој
финансијских институција је неизбијежан корак у том процесу. Управо искуства многих
земаља, а посебно земаља које су завршиле процес транзиције, потврђују да су привреде са
развијенијим тржиштем капитала имале бржииефикаснијираст, да су стабилније,
темногопривлачнијезаприлив страних инвестиција.
Појам фонд потиче од латинске ријечи funds што у преводу значи основа, темељ. У
складу са овим семантичким значењем, инвестициони фонд означава новчана средства
прикупљена од штедних јединица и пласирана у реалну или
нематеријалну активу. Инвестициони фондови су свакако једанелемент тржишног
системапривређивања и можда најважнијиу почетним фазамапроцеса транзиције. Њихов
значај је већи у земљама које су се опредјелиле за метод ваучерске приватизацијекао што је
инаша земља.
Овајрад се састоји издвадијела. Првидиопредставља теоријско излагање о
инвестиционим фондовима и основним принципима на којима функционишу. Такођеу
овомдијелуједјелимичнообрађеназаконскарегулативазаову областса
освртомнаЗаконо инвестиционимфондовима, који представља законскиоквир на којем ћесе
темељитибудућиразвој овихинституција у Републици Српској. Други дио обухвата анализу
пословања инвестиционих фондова у Републици Српској, у коме се обрађивала: структура
портфеља, нето вриједност имовине, трговање акцијама фонда, активности друштва за
управљање у трговању акцијама из портфеља приватизационихинвестиционихфондова.
НИ ФОНДОВИКАО УЧЕСНИЦИ НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ

1.1. Појамиосновнекарактеристикеинвестиционихфондова

Посматрано састановишта опште теорије система, сваку земљу можемо да

посматрамо као цјеловит систем који се састоји од великог броја подсистема. Посматрано
са економског аспекта посебно је значајан привредни систем без чијег постојања је немогућ
опстанак, раст и развој цјелокупне друштвене заједнице. У оквиру привредног система,
посебно је значајанфинансијски системкоји треба да омогућинесметан ток финансијских
средстава у земљи. Његови оснoвни елементи којиомогућавају остваривање негове
функцијесу :

Финансијскатржишта
Финансијскеинституције и
Финансијски инструменти.

Инвестициони фондови су финансијске институције и то инвестиционог

типакојепредстављају чистефинансијскепосреднике, пошто до средстава долазе емитујући
своје хартије од вриједности (акције или удјеле), а затим их пласирају у диверзификоване
портфолије на различитим сегментима финансијског тржишта.
Инвестициони фондови се најједноставније могу дефинисати као на једном "мjесту"
прикупљен новац од већег бројаљуди-инвеститора који имају заједнички
 1

циљ. Појамфонд потиче од латинске ријечи funds штоу преводу значиоснова, темељ. У
складу са овим семантичким значењем, инвестициони фонд означава новчана средства
прикупљена од штедних јединица и пласирана у реалну или нематеријалну активу. Штедне
јединце које располажу вишковима финансијских средстава купују хартије до вриједности
које емитују инвестициони фондови. Управа инвестиционог фонда сакупљена новчана
средства пласира у реалну или финансијску активу и тако обавља посредничку улогу
између штедних и инвестиционих јединица. Купци хартија од вриједности инвестиционих
фондова постају власници аликвотног дијела портфолија фонда -хартија од вриједности и
реалнеимовинеукојеје фондуложиопретходноприкупљенасредства. Често се кроз
истраживања ове проблематике намеће питање основног разлога постојања, односно
основне идеје којом се руководи највећи број инвестиционих фондова. То јесвакако
дисперзија ризикакоја са финансијског аспекта представља примјену народне изреке
даникадане треба стављатисва јајау исту корпу.
Наиме, свака штедна јединица која располаже слободним новчаним средствима и
жели да на њима оствари одређен принос треба да донесе инвестициону одлуку гдје их
уложити. Прва алтернатива би могла да буде пласирање средстава на штедне и депозитне
рачуне који су најчешће осигурани државнимсистемомосигурањадепозитаискоробез ризика.
Собзиромнаразмјену на линији ризик и принос, депозитар банке ће остварити сигуран али и
низак принос. Друга алтернатива би могла бити куповина хартије од вриједности коју
емитујенека компанија. Посљедица ове одлуке је вишипринос али ивиширизик. Ризик је
већи уколико лице не посједује знања из области инвестирања па стога нема способности да
просуди ризичност активе у коју инвестира. Таквог улагача вреба опасност да уложи своја
средства у хартију од вриједности која не нуди принос довољан да компензује ризик који јој
је својствен. Он не посједује информације о бонитету емитента, о дивидендама, о каматама,
квалитету менаџмента идругиминформацијама којесу неопходнезарационалнотрговањена

1 www.icoveryou.com
финансијском тржишту. Трећа алтернатива односи се на куповину акција или удјела
инвестиционог фонда. Улагач ће купујући акције или удјеле фонда остварити принос који је
задати ризик најповољнији. Инвестициони фондови и на тржишту које задовољава полујаку
форму тржишне ефикасности су били у способностидаостварепринос од 31% просјечнона
годишњемнивоу што јепошло зарукомКвантумфондуу ВеликојБританији. Ризик улагача је
малис обзиром да фондомуправљају
тимовистручњакакојивршедисперзијуризикаулажућиновац у велики бројразличитих
финансијских инструмената. Тиме се несистемскиризик своди на нулу а укупан ризик
којима су изложени улагачи састоји се само од системског ризика који је у оквиру
привредног система једне земље неизбјежан. Инвестиционифондовису
отишликоракдаљедиверзификујућиисистемскиризик улажући у хартије од вриједности које
котирају на финансијским тржиштима у иностранству. С обзиром на напријед изложено,
инвестициони фондови су скоро најпопуларније финансијске институције с обзиром на
размјену на линији ризикпринос.
Треба напоменути да инвестициони фондови својим улагачима нуде могућност не
само диверзификације него и могућност јефтине диверзификације. Инвестициони фондови
су у предности да користе попусте брокерских кућа. Провизија коју плаћају инвестициони
фондови брокерским кућама је много нижа од збира провизија која би била укупно плаћена
уколико би сваки улагач самостално давао налогезакуповину ипродају хартијаод
вриједности.
Инвестиционифондовикреирају сопственипортфолиоулажућиуглавному
дугорочне хартије од вриједности ињихове деривате. Улажућисопствени капитал у
куповину дугорочних хартија од вриједности остварују приносе по основу дивиденде и
камате. На основу остварених прихода и по одбитку трошкова пословања фондакаматеи
дивиденде се исплаћују улагачима.
За инвестиционе фондове је карактеристично да имају велику улогу у развоју
финансијског тржишта у земљама тржишног типа, а посебно у замљама које се налазе у
процесу транзиције. Код нас је захваљајући фондовима убрзан процес ваучерске
приватизације, јер је извршена велика концентрација ваучера, а тиме и власништва у
2
приватизованим предузећима. У фондове је уложено 28.097.000 ваучера или 57% укупно
емитованих у процесу ваучерске приватизације. Велика концентрација ваучера треба да
омогући фондовимa моћ доношења одлука на скупштини акционара у приватизованим
предузећима као и њихово ефикасно пословно и финансијско санирање. У приватизованим
предузећима фондови представљају користан контрабаланс дисперзираном власништву
малих акционара, или још неприватизованом државном капиталу. С тога фондови имају
мисију и друштвeну одговорност да изврше адекватно
реструктурирањепредузећаитакодопринесу јачању несамофинансијскогнегои реалног
сектора привреде. У напреднијој фази процеса приватизације фондови треба да дјeлују у
правцу побољшања корпоративног управљања и јачања свијести акционарства. Посебна
улога фондова у развоју финансијског тржишта се огледа у
динамизирањуорганизованогпрометаакцијамаиз приватизације. Котација акција фондова по
обиму промета и броју трансакција постаје све значајнији сегмент трговања нанашојберзи.
 На основу напријед наведеног основне карактеристике инвестиционих
3
фондоваможемо сажетиу слиједећем:

До средстава не долазе путем прикупљања депозита, потписивањем уговора, већ на

базиемисијеи продаје својих хартијаодвриједности-акција иудјела.
Прикупљени капитал инвестирају на многим сегментима финансијских тржишта у
диверзификоване пласмане великог броја различитих инструмената.
Власници акција у стварипосjедују једандио портфолијафонда.
Карактеришеихвисок степенликвидности.
Активом (портфолиом) управљају професионални менаџери, који располажу великим
нивоом знања, стручности и искуства из области пословних финансија, инвестиција у
хартије од вриједности, портфолио менаџмента,
финансијскихтржиштаидругихфинансијскихдисциплина.

2 www.blberza.com 3 Др. Дејан Ерић, Финансијска тржишта и инструменти, Чигоја штампа Београд, 2003.
стр.215.
 1.2.Историјскиразвојинвестиционихфондова

Инвестициони фондови или инвестиционе компаније су институционални

инвеститори који интензиван развој остварују од друге половине осамдесетих година XX
вијека, како по броју тако и по укупној вриједности активе којом располажу. Одсамог
настанкаинвестициони фондови су сеубрзопозиционирали као одговарајућесредство
инвеститора којије несклонризику, али којижелиимати дио своје штедње на тржишту
трајног капитала. Међутим, неке претече инвестиционих фондова настале су још у XIX
вијеку. Прве инвестиционе компаније представљале су фондове затворене структуре. Према
једним изворима, инвестициони фондови су се први пут појавили у Белгији, 1822. год. када
је холандскикраљВиљем оформио првиинвестиционифонд.4 Првобитнанамјераје била да се
омогуће мале инвестиције у страним државним зајмовима. Према другим изворима, први
инвестициони фондови формирани су у Енглеској и Шкотској шездесетих година
5
деветнаестог вијека , да би почетком XX постали веома популарни иу САД. Њихова
експанзија нарочитоје кулминираладвадесетих година када је креиран велики број
затворених фондова оптерећен дугом и преференцијалним акцијама у намјери да се
задовоље шпекулативни интереси. Сматрасе да их је пред слом Њујоршке берзе било око
400 са активом вриједном око 3 милијарде долара.Крахтржишта 1929. год. уништио
јемногеод њих.
Први отворени инвестициони фондови своје корјене вуку такође из XIX вијека.
Међутим, први модерни отворени фонд био је Massachusetts Investitors Trusts којије
формиран 1924. год. са портфолиомод 45 акција и активомод 50.000 долара. Овајфонд увео
је концепт којићеувестиправу револуцију у инвестирање и инвестиционе компаније:
континуелно продавање нових акција и откупљивање акција које могу увијек бити продате
према тренутној вриједности активе фонда. Овај фонд још увијек послује, алисе данас зове
State Street Research и управља са

4
Peter Rose, Sylvia C.Hudgins, Банкарски менаџмент и финансијскеуслуге, Датастатус, Београд, 2005. стр.
5
7. Др.Дејан Ерић, Финансијска тржишта и инструменти, Чигоја штампа, Београд, 2003. стр.214.
седамфондовау којимаудјелемогу куповатисвиинвеститорибез разлике. Према процјени
компаније 10.000 долара инвестираних 1924. год. седамдесетак година
каснијебивриједилооко 40 милионадолара. Велика економска кризапрекинулаје експанзију
отворенихфондова да би популарностпоново стекли у четрдесетим и педесетим. 1940.
годинебило је мање од 80 фондова у САД саукупномактивомод 500 милиона долара.
Двадесет година касније постојало је 160 фондова са активом вриједном 17 милијарди
6
долара. Међутим, права експанзија је услиједила средином осамдесетих година када се
установљавају многи фондови који не почивају само на акцијама већ
идругимфинансијскиминструментима.
Данаспреовлађују отворениинвестиционифондовиавеомавеликоучешће
становништва у њиховом власништву говори о њиховој распрострањености. У САД, 1980.
године само 5,7% домаћинставабилојеу посједу акција инвестиционих фондова, да би данас
преко 70 милиона појединаца у скоро 40 милиона домаћинстава било у посједу око 80%
акција инвестиционих фондова. У готово свим развијеним тржишним економијама
инвестициони фондови су постали крупнииграчи на финансијском тржишту, а процес
приватизације у некадашњим централно-планским привредама омогућио је њихово
присуство и у транзиционим економијама. Упроцесу приватизацијеуземљамау
транзицијиформиралису се инвестициони
фондовисличнионимауразвијенимтржишнимекономијамастимштосу грађани постали
акционари фонда користећи своје ваучере умјесто новца. Стога, многи аутори ове фондове
називају и ваучерским како би та дистинкција била очигледнија. Значај инвестиционих
фондова у транзиционим привредама сразмјеран је заступљености ваучерске приватизације
у приватизационом програму. Међутим, како ниједна земља није примјенила један,
искључивиметод приватизације, то су инвестиционифондовинезаобилазнапојава у већини
транзиционих привреда. Ипак, усљед низа проблема у њиховом функционисању
инвестициони фондови нису остварили очекивану улогу у земљама у транзицији, прије
свега у погледу реструктурирања предузећа и побољшања корпоративног управљања.
Улога

6 www.economist.co.yu
 инвестиционих фондова у корпоративном управљању предузећа, самим тим и у
њиховом реструктурирању, ограничена јепроцентуалним учешћем компанија који фонд
може посједовати као и постотком своје имовине коју сваки фонд може уложити у једно
предузеће. Законски лимити појединачног улога израженог у проценту
нетоактивефондакојисеможеуложитиуједнопредузећедемотивисали су напоре фондова за
реструктурирање предузећа јер су фондови појединачно мањинскивласници ивеликидио
приходакојиби се оствариоод реструктурирања отишао би у посјед осталих власника.
Такође, велики проблеми са којима су се сусреталифондовиумногимземљамабилису
инедостатак знањаикапиталакоји су неопходни предусловиуспјешног
реструктурирањапредузећа.

1.3. Предностиинвестиционихфондоваза ситнештедише

Разлозизбог којих су инвестиционифондови атрактивнизаулагаче:

Професионално управљање, које је посебно важно за мале улагаче који не посједују

одговарајућа знања и информације да би начинили квалитетан избор хартија од
вриједности. Професионални портфолио, односно инвестициони менаџмент и његове
анализе, добар су механизам за остваривање сигурнијих изначајнијих приноса;
Ниски трошкови трансакција, због трговине великим блоковима хартија од вриједности и с
тим у вези ефектима економије обима и уштеда на брокерскимнакнадама ипровизијама;
Високи степен ликвидности и брзог повраћаја, јер када је ријечо отвореним
инвестиционимфондовимапостојиобавезафондадаоткупи инвестиционе јединице (удјеле) од
улагача који тај откуп захтјевају гдје улагач у фонд можерелативно
брзопродатисвојејединице, односно удјеле;
Књиговодствено евидентирање и администрирање, гдје инвестициони фондови израђују
финансијске извјештаје и брину се о чувању хартија од вриједности,
водедосијезапотребепореске администрације, ислично;
Диверзификација и дјељивост, где инвестициони фондови удруживањем омогућују
улагачима држање одређеног удјела различитих хартија од вриједности.На тај начин
инвестициони фондови могу постати велики играчи на финансијском тржишту, док
појединачни улагач за то нема могућност.
Немогућност неетичког понашања, због веома прецизних правила пословања фонда те
стим у вези затварање простора заевентуалне преваре
 7

иманипулације.

О начину на који ће се инвестирати новац који фонд сакупи од улагача одлучују

финансијски експерти-професионални менаџери који врше анализу селекцију и избор
хартија од вриједности које ће сачињавати портфолио фонда. Наиме, сваки инвестициони
фонд има тим менаџера, који су задужени да управљају средствима скупљеним од свих
улагача, улажући та средства у разне хартијеод вриједностиза које, на основу својих
анализа сматрају да обезбјеђују најбољи поврат. Такоинвеститоримогу
себидаобезбиједевећи поврат на уложена средства и минимизирају ризикеулагања. Менаџер
фонда такође непрестано прати кретања на тржишту и процјењује које хартије треба купити
(очекујући да ће њихова цијена порасти), или пак које хартије, које фонд већ поседује, треба
продати(очекујућидаћењихова цијена пасти).
Истовремено, улагачиу фондовемогу својеакцијеодносноудјеле продати
насекундарномтржиштуодноснофонду ипретворитисвојуинвестицијууготов новац, ако би се
за то указала потреба. Ситни улагачи немају више обавезу да троше своје
вријемеиновацнапраћењекретања на тржишту капитала, ту улогу на себе преузимају
фондови, којису убрзо постали највећииграчина берзи.
Поред напријед наведених, инвестициони фондови настоје да у свој услужни микс
уведу и низ других пратећих погодности за акционаре односно власнике улога,
орјентишућисе тако на максимално задовољењењихових потреба. Инвестициони фондови
омогућавају својим клијентима да на своје улоге вуку

7
Закон оинвестиционимфондовима у САД-у донесен 1940. годинеи данасје на снази, ау
међувремену ниједан фонд није банкротирао.
 чековеи платне картице, као и кориштење средстава која су уложена у фонд као
обезбјеђење за евентуалне будуће кредите. Ту јејошиниз другихуслугакаошто су
услугечувања хартија, осигурања, креирањапензионихфондова, вођењедосијеа
запотребепореске администрације, као ипомоћ у обављању платног промета.

II ВРСТЕИНВЕСТИЦИОНИХ ФОНДОВА
У стручној литератури јеуобичајена подјела инвестиционих фондовапрема два
критеријумаито:
Наоснову специфичностиу функционисању
Наоснову циљева инвестирања

2.1. Подјелаинвестиционихфондованаоснову специфичностиу функционисању

Инвестициони фондови као финансијске институције продају своје сопствене

хартије од вриједности, и на бази прикупљених средстава креирају
диверзификованпортфолио. Међутим, иако су основни принципи на којима почива њихово
функционисање доста слични, ипак постоје одређене разлике које могу бити основа за
њихово разликовање. Тако се на основу поменутог аспекта инвестиционифондови могу
подијелити на:

отворене
затворене и

• инвестиционе трустовеса удјелима. Отворени инвестициони фондови (mutual funds,

open-end funds) познати су под именом узајамни фондови. Имамо неколико основних
карактеристика које их разликују одзатворенихфондова ато су:
Обавезаоткупаакцијау фонду
Континуираноемитовање иискупљивањеакција
Варијабиланбројакција
Проспект се континуирано ажурира
Цијенасе одређујепрема нето вриједностиимовине (NAV)
СвапословањапремаNAV
Без иливрло ограничене позајмице
Само ликвидна имовина
Такав назив су добили пошто им се перманентно мијењају број власника и тржишна
вриједност капитала. Овај фонд нема својство правног лица већ је уговорнатворевина
којасебави искључиво улагањемкапиталау преносиве хартије од вриједности.
У овим фондовима број власника, као и тржишна вриједност капитала дневно
флуктуирају. Дакле, они су спремни да у сваком моменту врше откуп својих емитованих
акција од инвеститора. Власник акција отвореног инвестиционог фонда, уколико жели да
прода акције, неће се обраћати другој финансијској институцији, него директно
административном особљу фонда, и трансакција ћебити реализована. Такође, једна
карактеристикаовог типа фонда се састоји у томе што акционари при куповини акција
немају обавезу промптног плаћања, већ обавезу да у року од седам дана од дана подношења
захтјева изврше плаћање. Флексибилност отворенихинвестиционих фондова даје овим
фондовима могућност стварања већег повјерења код малих инвеститора, јер је ризик доста
низак, с обзиром да се акционару даје могућност брзог откупа уколико му новац буде
потребан, било за свакодневне потребе, било за инвестирање у неку профитабилнију
активу. Поменутекарактеристикеотвореног инвестиционогфонда допринијеле су
његовојвећојзаступљености на финансијскомтржишту од осталих типовафондова.

Средства се прикупљају методом јавног позива за куповину акција. Инвеститору

улагачу се исплаћује његов улог на његов захтјев, тако да је флуктуација улагача прилично
велика. Ова врста фондова често може да носи са собом велику нестабилност, јер се током
периода повољних цијена акција, на тржишту ефеката ширитзв. заразниоптимизам, што
резултиравеликомкуповином хартија од вриједности инвестиционих компанија и повећава
њихове фондове.
Приливновцау овоммоменту јепреобилан, алисе зато приниским цијенама фонд сусреће са
опасним ризиком од неликвидности. Тако се ствара латентна нестабилност
овихфондовашто утиче на квалитет самеактивеа тиме и на бонитет самог
8
фондаињеговомјестона тржишту капитала .
Цијену акција не одређује тржиште ( понуда и тражња, односно берза). Она се изражава као
однос нето имовине фондаибројаемитованих акција (NAV).

тржишна ⋅ вриједност ⋅имовине − обавезе

NAV =
укупно ⋅ емитоване ⋅ акције

9
Цијена акција (NAV) одређује се најмање једанпут дневно, полазећи од закључених
листа котације хартија од вриједности. Сваки власник акције фонда има право да је откупи
од фонда по цијени која је утврђена претходног дана и реализујеу року недужемод5 дана.

Примјер 1. Ако узмемо у обзир узајамни фонд који управља портфељем

хартијаод вриједностивриједним 120 милиона КМ. Предпоставимо дафонддугује 4 милиона
КМ инвестицијском савјетнику и још 1 милион КМ за најам, плате и другеразличите
трошкове. Фонд има 5 милионадионичара.

120 − 5
NAV == 23KM по дионици
5

Ова вриједност представља основу за утврђивање по којој ће цијени фонд

откупљивати, односнопродавати акције.
За услуге куповине и продаје акција инвестициони фондови могу ангажовати и
брокерске куће. Цијене акција отворених инвестиционих фондова котирају сепопринципу
котационихраспонакојиподразумијевапостојањедвију цијена: нуђене и тражене (Bid –
Offer). Док Bid представља цијену по којој је инвестициони фонд спреман да откупи акције
од улагача, дотле је Offer односно Ask, заправо, цијенапо којој
инвестиционифонднудисвојеакцијејавности на

www.preduzece.biz9
8

NAV- net asset value

 продају. Она је једнака нетовриједности активеувећане за износ провизије коју
фонд зарачунава (у САД-у од максимално 8,5% до 1% у зависностиодизноса). С обзиром на
то да ли зарачунавају ове провизије, фондови се називају оптерећени или неоптерећени.
Међутим, неки од фондова наплаћују провизију само приликом
откупаакцијаодвласникаионасекрећеураспону од 4 до 6 посто.

Затворени инвестициони фондови(closed ended, investment trust) имају

неколико основнихкарактеристикапо којима ихразликујемо одотворених
фондова, ато су:
Без обавезе откупа акција у фонду
У питању је само једна емисија, а евентуално наредне само акосеакционари сложе
Фиксанбројакција
Једанпроспектзаемисију скојимсесложеакционари
Цијену одређује однос понуде ипотражње
Трговањеуз дисконт/премију
Позајмице су дозвољене
Ликвидна или неликвидна имовина

Имају дужу традицију од отворених фондова. Затворени инвестициони фондови се

формирају уписом унапред утврђеног броја акција које њиховим власницима гарантују сва
права која проистичу на бази власништва над акцијама. Због тога су доста слични
акционарским друштвима, јер врше емисију својих акција, којесезатимуводена
секундарнотржиштекапитала. Цијена акција ових
фондова се утврђује у зависностиод понуде и тражње зањима. Новацод купљених акција
припадањиховим продавцима а не фонду.
Затворениинвестиционифондовипо правилу имају фиксанбројакција и нису спремни
да откупе акције од инвеститора те су инвеститори принуђени да своје акције продају на
секундарном тржишту уколико им је потребан новац. Само једном у току квартала или
мјесеца понашају се као отворени фондови, и тада откупљују своје акције.
Добрастранаовихфондовајестесвакако чињеницадасу вишевезани заберзу и што самим тим
имају ниже трошкове пословања. Они нису изложени непредвидивим приливима и
одливима готовине, тако да је тржишни притисак мањи. Због тога ови фондови имају већу
слободу вођења своје инвестиционе политике. Могу откупити акције предузећа које се не
котирају на берзи, инвестирати у хипотеке, користити опције, и тржишта фјучерс уговора,
имати
 10

виши постотак инвестиција у иностранству исл. Међутим, уколико јавност не оцијени

инвестициону политику фонда као прихватљиву, акционари ће настојати да своје акције
продају на секундарном тржишту. Тада ће се фонд суочити са нето откупом и смањењем
величине фонда. Стога менаџмент фонда мора бити веома опрезан и стално имати у
подсвијести да се свака његова одлука рефлектује на цијене акција, а самим тим и на
богатство акционара. Затворени инвестициони фондови имају много мање трошкове
управљања, годишњи издаци су око 0,5% вриједности укупне имовине, што је чак за 1%
мање од издатака отворенихинвестиционихфондова. Битна карактеристика затворених
инвестиционих фондова састоји се у постојању дисконта на вриједност нето имовине.
Честјеслучајдаје тржишнацијенаакције фонда која се формира на берзи нижа од нето
вриједности активе по акцији. Обрнутслучајједостарјеђииакцијефонда
серијеткопродајуузпремију.

Инвестициони трустови са удјелима (unit trust) су специфични за финансијска

тржишта појединих земаља, као што је Велика Британија. Они не продају акције, већ удјеле
(unit) који представљају право учешћа у активи фонда. Имају одређене сличности са
11
затвореним фондовима, пошто је број цертификата удјела фиксан и непромјенљив.
Обично купују обвезнице из приватних пласмана које држе до њиховог доспјећа. Не баве се
активним трговањем на секундарном

10
Bernard J. Foley, Тржишта капитала, Мате, Загреб1998. год. стр. 191 11Др. Дејан Ерић, Финансијска
тржишта иинструменти, Чигоја штампа Београд, 2003. стр. 222
тржишту пастоганемајууправнеодбореипортфолиоменаџере. Њихов портфолио је фиксан и
након његовог доспјећа иисплате камате и главнице власницимаудјела фонд
сегасиипрестаје са радом.

2.2. Подјелаинвестиционихфондова на основу циљева инвестирања

У зависности од циљева инвестирања, инвестиционе фондове можемо да подијелимо

на:
Инвестиционефондовекојиинвестирају уакције
Инвестиционефондовекојиинвестирају уинструментедугаи
Инвестиционе фондове који инвестирају у краткорочне финансијске инструменте –
фондовитржишта новца У оквиру инвестиционих фондова који инвестирају у акције
сусрећемо

низ подгрупафондовакојису међусобноразличитипосвојимстратегијамаи циљевима:

Фондови раста (growth funds)- ријеч је о фондовима који новац улажу првенствено у
компаније мањег и средњег обима и које могу да донесу потенцијалновећу
зарадуудугомроку. Нијеимциљ зарадавећ капитална добит. Наравно, то је повезано са
потенцијално већимризиком.
• Фондови агресивнограста (agresive growth funds)-нуде ризични капитал за
нове предузетничке подухвате који по њиховим процјенама имају велики потенцијал за
успјех. Циљ им је остварити капитални добитак у кратком рокупасу
стогаспремнидапреузмуивеликиризик.
• Фондови прихода и раста (income and growth funds)- купују акције
компанијакојепо њиховојпроцјениомогућавајуостваривањезавиднестопе приноса за
преузимање не сувише великог ризика. Инвестирају у акције великихипознатихкомпанија.
Индексни фондови (index funds)- чијијеуспјехуостваривању прихватљивог

приноса у дугом року довео у питање оправданост постојања фондова који посједују
менаџерске тимове у настојању да остваре принос већи од
 просјечног. Наиме, бројнаистраживањасу показаладафондовикојиулажу
уакцијекојеулазеусаставнеког тржишног индексаостварујувећиповрат од чак 60 %
фондовакојимасеактивно управља. Већа профитабилност се у великој мјери може
приписати чињеници да ови фондови троше чак само једну трећину новца за менаџерске
накнаде у односу на активне фондове. Трошковису
нижизахваљујућиистабилнијемпортфолију којисеусклађује само
приликомуласкаиизласканекеакцијеусастав тржишногиндексаили промјене њеног
пондера. Након ових емпиријских истраживања индексни фондовису
доживјеливеликуекспанзију, прво у САД-у а затими у Великој Британији.
Фондови са помаком -су посебна врста индексних фондова чији менаџмент проводи
активну менаџерску стратегију. Ови фондови главни дио свог портфолијаиндексирају
алинастоједаиспусте секторезакојесматрају да су лошији у корист сектора који имају бољу
перспективу. Такође, менаџмент фонда може да нпр.80% портфолија везује за тржишни
индекс а даостатак средставапрепустименаџметуда инвестирау акцијекојесу по њиховим
анализама прихватљиве. Те акције могу да буду и оне које нису у саставу тржишног
индекса.
Специјализовани фондови (specialized funds)-креирају свој портфолио само од акција
компанијакоје припадају одређенојпривредној грани. Такоимамо
фондовекојикупујусамоакцијефирмикојепослују уобластиздравства, фармацеутске
индустрије, високе технологије, хемијске индустрије, телекомуникација...
Интернационални фондови (international funds)- купују хартије од вриједности иностраних
компанија при чему могу да буду усмјерени на одређену земљу, регионилипривредну
област. Слични првим фондовима су иглобалнифондовикојизаразлику
одинтернационалнихулажу несамо у иностране, већ иу хартије одвриједности домаћих
емитената.
Мулти фондови (multifunds)-су такви фондови који омогућавају улагачима

даизаберу акцијеизмеђу већегбројаразличитихакцијау којежеледасвој новац уложе.

 Инвестициони фондови који инвестирају у инструменте дуга су се
појавили седамдесетих година двадесетог вијека да би пуну експанзију у погледу своје
бројности остварили деведесетих година. У том временском интервалу у САД-у број
инвестиционих фондова који инвестирају у обвезнице постаје чак и већи од броја фондова
који инвестирају у акције. Однос је приказан на слиједећем графику:
Приказодносабројаинвестиционих фонова у САД-укоји инвестирају у
акцијеифондова који инвестирају у обвезнице.
Слика 1.
ffd8ffe000104a46494600010201004800480000ffe20c584943435f50524f46494c45000
10100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310 Извор
000616373704d5346540000000049454320735247420000000000000000000000000000
: f6d6000100000000d32d485020200000000000000000000000000000000000000000000
00000000000000000000000000000000000000000000000000011637072740000015000
00003364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b70740000020400
0000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a0000024000
000014646d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c0
000008676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c0
000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c0
000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f707972696768742028632
92031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e790000646573630
000000000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000000000000
12735247422049454336313936362d322e3100000000000000000000000000000000000
0000000000000000000
www.ekof.bg.ac.yu/nastava/
Из приказаног односа је видљиво да је број фондова који инвестирају у обвезнице по
броју био приближан само до пред крај деведесетих и да су крајем деведесетих поново
приматпреузелифондовикојиинвестирају у акције. Однос је сличаниупогледу
вриједностиактивекојомфондовирасполажу.
Инвестициони фондови који инвестирају у обвезнице имају врло опрезан приступ
инвестирању. Корпоративне обвезнице су далеко мање ризичне од акција јер су у случају
стечаја емитента власници обвезница у исплатном реду прије акционара. Посебно су
неризичне државне обвезнице и обвезнице које емитују локални органи власти тзв.
муниципативне обвезнице. Стога је овај тип фонда
привлачан за инвеститоре који имају већу аверзију према ризику. С обзиром на размјену на
линији ризик-принос, морају се задовољити и мањом оплодњом инвестиције.
‫״‬junk ‫״‬.тзв,постојеиинвестиционифондовикојиинвестирајууризичне,Међутим
обвезнице, односно обвезнице ниског ранга. Циљ ових фондова је остварити натпросјечне
приносеу краткомроку.

Инвестициони фондови који инвестирају у краткорочне финансијске

инструменте се још називају и фондови тржишта новца и њихово појављивање
насталојекаопосљедицазаконскогзабрањивањаобрачунакаматенадепозите по виђењу.
Физичко или правно лице које има суфицит не мора више да вишак готовине држи на
бескаматним депозитима по виђењу како би одржало ликвидност. Пред власницима вишка
средстава сада стоји на располагању могућност куповине акција фондова тржишта новца ,
који затим прикупљена средства пласирају у инструменте тржишта новца( комерцијалне
записе, краткорочне државне и муниципативне обвезнице, депозитне цертификате...).
Фондови тржишта новца омогућавају својим акционарима могућност издавања чекова и
кредитних картица, што ихразликујеодосталихврстафондова. Дакле, код овихврстафондова,
ликвидност је далеко приоритетнији циљ од приноса. Накрају
излагањаоинвестиционимфондовимапосматранихсастановиштациља улагањa корисно је
приказати њихов релативни однос у САД-у као земљи са
најразвијенијемтржиштемкапитала.

Структура инвестиционихфондова у САД-у према типу портфолиа :

Слика 2.
Фондови који ffd8ffe000104a46494600010201004800480000ffe20c5849 инвестирају у
акције 43435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f02100000
Фондови који6d6e74725247422058595a2007ce000200090006003100006 инвестирају у
обвезнице 16373704d5346540000000049454320735247420000000000
Фондови 000000000000000000f6d6000100000000d32d48502020000 тржишта новца
0000000000000000000000000000000000000000000000000
Хибридни
0000000000000000000000000000000000000000001163707 фондови
274000001500000003364657363000001840000006c777470
Извор: 74000001f000000014626b707400000204000000147258595
a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a
0000024000000014646d6e640000025400000070646d64640
00002c400000088767565640000034c000000867669657700
0003d4000000246c756d69000003f8000000146d656173000
0040c0000002474656368000004300000000c725452430000
043c0000080c675452430000043c0000080c6254524300000
43c0000080c7465787400000000436f707972696768742028
63292031393938204865776c6574742d5061636b617264204
36f6d70616e79000064657363000000000000001273524742
2049454336313936362d322e3100000000000000000000001
2735247422049454336313936362d322e3100000000000000
0000000000000000000000000000000000000000
www.ekof.bg.ac.yu/nastava/

Као штоје са слике видљиво, иза инвестиционихфондовакоји инвестирају у акције највише

штедње привлаче фондовитржишта новца.
III ТРОШКОВИ УЛАГАЊАУ ИНВЕСТИЦИОНЕ ФОНДОВЕ
 Улазна накнада Улазна накнада је провизија или трошак који плаћате када купујете
ХОВ.Ти трошкови се првенствено користе за плаћање брокера који продају фондове, не
смију прелазити 8,5% али у праксиони ријетко прелазе 6,25%. Фондови с ниским накнадама
имају накнаду до 3% од уложених средстава. Постоје фондови који немају улазне накнаде.
Провизија утиче на смањење уложеног износа. Нпр. сваких 1000 КМ уплаћених у фонд с
провизијом од 8,5% терети се продајнимтрошкому износу од 85 КМ
истварноуложениизносуфондсамоје 915 КМ. Само да бисте покрили тај трошак, морате
остварити укупни принос од 9,3% на својеулагање (85/915 = 0,093).

Излазна накнада Излазна накнада је откупна накнада коју плаћате када продајете
своје дионице. Обично, фондови који имају излазне накнаде почињу са 5% или 6% и
смањују их за 1 постотни поен за сваку годину у којој су средства уложена. Тако ће излазна
накнада која је на почетку 6% пасти на 4% на почетку треће године. Те накнаде службено
су познате као '' условно одгођени трошкови продаје''

Оперативни трошкови Оперативни трошкови су трошкови којима су узајамни

фондови изложени у процесу управљања портфељем, укључујући административне
трошкове и накнаде инвестицијским савјетницима. Ови трошкови, најчешће изражени као
постотак од укупне имовине којом се управља, могу се кретати од 0,2% до 2%. Власници
дионица не добијају експлицитан рачун за те оперативне трошкове, међутим, ови се
трошкови периодично одбијају од имовине фонда.

Накнаде 12б-1 Америчка комисија за вриједносне папире допушта менаџерима

такозваних 12б-1 фондова да на терет имовине фонда подмирују дистрибутивне трошкове
као што су оглашавање, промотивна литература укључујући годишње извјештаје и
проспекте те, најважније провизије плаћене
 брокерима који фонд продају улагачима. Фондови могу користити накнаде 12б-1
умјесто улазне провизије или додатно уз њу, како би прикупили накнаде из којих ће
плаћати брокера. Накнаде 12б-1 ограничене су на износ до 1% од просјечне
12

годишње нетоимовине фонда. Накнадесе плаћају само једномзасваку куповину, док се

провизије 12б-1 плаћају годишње. Стога, уколико планирате држати фонд дуже вријеме,
једнократна накнадаможе бити повољнија од провизије 12б-1.

12
Максимална јенакнада12б-1 запродајуфонда 0,75%. Међутим, допуштена је и додатна накнада за услугуу
износуод 0,25% од имовине фонда за личне услуге и/иливођењерачунадионичара.
IV ЕКОНОМСКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕЗАКОНАОИНВЕСТИЦИОНИМ ФОНДОВИМАУ
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

еће стање иактуелни проблеми у функционисању приватизационо инвестиционихфондова

Инвестициони фондови снажно дјелују на цијену капитала а тиме и на економски раст

држава, регија али и свеукупне свјетске економије.Искуства у вези са инвестиционим
фондовима развијених тржишних земаља преносила су се и на транзиционе земље, па и
Републици Српској и Босни и Херцеговини, гдје су нарочито имали важну улогу у процесу
приватизације. Снажан подстицај развоју инвестиционих фондова остварен је процесом
ваучерске приватизације гдје су пунољетни грађани Републике Српске могли своје ваучере
уложити и у неки од приватизационих инвестиционих фондова. Законом13 је 1998. године
било регулисано да ће приватизациони инвестициони фондови након пет година прећи у
затворене инвестиционе фондове. Приватизационо инвестициони фонд је правно лице којег
оснива и којим управља друштво за управљање. Према нашој законској регулативи, ПИФ-
овису фондовизатвореногтипа. У почетку је њихово пословање било регулисано Законом о
приватизационим инвестиционим фондовима и друштвима за управљање приватизационо
инвестиционим фондовима. На основу лоших резултата остварених у току 2003. и 2004.
године, Комисија за хартије од вриједности је иницирала измјене овог закона, које је
Народна скупштина Републике Српске усвојила 01.07.2005. године.

13
Члан 56. Закона о приватизацијидржавног капитала, ''СлужбенигласникРепублике Српске'', број: 24/98,
63/02, 67/05.
Нови закон, Закон о инвестиционимфондовима усвојенје 31. августа 2006. године на
сједници Народне скупштине Републике Српске, који уз Закон о тржишту хартија од
вриједности, представља нови оквир за функционисање тржишта капитала. У процесу
ваучерске приватизације у Републици Српској формирано је тринаест приватизационо
инвестиционих фондова (ПИФ-ова) који су прикупили 28.097.000 ваучера, што представља
57% од укупно емитованих, односно 68% од укупно искориштенихваучера. Акције ПИФ-
ова су уврштене на посебан тржишни сегмент на Бањалучкој берзи-котацију фондова,
иулазе у састав Индекса инвестиционих фондова Реублике Српске (ФИРС-a ). ФИРС је
формиран 1.8.2004. године, а као пондер цијена акција ПИФ-ова користи се релативно
учешће тржишне капитализације конкретног фонда у односу на укупну тржишну
капитализацију свих фондова на дан формирања индекса. Почетна вриједност ФИРС-а
износила је 1000 апоена. Грађани су постали акционари ПИФ-ова куповањем њихових
акција посебним приватизационим новцем-ваучерима. Сваки грађанин који је уложио
ваучере у фонд постао јевласник акција фонда сразмјерно броју ваучера којеје уложио у
фонд у односу на укупан број ваучера којеје фондприкупио. Посебносу
сеистицаладвазадаткакојајејавностпоставилафондовима, ато су:

Активно учешће у поступку реструктурирања предузећа у циљу њиховог оздрављења

ипобољшања корпоративногуправљања и
Динамизирањеорганизованог промета акцијама из приватизације.

У процесу остваривања ових задатака, фондови су наилазили на бројне проблеме,

којису посљедицакако″неуходане ″законскерегулативеуовојобласти тако избог општег
привредног амбијента у којемфондовипослују.
Наиме, фондови нису испунили очекивања у погледу активног односа у процесу
реструктурирања приватизованих предузећа. Као први разлог наводи се законско
ограничењеучешћафондова у капиталу предузећа, јер је фонду на основу
Закона о приватизационо инвестиционим фондовима и друштвима за управљање
 било дозвољено стицање само до 20% акција предузећаиса њимповезаних других
правнихлица. Тиме је друштво било демотивисано да уложи веће напоре у правцу
реструктурирања предузећа, јер биму припао само малидиорезултататог напора. Стога је у
измјенама и допунама овог закона поменуто ограничење укинуто, како бисе подстакао
процесреструктурирањареалног сектораекономије. Измјенама и допунама се уводи ново
ограничење које се односи на проценат имовине фонда којасеможеуложитиуједно
правнолице, а у циљу задржањадисперзије улагања, као битног обиљежја инвестиционог
фонда. У том смислу, фонд може највише уложити 10 % својенето
имовинеуједнопредузеће. Други разлог који се помиње јесте недостатак професионалног
знања и вјештина менаџмента друштва за управљање у области рестуктурирања предузећа.
Стога је у закону додато да директор, чланови управног и надзорног одбора друштва морају
имати високу стручну спрему, три године радног искуства у тој стручној спреми и
испуњавати низ другихусловакојису предвиђенизакономиправилникомКомисијезахартије
од вриједности. Такође, новим одредбамазаконаје наведено данајмање један члан
управногодборадруштвамораиматизвањеинвестиционог менаџера. Трећи разлог који је
довео до тромости друштава у процесу реструктурирања портфолија фондова и
приватизованих предузећа односи се на методологију обрачуна провизије друштвима за
управљање која се рачунала као проценат од нето вриједности имовинефонда. Друштвасу
ималаправонапровизијузауправљањеу износу од 2 % нето вриједности имовине фонда.
Провизија за управљање није зависила од остварених резултата у управљању портфолиом
фонда, што је доводило до продаје најквалитетније активе фонда, како би се измириле
обавезе према друштву за управљање. Вриједност нето активе по акцији је у неким
периодима времена за поједине фондове била чак и преко тридесет пута већа од тржишне
вриједностиакције фонда. Узроковакве драстичне разлике је вредновање акцијакојесу у
сатаву портфолијафондапо номиналној, а не по фер вриједности. Стога се приступило и
измјени Правилника о утврђивању нето вриједности имовине приватизационо
инвестиционог фонда, јер су трошкови пријетили да временом „поједу“ цјелокупну
имовину некихфондова. У измјенама закона укупна провизија коју фонд плаћа друштву је
везана за пословне резултате које остваре
 фондови и тржишну вриједност акција фонда. Везивање дијела провизије за
тржишну вриједност портфолиа фонда извршена је како би подстакла друштва на
активности које доприносе порасту тржишне вриједности акције. Четврти разлог који је
подстакао друштва за управљање на „морални хазард“ јесте непостојање могућности да
фонд раскине уговор о управљању с друштвом. У допунским
одредбамајенаведенодафондможеотказатиуговороуправљањуу случају да друштво није
остварило планиране резултате пословања, инвестиционе циљеве и политику фонда
наведене у проспекту, статуту фонда и годишњем програму инвестиционих циљева и
политике фонда. Ова одредба заједно са одредбом која друштву
омогућавадауправљасавишефондовауколикојенекомдругомдруштву одузета дозвола увела
је конкурентност међу друштвима за управљање што ће по економској
логициповећатињихову ефикасност. ПИФ-ови не могу да врше докапитализацију, али је
законодавац дао могућност фондовима да врши намјенску емисију акција за потребе
плаћања провизије друштву и накнаде трошкова оснивања фонда. За емисију је потребна
одлука акционара идозвола Комисије за хартије од вриједности. Предложене измјене и
допуне закона имају за циљ да утичу на повећање промета акцијамафондоватеповећају
ефикасноступрављањапортфолиомфондаодстране друштва за управљање. Активним
управљањем портфолиом фонда кроз процес купопродаје акција на тржишту капитала
фондови могу да дају значајан допринос развоју тржишта капитала у Републици Српској.

Друштва за управљањеинвестиционимфондовима

Друштво зауправљање може да буде основано као друштво саограниченом

одговорношћу или акционарско друштво. Предмет његовог пословања је искључиво
оснивање инвестиционих фондова и управљање инвестиционим фондовима те обављање
других послова одређених овим законом. Послове управљања портфолиом фонда, односно
послове купопродаје хартија од вриједности друштво обавља у своје име а за рачун
власника удјела, односно акционара фонда. Имовина фонда је потпуно одвојена од имовине
друштва за управљање па је стога друштво дужно да евиденције трансакција са имовином
појединог фонда водиодвојено од својихвластитихрачуна.
 Најнижи износ основног капитала друштва за управљање је 200.000 КМ,с тим да
најмање два члана управе друштва за управљање морају имати стручно знањеиискуство
потребнозавођењепословадруштвазауправљање. У случају да укупнането вриједност
имовинефондовакојимадруштвоуправљапређеизносод 450 милиона КМ, основни капитал
друштва зауправљање морабити већи за 0,02% износа за који нето вриједност имовине
фондовакојимауправља прелази наведени гранични износ, до највишег износа основног
капитала у висини од 15 милиона
14

КМ. Видимо да су законом само дефинисани лимити основног капитала које друштво
морадржати, док је Комисијиза хартије од вриједности као регулаторном органу дато
дискреционо право да прецизније дефинише облик и износ основног капитала.

Предмет пословања друштва за управљање је искључиво оснивање и управљање

инвестиционимфондовима. Под пословимауправљањаинвестиционим фондовима
подразумијева се управљање портфолиом фонда, промовисање
инвестиционихфондоваипродајуудјелау отворениминвестиционимфондовима, односно
акција у затвореним инвестиционим фондовима, као и обављање административних
послова. Друштво не може на неког трећег да пренесе послове управљања портфолиом
фонда, као ни послове промовисања фондова и продаје акција, односно удјела фонда. Закон
дозвољава друштву да послове администрирања пренесе на неке друге институције али
претходно мора да добије одобрење од комисије за хартије од вриједности. Дакле,
законодавац је дозволио преношење дијела посла на неко треће лице имајући намјеру да
друштвима омогући да се више сконцентришу на активности од којих директно зависи
висина нето имовине фонда. Још једна добра страна могућности преношења
административних послова на треће лице јесте њихова већа ефикасност и специјализација у
обављању већине административних послова у односу на

14
Законо инвестиционимфондовима, „СлужбенигласникРС“, број 92/06, од22. августа
2006.године.
 друштво. Припреношењу послованатрећелице не смије сеумањити ефкасност
управљања фондом итиме угрозити интереси акционара, односно власника удјела фонда.
Поменута ограничења преноса послова управљања фондом односе се на неко треће лице
које нема дозволу Комисије за обављање послова друштва за управљање. Међутим,
друштво за управљање има право да пренесе послове управљања отвореним
инвестиционим фондом на неко друго друштво које има дозволу Комисије за хартије од
вриједности. Друштво мора да о својој намјери преноса управљања обавијести власнике
удјела најмање три мјесеца прије намјераваног преноса послова управљања инвестиционим
фондом, при чему нема праводазарачунаизлазну
накнадуонимакојижелесанапустефондутомпериоду. У случају затвореног инвестиционог
фонда, право преноса послова управљања има само надзорни одбор фондаузсагласност
скупштине акционара фонда.

Како сене би поновили лоширезултатипословања фондова из првихгодина њиховог

функционисања, који су између осталог посљедица недостатка искуства и стручних знања,
Закон захтијева да најмање два члана управе друштва за управљање морају имати стручно
знање и искуство потребно за вођење послова друштва зауправљање. Комисија је
овлашћена да прецизније дефинише захтјеве у погледу стручности и знања које сваки
потенцијални члан управе друштва мора да посједује.

Функције банке депозитара

Банка депозитар је банка која за потребе фонда обавља послове чувања посебне
имовине фонда, послове вођења посебних рачуна за имовину фонда и одјељивања имовине
сваког појединог фонда од имовине осталих фондова те обавља друге послове банке
15
депозитара у складу са одредбама закона. Функцију банке депозитара може да обавља и
Централни регистар хартија од вриједности уколико добије дозволу Комисије за хартије од
вриједности. Сваки инвестициони фонд који послује на територији РС, било да се ради о
фонду са јавном или приватном понудом мора да има банку депозитара. Имовина фондова
код банке депозитара (хартије од вриједности, банковни рачуни и др.) не улази у стечајну
или ликвидациону масу банке депозитара, нити је банка може користити да би остварила за
себе било какву корист. Уколико серадиоотвореноминвестиционом фонду, банкадепозитар
извршаваналогевласникаудјелакојесеодносебило на куповину, било на продају удјела
фонда. Како се лицитациона цијена или цијена понуде удјела утврђује у зависности од нето
вриједности имовине по акцији, задатак банке депозитара јесте да ту вриједност обрачуна у
складу са законом, проспектом или статутом фонда. Уколико се друштво за управљање
одлучи за куповину или продају хартије од вриједности или неког другог облика имовине,
оно даје налог банци депозитару која те налоге извршава, плаћа обавезе и наплаћује
потраживањакојасу резултаттрансакције. Банка депозитар је дужна да обавијести Комисију
за хартије од вриједности о свим радњама друштва за управљањекојепредстављају
кршењезакона. Банка депозитар је дужна да податке о власницима удјела и акционарима,
њиховим удјелима односно акцијама чува као пословну тајну. Друштво за управљање
отвореним фондом или надзорни одбор затвореног фонда имају право да откажу уговор са
банком депозитаром и да је замијене неком другом банком. Уговор о пословима банке
депозитара може да раскине и сама банка депозитар, причемује дужнадановомдепозитару
пренесе сву имовину, књиге рачуна и евиденцију. О намјери раскида уговора дужна је два
мјесеца прије писмено да обавијести Комисију, друштво за управљање отвореног, односно
надзорни одбор затвореногинвестиционог фонда.
 V АНАЛИЗАПОСЛОВАЊАИНВЕСТИЦИОНИХФОНДОВАУ РС

15
Законо инвестиционимфондовима, „СлужбенигласникРС“, број 92/06, од22. августа
2006.године
 Приватизациони инвестициони фондови се, у складу са законом, организују као
акционарскадруштва. У поступку приватизације грађани су по основу ваучера стекли акције
фонда, којима се након тога тргује искључиво на организованом тржишту односно на берзи.
Акције фонда, као и остале акције из приватизације, гласе на име, регистроване су у
Централном регистру и преносиве су без ограничења.
Према одредбама закона, предуслов за оснивање приватизационог инвестиционог
фонда је оснивање друштва за управљање, као посебног правног лица. Друштвоза
управљање оснива, заступа и управљафондом, односно његовом имовином, што представља
искључиву дјелатност ових друштава. Међусобни односидруштва зауправљање
ифондарегулисани су законом, а детаљније се уређују уговором оуправљању.
Имајућиувидуоваквуорганизационуструктуру и начин дјеловања, према Закону о
приватизационим инвестиционим фондовима, органи фонда, као акционарског друштва, су
скупштина, надзорни одбор и директор, при чему директор заступа фонд само у односу на
друштво за управљање.
У Републици Српској формирано је 13 друштава за управљање и исти број
приватизационих инвестиционих фондова. Друштва за управљање приватизационим
фондовима основана су 2000. године. У току 2002. године приватизациони инвестициони
фондови су стекли правни субјективитет добијањем дозволе за оснивање од Комисије и
уписом у судски регистар и Централни регистар. Према одредбама Закона, приватизациони
инвестициони фондовиосниванису наодређени периододпетгодина, након чега треба да се
трансформишуу затворенефондове илиликвидирају. Имајући у виду претходно наведени
период оснивања, произилази да у првој половини 2007. години слиједи трансформација
већине приватизационих инвестиционих фондова. У том смислу у овом Извјештају ће се
детаљнијеанализиратињиховопословањеу 2006. години, као години у којој су требали бити
обезбијеђени како регулаторни, тако идругиусловизауспјешну трансформацију
5.1.Структурапортфеља
 13???. ????
??????????????????
?????????? ?????????
?? ?????????
????? ?????? ?????????? ????
??????????????? ????????????? ?????
11
???? ?????????? ????????
13
??????? (????????????) ???????????? 31.12.2006
32.252.696
2,05
ТАБЕЛА 1. Прегледфондовапрема основномкапиталу и бројуемитената у портфељу утренутку оснивања
??????
и на дан 31.12.2006. године
?? ??? ?????.
1723
132231.12.2006
1.576.829.852 ??
100 %
1
?????? ??????
Извор:www.sec.rs.ba
?????? ????
262 168
320.291.477
20,32
2
График 1. (табела ??????
??????? 1)
??????? ?????? ????
ffd8ffe000104a46494600010201004800480000ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000c
111 96
484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5346
191.748.332
12,12
540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020
3
2000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
?????? ????
000000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c777470740000
?????? ???? ????
01f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c0000
225 179
00146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c4000000887675
187.191.287
11,87
65640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000
4
040c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c0000
??? ????????? ??????
080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f70797269676874202863292031393938
???-??????
204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300000000000000127352
174 128
47422049454336313936362d322e310000000000000000000000127352474220494543363139363
181.079.220
11,48
62d322e31000000000000000000000000000000000000000000000000000000
Фондовису уложиливаучереу 567 од 830 5 предузећа са ваучер листе и тако
???????? ??????? ???????
иницијално формирали своје портфеље. ???????? ??????? ??????
94 80
Практично посматрано сви фондови у свом инцијалном формирању портфеља имали
118.176.000
7,49
су велики број предузећа која су јако лоше пословала. 6 Вриједност тихпредузећа износилаје
??????????????
приличновелики износ. ???? ?????????? ????
110 54
101.750.018.
6,46
7
???? ??????
???? ?????? ????
236 176
96.036.412
6,09
8
?????? ??????
???????????? ????
143 116
94.035.872
5,97
9
???????????? ????
?????? ?????? ????
84 58
83.278.566
5,28
10
????????? ???????????? ??????
????????? ???????????? ?????? ????
136 114
77.530.284
4,92
11
 ??? ??????????
56 54
50.729.168
3,22
12
?? ????? ??????
?? ????
81 86
42.730.520
2,71

Изтабелевидимодасуфондовивршилиреструктуирање портфеља, што је био основнизадатак

функцијонисања приватизационихфондова. Посматрајући график бр.2-4 видимо да је
укупна вриједност обављених трансакција свих фондова релативно мала у односу на укупан
капитал тих фондова. Осврнувшисе на предходно, гдјесмореклида сусвифондовиимали
приличан број предузећа која су имала лоше финансијске резултате или су се налазила у
поступку стечаја добија се утисак да су друштва за управљање
фондовимаималипоприлично неактиванодносзауправљањеимовиномфонда. Реално гледано
Друштва за управљање фондовима имала су могућност да продају онај дио предузећа из
свог портфеља за које су имали основане претпоставкеианализеданеће
доћидопобољшањапословања, и на тај начин дођу до готовинских еквивалената које су
могли преусмјерити у куповину хартија од вриједности за које су имали претпоставке и
анализе да имају потенцијал зараствриједности у наредном периоду. Реструктуирање
портфеља регулисано је Законом о приватизационим инвестиционим фондовима.
Посматрано са тог становишта структура портфеља већине приватизационих
инвестиционих фондова токомцијеле 2006. године није у потпуности
задовољавалапрописана ограничења.
-У случају осам фондова током 2006.године депонована новчана средства повременосу
прелазилалимитод 25% код једне банке.
-Код већине фондова у структури портфеља постоје акције, чија вриједност
прелази 10% имовине фонда. Код неких фондова прекорачења су посљедица
значајног пораста тржишне цијене без промјене броја акција. У цјелини
посматрано структура портфеља приватизационих
инвестиционих фондова у години која претходи трансформацији није задовољавајућа.
Крајем 2006. године структуру портфеља свихфондова идаље чине искључиво акције из
приватизације, које у претежном броју карактерише низак степен ликвидности.
 11
??? ??????????
37,36
40,43
19,24
17,23
12
?? ????
18,49
8,53
5.2.Нетовриједност имовине 10,73
14,65
13
?????? ?????????? ????
26,09
ТАБЕЛА 2. Нето вриједност имовине фондова у23,57
периоду 2003-2006.година
18,20
????? ????
18,27
????????
?????????????? ??????? ????????? ??

Извор: www.sec.rs.ba 31.12.2003

31.12.2004
31.12.2005
31.12.2006
1
?????? ????
33,26
38,73
19,20
25,54
2
??????? ?????? ????
43,36
57,48
30,78
29,77 имовине по акцији у 2003. и 2004. години
Из ове табеле видимо да је нето вриједност
3
била нереална (не фер). А то је посљедица
??????што
???? се узимала књиговодствена вриједност из
????
0,73
биланса из 1998. године који су рађени у сврху0,53 приватизације. Књиговодствена вриједност
0,45
обичних акција се добије када се укупникапитал0,43 акционарског друштваподијели бројем
4
акција у оптицају. ???-??????
Ступањем на снагу Правилника о 62,31 методологији за утврђивање нето вриједности
34,61
имовине приватизационог инвестиционог фонда 28,13који је донешен 7. септембра 2005. године
27,05
прешло се на обрачунавање 5 по тржишној вриједности која
??????????????? ??????
јемањаодкњиговодственеизатоједошлодосмањењането
42,53 вриједности имовине по акцији у
31,58
2005. и 2006. години. Ове цијене одражавају 19,40 реалну вриједност имовине по акцији.
15,52
Тржишна вриједност израчунава се као пондерисана6
аритметичка средина цијена свих
закључених трансакција ??????????????
томакцијом, ???? обављених упериоду
85,30
127,53
закојисевршиизрачунавањенетовриједностиимовинефонда.
74,28
66,07
7
???? ?????? ????
56,42
55,647
????17,25
?????? ????
22,23
4.751.614
8
4.05
?????? ??????
15.00 ????
38,73
8.58
51,83
17.78
34,77
48.28%
36,798
9
?????? ?????? ????
??????3.814.371
?????? ????
 54,32
15.00
27,12
9.11
25,70
33.51
10
27.18%
????????? ????????????
9 ?????? ????
28,76
?????? ?????? ????
18,42
1.790.548
18,24
3.80
13,17
12.92
7.09
25.30
28.02%
5.3.Трговање акцијама фондова 10
????????? ?????????? ?? ?????? ????
1.767.152
4.34
9.30
ТАБЕЛА 3. Трговање акцијамафондовау периоду
6.12 од 01.01.-31.12.2006.године
13.54
45.19%
11
??? ??????????
2.191.124
Извор: www.sec.rs.ba 2.34
??? ??.
8.30
????????-?
4.69
???????. ??????? ? ??
16.96
???. ??????
27.63%
???. ??????
?????.12 ??????
?? ????
?????.???? ??.???????
Просјечна цијена?????.???.?????
се добије када3.762.496
вриједност
?????.???? промета подјелимо са обимом
??.????.?%
3.70
промета. 8.23
5.48
Прометакцијамафондова биљежисталанрасткако пообимутрансакција, тако и
12.02
по вриједности промета. Процес је започет45.63%
12003. године када се трговало само са
13
2
акцијама 6 фондова.ПочетнацијенаЦептер 3фонда на
?????? ?????????? првојтрансакцији наберзи,
????
4.105.728
4
износила је 1,5 КМ. Одтада јеостваривантрендрастаунареднимгодинама, а
5 = 4.76
( 3 /4 )
10.50
најуспјешнија година за Цептер фонд у погледу1 кретања цијене акција била је
??????8.24????
2006. година. Почетком 2006. године са цијенама
17.68
23.422.228 акција Цептер фонда трговало се
46.61%
7.10
по цијени од 7,10 КМ, док јецијена на дан 31.12. исте годинеизносила 19,10 КМ. У
19.10
текућојгодиницијенесу пораслечак за 169%. 11.45
?????? Шта је узрок оваквог тренда цијене
19.81
94.275.095
акција? 57.80%
2
Познато нам је да цијена акција
??????? било????
?????? ког емитента зависи од перцепције
15.544.264
инвеститора оњеговој способностидагенеришеповратзаакционаре,
5.84 оличен, било у
расподијељеним дивидендама, било 18.99 кроз растцијенеакције (капиталну добит).
10.70
Инвеститори доносе одлуке о куповини,28.69 односно продаји акција процјењујући
37.30%
3
?????? ????????
9.523.641
0.07
0.26
0.14
0.39
36.77%
4
???-??????
6.155.674
3.62
19.97
9.13
24.70
36.97%
5
???????? ??????? ??????
3.682.386
1.90
8.00
5.29
15.06
 ???? ??????????????
6 ???? ?????? ????
???? ?????????? 9 ????
13
692.578 1.448.771
13.763.869
14.00 19 32
1.124.834
63.80 1.306.383
7 30.88
???????????????
62.64 ??????
49.30% 11
307.005
7
534.873
89
њихово садашње стање и њихов потенцијал
??????? раста. Сваки
?????? ?????????? инвеститор
?????? ???? зна да ће
40 14
цијена акција не само отвореног, него и затвореног инвестиционог фонда( какав је иЦептер
3.133.957979.900
23 10
фонд) зависитиунајвећојмјериоднето вриједностиимовине.
3.932.514 1.389.988Динамика нето вриједност
10 11
имовине по акцији, односно удјелу, најбољи????????????
је показатељ успјешности пословања фонда.
????
Информације о нето вриједности имовине се рефлектују12 41 у цијени акција фонда. Вриједност
1.358.4185.816.876
3 26 нето вриједности имовине. Стога
портфолија фонда је почетна и главна карика утврђивања
408.130 6.390.667
би цијене акција требалода будуупозитивнојкорелацији 12 са фер вриједности имовинефонда.
??? ????
21
316.709
24
976.744
13
?????? ????
30
5.973.837
45
8.117.818

??????
~
29.063.876
~
34.921.567
???.??.
????????-?
????????
???????

ТАБЕЛА 4. Прегледактивности друштва за управљање

???? у?????????
трговању акцијама из портфеља приватизационих
??????????фондова
инвестиционих ???????????
???? ?????????
?????????? ???????????
1
?????? ?????? ?????
12
781.083
Извор: www.sec.rs.ba
7
1.127.035
2
???-??????
55
3.639.302
43
4.265.164
3
?????? ?????????? ????
7
4.120.191
6
4.349.857
4
???? ??????????
32
495.248
43
997.559
График 2. (табела 4)
 ffd8ffe000104a46494600010201004800480000ffe20c584943435
f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e747252 БАЛКАНИНВЕСТМЕНТ
47422058595a2007ce00020009000600310000616373704d534654 МЕНАЏМЕНТ ВБИНТЕР
0000000049454320735247420000000000000000000000000000f6
d6000100000000d32d48502020000000000000000000000000000
00000000000000000000000000000000000000000000000000000
00000000000000116370727400000150000000336465736300000
1840000006c77747074000001f000000014626b707400000204000
000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146
258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d646
4000002c400000088767565640000034c000000867669657700000
3d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c000
0002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c6
75452430000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787
400000000436f70797269676874202863292031393938204865776
c6574742d5061636b61726420436f6d70616e79000064657363000
0000000000012735247422049454336313936362d322e310000000
00000000000000012735247422049454336313936362d322e31000
000000000000000000000000000000000000000000000000000
ИНВЕСТПРИВРЕДНИКВАУЧЕРСКОИНВЕСТИЦИОНИБИЗНИСАКТИВА ВАУЧЕР ФОНДПОЛАРА
ИНВЕСТБОРСИНВЕСТЕУРОИНВЕСТМЕНТЈАХОРИНАКОНСЕКО ПРОГРЕСБЛБМЕНАЏМЕНТ
ИНВЕСТИНВЕСТНОВАКРИСТАЛ ИНВЕСТЗЕПТЕР ИНВЕСТ
 На основу података из табеле можемо примјетити да је у 2006. години била
слаба активност свих друштава за управљање у управљању портфељом приватизационих
инвестиционихфондовакојимуправљају.
Посматрајући график бр.2-4 видимо да је укупна вриједност обављених трансакција
свих фондова релативно мала у односу на укупан капитал тих фондова. Осврнувшисе на
предходно, гдјесмореклида сусвифондовиимали приличан број предузећа која су имала
лоше финансијске резултате или су се налазила у поступку стечаја добија се утисак да су
друштва за управљање фондовимаималипоприлично
неактиванодносзауправљањеимовиномфонда.
АкопогледамоАКТИВАИНВЕСТФОНД видимодасукупили 12 хартија за које су
процијенили да су поцијењене, апродали 7 хартија закоје су сматрали да су предцијењене.
Вриједност куповних трансакција износила је 781.083, док је
вриједностпродајнихтрансакција износилазнатновишетј. 1.127.035. Из овога се
видидаједолазило до прелијевањаимовинеиз једневрстеу другу, тј. из акција у готовину. Ова
готовина је, највјероватније била намјењена у сврху исплате провизије друштву. Фонд мора
да има готовину из чега ће платити провизију друштву зауправљање
 ???.??.
????? ???
?????? ?? ??? 31.01.06.
% FIRS-a ?? ??? 31.01.06.
?????? ?? ??? 31.12.06.
% FIRS-a ?? ??? 31.12.06.
1
???-??????
4.06
4.33%
Табела 5: Релативно учешће фондова15.30у ФИРС-у
6.05%
2
?????? ?????????? ????
5.11
3.64%
9.22
Извор:www.blberza.com
2.43%
3
???? ?????? ????
4.19
3.27%
13.27
3.84%
4
?????????????? ????
14.10
9.43%
55.10
13.67%
5
?????? ?????? ????
4.10
3.35%
12.72
3.85%
6
?????? ???? ????
0.080
9.25%
0.216
9.27%
7
???????? ??????? ??????
2.20
2.68%
6.66
3.01%
8
??????? ?????? ????
6.18
12.31%
18.49
13.67%
9
???????????? ????
5.88
6.10%
13.59
5.23%
10
?????????????
3.01
2.01%
5.17
1.28%
11
?? ????
3.99
3.76%
7.12
2.49%
12
??? ????
5.12
6.29%
9.21
 13
?????? ????
7.30
33.59%
18.16
31.01%

График 3. (табела 5)
 ffd8ffe000104a46494600010201004800480000ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000c484
c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5346540000
000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000
0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
000001163707274000001500000003364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b
707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a0000024
ffd8ffe000104a46494600010201004800480000ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000c
000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c0000008676
484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5346
696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c000000247465636800000
540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020
4300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0000080c
2000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000
7465787400000000436f70797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61726
000000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c777470740000
420436f6d70616e790000646573630000000000000012735247422049454336313936362d322e310000
01f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c0000
00000000000000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000000000000000000
00146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c4000000887675
00000000000000000000000000
65640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000
040c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c0000
080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f70797269676874202863292031393938
204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300000000000000127352
47422049454336313936362d322e310000000000000000000000127352474220494543363139363
62d322e31000000000000000000000000000000000000000000000000000000
Посматрајућиграфикна којем је илустровано кретањеФИРС-авидимо да је
индекснапочетку годинеимао вриједностод 2218 базних поена, а на крају године 6221
базнихпоена, изчегавидимо да јевриједност ФИРС-а порасла за 280%.
Даљегледанонатабелуукојојсу приказаневриједностиакцијанапочеткуикрају године те
релативно учешће фондова у ФИРС-у, видимо да релативно велико
учешћеЗептерФондауФирсу ималојезарезултатспоријирастиндексаФИРСјер је Зептер Фонд
имао релативно мањи раст вриједност акција у односу на Еуроинвестмент, БЛБ, и Кристал,
аиз табеле видимо да та три фонда имају мање учешће у ФИРС-у него што сам Зептер
учествује у ФИРС-у. Међутим гледано с
друге стране уколико дође до периода у којем ће се смањивати вриједност акција свих
фондова, јасно је да ће опет захваљујући релативно великом учешћу које Зептер фонд има у
ФИРС-у долазити до убрзаног падања вриједности ФИРС-а уколикоцијена акцијаЗептер
фондабуде падала, а то ће поготово битиупечатљиво уколикотајпадвриједностиакцијабуде у
већој мјери него коддругихфондова.
 Можемо уочити из графика да је цијена акција Инвест Нова Фонда има малу
апсолутну вриједност, поготово посматрајући наспрам осталихфондова, да се неби добила
крива слика о јако лошем портфељу тог фонда, важно је напоменути да се приликом
инцијалног прикупљања ваучера које су грађани уложили у фондове, већина фондова
вршила је конверзију један ваучер једнако једна акција фонда, док је Инвест
НоваФондзаједануложенваучер у њихов фонд давао 71 акцију фонда. Треба напоменути
дарелативно учешће сваког фонда у ФИРС-у добијамо тако што
цијенеакцијасвихфондоваупосматраномтренутку сеизмножебројемакцијакоји сваки фонд
емитује, на тај начин добијамо тржишну капитализацију сваког фонда. Сумирајући
капитализацију свих фондова добијамо укупну капитализацију Фондова.
Послијетогастављајућиу одностржишнукапитализацијупосматраног фонда и укупну
тржишну капитализацију свих фондова добијамо релативно учешћефондау ФИРС-у.
 ЗАКЉУЧАК

Инвестициони фондови су финансијске институције и то инвестиционог

типакојепредстављају чистефинансијскепосреднике, поштодо средставадолазе
емитујућисвоје хартије од вриједности ( акције или удјеле ), а затим ихпласирају у
диверзификоване портфолијена различитимсегментимафинансијскогтржишта.
Инвестициони фондови или инвестиционе компаније су институционални
инвеститори који интензиван развој остварују од друге половине осамдесетих година
двадесетог вијека, какопоброју такоипоукупнојвриједностиактивекојом располажу. Прве
инвестиционе компаније представљале су фондове затворене структуре.
У литератури постоји усаглашен став око три основне предности које
инвестиционифондови нудесвојимакционарима, а то су:
Диверзификацијаризика
Професионално управљање портфолиоми
Ликвидност

Основнаподјела инвестиционихфондовајењихова подјелапрема специфичности

уфункционисању тестогааспектаразликујемо:
Отворене инвестиционе фондове
Затворене инвестиционефондове и
Инвестиционе трустове са удјелима
 Отворени инвестициони фондови имају обавезу да константно купују,
односнопродају додатнеакцијеу зависностиодпонудеитражњезањима. У овим фондовима
бројвласника, као итржишна вриједност капиталадневнофлуктуирају. Дакле, онису
спремнидаусвакоммоменту вршеоткупсвојихемитованихакција од инвеститора.
Затворени инвестициони фондови се формирају уписомунапријед утврђеног
бројаакцијакојењиховимвласницимагарантујусваправакојапроистичу набази власништва
над акцијама. Због тога су доста слични акционарским друштвима, јер врше емисију својих
акција, којесезатимуводе на секундарно тржиште капитала. Инвестициони трустови са
удјелима су специфични за финансијска тржишта појединих земаља, као што је Велика
Британија. Они не продају акције, већ удјеле који представљају право учешћа у активи
фонда. Имају одређене сличности са затворенимфондовима, пошто јебројцертификата
удјела фиксан инепромјенљив.
Грађаникојисвој новац улажу у отворениинвестиционифонд требалоби да
знају којој врсти такав фонд припада. Наиме, профиломфонда је одређена висина ризика,
али и висина могућег приноса који тај фонд може донијети својим члановима.
Фондови који са собом носевеће ризике улагања, доносе и могућност виших
приноса, и обрнуто. Грађани би требало да одаберу профил фонда у складу са својим
могућностима и циљевима, као исклоностима каприхватанју ризика.
Предност фондова је професионално управљањесредствима, у оквиру чегао
инвестирању брину портфолио менаџери, стручњаци у чијој је надлежности улагање
средстава. Такође, диверзификација улагања је вид обезбјеђивања средстава фонда од
непланираних и негативних тенденција на тржишту, а предности улагања у фондове за
грађане су и транспарентност вриједности
инвестиционе јединице, већи степен ликвидности, доступност и једноставност улагања.
Међутим, и сами грађани би требало да буду ''своји'' портфолио менаџери, што значи
да диверзификују пласирање својих средстава и умањују ризике од потенцијалног губитка.
Дакле, не би требало да вишак расположивог новца уложе
 само у фондове, већ један дио у штедњу, а други, на примјер, у неке
висококвалитетне хартије одвриједности.

ЛИТЕРАТУРА

1) Bernard J. Foley: Тржишта капитала, Мате, Загреб1998 2) Bodie, Kane, Marcus:

Почелаулагања, Мате, Загреб 2006 3) Д. Ерић : Финансијскатржишта иинструменти, Чигоја

штампа Београд,

2003

4) ФИНРАР, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Други симпозијумо

корпоративномуправљању, Бања Врућица, 2007

5) ФИНРАР, мјесечни стручни часопис савеза рачуновођа и ревизора Републике Српске

6) Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins: Финансијска тржишта и институције, Мате, Загреб,
2005

7) Ненад М. Вуњак, Љубомир Д. Ковачевић: Финансијско тржиште, берзе и брокери,

Пролетер а.д. Бечеј2003

8) Peter Rose, Sylvia C.Hudgins, Банкарски менаџмент ифинансијске услуге, Датастатус,

Београд, 2005

9) Закон о приватизационо инвестиционим фондовима и друштвима за

управљање приватизационо инвестиционим фондовима, Службени гласник
Републике Српске, бр.24/98

10) Закон о измјенама и допунама закона о приватизационо инвестиционим

фондовима и друштвима за управљање приватизационо инвестиционим
фондовима, Службенигласник РепубликеСрпске, бр 67/05

11) Закон о инвестиционим фондовима, Службени гласник Републике Српске, бр.92/06

12)
www.icove
ryou.com
www.blber
za.com
www.khov-
rs.org
www.predu
zece.biz
www.ekof.
bg.ac.yu/na
stava/
www.sec.rs
.ba